Trinaesto predavanje

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

CILJEVI PREDAVANJA

ISHODI PREDAVANJA

Hidroloki ciklus.
Oblici energije u prirodi i
zakoni po kojima dolazi do
promena energije.
Fotosinteza i elijsko disanje.
Prenos energije kroz trofike
lance.
Biogeohemijski ciklusi
ugljenika i azota.

Na kraju predavanja student

e biti osposobljen da:
objasni protok materije i
energije na Zemlji,
objasni prenos energije
kroz trofike lance,
objasni kruenje ugljenika,
objasni kruenje azota.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Voda mora i okeana, kopna i atmosfere se pod uticajem Sunca i Zemljine tee
nalazi u stalnom kruenju.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Io + Ik = Po + Pk
gde su Io i Ik godinje koliine vode koje isparavaju sa povrine
Svetskog mora i povrine kopna, a Po i Pk godinja koliina
padavina na akvatoriji Svetskog mora i povrini celokupnog
kopna.
Zahvaljujui kruenju, koliina vode na Zemlji se ne smanjuje,
pa je voda praktino neiscrpna. Ovo ini vodu drugaijom od
drugih resursa.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Io + Ik = Po + Pk
577 000 km3

505 000 km3

72 000 km3
458 000 km3

577 000 km3

119 000 km3

Razliku od 47 000 km3 vode (Io(Io-Po) odnose vazdune mase od

okeana u unutranjost kontinenta, pa se od tih padavina
stvaraju resursi povrinskih voda.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

U neorganskoj materiji,
elementi su
jednostavno grupisani
u molekule vazduha,
vode i minerala.
U organskoj materiji,
grupisani su u vrlo
kompleksne organske
molekule, koji grade
elije, tkiva, organe i
ceo organizam.
Nivoi organizacije se
nastavljaju kroz
populacije, vrste,
ekosisteme do
biosfere.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Univerzum je sainjen iz materije i energije.

Materija je sve ono to zaposeda prostor i ima masu.
Svetlost, toplota, kretanje i elektricitet nemaju
masu i ne zauzimaju prostor.
Energija utie na materiju, prouzrokujui promene
poloaja i stanja materije.
ENERGIJA JE SPOSOBNOST POKRETANJA
MATERIJE

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Energija se razlikuje od
materije po tome to
nema masu i ne
zauzima prostor.
Ima svojstvo da deluje na
materiju, pri emu
menja stanje i/ili mesto
materije.
Kinetika E je E u jednom
od njenih aktivnih
oblika.
Potencijalna E se odnosi
na sisteme ili
materijale koji imaju
potencijal da oslobode
kinetiku E.
8

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Toplota je takav oblik E koji se kree iz nekog sistema ili tela ka drugom ukoliko
se oni nalaze na razliitim temperaturama, pri emu se E uvek prenosi na
hladnije telo.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Prvi zakon termodinamike: E ne moe biti

stvorena ni unitena, ona moe samo menjati
svoj oblik postojanja.
Drugi zakon termodinamike: Sistemi se
spontano uvek kreu ka stanju sa veom
entropijom.
Entropija se odnosi na stanje neureenosti.
Poveanje entropije, znai poveanje nereda.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

10

Sistem e spontano ii samo u pravcu poveanja entropije.

Kada glukoza, gradivni molekul drva, sagoreva, oslobaa se toplota i
atomi prelaze sve vie u stanje nereda to su dva aspekta entropije.
injenica da drvo spontano gori, ali da se ne moe spontano stvoriti je
primer drugog zakona termodinamike.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

11

Svi organski molekuli imaju visok sadraj Ep.

Neorganski molekuli imaju nizak sadraj Ep.
Stvaranje organskih molekula iz neorganskih podrazumeva
zadravanje Ep, dok razlaganje organskih molekula
podrazumeva oslobaanje E.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

12

a) Jednostavan fiziki primer zadravanja i oslobaanja potencijalne E.

b) Isti princip zadravanja i oslobaanja potencijalne E prikazan je u
ekosistemu.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

13

6CO2 + 12H2O
Niska vrednost
potencijalne E

C6H12O6 + 6O2 + 6H2O

Visoka vrednost
potencijalne E

Brzina fotosinteze (koja odreuje koliinu nastale glukoze)

proporcionalna je intenzitetu svetlosti.
Na svakih 100 cal svetlosne energije, koja padne na list, nastane 2 cal
eera. Prema tome, biljke nisu efikasne maine konverzije svetlosti
u hemijsku energiju!
Glukoza koja je nastala u fotosintezi igra tri uloge u biljci:
- glukoza je gradivni materijal za sve ostale organske
molekule (proteine, ugljene hidrate itd.) koji grade list, cvet, stablo,
koren,
- elijsko disanje,
- skladite energije.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

14

Rast tkiva
(produkcija
biomase)

eer

Ugljen-dioksid

Mineralni nutrijenti
nitrat,
fosfat,
kalijum

Rezerva
(skrob)
(ulja)

elijsko
disanje
E se oslobaa
za rast biljke

Kiseonik
atmosfera
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

15

Bruto primarni produktivitet (gross primary production) predstavlja

ukupnu koliinu fotosintetike aktivnosti producenata. Izraava se
koliinom organske materije stvorene u jedinici vremena.
Neto primarni produktivitet (net primary production) predstavlja
ukupnu koliinu organske materije koja je u vidu hrane dostupna
sledeim trofikim nivoima.

6CO2 + 12H2O

C6H12O6 + 6O2 + 6H2O

Visoka vrednost
potencijalne E

Niska vrednost
potencijalne E
FOTOSINTEZA

C6H12O6 + 6O2
Visoka vrednost
potencijalne E

6CO2 + 6H2O
ELIJSKO
DISANJE

Niska vrednost
potencijalne E

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

16

Prema
tome
materija se
konstantno
reciklira na
Zemlji

Zemlja je
zatvoren
sistem u
odnosu na
materiju

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

17

Toplota

Zemlja je otvoren
sistem u odnosu
na energiju

Suneva svetlost

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

18

Uglavnom otvoren u odnosu na energiju!

Uglavnom zatvoren u odnosu na materiju!

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

19

Biosfera 2

Biosfera 1
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

20

predstavlja nain na koji hemijski elementi krue

od ive ka neivoj prirodi i obrnuto.
Bio organski svet
Geo neorganski svet
Hemijski
Ciklus kretanje elemenata i jedinjenja

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

21

Materija se ne moe ni stvoriti ni unititi, ona samo menja

svoj oblik postojanja.
U pogledu materije Zemlja je ZATVOREN SISTEM.
U pogledu energije Zemlja je OTVOREN SISTEM.
REZERVOAR - elementi se zadre na jednom mestu za dugi
period godina, kada ne uestvuju u procesu kruenja.
IZMENJIVAKI PUL - ukoliko se element zadrava samo neko
izvesno, kratko vreme.
REZIDENCIJALNO VREME - vreme koje element provede na
nekom odreenom mestu.
FLUKS - kretanje elemenata i jedinjenja izmeu rezervoara.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

22

Najpoznatiji i najvaniji biogeohemijski ciklusi

ukljuuju ciklus ugljenika, azota, kiseonika,
fosfora i vode.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

23

Predstavlja biogeohemijski ciklus kojim dolazi do kruenja

ugljenika izmeu biosfere, geosfere, hidrosfere i atmosfere.
Najvaniji biogeohemijski ciklus za oveka je ciklus ugljenika, jer
je vaan za nau egzistenciju:
1.
2.
3.

predstavlja glavni hemijski element od koga je izgraeno

nae tkivo,
neophodan za biljke, osnovu ljudske ishrane,
glavni faktor regulacije klime na Zemlji - CO2 i CH4 su glavni
gasovi staklenika, koji reguliu temperaturu na Zemlji.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

24

Ugljenik se na naoj planeti nalazi u sledeim

rezervoarima:
u biosferi kao organski molekuli ivih i uginulih

organizama,
u atmosferi kao gas ugljen-dioksid,
u zemljitu kao organska materija,
u litosferi kao fosilno gorivo i naslage sedimentnih
stena (krenjak, dolomit),
u okeanima kao rastvoreni ugljen-dioksid i kalcijum
karbonat.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

25

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

26

pre 360 miliona godina

360 miliona godina

kasnije

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

27

CO2, CH4, CFC

Fiksacija atmosferskog C
fotosintezom i
rastvaranjem u okeanu
na polovima.
Emitovanje C u atmosferu
respiracijom,
razlaganjem i
sagorevanjem
organske materije,
razlaganjem krenjaka,
isparavanjem iz
okeana, vulkanskim
erupcijama.
28

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Prisutan kao
neorganski
ugljenik (HCO3 ili
CO2 (aq)).
Ugljen dioksid
difuzijom prodire u
hidrosferu.

CO2(aq) + H2O(l) H2CO3(aq) H+(aq) + HCO3(aq)

29

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

u organskoj formi
organska materija
raspadnuta organska
materija
humus
fosilno gorivo (ugalj, ulje,
prirodni gas, bituminozni
kriljci)

neorganskoj formi
karbonatni sedimenti
(krenjak)

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

30

Od industrijske revolucije ovek je uveao koliinu

ugljen dioksida u atmosferi (oko 30%) i okeanima.
Nivo ugljen dioksida uveao se sa oko 275 ppm
1700.-tih na iznad 365 ppm danas.
Procena: do 2100. g. nivo e porasti na 450 do 600
ppm, pri istom trendu porasta.
65% poveanja se pripisuje poveanju potronje
fosilnih goriva, a preostalih 35% deforestaciji.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

31

Glavni rezervoar
azota je vazduh.
Organizmi ne koriste
gasoviti azot.
Organizmi koriste
mineralni azot
(NH4+, NO3).
Procesi ciklusa
azota:
1. Fiksacija azota
2. Nitrifikacija
3. Denitrifikacija
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

32

proces konverzije gasovitog

azota u oblike koje mogu
koristiti ivi organizmi (kao
to su amonijak, nitrati i
azot-dioksid).
Fiksacija se odvija na tri naina:
- hemijskim procesima u
atmosferi,
- proizvodnjom azotnih
ubriva,
- biolokim procesom
BIOLOKA FIKSACIJA.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

33

N2 NOx NO3Pri sevanju munja dolazi do

reakcije izmeu azota i
kiseonika u atmosferi.
NOx se rastvara u kinim
kapima i pada na tlo u
obliku veoma razblaene
azotne kiseline, pri emu u
tlu dolazi do stvaranja
nitrata koje biljke dalje
mogu da koriste.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

34

Industrijska proizvodnja
azotnih ubriva.

Haber-Boov proces:
4N2 + 12H2 8NH3

35

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

se vri uz pomo slobodnih i

simbiotikih bakterija.
Slobodno ivee bakterije vrste
AZOTBAKTER koje ive slobodno u
tlu, pretvaraju atmosferski azot
direktno u nitrate.
Simbiotike azoto fiksirajue bakterije,
kao to su RIZOBIUM bakterije, ive
u voriima na korenu leguminoza.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

36

Amonifikacija

je proces nastanka amonijaka raspadanjem izmurle organske

materije bakterijama koje se zovu razlagai.

Nitrifikacija je bioloka oksidacija amonijaka sa kiseonikom do

nitrita, uz kasniju oksidaciju nitrita do nitrata.
NH3 + O2 NO2 + 3H+ + 2e Nitrosomonas
NO2 + H2O NO3 + 2H+ + 2e Nitrobacter

Denitrifikacija

je proces redukcije nitrata nazad u inertan gas azot. To je

suprotan proces fiksaciji azota. Ovaj proces se odvija uz
pomo bakterija Pseudomonas.
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

37

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

38

Sunce je izvor energije za skoro sve

ekosisteme na Zemlji.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

39

Variranje intenziteta svetlosti ne utie na

stepen fotosinteze u zelenim biljkama.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

40

Ukupna godinja koliina padavina na akvatoriji

Svetskog mora je vea od ukupne koliine
padavina na povrini celokupnog kopna.
.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

41

Industrijska fiksacija azota je vaan deo

ciklusa konverzije azota u iskoristljive
oblike za biljke.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

42

Ciklus ugljenika je prirodni proces na koji ne

utie ljudska aktivnost.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

43

Stvaranje organske materije iz neorganske

materije ukljuuje gubitak potencijalne
energije.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

44

Rezervoari predstavljaju abiotiki faktor, dok

izmenjivaki pulovi predstavljaju biotiki
faktor.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

45

Fiksacija atmosferskog C se vri fotosintezom i

rastvaranjem u okeanu na polovima.
Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

46

Najvei deo porasta CO2 u vezduhu se pripisuje

poveanju potronje fosilnih goriva.

Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

47

Nitrifikacija je proces stvaranja amonijaka.

Tano

Netano

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

48