I PREDAVANJE

OSNOVI MATEMATICKE
LOGIKE I TEORIJE SKUPOVA

Savremena matematika zasnovana je u znacajnoj meri na dvema vaznim oblastima: matemati

ckoj logici i teoriji skupova.

Osnovi matematicke logike

Matematicka logika je neophodna radi koriscenja savremene matematicke simbolike kojom se postize preciznost, konciznost i jasnoca u izlaganju.
Osnovni pojam u matematickoj logici je iskaz ili sud.
Definicija. Iskaz je potvrdna recenica koja ima smisla i koja ima svojstvo da je
tacna ili netacna.
Primer:
1 + 2 < 4 tacan iskaz
5 < 4 netacan iskaz
x + 2 = 4 nije iskaz
Iskaze oznacavamo slovima: p, q, r, . . . .
Istinitosnu vrednost iskaza oznacavamo sa > - tacan i - netacan.
Iskazi se povezuju logi
ckim operacijama i time se dobijaju novi iskazi:
Negacija () iskaza p je iskaz koji je tacan ako i samo ako je iskaz p netacan:
p - ne p,
V
Konjunkcija iskaza p i q je iskaz p q, koji je tacan ako i samo ako su oba
iskaza p i q tacna,
W
Disjunkcija iskaza p i q je iskaz p q, koji je tacan ako i samo ako je bar jedan
od iskaza p ili q tacan,
Implikacija iskaza p i q je iskaz p q, koji je netacan ako i samo ako je iskaz
p tacan a iskaz q netacan,
Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz p q je iskaz koji je tacan ako i samo ako
iskazi p i q iste tacnosti.
Iskazne formule
Definicija. Iskazne formule su slozene recenice formirane od iskaza povezanih
logickim operacijama.
Iskazne formule po definiciji cine:
1) iskazna
slova
V
W p, q, r, . . . ;
2) A B, A B, A B, A B, A, pri cemu su A i B iskazne formule;
3) iskazne formule dobijene konacnom primenom iskaznih formula 1) i 2).
Tautologija je iskazna formula koja ima istinitosnu vrednost > za ma koje
vrednosti iskaznih slova u iskaznoj formuli.

Osnovni pojmovi teorije skupova

Skup je osnovni pojam u matematici. Skupovi se obelezavaju velikim slovima
A, B, C, . . . a elementi skupa malim slovima a, b, c, . . . .
1

Skup je poznat ako je poznato pravilo, ogranicenje ili osobina na osnovu koje
mozemo odrediti njegove elemente.
Raselov paradoks: Skup svih skupova!
x A - x je element skupa A
x
/ A - x nije element skupa A
U teoriji skupova koriste se kvantifikatori:
- univerzalni kvantifikator - za svako;
- egzistencijalni kvantifikator - postoji.
Jednakost dva skupa: A = B (x)(x A x B)
A je podskup skupa B: A B (x)(x A x B)
Prazan skup je skup koji nema elemenata. Vazi (A) A.
Komplement skupa A u odnosu na univerzalni skup U je skup
CA = {a|a U a
/ A}
Partitivni skup P(X) datog skupa X je skup svih podskupova skupa X.
Operacije sa skupovima
Unija: A B = {x | x A x B}
Presek: A B = {x | x A x B}
Razlika: A \ B = {x | x A x
/ B}
Skupovi A i B su disjunktni A B = .

Relacije na skupovima
Neka su X i Y neprazni skupovi. Uredjen par elemenata x X i y Y definise
se kao skup od dva elementa (x, y). U tom slucaju je (a, b) 6= (b, a), osim kada je
a = b. Takodje vazi:
(a, b) = (c, d) (a = c b = d)
Dekartov proizvod skupova X i Y je skup
X Y = {(x, y) | x X y Y }
Specijalno, X X = X 2 . Takodje X Y 6= Y X.
Definicija. Binarna relacija skupova X i Y je svaki podskup Dekartovog proizvoda X Y : X Y
Ako je (x, y) , kazemo da su elementi x i y u relaciji i pisemo xy.
Specijalno, ako je X X imamo relaciju na skupu X.
Binarna relacija na skupu X moze imati osobine:
refleksivnost: (x X)(xx)
simetricnost: (x, y X)(xy yx)
antisimetricnost: (x, y X)(xy yx x = y)
tranzitivnost: (x, y, z X)(xy yz xz)

Definicija. Binarna relacija na skupu X je relacija ekvivalencije ako je

refleksivna
simetricna
tranzitivna.
Pomocu relacije ekvivalencije skup se moze podeliti na klase ekvivalencije, tj.
skupove elemenata koji su svi u relaciji:
Cx = {y X | xy}
Unija svih klasa ekvivalencije je ceo skup X:
[
Cx = X
xX

Primer: Neka je na skupu N uvedena relacija :

xy (k Z)(x y = 3k)
Ovo je relacija ekvivalencije sa klasama:
C1 = {1, 4, 7, 10, . . . }, C2 = {2, 5, 8, 11, . . . }, C3 {3, 6, 9, 12, . . . } Klasu C0 cine
svi prirodni brojevi koji su deljivi sa 3, klasu C1 cine svi prirodni brojevi koji pri
deljenju sa 3 daju ostatak 1 a klasu C2 ostatak 2. Ova relacija ekvivalencije zove
se kongruencija po modulu 3.
Definicija. Binarna relacija na skupu X je relacija poretka ako je
refleksivna
antisimetricna
tranzitivna.
Relacije manje ili jednako i vece ili jednako u skupu realnih brojeva R su
relacije poretka.
Neprazan skup X sa relacijom poretka (X, ) zove se uredjen skup.

Preslikavanje skupova
Preslikavanje ili funkcija je jedan od osnovnih pojmova u matematici.
Definicija. Neka su X i Y dva neprazna skupa. Pridruzivanje (korespondencija,
pravilo) f koje svakom elementu x X dodeljuje tacno jedan element f (x) skupa
Y zove se preslikavanje skupa X u skup Y .
Pisemo
f :XY
Element x zove se original a element y = f (x) je slika elementa x. Skup X je
domen ili oblast definisanosti a skup Y je kodomen preslikavanja f .
Skup
f (X) = {y | y Y, x X, y = f (x)}
zove se skup vrednosti funkcije f . Vidi se da je f (X) Y .
Ako su skupovi X i Y skupovi realnih brojeva R, tada govorimo o realnoj funkciji
realne promenljive.

Algebarske strukture
Definicija. Neka je X neprazan skup. Operacija duzine n na skupu X je svako
preslikavanje
f : X n X.
Ako je n 1 operacija je unarna. Ako je n = 2 operacija je binarna.
Binarne operacije se obicno oznacavaju sa , +, -, . Pisemo x y.
Definicija. Uredjen par (X, ), gde je * binarna operacija na X, zove se grupa
ako su ispunjeni sledeci uslovi:
1) (x, y, z X)((x y) z = x (y z)), operacija je asocijativna;
2) (x X)(e X)(e x = x e = x), postoji neutralni element e u skupu
X u odnosu na operaciju *;
2) (x X)(x0 X)(x0 x = x x0 = e), za svako x iz X postoji njegov
inverzni element x0 iz X u odnosu na operaciju *.
Grupa (X, ) u kojoj vazi komutativni zakon
(x, y X)(x y = y x)
zove se komutativna ili Abelova grupa.
Primer: Uredjeni parovi (Z, +) i (Q, +) su Abelove grupe.
Neutralni element aditivne Abelove grupe (X, +) zove se nula i oznacava se sa
0.
Definicija. Uredjena trojka (X, +, ) zove se polje ako je
1) (X, +) Abelova grupa;
2) (X \ {0}, ), gde je 0 neutralni element u X u odnosu na operaciju +, je
Abelova grupa;
3) Vaze levi i desni zakon distribucije:
(x, y, z X) x (y + z) = x y + x z (x + y) z = x z + y z.
Primer:
Polje racionalnih brojeva (Q, +, )
Polje realnih brojeva (R, +, )
Polje kompleksnih brojeva (C, +, )

Polje kompleksnih brojeva

Problem nalazenja kvadratnog korena iz negativnog broja ukazao je postojanje
sledeceg problema: ili ovakve jednacine ne mogu da se rese ili skup realnih brojeva
nije dovoljno sirok da obuhvati sva resenja.
x2 + 1 = 0 x2 = 1

Uvodimo oznaku i = 1 koju cemo nazvati imaginarna jedinica. Na osnovu

toga definise se skup kompleksnih brojeva
C = {a + ib | a, b R}

Skup C moze se identifikovati sa skupom R R svih uredjenih parova (a, b) =

a + ib realnih brojeva. Na osnovu toga sledi da se svaki kompleksan broj moze
predstaviti kao tacka u ravni (videti sliku).
U skup C uvode se binarne operacije:
sabiranje: (a + ib) + (c + id) = (a + c) + i(b + d);
mnozenje: (a + ib) (c + id) = (ac bd) + i(ad + bc).
Uredjena trojka (C, +, ) predstavlja polje kompleksnih brojeva.
U kompleksnom broju z = x + iy, x se zove realni deo kompleksnog broja:
x = Re(z); y je imaginarni deo kompleksnog broja: y = Im(z). Ovaj oblik zove se
algebarski oblik kompleksnog broja.
Skup realnih brojeva je podskup skupa realnih brojeva:
R = {a + 0i | a R} = {a | a R}
Kompleksan broj z = x iy zove se konjugovan broj kompleksnog broja z =
x + iy.
Za kompleksan broj z = x + iy definise se moduo (apsolutna vrednost):
p
|z| = = x2 + y 2 .
Za moduo vaze relacije:

|z|2 = z z

|z1 z2 | = |z1 | |z2 |

|z1 + z2 | |z1 | + |z2 |

Geometrijska interpretacija

Ocigledno vazi:
x = cos ,

y = sin

Velicina = arg(z) = arctg xy [0, 2) je glavna vrednost argumenta kompleksnog broja.

Sledi da se kompleksan broj moze prikazati u obliku
z = x + iy = (cos + i sin )
Ovo je trigonometrijski oblik kompleksnog broja. Kako je cos + i sin = e i ,
odavde dobijamo eksponencijalni ili Ojlerov oblik kompleksnog borja
z = ei

Mno
zenje i deljenje kompleksnih brojeva u trigonometrijskom obliku
Neka su data dva kompleksna broja z1 = 1 (cos 1 + i sin 1 ) i z2 = 2 (cos 2 +
i sin 2 ), (z2 6= 0). Tada vazi
Mnozenje:
z1 z2 = 1 2 (cos 1 cos 2 sin 1 sin 2 + i(cos 1 sin 2 + sin 1 cos 2 )
= 1 2 (cos(1 + 2 ) + i sin(1 + 2 ))

Kolicnik:

z1
1
= (cos(1 2 ) + i sin(1 2 ))
z2
2

Na osnovu ovoga indukcijom se izvode Moavrove formule za stepenovanje i korenovanje kompleksnog broja:
n

z n = ((cos + i sin )) = n (cos n + i sin n),

(n N ),

p
n
(cos + i sin )


+ 2k
+ 2k

n
+ i sin
= cos
, (k = 0, 1, . . . , n 1).
n
n

z=

ZADACI:
Primer: Pokazati da je uredjen par (Z, +) grupa a da (N, +) nije grupa.
Primer: Pokazati da je uredjena trojka (R, +, ) polje.
Primer: Predstaviti u kompleksnoj ravni kompleksne brojeve: 1, i, 2i, 1 +
i, 1 + i.
Primer: Prikazati u trigonometrijskom obliku brojeve: 1, i, 2i, 1 + i, 1 + i.
Primer: Izracunati i4 , (i + i)5 ,

4i,

4
1 + i.