SEIZMOLOGIJA

Zemljotresi su iznenadni i veoma snani pokreti

kratkog trajanja

Podela prema uzrocima:

vulkanske (7%)
urvinske (3%)
tektonske (90%)
podvodne
vetake

Elementi zemljotresa:
ognjite ili arite (epicentar)
plitki (0-70 km, 70-75%)
srednjih dubina (70-300 km, 20%)
duboki (preko 300 km, 3%)

hipocentar
epicentar
emergentni uglovi
epicentralna oblast
homoseiste
izoseiste

 Jaina zemljotresa: Rihter 9 i MCS (Merkali) 12

Postpojave: seizmike tutnjave, svetlosne pojave
Raspored zemljotresa

Efekti zemljotresa

 U epicentralnoj oblasti pokreti u litosferi su

vertikalni i ovi seizmiki talasi predstavljaju
niskofrekventne zvune talase koji dopiru na
povrinu.
Seizmiki talasi se dele na POVRINSKE i
ZAPREMINSKE

Zapreminski talasi
Zapreminski talasi mogu biti
longitudinalni (P-primarni) i
transverzalni (S-sekundarni).

 Longitudinalni talasi su za oko 1.7 puta bri od

transverzalnih

vP

4
K
3

K-moduo sabijanja

vS

-moduo smicanja

 Idui prema centru rastu i vP i vS, tako da se seizmiki

talasi kreu iskrivljenom linijom iji je centar krivine
na suprotnoj strani putanje od centra Zemlje

 Jugoslovenski seizmolog Andrija Mohorovii

je 1909. godine otkrio skok u brzini vP i vS na
dubinama ~10 km u okeanima i nekoliko
desetina km na kontinentu Mohoroviieva
granica.

Andrija Mohorovii
1857-1936

 Drugi veliki skok u brzini prostiranja talasa je otkrio

1914. godine nemaki seizmolog Gutemberg granica
Vihert Gutemberga. Na ovoj granici brzina P talasa
padne sa 13.6 km/s na 8.1 km/s a S talasa sa 7.3 km/s
na nulu ( 0 ).

Seizmiki model Deffrisa i Gutemberga

Zone prostiranja seizmikih talasa:

A (0-33 km) kora;
B (50-350 km) podkorna zona -astenosfera;
C (350-1000 km) prelazni sloj, zona anomalnog
brzog rasta P i S talasa;
D- 2 zone, D' (1000-2700 km) zona normalnog
rasta brzine seizmikih talasa sa gustinom i D
(2700-2900 km) uska granina zona sa
konstantnom veliinom brzine;
E (2900-4980 km) teno spoljanje jezgro;
F (4980-5129 km) prelazna zona i
G (5160-6471 km) vrsto jezgro.

 Propagaciju krunih talasa je teoretski

objasnio jo 1828. godine Poason (Puasson,
teorija elastinosti). On je pokazao da se na
granici dveju sredina mogu javiti dva tipa
signala sa razliitim brzinama prostiranja.
Engleski seizmolog Oldgem je 1901. godine
identifikovao P i S talase na seizmogramu.

 U seizmologiji eksperimentalno tumaenje hodografa

(vremena stizanja seizmikih talasa) se svodi na
nalaenju funkcionalne zavisnosti vremena kanjenja
od epicentralnog rastojanja (rastojanje u stepenima
ili kilometrima po polupreniku najveeg kruga
izmeu arita i prijemnika talasa za Zemlju ).
Ova funkcija je zavisna ood brzine talasa, koja zavisi
1 ~ 111
km
od dubine prostiranja talasa
i od unutranjeg
sastava
Zemlje.

 Oko 1910. nemaki

seizmolozi Gerglotc i
Vihert
su
razradili
analitiki
metod
odreivanja funkcija
vP (l ) i vS (l ) (-dubina)
prema
eksperimentalnim
krivama TP () i TS ().

Ponaanje seizmikih talasa na granici

dveju sredina:
SH talas: transverzalni talas koji izaziva
oscilovanje u ravni normalnom na ravan u kojem
su upadni talas i normala,
SV talas: koji osciluje u ravni normala-talas

SH talasi ne interferiraju sa SV i P talasima

 Refleksija istog tipa talasa od granine

povrine se odvija po zakonu totalne
refleksije

i const.

 Za prelomne zrake istog tipa vai zakon

prelamanja seizmikih talasa

sin i
const.
v

 Uvek su SV talasi (i reflektovani i prelomljeni)

manjeg ugla od P talasa

e /2i

ulazni ugao.

Hodogram
seizmikih
talasa

Direktni i
reflektovani
talasi.

 Obeleavanje
viestruko odbijenih i
prelomljenih talasa:
c -talas odbijen od
granice,
K P talas koji se
kree
u
tenom
jezgru,
I i J su P i S talasi u
vrstom unutranjem
jezgru.

 Vremena kanjenja unutranjih seizmikih talasa su

funkcije epicentralnog rastojanja.
Seizmika senka.

Focus of Earthquake

 PKIKP talas se javlja na veem epicentralnom

rastojanju od ~110o (danski seizmolog Leman 1936.
otkrila jezgro Zemlje)

Ingel Lehmann

Povrinski talasi
Povrinski talasi mogu biti dve vrste:
talasi Relea (1885) estice se kreu u vertikalnoj
ravni po elipsoidu u smeru suprotno kretanju
kazaljke na satu.
talsi Lava (1911) estice osciluju u horizontalnoj
ravni (perpendikularno) normalno na pravac
prostiranja talasa.

Lav

Rele

 Kod povrinskih talasa pomeranje je

maksimalno na povrini i u dubinu se
eksponencijalno smanjuje.
Talasna duina povrinskih talasa je od 10 do
par stotina km. Metodom povrinskih talasa
mogue je sondirati Zemljinu koru do debljine
koja iznosi negde treinu talasne duine.
(Povrinski talasi velikih zemljotresa su toliko
jaki da mogu par puta obii Zemljinu kuglu)

 Povrinske talase karakteriu dve brzine:

fazna brzina C prostiranja monohromatskog
harmonika povrinskog talasa
grupna brzina U prenosa talasnog paketa

U sredini bez disperzije ove brzine su iste.

U realnim sredinama se javlja disperzija tako
da se ove brzine razlikuju i talasi se javljaju u
vie modova.

Brzina
talasa
(km/s)

Talasna duina (km)

 Seizmogrami su prikaz skupnog pomeranja tla

 Seizmografi:

Varijacije seizmografa

Registrovanje zemljotresa: nekad

Kineski seizmoskop iz II veka

Registrovanje zemljotresa: nekad i

danas

Seizmologijaudeterminaciji
Zemljinestrukture
Vertikalnopomeranjetla
izvor

seizmograf
P PP

Horizontalnopomeranjetla

vreme

Prirodni ili vetaki zemljotresi

 Smanjivanje intenziteta seizmikih talasa je usled

rasejanja i apsorpcije (pretvaranje u toplotu).
Smanjivanje amplitude monohromatskog harmonika
n

A(r , t ) Ao r e

( R D ) r

r
cos t
c

r-rastojanje do mesta nastajanja talasa, n=-1 za

zapreminski n=-1/2 povrinski talas, -kruna
frekvencija talasa, c-fazna brzina, Ao-amplituda u
centru, R i D koeficijenti rasejanja i disipacije.

Posledice zemljotresa

Turska
17. aug. 1999.

Taiwan
21. sept. 1999.

Zemljotres u Karpatima-Mor 1810

(prva mapa izoseista)

Rasprostranjenost zemljotresa

Beniof-Vadati zona

 San Andreas rased

 aak, 23. april 2007.

 Izvetaj na Geofonu