ONO TO FARMACEUTI KRIJU: aj koji lei rak!

Da li je mogue da postoji jeftini aj od etiri biljke koji lei rak, pa moda ak i sidu? Naime, Rene
Kejs, skromna medicinska sestra iz Kanade, vie od 50 godina je koristila aj Esijak (Essiac) za
leenje pacijenata obolelih od raka u svojoj klinici u kanadskom selu Brejsbrid, severno od
Toronta.
Ona za svoje usluge nije traila mnogo novca ve samo onoliko koliko ko moe da priuti. Do
sada nikoga nije odbila. Nakon 1937. godine je prestala da naplauje svoje usluge.
Meutim, ona je na sve to dobila samo kritike kanadskog ministarstva za zdravlje, a privatne
korporacije su odbile da ozvanie aj Esijak kao lek protiv raka.
Iako je Rene primenjivala ovaj aj dugi niz godina, on vodi poreklo od domorodaca u
severnoj Kanadi.
Rene je radila kao medicinska sestra u kanadskoj bolnici 1922. godine kada je kod nje dola starija
pacijentkinja koja je pre 30 godina preivela rak dojke. Ta ena je ivela u udaljenom kanadskom
rudarskom kampu sa svojim muem. Pre 30 godina joj je reeno da ima rak dojke i da e morati da
joj odstrane dojke.
Ona nije pristala na operaciju ve se vratila u kamp. Tamo je naila na domoroca iz plemena
Odibua koji joj je dao recept za leenje raka i pokazao joj koje bilje da koristi, gde da ga ubere i
kako da pripremi aj. Ona je pratila njegova upuststva i za par meseci se u potpunosti izleila i
ivela zdravo narednih 30 godina.

Poto je Rene u to vreme imala tetku i ouha koji su bolobali od raka, ona se zainteresovala za ovaj
aj i starija ena joj je dala recept. Rene je uspela da izlei svoje lanove porodice.
Nakon toga, ona je poela da primenjuje recept u klinici u kojoj je radila od 1934. do 1942.
godine, izleivi na stotine pacijenata obolelih od raka. Ona je sama uzgajala biljke od kojih je
pripremala aj.
Naravno, Rene Kejs je ubrzo postala meta kanadskih vlasti, ali nije uhapena samo zato to je
imala veliku podrku od gradskog saveta Brejsbrida i od nekoliko prestinih lekara, ali i
njenih brojnih izleenih pacijenata.
Zahvaljujui velikoj podrci, Kejsovoj je dozvoljeno da lei rak pod tri uslova: 1) da lei samo
pacijente koji su smrtno bolesni, 2) da sa njom radi iskusni lekar za dijagnostiku bolesti i 3) da ne
prima novac za svoje usluge. Ona se sloila sa tim uslovima i nastavila da lei ljude.
Uprkos svedoenjima mnogih uspeno izleenih pacijenata, javnost dugo nije znala za aj Esijak.
Kejsova je uspela da obavesti javnost o svom aju tek 1977. godine, godinu dana pre njene smrti.
Ona je napravila sporazum sa kompanijom Resperin za koju je mislila da e legalizovati njen aj.
Meutim, ova kompanija je u saradnji sa kanadskim vlastima zatakala lek i njegovu formulu.
Srea pa je dr Geri Glum uo za svojstva aja Esijak i poeo da se raspituje za njegov recept.
On je pronaao neku osobu iz Detroita koja je izleena ovim ajem iako joj je dijagnostikovan
neizleivi oblik raka materice. Geri je kupio od nje recept, a zatim otiao kod Meri MekFirson,
bliske prijateljice Rene Kejs, kako bi potvrdio autentinost recepta.
Dr Glum je od MekFirsonove dobio brojne informacije o Rene Kejs i napisao knjigu o njoj
pod nazivom Calling of an Angel (Poziv anela). On je kontroverznu knjigu morao da izda
sam jer nijedna izdavaka kua nije elela da rizikuje tubu.
Isto tako je objavio i knjigu o izvoru side kao vetaki stvorene bolesti za depopulaciju
stanovnitva.
Glum je dospeo u veliku nevolju zbog objavljivanja istine o aju Esijak, a u nekom trenutku su ak
pretili smru njemu i njegovoj porodici.
Glumove knjige je danas prilino teko nai, mada ih moda jo uvek ima na internetu u pdf
formatu.
Glum je u jednom intervjuu negde oko 1990. godine naveo da je izleio 5 pacijenata obolelih od
side tako to im je davao aj Esijak tri puta na dan.
Dr Glum je takoe leio i pacijente obolele od raka, ukljuujui i jednog deaka obolelog od
terminalne leukemije. Deak se u potpunosti oporavio od aja Esijak, ali je kasnije umro od infarkta
usled oteenja koje je kod njega izazvala hemoterapija kojom se ranije leio.
Geri Glum je pronaao informacije i o dr arlsu A. Bruu, koji je bio lini lekar pokojnog
predsednika Dona F. Kenedija. Dr Bru je imao kliniku za leenje raka u Bostonu u Masausetsu, a
Rene Kejs je radila s njim od 1959. do 1962. godine.
Dr Bru je izleio mnoge pacijente obolele od raka sa ajem Esijak. Naalost, kasnije je primoran
da uti o leku da ne bi zavrio u zatvoru.
Dr Glum je pronaao navode dr Brua da je aj Esijak ispitan u etiri laboratorije u SAD i jednoj u
Kanadi i da je potvreno izleio rak kod brojnih pacijenata nezavisno od rase, pola i starosnog doba.
Zahvaljujui dr Glumu, aj Esijak nije pao u zaborav.
Sastojci aja Esijak
Osnovni recept aja podrazumeva etiri lekovite biljke:

6,5
olja
seckanog
korena
ika
500g
stabla
kiseljka
(Rumex
acetosella)
125g
kore
klizavog
hrasta
(Ulmus
rubra)
28g korena turske rabarbare (Rheum palmatum) u prahu

u
u

(Arctium)
prahu
prahu

Od ove koliine sastojaka se moe dobiti oko 7,5 litara aja. Sastojke treba dobro promeati pre
stavljanja u vodu. Smeu treba uvati u staklenoj tegli na tamnom mestu i uzimati 30 grama smee
na 900 grama vode.
aj se kuva bez poklopca 10-20 minuta, a zatim se pokriva poklopcem i ostavlja preko noi. Ujutru
treba podgrejati sadraj, ali ne toliko da prokuva, a zatim presuti u staklene ili keramike posude.
Kada se zatvorena posuda jednom otvori, mora se uvati u friideru.
Doza zavisi od stadijuma bolesti. Za jaanje imunog sistema i protiv blaih stanja treba uzimati 56
grama dnevno. Doza moe biti maksimalno tri puta vea i primenjivati se tri puta dnevno, zavisno
od ozbiljnosti bolesti. aj koji se uva u friideru se moe dodati u toplu vodu ili podgrejati.
Oboleli od raka i side takoe moraju da se pridravaju organske dijete bez mesa i da unose to vie
vitamina D i C.
Vano je napomenuti da kvalitet aja u najveoj meri zavisi od kvaliteta sastojaka. Dr Glum je
napomenuo da ima ljudi koji prave aj od ozraenog bilja ili zamenjuju kiseljak korovom i da treba
jako voditi rauna od koga se ili odakle aj nabavlja.