03 Herbicidi U Zastiti Ratarsko Povrtarskih Useva PDF

HERBICIDI U ZATITI
RATARSKO POVRTARSKIH
USEVA
Urednik
Prof.dr Sanja Lazi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Sadraj
Predgovor .................................................................................................................... 4
1. FIZIKO HEMIJSKE OSOBINE HERBICIDA ............................................................ 6
Autori
Prof. dr Branko Konstantinovi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
dr Bojan Konstantinovi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Recenzenti
Prof. dr Sanja Lazi, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta,
Univerziteta u Novom Sadu
Prof. dr Ljiljana Nikoli, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta,
Univerziteta u Novom Sadu
Izdava:
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Trg Dositeja Obradovia 8, 21 000 Novi Sad, Srbija
Dizajn i tampa
TFK SIGNUM, Novi Sad
Tira
40/100
ISBN 978-86-7520-293-6
2. NAIN DELOVANJA HERBICIDA ......................................................................... 9

3. SELEKTIVNOST HERBICIDA .............................................................................. 12
4. PERZISTENTNOST HERBICIDA .......................................................................... 15
5. REZIDENTNOST I TOLERANTNOST ................................................................... 17
5.1. Antirezistentna strategija ............................................................................... 18
6. HERBICIDI I ZEMLJITE .................................................................................... 23
7. EKONOMSKI NAJZNAAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD STRNIH ITA ......................................................... 25
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KUKURUZA .......................................................... 27
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SUNCOKRETA ....................................................... 30
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD EERNE REPE .................................................... 32
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SOJE ................................................................... 35
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ULJANE REPICE ................................................... 38
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD CRNOG I BELOG LUKA ......................................... 40
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KORENASTOG POVRA ....................................... 43
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ZASADA SALATE .................................................. 45
Literatura .................................................................................................................... 47
Novi Sad, 2014.
Predgovor
Knjiga Herbicidi u zatiti ratarsko povrtarskih useva pripremljena je u okviru IPA
projekta Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food.
Namenjena je poljoprivrednim proizvoaima, savetodavnim strunim slubama,
studentima poljoprivrede i istraivakim institucijama, odnosno svima koji treba da se
upoznaju sa pravilnom primenom herbicida u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane,
uz ouvanje ivotne sredine.
U knjizi su opisana fiziko hemijska svojstva herbicida, od znaaja za njihovu primenu
i ponaanje u biljkama i zemljitu, nain delovanja herbicida, selektivnost i perzistentnost
herbicida. Kako autori knjige navode, intenzivna primena herbicida, dovela je i do nekih
negativnih efekata, redukovan je plodored, naputene su alternativne metode suzbijanja
korova te je intenzivna primena herbicida dovela do pojave rezistentnosti i do realnih
mogunosti kontaminacije zemljita, podzemnih voda i toksinosti.
Posebna poglavlja knjige posveena su ponaanju herbicida u zemljitu, ekonomski
najznaajnijim korovima i njihovom suzbijanju u usevima strnih ita, kukuruza, suncokreta,
eerne repe, soje, uljane repice, crnog i belog luka, korenastog povra i salate.
U ime autora zahvaljujem se svim lanovima projektnog tima Poljoprivrednog fakulteta

u Novom Sadu, Srednje poljoprivredno-prehrambene kole Stevan Petrovi Brile iz
Rume, kao i Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem. Zahvaljujem se naim partnerima na
projektu iz Republike Hrvatske, projektnom timu Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku i
Hrvatske agencije za hranu.
Zahvaljujem se recenzentu prof. dr Ljiljani Nikoli, vanrednom profesoru Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, na pomoi i doprinosu kvalitetu ove knjige.
Nadam se da e ova knjiga imati veliki broj korisnika i da e pomoi pravilnom izboru
i primeni herbicida, bez kojih se danas ne moe zamisliti savremena poljoprivredna
proizvodnja.
Urednik
Prof.dr Sanja Lazi
1. Fiziko-hemijske osobine pesticida
1. FIZIKO-HEMIJSKE
OSOBINE
HERBICIDA
Fiziko hemijske karakteristike herbicida definiu kretanje herbicida ka ciljnom
mestu, perzistentnost, pokretljivost u zemljitu i fotostabilnost. Stoga je mogue
predvideti koja jedinjenja mogu izazvati potencijalne probleme u efikasnosti ili ivotnoj
sredini. Postoji anegdota o hemiaru koji je sintetizovao jedinjenje koje je bilo deset
puta efikasnije u inhibiranju ne-cikline fotofosforilacije od diurona; bilo je aktivno
na na nomolarnim koncentracijama. Meutim, kada su njime tretirane biljke, bilo je
potpuno neefikasno. Hemiari koji se ovim bave nekada ne prihvataju da ovako aktivno
jedinjenje u testu in vitro moe da bude bez efekata in vivo. Ovo je bio tipian sluaj
kada apsolutni bioloki efekat nije kljuni faktor.
Isparljivost je takoe vana osobina pesticida. Isparljivost moe biti korisna
karakterisitka (jer omoguava redistribuciju unutar useva) ili problem kao u sluaju
zanoenja herbicida, npr. za mnoge amine 2,4 D. Sada je mogue odrediti uz red
magnitude isparljivost jedinjenja pre njegove sinteze. Ovaj nivo tanosti dozvoljava
da se ona jedinjenja koja e biti suvie isparljiva odbace pre nego to se nastavi
njihova proizvodnja. Slino rezonovanje moe se primeniti na jedinjenja u terminima
fotostabilnosti i perzistentnosti u podzemnim vodama i bilo gde u ivotnoj sredini.
Ukoliko jedinjenje treba da postane komercijalno uspeno mora da bude formulisano
na takav nain koji mu omoguava da bude primenjeno u polju. Skrining in vivo u ranoj
fazi uvek se preduzima uz jednostavne pripreme koje omoguavaju jedinjenju da bude
6
primenjeno i koje maksimizira pokrovnost i prodiranje u biljku. Otkrie i komercijalizacija

novog herbicida je kompleksan proces koji zahteva blisku interakciju izmeu irokog
niza naunih disciplina. Od sutinske je vanosti da su komercijalni ciljevi veoma dobro
poznati i da ih tim koji radi na otkriu razume da bi mogli da budu oformljeni relevantni
i pouzdani skrininzi koji bi omoguili visok prolaz jedinjenja i brzu obradu podataka
za hemiare koji se bave sintezom i biohemiare. Sintezisti bi trebalo da uzmu u obzir
ideje fizikih hemiara i da ue iz ciljnih tumaenja koje urade biohemiari koji rade sa
molekularnim biolozima u analizi funkcionalnog genoma. Test je dobar isto kao podaci
koje stvara, a interpretacije ovih podataka su od vrednosti samo ukoliko se razumeju
pitanja postavljena u testu. Dobar test e identifikovati vredne aktivnosti sa realnom
ansom stvaranja komercijalno znaajnog proizvoda.
Znaaj upotrebe herbicida Po proceni EPA (Environmental Protection Agency) iz
SAD, fitofarmaceutske aktivne materije predstavljaju 2% od svih hemijskih molekula
koji se nalaze u ovekovoj okolini. Ove vrednosti u zemljama OCSE dostiu 3%. Imajui
u vidu da herbicidi predstavljaju 40% ukupno korienih fitofarmaceutskih sredstava,
moe se izraunati da je uvoz hemikalija iz razloga zatite od korova u svetu 0,8%, a
u zemljama OSCE 1,2%. Koliina utroenih herbicida se stalno poveavala od 19831988. oko 10% godinje, ali je kasnije poela da se smanjuje 2-3% godinje, zahvaljujui
racionalizaciji korienja i pronalaska novih molekula bioloki mnogo efikasnijih a sa
mogunou korienja u malim dozama. U meuvremenu sintetizovani su herbicidi
razliitih svojstava iz brojnih grupa raznih (naroito heterociklinih) jedinjenja. Sa
praktinog aspekta masovne primene, u relativno kratkom vremenskom intervalu
mnogi herbicidi su imali znaajnu ulogu, meu koje treba istai derivate dipiridila.
Takoe, pronalaskom glifosata (1971. godine) poinje etapa uvoenja uslovno
selektivnih i efikasnih herbicida za suzbijanje svih vrsta korova ukljuujui i rizomske
kao i ostalu nepoeljnu vegetaciju. Poslednjih godina naroito se radilo na uvoenju
herbicida iz fenoksi-fenoksi grupe jedinjenja (fluazifop-butil i sl.), kao i drugih slinih
grupa jedinjenja. Pored zadovoljavajue efikasnosti prema neeljenim biljkama,
herbicidi iz ovih grupa imaju znaajnu selektivnost prema pojedinim vrstama gajenih
biljaka, a negativne posledice njihove primene su donekle ublaene. U najavi su
(a neke poslednjih 15-tak godina i u proizvodnji) nove herbicidne supstance ija se
efikasnost zasniva na ugradnji gena otpornosti u gajenim biljkama prema odreenim
herbicidima (npr. kod krompira prema glufosinatu ili soje prema glifosatu) GMO.
Biljka moe da usvaja molekule herbicida preko korena, lista, stabla i drugih biljnih
delova. Najvee koliine herbicida biljka usvaja preko korenovog sistema i lista. Da
li e biljka usvojiti vee koliine herbicida preko nadzemnih delova u celini, ili preko
korenovog sistema zavisi i od naina primene herbicida i koliinskog odnosa herbicida
koji su se zadrali na nadzemnim delovima i onog koji je dospeo u zemljite.
7
1. Fiziko-hemijske osobine pesticida
1. Poljoprivreda u pograninom podruju Republike Srbije
Propustljivost za molekule herbicida nije podjednaka za elije razliitih tkiva, niti je

nepromenjena za istu eliju u toku njenog ivota. Ona zavisi od velikog broja faktora:
vrste herbicida, temperature, stanja hidrature elije, starosti, prisustva razliitih
elektrolita i neelektrolita, pH, a kad je u pitanju usvajanje preko korenovog sistema, od
sadraja vode u zemljitu, koncentracije i sastava zemljinog rastvora, aeracije i sl.
Uloga pojedinih organa i delova biljaka u apsorpciji molekula herbicida odreena
je i njihovom anatomskom graom, hemijskim sastavom i optim fiziolokim stanjem.
elijski zidovi predstavljaju branu za molekule herbicida koji moraju iz spoljne sredine da
uu u . zid, zatim prou kroz njega i najzad da preu u vodeni medijum protoplazme,
da bi na taj nain preli u samu eliju. Ako je molekul herbicida rastvorljiv u mastima
onda elijski zid ne predstavlja naroitu branu za ulazak, niti za transport herbicida kroz
elijski zid. Meutim, njihov prelazak u protolazmu moe biti problem, jer je potrebno da
koheziona sila formirana sa molekulima lipida bude prekinuta pre nego to molekul pree
u protoplazmu. Kretanje molekula herbicida kroz zidove elija nije obian proces difuzije.
Pored difuzije potrebna je i energija za takva kretanja. Da bi neka supstanca mogla da
proe kroz zid u sluaju kada ne postoji razlika u koncentraciji, potrebno je da elija izvri
izvestan rad. Kod aktivnog transporta podrazumeva se prolaz kroz zid neke supstance
ija je koncentracija vea u eliji nego van nje. Da bi se taj prolaz ostvario potrebna je
energija koja nastaje u procesu metabolizma. Kada je u pitanju prodiranje herbicida
preko lista onda su mnogi autori skloni da razlikuju dve etape. Prva etapa prodiranja
molekula herbicida predstavlja poseban fiziki process koji zavisi od rastvorljivosti
molekula herbicida u komponentama kutikule. Ova etapa predstavlja prostu difuziju
koja je zavisna od gradijenta koncentracije. Druga etapa prodiranja vezana je za uee
metabolikih reakcija i u velikoj meri zavisi od proticanja makroenergetikih jedinjenja
obrazovanih pri fotosintetskoj fosforilaciji. Pored prodiranja molekula herbicida direktno
kroz zidove elije, epidermis lista, periderma stabla i rizoderma korena, oni u znaajnom
stepenu prodiru i kroz otvore koji se nalaze na stablu, lenticele. Ovde su znaajne dve
stvari: veliina i broj stoma. Proseno se na 1 mm povrine lista nalazi oko 100-300
stoma. Ukupna povrina stoma na jednom listu iznosi 1-3% od ukupne povrine lista. Iz
elija epidermisa herbicidi, kao i druga jedinjenja, migriraju u elije mezofila, a zatim u
elije floema, i iz elija rizoderma u elije ksilema. Do dospevanja u sprovodne sisteme
izvanrednu ulogu u sprovoenju molekula herbicida imaju protoplazmatine niti
plazmodezme koje povezuju susedne elije.
2. NAIN
DELOVANJA
HERBICIDA
Kada herbicidni molekul jednom dospe na tretiranu biljku ili biva usvojen od korenom,
moe ispoljiti delovanje na sledee naine:
- penetracijom na biljku (prodiranjem u biljku),
- premetanjem sa take penetracije na mesto delovanja,
- interferencijom na biohemijske procese i fizioloke funkcije biljke.
Prodiranje u biljku ili penetracija Prodiranje u unutranjost biljke je razliito u
odnosu na to da li se apsorbcija vri preko lista ili korena.
Putem lista Apsorbcija preko lista se odvija kod tretmana posle nicanja. Kad
herbicid doe u kontakt sa povrinom lista, moe biti podvrgnut dvojakoj osnovnoj
pojavi: da se zadri na nadzemnim delovima ili da prodre u unutranjost biljke.
Zadravanje herbicida je vaan faktor ukoliko efikasnost tretiranja zavisi od koliine koja
ostane na biljci ukoliko se izuzme ono to se izgubi u prostoru spiranjem i isparavanjem.
Zadravanje ili retencija zavisi od vie faktora a to su po Lo Giudiece i Miravalle (1990):
- morfoloke karakteristike biljke koje ine: prostranost lisne povrine, poloaj lista (oni
horizontalni bolje zadravaju), prisustvo malja ili ceroznih slojeva (uvotenih),
- strukture biljnog pokrivaa; gustina biljaka (sklop) i njihov stadijum razvoja utiu na
ujednaeno upijanje herbicida,
- veliina kapljica: sitne kapi imaju odnos vazduh-zapremina na viem stepenu, dok
im je inertna sila nia, dakle manja je mogunost da kliznu sa lista, ali ako su manje
od odreene dimenzije podlone su brem isparavanju. Smatra se da je optimalna
dimenzija kapljica oko 200-250 mikrona u preniku;
9
2. Nain delovanja herbicida
- povrinski napon kapi; ova karakteristika utie na ugao kontakta tenosti sa povrinom
lista tako to je manji povrinski napon, manji je ugao dodira i vea mogunost prianjanja
na list. Ovi faktori mogu da se modifikuju regulisanjem aparata za rasprivanje ili
formulacijom herbicida a sa posebnim dodacima za aktivni napon u rastvoru,
- klimatski uslovi; kie koje padnu odmah iza obavljenog tretmana spiraju sadraj sa
povrine lista i negativno utiu na njegovu efikasnost,
Prodiranje herbicida u list moe se obaviti preko stoma, kroz pokoicu ili eventualnu
ozledu. injenica da se stome nalaze prvenstveno sa nalija lista i da treba da budu
otvorene, ini da ovaj nain prodiranja ima sporadian rezultat, jer molekuli herbicida
prodiru prvenstveno kroz pokoicu.
Pokoica koja pokriva epiderm lista je sloj koji proputa vodu. Ona je formirana
od masnih supstanci iji su molekuli grupisane na polove (-COOH, -OH) koji ako se
razdvoje daju pokoici negativan naboj. Molekuli herbicida mogu na dva naina da
preu sa povrine pokoice do unutranjih ivih elija: putem tenosti (vodenim
putem) i putem lipida (masti).
Vodeni put Tretiranje se obavlja molekulima herbicida rastvorenim u vodi. Cerozni
ili lipidni sloj pokoice (kutikule) vri infiltraciju pektina, jedinjenja glucidnog porekla,
u porama, kroz koje prolazi. U atmosferi zasienoj vlagom, pore se napune vodom i
pektini su veoma hidrirani. U ovim uslovima, kap herbicida koja padne na list, u sistemu
kruenja vode, nailazi na otvoren put za svoje prodiranje.
Ukoliko je biljka u hidrinom stresu (nedostatak vlage) pre se napune vazduhom i u
tom sluaju vodeni put nije praktian za primenu. Ovakav tip prodiranja kroz kutikulu
odvija se sporo i kako je ve reeno, zahteva vlanu atmosferu i nizak povrinski napon
rastvora a herbicid mora naravno biti lako topiv u vodi.
Putem lipida Ovaj put se vri molekulima koji se rastvaraju u lipidima. Njihova
primena u ovom sluaju zavisi od hemijske sadrine kutikule (lipidna priroda) i fizikohemijske karakteristike herbicida (rastvorivi u lipidima). U sluaju slabog negativnog
naelektrisanja sloja pokoice, mnogi herbicidi, meu kojima su organske kiseline (derivati
fenola i derivati acido benzola), lake prodiru ako su u neutralnoj nerazjedinjenoj
formi, i rezultiraju boljom rastvorljivou u lipidima, nego ona sa negativnim nabojem
(razjedinjena forma). Neutralna forma ovih herbicida ima preponderisani rezultat kada
je pH rastvora kiseo. Posebnim dodacima se moe pospeiti prodiranje modificirajui
pokoicu razlaganjem voska spoljneg sloja. Relativna uspenost dvaju puteva i vodenog
i lipidnog, zavisi meutim, od potencijala vode u biljci, da li je suva ili nakvaena, od
molekula herbicida koji se koriste, da li je rastvoriv u masti ili vodi i od njegovog sadraja
(formulacije). Molekuli herbicida su uvek rastvorivi ili u vodi ili u mastima mada u
razliitim proporcijama prema njihovoj molekularnoj strukturi, i prodiru u oba sluaja
u raznim koliinama.
Rastvorljivost herbicida u vodi je, meutim, osnov da bi herbicid prodro kroz pektinski
sloj, koji odvaja pokoicu od elija epidermisa kao to ini celularna pregrada. Obe imaju
hidrofilno glucidinu prirodu, te je brzina prodiranja herbicida u poetku visoka, zatim
se pomalo smanjuje sve dok se rastvor na povrini lista ne osui. Visoke temperature
10
2. Nain delovanja herbicida
ubrzavaju irenje na pokoici dok poveana vlanost vazduha usporava proces suenja
kapi i odrava vlanim gornje slojeve povrine lista to ubrzava prodiranje. Kada
prodre u pokoicu, herbicid, zavisno od svojih fiziko-hemijskih karakteristika, moe
da se ponaa na dva naina: da ostane u masnom sloju pokoice (npr. u aromatinim
1. ili alifatinim uljima) ili da pree u prenosna tkiva i budu transportovan u zonama
udaljenim od take prodiranja.
Apsorbcija putem korena je sluaj sa herbicidima koji se distribuiraju pre setve,
pre nicanja ili pre rasaivanja. Molekuli herbicida koji se nalaze u vodenom rastvoru
bivaju apsorbovani putem korena sa hranljivim sastojcima. Za razliku od prodiranja
kroz pokoicu apsorbcija putem korena bie laka ako herbicid ima joniziranu formu,
molekuli prolaze kroz epiderm korena i ire se u slobodne intercelularne prostore tkiva
korena. Herbicid ne moe koristiti intercelularne prostore da bi stigao do centralnog
cilindra ukoliko je na nivou endoderma zaustavljen suberificiranim prstenovima
(Kasparijeva zadebljanja), koji su prisutni na elijama. U tom sluaju molekul herbicida
mora da prodre unutar elije endoderma u kontaktu sa elijskim tkivom i pree
barijeru smetajui se na citoplazu preko plazmoderma. Apsorbcija preko korena se
obavlja hilematinim transportom molekula herbicida tokom transpiracije biljke. Treba
pomenuti da neki rastvori mogu biti apsorbovani sa zemlje od strane Coleoptila i malih
biljica tek izniklih iz zemlje posle klijanja (pr. EPTC na Echinochloa crus-galli).
Prenoenje sa take penetracije na mesto delovanja - Da bi se razumeo nain
na koji se herbicidi prenose u unutranjost biljke, treba pomenuti pojednostavljenu
strukturu njenog sistema kanala: on je sainjen od ksilema i floema.
Drvenasta graa ksilema je formirana od provodnih kanala, nainjenih od neivih
drvenastih elemenata, koji osiguravaju prenos apsorbovanog materijala iz korena u
ostale delove. Floem je formiran od kanala reetkaste konstrukcije nainjene od ivih
elija produenih membranama, na dnu povezanih malim otvorima na nain da stvaraju
povezani sistem koji omoguava lagani prenos asimilanata sa mesta sinteze (listovi)
do mesta gde se koriste (grane, mlado lie u rastu) ili do mesta akumulacije (voke,
tuberkuli, korenje), a da pritom ne prelaze preko citoplazmatine membrane. Ustvari,
herbicidi poto prodru u biljku, mogu biti na dva naina transportovani ili da ostanu
imobilizirani. Mogu da ostanu u poetku na zidovima elija i zatim budu transportovani
preko ksilema sa materijama dobijenim transpiracijom. Zatim da masovno prou kroz
elijsku membranu, prou citoplazmatine membrane i da se akumuliraju u citoplazmi.
Meutim, mogu da ostanu imobilisani preko raznih kompleksnih mehanizama koji jo
nisu ispitani. Da bi se bolje odredio nain prenosa molekula herbicida u unutranjost
biljke treba odrediti poloaj gde e se on koncentrisati u najveem obimu. Na primer
neki herbicidi, kao to je triazin ili uree sa karbamatima, poto su apsorbovane putem
korena ili lista, lokalizuju se uglavnom na rubovima lista, moe se pretpostaviti da ove
molekule budu transportovane putem ksilema tokovima transpiracije to se odvija
prilino brzo. Za herbicide koji se apsorbuju putem korena ili lista moe se zakljuiti da
se transfer vri na oba naina.
11
3. Selektivnost herbicida
u prostoru se realizuje i tretiranjem u prisustvu gajene biljke ili posle sejanja (pre i posle
nicanja) a moe se postii na nekoliko naina:
- lokalizovanjem herbicida na delove zemljita koji nisu u dodiru sa korenovim
sistemom useva. Poznato je da se aktivne materije aplikacijom na povrinu zemljita
progresivno premetaju na dublje prostore u korenov sistem korova, koji moe znatnije
biti izloen delovanju herbicida u odnosu na onaj od gajene biljke.
3. SELEKTIVNOST
HERBICIDA
Selektivnost herbicida prema odreenoj biljnoj vrsti je nemogunost da se uoe
na toj vrsti, evidentni simptomi fitotoksinosti. Ne moe se govoriti o selektivnosti u
apsolutnom smislu jer ona zavisi od mnogih faktora kao to su: upotrebljena koliina
herbicida, formulacija herbicida, nain aplikacije, klimatski faktori, vegetativno stanje
biljke i stadijum razvoja korova i useva. Bez obzira na nain upotrebe herbicida uvek
postoji rizik da se delimino oteti i usev koji se tretira. Moemo razlikovati nekoliko
tipova selektivnosti:
- selektivnost distribucije ili pozicije
- selektivnost retencije ili apsorbcije
- selektivnost premetanja
- fizioloka selektivnost
Selektivnost distribucije ili pozicije Selektivnost pozicije se postie koristei
odvojenost, useva od korova (u vremenu i prostoru). Ova odvojenost dozvoljava
herbicidu da stigne samo do korova, bez da oteti gajenu biljku. Odvojenost u vremenu
se ogleda u tome to nicanje korova predhodi nicanju useva. Tada se mogu koristiti
neselektivni herbicidi, sa apsorbcijom preko lista, sa aktivnou na kontakt, ali samo
pre nicanja ili pre rasaivanja useva. U tom sluaju selektivnost je osigurana samim tim
to, poto usev nije prisutan, nema bojazni da doe u dodir sa herbicidom. Odvojenost
12
Ukoliko je korenov sistem korova povrinski a usev dubok, selektivnost se moe

postii korienjem herbicida koji se apsorbuju preko korena ali koji se slabije rastvaraju
u vodi ili koji teko prodiru u zemlju, odnosno imaju tendenciju da se zadre na povrini
zemljita. Razliit poloaj podzemnih organa moe imati vie uzroka selektivnosti meu
kojima su najznaajniji: dubina klijanja semena, morfologija i brzina rasta korena.
Neki herbicidi kao to su trifluralin, simazin i diuron mogu da manifestuju takav tip
selektivnosti.
- lokalizovanjem herbicida meu redovima gajenih biljaka koristei specijalne prikljuke
sa malim uglom disperzije a koji su opremljeni branicima (plastinim zvonom)
- prskajui samo korov, a ne i gajenu biljku kao to se radi pod kronjama drveta ili kod
tretiranja glifosatom protiv divljeg sirka (Sorghum halepense), koristei krila za prskanje
sa specijalnim diznama.
Selektivnost retencije ili apsorbcije Herbicid dolazi u kontakt sa biljkom, ali postoji
serija faktora morfostrukturalne prirode koji uslovljavaju njegovu retenciju i apsorbciju.
Ti faktori mogu biti sledei:
Forma i dranje listova - Monokotiledoni i dikotiledoni korovi imaju razliit kapacitet
retencije herbicida utoliko to prve imaju uzane listove, manje vie vertikalne, sa
uzdunom nervaturom, dok druge imaju uglavnom iroke listove i otkriven vrh tako da
mogu due da odre kontakt biljka-herbicid.
Prisustvo dlaica -Dlaice redukuju kontakt herbicida sa povrinom lista i umanjuju
efikasnost herbicida.
Prisustvo kutikule -Tenost tei da isklizne pre nego to uspe da prodre u biljku. Kulture
kao to su kukuruz, sirak, graak, kupus i korovi kao Setaria spp., Digitaria sanguinalis,
Polygonum aviculare imaju povrinu lista sa debelim ceroznim slojem za razliku od
mnogih drugih vrsta. Debljina kutikule varira u zavisnosti od stadijuma razvoja biljke (kod
mladih listova je tanja) i od uslova okoline (u hladnim zonama je deblja).
Lokalizacija meristematinih zona - Monokotiledoni korovi imaju meristeme pazuha
dobro pokrivene drkama lista, dok dikotiledoni imaju krajnje meristeme dosta izloene
te iz toga proistie tolerancija monokotiledonih korova i useva na hormonska sredstva.
Broj i veliina stoma - Prodiranje preko stoma nije uvek istog intenziteta jer razliitost
stoma moe prouzrokovati drugaiju osetljivost na herbicide. Osetljivije su biljke sa
mnogo stoma na obe strane lista.
13
3. Selektivnost herbicida
Selektivnost premetanja Ovaj nain selektivnosti se odnosi samo na herbicide

koji deluju po sistemu kojim poto prodru u biljku, mogu da budu premeteni putem
floema ili ksilema. Fenomen selektivnosti se ogleda u razliitoj moi prenoenja ili
imobilizacije. Mlade biljke vre floemski i ksilemski transport intenzivnije nego kad su
u starijem stadijumu. Tako premetanje prema vegetativnim organima nekih perena
korova je intenzivnije posle potpunog razvoja listova. Selektivnost, napr. terbutrina
prema pamuku je uslovljena imobilizacijom herbicida u koren i slabim transportom
prema listu. Uglavnom, ematsko premetanje je uzrokovano svim faktorima koji
reguliu tok transpiracije.
Fizioloka ili unutranja selektvinost Prouzrokovana je razliitim unutranjim
mehanizmima i fiziolokim procesima same biljke. Herbicid poto prodre u biljku moe
biti transformisan na jedinjenja koja mogu biti toksina ili netoksina. Razlikuju se
meutim selektivnost za aktivnosti
i za neaktivnosti.
Selektivnost za aktivnost se uoava kada nekodljiva aktivna materija poto prodre
u biljku postane aktivna i toksina. Biljke koje ne reaguju na taj nain su rezistentne
na herbicid. To je sluaj sa familijom Fabaceae koje veoma dobro podnose herbicid
2,4 DB, MCPB i neke druge. One ih ustvari ne transformiu u odgovarajua jedinjenja
fenoksiacetate koji su toksini (2,4-D, MCPA). Selektivnost za neaktivnost ili detoksikaciju
se uoava kada aktivni molekuli herbicida budu transformisani u manje aktivne ili
neaktivne, osiguravajui tako biljci da postane rezistentna.
Za ovaj nain selektivnosti postoji vie primera: kukuruz je rezistentan na atrazin i
simazin jer trasformira aktivnu materiju u odgovarajue hidroksiderivate (hidroksiatrazin,
hoidroksisimazin) koji nisu toksini, penica degradira benzoilprotpetil i diklofopmetil, pirina propanil, eerna repa hloridazon i fenmedifam, mrkva linuron itd. Iz
istog razloga neki korovi postaju rezistentni na herbicide: Galium aparine na herbicide
fenoksiacetate kao i neke Poaceae (Setaria spp., Echinochloa crus-galli) na atrazin. Ova
saznanja ukazuju da je mogue koristiti neselektivni herbicid ali sa dodatkom neke
supstance (antidotom) koja moe da modifikuje metabolizam herbicida unutar biljke.
Mehanizam kojim antidot vri svoju odbrambenu funkciju je veoma komplikovan,
ali se moe izdvojiti ono najznaajnije; poveava u usevu sintezu enzima koji slui za
detoksifikaciju i degradaciju herbicida, vri konkurentnu aktivnost prema herbicidu
nastojei da zauzme istu poziciju aktivnosti u metabolitikom lancu biljke. Antidoti
mogu biti ve prisutni kao koformulanti proizvoda (to je sluaj sa EPTC i metolahlorom
kojima je prilikom proizvodnje dodat antidot) ili se mogu dodati semenskom materijalu
(tako je sluaj sa sirkom) kojem se prilikom ubrenja dodaje antidot koji mu pospeuje
toleranciju prema metolahloru.
14
4. PERZISTENTNOST
HERBICIDA
Sa agronomskog stanovita idealan herbicid bi bio onaj ija bi perzistentnost bila
tolika da kroz potreban period usev oslobodi od korova, a da istovremeno u zemljitu
ne ostavlja rezidue koje bi mogle tetiti narednom usevu.
Perzistentnost je vremenski period u kome neki herbicidi ostaju u zemljitu u
aktivnom obliku, a njegove rezidue su, nepromenjene u zemljitu preostale, koliine,
koje mogu, ali i ne moraju biti dostupne biljci. Obzirom da je stepen perzistentnosti
zemljinih herbicida rezultat interakcije izmeu herbicida zemljita i klime, a klima
je iz godine u godinu veoma promenljiva, zemljite od lokacije do lokacije razliito, to
e i perzistentnost nekog herbicida biti veoma razliita. Zbog toga je za svaki herbicid
od posebne vanosti da se utvrdi pod kojim pedoklimatskim uslovima je vie izloen
procesima koji uzrokuju gubitke, a pod kojim razgradnje.
tete od perzistentnosti herbicida mogu nastati na vie naina, a najee su: kad
oteen ili propao i, herbicidom prethodno tretiran usev, treba u istoj sezoni presejati s
drugim osetljivim usevom; kada gajenu biljku kratke vegetacije tretiranu perzistentnim
herbicidom u istoj sezoni smenjuje osetljiva gajena biljka kad usev tretiran herbicidom
perzistentnijim od godine dana, naredne sezone smenjuje osetljiv usev; kad na povrinu
tretiranu perzistentnim herbicidom u jesen, posejemo osetljivu gajenu biljku u prolee;
kad zbog nepovoljnih klimatskih prilika proces razgradnje tee sporije od oekivanog.
Perzistentnost ostataka herbicida u zemljitu moe se umanjiti primenom razliitih
agrotehnikih mera kao i svakim zahvatom koji podstie mikrobioloku aktivnost u
zemljitu. Rezidue u zemljitu mogu se smanjiti na vie naina a to su:
15
4. Perzistentnost herbicida
4. Perzistentnost herbicida
- primenom minimalne doze herbicida u odnosu na eljeni efekat

- tretiranjem povrine znatno pre setve
- primenom herbicida u trake
- kultivacijom (aeracijom) zemljita da bi se ubrzala mikrobioloka aktivnost u zemljitu
- vetakim kienjem ubrzati ispiranje i mikrobioloku aktivnost u zemljitu i
- obradom zemljita neposredno nakon etve, mogu se ubrzati svi oblici razgradnje herbicida.
Svakako da na pojavu umanjenja perzistentnosti odnosno inaktivacije mogu uticati
pojave kao to su gubici herbicida i njihova razgradnja. Gubici herbicida su mogui na vie
naina i to: adsorbcijom, ispiranjem, isparavanjem, adsorbcijom (usvajanje od strane biljke,
a razgradnja herbicida je mogua: fotohemijskim, hemijskim i mikrobiolokim putem.
5. REZIDENTNOST I
TOLERANTNOST
Slika 1. Ispitivanje rezistentnosti
Slika 2. Ispitivanje rezistentnosti
Amaranthus retroflexus L. na nikosulfuron Chenopodium album L. na nikosulfuron
(Laboratorija za herbologiju Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu)
Smanjena osetljivost neke biljke na odreeni herbicid moe se ostvariti zaslugom

rezistentnosti ili tolerantnosti. Rezistentnost se moe formulisati kao smanjena uroena
osetljivost jedne populacije parazita, patogena ili korova na odreeni hemijski agens, a
u poreenju sa populacijom koja je normalno osetljiva ili nasleena sposobnost da se
preivi tretman sa pesticidima (Slika 1.). U sluaju korova rezistentnost se razvija kao
posledica upotrebe vie puta istog hemijskog proizvoda (herbicida), koji u normalnim
sluajevima efikasno deluju na tu vrstu.
Primena herbicida je mnogo jeftinija od kultivacije jer se troi manje goriva i obino
se manje oteuje koren useva i struktura zemljita, a njihova efikasnost je omoguila
poljoprivrednoj proizvodnji da prati poveane potrebe narastajue generacije. Ipak,
intenzivna primena herbicida, u razvijenim poljoprivrednim zemljama, dovela je
i do nekih negativnih efekata. Pre svega, redukovan je plodored, naputene su
alternativne metode suzbijanja korova te je intenzivna primena herbicida dovela do
rezistentnosti i do realnih mogunosti kontaminacije podzemnih voda i toksinosti. Iz
tog razloga najnovija istraivanja ukazuju na potrebu smanjenja koliine herbicida u
poljoprivrednoj proizvodnji. Jer, razumna primena manjih koliina mnogih herbicida,
zajedno sa odgovarajuom agrotehnikom, moe spreiti ili odloiti rezistentnost.
Slika 3. Rezistentne korovske vrste u R Srbiji objavljene na www.weedsciences.com

16
17
5. Rezidentnost i tolerantnost
Vizuelnim posmatranjem rezistentnost se ne moe raspoznati pre nego to se pojavi

1-10% rezistentnih individua jedne populacije u polju. Takoe, manje od 0,1% rezistentnosti u populaciji se jednostavno ne moe utvrditi u laboratorijskim eksperimentima.
Najbolji nain je da se utvrdi da li je u delu polja, u kome ima nesuzbijenih korova,
posledica pojave rezistentnosti ili promaaja u tretiranju, je na nain da se taj deo
paljivo posmatra. Ukoliko se nalazi nekoliko razliitih korovskih vrsta koje nisu
suzbijene, verovatno je re o promaaju u tretiranju. Ukoliko je rairena samo jedna
korovska vrsta, moe se smatrati da je re o pojavi rezistentnosti.
Osim triazinske rezistentnosti, 172 biotipa korovskih vrsta su otporni na 16 drugih

herbicidnih grupa (grupa herbicida koji se esto nalaze u upotrebi, npr. sulfonil uree i
imidazolinoni). Ova pojava dovodi do negativne posledice neefikasnosti herbicida, koji
su do tog trenutka bili uspeno korieni (Slika 4).
Od 1966. godine u naoj zemlji se najvie proizvode triazini na bazi ametrina,
simazina, atrazina i prometrina, a na bazi karbonskih kiselina 2,4-D, MCPA, MCPP i
dikamba. esto su primenjivani i preparati na bazi sulfoniluree.
Na Poljoprivrednom fakultetu na departmanu za Fitomedicinu i zatitu ivotne

sredine u Laboratoriji za herbologiju se od 1998. godine intenzivno rade ispitivanja
rezistentnosti korovskih vrsta na herbicide. Utvrena je rezistentnost na pojedine
mehanizme delovanja kod sledeih korovskih vrsta: Abutilon theophrasti Med.
(Inhibitori Fotosistema II), Amaranthus retroflexus L. (Inhibitori Fotosistema II i ALS
inhibitori), Chenopodium hybridum L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 2.), Echinochloa
crus-galli L. (ALS inhibitori) i Setaria viridis L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 3.).
5.1. Antirezistentna strategija

Ako se osvrnemo unazad, istorija suzbijanja korova je bila relativno statina vie od
est milenijuma, a korenito se promenila u poslednjih 30-40 godina upotrebom preko
200 aktivnih supstanci za suzbijanje korova.
Po definiciji FAO rezistentnost predstavlja pojavu opadanja reakcije ivotinjskih ili
biljnih vrsta na pesticide ili druge agense koje nastaju kao posledica njihove upotrebe.
U osnovi rezistentnosti je prirodni fenomen koji se spontano javlja u populaciji korova,
ali je jae izraen kada se selekcioni pritisak koji deluje na korove povea aplikacijom
herbicida.
HRAC je zabeleio 415 rezistentnih korovskih biotipova u 45 zemalja (u proseku
devet novih sluajeva godinje irom sveta), od ega su 212 dikotiledonih i 203
monokotiledonih vrsta (Slika 5-10).
Prvi sluaj herbicidne rezistentnosti je zabeleen 1970. godine u Vaingtonskom
umskom rasadniku, gde je utvrena rezistentnost Senecio vulgaris na herbicide
iz hemijske grupe triazina (Holt, 1992). Od tada je 61 biljna vrsta (42 dikotile i 19
monokotila) razvila otpornost na triazinske herbicide (Prather et al., 2001).
U Evropskim zemljama je kod najveeg broja korova potvrena rezistentnost
prema triazinskim herbicidima, i to na sledee korovske vrste: Amaranthus retroflexus
L., Chenopodium album L., Solanum nigrum L., Erigeron canadensis L., Poa annua L. i
Setaria viridis L.
18
Slika 4. Poveanje broja rezistentnih korovskih vrsta na svetu

Najvaniji faktor koji olakava otkrivanje rezistentnosti je stepen neosetljivosti korova.
Neki od indikatora pojave rezistentnosti u polju su:
- nivo suzbijanja drugih osetljivih korovskih vrsta
- prisustvo preivelih pored jedinki suzbijenih
- korova iste vrste
- iskustva iz prolosti
- herbicidna istorija
- rezistentni sluajevi u okolini
- plodored
- biologija
- genetika
U prevenciji pojave otpornosti neophodno je smanjiti svaki od faktora koji favorizuju
otpornost, stoga antirezistentna strategija podrazumeva integralni pristup suzbijanju korova
(fizike, hemijske i bioloke mere), bez prekomernog oslonca na bilo koju od metoda.
19
Pri planiranju programa hemijskog suzbijanja korova preporuuje se ogranienje broja

aplikacija jednog istog herbicida ili herbicida istog naina delovanja u jednoj sezoni,
po mogustvu korienje kombinacije ili sekvencijalne tretmane herbicida razliitih
naina delovanja aktivnih na iste ciljne korove, kao i korienje neselektivnih herbicida
za suzbijanje ranosazrevajuih korova (pre nicanja).
Slika 5. Zastupljenost grupa mehanizama delovanja u odnosu na pojavu rezistentnosti

Primenjujui kompjutersku simulaciju dugotrajnih uticaja na banku semena korova
u zemljitu, koristei se lokalnim podacima u Kvinslendu (Australija) su potvrdili
efikasnost antirezistentne strategije kojom se kombinuju: plodored, rotacija herbicida
razliitog naina delovanja i uzgajanje kompetitivnih useva (Walker, 2000).
Fizike mere suzbijanja korova ne podstiu hemijski selekcioni pritisak a omoguavaju
znaajno smanjenje koliine semena u zemljitu. Najznaajnije nemehijske mere koje
se mogu preduzeti u suzbijanju su pre svega: kultivacija, rotacija useva, higijena polja,
korienje istog stajnjaka, gajenje kompetitivnih useva, spreavanje uvoenja i irenja
otpornih korova i njihovog semena.
Slika 6. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na inhibitore ACCaze (Dr. Jan Heap 01/12/2014)
Strategija ukljuuje i identifikaciju herbicida na koji je korovska vrsta otporna, to

kasnije olakava odabir efikasnog preparata.
Meutim, i veoma efikasni herbicidi mogu da prouzrokuju ekstremno visok selekcioni
pritisak koji bi za posledicu imao pojavu herbicidno rezistentnih populacija samo u nekoliko
generacija. Naroito sklonim evoluciji rezistentnosti smatraju se nove grupe herbicida ALS
i ACC inhibitori. Rezistentnost na inhibitor ACC-aze, fenoksaprop, kod vrste Echinochloa
colona utvrena je na Kostariki za manje od etiri godine (Riches et al., 1996).
Znaajna hemijska mera, koja moe uticati na smanjenje pojave otpornih vrsta
korova, je herbicidna rotacija i upotreba meavine herbicida. Meavinu treba da
ine herbicidi koji suzbijaju iste korovske vrste, sline perzistentnosti, ali razliitih
mehanizama delovanja i/ili puteva degradacije u biljci.
Veinu ovih uslova, ispunjava npr. pendimetalin, koji se smatra odlinim partnerom
za propanil i za spreavanje evolucije propanil rezistentnosti i alternativa u sluaju
razvijene rezistentnosti na propanil.
20
Slika 7. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na ALS inhibitore (Dr.
Jan Heap 01/12/2014)
21
Slika 8. Distribucija
rezistentnih korovskih
vrsta na svetu u
odnosu na inhibitore
foto-sistema II
(Dr. Jan Heap
01/12/2014)
vrsta na svetu u
odnosu na glicine
(a.m.glifosat)
(Dr. Jan Heap
01/12/2014)

vrsta na svetu u
odnosu na sintetike
auksine (a.m.2,4 - D)
(Dr. Jan Heap
01/12/2014)
22
6. HERBICIDI
I ZEMLJITE
Molekuli herbicida dolaze u dodir sa zemljom kada se distribuiraju tretiranjem pre
setve, pre rasaivanja i pre nicanja, ili ako stignu do zemljita prilikom tretmana posle
setve ili posle rasaivanja. Ponaanje jednog herbicida u zemljitu je od bitne vanosti
kada odreuje bioloku aktivnost prema korovu, prema usevima trenutno prisutnim
i onim u plodoredu, toksinost prema organizmima koji nisu bili predmet tretmana i
mogunost da dopru do podzemnih voda.
Herbicid na i u zemljitu postaje bioloki aktivan prema osetljivim vrstama samo
ako ga one apsorbuju odnosno samo ako se nae u uslovima translokacije. Ne dospe
sva koliina herbicida sa zemljita u uslove translokacije, odnosno, aktivna materija ima
tendenciju da se rairi u vrstoj fazi (adsorbovan herbicid), tenoj (herbicid u transportu)
i u gasovitoj (herbicid u vazduhu). Takoe, deavaju se i drugi procesi koji rezultiraju
smanjenjem koncentracije herbicida u zemljitu i njihovu mobilizaciju i degradaciju
(razlaganje); prvi je fizike prirode i odnosi se na prenoenje aktivne materije, dok je
drugi hemijski i dovodi do alteracije molekulske strukture.
Adsorbcija je jedan od osnovnih procesa koji determiniu distribuciju herbicida u
raznim fazama na zemlji. Koloidi na tlu (glinasti minerali, oksidi i hidroksidi, organske
materije i dr.) imaju sposobnost da apsorbuju molekule herbicida ukljuujui ga u cirkulirajue rastvore, gde se njegova koncentracija vidno razblauje. Reakcija je povratna,
to znai da posebnim procesom neke molekule herbicida se izgubi u toku (desorbcija).
Ponekad je meutim, adsorbcija toliko snana da je gubitak herbicida ogranien.
23
6. Herbicidi i zemljite
Katjonski herbicidi kao to su dikvat i parakvat su u stanju da formiraju sa eletronegativnim koloidima (posebno na ilovai) jonske veze koje su veoma jake. Usled toga je
adsorbcija vidljiva i adsorbovani molekuli teko naputaju kompleks razmene, te
katjonski herbicidi polako gube svoju bioloku aktivnost kad stignu do zemljita.
Slika 11. Zakorovljen usev jema
Anjonski i neutralni herbicidi kao to su: dalapon, MCPA, sulfonil uree i neki drugi,
apsorbuju uglavnom organske supstance, zahvaljujui formaciji fizikih vezivanja kao
to je vezivanje hidrogena te je zato snaga i obim adsorbcije mnogo manja od onih koje
karakteriu katjonske herbicide.
Faktori koji pospeuju adsorbciju Da bi se prouili faktori koji prouzrokuju
adsorbciju potrebno je izdvojiti parametar koji karakterie tenju molekula da bude
adsorbovan; to je vei koeficient distribucije zemljite-voda (Kd) koji opisuje
adsorbciju nekih parova herbicid-zemljite, vea je i koliina proizvoda zadrana
adsorbcionim kompleksom tla.
Ovaj parametar je veoma specifian za svaki tip zemljita naroito u funkciji sadraja
organskih supstanci. Za to se koristi koeficient deobe organskih karbona/voda (Koc)
zemljita, koji za svaki herbicid, ostaje relativno konstantan u irokoj gami zemljita i
moe biti korien ka omera tendencije herbicida da bude adsorbovan, u zavisnosti
od pedo-klimatskih uslova. Oba ova koeficijenta mogu se izvesti specifinim ogledom,
u nedostatku eksperimentalnih podataka tendencija adsorbcione snage jednog
proizvoda moe da se meri preko rastvorljivosti u mastima izraene koficijentom
deobe n-otanol/voda (Kow).
Ovaj koeficijent, za jonske herbicide je direktno proporcionalan Koc. Preko ovog
indikatora koji se lako moe izraunati u laboratoriji, moemo napraviti poreenje
meu herbicidima polazei od injenice da, uglavnom, to je vii Kow herbicida, vea
e biti adsorbtivnost, zavisno od vrste zemljita.
Matematiku formulu kojom se moe izvriti eksperiment da bi se dobio proces
adsorbcije dao je Freundlich, ona vai pod konstantnom temperaturom i dovodi u vezu
adsorbtivnost jednog herbicida sa njegovom koncentrisanou u rastvoru:

x/m=Kcn
x = koliina adsorbovanog proizvoda
m = koliina adsorbcije
Kcn = konstanta adsorbcije zavisno od herbicida i zemljita
c = koncentracija herbicida u rastvoru, poto je dostigao uravnoteenost
Ako prethodnu jednainu izrazimo u logaritamskoj formi dobiemo:
Logx/m=logK=nlogc
Log to je jednaina jednog pravca koji nam omoguava da uoimo kako je logaritam
koliine adsorbovanog herbicida direktno proporcionalan koncentraciji rastvora koji
cirkulira, preko konstantne koju ini tipina proporcionalnost svakog herbicida na
svakom zemljitu.
24
7. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD STRNIH ITA
Korovi strnih ita
Jednogodinji irokolisni korovi (JK):
Amaranthus retroflexus, Bifora radians, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium
album, Consolida regalis, Erigeron canadensis, Fumaria officinalis, Galium aparine,
Lamium amplexicaule, Lamium purpureum, Linaria vulgaris, Matricaria chamomilla,
Mercurialis annua, Myosotis arvensis, Papaver rhoeas, Polygonum aviculare, Polygonum
convolvulus, Ranunculus arvensis, Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Stachys
annua, Stellaria media, Veronica sp., Viola arvensis (Slika 11).
Viegodinji irokolisni korovi (VK):
Calystegia sepium, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Lathyrus tuberosus, Mentha
arvensis, Sonchus arvensis, Taraxacum officinale
Jednogodinji uskolisni korovi (JUK):
Agrostis spica-venti, Alopecurus myosuroides, Avena fatua, Avena ludoviciana
Viegodinji uskolisni korovi (VUK):
Sorghum halepense
25
7. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod strnih ita
3. Nitrati u zemljitu i vodama
Tabela 1 Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevima penice, jema i rai

Preparat
izoproturon +
diflufenikan
Cougar
JK
amidosulfuron
Grodyl
JK
jeam
ra
prosulfuron
Peak 75-WG
JK
tritosulfuron
Certo
JK
dikamba
Rekord
JK
dikamba +
tritosulfuron
Arrat
JK, VK
aminopiralid +
florasulam
Lancelot 450-WG
JK, VK
tribenuron-metil
Granstar 75-WG, Omega 75-WG,

Cerealis, Nuance 75 WG, Mural,
Stockstar 75-WG
JK, VK
tifensulfuronmetil+tribenuron-metil
Granstar extra PX-WG
JK
bentazon
Basagran, Galbenon,
Bentazon SL-48, Bevezon
JK, VK
bentazon+
dikamba
Cambio, Avalon,
Portal SL
JK, VK
fluroksipirmeptil
Lodin
JK, VK
fluroksipirmeptil-heptil
Starane-250,Tomigan 250-EC, Bonaca

EC, Bonaca EW, Fox 200-EC
JK, VK
2,4-D-DMA
Dikamin-600, Monosan herbi 500,

Monosan herbi, Agrosan, Poljosan,
Dikocid, Herbocid
JK, VK
2,4-D 2-EHE +
florasulam
Mustang
JK, VK
2,4-D 2-EH
Maton, Lentemul-D, Esteron, Esteron

extra 600 EC, Estrovet
JK, VK
mekoprop
DMA+2,4-D- DMA
Deherban kombi-MD
JK, VK
metsulfuronmetil
Accurate 60-WG, Laren 60-WP, Laren

60-PX, Tezis, Meteor, Metmark, Climax
JK, VK
metsulfuron-metil+
tribenuron-metil
Laren max-PX
JK, VK
metsulfuron-metil
Mezzo 60-WG
JK, VK
klopiralid
Lontrel-100,
Hemoklop 100-SL, Lontrel-300
JK, VK
pendimetalin
Stomp 330-E,
Vetpen 330-E, Zanat
JUK, JK
* herbicid je registrovan za primenu u oznaenom usevu
26
Grupa korova penica

koje suzbija
Herbicid
8. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD KUKURUZA
Korovi u usevu kukuruza

Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus albus, Amaranthus
blitoides, Amaranthus retroflexus, Anagallis arvensis, Capsella bursa-pastoris,
Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium, Erigeron
canadensis, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum
aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus,
Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stachys annua,
Xanthium strumarium (Slika 12).
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Calystegia sepium, Lathyrus tuberosus, Sonchus
arvensis, Sambucus ebulus, Rubus caesius, Aristolochia clematitis
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Eragrostis
megastachya
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
27
8. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza
8. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza
Tabela 2. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevu kukuruza

Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
izoksaflutol+ tienkarbazonmetil+ciprosulfamid
foramsulfuron+ tienkarbazonmetil+ciprosulfamid
S-metolahlor
cikloksidim (samo za hibride
tolerantne prema cikloksidimu)
Dual Gold 960-EC

Focus ultra (samo za hibride tolerantne
prema cikloksidimu)
JUK
tembotrion+izoksadifen-etil
Laudis
JUK, VUK
foramsulfuron+izoksadifenetil+jodosulfuron-metil-Na
foramsulfuron+izoksadifen-etil
dimetenamid-P
terbutilazin+mezotrion
S-metolahlor+terbutilazin
+ mezotrion
S-metolahlor+mezotrion
+benoksakor
S-metolahlor+terbutilazin
izoksaflutol
Maister OD
rimsulfuron+dikamba DMA
Tarot plus-WG, Rimex extra, Nerot plus
rimsulfuron+tifensulfuron-metil
Grid 75 WG, Nava 75WG, Claro
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK
rimsulfuron
Tarot 25-WG, Trawell, Tiger 25 WG,

Rimex, Tiger 25-OD, Gentlemen,
Amurg 25-WG, Rifonex, Sorgum
JUK, VUK,
JK
dikamba
dikamba+tritosulfuron
dikamba+ diflufenzopirNa+nikosulfuron
bentazon
bentazon+dikamba
2,4-D DMA
2,4-D 2-EH
Celebrity plus
Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48,
Bevezon, Pinazon 480-SL, Bentamark
Cambio, Avalon, Korzo, Bevekambio, Kastor,
Portal SL
Dikamin-600, Monosan herbi, Agrosan,
Poljosan, Dikocid, Herbocid, Agrosan BN
Mustang, Maton, Herbiton, Lentemul-D,
Monosan herbi ekstra, Esteron,
Moto ekstra 850, Estrovet, Velox,
Hormonex, Esteron extra 600 EC
diflufenzopir-Na+dikamba
topramezon
topramezon+dikamba
dimetenamid-P+terbutilazin
terbutilazin+bromoksinil
terbutilazin+pendimetalin
Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Beveralid,

Lontrel-300
Starane-250, Bonaca EC, Stockplus,
Fluromark, Tomigan 250-EC, Fox 200- EC
Afalon teni, Galolin mono, Liron teni,
Feribot, Liron upa SC
Callisto, Mezatrion, Chief
Peak 75-WG
Casper 55-WG
Hemazin SC-500, Terazor 50-SC, Terbis,
Rezon, Lester, Zeazin, Radazin TZ-50
Harmony 75-WG, Simphony,
Okvir, Habit 25- OD
Distinct 75-WG
Clio
Stellar
Akris
Bromoterb 500 SC, Zeagran 340-SE
Chaser-P
izoksaflutol+ciprosulfamid
Merlin Flexx
klopiralid
fluroksipir-meptil-heptil
linuron
mezotrion
prosulfuron
dikamba+prosulfuron
terbutilazin
tifensulfuron-metil
28
Banvel 480-S, Bevekamba, Palacid 480-SL,

Phantom 48-SL, Samba, Motikan, Plamen,
Dikamba 480-SL, Dikosav 480-SL, Vikamba, Krit,
Agrodimark, Colosseum, Inferno, Joker 70 SG
Arrat, Callam
JK, VK
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
pendimetalin
Equip
Frontier super
Calaris pro
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, JK
JUK, JK
JUK, JK
Lumax
JUK, JK
Camix 440 SE
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, JK
JUK, JK
Adengo
Monsoon active
Gardoprim plus gold 500-SC

Merlin 750-WG
Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen
330-E, Agrostomp 330-E, Bevetomp, Zanat,
Stop 330, Pendisav 330-EC, Pendistop
flumioksazin
Pledge 50-WP
diflufenzopir+dikamba
Distinct 70WG
nikosulfuron
Motivell, Novovel, Protivel 40-SC,

Kelvin 40-SC, Samson, Kruz 40-SC, Nicostock,
Nicon 4-SC, Siran 40-SC, Nikar, Nikosav, Talisman,
Gat motion 4-OD, Narval, Rincor, Nicogan 40SC, Victus OD, Torpedo, Hemonik, Nikomark,
Motivell Extra 6-OD, Innovate, Supermaize 75WG, Protivel 75-WG, Siran 750-WG
JK, VK
nikosulfuron+rimsulfuron
Cordus 75-WG, Rinico, Victus duo
JK, VK
nikosulfuron+rimsulfuron
+mezotrion
Arigo
JK
sulkotrion
Tangenta, Sulcogan
JK
JK
JK
sulkotrion+nikosulfuron
Talisman ekstra
tembotrion
Laudis
JK, VK
JK, VK
JK, VK
JK, VK
JUK, JK
JUK, JK,
VK
JUK, JK,
VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JUK, VUK,
JK, VK
JK
JK
JUK, JK
JUK, JK
JUK, JK
JUK, JK
JK, VK
JUK, JK
JUK, VUK,
JK, VK
Slika 12. Zakorovljen i ist usev kukuruza

29
9. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod suncokreta
Slika 11. Tretiran usev suncokreta
9. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD SUNCOKRETA
Korovi u usevu suncokreta
Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Capsella
bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium,
Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Orobanche cumana, Polygonum aviculare, Polygonum
lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea,
Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium (Slika 13).
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis
30
Tabela 1. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevu suncokreta

Herbicid
Preparat
Grupa
korova koje suzbija
S-metolahlor
Dual Gold 960-EC, Mont
JUK
S-metolahlor+
terbutilazin
Gardoprim Plus Gold 500-SC
JUK, JK
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
cikloksidim
Focus ultra
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Sunce, Viktolade,

Neptune 15-EC, Bevelade extra, Flupisor
JUK, VUK
fenoksaprop-p-etil
Furore super, Sedef
JUK, VUK
haloksifop-r-metil
kvizalofop-p-tefuril
Gallant super
Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic,
JUK, VUK
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC, Globus

EW, Miura EC
JUK, VUK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120,

Stratus, Kletox
JUK, VUK
dimetenamid-P
Frontier Super
JUK, JK
flurohloridon
Racer 25-EC, Sprinter 25-EC, Dakota 25-EC,

Bevecer, Resent 25-EC, Ares, Girasolin
JUK, JK
oksadiaril
Raft
JUK, JK
propizohlor
Proponit 720-EC
JUK, JK
pendimetalin
Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,

Agrostomp 330-E, Zanat, Pendisav 330-EC
JUK, JK
oksifluorfen
Goal, Beveal, Galigan 240-EC
JUK, JK
imazamoks (samo za
hibride tolerantne
prema imazamoksu)
Pulsar-40 (samo za hibride tolerantne prema

imazamoksu)
JUK, JK,
Orobanche sp.
flumioksazin
Pledge 50-WP
JUK, JK, VK
linuron
Afalon teni, Liran,Galolin mono
JK
diflufenican
Pelican
JK
tribenuron-metil
Express 50-SX, Express 75-PX
JK, VK
terbutilazin
Rezon, Terbis, Radazin TZ 50
JK
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat, Reglone forte, Dessicash 20% SL
desikant
31
10. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod eerne repe
Tabela 4. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevu eerne repe
10. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD EERNE REPE
Korovi u usevu eene repe
Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus, Ambrosia artemisiifolia, Capsella
bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hybridum, Cuscuta spp., Datura
stramonium, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Helianthus annuus, Iva xanthifolia,
Lamium amplexicaule, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum
persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum
nigrum, Stellaria media, Veronica hederifolia, Viola arvensis, Xanthium strumarium.
Grupa korova
koje suzbija
Herbicid
Preparat
S-metolahlor
Dual Gold 960-EC
JUK
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
cikloksidim
Focus ultra
JUK, VUK
fenoksaprop-p-etil
Furore super, Sedef
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Flupisor
JUK, VUK
haloksifop-r-metil
Gallant super
JUK, VUK
Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Globus EC,
JUK, VUK
desmedifam+
fenmedifam
Betasav AM-11, Fenmedifam super,

Betalid super, Betha-CA, Bevepar-T,
Betanal AM-11 new, Belvedere
JK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120, Kletox
JUK, VUK
etofumesat
fenmedifam+
etofumesat
Nortron super, Ethosat-500
JK
Powertwin
JK
desmedifam+
fenmedifam+
etofumesat
Betanal expert, Betahem expert

Beetup Pro-SC, Betasana trio, Belvedere forte
JK
desmedifam+
fenmedifam+
etofumesat+lenacil
Betanal maxx pro
JK
desmedifam+
fenmedifam+
etofumesat+
metamitron
Betanal quatro
JUK, JK
Pyramin-DF, Pyramin Turbo

Safari 50-WG, Apex 50-WG, Savana,
Trimark, Gat zebra 25 OD, Bond, Contessa
Frontier Super
JK
JK, VK
propizohlor
Proponit 720-EC
JUK, JK
Metamitron
(Slika 14 i 15)
Korida, Gladiator 70-WG, Goltix 70-EC,

Goltisav 70-WP, Tornado, Metafol 700- SC, Metix,
Goltix 70-WG, Metabeet 70-WG, Maymat 700-SC,
Betamet 90-WG, Target-SC, Hemomitron
JK, VK
klopiralid
Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Piralis 100,

Hemoklop 100-SL, Boss 300-SL,
Pikogal plus, Lontrel-300, Loret
JK, VK
propizamid
Kerb 50-WP
Cuscuta spp.
hloridazon
triflusulfuron-metil
dimetenamid-P
JUK, JK

32
33
10. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod eerne repe
3. Nitrati u zemljitu i vodama
11. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD SOJE
Slika 14. Usev eerne repe tretiran herbicidom metamitron
Korovi u usevu soje

Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Arctium
lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura
stramonium, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum
Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium
Slika 15. Kontrolna parcela u usev eerne repe
34
35
11. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod soje
11. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod soje
Tabela 5. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevu soje
36
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
S-metolahlor
Dual Gold 960-EC
JUK
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
cikloksidim
Focus ultra
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Pinfor

Super, Flupisor, Furore super, Sedef
JUK, VUK
haloksifop-r-metil
Gallant super
JUK, VUK
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC,

Globus EW, Miura EC
JUK, VUK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,

Point 12-EC, Rafal 120, Stratus
JUK, VUK
dimetenamid-P
Frontier Super
JUK, JK
klomazon
Gamit 4-EC, Rampa EC, Rampa EW, Kalif 480-EC
JUK, JK
terbutilazin
Radazin TZ 50
JK, VK
imazamoks
Pulsar-40
JUK, JK
pendimetalin

Agrostomp 330-E, Zanat
JUK, JK
linuron
Galolin mono, Afalon teni
JK
tifensulfuronmetil
Harmony 75-WG, Promoni 75-WG, Habit 75WG, Simphony, Nimony, Okvir
JK
metribuzin
Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor 70WG, Tor 70-WG, Mistral
JK
bentazon
Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon,

Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL,
Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480
JK, VK
flumioksazin
Pledge 50-WP
JUK, JK, VK
oksasulfuron (Slika 16)
Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy
JUK, VK, JK
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dihlorid
Reglone forte
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat
desikant
haloksifop-r-metil
Gallant super
JUK, VUK
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC,

Globus EW, Miura EC
JUK, VUK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,

Point 12-EC, Rafal 120, Stratus
JUK, VUK
dimetenamid-P
Frontier Super
JUK, JK
klomazon
JUK, JK
terbutilazin
Radazin TZ 50
JK, VK
imazamoks
Pulsar-40
JUK, JK
pendimetalin

Agrostomp 330-E, Zanat
JUK, JK
linuron
Galolin mono, Afalon teni
JK
tifensulfuronmetil
Harmony 75-WG, Promoni 75-WG,

Habit 75-WG, Simphony, Nimony, Okvir
JK
metribuzin
Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor

70-WG, Tor 70-WG, Mistral
JK
bentazon
Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon,

Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL,
Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480
JK, VK
flumioksazin
Pledge 50-WP
JUK, JK, VK
oksasulfuron
Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy
JUK, VK, JK
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dihlorid
Reglone forte
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat
desikant
Slika 16. Tretiran usev soje (am oksasulfuron+okvaiva) i kontrolna parcela

37
12. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod uljane repice
Tabela 6. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevu uljane repice
12. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD ULJANE REPICE
Korovi u usevu uljane repice
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Fusilade Super
JUK, VUK
Leopard 5-EC
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Globus EC
JUK, VUK
klopiralid
Lontrel-100, Hemoklop 100-SL,

Piralis 100, Pikogal plus
JK, VK
klomazon
JUK, JK
metazahlor
+imazamoks
Cleranda
JUK, JK
metazahlor
Butisan 400-SC, Sultan 50-SC
JUK, JK, VK
glifosat IPA
Roundap, Glifogal, Glifosat Zorka, Glitotal,

Glifosav-480, Pirokor, Glifosat SL-480, Sirkosan,
Agroglifosat ECO, Vulkan, Glifeksol SL-360
desikant
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat
desikant
dikvat-dihlorid
Reglone forte
desikant
glifosat kalijum so
Roundup flash
desikant

Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Arctium
lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura
stramonium, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum
Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium.
38
39
13. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod crnog i belog luka
Tabela 7. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u crnom i belom luku
13. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD CRNOG I BELOG LUKA
Korovi u zasadima crnog i belog luka
Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Anagallis arvensis, Bifora radians, Capsella
bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hybridum, Datura stramonium,
Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga parviflora, Iva xanthifolia, Lamium
amplexicaule, Matricaria chamomilla, Papaver rhoeas, Polygonum lapathifolium,
Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum
nigrum, Solanum dulcamara, Stellaria media, Xanthium strumarium.
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade Forte* , Sunce*
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Globus EW
JUK, VUK
kvizalofop-P-tefuril
Pantera 40-EC
JUK, VUK
kletodim
Select Super, Nikas, Rafal 120
JUK, VUK
pendimetalin
Stomp 330-E, Dost 330-EC,

Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat,
Zanat EW, Pendisav 330-EC
JUK, JK
oksifluorfen
Goal* *
JUK, JK
fluroksipir
Starane-250, Bonaca EC
JK, VK
klopiralid
Lontrel 100*
JK, VK
linuron (slika 17 i 18)
Galolin mono
JK, VK
malein-hidrazid-K
Royal MH-30
regulator rasta
(spreava klijanje)
kompleks
fitohormona
ekstrahovan iz morske
alge Ecklonia maxima
Kelpak
regulator rasta
(poveava prinos)
* samo za proizvodnju luka za glavice
** osim mladog luka za salatu

Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Poa annua
40
41
13. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod crnog i belog luka
14. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD KORENASTOG POVRA
Slika 17. Tretiran zasad crnog luka herbicidom linuron
Korovi korenastog povra (mrkva, celer, patrnak)

Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura
stramonium, Daucus carota, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga
parviflora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum
lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis
arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 19).
Viegodinji irokolisni korovi (VK): Cirsium arvense, Convolvulus arvensis,
Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara
Slika 18. Kontrolna parcela
43
14. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod korenastog povra
Tabela 8. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova korenastog povra

(mrkve, celera i patrnaka)
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
linuron
Afalon, Afalon teni, Liron teni,

Linurex 50-WP
JK
fluazifop-p-butil
Fusilade Super
JUK, VUK
kletodim
Select Super, Nikas, Rafal 120
JUK, VUK
15. EKONOMSKI
NAJZNAAJNIJI KOROVI
KOD ZASADA SALATE
Korovi u zasadu salate
Slika 19. Zakorovljen usev mrkve

Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura
stramonium, Daucus carota, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga
parviflora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum
lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis
arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 20).
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara
44
45
15. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod zasada salate
Literatura
Literatura
Tabela 9. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u salati

Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
propizamid
Kerb 50-WP
JUK,VUK,
JK, VK
Slika 20. Zasad salate
46
Abbaspoor, M., Teicher, H.B. and Streibig, J.C. (2006): The effect of root-absorbed PSII inhibitors on Kautsky
curve parameters in sugar beet. Weed Research, 46, 226-235.
Aldrich, D. T. A. (1974): The legume- a reappraisal of its place in todays farming. Grass and Forage Science,
29(4), 249-251.
Alister, C., Kogan, M. and Pino, I. (2005): Differential phytotoxicity of glyphosate in maize seedlings following
applications to roots or shoot.. Weed Research, 45 (1), 27.
Alizadeh, Preston, C. and Powles, S.B. (1998): Paraquat-resistant biotypes of Hordeum glaucum from zerotillage wheat. Weed Research, 38 (2), 139.
Azari, M.F., Profyris, C., Le grande, M.R., Lopes, E.C., Hirst, J., Petratos, S., Cheema, S.S. (2005): Effects of
intraperitoneal injection of Rofecoxib in a mouse model of ALS. Europen Journal Of Neurology, 12 (5), 357-364.
Bastide, J., Badon, R. (1987): Slectivit du carbtamide. Weed Research, 27 (5), 361-265.
Baylis, J.M., Watkinson, A.R., Lintell-Smith, G., Firbank, L. (1992): Reduced nitrogen inpits in wheat: the
effects on weed-crop competition and weed population dynamics. Proc. Of the First International Weed
Control Congress, Melbourne, II, 76-80.
Beltran, E., Fenet, H., Cooper, J.F., Coste, C.M. (2002): Influence of the physical and chemical properties of
soil on the retention process of isoxaflutole and its two main derivatives. Weed Research, 42 (5), 385-393.
Beuret, E. (1980): Influence de la Pendimthaline sur les mristmes radiculaires de Allium cepa L. Weed
Research, 20 (2), 83-86.
Bouvier, L., Fillon, F. R., Lespinasse, Y. (1994): Oryzalin as an Efficient Agent for Chromosome Doubling of
Haploid Apple Shoots in vitro. Plant Breeding, 113 (4), 343-346.
Bittl, T., Vrba, J., Nedoma, J., Kopek, J. (2001): Impact of ionic aluminium on extracellular phosphatases
in acidified lakes. Environmental Microbiology, 3 (9), 578-587.
Boutsalis, P., Powles, S.B. (1995): Resistance of dicot weeds to acetolactate synthase (ALS)-inhibiting
herbicides in Australia. Weed Research, 35 (3), 149-155.
Boutsalis, P., Powles, S.B. (1998): Seedbank characteristics of herbicide-resistant and susceptible
Sisymbrium orientale. Weed Research, 38 (5), 389.
Bovey, R.W., Miller, F.R. (1968): Phytotoxicity of paraquat on white and green hibiscus, sorghum and alpinia
leaves. Weed Research, 8 (2), 128-135.
Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Diclofop-methyl resistance in populations of Lolium spp. From
central Italy. Weed Research, 41 (1), 49.
Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Resistance to diclofop-methyl in two Lolium spp. populations from
Italy: studies on the mechanism of resistance. Weed Research, 41 (5), 461.
Brian, R.C. (1964): The metabolism of herbicides. Weed Research, 4 (2), 105-117.
Brock, J.L. (1972): Grass control in newly-sown legumes with trifluralin and carbetamide. Weed Research,
12 (2), 144-149.
Brock, J.L.(1972): Effects of the herbicides trifluralin and carbetamide on nodulation and growth of legume
seedlings. Weed Research, 12 (2),150-154.
Brock, J. L. (1972): The control of broad-leaved dock (Rumex obtusifolius L.) in newly-sown red clover
(Trifolium pratense L.) with trifluralin, carbetamide and asulam. Weed Research, 12 (4), 310-315.
Camper, N. D., Ellers, K. L. (1978): Degradation of Nitralin by Rhizoctonia solani. Weed Research, 18 (2), 99-103.
Cavan, Biss and Moss (1998): Localized origins of herbicide resistance in Alopecurus myosuroides. Weed
Research, 38 (3), 239.
Chang, F. Z., Bandeen, J. D., Stephenson, G. R. (1973): NN-diallyl--dichloroacetamide as an antidote for
EPTC and other herbicides in corn. Weed Research, 13 (4), 399-406.
Chuan, T.S., Maziah, B.M., Nuraziah, B.m.Y., Cha, T.S. (2006): Reduced rates of tank mixtures for red
spranletop (Leptochloa chinensis [L.]f.) control in rice. Weed biology and management, 6 (4), 245-249.
Cocker, Coleman, Blair, Clarke and Moss (2000): Biochemical mechanisms of cross-resistance to aryloxyphenoxypropinate and cyclohexanedione herbicides in populations of Avena spp. Weed Research, 40 (4), 323.
Cornish, P.S., Burgin, S. (2005): Residual Effects of Glyphosate Herbicide in Ecological Restoration.
Restoration Ecolgy, 13 (4), 695.
47
Literatura
Cummins, I., Cole, D. J., Edwards, R. (1999): A role for glutathione transferases functioning as glutathione
peroxidases in resistance to multiple herbicides in black-grass. The Plant Journal, 18 (3), 285-292.
Dastgheib, F., Held, R.J., Namjou, S. (1994): The mechanism of differential response of wheat cultivars to
chlorsulfuron. Weed Research, 34 (4), 299-308.
Davis, D. G., Hodgson, R. H., Dusbabek, K. E., Hoffer, B. L. (1978): The Metabolisl of the Herbicide Diphenamid
(N-N-dimethyl-2,2- dimethyl-acetamide) in Cell Suspensions of Soybean ( Glycine max ). Physiologia Plantarum,
44 (2), 87-91.
Debeake, P. (1987): Effects des systemes de culture sur la flore adventice dicotyledone annuelle. These de
Docteur-Ingenieur, Institut National Agronomique, Paris-Grignon.
De Lourdes Bellinaso, M., Greer, C. W., do Carno Peralba, M., Henriques, J. A. P., Gaylarde, C. C. (2003): Biodegradation
of the herbicide trifluralin by bacteria isolated from soil. FEMS Microbiology Ecology 43 (2), 191-194.
Dlye, C. and Michel, S. (2005): 'Universal' primers for PCR-sequencing of grass chloroplastic acetyl-CoA
carboxylase domains involved in resistance to herbicides. Weed Research, 45, 323-330.
Dlye, C., Menchari, Y., Michel, S. (2005): A single polymerase chain reaction-based assay for simultaneous
detection of two mutations conferring resistance to tubulin-binding herbicides in Setaria viridis. Weed Research,
45 (3), 228-235.
De Prado, R., Romera, E., Jorrin, J. (1993): Effects of chloroacetamides and phytosynthesis-inhibiting
herbicides on growth and photosynthesis in sunflower (Helianthus animus L.) and Amaranthus hybridus L.
Weed Research, 33 (5), 369-374.
De Villiers, O.T., Vandenplas, M.L., Koch, H.M. (1980): The Effect of DPX-4189 on biochemical processes in
isolated leaf cells and chloroplasts. Weeds, 1, 237-241.
Daz-Cacho, P., Moral, R., Encina, A., Acebes, J.L. and Alvarez, J. (1999): Cell wall modifications in bean
(Phaseolus vulgaris) callus cultures tolerant to isoxaben. Physiologia Plantarum, 107 (1), 54.
Dinelli, G., Bonetti, A., Lucchese, C., Catizone, P., Bravin, F. and Zanin, G. (2002): Taxonomic evaluation of
Italian populations of Lolium spp. resistant and susceptible to diclofop-methyl. Weed Research, 42 (2), 156.
Doohan, D. J., Monaco, T. J., Sheets, T. J., Leidy, R. R (1986): Residues and efficacy of fluazifop-butyl in
strawberries. Weed Research, 26 (2), 89-98.
Dornai, D., Gerstl, Z., Chen, Y., Mingelgrin, U. (1991): Trifluralin effect on the development of cotton in arid
zone soils. Weed Research, 31 (6), 375-384.
Drai, D., Konstantinovi, B. (1996): Divlji sirak i njegovo suzbijanje. Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo
Novi Sad. Monografija.
Duffy, S. L., Audia, W. V. (1971): The response of tobacco to seedbed application of diphenamid. Weed
Research, 11 (1), 37-40.
Dufourmantel, N., Dubald, M., Matringe, M., Canard, H., Garcon, F., Job, C., Kay, E., Wisniewski, J-P., Ferullo,
J-M., Pelissier, B., Sailland, A., Tissot, G. (2007): Generation and characterization of soybean and marker-free
tobacco plastid tranformants over-expressing a bacterial 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase which provides
strong herbicide tolerance. Plant Biotechnology Journal, 5 (1), 118-133.
Dunleavy, P.J. and Cobb, A.H. (1984): Benzatone-induced stomatal movement in epidermal peels from
Chenopodium album L. New Phytol., 97, 121-128.
Ekler, Z., Dutka, F., Stephenson, G.R. (1993): Safener effects on acetochlor toxicity, uptake, metabolism and
glutathione S-transferase activity in maize. Weed Research, 33 (4), 311-318.
Elmore, C.L., Bayer, D.E. (1992): Mitotic and structural effects of nitralin and butralin on ryegrass (Lolium
perenne L.) root meristems. Weed Research, 32 (2), 77-86.
EPPO/OEPP Bulletin (2004): Good plant protection practicide. 34 (1), 79.
EPPO Bulletin (2004): Good plant protection practicide. 34 (3), 427.
Eshel, Y., Katan, J., Palevitch, D. (1973): Selective action of diphenamid and napropamide in pepper
(Gapsicum annuum L.) and weeds. Weed Research, 13 (4), 379-384.
Feierabend, J., Kemmerich, P. (1983): Mode of interference of chlorosis-inducing herbicides with
peroxisomal enzyme activities. Physiologia Plantarum, 57, 3, 9. 346-351.
Follak, S. and Hurle, K. (2004.): Recovery of non-target plants affected by airborne bromoxynil-octanoate
and metribuzin. Weed Research, 44 (2), 142.
Fraga, M.I., Tasende, M.G. (2003): Mechanism of resistance to simazine in Sonchus oleraceus. Weed
Research, 43 (5), 333-340.
48
Literatura
Fraser, P.D., Pinto, M.E.S., Hollowaz, D.E. Bramlez, P.M. (2000): Application of high-performance liquid
chromatography with photodiode array detection to the metabolic profiling of plant isoprenoides. The Plant
Journal, 24 (4), 551-558.
Fryer, J.D. (1979): Key factors affecting important weed problems and their control. Proc. E.W.R.S. Symp.
Mainz, Germ.: 13-23.
Garca-Torres, L., Lpez-Granados, F., Castejn-Muoz, M. (1994): Pre-emergence herbicides for the control
of broomrape (Orobanche cernua Loefl.) in sunflower (Helianthus annus L.). Weed Research, 34 (6), 303-308.
Gauvrit, C., Gaurdy, J-C., Lucotte, T., Cabbane, F. (2001): Biological evidence for a 1:1 Ca2+: glyphosate
association in deposit residuals on the leaf surface of barley. Weed Research, 41 (5), 433.
Genter, M. B., Burman, D. M., Bolon, B. (2002): Progression of alachlor-induced olfactory mucosal tumours.
International Journal of Experimental Pathology, 83 (6), 303-308.
Glaze, N. C., Gaines, T. P. (1972): Effect of Herbicides on Direct-seeded Tomatoes. I. Nitrogen and
Carbohydrate Determinations. Weed Research, 12 (4), 395-399.
Glenn, S., Peregoy, R. S., Hook, B. J., Heimer, J. B., Wiepke, T. (1986): Sorghum halepense (L.) Pers. control
with foliar- applied herbicides in conventional and no-tillage soyabeans. Weed Research, 26 (4), 245-250.
Gmez de Barreda, D., Lorenzo, E., Gamn, E., Monteagudo, E., Saez, A., Cuadra, J. D., Busto, A., Ramos, C.,
Carbonell, E. A. (1991): Survey of herbicide residues in soil and wells in three citrus orchards in Valencia, Spain.
Weed Research, 31 (3), 143-151.
Grover, R., Banting, J. D., Morse, P. M. (1979): Adsorption and bioactivity of di-allate, tri-allate and trifluralin.
Weed Research, 19 (6), 363-369.
Haggar, R. J., Bastian, C. J. (1980): Regulating the content of white clover in mixed swards using grasssuppressing herbicides. Grass and Forage Science, 35 (2), 129-137.
Haggar, R. J., Oswald, A. K. (1975): The selective control of grasses in red clover (Trifolium pratense) and
lucerne (Medicago sativa)crops by carbetamide and propyzamide. Weed Research, 15 (6), 381-385.
Hall, M.G., Wilks, M.F., McLean Provan, W., Eksborg, S., Lumholtz, B. (2001): Pharmacokinetics and
pharmacodynamics of NTBC (2-(2-nitro-4-fluoromethylbenzoyl)-1, 3-cyclohexanedione) and mesotrione,
inhibitors of 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase (HPPD) following a single dose to healthy male volunteers.
British Journal of Clinical Pharmacology, 52 (2), 169-177.
Han, J., Liu, H., Guo, P., Hao, C. (2002): Weed control in summer-sown soybeans with flumioxazin plus
acetochlor and flumiclorac-pentyl plus clethodim. Weed Biology and Management, 2 (2), 120-122.
Hanson, B. D., Park, K. W., Mallory-Smith, C. A., Thill, D. C. (2004): Resistance of Camelina microcarpa to
acetolactate synthase inhibiting herbicides. Weed Research, 44 (3), 187-194.
Harlan J.R., e De Wet J.M.J. (1965): Some thoughts about weeds. Economic Bot. 19: 10-24.
Harper, P. (2005): Protein Z-dependent protease inhibitor W303W mutation in venous thrombosis:
response to Gonzales-Conejero et.al. British Journal of Haematology, 129 (4), 562-562.
Harris, Doohan, Gordon, Jensen (1998): The effect of thermal time and soil water on emergence of
Ranunculus repens. Weed Research, 38 (6), 405-412.
Hartwell, J., Jenkins, G.I., Wilkins, M.B., Nimmo, H.G. (1999): The light induction of maize
phosphoenolpyruvate carboxylase kinase translatable mRNA requires transcription but not translation. Plant,
Cell and Environment, 22 (7), 883-889.
Hatzioas, K.K., Howe, C.M. (1982): Influence of Herbicides Hexazinone and Chlorsulfuron on the Metabolism
of Izolated Soybean Leaf Cells. Pestic. Biochem. And Physiol., 17, 207-214.
Hauser, E.W., Miles, J.D. (1975): Flue-cured tobacco yieldand quality as affected by weed control methods.
Weed Research, 15 (4), 211-215.
Hayashi, Y., Tanoi, K., Nishiyama, H., Nakanishi, T.M. (2005): Rhizosphere pH Profile of Rice Plant Influenced
by Al treatment. Soil Science and Plant Nutrition, 51 (5), 729-731.
Headford, D. W. R., Douglas, G. (1967): Tuber necrosis following the desiccation of potato foliage with
diquat. Weed Research, 7 (2), 131-144.
Heap, I. (2014): Global status and implications of herbicide resistance, Rothamsted, UK.
Hess, F.D., Holmsen, J. D., Fedtke, C. (1990): The influence of the herbicide mefenacet on cell division and
cell enlargement in plants. Weed Research, 30 (1), 21-27.
Hirase, K., Molin, W. T. (2002): Measuring cysteine biosythesis activity from serine in extracts from sorghum,
corn and grass weeds, and their metolachlor susceptibility. Weed Biology and Management, 2 (1), 52-59.
49
Literatura
Hole, S.J.W., Mc Clure, N.C., Powles, S.B. (2001): Persistence and management of enhanced degradation of
carbetamide after repeated application in Australia. Weed Research, 37 (3), 165-170.
Holm, R. E., Szabo, S. S. (1974): Increased metabolism of a pyrrolidine urea herbicide in corn by a herbicide
antidote. Weed Research, 14 (2), 119-122.
Holm, L.G., Plucknett, D.L., Pancho, J.V., Herberger, J.P. (1977): The words worst weeds: distribution and
biology. University Press, Honolulu Hawaii.
Horowitz, M., Hulin, N. (1971): A rapid bioassay for diphenamid and its application in soil studies. Weed
Research, 11 (2-3), 143-149.
Hulsen, K., Top, E.M. and Hfte, M. (2002): Biodegradation of linuron in a Phaseolus bioasssay detected by
chlorophyll fluoroscence. New Pnytologist, 154 (3), 821.
Hurle, K. (1977): Ein Vergleich von Biotests mit chemisch-analytischen Methoden zum Nachweis von
Atrazin, 2,4-D, DNOC und Napropamid im Boden. Weed Research, 17 (1), 25-32.
Ikuenobe, C.E. and Ayeni, A.O. (1998): Herbicidal control of Chromolaena odorata in oil palm. Weed
Research, 38 (6), 397.
Ismail, A.M.A., Obeid, M. (1976): A study of assimilation and translocation in Cuscuta hyalina heyne ex
Roth., Orobanche ramosa L. and Striga hermonthica Benth. Weed Research, 16, 87-92.
Janji, V. (2002): Sulfoniluree, Institut za istraivanja u poljoprivredi SRBIJA,Beograd; Akademija nauka i
umjetnosti Republike Srpeske, Republika Srpska.
Janji, V. (2005): Fitofarmacija, Drutvo za zatitu bilja Srbije, Beograd.
Jennings, E.A., Drennan, D.S.H. (1979): Pre-sowing herbicides in irrigated cotton (Gosypium barbadense L.)
and ground nut (Arachis hypogaea L.) in the Sudan. I. Weed control and crop yields achieved with trifluralin and
benflurali. Weed Research, 19 (2), 75-80.
Ji, W., Hatzios, K.K., Cramer, C.L. (1992): Expression of 3-hydroxy-3-methylglutaryl coenzyme A reductase
activity in maize tissues. Physiologia Plantarum, 84 (2), 185-192.
Kaundun, S.S., Windass, J.D. (2006): Derived cleaved amplified polymorphic sequence, a simple method
to detect a key point mutation conferring acetyl CoA carboxylase inhibitor herbicide resistance in grass weeds.
Weed Research, 46 (1), 34.
Ketel, D. H., Lotz, L. A. P. (1998): Influence of allocation and detoxification of metribuzin in Chenopodium
album on the reliability of prediction of the minimum lethal herbicide dose rate. Weed Research, 38 (4), 267.
Kim, J.S., Oh, J.I., Kim T.J., Pyon, J.Y. and Cho, K.Y. (2005): Physiological basis for antagonism induced by
mixtures of quizalofop-ethyl and bromoxynil in maize (Zea may). Weed Research, 46 (3), 236.
Kintzios, S., Mardikis, M., Passadeos, K., Economou, G. (1999): In vitro expression of variation of glyphosate
tolerance in Sorghum halepense. Weed Research, 39 (1), 49.
Klivenyi, P., Kiaei, M., Gardian, G., Calingasan, N.Y., Flint Beal, M. (2004): Additive neuroprotective effects of
creatine and cyclooxygenase 2 inhibitors in a transgenic mouse model of amyotrophic lateral sclerosis. Journal
of Neurochemistry, 88 (3), 576-582.
Konstantinovi, B., Miloevi, M. (1995): Weed species resistant to herbicides applied in soybean.
International Symposium on weed and crop resistance to herbicides, Cordoba, Spain, 64-66.
Konstantinovi, B. (1997): Istorijski razvoj, sadanje stanje i budunost herbicida. Savremeni problemi
herbologije, Herboloko drutvo Jugoslavije, Beograd, str. 1100-106.
Konstantinovi, B. (1998): Korovi i herbicidi (skripta), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Konstantinovi,
B. (1999): Poznavanje i suzbijanje korova, Stylos, Novi Sad
Konstantinovi, B., Meseldija, M. (2001):
Determination of resistant biotypes of Amaranthus retroflexus L. on triazines, International Symposium on
Crop Protection, Ghent University, Belgia: 769- 774.
Konstantinovi, B., Meseldija, M. (2002): Determinaiton of triazine-resistant biotypes of Chenopodium
hybridum L., 12th EWRS Symposium, Wageningen, 144- 145.
Konstantinovi, B. (2001): Determination of resistant biotypes of Setaria viridis L. on triazines. The BCPC
Conference-Weeds 2001, Brighton, United Kingdom, 607-612.
Konstantinovi, B., Meseldija, M. (2002): Antirezistentna strategija-korovi i herbicidi, XXIII Seminar iz
zatite bilja, Novi Sad, 31- 33.
Konstantinovi,B., Meseldija, M. (2002): Determinaiton of triazine-resistant biotypes of Chenopodium
hybridum L. 12th EWRS Symposium, Wageningen, 144-145.
50
Literatura
Konstantinovi, B., Meseldija, M., unjka, D. (2003): A study of resistance of the weed species Echinochloa
crus-galli L. to ALS inhibitors, Herbologia. Proceedings of the 2nd Weed Conference, Sarajevo, Bosna i
Hercegovina: 65- 71.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., unjka, D., Konstantinovi, Bo. (2003): Determination of resistant
biotypes of Amaranthus retroflexus L. on ALS inhibitors. , 3rd International Plant Protection Symposium,
Debrecen University, Hungary: 15-16 (10), 269- 276.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., Konstantinovi,Bo. (2004): Determination of Abutilon theophrasti
Medic. atrazine resistance, 4th International Weed Congress, Durban, Africa: 50- 50.
Konstantinovi, B., Meseldija, M. (2005): Determination of herbicide resistant weed species in Vojvodina,
Proceedings XL Croation Symposium on Agriculture with International Participation, Opatija, Croatia: 751- 753.
Konstantinovi, B., Stojanovi, S., Meseldija, M. (2005): Biologija, ekologija i suzbijanje korova,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., unjka, D. (2005): Studies of weed species Solanum nigrum L. resistance
to ALS inhibitors, 13th European Weed Research Societie Symposium, Bari, Italy.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., unjka, D. (2006): Study of weed species Echinochloa crus-galli L. crossresistance, 4th International Plant Protection Symposium, Debrecen, Hungary: Debrecen University, 288- 297.
Konstantinovi, B., Meseldija, M. and unjka, D. (2006): Resistance study of Amaranthus retroflexus L.
species population to the herbicide imazethapyr., HERBOLOGIA, An International Journal on Weed Research
and Control, 7 (1).
Konstantinovi, B., Meseldija, M., unjka, D. (2006): Resistance study of Amaranthus retroflexus L, species
population to the herbicide imazethapyr, Herbologia, 7 (1), 31- 41.
Konstantinovi, B., Meseldija M., unjka, D. (2006): Study of weed species Echinochloa crus-galli L. crossresistance. IV International Plant Protection Symposium at Debrecen University, Debrecen, Hungary, 288-298.
Konstantinovi, B., Stojanovi, S., Meseldija, M., Konstantinovi, B., Ljevnai, B. (2008): Zastupljenost
semena korovskih biljaka na razliitim dubinama zemljita u usevu kukuruza. Acta herbologica. Beograd. 17
(1), 163-170.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., Mandi, N. (2008): Ispitivanje banke semena korova pod usevom soje.
Acta herbologica. Beograd. 17 (1), 171-174.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., Pavlovi, D., Mari, D. (2008): Rezistentnost korova na herbicide u svetu
i kod nas. Acta herbologica. Beograd. 17 (2), 1-5.
Konstantinovi, B. (2008): Korovi i njihovo suzbijanje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., Mandi, N. (2008): Rezistentnost korovskih vrsta na herbicide, Simpozij
o zatiti bilja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 21.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., Mandi, N., Kora, M. (2009): Rezistentnost korovskih vrsta na herbicide,
XXIV Seminar zatite bilja Vojvodine, 39-45.
Konstantinovi, B., Stojanovi, S., Meseldija, M., Nikoli, Lj. (2009): Spreading of emergent weed species
and occurence of invasive species in hydromeliorative facilities in the northern part of the Republic of Serbia.
Proceedings of the 12th European Weed Research Society Symposium, Jyvskyl, Finland, 109-109.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., Samardi, N. (2010): Zastupljenost semena korova u usevu soje i
suncokreta, Zatita bilja, 61 (273), 181-187.
Konstantinovi, B., Meseldija, M., Popov, M. (2010): Korovska flora i ispitivanje efikasnosti herbicida u
usevu suncokreta, Zatita bilja, 61 (272), 87-97.
Konstantinovi,B., Meseldija, M., Konstantinovi, Bo., Samardi, N. (2011): Ambrosia artemisiifolia L.
invasive and allergic weed species on the territory of Novi Sad. Journal of Agricultural Science and Technology,
5(3), 304-309.
Konstantinovi,B., Meseldija, M., Popov, M., Konstantinovi, Bo. (2011): Study of weed seedbank in
soybean crop, African Journal of Agricultural Research,
6 (10), 2316-2320.
Konstantinovi,B., Popov, M. (2011): Efficiency evaluation of fluroxypyr in maize crop, Savremena
poljoprivreda, 60 (1-2), 98-103.
Konstantinovi, B. (2011): Osnovi herbologije i herbicidi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Koo, S. J., Kuramochi, H., Chae, S. H. (2006): Herbicidal efficacy and selectivity of
51
Literatura
Kudsk, P., Streibig, J.C. (2003): Herbicides-a two-edged sword. Weed Research, 43 (2), 90.
Kudsk, P., Mathiassenn, S.K. (2004): Joint action of amino acid biosynthesis-inhibiting herbicides. Weed
Research, 44 (4), 313.
Larsson, O. M., Falch, E., Krogsgaard-Larsen, P., Schousboe, A. (1988): Kinetic Characterization of Inhibition
of -Aminobutyric Acid Uptake into Cultured Neurons and Astrocytes by 4,4-Diphenyl-3-Butenyl Derivates of
Nipecotic Acid and Guvacine. Journal of Neurochemistry, 50 (3), 818-823.
Lagoke, S. T. O., Choudhary, A. H., Tanko, Y. M. (1981): Weed control in rainfed groundnut (Arachis
hypogaea L.) in the Guinea savanna zone of Nigeria. Weed Research, 21 (3-4), 119-125.
Lefebvre, A., Maizonnier, D., Gaudry, J. C., Clair, D., Scalla, R. (1987): Some effects of the herbicide EL-107
on cellular growth and metabolism. Weed Research, 27 (2), 125-134.
Letouz and Gasquez (1999): A rapid reliable test for screening aryloxyphenoxy-propinoc acid resistance
within Alopecurus myosuroides and Lolium spp. Populations. Weed Research, 39 (1), 37.
Letouz and Gasquez (2000): A pollen test to detect ACCase target-site resistance within Alopecurus
myosuroides populations. Weed Research, 40 (2), 151.
Lolas, P.C. (1980): Effect of herbicides alachlor, metolachlor and oryzalin on soybean (Glycine max) leaf
nitrate reductase activity. Weed Research, 20 (4), 239-242.
Ludwig-Mllerab, J., Schubertb, B., Rademacherc, W., Hilgenbergb, W. (2000): Indole- 3-butyric acid
biosynthesis in maize is enhanced by cyclohexanedione herbicides. Physiologia Plantarum, 110 (4), 544-550.
Luo, Y.X., Matsumoto, H. (2002): Susceptibility of a broad-leavedweed, Acanthospermum hispidum, to the
grass herbicide fluazifop-butyl. Weed Biology and Managment, 2 (2), 98.
Maertens, K.D., Sprague, C.L., Tranel, P.J., Hines, R.A. (2004): Amaranthus hybridus populations resistant to
triazine and acetolaktate synthase-inhibiting herbicides. Weed Research, 44 (1), 21.
Marambe, B., Amarasinghe, L. (2002): Propanil-resistant barnyardgrass [Echinochloa crus-galli (L.) Beauv.] in Sri
Lanka: Seedling growth under different temperatures and control. Weed Biology and Management, 2, (4), 194.
Mrlnder, B. (2005): Weed Control in Sugar Beet using Genetically Modified Herbicide-tolerant VarietiesA
Review of the Economics for Cultivation in Europe. Journal of Agronomy and Crop Science, 191 (1), 64.
Marshall, G., Kirkwood, R. C., Leach, G. E. (1994): Comparative studies on graminicide-resistant and
susceptible biotypes of Eleusine indica. Weed Research, 34 (3), 177-185.
Matsumoto, H., Mizutani, M., Yamaguchi, T., Kadotani, J. (2002): herbicide pyrazolate causes cessation of
carotenoides synthesis in early watergrass by inhibiting 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase. Weed Biology
and Managment, 2 (1), 39-45.
Mead, J.R., Fauq, A.H., Khan, M.A., McNair, N. (2003): Efficacy of Glycoconjugated Dinitroanilines against
Cryptosporidium parvum. The Journal of Eukaryotic Microbiology, 50 (1), 550-552.
Meseldija, M., Konstantinovi, B. (2010): Activity of acetolactate synthase (ALS) of redroot pigweed in
relation to imazetaphyr application, African Journal of Biotechnology.
Meseldija, M., Konstantinovi, B., Konstantinovi, Bo. (2010): Resistance of Chenopodium album L. to
nicosulfuron in maize, Cereal Research Communications.
Michel, A., Arias, R.S., Scheffler, B.E., Duke, S.O., Netherland, M., Dayan, F.E. (2004): Somatic mutationmediated evolution of herbicide resistance in the nonindigenous invasve plant hydrilla (Hydrilla verticillata).
Molecular Ecology, 13 (10), 3229.
Monteiro, A., Cheia, V.M., Vasconcelos, T., Moreira, I. (2005): Management of the invasive species Opuntia
stricta in a Botanical Reserve in Potrugal. Weed Research, 45, p. 193-201.
Montegut, J. (1984): Causalite de la repartition des mauvaises herbes, especes indicatrices du biotope
cultural. Schweiz. Landw. Forsch., 23 (1/2), 15-46.
Morgan, W. C., Morgans, A. S. (1992): Potential use of activated carbon as a protectant against preemergence herbicides in direct-seeded processing tomatoes. Weed Research, 32 (2), 87-94.
Moss, SR. (2004): Herbicide-resistant weeds in Europe: the wider implications, Commun Agric Appl Biol
Sci.;69(3):3-ll.
Moss, S. (2005): Herbicide resistance, integrated weed management and Atlantis use in the UK,
Pflanzenschutz-Nachrichten Bayer 58 (2), 271-282.
Muschinek, Gy., Garab, Gy. I., Mustrdy, La., faludi-Dniel, . (1979): The mechanism of linuron phytotoxicity
in maize. Weed Research, 19 (2), 101-107.
52
Literatura
Nadler-Hassar, T. and Rubin, B. (2003): Natural tolerance of Cuscuta camprestris to herbicides inhibiting
amino acid biosynthesis. Weed Research, 43 (5), 341.
Nestorovi, M., Konstantinovi,B. (2011): Overwiev of the weed flora in the Serbia, Savremena
poljoprivreda, 60, 215-230.
Neve, P., Diggle, A.J., Smith, F.P. and Powles, S.B. (2003): Simulation evolution of glyphosate resistance in
Lolium rigidum I: population biology of a rare resistance trait. Weed Research, 43 (6), 404.
NG, C.H., Wickneswari, R., Salmijah, S., Teng, Y.T. and Ismail, B.S. (2003): Gene polymorphisms in glyphosateresistant and-susceptible biotypes of Eleusine indica from Malasyia. Weed Research, 43 (2), 108.
Nian, H., Yang, Z.M., Ahn, S.J., Cheng, Z.J., Matsumoto, H. (2002): A comparative study on the aluminiumand copper-induced acid exudation from wheat roots. Physiologia Plantarum, 116 (3), 328-335.
Okafor, L. I., Sagar, G. R., Shorrocks, V. M. (1983): Biological activity of dinitramine in soils. I. Dose, depth of
incorporation, placement and depth of sowing. Weed Research, 23 (4), 191-197.
Okafor, L. I., Sagar, G. R. Shorrocks, V. M. (1983): Biological activity of dinitramine in soil. II. Soil organic
matter and soil moisture content. Weed Research, 23 (4), 199-206.
Olofsdotter, M., Valverde, B.E. and Madsen, K.H. (2000): Herbicide resistant rice (Oryza sativa L.): Global
implications for weedy rice and weed management. Ann. appl. Biol., (137), 279-295.
Ostoji, Z. (2004): Rezistentnost korova na herbicide, stanje u Republici Hrvatskoj i svijetu, Glasilo biljne
zastite (dodatak), Hrvatsko drutvo biljne zatite, Zagreb, 43-44.
OSullivan, P. A., Prendeville, G. N. (1974): Studies on the rate of root growth of intact seedlings in a
herbicide medium. Weed Research, 14 (6), 345-348.
Osuna, M.D., De Prado, R. (2003): Conyza albida: a new biotype with ALS inhibitor resistance. Weed
Research, 43 (3), 221.
Park, N.I., Suto, Y., Nakatani, N., Iori, S-I., Ogasawara, M. (2002): Annual bluegrass (Poa annua L.) control
in bentgrass (Agrostis palustris Huds.) green with sequental application of bispyribac-sodium combined with
dinitroanilines. Weed Biology and Management, 2 (3), 159-162.
Park, K. W., Mallory-Smith, C. A. (2004): Physiological and molecular basis for ALS inhibitor resistance in
Bromus tectorum biotypes. Weed Research, 44 (2), 71-77.
Prez, A., Alister, C., Kogan, M. (2004): Absorbtion, translocation and allocation of glyphosate in resistant and
susceptible Chilean biotypes of Lolium multiflorum. SHORT REPORT. Weed Biology and Management, 4 (1), 56.
Pestemer, W., Stalder, L., Eckert, B. (1980): Availability to plants of herbicide residues in soil. Part II: Data for
use in vegetable crop rotations. Weed Research, 20 (6), 349-353.
Preston, C., Soar,C.J., Hidayat, I., Greenfield, K.M., Powles, S.B. (2005): Differential translocation of paraquat
in paraquat-resistant populations of Hordeum leporinum. Weed Research, 45, 289-295.
Purba, E., Preston, C., Powles, S. B. (1993): Paraquat resistance in a biotype of Vulpia bromoides (L.) S. F.
Gray. Weed Research, 33 (5), 409-413.
Putham, A.R., Ries, S.K. (1967): The synergistic action of herbicide combinations containing paraquat on
Agropyron repens (L.) Beauv. Weed Research, 7 (3), 191-199.
Rashid, A., O'Donovan, J.T., Khan, A.A., Blackshaw, R.E., Harker, K.N., Pharis, R.P. (1998): Possible involvement
of gibberellin in the mechanism of Avena fatua resistance to triallate and cross-resistance to difenzoquat. Weed
Research, 38 (6), 461.
Rouchaud, J., Gustin, F., Van Himme, M., Bulcke, R., Benoit, F. (1991): Soil metabolism of the herbicide
napropamide in cereals, maize, sugar beet and vegetable field replacement crops. Weed Research, 31 (4), 161-169.
Rouchaud, Neus, Callens, Bulcke (1998): Sulcotrione soil persistence and mobility in summer maize and
winter wheat crops. Weed Research, 38 (5), 361-371.
Roux, F., Matejicek, A., Reboud, X. (2005): Response of Arabidopsis thaliana to 22 ALS inhibitors: baseline
toxicity and cross-resistance of crs-1 and crs-2 resistant mutants. Weed Research, 45 (3), 220-227.
Ryu, H., Smith, K., Camelo, S.I., Carreras, I., Lee, J., Iglesias, A.H., Dangond, F., Cormier, K.A., Cudkowicz,
M.E., Brown Jr, R.H., Ferrante, R.J. (2005): Sodium phenylbutyratee prolongs survival and regulates expression
of anti-apoptotic genes in transgenic amyotrophic lateral sclerosis mice. Journal of Neurochemistry, 93 (5),
1087-1098.
Sabadie, J., Coste, C.M. (1986): Dgradation catalytique de carbamates herbicides deposs sur bentonites
homooniques. IV. Cas du carbetamide. Weed Research, 26 (5), 315-324.
53
Literatura
Saghir, A. R., Abu-Shakra, S. (1971): Effect of Diphenamid and Trifluralin on the Germination of Oronbache
Seeds in Vitro. Weed Research, 11, 1, p. 74-76.
Sanad, A.J. (1971): Untersuchungen ber aufnahme und translokation von 14C-markierten herbiziden in
Agrostemma githago L. und Tussilago farfarai L. Weed Research, 11 (4), 215-223.
Sanecki, G.M., Sanecki, K.L., Wright, G.T. and Johnoston, F.M. (2003): The control of Achillea millefolium in
the Snowy Mountains of Australia. Weed Research, 43 (5), 357.

Santos, J.B., Jakelaitis, A., Silva, A.A., Costa, M.D., Manabe, A and Silva, M.C.S (2006): Action of two
herbicides on the microbial activity of soil cultivated with common bean (Phaseolus vulgaris) in conventionaltill and no-till systems. Weed Research, 46 (4), 284.
Savage, L.J. and Ohlrogge, J.B. (1999): Phosphorylation of pea chloroplast acetyl- CoA carboxylase. The
Plant Journal, 18 (5), 521.
Senior. I .J., Dale, P. J. (2002): Herbicide-tolerant crops in agriculture: oilseed rape as a case study. Plant
Breeding, 121 (2), 97-107.
Shen, H., Yan, X., Cai, K., Matsumoto, H. (2004): Differential Al resistance and citrate secretion on the tap
and basal roots of common bean seedlings. Physiologia Plantarum, 121 (4), 595-603.
Shim, I.S.,Yun, M.S., Kobayashi, K., Usui, K. (2002): Pretilachlor tolerance in some perennial weeds is
attributable to their higher cytochrome P-450 activities. Weed Biology and Nanagement, 2 (4), 205-208.
Shimabukuro, R.H., Hoffer, B.L., Biewer, K.A. and Davis, D.G. (1999): Psysiological responses of resistant
and susceptible plants to diclofop-methyl and its antagonism by 2,4-D and antioxidants. Physiologia Plantarum,
107 (1), 68.
Sibony, M., Michel, A., Haas, H. U., Rubin, B., Hurle, K. (2001): Sulfometuron-resistant Amaranthus
retroflexus: cross-resistance and molecular basis for resistance to acetolactate synthase-inhibiting herbicides.
. Weed Research, 41 (6), 509-522.
Sibony, M., Rubin, B. (2003): The ecological fitness of ALS-resistant Amaranthus retroflexus and multipleresistant Amaranthus blitoides. Weed Research, 43 (1), 40-47.
Smith, L.W., Foy, C.L., Bayer, D.E. (1966): Structure-activity relationships of alkyl-phenol ethylene oxide
ether non-ionic surfactants and three water-soluble herbicides. Weed Research, 6 (3), 233-242.
Snit, J. J., Cairns, A. L. P. (2001): Resistance of Raphanus raphanistrum to chlorsulfuron in the Republic of
South Africa. Weed Research, 41 (1), 41-47.
Sprague, C.L., Stoller, E. W., Wax, L.M. (1996): Response of an acetolactatesythase (ALS)-resistant biotype
of Amaranthus rudis to selected ALS-inhibiting andalternative herbicides. Weed Research, 37 (2), 93-101.
Standell, C. J. (1990): Slot- seeding investigations 7. The effects of two grss-suppressants on the growth of
white clover introduced into permanent pasture. Grass and Forage Science, 45 (3), 249-255.
Stankiewicz, M., Gadamski, G., Gawronski, S.W. (2001): Genetic variation and phylogenetic relationships
of triazine-resistant and triazine-susceptible biotypes of Solanum nigrum analysis using RAPD markers. Weed
Research, 41 (4), 287.
Takahashi, A., Yamada, S., Yamada, H., Kawana, T. (2001): Mitotic disruption by a novel pyrimidine herbicide,
NS-245852, in oat (Avena sativa L.) roots. Weed Biology and Management, 1 (3), 182-188.
Taregyan, M.R., Mortimer, A.M., Putwain, P.D., Collin, H.A. (2001): Selection for resistance to the herbicide
imazethapyr in somaclones of sozabean. Weed Research, 41 (2), 143-154.
Taylor, L. P., Mills, M. S., Burns, R. G. (2004): Sorption and desorption behaviour of acetochlor in surface,
subsurface and size-fractionated soil. European Journal of Soil Science, 55 (4), 671-679.
Tian, X., Dlye, C., Darmency, H. (2006): Molecular evidence of biased inheritance of trifluralin herbicide
resistance in foxtail millet. Plant Breeding, 125 (3), 254-258.
Usui, K. (2001): Metabolism and selectivity of rice herbicides in plants. Weed Biology and Management,
1 (3), 137.
Van Eerd, L.L., Mclean, M.D., Stephenson, G.R., Hall, J.C. (2004): Resistance to quinclorac and ALS-inhibitor
herbicides in Galium spurium is conferred by two distinct genes. Weed Research, 44 (5), 355.
Vasi, V., Konstantinovi, B., Jarak, M., Orlov, S. (2010): Efficiency and selectivity of herbicides in the
regeneration of common oak forests. Proceedings of 15th EWRS Symposium, Kaposvar, 292-292.
Vaughan, M.A., Vaughan, K.C. (1988): Carrot microtubules are dinitroaniline resistant. I. Cytological and
cross-resistance studies. Weed Research, 28 (2), 73-83.
54
Literatura
Vila-Aibum, M. M., Neve, P., Steadman, K. J., Powles, S. B. (2005): Ecological fitness of a multiple herbicideresistant Lolium rigidum population: dynamics of seed germination and seedling emergence of resistant and
susceptible phenotypes. Journal of Applied Ecology, 42 (2), 288-298.
Wagner, J., Haas, H. U., Hurle, K. (2002): Identification of ALS inhibitor-resistant Amaranthus biotypes
using polymerase chain reaction amplification of specific alleles. Weed Research, 42 (4), 280-286.
Wakabayashi, K., Bger, P. (2004): Phytotoxic sites of action for molecular design of modern herbicides
(Part 1): The photosynthetic electron transport system. REVIEW. Weed Biology and Management, 4 (1), 8.
Wakelin, A.M., Preston, C. (2006): A target-site mutation is present in a glyphosate-resistant Lolium rigidum
population. Weed Research, 46, 432-440.
Wakelin, A.M., Lorraine-Colwill, D.F., Preston, C. (2004): Glyphosate resistance in four different populations
of Lolium rigidum is associated with reduced translocation of glyphosate to meristematic zones. Weed Research,
44 (6), 453.
White, G.M., Moss, S.R., Karp, A. (2005): Differences in the molecular basis of resistance to the
cyclohexanedione herbicide sethoxydim in Lolium multiflorum. Weed Research, 45 (6), 440.
Wyss, G.S., Charudattan, R., Rosskopf, E. N., Littell, R. C. (2004.): Effects of selected pesticides and adjuvants
on germination and vegetative growth of Phomopsis amaranthicola, a biocontrol agent for Amaranthus spp.
Weed Research, 44 (6), 469-482.
Xie, H.S., Hsiao, A.I., Quick, W.A., Hume, J.A. (1996): Influence of water stress on absorption, translocation and
phytotoxicity of fenoxaprop-ethyl and imazamethabenz-methyl in Avena fatua. Weed Research, 36 (1), 65-71.
Zhang, X.Q. and Powles, S.B. (2006): Six amino acid substitutions in the carboxyl-transferase domain of the
plastidic acetyl-CoA carboxylase gene are linked with resistance to herbicides in a Lolium rigidum population.
New Phytologist, 172 (4), 636.
Zhao, J., Simmonds, D. H. (1995): Application of trifluralin to embryogenic microspore cultures to generate
doubled haploid plants in Brassica napus. Physiologia Plantarum, 95 (2), 304-309.
Evropsku uniju ine 28 zemalja lanica koje su odluili da postupno poveu svoja
znanja, resurse i sudbine. Zajedniki su,tokom razdoblja proirenja u trajanju vie od 50
godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i odrivog razvoja, zadravajui pritom
kulturnu raznolikost, toleranciju i line slobode. Evropska unija posveana je deljenju
svojih postignua i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.
Ova publikacija izraena je uz pomo EU.

Sadraj ove publikacije je iskljuiva odgovornost nosioca ovog projekta
i ni na koji nain se ne moe smatrati da odraava gledite Evropske unije.
Projekat finasira EU
This project is funded by the European Union

03 Herbicidi U Zastiti Ratarsko Povrtarskih Useva PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

03 Herbicidi U Zastiti Ratarsko Povrtarskih Useva PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

HERBICIDI U ZATITI

2. NAIN DELOVANJA HERBICIDA ......................................................................... 9

Novi Sad, 2014.

U ime autora zahvaljujem se svim lanovima projektnog tima Poljoprivrednog fakulteta

1. Fiziko-hemijske osobine pesticida

primenjeno i koje maksimizira pokrovnost i prodiranje u biljku. Otkrie i komercijalizacija

1. Fiziko-hemijske osobine pesticida

1. Poljoprivreda u pograninom podruju Republike Srbije

Propustljivost za molekule herbicida nije podjednaka za elije razliitih tkiva, niti je

2. Nain delovanja herbicida

2. Nain delovanja herbicida

Ukoliko je korenov sistem korova povrinski a usev dubok, selektivnost se moe

Selektivnost premetanja Ovaj nain selektivnosti se odnosi samo na herbicide

- primenom minimalne doze herbicida u odnosu na eljeni efekat

Smanjena osetljivost neke biljke na odreeni herbicid moe se ostvariti zaslugom

Slika 3. Rezistentne korovske vrste u R Srbiji objavljene na www.weedsciences.com

Vizuelnim posmatranjem rezistentnost se ne moe raspoznati pre nego to se pojavi

Osim triazinske rezistentnosti, 172 biotipa korovskih vrsta su otporni na 16 drugih

Na Poljoprivrednom fakultetu na departmanu za Fitomedicinu i zatitu ivotne

5.1. Antirezistentna strategija

Slika 4. Poveanje broja rezistentnih korovskih vrsta na svetu

Pri planiranju programa hemijskog suzbijanja korova preporuuje se ogranienje broja

Slika 5. Zastupljenost grupa mehanizama delovanja u odnosu na pojavu rezistentnosti

Strategija ukljuuje i identifikaciju herbicida na koji je korovska vrsta otporna, to

Slika 10. Distribucija

Slika 11. Zakorovljen usev jema

Ako prethodnu jednainu izrazimo u logaritamskoj formi dobiemo:

7. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod strnih ita

3. Nitrati u zemljitu i vodama

Tabela 1 Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevima penice, jema i rai

Granstar 75-WG, Omega 75-WG,

Granstar extra PX-WG

Starane-250,Tomigan 250-EC, Bonaca

Dikamin-600, Monosan herbi 500,

Maton, Lentemul-D, Esteron, Esteron

Accurate 60-WG, Laren 60-WP, Laren

* herbicid je registrovan za primenu u oznaenom usevu

Grupa korova penica

Korovi u usevu kukuruza

Jednogodinji irokolisni korovi (JK):

8. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza

8. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza

Tabela 2. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevu kukuruza

Dual Gold 960-EC

Tarot plus-WG, Rimex extra, Nerot plus

Grid 75 WG, Nava 75WG, Claro

Tarot 25-WG, Trawell, Tiger 25 WG,

Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Beveralid,

Banvel 480-S, Bevekamba, Palacid 480-SL,

Gardoprim plus gold 500-SC

Motivell, Novovel, Protivel 40-SC,

Cordus 75-WG, Rinico, Victus duo

Slika 12. Zakorovljen i ist usev kukuruza

9. Ekonomski najznaajniji korovi i njihovo suzbijanje kod suncokreta

Slika 11. Tretiran usev suncokreta

Tabela 1. Mogunosti hemijskog suzbijanja korova u usevu suncokreta

Dual Gold 960-EC, Mont

Gardoprim Plus Gold 500-SC

Fusilade forte, Sunce, Viktolade,

Furore super, Sedef

Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC, Globus

Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120,

Racer 25-EC, Sprinter 25-EC, Dakota 25-EC,