NASTAVA MICROSOFT ACCESS-A OD JEDNOSTAVNOSTI DO KOMPLEKSNOSTI

Mr Svetlana Maletin
Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu

1. UVOD
U današnje vreme deca odrastaju uz računar i dolaze u školu sa različitim predznanjima koja u
svakom slučaju nisu zanemarljiva. Ponekad znanja pojedinaca u pojedinim oblastima informatike
prevazilaze znanja samih nastavnika. S druge strane, nastavni sadržaji koji im se nude kroz prihvaćene
planove i programe, bivaju neinteresantni kada im se nameće nešto što su već radili, ili nešto što
smatraju zastarelo. Najveći kuriozitet je ipak to što učenici imaju kod kuće mahom savremene
računare, raspolažu savremenim ulazno-izlaznim jedinicama, a u učionici se susreću sa poluzastarelom
tehnologijom na kojoj se mnogi softverski alati s kojima su se učenici već susretali ne mogu ni
instalirati.
Pod tim uslovima, osnovno pitanje koje se nameće jeste koje sadržaje predstaviti u nastavi
informatike, a biti dovoljno interesantan i savremen. Pitanje je jednako vredno kako za one koji
sastavljaju planove i programe, kao i za same nastavnike. Za nastavnike se takodje nameće i drugo
pitanje, odnosno kako pod datim uslovim nastavu zaista realizovati.

2. ZAŠTO BAZE PODATAKA

Podaci su svuda oko nas. Čovek je oduvek težio da te podatke prikupi, sredi, obradi i dobije
odgovarajuće informacije. Već sa pojavom prvih računara čovek teži da podatke unese u računar,
postavi odgovarajuće algoritme za njihovu obradu, a da samu obradu prepusti računaru. Noviji računari
omogućavaju obradu podataka brže, a novi softverski alati pre svega omogućavaju lagodniji
interaktivan rad korisnika za računarom. U svakom slučaju, izučavanje baza podataka nije ništa novo,
ali ni manje interesantno nego juče, a što je najvažnije, biće jednako važno i sutra.

3. RAZUMEVANJE BAZA PODATAKA

Pođimo od pitanja s kojim smo se svi često susretali: daj mi svoje podatke (ime, prezime,
adresu, telefon, datum rođenja…). Iste podatke možemo prikupiti i za druge osobe, pa ako sve te
podatke hoćemo pregledno da zapišemo, to će ličiti na nekakvu tabelu, sa odgovarajućim kolonama
kao što su ime, prezime, adresa… a nazive kolona možemo prikazati u vrhu tabele. Podaci se pišu u
odgovarajuće kućice, odnosno polja, svaki u odgovarajućoj koloni. Redovi kolona jesu pojedinačni
zapisi (slogovi).
Ako posmatramo recimo školu, vrlo lako ćemo videti da tu možemo sakupiti podatke i
organizovati ih u nekoliko tabela: tabela o učenicima, o nastavnicima, o predmetima i naravno o
odeljenjima. Ako u tabeli odeljenja upišemo odeljenskog starešinu, onda vezujući učenika za
odgovarajuće odeljenje odmah znamo i ko mu je odeljenski starešina… i polako počinjemo naše
podatke u tabelama da povezujemo. Kroz odgovarajuće primere učenici lako uočavaju šta su podaci,
tabele, povezane tabele i lako ih je dovesti do predstave o samoj bazi podataka. Učenici se rado
uključuju u diskusiju gde su još podaci u našoj okolini i kako ih organizovati. Sledeći primeri su samo
neki od onih koje učenici sami uočavaju:
• Prodavnice (artikli, cene, količine – nabavka i prodaja, porez…)
• Bolnice (odeljenja, lekari, bolesnici i njihovi kartoni, lekovi…)
• Apoteke…
• Biblioteke, videoteke…
• Turizam, avio-buking, autobuski i železnički saobraćaj (putni pravci, rezervacije, prodaja
karata)
• Proizvodne firme (od nabavke materijala, evidencije procesa proizvodnje, do prodaje…)
• Manji servisi poput autoservisa
Kroz ovakav način rada, učenik se aktivno uključuje u obradu gradiva čime postižemo glavni
cilj, a to je
Učenik treba da postane subjekt koji misli i komunicira, a ne samo sedi i pamti.

4. MICROSOFT ACCESS – JEDNOSTAVNOST

Već u osnovnoj školi učenicima se može ponuditi Access kao jednostavan alat za obuhvat
njima interesantnih evidencija.
 Gradivo koje se na tom uzrastu može obraditi: rad sa tabelama – popunjavanje postojećih
tabela, kreiranje i modifikovanje tabela (posebno se zadržati na tipovima polja), sortiranje i filtriranje
podataka u tabelama, kreiranje izveštaja, kreiranje formi uz pomoć Wizarda.
Metodički prikaz realizacije gradiva: u početku učenike treba ubaciti u neke već gotove tabele
koje bi oni mogli dopunjavati podacima. Zatim ih možemo prebaciti u prikaz za dizajniranje tabela, i
pogledati tipove polja. Već u sledećem koraku, učenici mogu početi sami da dizajniraju tabele kao što
su adresar, pesme koje rado slušaju ili izvođače tih pesama (možda to nekako povezati), svoje omiljene
sportiste, klubove... Svaku ideju prodiskutovati, realizovati, pohvaliti učenike za izvršen posao. Uraditi
što više primera. Svakako treba učenicima pokazati mogućnost sortiranja i filtriranja podataka u tabeli.
Dalje se učenici mogu uputiti da koriste pomoć Wizarda za izradu izveštaja da bi štampali
svoje podatke, a dalje i za izradu odgovarajućih formi za ažuriranje podataka, gde najzad treba shvatiti
formu kao kontejner za razne objekte. Treba primetiti da postoje neke klase objekata, ali se ne treba
previše zadržavati na teoretisanju.
Svaki sledeći korak u napredovanju zavisi isključivo od samih učenika i stručne i didaktičke
kompetencije samog nastavnika.
Učeći gradivo kroz razne prihvatljive primere, kada učenici stvaraju svoje tabele, popunjavaju
ih, modifikuju, prikazuju odgovarajuće izveštaje, učenici se na jednostavan način uvode u svet baza
podataka kao i u grafičko radno okruženje.
Napomena: u važećem planu i programu informatike u osnovnoj školi se predlaže Visual Basic
umesto ranije korišćenog Basica, ali su primeri koji se obrađuju ostali isti, samo se sada linijski kod
ispisuje u pozadini forme.
Suština uvođenja grafičkog radnog okruženja treba da bude objektno orjentisano
programiranje, čije izučavanje treba da otpočne shvatanjem forme kao kontejnera za objekte i
shvatanjem klasa objekata. Pridruživanje programskog koda odgovarajućem događaju (kao što
je recimo klik na komandno dugme) može se ostaviti za nadogradnju znanja.
Ukoliko smo ovo usvojili, onda se Access pojavljuje kao jednostavan alat da ovo i
realizujemo.

5. MICROSOFT ACCESS – ALAT ZA REŠAVANJE PROBLEMA

5.1 Viši nivo učenja
Mogućnosti Accessa umnogome prevazilaze poslove formiranje tabela, popunjavanje podataka
i štampanje izveštaja. Svakako da na naprednijem izučavanju Accessa treba insistirati tek kod učenika
srednje škole.
Gradivo koje treba obraditi u srednjoj školi: Rad sa tabelama, povezivanje tabela, relacije i
formiranje baze podataka. Upiti. Izveštaji. Forme kao kontejneri objekata. Razumevanje objekata i
klasa objekata. Uvod u objektno-orjentisano programiranje.
Metodički prikaz realizacije gradiva: Prva faza obrade gradiva je ista kako je predloženo u
prethodnom poglavlju. Prilikom dizajniranja tabele zadaju se osobine polja i prvo se obrađuje kartica
General, a ovde treba obraditi i karticu Lookup, kada umesto popunjavanja tekstualnog polja možemo
koristiti padajuću listu i birati kao izvor podataka zapise iz druge tabele na koju postavljamo referencu
(Slika1).

Slika 1.
Ovakav način povezivanja tabela vodi ka pravilnom shvatanju relacije jedan prema više, pa
stoga treba insistirati na brojnim primerima (pisci i dela, izvođači i pesme, države i gradovi...) Države i
glavni gradovi su primer relacije jedan prema jedan, a glumci i filmovi više prema više. Nakon ovakvih
primera učenici su spremni za postavljanje relacija, a zatim i za shvatanje referencijalnog integriteta,
naravno kroz odgovarajuće primere. Na Slici 2 su postavljene samo neke od relacija u bazi Škola, a
učenici treba da uoče i formiraju koje relacije nedostaju.

Slika 2.
5.2 Upiti
Najveću snagu Microsoft Access pokazuje kroz upite, a prilikom njihovog dizajniranja
podstiče se:
• Primena ranije stečenih znanja
• Sposobnost učenika za analizom upoređivanjem, uspostavljanjem odnosa
• Logička provera ispravnosti
• Korigovanje načina rešavanja problema
• Obavezno rešavanje problema do kraja
• Samostalnost
Kroz dobro vođene upite, od lakših ka težim, učenik se prvenstveno obučava da sve
samostalnije rešava probleme, kako bi ih na kraju rešavao potpuno samostalno. Insistiranje na tome da
se svaki zadatak odradi do kraja razvija kod učenika odgovornost i istrajnost, a pre svega
samopouzdanje. Time ih priprema da tako rešavaju sutra i svoje životne probleme.
Metodički prikaz realizacije gradiva: Upite prvo treba postavljati nad jednom tabelom, birati
polja koja ćemo prikazati, zatim vršiti sortiranje, postavljati kriterijume izbora, dalje postavljati upite
nad povezanim tabelama, zapaziti da nam sam Access ponekad nudi nelogičnu pomoć, zatim dodati
totale (Group By, Sum, Avg, Min, Max, First, Last, Expresion, Where), jer računari su u suštini
izmišljeni da prebrojavaju i računaju.
Učenje upita početi sa primerima poput: prebrojati koliko ima učenika iz Novog Sada,
prebrojati nastavnike čiji je posao „profesor matematike“...
Podaci iz tabela i upita mogu se prikazati u raznim izveštajima, prvo uz pomoć Wizarda, zatim
samostalno dizajnirati.

6. OBJEKTNO-ORJENTISANO PROGRAMIRANJE
Pojava grafičkog radnog okruženja omogućila je pravi interaktivan rad korisnika za
računarom, pa su se i programski jezici dobili takozvanu Visual (očiglednu) verziju. Logika pisanja
linijskog koda sada se svodi na pisanje procedura, odnosno programskog koda samo u pozadini nekog
događaja, a mnogo veća pažnja se poklanja formi, odnosno objektima na formi. Svaki od tih objekata je
predstavnik odgovarajuće klase objekata te ima svojstva i ponaša se onako kako je nasledio od svoje
roditeljske klase, odnosno onako kako je isprogramiran da se ponaša kao predstavnik svoje klase.
Programer sada prvenstveno brine kada i kako da koristi takve objekte.
6.1 Microsoft Access – FORMA
Formu u Microsoft Accessu treba shvatiti kao kontejner različitih objekata, odnosno različitih
vrsta objekata, pri čemu je svaki objekat predstavnik svoje klase. Objekat ima svoje osobine, svoja
svojstva. Mnoga od tih svojstava nasledio je od svoje roditeljske klase, a neka od njih su njegova
specifičnost po čemu se izdvaja od drugih objekata u svojoj klasi. Stavljanjem u fokus pojedinih
objekata oni se ponašaju na odgovarajući način svojstven ponašanju svoje klase. Ponašanje objekta,
njegovo reagovanje na određeni događaj, jeste unapred isprogramirano za posmatranu klasu.
 Gradivo koje treba obraditi: Shvatanje forme kao objekta, postavljanje objekata na formu iz
kutije sa alatkama (Slika 3), podešavanje osobina izabranog objekta u prozoru osobina (Slika 4).

Slika 3. Slika 4.
Metodički prikaz realizacije gradiva: Prilikom prvog formiranja forme u Microsoft Accessu,
pomoću Wizarada (Slika 5), jasno je uočiti različite vrste objekata, odnosno klase kojima ovi pripadaju,
kao što su polja sa natpisom, polja za tekst, polja za potvrđivanje, padajuće liste, okvir za vezani
objekat koji se popunjava OLE objektom kao što je slika...

Slika 5.
Potrebno je u prozoru osobina pogledati ponuđena svojstva svakog pojedinačnog objekta,
uočiti koja su svojstva došla kao nasleđena od roditeljske klase, a koja su specifična za dati objekat.
Zatim vršiti izmene svojstava objekata. Dalje, samostalno kreirati forme, postepeno dodajući objekte iz
različitih klasa.

7. MICROSOFT ACCESS – PROGRAMSKO OKRUŽENJE

Pisanje linijskog koda podrazumeva korišćenje VBA-Visual Basic for Aplications.
Moduli i procedure su osnovni objekti programskog okruženja Visual Basic-a. Moduli su
ustvari kontejneri procedura i one se ne izvršavaju. Izvršavaju se procedure. Mogu biti vezani za formu
(slično i za izveštaj) i čine skup procedura za obradu događaja koje pravimo za formu (izveštaj). Tada
predstavljaju i sastavni deo forme (izveštaja). S druge strane, mogu biti samostalni, kada su upisani u
prozoru Database u posebnoj kartici Modules. Tada se ponašaju kao funkcije koje možemo pozvati u
izrazima, pa i iz drugih procedura. 1
Gradivo koje se može obraditi: Promenljive, uloga i tipovi promenljivih, procedure sa nekoliko
naredbi, procedure sa uslovnom obradom, ciklusi odnosno petlje.
Metodički prikaz realizacije gradiva: Promenljive su bitne radi skladištenja nekih podataka, a
tipovi promenljivih najčešće odgovaraju tipovima Accessovih polja pa su jednostavni za shvatanje.
Procedure treba učiti na primerima, od jednostavnijih (Slika 6 i 7) do složenijih (Slika 8 i 9). U
zavisnosti od mogućnosti učenika treba proširivati zahteve.

1
U Access-u se može programirati pravljenjem makroa koji automatizuju određene poslove. Većinom procedure
daju bolje performanse nego makroi (ne uvek).
 Slika 6.

Slika 7.

Slika 8.

Slika 9.

8. MICROSOFT ACCESS –KOMANDNA TABLA I POKRETANJE APLIKACIJE

Kreiranjem komandne table (Slika 10) možemo grupisati sve forme (i izveštaje) u jednu celinu
koja bi mogla biti korisnička aplikacija. Ostalo je još da korisnika aplikacije uputimo odmah u
program, odnosno na startnu formu, a da ne ulazi u radno okruženje za kreiranje baze podataka.
 Slika 10.
U zavisnosti od interesovanja učenika, mogu se formirati manje ili više složene programske
aplikacije, recimo za potrebe biblioteke ili videoteke, pa sve do pravih poslovnih, recimo za neku
trgovinu ili servis.

9. ZAKLJUČAK
Bitno je naglasiti da se u okviru Microsoft Access-a može isprogramirati ne manje kompleksna
kompletna aplikacija nego u samom Visual Basic-u. Takva aplikacija ne mora u opštem slučaju
koristiti Acceess-ovu bazu podataka nego se može povezati na Microsoft SQL Server ili pak na Oracle
bazu podataka ili bilo koju drugu. Ovde se već radi o Access-ovom Project-u što svakako prevazilazi
srednjoškolsko gradivo.
U svakom slučaju, proučavanje baza podataka je uvek atraktivno, a Microsoft Access je kao
alat vrlo pogodan jer se može koristiti prvo kao veoma jednostavan a kasnije i kao veoma kompleksan
alat.

10. LITERATURA
1. Novalis Susann: Access 97 Makroi i VBA, Mikro knjiga, 1997.
2. Novalis Sussan, Jones Dana: Majstor za Access 2002 VBA, Kompjuter biblioteka, 2002.
3. Prague Cary N. i Irwin Michael R.: Microsoft Access 2000 biblija, Mikro knjiga, 1999.
4. Stankić Rade, Marinčić Dragan: Računarstvo i informatika za III razred gimnazije, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2000.
5. Zech Friedrich: Metodika matematike-opšti kurs.