mala biblioteka

alfa
mostar 1975.
PRVA KNJIEVNA KOMUNA ^
osnovana u Mostaru 12. septembra 1970.
Osnivai su utemeljitelji.

M a la b ib l io t e k a d o b it n ik je P rv e n a g r a d e
U d r u e n ja iz d a v a a i k n ji a r a J u g o s la v ije 1973.

Do 25. novembra 1974. Prvoj knjievnoj komuni pristupilo je 1038

pojedinaca i 76 organizacija.
Poseban tira ove knjige numerisan je od 1 do 478, koliko ima uteme
ljite lja Prve knjievne komune.

etvrto izdanje
u ed iciji M ale b iblioteke

Izdava

PRVA KNJIEVNA KOMUNA

Z a iz d a va a : Ico M u te v e li , upravn ik PKK
A dresa
79001 M o star, Trg 14. feb ru ar 3 /III
Potanski p reg ra d ak 141
T elefo n (088) 25-796
2 iro -ra u n 11800-678-1081 kod SD K M ostar

Urednik
Ico M U TEV E LI

Likovni urednik
D rag an S. S TEF AN O V I

Lektor
V e lim ir L A ZN IB A T

Redakcijski kolegij
A lija IS A K O V IC , A n d rija KREI,
Ico M U TE V E LI . V la d o PULJI ,
Jo vo S P A JI i N e o IP O V AC

Sekretar Redakcije
Ranka T R IFK O V I

Likovno obogaenje
Z u ko D 2U M H U R

Naslovna strana
D ra g a n S. STEFAN O V I

Korektor
V e lim ir L A Z N IB A T

O blikovanje Male biblioteke

D rag an S. STEFAN O V I

Znak PKK
M irza H A M ZI

Projekat Prve knjievne komune

Ico M U TEV E LI
S la g a r: M ile K erin ik
Iz r a d a k li e ja : K li arn a L jud s ke p rav ic e , L ju b lja n a
M e te r: P avle K ri
R u k o v o d ila c o d je lje n ja ta m p e: Rudi Sm ld
R u k o v o d ila c kn jig o v e n ic e : F ran c O b la k
tam p a i p o ve z : T is k a rn a T o n e T o m i, L ju b lja n a
T e h n i k i d ire k to r: Ja n ez llja
Z a ta m p a riju : S ta n e K rap e
K n jig a p re d a ta u tam p u: 20. o kto b ra 1974.
ta m p a n je zav r en o ; 15. se p te m b ra 1975.
T ira : 2.500 p rim je ra k a
K n jig a je o d tam p a n a uz novanu p om o
R e p u b li k e z a je d n ic e k u ltu re S R B iH ,
P rip rem n o g od b ora
B o sa n s ko h e rce g o va k o g s a b o ra ku ltu re
i H ep o ka , M ostar.

J.

*.
< ^ o U u

Uc^C*

r^ ^ -

*J fc v T ^
^ 'y x ~ -

* *

> - o& f^ ox^ L

J**

yV~~

- ' +-*.<1
i^ -^ - t/ i

i <

(^ rC ^ n d ^ b
^

c")v <

P^X

^.

*< V W

j7

J * o .>

>c ~ e -f-c 'c

*-

{^ -r~ -

'

c 6

C-V. /l

A * "^ 2

/v ^

^>.-------- /" % b r 3 * *

f (j^

^ v v > o ^ ' #

*1 ^

6^

- V^*

, * /9~>

/f-*^

J <JT^" a * A /C

c ^ v ^

u. 7Ts >

/ o (JL

C L o ^ -c .
^

* *

*~

--------

y ^ ^ p g ^ y i^

5*

3<=^.'

*U ^ Q X A -

'> * & '

(JL

c > n > -^ :
C^

# v^w ^>c

. i^ /L -1 ^ -:

Z A PIS O M O S T A R U

I m a d ovek prenoi u Mostaru, nije zvuk ono to ga

probudi ujutro, nego svetlost. To znam iz iskustva. Svetlost
me je doekala pri dolasku u Mostar, pratila za vreme mog
boravka od jutra do veeri, a docnije, po odlasku, ostajala u
meni kao glavna karakteristika moga seanja na Mostar. Uvek
mi se inilo da je to to sija nad ovim od prirode povlatenim
gradom, i to proima sve u njemu, neka naroita svetlost,
izuzetna po jaini i kakvoi. Uvek sam mislio da sa njom mora
da ulaze u oveka ljubav za ivot, hrabrost i vedrina, smisao
za meru i stvaralaki rad.

17

Z A P IS O M O S T A R U

Nikad se dovoljno nisam mogao nagledati te svetlosti, iako

sam je sretao svuda. Nje ima u smehu ovih ljudi i jasnim samo
glasnicim a njihovog govora, na licima mladia i devojaka u
predveernjoj etnji. Ona se prelam a kao zlatan, nemiran odblesak u ai mostarske ilavke, ivi kao sabijena snaga i slast
u ovim breskvama i trenjam a. Ona se krije u senovitoj, hladnoj
vodi sa Radobolje. Po njoj je Neretva najsvetlija naa reka, po
njoj i sam goli kr okolnih brda ima neku stihijnu veliinu. Ona
zari iz pria o borbi mostarskih ljudi za dananju slobodu i sija
iz sadanjih napora, za napredak u svim pravcima.
Po toj svetlosti ja se najbolje seam Mostara.

Mostar, 1946.

18

N A KA M EN U , U P O C ITE LJU

oiteij. Na jednoj nozi stoji; jednim se stopalom dri

zemlje, i to ne celim. Nije lak ni udoban poloaj. Nije vesela
mogla biti istorija ovog udnog utvrenog naselja iji je sav
smisao bio oduvek u tom da je utvreno, a naselje je samo
po nudi i uzgred. Za est vekova biti grad od kamena, u
strmoj, krevitoj i tesnoj dolini Neretve, na tekom i izloenom
mestu (zemlji na enaru), nije laka stvar ni zavidna sudbina.
Muni su morali biti i teki katelani, dizdari i kapetani
koji su u toku vekova, prvo hrianskih a zatim osmanlijskih,
sedeli u najvioj od ovih kula koje je vreme odavno poseklo

23

N A K A M E N U , U P O IT E LJU

i svelo na jednu meru, ali koje i danas, poslednjim ostacima,

kazuju svu razliku u nekadanjim, pravim, dimenzijama. Strogi
i nepoverljivi su bili ti ljudi u stalnoj borbi sa tronou mate
rijala i neizbenim slabostima ljudske volje i karaktera; njima
je briga za bezbednost ovog grada, uvara dravne bezbednosti,
leala neposredno i elom teinom na grudima. Oni su i nou
oslukivali tok udljive Neretve, koja jede zemlju i podriva stenu
ispod grada; bdeli, da bi videli da li bdi straa na bedemu; i
st repe Ii od zavere, mita i varke, od ljudskog lukavstva koje
na ovakvim mestima nikad ne spava i ne miruje, a esto upropauje na spavanju one koji se miru i spavanju potpuno pre
daju. Samo svojom budnou je iveo i samo na jedno oko
spavao mnogi koji je ovde morao da ivi.
Kakva je m orala biti posada ovog grada koji je i pre nego
to je postao ruevina morao biti isto ovako neljudski strm i
isposniki suv. Raznolika u raznim epohama po broju i sastavu,
snazi i vrednosti, pripadnosti i imenu, ona je bila uvek slina
po svojoj stalnoj borbi sa amotinjom, oskudnim tajinom, dalji

24

N A K A M E N U , U P O C IT E L JU

nom ili iekivanjem. U njihovom postojanju moralo je biti

uvek, i u najmirnijim vremenima, neeg od prvobitne opasnosti
i munog opreza, koji su stvorili i obeleili ovo mesto kao taku
bdenja i straarenja, neeg od gorke dunosti i vojnikog samopregora, ali i neeg od ponosa i sile, i svesti o dunosti i o
veliini svoga poziva, vazda budne brane, sainjene od kamena
i ivih ljudi.
Bilo je, i moralo je biti, mnogo amotinje i dosade i askerskog mavanja u oekivanju sukoba i opasnosti koje ne na
stupaju, dok ivot postaje sav jedno jedino jednolino ieki
vanje bez kraja, a sa zaboravljenom prvobitnom svrhom. Bilo
je enje za pokretom i irinom, uivanjem i pramenom, otre i
bolne kao seivo u ivom mesu. Ali bilo je, i moralo je biti,
i radosti, divlje, kratke i vojnike, u svakom belasanju enske
koulje na obanicama sa druge obale, u ilibarski utom mo
starskom vinu koje Ijuljuka u sebi neuhvatljiv i stalan zelenkast
odsev i koje je, pored slasti i opoja, imalo za islamskog ratnika
i dra zabranjenog i grenog uivanja. Bilo je slasti u vou iz
prisoja, u toploj pogai i neophodnoj kafi, u jakom Ijubukom

25

N A K A M E N U , U P O C lT E L J U

duvanu, dobrom i nerazdvojnom drugu dnevnih i nonih asova.

(Jo i danas se kao pletivo nevidljivo finih niti provlai kroz
prozore i mazgale, kroz divlju pavit i lie smokve i krljava
nara, i neto od snova i svetova sagledanih u duvanskom
dimu.)
Bilo je i moralo je biti.

V e o sam i naslonio se na gladak izvaljen kamen, koji

je nekad bio neto u zgradi koje vie nema, erivo, prag ili
dovratnik.
Ovo je retko i dragoceno mesto. Ovde se moe zamisliti
vrem e i odnosi ljudski u njemu. (Vreme zemno i sudbina ljud
ska.) Bar tako se za trenutak ini. A ta zamisao, ma kako
kratka i nepotpuna, vredi napora da se potrae ovakva mesta,
vredi teke tuge njihova postojanja.

26

N A K A M E N U , U PO IT E LJU

Ovaj kamen je u znoju ljudskog lica vaen, klesan i

uziivan u smiljene graevine koje slue ljudima za njihove
raznovrsne potrebe i odgovaraju njihovoj elji za lepotom, elji
koja ide mimo i, esto, iznad tih potreba. Sluio je ovaj kamen
i troio se, sporo i neprimetno, u toj vernoj slubi, sve dok
njegova namena nije izneverila njega, dok nije nestalo svrhe
kojoj je namenjen i ljudi kojima je sluio i on i njegova svrha.
I opet je, kao kamen, ostao tu na mestu, i oiljcima i tragovima
na sebi govori i sad o toj slubi, i stajae dok ga voda i zemlja
ne otplave i ne pokopaju. (Jer, obraen kamen niti ume ta da
sakrije, niti moe ta da zaboravi.)
Eto, sa takvog kamena, pod do beline uarenim nebom, u
Poitelju, nasluujem vreme dublje i dalje od svih poznatih mi
ljudskih odnosa koje merimo vremenom i koji nam slue za
nae povrno i vetako merenje vremena. U magnovenju, koje
mi svojom kratkoom oduzima svaku sigurnost suda, ugledao
sam, ini mi se, iza nas i ispred nas, vekove koji su ve izvan
svake mere i rauna, svake moi seanja, i one koji jo nisu
dobili imena ni obeleeni dogaajima. Kaem ugledao sam,

28

N A K A M E N U , U P O I T E L JU

ali kaem tako samo zbog nedostatka rei, jer u stvari ja nisam
video, nego obnevideo u tom trenutku vidovitosti prema kom
je svaka munja spora i dugotrajna. Rekao bih moda naslutio
sam, kad re slutiti ne bi bila tako dvosmislena i zamra
ena metafizikim prizvukom koji je prati, dok je ovo o em
ja ovde sa kamena u Poitelju govorim, sama suta stvarnost
ovog naeg ljudskog, jedinog, i iskljuivo ljudskog ivota.

V ik a d nisam mogao bez uzbuenja stajati na ljudskom

rukom obraenom i od upotrebe izlizanom kamenju nekada
njih gradova i zdanja. Od tog oborenog, toplog kamena sa
bivih graevina, pod suncem koje je isto, u mene je uvek
ulazila uzbudljiva vizija ivota pomrlih ljudi i narataja, njihovih
potreba, strasti, verovanja i zabluda, sudara, privlaenja i od
bijanja, veitog talasanja ljudskog mora na tvrdoj i neprolaznoj
zemlji.

29

N A KAM ENU , U P O ITE LJU

Treperenje podnevne ege na ovom kamenju, koje je, pre

nego to je postalo ruevina, ivelo pod rukom nekadanjih
ljudi i u slubi njihovoj, na raslinju koje to kamenje razmie
tihom a silnom snagom, nije za mene gola i nema igra stihije,
nego govor ivota i slika onog to je sada i to e biti u velikoj
i promenljivoj i veito istoj drami ljudskog postojanja.

^ J m o k v a u pukotini tvravskog zida.

Na ovom mestu pre dvadesetak godina deca su, posle
kupanja u Neretvi, zastala da se odmore, jedui zrele, meke
i slatke smokve. U letnjoj obesti gaali su jedni druge ostacima
nagrizenog voa. Sitno pare smokve palo je tada u pukotinu
starinskog zida. Dogodine tu je isklijala smokva. Kao nedo
noe, klica je dugo lebdela izmeu rasta i nestanka. Grumen
zemlje u pukotini, retke kie i slaba rosa uinili su svoje i

31

N A K A M E N U , U PO IT E LJU

klica se odrala. Izrasla je smokva bogalj. Oniska, kriva, kao

brljan pripijena uza zid. I po zakonu koji vai za svaku smokvu
i za sve ivo, stala je i da raa sitnim, retkim, speenim plodom
koji nikad ne dozreva. I sad joj pri vrhu vidim nekoliko takvih
plodova, i oni, kao svaki plod na svetu, ekaju poetak medne
jeseni. Raa i raae po istim zakonima po kojima raaju bujne
i plodne smokve u dobroj zemlji i na pogodnom mestu.
Prolazim pored nje, dirnut, i beleim njeno postojanje, uva
jui se dobro da je ne oskrnavim olakim poreenjem, tatom
m etaforom.

i z a strme padine brega, iza one njene otre mrke linije

koja se ocrtava visoko na nebu, prosu se, kao pregrt crnog
lakog zrnja, baen iz nevidljive ruke, buljuk avki. Ovde ni
ptice, izgleda, ne lete mirnim letom ptijih jata. Nemo i meko

32

N A K A M E N U , U P O C lT E L J U

popadae mrke ptice po kuli, zapuie njene mazgale i okitie,

kao pogrebna dekoracija, crnim rubom male prozore. I upotpunie predeo.

J o ovde ive ljudi. M alobrojni i navikli na ivot u bivem

gradu. A u ovakvim letnjim danima, sve to je zdravo i za
rad sposobno odlazi izvan grada, na poljske radove. Tamo
dole, nizvodno, pored Neretve nalaze se njihove vedre i plodne
njive, a ovde su im stare kue, skrivene meu ruevinama.
Jo kue nose brojeve. Ali se moe dogoditi da otvorite neko
liko takvih vrata sa brojem, sve jedna za drugim, i da umesto
ivih ljudi i stvarne kue ugledate u kalj i travu zaraslo dvo
rite i kostur od nekadanje kue, sa prozorima iz kojih zjapi
praznina. A moe vam se desiti da na zvuk kanata koji se
otvara odjednom ujete iz oronule kue enski glas, slab i
staraki.

34

N A K A M E N U , U PO IT E LJU

Ko je to?
Iznenaeni i zbunjeni, ne odgovarate odmah, a drevni glas
zvoni:
Ko jeee?
U tom glasu ivi starina naeg jezika, sa bojama i dui
nama sam oglasnika kakve se vie nigde po savremenim nase
ljim a ne izgovaraju i ne uju. U njemu je, ini mi se, i drevna
senka tvravskog nepoverenja koja je nadivela svoj povod i
kamenitu tvravu i javlja se, u po bela dana, jo i u njenim
ruevinama.
Prijatelji odgovorio sam bez razmiljanja i sa topli
nom i eljom za susretom.

i|
N a p u ta ju i Poitelj, seo sam jo jednom na vreo obo
ren kamen, na najvioj taki grada.

36

N A K A M E N U , U P O IT E L JU

Miran je svet kako ga u ovom trenutku vidim. Bezbrojni

nezavreni pokreti i nedoeti zamasi i poeci legli su za tren
oka u mrku prugu u kojoj se poklapaju dve skazaljke. Mirno
je i nepomino sve oko mene; zgrade, raslinje i predmeti, oslo
boeni svoje senke, ne tee nikud i ne kazuju nita. U nesvesnoj
trenutnoj samoobmani, ja taj mir proteem na sav svet, kao
jednu od onih varki koje znae istinu jednog trenutka.
Izbledeo je u belomodrom aru jeziak nebeske vage. Ni
znaka ni brojke, ni pisma ni glasa. Ne zove se nikako, ne ozna
ava niim i ne belei nigde ono to kazuje ovaj trenutak na
kamenju, meu kamenjem, pod zenitskim suncem. Dan nema
imena, vreme nema mere, svet je izgubio granice. U savrenoj
ravnotei miruju tasovi postojanja i nepostojanja.
Ali, ve idueg trena skazaljke e se pomai iz svog po
dnevnog poloaja i rastaviti se nevidljivo i nemerljivo malenim,
ali od svake kataklizme jaim pokretom i svet e se ukazati
naim oima onakav kakav je, sve e se zvati po imenu i meriti
ustaljenim, ogranienim, nama pristupanim merama nae misli
i naeg koraka. Sve e postati ono to je. Sve ivo i mrtvo

37

N A K A M E N U , U P O IT E L JU

oko mene dobie opet svoju senku, bukagije koje sa danom

rastu teinom i obimom. Sve e i postojati samo kao pokret i
ukoliko je pokret. Krenuemo sa povorkom. Za nama e ostati
neizreen, neizreciv i mimo svaku meru veliki trenutak bezimene
veliine i varljive, divne ravnotee sveta.
Zaboraviemo nauk i poruku kamena u ruevinama, i nita
na svetu nee moi da nam ih potpuno oivi u seanju. Nita.
Ni ovi redovi koje beleim na tom kamenu, u podnevni as.

39

VIN O Z V A N O ILA V K A

U
velikoj i lepoj kui na jelavama, koja je do neki dan
pripadala Mujagi Telaloviu, odjekuje povazdan praznina od
lupe izama i cokula, od iskidanog oficirskog smeha i pijane
galame, od trke i dozivanja seiza i posluge. Sadanji domain
te kue je artiljerijski pukovnik Arifbeg, zvani Topibaa, najgostoljubiviji i najrasipniji Omerpain oficir, ovek koji nije
srean ni miran dok mu po kui ne vrljaju obesni gosti. (Taj
misli da bi se otrovao zalogajem koji bi pojeo sam, bez izelica
i badavadija oko sebe, govorio je Omerpaa kad bi se ljutio
na Arifbega zbog njegove rasipnosti.) Taj Arifbeg u stvari je
Sigismund Ering, izbeglica iz Poljske i ve nekoliko godina

43

V IN O Z V A N O I L A V K A

jedan od najboljih oficira u Omerpainoj vojsci. Sin varavskog

graditelja, i sam je studirao tehniku. Kad je izbegao, naao se,
posle kraeg lutanja, u Carigradu. Tu je stupio u tursku vojsku,
preao formalno na islam, i ubrzo postao artiljerijski oficir.
Napredovao je brzo. Da nije bio odan piu i tako ravnoduan
prema karijeri, mogao se ispeti i do najviih inova, ali on je
vie voleo slobodu koju mu ostavlja sluba u trupi i u operativ
nim jedinicam a na pohodima po raznim zemljama Carevine.
Odavno je nerazdvojno vezan za Omerpau. Sva je tehnika ove
vojske pod Arifbegovom komandom, a on je neposredno pod
reen glavnom komandantu.
Visok, snaan, rano pognut, okast i nepravilno graen,
on je celim svojim izgledom i dranjem odvajao od ostalih
oficira. Na tom velikom telu sa dugim rukama mekih pokreta,
sa tankim nogama i oputenim ramenima, ivela je svojim ivo
tom mala glava otrog profila, koja je izgledala jo manja pod
tekim, zguvanim fesom vinjeve boje, ispod kojeg su virili
pramenovi retke, rie kose. Lice sitno, bez brade i brkova, ali
na tom licu velike, neoekivano crne oi i u njima neki iv,

44

V IN O Z V A N O ILA V K A

treperav i neuhvatljiv osmejak koji se i pali i gasi i suava i

iri, i koji, menjajui se stalno, daje oima svakog trena drugi
izraz, pa su stoga i umne i podrugljive, i dobroudne, i hladno
tue, i toplo ovene, i nemilosrdno prodorne, i deaki vesele,
i opasno gnevne, i sanjalaki zamagljene. Imao je lenje pokrete
i hod rekonvalescenta, kako ga je zadirkivao njegov prijatelj
pukovski lekar Fric. Govorio je dubokim iskrzanim basom, sporo
vezujui slogove, i kazujui uvek vie pogledom svojih ivih i
sjajnih oiju nego reima i pokretima. Ceo izgled odavao je
oveka nehatnog i samovoljnog isto kao i njegova uniforma,
nepropisna i udljiva, sve od mekih, razgaenih civilskih cipela
do fantastine ute marame oko vrata. (Omerpaa, Eringov
vrnjak i istinski prijatelj, prekorevao ga je i grdio stalno zbog
te aljkavosti i nevojnikog odevanja, i u Ijutitoj ali govorio da
ne razume kako ovek moe biti po svojoj unutranjosti darovit
vojnik a po svojoj spoljanjosti direktor cirkusa.) Samo u sve
anim prilikama Arifbeg je inio krajnji napor i saobraavao
svoju uniformu propisima slube, ne uspevajui ni tada da izmeni i popravi svoj stav i svoje dranje.

45

V IN O Z V A N O I L A V K A

Pio je kao i ostali, nekad manje a nekad i tee i vie od

ostalih, ali i u njegovom piu i mamurluku bilo je uvek neeg
svesnog, nadmonog i, ako se tako moe rei, trezvenog. Pijan
stvo se kod njega pokazivalo u pojaanoj reitosti, smelim
paradoksima i fantastinim zamislima pri svakoj terevenci.
Patio je, kao i veina njegovih drugova, od raznih bolesti. Ali
tako naet, zaputen i aljkav, on je bio savestan i strog koman
dant. Svaki oficir i vojnik znao je da sa njim nema ale i da
topovi moraju biti isti, uredni i uvek spremni kao devojke
udavae, municija obezbeena, a svaka alatka svetla, svaki
konj potkovan i istimaren, i svaka kara podmazana i pokovana.
Bez uzbuenja i vike i psovke, kanjavao je nemilosrdno za
svaku greku i nepanju, a njegove kazne svaki je primao sa
punim oseanjem sopstvene krivice, isto kao to kod njegovih
naredaba nije moglo biti pogovora ni gunanja ni pomisli na
izvrdavanje. Bilo je opte poznato da je Topibaina artiljerija
bila glavna snaga Omerpaine vojske. Svoje pobede serasker
je imao da zahvali, naravno, u prvom redu svojoj vetini i bez
obzirnosti politiara i svom izuzetnom daru stratega i taktiara,

46

V IN O Z V AN O ILA V K A

ali se isto tako znalo da je A rifb egova artilje rija bila njegovo
n ajb o lje oruje

i da mu je

upravo ona om oguavala da sa

vojskom od d esetak hiljad a ljudi p o b euje brojno mnogo jae

ustanike vojske po raznim zem ljam a Turske.

^ jv ih

d an a A rifbeg se odm ara u Sarajevu, izm eu dva

pohoda, sa svojim drutvom i na svoj nain.

O d je k u je visoka TelalovLa kua i ovog letnjeg dana. O i
gledno je m nogo od stvari i prostirke izneseno iz nje i sklo
njeno jo pre nego to je pravi dom ain ove kue, M ujaga
Telalovi, uhapen zajed n o sa veim brojem sarajevskih prvih
ljudi, a porod ica mu otila na im anje u Sarajevskom polju.
Ali to novi dom ain i ne prim euje. I danas se tu iskupljaju
oficiri, iako jo nije vrem e ruku. Zbog vruine sluba poinje
rano, a svrava ve oko 10 sati pre podne. Posle toga A rif-

48

VINO ZVANO ILAVKA

begove zvanice stiu jedan po jedan na pie i ruak, pri

emu je pie ono to je glavno. On za koji dan polazi sa topo
vima u zapadnu Bosnu i sada izdaje autantu neka nareenja
izmeu dve aice bosanske ljute, koja je za njegov ukus
meka, i to tako m eka da od nje ovek gubi volju da ivi.
Iz mutvaka dolazi zadah peenja i prenog luka. U oekivanju
ruka prazne se aice rakije i razgovor biva ivlji.
Neko prigovara to nigde u Sarajevu nema piva. Jedan
glas iz nevidljivih, punih usta kae jedva razgovetno: Pocrkaemo od ove bosanske rakije.
U neko doba unose ve zastrt sto, sa sahanim a i tanjirima,
i postavljaju ga pored m inderluka na kom sedi Arifbeg sa
desnom nogom podvijenom poda se, a zatim neke rasparene
stolice raznog oblika i visine. Osm orica oficira, etiri Poljaka,
tri M aara i Austrijanac doktor Fric, sedaju za sto.
U tom trenutku ulaze dva vojnika, jedan u beioj kelnerskoj
bluzi, a drugi u mrkom vojnikom koporanu, zakopanom dc
grla. Svaki od njih nosi po dva staklena bokala, rosna i uhlaena, puna zelenkastoute tenosti. Domain, koji je ve ranije

49

V IN O ZV AN O ILA V K A

nagovestio,

kao

izn en a e n je toga dana, neko novo vino na

dobrom glasu, o b javlju je sveano:

M ostarska ilavka! Da vidim o i to udo!
Jed e se m alo i pije mnogo. A rifbeg sa m inderluka dohvata
svojom dugakom desnicom sitne zalogaje.
M ladi oficiri, m alko ukrueni, na pozdrav diu utke svoje
ae prem a dom ainu. Stariji piju sabrano, oborenih oiju, sa
zn alakim i zanesenim izrazom na licu.
A ta ilavka viestruko plaa panju koju joj ovek ukazuje.
I to brzo i mono, tako da uskoro ne prim euje nita drugo
ni u sebi ni oko sebe do njene zlatn e i zelen e vidike, sa slut
njom plavog i velikog junog neb a u daljini i povorkom obe
a n ja od kojih se blaen osm ejak jav lja na licu. Dragoceno vino
tvrdog, suvog a blagoslovenog kraja, posle svih tupih i zlogukih
p ia kojim a ovde n ap ajaju stranca. Kao da ovek pije smeh i
pesmu, i posle tre e ae sam o sm ehom i pesmom pozdravlja
svet oko sebe. O seajui potrebu da to kau, oficiri se vrpolje
na svojim m estim a i nadvikuju u govoru, slave novo vino i nadevaju mu od m ilote im ena na raznim jezicim a. Doktor Fric

50

VIN O Z V AN O ILA V K A

se die i stojei, rairenih ruku kao na molitvu, izgovara voj

niku devizu:
Vita m ilitum est m ale vivere e t bene bibere!
N a sta je g raja i aplauz. Dolazi poslednje jelo, prave pala
inke. (Kuvar je doktorov zem ljak, B elija.) Jedni nalaze da su
h ladne a drugi da su ilave. Svi prave ale na raun austrijskog
m elpajza. Nastupa trenutak kad doktor Fric m ora obavezno
d a otpeva svoju dugaku studentsku pesmu koja poinje:
B ibit hera, b i bit he rus,
b ib it m iles, bibit clerus . . .
Dok

on

peva

dubokim

bezbojnim

baritonom ,

sveano

ozbiljno kao da je na nekom kom ersu svoje studentske korpo

racije, do laze jo tri m la a oficira, pozdravljaju i sedaju za sto.
A rifbeg ih je pozvao da dou odm ah posle ruka, da probaju
novinu i pom ognu podii bure m ostarskog vina koje se zove
ilavka. M eu njim a je kapetan Jaroslav Kot, visok, bled, sa
crnom dugom kosom kao u italijanskog m uzikanta, koja pada
u pravim bievim a. R o m antina lepota fatalnog mukarca, on
je utljiv i je d a k filosof ovog drutva.

52

VINO ZVANO ILA V K A

Doktorova mirna pesma odavno je zam enjena ritmom polj

skih poskoica kod kojih se u dnu veselja i obesti uvek na
sluuje i ohladnela suza. Oficiri su ve poustajali sa svojih mesta. Igra se krakovjak, a laki pod M ujagine kue, koji nije gra
en za ove goste i ovakve pokrete, savija se pod izm am a i jei
tupo. arda koji zaneseno igraju dvojica M aara, pratei se
pesmom, izgleda neizdrljiv za ovu vrstu arhitekture.
Na divanani i u susednoj sobi stvaraju se grupice ponesene
ivim i nejasnim razgovorima. Jedini je Arifbeg koji sedi nepo
mian, smeka se i ne govori ni mnogo vie ni glasnije nego
obino. Ali zato govore drugi. Dejstvo ilavke je munjevito. Dok
ulazi u oveka ona je pitka, bezazlena i ljupka, a kad stane da
se javlja iz njega, ona je gromoglasna, zloreka i nasrtljiva. Voli
da prekopava stare raune i lako skae sabesedniku u oi. Vie
niko i ne pokuava da igra, jer izgleda da ovo vino saplie
noge i razvezuje jezike.
Sad svi poinju da se prepiru i viu. Razgara se udna
pijanka usred bela dana. Znojni, crveni ili bledi, zapenueni od
besa ili oduevljenja, raskopani i gologlavi, oficiri se premeu

53

V IN O ZV AN O ILA V K A

iz sobe u sobu ili sed e nepom ini, ispruenih nogu, sa rukam a

u d ep ovim a konjikih pantalona, sa podbratkom na grudim a,
zag led an i u vrhove svojih izam a, ili hodaju nervozno duinom
svetlog trem a, g ranajui rukam a i govorei.
Svi govore, i svi glasno, i svi neto dokazuju i nekog ubeuju u neto, i niko nikog ne slua i ne uje, a ukoliko mu od
govara, to je sam o zato da bi m ogao bolje i otrije da kae
svoju pijanu, arku i lepravu m isao. Govori se na nekoliko je
zika. Kad je re o prolosti (a o prolosti oni, kad su pijani,
m nogo govore, je r o njoj, dok su trezni, uvek ute) onda Poljaci
govore izm eu sebe poljski, M a ari m aarski, zajedniki jezik
im je nem aki, a razgovori o sadanjim stvarima, o slubi, ena
ma, piu i novcu, kao i ale i d o b acivanja redovno su na tur
skom. I u svu tu vavilonsku m eavinu doktor Fric ubacuje s
vrem en a na vrem e neku od svojih m nogobrojnih latinskih sente n c ija u stihu ili u prozi. I sve se to m ea i gubi u graji i pesmi
i lupi p red m eta i udaranju pesnice o sto i izam a o pod.
Tak o je uvek za svake pijanke, a pogotovo danas kada je
proba novog Arifbegovog vina ispala ovako nepredvieno, za-

54

V IN O ZV AN O ILA V K A

n ela ih sve i otvorila terevenku kad joj nije vrem e. ilavka je

uklonila sve brane u njim a, oda p ela sve konice, razbuktala
m atu, za m ra ila stvarnost, a izm eu m ate i stvarnosti bacila
nove, udesne mostove. Svi su nagoni osloboeni i svaka lo
gika pokopana. I svaki sad eta, kao po svom privatnom vrtu,
po beskrajnoj bati koja je sa in jen a od onog to jeste, to
nije, to je bilo i nikad se nee vratiti, to niti je bilo niti e biti.
I svak govori o onom to tu vidi i osea. A da bi rekao ono to
hoe, to m ora d a kae, nikom nije vie potreban ni opravdan
povod ni o dre en oblik. Sve dolazi odnekud sam o od sebe. Sva
kom se ini da ga svi neto pitaju i svak ume da na e odgovor
na sve. Razgovori teku uporedo, prepliu se ili sudaraju, ne
nadovezuju se jed an na drugi niti im aju veze u sebi. A onim a
koji govore izgleda, naprotiv, da sve izlazi udesnom logikom
jedno iz drugog, povezano kao pitanje i odgovor, i da od svega
nastaju ti neobini razgovori, skladni, umni, istiniti, bogati sm i
slom i puni drai. U njim a ovi ozbiljni i nesreni ljudi, kao deca
u igri, izvode podvige, bivaju ono to zaele, ostvaruju ono to
pom isle. A usred toga nem irnog m ora od uda i bajki javljaju

56

VINO ZVANO ILAVKA

se na mahove, poput tvrdih ostrva, otroumna i tana zapaanja

iz suspendovane i prognane stvarnosti njihovog svakidanjeg
izbeglikog ivota.
Sve je samo jedna graja od prepirki i pesama, glasnih mo
nologa ili proste vike kojom pojedini od njih izgone iz sebe
vatreni dah toga nepoznatog vina. Zbog toga se ni pevanju ni
govoru ne vidi ni kraj ni poetak, nego samo iskidani komadi
kojima je teko uhvatiti vezu i smisao.

(Odlomak)

57

AA

Im a o

uvek u to doba dana, fra Petrova elija bila je

ispunjena sjajem septembarskog sunca koje sporo zalazi.

Fra Petar je leao, uzet ali rumen i veseo u licu. Iznad nje
gove glave rafovi puni sahadijskog i tufegdijskog alata. Po
zidovima mnogo malih i velikih asovnika.
Kad bi na razgovor zastao za trenutak, ulo se kako nji
hova klatna tkaju i zuje, strigu i caku kroz tiinu. Jedan areni
turski sahat uo se nad svima ostalima, kao kad neko bez pre
stanka muze smienu kravu i mlaz stalno iba u vedro puno
tople jomue. S vremena na vreme, poneki od njih stane da
iskucava neke svoje sate, bez veze sa naim vremenom i podelom dana.

61

CASA

Fra P e tar tad a redovno p rekine razgovor i slua napregnuto

i g led a paljivo, kao da je neko strano lice ulo u sobu i da
ja v lja neto novo i vano. Kad se pod niskim svodom izgubi i
poslednji zvuk, fra P e tar nastavlja.
Posle iskucavanja jednog velikog arenog asovnika, koje
je oslukivao kao da dolazi sa porukom

izdaleka, fra Petar

ostade dugo u m islim a, a onda, kao izvinjavajui se zbog svoje

zam iljenosti, ree tiho:
Vidi, kad ovjek pad ne na ove grane, onda jako vidi
kolika mu je m jera. Eto, ta je ovo? Kucne sat jedan, tri ili
pet. Nita. Ali kom e je sav svijet soba i sva zem lja duek, tom e
je ova ara na serdadi i sunce i m jesec, i insan i ajvan, a ovi
sati to biju sav razgovor.
I odm ah se nasm eja sam svojim reim a.
Kako

je

sunce

sve

d ub lje

prodiralo

udno

dubokih

ra

tova, sinu najednom m eu crnim i starinskim alatom crven i

zlatan blesak sa je d n e velik e ae i privue mi pogled.
Ne m iui se i g led aju i i d a lje preda se, fra P etar se
osm ehnu lako, odg ovarajui na moju misao.

62

CASA

Ono je Mostarka pokojnog fra Nikole Grania.

Tu se malko zamisli i odmah nastavi:
Zvali su ga Mumin, jer onakvog turskog tabijata nije
bilo ni u turskom uhu, a kamoli meu krtenim svijetom i fra
trima.
Pokojni fra Nikola Grani, koji lei ima dobra etvrtina
vijeka na guegorskom groblju, pored ostalih fratara, bio je od
dolakih Grania. To je bila dobra trgovaka kua, a osim toga
moe se rei da je svaki trei bio fratar ili bar prakaratur. Fra
Nikolu su slali u Italiju, i u Bolonji je iziao kao najbolji bogoslov
i nada bosanske Provincije. Ta nada, kao mnoge bosanske
nade, nije odrala obeanje. Po svrenim studijam a fra Nikola je
bio metar u novicijatu. Tu je dunost vrio ponajvie i docnije
u Bosni. Za njega je zapisano da je bio znalac jezika i valjan
metar mladei. Bio je zaista dobar fratar i

tvrd redovnik, ali

je bio na svoju ruku i kao svi Granii vukao odnekud tursku

icu. Bio je jak u latinskom i znao je turski kao malo koji od
fratara i prije i poslije njega. Samo je ve zarana postao za
priu nepokretan i mualjiv, a zazirao je od pera. Tako od njega

63

ASA

nije nita ostalo. U mladosti je bio stasit i naoit. Kad god bi

proao kroz travniku ariju,

neki

Rustan-aga,

kantardija,

okrenuo bi se za njim i rekao svome drutvu:

Ja krna fratra, ne fale mu vjerel Jazuk to je krten!
Dva bi dobra imama od njega napravio.
U mlaim godinama su ga slali u Hercegovinu, u Ramu i
Mostar, ali je poslije godinama, sve do smrti, ostao u svom
manastiru, kao metar, ne govorei i ne romonei, bjeei od
asti i titula onako kao to se drugi za njih otimaju. aci su
ga voljeli, a on je volio njih i svoje utanje. Iz godine u godinu,
od ranog proljea do kasne jeseni, izuzevi vrijem e zajednike
molitve i asova, on je sjedio u batl, uvijek na istom mjestu,
puei na kratak skopaljski ibuk. A zimi je nastavljao svoje
nijemo sjedenje u eliji, pored prozora. Kraj sebe je drao
svoju veliku mletaku au, onu to vidi. Pio je polako i nikad
nije ni dolivao ni po drugi put nalivao. O bino je dlan drao
na ai da mu u nju ne pada behar ili lie, ili ne silaze muice.
E, to to sad gleda na rafi, to je ta fra Nikolina aa,
zvana Mostarka. U stvari, aa je iz M letaka, samo su je ovdje

65

CASA

tako nazvali, je r je z a guegorsku fantaziju ve i M ostar daleka

tuina, tam o neg d je zem lji na enaru. T a je aa, vidi, dugo
vrem en a ila ne sam o po m anastirskim i seljakim razgovorim a
nego je o njoj bilo govora i na sastan cim a definitora i u do
pisivanju gva rd ijan a sa provincijalom i biskupom. I u relaciju
jednog apostolskog vizitato ra o na je ula. Sam o, kau, tu nije
im enovana ni ona ni njezin g azd a i sah ibija fra N ikola ni njegov
m anastir.
N ije to d a je fra N iko la pio, jo m anje da je mnogo pio.
S tvar je b ila u tom e kako je fra N ikola pio. Kako u ti kazati?
Stvar je b ila u tom e d a je fra N ikola pio kao d a je sam na
svijetu. D a je pio i triput toliko, po g robljim a iz seljakih bard a k a i zap litao jeziko m , ne bi mu niko nita rekao. Ali mu ovu
neobinu

au

i njegovo

efleisa n je

nisu zadu go

mogli da

oproste. A fratri ko fratri. Kad bi fra Nikola otiao do nekog

drugog m anastira, to bez velik e nude n ije radio, pisali bi
jedni drugim a: D olazi vam tam o fra Nikola Mum in. Sa sobom
vodi M ostarku. S p re m ite d o ek z a oboje.

66

AA

Pa ipak, ni p od ru giv anja ni prekori nisu mogli natjerati fra

N ikolu d a prom ijeni nain ivota, da progovori rije vie nego
to m ora, d a ostavi svoj ta b ija t i au M ostarku i da pije kao i
ostala braa. Ali, osim to g a niko mu nita nije m ogao prigo
voriti.
Sve je to bilo davno, kad je fra N ikola bio m lad misnik
i njegova aa nova i n evien a stvar, koju je nekad jedan revnostan gvard ijan nazvao, u svojoj tubi, poculum scandali.*
Tak o se ljudi g loe i progone oko m noge stvari, pa je po
slije zab o ra ve i zatu re kao d ijete igraku.
A nekad je taj isti fra N ikola, bog mu dui dao lako, meni
valja o glave. I vie nego glave. To je bilo one godine kad su
digli bosanske bogoslove iz Italije i poslali u M aarsku. Z a
vrim o mi drugu godinu u Peuju, ali bez pravog zapta i nad
zora. T a d a se nas tro jica drugova dogovorim o da ostavim o Red
i nauke i d a bjeim o u svijet, u Austriju, ta smo mislili i kud
smo bili naum ili, pravo d a ti kaem , ni danas ne znam . Ali, to
kau, m agarcu je m ore do koljena. K o m ladost! K o kad Hromi
uzm e nekog na svoju ruku I

* P e h ar s a b la zn i.

68

ASA

I ta u ti duljiti. Doem ja na ferije, onako podbunjen i

vru. Vidim u ovom istom naem ljiviku fra Nikolu G rania.
Sjedi, podvio nogu poda se, ruku dri na ovoj istoj ai, pui
i povazdan uti. I kako ga ugledah, tako mi doe neki iaret.
Da se ispovjedim, rekoh, fra Nikoli, da mu kaem svoju odluku,
pa poslije da bjeim glavom preko svijeta. Pripanem ja k njemu
i sve mu kaem ta smo i kako smo naumili ja i ona m oja dva
druga iz Slavonije.
Fra Nikola se ne pomae. Samo uti i gleda u mene. Ugasi
mu se ibuk. Pa se onda odjednom die i, drei u jednoj ruci
au a drugom mene za rukav od habita, povede me u svoju
sobu.
Davno je bilo, i sad ti ne bih mogao sve ponoviti ta mi
je tu govorio o Bogu i dui, o vjeri i zavjetim a koje sam poloio.
Samo znam da sam se na kraju savio i spustio kao turski fenjer,
i tvrdo i zauvijek odbacio od sebe pomisao o bjeanju u svijet.
Davno je bilo, ali kao da ga sad gledam . Bijae oteao. Krupne
plave i bistre oi, blijedo lice, a crni gusti brkovi. G leda mi
pravo u oi i trese me, drei me za oba ramena.

69

CASA

E, moj Jusufe!
Tako je imao obiaj da zove sve ake koji mu ne bi znali
lekciju ili bi neto drugo zgrijeili.
Nije tebi mjesto u svijetu i u Njem akoj, nego u m ana
stiru i u Bosni, ta e? Ovo je zem lja oskudna i uboga, tijesna
i mrka, ni valija nije u njoj lako biti a kamoli raja i redovnik.
U ovoj se zem lji jedna aa vidi i bode oi kao najvia kula
u nekoj drugoj. Kome je do toga da bude rahat i zenil, nije
mu se trebalo u njoj roditi ni zafratriti. Ovdje se dram radosti
duom plaa. A ti idi sad pa pitaj zato je tako. Ili, jo bolje,
niti idi niti pitaj, nego sjedi gdje si i budi to si, jer je ludo ii
i pitati drugoga ta te boli, a mnogo pam etnije sjediti i razgo
varati sam sa svojom mukom. A ti misli da ovakve kao to smo
mi tamo u svijetu ekaju i nee da otponu teferi bez nas! E,
moj Jusufe, nije to za nas fratre i Bonjake. Jeste, ovdje te eka
kriva bosanska brazda i fratarska muka i sirotinjski bir i teka
sluba, a s druge strane, moe biti, kolaj i svaka ljepota. Ali,
ta ti vrijedi kad to nije tvoja strana! I da ode tamo, ne bi ti
nita koristilo. Cijelog vijeka bi ostao ono to si. Ko te nikad

71

CASA

ran ije n ije uo ni vidio, sam o kad te pog led a rekao bi odm ah:
O tkud ova fra trin a ovdje? G onite ru tam o u Guu Goru, odakle
je pobjego, i veite g a za lanac sa kojeg se otkinuo! I da bude
bogat i silan i straan, prvi m eu prvim a, da ti niko ne sm ije
rijei kazati, ti bi mu to u o im a proitao. Pa opet isto. Nego,
sjedi g d je si, na svom m jestu i u svom svetom Redu. Pa ako
ba m ora da se grijei, grijei ovdje! Posluaj m ene, nee se
prevariti ni pokajati. V rijed i se prelom iti i pregoriti. Z a r je m ala
stvar biti boji vojnik?

Bm od

tih rei, koje je fra N ikola viknuo kao neku ko

m andu, m la d i je podigao oi i ugledao pred sobom izm enjenog, sasvim drugog, d otle nepoznatog M um ina. Zaista, nikad
niko ne bi rekao d a ispod njegovog zboranog habita, pod gru
bom tunikom i ugojenim , tekim telom ivi i postoji i tako m oan

72

ASA

kostur, tako savren i jak grudni ko i tako prava kima. Pred

zbunjenim akom jo je jedan trenutak stajao tako, uzdignute
glave, sa jakim brkom i svetlim sigurnim pogledom, krut i ispren
kao pred vojskom. A onda se opet spusti i slee, i postade
onaj stari teki i tromi Mumin, kakvog su ga svi oduvek po
znavali.

nikad ga vie onakvog nisam vidio. Ali, sve mislim i dan

d a n a s da me je taj trenutak bolje uvjerio i jae utvrdio nego

sve njegove rijei, molbe i opomene. Jo me samo onako
skruenog i potresenog potapa po ramenu.
Hajde, Jusufe, hajde, pa moli Boga i beri pamet. Hajde!
I ja ostadoh. A da ne bi rahmetli Mumina? Ne znam. Bog
zna, jedini. Samo, kad god ga se sjetim, ja mu pokoj dui
predam. I to ti kaem, tada sam vidio kako korisno i dobro
mogu da govore ljudi koji umiju da ute.

73

CASA

Prole su nekolike godine. Doem ja za vikara u Guu

Goru. Fra Nikola kako sam ga ostavio. Samo se u proljee
idue godine poboije dobro i jedva ga nagovorimo da ode he>
imu Jahudiji u Travnik. Poalje ga on na Kiseljak, am a mu ta
voda nije araisala. Vrati se gori nego to je otiao. Nita ne
jede. Ni onu jednu au vina na dan ne pije i ne sjedi vie u
bati, na travi, nego u onom naem starom hladniku, to je bio
nekad dolje nad potokom i to su ga fratri zvali ardak. Sjedi
u oku, pored direka, naslonjen na ogradu, pui i gleda vodu
kako tee. Vidimo mi da ne valja, ali niko ne smije nita da mu
kae, a on nikom rijei ne govori.
Pamtim dobro. T e godine je zazim ilo rano. Pade snijeg u
oktobru, na itav m jesec dana prije Svete Katarine. Toga dana
fra Nikola ostavi ardak i vodu i zatvori se u svoju sobu. I kako
je tada uao u manastir, vie nije iziao iz njega. Rekoe zanemogo Mumin, i ja odem da ga obiem . Naem ga: lei, ali
onako u habitu, pije nanu i meu mu vru crijep, uti, a nije
nikad ni govorio, pa ne moe poznati kako je ni pogoditi ta
mu je. Samo je ut u licu i podbuo ispod oiju. Pomalo tuca.

75

CASA

Vidim , neto ga m nogo boli, sam o M um in! ne kazuje. Na

alim se m alo i pitam g a turski kako je i ta je. Njem u se
osm jehnu brk a nam rti elo, ali ne progovara. Sam o odmahnu
rukom , kao da p o k azuje konjski kas. Jo sam m alo gledao da
g a razgovorim , pa se digoh i ja. Fra N ikola tad a stade da se
vrti i prem jeta i trai neto iznad glave, dok ne izvue odnekud
svoju m letaku au. N apolju

bijae sunce granulo, okopnio

onaj snijeg tc je pao p rije vrem ena, pa dan kao proljetni. Pao
evak po eliji. M um in se m alo nam rti i sam o procijedi kroz
zube:

N aj, Tu feg d ija, ovo tebi. Znam , ne pije, am a ima ti

po ratovima" svakojake starei, pa nek ti stoji i ovo, nee ti

h ljeb a iskati.
S ja ona aa i preliva se na suncu. M eni bi ao. Hou da
se naalim , ali ne mogu, a neu da vidi da mi je teko. Kaem
mu: Dobro, neka stoji kod m ene, na sigurnu je, a kad god mu
zatreba, njegova je. I zafalju jem . A on sam o ree kratko:
Zbogom , Tufegd ija.
I poe s m ukom da se okre e zidu.

76

CASA

Umro je, lijepo opremljen, nekoliko dana poslije toga, jedne

subote, licem na Duni dan. Sahranili smo ga sutradan, u ne
djelju, i mnogi mu je narod na grobu bio. Eno mu se biljeg vidi
s moga pendera. Mi stari fratri jo ga pominjemo.

F ra

Petar je zavrio. ulo se kucanje i um njegovih asov-

nika. elija je bila puna sunane svetlosti. Fra Petar me zamoli

da mu dohvatim sa rafa au Mostarku. To je bila prava vene
cijanska kupa, sa udubljenjim a po sredini i bruenim krajevima,
sa crvenim peatom, kao okom, u svakom udubljenju. U ai
je bilo praine, nekoliko polomljenih pera i klinia sa utim
glavama.
Ih, da ovo vidi Mumin govorio je fra Petar smeei se.

77

A A

Istrese sve iz ae i o tra je paljivo. Zlatni i crveni odblesci

p ad oe mu po rukam a. G ovorio je tiho:
Zna, nam ijen io sam je onom fra Stanku. Sad je kape
lan u O varevu. M lad je, ali im a srce kao u starinskih fratara.
u vae je.

78

.* f^TWO- 5 * -*-

^ a~
j * , A-

^4

^ u . j . o . c * . / * ' ^

C-o <AL 0<C< -* r^ .< l

p 4 ^ e < C ^ j^ a

fim. *a >. A A /

4- ^ t ^ ^ * ^ .

*p

4 / - p U * r t - , , i

fftJ k

< p .* e

pjc.

^ ^

, ^ , l^ ^

<M * - 4 ^ ^

*- *r

e * f? -e ^ c c

'

fiu r-u tc * *#

o -^ -^ x

j *

} / ^ r / U / t i^ ' ^ tt-o '^ ^ .*

f y r l* $ X ~ y Z r f! t z " * ^

< ru ^ *

04.

< ^

A *

* ^

/fco- /tff J

* * 4 * * ^ 2 e

* y -* * ~ * * y k

m-^9.
?

t+A-~ fm, fV-*-cc^o j y f $ y .*~4 dfe

J

S' ^ * * * \

w ^ fe e M ^ ^

*.**> ce j-c d t y

+*

#<*.. fru-A <y*^t

+ - + * ' /

p.

f i yy- . f rj t * tr>+ *-*A***y*y.

t/te p '* c * 0

''-*

<* . O ^ f

, p .fU + S *

^ ^ . 4 ^% mSCA/ ^/C r *> OO J c .

7w

i Z* n T s

a-cO .. ^

^ ^*~i 6A-* ^ - ._

^
4 ti 4 - i r - c ^ **

e t^ ytL m ^

J** d i- A * * - , <*aP-tj>A- **** d^Z. *^.

A ^ A * ^ i - e * S ; A -O & o

/Cjo

^ 1 0 c. c ^ c ^ v a - O V

tT^A_o c i-^~e

( ^ m *- '*'*- * - L c o ^'O <toyc* 4 #oo(2o/

fco-w 4 J # - ( 5 . ^ '
!t>
.* ^ o ^ y

7 *7
k^

ye.

A4>

^ 4c

u . f _ u .fi

, * * t-fix*, ;c

/ %t* V

*-*-* sZi.o

cyfi ec.</^

C 5C ^ ~ ^ 4 k 4 ,<

J*C*A$~&e_i.v.

A A
_
o7 * , J n*-c/
c
c.*~y

^
^ T j, 't a j ,

**. 4 h ^ c ^

cl t jU -

80

utemeljitelji
prve knjievne komune

DA R IVA O C I

Mersad
Marcel
Dumitru
Tomislav
Milojko
Erazim
Devad
Milisav
Labud
Zlatko
Ravijojla
2ika
Mustafa

BERBER, akad. grafiar-specijalist, Sarajevo

CHIRNOAGA, slikar, Rumunija
CIONCA, akad. slikar, Rumunija
DUGONJI, akad. slikar, Banjaluka
GAJI, izdava, Beograd
HAD2I, profesor, Mostar
HOZO, akad. grafiar-specijalist, Sarajevo
IVANIEVI, knjievnik, Francuska
KIRI, knjievnik, Zagreb
KLJAJO, dipl. ekonomist, Mostar
KOLAK, kustos, Mostar
LAZI, knjievnik, Beograd
PEZO, slikar, Mostar

R ade
Faruk
M ilka
D ervi
Dr Branko
H alil
M ustafa
A n te
Ilija (Lee)
M a ra

PR E LE V I , profesor, M ostar
S L IP I E V I , dipl. in. arh, M ostar
S T O JA N O V I ,
, Beograd
S U S l , knjievnik, S arajevo
A N T I , profesor, M ostar
T IK V E A , akad. g rafiar-sp ecijalist, S arajevo
U D O V I I , dipl. politolog, M ostar
V E G O , in. g rad, M ostar
V U IN O V I , plantaer, K alifornija
Z E C , d o m aica, S arajevo

M ostar
B eograd Z a g re b
M ostar
S a ra jevo

D JE IJI D O M R ADE V U K O VI
M E D IC IN S K A K N JIG A , m edicinsko izdavako
pred u zee
P R O JEK T A N T , projektno p redu jee
R E PU B LI K I FO N D Z A U N A P R E IV A N JE
IZD A V A K E D JELA TN O S TI SR BiH

IV

UTEMELJITELJI
Sab lt B EHRAM . vk. lim ar, M ostar [127]
Danko B E N C UN , kv. knjiar, M ostar [438]
Stjepan B EN C UN . slubenik, M ostar [157]
Jan BERAN, redltelj, S arajevo [161]
Jan BERAN jr, student, Sarajevo [162]
M ersad BERBER, mr grafike, Sarajevo [451]
Avdo BERBERAC, profesor, M ostar [42]
Luclo B ERNARDI, slikar, Ita lija [271]
Dubravko B IB A NO VIO , knjievnik, Sarajevo

A
M ustafa AJA N OVI. profesor, Sarajevo [238]
M allk ALAJBEGOVI, vk. aviolim ar, M ostar
[119]
Vanja ALBAHARI, glum ac, Sarajevo [405]
Bisera ALIK AD I , kn jiniar, Sarajevo [363]
Ivo A N DR I , knjievnik, Beograd [447]
Dragoslava A N ELKO VI -GA VR OVIO ,
profesor, M ostar [446]
Franjo A N I I , majstor fotografije, M ostar
[120j
Ivan A N I I , slikar naivac, M ostar [41]
Dr Zlata A N I I , d ip l. fn. agr, M ostar [77]
Danica ARAPOVI, daktilograf, M ostar [416]
Jakov ARAPOVIC, d ipl. ekonomist, Mostar
[175]
Sefket ARSLANAGI, profesor. T reb inje [443]
Junuz A R SIN O VIC , d ip l. politolog, M ostar
[174]
Z lata A R TUKOVI, med. sestra, M ostar [306]

[313]
Petar JELO GRLIO, p o litolog. M ostar [239]
A tlf BLAGAJAC, d ip l. In. ma, M arib o r [367]
M ilan B OD IR OQA , profesor, M ostar [194]
NeSad B OJA D 2IO, mr umarstva,
Sarajevo [448]
M lliv o je BOKIO, vajar naivac, M ostar [287]
IDr B oldar B O Z IC , d ip l. pravnik. Hvar [143] |
Janka B O Z IO -M U Z IN IC , do m aica, H var [144]
Jerko BRADVICA, p o litolog, M ostar [167]
M ill BRANKOVIO, profesor, M ostar [11]
Jozo BRKIO, slubenik, S p lit [431]
Zdenka BRMALJ-BABIO, Ijekar, M ostar [278]
Joe B R UM EN , d ip l. In. arh, Lju b ljan a [362]
Se fk lja BU BIO, profesor, Sem izovac [476]
M arko BU CO NJIO, vk. u gostitelj, M ostar [44]
Salko B U D IM , slubenik, Ja b la nlca [253]
M lro B U G A RIN, uenik, M ostar [212]
Jasm ina B U KVI , d ip l. In. agr, M ostar [465]
M laden B U KV I , dije te , M ostar [204]
DuSan U M B IO , d ip l. pravnik, M ostar [380]
D ragl B U NC IO , sudac, Novi M arof [445]
Safet B U RINA , knjievnik, M ostar [10]
Dr Ferld BU TU R O VIO , d ip l. pravnik, Sarajevo
[267]

B
Rlsto BABIC, nastavnik, M ostar [105]
Jozo BAGO, pravnik, M ostar [196]
DuSan BAI, g en eral-m ajor JNA, Beograd
[201]
Ratko BAJIC , druStveno-polltiki radnik,
Sarajevo [168]
Salih BAJRIC , profesor, M ostar [96]
Faud BALI, radnik u kulturi, B anjaluka [417]
H usnija BALIO, slubenik, M ostar [230]
IDr Sefklla BALIO, d ip l. pravnik. M ostar [381
Ilija B ARISIC, d ip l. pravnik, M ostar [172]
Halid BASIO, d ip l. ekonomist, M ostar [13]
Jasna BASIO, uenik, M ostar [418]
Pero BASIO, d ipl. ekonomist, M ostar [330]
NIJaz BATLAK, staklorezac, M ostar [365]
Dr M ldhat BEGIO, knjievnik, Sarajevo [37]

C
Dr Franc G ENG LE, univ. profesor, Sarajevo
[84]
M arcel C H IR NO AG A, slikar, Rumunlja [274]

U T E M E LJITE LJI
Su le jm a n H A N D 2 A R ,
M o stara [130]

m ilic io n a r,
u ite lj,

B lag a j

M o star

kod

Z la ta

H A R M A N D IC ,

M lrz o
[322]

H A S A N B E G O V IC , n astavn ik, M o star

Dejan KALABA, dipl. pravnik, Sarajevo [259]

Iso KALAC, knjievnik, Sarajevo [413]
Teoflk KALAJD2IC, slubenik, Mostar [477]
Nikola KALAJD2IEVSKI, ugostitelj, Mostar

[293]

[158]

H lv z ija H A S A N D E D I , o rije n ta lis t, M o star [85]

S a lih

H A S A N D E D I ,

D rag u tin
[177]

HLUBNA,

k n ji a r,

M o star

p rlm a rlju s -o k u lls t,

Faruk KAPETANOVIC. nastavnik, Mostar [58]

Hamlda KAPETANOVIC, arh. tehniar, Mostar

[277]

[90]

M o star

Demal KAPIC, dipl. pravnik, Sarajevo [261]

Predrag KAPIC, dipl. In. fium, Sarajevo

M u ru veta H O D 2 A , u ite lj, M o star [335]

R am a d an H O D 2 A , ek o n o m ist, M o star [334]

[276]

A dvan H O Z IC , k n ji ev n ik, S a ra je v o [187]

D evad H O Z O , a k ad . g ra fi a r-s p e c lja lls t,

NaSId KAPID2IC, vidi sanit. tehniar, Mostar

S a ra je v o [258]
R e fik H U K I , d ru tve n o -p o lltl kl ra dn ik,

LjubISa KAPOR, dijete, Trebinje [317]

Mugdlm KARABEG, novinar, Mostar [389]
Tlda KARABEG, drutveno-polltlkl radnik,
Mostar [180]
Anton lje KARACIC, glumac, Mostar [34]
Jovo KARDUM, oficir JNA, Mostar [189]
Arif KATICA, socijalni radnik, Mostar [57]
Esad KAZAZIC, dipl. In. arh, Mostar [122]
Ljubo K ESEU, dipl. pravnik, Mostar [51]
Zora KESELJ-MATIJEVIC, penzioner. Mostar

[151]

S a ra je v o [252]
A vd o

H U M O , d ru d tv en o -p o lltlk l

ra dn ik,

B eo g ra d [86]
D u n ja H U M O , pro feso r, S a rajev o [114]
D em a l H U M O , d ip l. In. ele k tr, M o star [257]
A ld a H U S R E F O V IC ,

u e n ik,

M o star [205]

[466]

Cedo KISIC. knjievnik, Sarajevo [123]

Mlho KLAIC, slubenik, Dubrovnik [453]
Zlatko KLJAJO, dipl. ekonomist, Mostar [285]
Pero KNEZOVIC, slubenik, Mostar [343]
LJubomlr KNE2EVIC, dipl. In. arh. Novi Sad
[112]
Olga KNE2EVIC, student. Trebinje [301]
Jelena KOJOVIC, dijete, lllda [461]
Zdravko KOKOTOVIC, novinar, Sarajevo [268]
Ravljojla KOLAK, kustos, Mostar [182]
Mladen KOLOBARIC, akad. slikar, Sarajevo

Valentin T. IONESCU, akad. slikar, Rumunlja

[338]

Alija ISAKOVI, knjievnik, Sarajevo [32]

Mlllsav IVANISEVIC, knjievnik, Francuska
[49]

Rlsto

IVANISEVIC, oficir JNA,

Mostar [188]

J
Rlsto JANJIC, voza, Mostar [99]
Goran JOVANOVIC, dijete, Mostar [294]
Jerko JUKIC, grad. poduzetnik, PosuSje [348]

[359]

Ruica KOMAR, profesor, Sarajevo [442]

Danilo KOMNENOVIC, general-potpukovnlk,
Beograd [260]
Fahrudln KONJHOD2IC, student, LJubudki

K
Vera KADIJEVIC, Ijekar, Mostar [140]
Branlslav KAJGO, uenik, Mostar [227]

[368]

V III

UTEMELJITELJI
Tatjana LA ZAREVIC, nastavnik, M ostar [234]
2ik a LA ZIC , knjievnik, Beograd [379]
Ve llm lr LANI BAT, mr filo lo g ije , M ostar [3]
Duan L U KIC, stariji vodnik I klase JNA,
Mostar [329]
Boena L U SIC K V, prim arljus-lnternlst, M ostar

Aleksandar K ORDIC, uenik, M ostar [373]

Ivan KORDIC, knjievnik, Sarajevo [311]
Veselko KOROMAN, knjievnik, Sarajevo [458]
Pero KOVACEVIC, slubenik, M ostar [411]
2lvorad KOVACEVIC , drutveno-polltlki
radnik, Beograd [104]
Ratko KOZOM ORA, student, M ostar [166]
Petar K 0 2 U L , d ipl. pravnik, M ostar [110]
Emlna KRMAR, student, M ostar [369]
Nusret KRESO, d ip l. pravnik, M ostar [440]
Prof. dr Andrija KRESIC, nauni savjetnik,
Beograd [163]
Pero KR ILAN OVIC , arhitekt, Dubrovnik [452]
Safet KRKIC, mr ekon. nauka, Beograd [325]
Gustav KRKLEC, akadem ik, Zagreb [43]
M aida KRPO, d ipl. In. arh, M ostar [421]
Osman KRPO, Inenjer, M ostar [71]
Vladim ir KRTALIC , d ipl. In. g rad, M ostar
[207]
Milovan K R UN IC , profesor, M ostar [69]
Mirko KUJACIC , a kad. slikar, M ostar [305]
V aslllje KUJOVIC, mr farm acije. Ig alo [432]
Milenko KULA, student, M ostar [Z75]
Skender KULEN OVIC , knjievnik, Beograd [87]
Mirko K U LI8IC , profesor, M ostar [192]
Dorotea KUMP, In. elektr, M ostar [312]
Mllivoj KUNCE, d ip l. In. agr, Gradaac [156]
Ana K U RILIC, profesor, M ostar [103]
Dlm ltrlje K U RILIC, profesor, M ostar [62]
Dr Jusuf KU RTOVIC , d ip l. In. agr, M ostar
[78]
Abld KUSTURICA, mr muzike, M ostar [155]

[80]

Ana L JU B IM IR , nastavnik, M ostar [388]

Nenad L JU B IN K O VIC , nauni radnik, Beograd
[469]

M
M unib M AG LAJLIC, mr knjievnosti, Sarajevo
[473]
Muhamed M A H IC , p rim arijus-internist,
Mostar [265]
Om er MA KAM, vii polj. teh n iar. Ja b la nica
[320]
G ajo M A N D IC , penzioner, Potoci kod
M ostara [134]
Petar M A R D O N O V IC , d ip l. pravnik. M ostar
[193]
Abdurahman M AR IC , slubenik, M ostar [385]
Drago M A R IC , novinar, M ostar [50]
Franjo M A R IJA N O VIC , g rad. poduzetnik,
M ostar [366]
M arko M A R IJA N O VIC , vk. zidar, Kruevo kod
M ostara [92]
Kreim ir M AR JAN OVIC , nastavnik, Ruii kod
Ljubukog [107]
2arko M AR JAN OVIC , d ip l. ekonomist,
Koprivnica [429]
Vinko M A R T IN O V IC , Ijekar, M ostar [184]
D r Predrag M ATV EJE VIC , knjievnik, Zagreb

Razija LAGU M D 2IJA , profesor, Sarajevo [470]

Ivan V. LALIC , knjievnik, Beograd [8]
Anelka LASTA, slubenik, M ostar [154]
Sreten LAZAREVIC . hldrotehnlar, Mostar
[233]

[15]

IX

U TE M E L JITE L JI
V la jk o S K IB A , p ro feso r, M o star [426]

Faru k S L IP IC E V IC , d lp l. In2. arh, M o star [75]

A rlf S M A J K I , Ije k a r, S a rajev o [396]

D r S lob o d a n T A M B IC , advokat, M o star [387]

D en ia l T E M IM , student, M ostar [422]

Ivo S O L D O , p ro feso r, M o star [214]

M la d e n S O L D O , s lik a r, M o star [303]
M u ha m ed

S P A H IC ,

H a lil T IK V E S A , ak ad . slika r, S arajevo [302]

R asim T IR O , p rofesor, M o star [31]

Ije k a r, M o star [121]

M u ha m ed S P A H IC , s lu b e n ik , M o star [349]
Jo vo S P A J I , d ram atu rg , M o star [407]
L jilja n a

S T A L E T O V IC ,

u e n ik,

Vu ltrn

Ja sn a T K A L E C , p rofesor, Z ag re b [423]
Jo v an k a T O D O R O V IC , p rofesor, B anovll [126]

[412]

M llln k o T O D O R O V IC , p rofesor, M ostar [169]

V id a T O M IC , dram atu rg , B eograd [235]

D rag a n S. S T E F A N O V IC , s lik a r, S a ra je v o [66]

M ila n S T O J K O V IC , stu d en t, B eo g rad [420]
M llo ra d S T O J O V IC , k n ji ev n ik, T ito g ra d [102]

Stevan T O N T IC , knjiev n ik, S arajevo [342]

Sem su d in T O P U Z O V IC , nastavnik, M o star [21]
S a lih TR A K O , o rije n ta lis t, S arajevo [131]

A h m ed S T U P A C , vk. sto la r, M o star [56]

J e fto S U B O T IC , d ip l. In. g ra d , S a rajev o [68]
DerviS S U S IC , k n jiev n ik, S a ra je v o [14]

M ih a jlo
[203]

T R A M O S L JA N IN ,

o fic ir JN A ,

M ostar

M ilo va n TR A P A R IC , p rofesor, M ostar [117]

ft

D ragan T R IF K O V IC , uen ik, M ostar [160]

R an ka T R IF K O V IC . student, M o star [159]

Fuad S A B A N A G IC ,

Ije k a r, M o star [357]

G lu llo T U R C I, slika r, Ita lija [270]

S taniSa T U T N J E V IC , kn jievn ik. Sa rajev o [97]

I D r B ran k o S A N T IC , p ro feso r, M o star [1281 I

V je e s la v S C U P U A K , d lp l. In. g ra d , M o star

R a z lja T V R T K O V IC , p rofesor, S arajevo [394]

[74]
Ivo S E R E M E T , a ka d . s lik a r,
K em al

S E S T IC ,

s lu b e n ik ,

S a rajev o

M o star

[135]

[237]

D r S e a d S E S T IC , d lp l. In. ag r, K utina [434]

E lblsa

M io d ra g S lJ A K O V IC , k n ji ev n ik, B eo g rad [372]

B ra n im ir S IK IC , stu d en t, S a rajev o [361]
J e rk o S IM IC , d lp l. ek o n o m ist, M o star [370]
Sim o n S IM IC . Ije k a r, M ostar* [200]

U S T A M U J IC ,

p rofesor,

M ostar

[28]

Z la ta S IM O V IC , n astavn ik, M o star [316]

N e o S IP O V A C , k n ji ev n ik, S a rajev o [152]

D ervo V A J Z O V IC , m r g eo g ra fije. M o star [176]

M o m ilo S K O R O , d lp l. ek o n o m ist, M o star [89]

P e ta r S O L IC , p ro feso r, M o star [249]

A nton VE B E R , m u zi ar, M o star [139]

E d in a VE G A R , d ije te , Sa rajev o [327]

B ran ko SO TR A , p ravn ik, M o star [191]

M ile n a SO TR A , s lik a r, H erc eg -N o vl [433]

Ja sm in a VE G A R , d ije te . Sa rajev o [18]

A nte V E G O , In. g rad , M o star [197]
Edln V E JZ O V IC , student, Potoci kod M ostara

M iro slav

S U L E N T IC ,

d ru fitv en o -p o lltlk i

ra d n ik, M o star [298]

D r M a rk o S U N J IC , univ. p ro feso r, S a rajev o

[406]
F atim a V E J Z O V IC , d ip l.

[271
M ila n S U N J IC , nastavn ik, M o s ta r [354]
Dr S tip e S U VA R , s o c io lo g , Z ag re b [153]

M o stara [1]
F ejsa l V E JZ O V IC . Ije k a r, P otoci kod M ostara
[22]

XII

pravnik, Potoci kod

UTEMELJITELJI
Omer VEJZOVI, d lp l. ekonomist, M ostar [332]
Amra VELAG I, student, M ostar [231]
Ante V IA N , glumac, M ostar [424]
M irza VILA , IJekar, M ostar [178]
N ada VILA, IJekar, M ostar [183]
Sabina VILA, profesor, M ostar [299]
Nevena V ITO R O VIC -M ISK O V, Novi Sad [219]
Vulca VLAHO, d lp l. In2. ma, M ostar [170]
Ivor VLASIC, d ijete, M ostar [414]
M ila V L A SI-G V O ZDI, nastavnik, Lju bljana
[138]
Muhamed V O U E V IC A , d lp l. in2. ma. M ostar
[164]
Mustafa V O U E V IC A , slikar, M ostar [304]
I Ilija (Lee) VU IN O V I , plantaer, USA [2691
I
Ivan VU JNO VIC , g ra . tehnlar, M ostar [300]
Z orlca VU JO VIC , uenik, M ostar [355]
M ekrem a VU K O TIC , glumac, M ostar [428]
Anelko VU LETIC , knjievnik, Sarajevo [29]

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI BIH,

Sarajevo
ARHIV HERCEGOVINE, Mostar
BEKIJA, trgovako poduzee na malo I
veliko, Grude
BOSANSKOHERCEGOVACKI SABOR
KULTURE
CENTAR ZA DRUTVENE DJELATNOSTI
OMLADINE. Zagreb
CENTROPAPIR, Novi Sad
DJECIJE ODMARALITE, Gradac
DJECIJI DOM RADE VUKOVIC-, Mostar

Z
Franjo ZA DR O, u ite lj, M ostar [91]
Ismet ZA H IR O V IC , d lp l. ekonom ist,

M ostar

[210]
M ehm ed Z A IM O V I , slikar, Sarajevo [455]
I D r N edo ZEC , nauni radnik, Sarajevo [136] |
Ivanka ZELEN IK A , profesor, M ostar [286]
Enver ZV O N IO , d lp l. ekonom. I d ip l. In. maS,
M ostar [383]
Branko ZO T O V IC , slubenik, Beograd [236]
R adm ila

Z R IL IC ,

slubenik,

Ja b la nlca

[352]

2
Mustafa 2D E R IC , nastavnik, B ije ljln a [478]
M iljen ko 2U R O V EC , Ijekar, M ostar [353]

DOM, preduzee za gazdovanje stambenim

zgradama, Mostar
AKI DOM DULE MUCIBABIC, Mostar
ELEKTRA, montano preduzee, Mostar
ELEKTRO-HERCEGOVINA, Mostar
ELEKTRO-MASINSKI SKOLSKI CENTAR,
Mostar
ENERGOINVEST RUDNICI BOKSITA.
Mostar

FOND ZA KULTURU OPSTINE MOSTAR

FUDBALSKI KLUB VELE2, Mostar
GIMNAZIJA MARAL TITO, Mostar

XIII

IAX

leuiojd bu Bzejod Bouqeeod | Souaouso BfuB?B|d ef Buepoqoiso nnailOOd n

DN NVX VN = I<*PUV 0AI B6|fu>) (eumoB >/6l- BjquiBAOu si po /CLt-ZO
fojfl) HI8US njniin>| | efuBAOZBjqo bz BiBf|JB9J)|ee Sowiiqndey n(uef|?i^| od

69

bu j |ub Bjo uijAS n

BJoqzi OABJd nfBtui | x x d nupdn>is nfBABfujjBS jf|enf|(ju;n
SB160 bu eisndod
% 00 BUii ! isoft sjdosB ? ouiB|d6q BA|qop Bisndod o/0 q3 BA|?n
oufBJ} f|i!f|uj0}n BfuBpzi e>i !isu i |eq B>jsu AO|so nf b as bn
B[| BZ|UB J i
eoBuipefod Bfiaufiauiein Buawi e s apoABu 0 6 1M b bas nfBJ>j bn
%Ofr po uiojsndod uj b s bs uafiauiain b tudo^ luafojq pod
0^0ioi|q!q 0|B^ jfjojpo
nBjfu^ n^BAS nuBSjAJezai buji fiaufiaiuain

>|

|U| ;
n

60

BA|ZBU 60U?|UBAZ j

B>)BUZ 6ouiijbz nf|do)| niefjqoujo nuiafA af|B$od Bp j norndnjsud uefAO

uJO)B?0d bp Bfj0BZ|UB6J0 bupbj i BU0A}?rup B *9 x 9 > afijBjBojoj Z
0 f|Bod Bp j noiudrqsiJd a|diod Bp Bqaj} apo>|B) oBiiipefod
O|0fp efOAB m?0||Jd n6oiu
*B6o||Jd 6oub?aou oisafiun |0|upBJ UAOXII >|op soupo ju psj n adnis pB^
0 jB|dn BJBUjp 093 po nu;AO|od n6njp ap ui|) s b;bj zv eiA[Bu n
bjbuip 093 uuB|dn nBouj |O|U0?n j u u ap n is XXd fiaufieujein
a[B)sod b)bj oi- !a[bu n bjbuip OOOS b[pbz|ub6jo bupbj b

C ef!OBZjUB6jo BU8A}njp 'bjbuip

!B|dn |fo>| OBuipafod
XXd B||ABJd !
)B>|8foJd BjBAqud qsoiafio n o>| [buo mq e?oiu [|8)|f|eujain
0>|0lO||q|q a|B|/\|M BfuBpzj bu n fu jsd
nuaj)|s Bp Bqaj; isoyy s|dosB? \ uaiuB>| |>i |usefd 'b[|uo|o>| bua ?|(ux
*UO|BS |UAO)|!| |UfBpOJd-OUeq?0|Z| | UJOJB?|[U)| BS BOjUJBA)|!iUV
B>|0fAO? 60U8UJ8JABS BZ nB|[U)| ip ejud Bp )|B)BpBZ jUAOUSO BUJI
Biwoiiqiq BU|q?npBZ BUA|p|e|0)| VNflW OX VNA ZIPNX VAUd
8Dj[u)| | B>|8fA09 npaujzj >|bjo)|SBj !?0A 8as oduBiun a s Iq bq

000

005

XXd VIIAVUd Zl