OSNOVE MINERALOGIJE

-FIZIKE OSOBINE-

 Osnovna hierarhija materije koja ini na svet

je:
kvarkatommolekulmineralstena
kopnoplaneta

Minerali [1] su specifine vsrte

formacije atoma i molekula koji
nastaju u prirodnim okolnostima
Sa stanovita unutranje ureenosti vrste materijale delimo u
dve grupe:
kristalni[2] minerali, koji se odlikuju pravilnom unutranjom
graom to rezultira i pravilnu spoljanjost i
amorfni[3] materijali, kod kojih male nepravilnosti u
unutranjoj grai naruavaju pravilnu periodinu unutranjost i
to u makroskopskim domenima dovodi do nepravilne spoljanje
grae.

[1] Naziv potie od francuske rei mineral to znai ruda, proizvod prirodnih hemijskih procesa
[2] Krstallos grka re prvenstveno znai led, posle se koristilo i za isti i providan kvarc-gorski kristal
[3] po grkoj rei amorf-bezoblian

Minerali su kompoziti elemenata (atoma i

molekula) koji su meusobno povezani
specifinim hemijskim vezama .
Po karakteru hemijske veze izmeu susednih
atoma kristalne materijale delimo na
kovalentne kristale
jonske kristale i
molekulske kristale.
(delokalizovane elektronske orbitale)

 Prema mestu postanka minerale delimo na:

primarne, koji nastaju kristalizacijom pri hlaenju
magme ili kristalizacijom iz presienog rastvora i
sekundarne, koji su produkt raspadanja ili
metamorfoze ranije nastalih minerala.

U zavisnosti od naina postanka

minerali se klasifikuju u :

pirogene minerale koji nastaju kristalizacijom prilikom hlaenja magme

(npr. piroksen)
pneumatolitske minerale koji se stvaraju iz magme pod uticajem isparljivih
jedinjenja (hornblenda)
hidrotermalne minerale koji nastaju u procesu kristalizacije iz toplih
mineralnih voda (aragonit)
hidatogeni minerali nastaju iz vodenih rastvora na povrini litosfere (halitkuhinjska so)
metamorfni minerali iz metamorfoze prvobitnih minerala (epidot)
biogeni minerali koje ine uzajamno delovanje biljnog ili ivotinjskog
sveta sa mineralima sa stenama (ilibar)
metasomatski minerali se stvaraju zamenom pojedinih sastojaka stena
drugim komponentama (npr. u ostacima skeleta raka gastropoda pirit
zamenjuje molekule kalcita).

Sa stanovita varijacije oblika

unutranje grae minerala u prirodi se
najee javlja:
Izomorfizam: pojava da se minerali slinog hemijskog sastava,
kristalografskih i fizikih svojstava mogu jediniti u razliitim
proporcijama (Olivin = forsterit (Mg2SiO4) + fajalit (Fe2SiO4)
u razliitim odnosima, dolomit = kalcit (CaCO3) + magnezit
(MgCO3), albit-anortit)
Polimorfizam: je pojava da se isti mineral javlja u vie
kristalografskih oblika (sumpor na sobnoj temperaturi se
kristalie rombino, a iznad 95oC monoklinino)
Pseudomorfizam: ili lani oblik, nastaje kada se u vorovima
ve postojee kristalne reetke jedan tip atoma hemijski
zameni drugim atomima (npr u kubnoj reetki pirita molekuli
FeS2 se mogu zameniti molekulima Fe(OH)2 )

Voda se u mineralima moe javljati

kao:

mehaniki uklopljena voda, koja se nalazi zarobljena u upljinama

minerala ili stena,
higroskopska voda, koju mineral upije kao vlagu iz vazduha i najee
zahvata sloj materijala blizu povrine (moe se eliminisati zagrevanjem do
120oC),
kristalizaciona voda, koja u hemijskom smislu ulazi u sastav minerala (npr.
CuSO4 5H2O), eliminie se na visokim temperaturama pri transformaciji
minerala)
koloidna voda, koju estice kristala dre na povrini veoma slabim vezama
(lako se eliminie isuivanjem),
konstituciona voda ulazi u sastav kristalne reetke u jonskom stanju kao
OH grupa (moe se eliminisati arenjem),
zeolitska voda je voda koja ispunjava prsline i kanale u strukturi kristala

Fizike osobine minerala

gustina: predstavlja teinu jedinine zapremine.

V
Moe se odrediti ako se podeli masa tela sa njenom
zapreminom (pravilno telo) ili metodom Arhimedove
ili hidrostatike vage, piknometra, Morove vage,
metode lebdenja itd. Kod istih minerala esto je ovo
i dovoljna metoda za njihovu identifikaciju.

 tvrdoa je osobina povrine materijala da se

odupire mehanikom uticaju.
Fizika veliina tvrdoe se obino odreuje
nekom od metoda sa injektorom. Ovakvim
metodama se dobijaju veliine mikrotvrdoe
materijala u pravoj fizikoj skali izraeno u
2
jedinicama N / m .

 Osnovno naelo koji slui za ovakvo odreivanje

tvrdoe je da tvri materijal ostavlja jasan trag
(ogreb) na povrini materijala manje tvrdoe.
Mosova skala od deset stepeni tvrdoe, poreanih od
najmekeg do najtvreg materijala.

Mineral

Formula

Mosova
tvrdoa

Tvrdoa
(MN / m 2 )

Talk

Mg ( SiO10 )(CH 2 )

240

Gips

360

1090

Fluorit

CaSO4 2 H 2 O
CaCO3
CaF2

1890

Apatit

Ca 5 ( PO4 ) 3 (Cl , F )

5360

Ortoklas

K AlSi3O8

7950

11200

Topaz

SiO2
Al 2 SiO4 F , OH

14270

Korund

Al 2 O3

20600

Dijamant

10

100600

Kalcit

Kvarc

 cepljivost je osobina materijala da pod dejstvom

udara ili dejstva stalne sile dolazi do pravilnog
(ravnog) cepanja materijala u odreenim pravcima.
Oblici koji mogu nastati cepanjem materijala su
listii (liskun-izuzetno tanki listii, liske),
ljuspice (hlorit),
romboedri (kalcit).
Cepljivost moe biti izraena samo u
jednom pravcu (liskun) ili u
vie pravaca (feldspati: ortoklas i plagioklas),

 Prema prelomu ih svrstavamo u:

savrena,
potpuna ili
jasno izraena.
Cepljivost je posledica pravilne unutranje graa
minerala tako da je karakteristika kristala. Kod kristala
sa vie ravni cepljivosti postoji i karakteristian ugao
izmeu ravni, koji moe biti prav ugao (ortoklas) ali i
razliit od toga (plagioklas).

(tri ravni cepljivosti - paralelopipedi sa ravnim stranicama (galenit))

Vrste cepljivosti: a) u jednoj ravni, b) u dve normalne ravni c) u dve ravni pod
uglom, d) u tri normalne ravni, e) u tri ravni pod uglom, f) u etiri i g) u est
ravni

 prelom je oblik povrine koja nastaje mehanikim

lomom materijala pod dejstvom sile kod materijala
bez izraene cepljivosti (amorfni minerali) ili
normalno na ravan cepljivosti.
U zavisnosti od ravnoe ove povrine prelom
opisujemo kao

ravan,
gladak,
neravan,
hrapav,
koljkast ili
zemljast

 sjajnost je karakteristika povrine da ogledalski

reflektuje ili prelama vidljivu (belu) svetlost.
Prema utisku koju refleksija ostavlja, sjajnost
opisujemo kao
staklasta (kvarc, kada povrina sa cele povrine vri
pravilnu ogledalsku refleksiju),
sedefasta (liskun, zbog tankoslojne interferencije povrina
vri raznobojnu refleksiju bele svetlosti),
svilasta (azbest, refleksija se vri samo sa odreenih,
pravilno rasporeenih delova povrine),
masna (kvarc, refleksija obiluje difuznom komponentom
refleksije),
metalna (antimonit, refleksija od neprovidnih povrina),
dijamantska (sfalerit, odreeni delovi kristala blete pod
uticajem kombinovanih refleksija sa vie povrina),
smolasta (najea karakteristika amorfnih minerala).

 ogreb je boja traga koju na glatkoj prirodnoj ili

poliranoj povrini ostavlja mehaniko delovanje
materijala vee tvrdoe.
Veina materijala odaje beo ogreb dok kod nekih
minerala boja ogreba se razlikuje od boje samog
minerala (hematit koji je crven, mrkocrven ili crn ima
tamnocrven ogreb, pirit balkarno zlatne boje poseduje
mrkozele ogreb).

 boja minerala nije stroga karakteristika odreenog

tipa minerala ve vie prua podatke o primesama u
njima. Kristali mogu biti
bezbojni,
idiohromatske boje (sopstvene),
alohromatske boje (primesne)

kvarc,

ametist
i
Varijacija boje kvarca

citrin

 Bezbojni ili providni minerali odaju zonsku elektronsku

strukturu slinu izolatorima i poluprovodnicima. Zabranjena
zona kod njih je ira od energije vidljive svetlosti, tako da
fotoni (kvant elektromagnetnog zraenja) bez interakcije
prolaze kroz ove materijale.
Idiohromatska boja se moe povezati sa obojenim sastavnim
elementima: Cu daje zelenu ili plavu boju, Fe2+ zelenu, Fe3+
boji u bordo. Stene koje kao mineralne komponente sadre
okside silicijuma (Si), aluminijuma (Al), kalijuma (K),
natrijuma (Na) i kalcijuma (Ca), dok je gvoe odsutno, su
bezbojna ili svetla. Tamna boja magmatskih stena potie od
veeg prisustva gvoa (Fe) i magnezijuma (Mg), usled ega
su oni obojeni najee u crvenu, zelenu, tamnozelenu ili crnu
boju.

 Alohromatska boja se javlja kao posledica primesnih hromofora

[1] koji kao defektna mesta ulaze u strukturu kristalnih pa ak i
amorfnih minerala. Kao defektna mesta sa niom energijom
elektronskih prelaza od zabranjene zone oni su mesta u reetki
kristala na kojem se pobueni elektron vraa na osnovno stanje
primese, tako da se fluorescencija tj. svetlost koju dobijamo od
kristala karakteristina atomu primese:
Cr3+ crvena boja (korundrubin),
Fe3+ plava (korundsafir) ili ljubiastu (kvarcametist),
Ti4+ roze (kvarcrozekvarc).
U refleksiji se javlja rezonantna fluorescencija (ista talasna
duina apsorbovane i emitovane svetlosti) sa istog elektronskog
nivoa, pa je najee i kod njih ista boja minerala u transparenciji
i refleksiji. Retko ili se nikad ne javlja fosforescencija.

[1] Hromoforom se zove atom koji vri fluorescenciju u nekoj optiki neaktivnoj sredini

 providnost je karakteristika minerala da proputa

svetlost. to manje svetlosti mineral absorbuje to je
providniji. Providnost mnogo smanjuju vrste,
amorfne ili gasovite neistoe (inkluzije). Gradacije
providnosti su
providna (kada moemo itati tekst postavljen iza ravnih
uzoraka),
prozrana (kada moemo razaznati siluete predmeta
postavljenih iza tanjih komada minerala) i
neprozrana.

 luminescencija je osobina materijala da pod uticajem svetlosti

svetli. Ona nastaje prilikom prelaska elektrona sa viih
pobuenih elektronskih nivoa na koja su dospele apsorpcijom
svetlosti. Prilikom dozvoljenih prelaza emisija brzo prati
apsorpciju (srednji ivot pobuenog stanja je reda 10-8s) i ovu
pojavu nazivamo fluorescencijom. Ako emisija sledi u
zabranjenom elektronskom prelazu ona je zakasnela (sa
vremenom reda 10-4-10-1s) i pojava nosi ime fosforescencija.
Grupno ime ove dve pojave je luminescencija i moemo ga
definisati kao sopstvena emisija svetlosti pobuenih atoma ili
molekula.
Luminescencija se moe izazvati raznim efektima
osvetljenjem
trenjam-triboluminescencija,
hemijskom energijom-bioluminescencija,
pranjenjem u gasu-elektroluminescencija,
sudarom brzih elektrona-katodoluminescencija, itd.

 Kod molekula, kristala i amorfne supstance materija

prilikom optikog pobuivanja apsorbuje na veim
energijama (manjim talasnim duinama) dok
luminescira na manjim energijama (veim talasnim
duinama); ovo se u spektroskopija naziva normalno
toksovo pomeranje.

 Kako fluorescencija nekog atoma ili molekula ne

zavisi od energije i naina pobuivanja (samo od
spoljanjih efekata) boja ovih minerala ista i
uzrokovana je samo koliinom primesnih centara u
reeci.
Jedino u sluaju da imamo kristal ili amorfni mineral
sa pogodnim molekulskim inkluzijama moe se
oekivati da e materijal pravilno fluorescirati. U tom
sluaju u transparentnoj svetlosti nedostaje svetlost
koja se apsorbuje u molekulima (manja talasna
duina). Primer ovakve fluorescencije je meseev
kamen (ortoklas), koji kad se gleda u refleksiji je
plaviast, dok je u proputenoj svetlosti utozelenkast.

savitljivost (plastinost) je svojstvo materijala da se

pod naprezanjem mogu savijati, a da posle prestanka
naprezanja zadravaju zadobijeno stanje.
Savitljivost je u tesnoj vezi sa viskoznou, jer prilikom
savijanja dolazi do pregrupisanja atoma ali i kidanja i
premetanja hemijskih veza izmeu njih. Prilikom ovakvog
vrstog teenja hemijske veze se kidaju i premetaju u
pravcu delovanja sile.
Materijali iji atomi lako uspostavljaju prekinute hemijske
veze su savitljivi dok kod atoma koji ima visok prag
interakcije za uspostavljanje hemijske veze izmeu susednih
atoma prekinute veze se ne obnavljaju i takvi materijali su krti.
Sa poveavanjem temperature i pritiska kod minerala i stena
sve vie dolazi do izraaja savitljivost a smanjuje se krtost.

 elastinost
nasuprot
od
savitljivosti elastinost je
svojstvo materijala da posle
prestanka
spoljanjeg
delovanja tela vraaju u
prvobitan oblik. Elastinost
materijali zadravaju do
jedne odreene vrednosti sile
dejstva i za ovu oblast vai
Hukov zakon elastinosti

l
1 Fn
1

l
Ey S Ey

 magnetinost: prema magnetnim osobinama

minerale klasino delimo u tri grupe:
-dijamagnetici se u spoljanjem magnetnom polju
orijentiu suprotno od pravca polja i magnet ih
odbija.
-paramagnetici se orijentiu u pravcu magmetnog
polja i magnet ih privlai.
-feromagnetici i sami poseduju magnetne sobine.

 elektrine osobine minerala se ogledavaju u:

-piezoelektricitetu koja predstavlja osobinu nekih minerala da
pod spoljanjim mehanikim delovanjem povrine im postaju
naelektrisane
suprotnim
naelektrisanjima-piezoelektrini
efekat. Obrnuto, ako ove minerale dovedemo u elektrino
polje (spoljanje ili unutranje) oni e na to reagovati
promenom dimenzije kristala-inverzni piezoelektrini efekat.
Tipian piezoelektrik je kristal kvarca.
-piroelektricitetu koja predstavlja svojstvo nekih minerala da
na odreenim graninim povrinama prilikom promene
temperature se izdvajaju naelektrisanja suprotnih znakova.

 ostale osobine minerala koje ponekad mogu pomoi

u identifikaciji su
-ukus
-miris
-dodir