DECEMBAR 2012

Broj 29/godina XII/decembar 2012./ISSN 1452-3272

ISHRANA BOLESNIKA NA
HEMODIJALIZI I PROCENA
STANJA UHRANJENOSTI
POREMEAJ METABOLIZMA KALCIJUMA
I FOSFORA KOD BUBRENIH BOLESNIKA

Uvodna re
Broj 29/decembar 2012.

4.
6.

IMPRESSUM

KAKO TO DUE I TO BOLJE

IVETI NA DIJALIZI
ISHRANA BOLESNIKA NA HEMODIJALIZI
I PROCENA STANJA UHRANJENOSTI

10.

SREAN ODLAZAK U PENZIJU

SESTRI IBIKI

12.

PROPUSTI I NEDOSTACI

13.

HODAJ USPRAVNO - PALI 2012.

Foto-video prilozi:
Tomek Bela

17.

OSMEHOM DO ZDRAVLJA

Adresa Redakcije:
Novi Sad
Bul. osloboenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866

18.

PROMENE NA KOI KOD OSOBA

KOJIMA JE TRANSPLANTIRAN ORGAN

20.

PREZENTACIJA PRAVILNE PRIPREME

ISHRANE KOD PACIJENATA NA DIJALIZI

22.

PRAVILNI NEDELJNI MENI

23.

POREMEAJ METABOLIZMA KALCIJUMA

I FOSFORA KOD BUBRENIH BOLESNIKA

26.

CILJEVI I ZADACI STRATEGIJE

UNAPREENJA POLOAJA OSOBA
SA INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI

SAVEZ BUBRENIH
INVALIDA VOJVODINE
21000 Novi Sad
Bulevar osloboenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866
iro raun: 340-2437-88
Za izdavaa:
Radoslav Jovii
Glavni i odgovorni urednik:
Iris Peregi Kopanski

magazin.nefro@gmail.com
Tira 1000 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovaki
radegardinovacki@gmail.com
Naslovna strana
Foto: Uro Petrovi
tampa:
tamparija MAXIMA GRAF ,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi etiri puta godinje
i besplatan je.
Rukopisi i fotografije se ne vraaju.
List je upisan u registar Ministarstva
za pravosue i lokalnu samoupravu
pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.
godine.
Na osnovu miljenja Ministarstva za
Nauku, tehnologiju i razvoj broj
413-00-281/2002-01 od
19.06.2002. godine.
Ovaj asopis je osloboen plaanja
poreza, jer je publikacija
od posebnog interesa za nauku.
PIB: 100454425

Potovani prijatelji,
Pozdravljam Vas i elim puno uspeha, sree, a prvenstveno
to bolje zdravlje u nastupajuoj 2013. godine.
Navikli smo da nam je svaka godina najtea, da uvek ima
obrazloenja za neto to nam se uskrauje, ali dolo je vreme
da se napokon podvue crta i da jasno i glasno pokuamo da
se izborimo za svoja elemntarna prava i adekvatno leenje pri
dijaliznim centrima, za koja nas je na alost sudbina vezala.
Mislim da smo bili dovoljno fini i tolerantni, ali kada se okrenemo oko sebe i kad vidimo koliko naih dragih prijatelja nije
vie sa nama, pitamo se da li je moglo biti drugaije?
Ubeen sam da je moglo, da moe i da treba da bude bolje,
drugaije, kvalitetnije, uz iskreno i
otvoreno angaovanje zdravstvenog osoblja i potovanje propisa
i procedura. Pacijenta na hemodijalizi ne sme da zanima tender,
meuljudski odnosi u kolektivu,
porodini problemi, nama je potrebna kvalitetna i adekvatna
zdravstvena usluga.
U vie navrata smo pokuavali
da se izborimo za primenu jedinstvenih standarda na dijalizi, ali
poto to nije dalo rezultate obavetavamo sve nae lanove da je
na Savez zajedno sa Republikim Savezom bubrenih invalida,
sainio pismeni materijal sa identifikovanim krenjima Zakona,
propisa i procedura na dijalizi,
sa kojim emo se obratiti Ministarstvu zdravlja, zdravstvenoj inspekciji i Vladi republike Srbije.
Ne moemo vie prihvatati objanjenja da navodno nema
para za: vensko gvoe, eritropoteine, bevipleks, c vitamin,
skraivanje vremena dijaliza ispod 4 asa, nepostojanje reagenasa za kontrolu PTH, feritina, transferina itd. Pa sve do
arafa, jastuka, rukavica...
Ironino je i nabrajati izraene probleme, ali elimo da svima ukaemo na injenicu da se ovde ne radi o nekim specifinim zahtevima ve o potovanju postojeih propisa i pravilnika i ne namenskom troenju sredstava. Nemogue je da
jedna dravna bolnica za pet godina nema novaca da nabavi
reagens za utvrivanje nivoa parathormona u krvi, a da svaka privatna laboratorija sa dva ili tri zaposlena uvek iste ima
uz debelu novanu naknadu.
Nadam se da e napokon nadleni dravni organi ove zemlje, koja svesni smo ima mnogo drugih problema, smoi
snage da ovu oblast jednom za sva vremena ree. Ubeeni
smo da se hemodijalize u Srbiji mogu dovesti u idealno stanje,
ali samo zahvaljujui volji, elji i struci zdravstvenog osoblja
koje stvarno mora da se odnosi prema pacijentu na human i
adekvatan nain. Jasno nam je svima da je svaki ovek jedinka za sebe, da ima svoje vrline i mane ali kada ste na dijalizi
lekari i sestre se moraju ponaati u skladu sa psihikim stanjem pacijenata i omoguiti maksimum za to dui ivot, a ne
gledati zdravlje kroz prizmu dinara.

Svetla taka je trenutna javna rasprava o novom Zakonu

o zdravstvenoj zatiti i socijalnom osiguranju, gde napokon
oseamo da e u centru biti pacijent (graanin), kome se mora
objasniti uzrok, posledica i razumljivim renikom ukazati na
pridravanje odreene terapije. Drava e morati shodno ekonomskoj moi da najteim bolesnicima omogui odgovoarajui pristup kvalitetnim metodama leenja.
U tom smislu krajnje je vreme da se napravi i objavi konaan plan i raspored dijaliznih centara i da se za sva vremena
prekine rad u tri smene i trajanje dijaliza u trajanju od 3 ili
3,5 asa umesto 4-5 asova.
Takoe emo kao Savez pokuati da se u narednom periodu
izborimo za trajna reenja u oblasti subvencija, adekvatnih
ekonomskih naknada za tuu negu i pomo, kao i za mnogo
bri i krai put do ostvarivanja prava leenja i u tercijalnim
ustanovama.
Da ne bi priali samo o sumornim stvarima, u ime Saveza
svim naim lanovima elimo
srene boine, novogodinje
praznike i slave, sa eljom da se
u narednom periodu to aktivnije svi ukljuimo prvenstveno na
polju poboljanja kvaliteta dijaliza. Takoe, smatramo da je
nacionalna akcija na promociji
zavetanja organa u krizi i da se
mora upravo naa grupacija direktno angaovati kako bi se sa
drugim srodnim organizacijama
i medijima graanima mnogo
jasnije i oiglednije pribliiti ova
problematika. Teko je saznanje
da smo po broju donora meu
zadnjima, a u tom smislu imamo
oseaj da ni odreene medicinske specijalistike struke i tkzv
koordinatori nita ne rade.
Ovom prilikom elim da kaem da smo i pored ogromnih
finansijskih problem uspeli da realizujemo veinu naih programskih aktivnosti, a ovaj broj asopisa Nefro realizujemo iskljuivo zahvaljujui donatoru Fresenius Medical Care
Srbija Beograd i Ministarstvu omladine i sporta republike
Srbije, preko koga smo na konkursu dobili odreena sredstva
i realizovali uspeno projekat Hodaj uspravno- Pali 2012.
Nadamo se da e 2013 godina doneti vie optimizma, a da
e susreti Sportsko-edukativnog karaktera u budunosti postati tradicionalni i predstavljati deo rehabilitacije bubrenih
invalida.
U nadi da e se svi problemi na adekvatan nain reavati u
narednom periodu molimo sve nae lanove koji imaju predloge i primedbe da nam se obrate kako bi smo iste mogli blagovremeno da reavamo preko nadlenih dravnih organa.
Sve vae predloge, sugestije primedbe i pohvale dostavljate na adresu naeg Saveza, Bulevar osloboenja 6-8, 21000
Novi Sad, a informacije moete pogledati na sajtu www.nsnefro.org.
E-mail: dijaliza.nsp@gmail.com.

Zoran Mikovi

Predsednik Saveza

SA STRUNE STRANE

POVRE A (100 g) 34 kJ (8 kcal)

KORISNO

NAZIV

KAKO TO DUE I TO BOLJE

IVETI NA DIJALIZI
Nikola Gruber
Napisao:

LIPIDI
Sve ee strunjaci bubrenu insuficijenciju povezuju sa aterosklerozom i
to iz najmanje dva razloga:
Ateroskleroza je kod mnogih, sam
uzrok bubrene insuficijencije, to ih je
i dovelo do dijalize,
Loa bubrena funkcija ima uticaja
na nivo lipida. Podie se nivo triglicerida u krvi tako da se moe govoriti o aterosklerozi kod pacijenata na
dijalizi.
Sve ovo se manifestuje poveanjem
holesterola i triglicerida u krvi, a posledica toga je poveana krtost pa ak
i suavanje krvnih sudova i povean rizik od kardiovaskularnih komplikacija.
Ovo je jo vie izraeno kod pacijenata
sa loe kontrolisanim pritiskom.
Kako smanjiti nivo holesterola
u krvi:
Izbegavajte jaja, iznutrice, morske
plodove, sveu svinjetinu,
suhomesnate proizvode.
Zamenite puter sa margarinom,
suncokretovo ulje zamenite
maslinovim hladno ceenim.
Masne sireve zamenite nemasnim
(beli sir, jogurt, sirevi sa malo
masnoe).
Jedite povre (najbolje bareno),
ribu, krto meso i voku po obroku
(jabuka ili kruka).

NAMIRNICE BOGATE NATRIJUMOM

Konzerve, supe u kesici
Bombone, kupovni slatkii
(natrijum kao konzervans)

Suvo voe: kesten, smokve, urme,

suve ljive, suvo groe, suve kajsije
Uljasto voe: orah, lenik, pistai,
masline, kikiriki, badem
Povre: blitva, kupus, maslaak,
peurke, spana, artioke,
paradajz, krastavac

Slani dvopek, slano pecivo

Gotovi kolai, grickalice, ips,

Suvo povre: pasulj, soivo,

sve vrste graka

Kvasac
Dimljeno sueno meso, dimljena
suena riba
Riba i unka u konzervi, ljuskari

KOLIINA PROTEINA
U NEKIM NAMIRNICAMA
VRSTA
NAMIRNICE

KOLIINA
PROTEINA

B
(g)

M UH
(g) (g)

V
(ml)

POVRE A (100 g) 34 kJ (8 kcal)

Na
K
Ca
P
(mg) (mg) (mg) (mg)

Blitva

2,1

92,2

90

376

103

NP

Brezovaa
(gljiva)

2,5

88,5

346

NP

Brokoli
(sirovi)

3,5

89,4

14

410

113

NP

Kelj pupar
(kuvan)

4,2

88

273

32

NP

Kelj pupa
(sirov)

4,9

85

390

36

NP

Tikva

91,3

383

22

NP

Karfiol
(kuvan)

2,1

93

11

27

18

Karfiol
(sirov)

2,4

91,7

16

311

Karfiol
(smrznut)

1,8

92

13

237

92

36

324

93

NP

Spana (sirov)

3,2

90,7

54

470

93

38

NP

Spana
(smrznut)

3,1

91,6

43

354

93

NP

22

NP

Celer,
koren (kuvan)

1,4

90

240

51

NP

16

NP

Celer,
(sirov)

1,7

88

77

310

55

NP

95

18

322

32

NP

Vlaac

3,6

83,3

434

167

NP

Keleraba
(kuvana)

1,7

92,2

260

33

NP

Endivija

1,7

95,7

53

320

68

NP

Keleraba (sirova)

90,3

10

372

41

NP

Vrganji

2,8

88,6

486

NP

93,3

149

NP

Kiselica

2,3

91,7

362

54

NP

Zelena paprika
(kuvana)

1,3

92,4

13

233

49

NP

92

213

10

16

120 gr JAJA (2 JAJA)

14 gr

Kelj (sirov)

83,2

44

436

230

120

Mineralne vode sa visokim

sadrajem natrijuma

120 gr MLEKA

4 gr

Krastavci

0,8

95,4

141

15

18

60 gr SIRA

5 gr

Lisiarke

1,5

91,5

507

NP

120 gr HLEBA

8 gr

Matoviljac

1,8

93,6

420

32

NP

120 gr TESTA

14 gr

Paradajz
(sirov)

1,1

93,8

270

13

27

Paradajz
(kuvan)

1,3

80,6

1 gr

Paradajz
(u konzervi)

1,1

93,9

1 gr

Paradjz (sok)

0,8

Perun (koren)

V
(ml)

Na
(mg)

K
(mg)

Ca
(mg)

P
(mg)

koren

360

Crna rotkva

UH
(g)

Spana (kuvan)

Kiseli kupus, turija

M
(g)

1,9

NP

NP

B
(g)

pargla
(u konzervi)

17

160

MLEKO 735 kJ (175 kcal)

92,2

104

310

11 120 gr VOA

2,2

355

36

10 120 gr ZEL. POVRA

pargla
(sirova)

93,5

87,8

Kajsija, banana, avokado,

breskva, trenja, ribizla, dinja,
kajsija, crno groe

93,7

NP

4,5

2 gr

1,7

22

Kelj (kuvan)

120 gr KROMPIRA

pargla
(kuvana)

220

12 gr

92,2

120 gr RIBE

Koka kola, voni sokovi

2,1

NP

2,5 gr

ampinjoni
(u konzervi)

Na
K
Ca
P
(mg) (mg) (mg) (mg)

18

28 gr

120 gr PIRINA

V
(ml)

114

120 gr MESA

M UH
(g) (g)

NP

okolada, kakao, nes kafa

B
(g)

10

Kiseli kupus
(neslan)

NAMIRNICE BOGATE KALIJUMOM

NAZIV

162

Slani sirevi, suhomesnati

proizvodi, praka unka, salame
Gotovi sosovi, majonez, keap,
senf, masline, kiseli krastavci

NAZIV

SA STRUNE STRANE

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

Zelena paprika
1,2
(sirova)

B-belanevine, M-masti, UH-ugljeni hidrati, V-voda, Na-natrijum, K-kalijum, Ca-kalcijum, P-fosfor, NP-nema podataka

POVRE B (100 g) 17 kJ (4 kcal)

NAZIV

B
(g)

M
(g)

UH
(g)

V
Na
K
Ca
P
(ml) (ng) (mg) (mg) (mg)

Crveni luk

1,5

8,1

89

157

27

36

argarepa
(kuvana)

0,9

6,1

91,2

40

222

33

NP

argarepa
(sirova)

1,1

8,7

88,2

45

341

37

31

Sargarepa
(u konzervi)

0,6

6,1

91,4

61

140

24

NP

Mladi graak
(kuvan)

5,4

10,4

81,5

196

23

NP

260

52

NP

204

10

NP

94,2

230

NP

3,3

86

28

880

190

NP

Praziluk

90

230

90

NP

Rabarbara

0,6

95

270

52

NP

Mladi graak
(sirov)

6,3

12,4

78

316

26

116

Crvena
rotkvica

1,1

94

12

242

35

18

Mladi graak
(u konzervi)

3,6

9,4

84,2

236

99

20

NP

Da bi smanjili nivo triglicerida u

krvi do maksimuma smanjite:

Crveni kupus

1,7

91

267

38

NP

250 ml mleka

10

12

219

120

393

393

232

Maslaak

2,6

85,8

76

435

173

NP

Koncentrat
paradajza

2,3

86

590

1160

60

NP

250 ml kiselog mleka

10

12

219

120

393

300

232

Kupus

1,3

92,4

13

233

49

29

Cvekla (kuvana)

1,1

6,4

90,9

48

208

14

NP

Veoma slatke namirnice (slatkii,

kolai, sokovi, sirupi, okolada).

250 ml jogurta

10

12

219

120

393

300

278

Zelena salata

1,4

94,7

10

194

23

25

Cvekla (sok)

9,5

88,4

200

292

NP

250 ml obranog mleka

12

227

133

375

308

NP

NP

322

NP

NP

16

406

10

335

130

418

62

1,22

12

87,6

12

90,6

9,1

2,7

1,6

35 g mleka u prahu

ampinjoni
(svei)

Cvekla (sirova)

Jaka alkoholna pia.

10

Nastavak u sledeem broju...

SA STRUNE STRANE

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

ISHRANA BOLESNIKA NA
HEMODIJALIZI I PROCENA
STANJA UHRANJENOSTI
Dr Dobrila Petkovi, nefrolog

Specijalna bolnica za hemodijalizu Fresenius Medical Care, Novi Sad

Hronina bubrena insuficijencija

(HBI) je progresivno, ireverzibilno,
trajno oteenje bubrene funkcije (
posledica pada glomerulske filtracije progresivno propadanje nefrona u trajanju najmanje est meseci). Etioloki
faktori: dijabetes melitus, arterijska hipertenzija, glomerulonefritisi, nasledne
bolesti bubrega, nefrolitijaza... Postoji
pet stadijuma HBI prema jaini glomerularne filtracije (JGF) i vrednostima
serumskog kreatinina. Terapija HBI
podrazumeva higijensko-dijetetski reim ivota i ishrane, medikamente (I, II
i III stadijum HBI), a IV I V pored navedenih mera zahteva i aktivno leenje
hemodijalizom (HD), peritoneumskom
dijalizom (PD) ili transplantacijom
bubrega. HD je vantelesno preiavanje krvi pomou savremenih aparata.
HD zamenjuje ekskretornu i delimimo regulatornu ulogu bubrega, dok se
endokrina i metabolika funkcija sve
uspenije moduliraju i zamenjuju medikamentima.
Ishrana bolesnika na HD podrazumeva: adekvatne koliine hranljivih,
zatitnih i drugih materija u odgovarajuoj koliini i meusobnom odnosu (belanevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, oligoelementi i
voda). Pravilna i uravnoteena ishrana
prevenira komorbidna stanja, kao to
su: gojaznost, dijabetes mellitus, hiperlipoproteinemije, koje su uzrok ubrzane ateroskleroze, ishemine bolesti
srca. Prevenira MIA sindrom (Malnutricija, Inflamacija Ateroskleroza) koji
podrazumeva pothranjenost, ubrzan
proces ateroskleroze i inflamaciju, a
koji ugroava bolesnika na hemodijalizi. Pravilan unos namirnica bogatih
kalcijumom i fosfatom podrazumeva
dobro regulisan sekundarni hiperparatireoidizam, smanjenje invaliditeta
i kalcifikacija na krvnim sudovima.

Ogranien unos soli i vode spreava

hipervolemiju, hipertenziju i kardiovaskularne komplikacije. Evropski vodi
dobre klinike prakse u hemodijalizi
(European Best Practice Guidelines on
Haemodialysis-EBPG) je dao preporuke za ishranu.

PREPORUKE ZA ISHRANU

Nutricioni status bolesnika treba odrediti na poetku hemodijalize. U odsustvu

malnutricije nutricioni status se prati na
6 meseci kod bolesnika mladjih od 50
godina. Kod bolesnika starijih od 50 godina i kod onih koji su na dijalizi vie
od 5 godina nutricioni status se monitorie na 3 meseca. Malnutricija je kasna
komplikacija hronine bubrene insuficijencije. Progresivna bubrena insuficijencija je udruena sa spontanim smanjenjem unoenja proteina. Predijalizni
bolesnici imaju sponatni unos proteina
manji od 0.7 g/kg/dan to je ispod preporuenog dnevnog unosa. Serumski albumini i kreatinin rastu u prvih pola godine
od poetka hemodijalize. Malnutricija
je prisutna kod oko 35% bolesnika na
hemodijalizi do koje dovode smanjeno
unoenje proteina i smanjena efikasnost
dijalize. Malnutricija je udruena sa poveanim morbiditetom, mortalitetom i
snienim kvalitetom ivota.

ENERGETSKE POTREBE

Zavise od stanja uhranjenosti, fizike

aktivnosti, ivotne dobi, pola i individualno se procenjuju.
Ukupan energetski unos za osobe
koje su normalno uhranjene i fiziki
aktivne je 30-40 kcal/kg TT/dan.
POTREBNE HRANLJIVE
I DRUGE MATERIJE:
Belanevine- su gradivne materije
svih elija i tkiva u organizmu. Preporueni unos kod bolesnika na dijalizi je

Energetske potrebe
zavise od stanja
uhranjenosti,
fizike aktivnosti,
ivotne dobi, pola
i individualno se
procenjuju. Ukupan
energetski unos
za osobe koje su
normalno uhranjene i
fiziki aktivne je 30-40
kcal/kg TT/dan
1,1-1,2 g/kg TT/dan. Bar 2/3 dnevnog
unosa treba da su belanevine visoke
bioloke vrednosti tj. belanevine mesa
i jaja . Unos belanevina je udruen i sa
unosom fosfata. Vegeterijanska hrana
se kod bolesnika ne preporuuje zbog
velikog unosa kalijuma.
Ugljeni hidrati su izvor energije
ljudskom organizmu. Najvie ih ima u
hlebu, krompiru, pirinu, penici, mleku, mlenim proizvodima, slatkiima,
vou. Dnevna preporuena koliina je
4-5 g/kg TT/dan kod bolesnika sa normalnom teinom.
Masti su izvor energije i nosioci liposolubilnih vitamina: A, D, E i K. Glavni su izvor energije
Potreba u mastima je 35% ukupne
energije tj. 1-1,2 g/kg TT/dan. Kod bolesnika na dijalizi prednost se daje biljnim uljima sa visokim sadrajem nezasienih masnih kiselina. Velika koliina masti ivotinjskog porekla dovodi
do hiperlipidemija i poveanog rizika
od ateroskleroze i sledstvenih kompli-

kacija: infarkt miokarda, modani udar,

okluzivna bolest perifernih krvnih sudova i sl. Holesterol je materija koja
uestvuje u izgradnji elije, hormona
i unih boja. Deo se unosi hranom,
a deo se sintetie u jetrenim elijama.
Povean unos holestrola dovodi do poremeaja metabolizma masti, a samim
tim i do oboljenja krvnih sudova srca,
mozga, perifernih krvnih sudova.

PREPORUKE ZA UNOS
MINERALNIH MATERIJA:

Nalaze se u svim elijama i telesnim

tenostima naeg organizma. Tu spadaju: Na, K, Cl, Ca, P, Mg i druge.
Oni su u krvi i elijama u stalnoj koncentraciji, iako postoji njihova razmena koja je u ravnotei. Kod bubrene
insuficijencije dolazi do poremeaja te
ravnotee.
Kuhinjska so (NaCl) se preporuuje
individualno ispod 5 g/dan, ili 2-3 g
natrijuma/dan. Kalijum (K) sadre sva
tkiva i tenosti naeg organizma.
Normalna koncentraciju kalijuma
je od 3,5 do 5,0 mmol/l . Ne moe
se izostaviti iz ishrane. Ulazi u
sastav svih hranljivih materija.
Ishrana za odravanje normalne
koncentracije K kod bolesnika
na dijalizi znai da se nije potrebno odrei ni jedne namirnice ve ih treba uzimati u odredjenim koliinima. Dnevni unos
kalijuma treba da je do 2 g/dan.
Poremeaji koncentracije kalijuma
su: hipokalijemija iji uzroci mogu biti:
ishrana siromana K, postojanje diureze,
dijarealni sindrom, povraanje, dijalizni
rastvor bez K, korienje diuretika koji
ne tede K, pridruene endokrine bolesti:
Con-ov sindrom, dijabetes. Simptomi su
tahikardija, aritmije. Obino se javljaju
u drugoj polovini dijalize ili nakon dijalize. Korekcija: parenteralno nadoknaditi ili uzeti voe ili povre bogato
kalijumom. Uzroci hiperkalijemije su:
ishrana bogata K, acidoza. Simptomi:
bradikardija, bradiaritmija, teak poremeaj ritma koji moe dovesti do smrti,
slabost u celom telu, oteano pokretanje
ekstremitea, oamuenost. Terapija: planiranje ishrane sa manje K, otklanjanje
dijalizom i korienje jonoizmenjivakih smola uz obrok.

SA STRUNE STRANE

Kalcijum (Ca) se u najveoj koliini nalazi u kostima kao Ca-fosfat i ini

osnovnu supstancu kotanog tkiva. Pod
uticajem je paratireoidnih i tireoidne
lezde. Za normalan metabolizam Ca je
neophodno: redovno ga unositi hranom
u koliini oko 1-1,5 g/dan, normalna
funkcija digestivnog trakta, normalna
koliina D vitamina, ravnotea Ca-P,
eliminacija vika fosfata. U uremiji
se smanjuje nivo Ca u krvi, poveava
se fosfat koji povlai Ca iz kostiju i
vremenom dovodi do sekundarnog
hiperparatireoidizma i osteorenalne
distrofije. Terapija:
adekvatna i to
kvalitetnija
dijaliza, uzimanje vita-

i uzimanja vezaa fosfata i antacida.

Ako se per os uzima preparat Fe treba
ga uzeti izmedju obroka ili 2 sata nakon
i 1 sat pre obroka i ne treba ih uzimati
sa vezaima fosfata. Mogu uzrokovati
gastrointestinalne smetnje i treba ga
uklopiti sa drugom terapijom. Primenjivati Fe intravenski, to je propisano u Evropskom vodiu dobre klinike
prakse za leenje anemije u pacijenata
sa HBI.
Fosfata (P) ima u gotovo svim hranljivim materijama. Optimalan unos P je
od 800 do 1000 mg/dan to e se postii planiranjem jelovnika i sabiranjem
sadraja fosfata u unetim namirnicama
to e dovesti do spreavanja hiperfosfatemije, promena na kostima i sekundarni hiperparatireoidizam. Dijetske
preporuke za uzimanje P su u suprotnosti sa dovoljnim unosom proteina, tako
da unosom 80 g proteina/dnevno,
to bi bio optimuim za osobu od 70
kg unesemo i 1100 mg P/dan, to
je iznad preporuenih vrednosti.
Unos proteina i restrikciju unosa
P treba dobro izbalansirati. Oko
40-80% unetog P se apsorbuje,
dolazi do porasta pozitivnog balansa P, porasta proizvoda CaxP,
porasta PTH, pojave vaskularnih kalcifikacija i poveanja kardiovaskularnog rizika. Standardnom HD se moe
odstraniti 500-700 mg P. Zato je neophodno uzimanje lekova, vezivaa fosfata uz svaki obrok, kao to su CaCO3,
Ca-acetat, Ca-citrat, Sevelamer- karbonat, Sevelemer-hidrohlorid.

mina D, dijeta sa preporuenim unosom Ca, individualno oko 1-1,5g/dan i

fosfata 800-1000 mg/dan.
Gvoe (Fe): 8 mg Fe dnevno je preporuka za mukarce i 15 mg Fe dnevno
za ene. Nadokanada Fe se mora vriti
kod svih pacijenta na HD zajedno sa
stimulatorima eritropoeze da bi se postigla ciljna vrednosti Hgb od 100 do
120 g/L, Hct > 33%, i saturacija transferina > 20%. Deficit Fe je uobiajen
kod pacijenata na HD zbog gubitka
krvi tokom HD, uestalih analiza krvi,
ostatka krvi u dijalizatoru i gastrointestinalnog krvarenja. Intestinalna resorpcija iz hrane ili peroralnih preparata
je smanjena zbog porasta pH vrednosti

VITAMINI

Vitamin C-svee voe i povre su

glavni izvori vitamina C. Unos hranom je esto ogranien jer je povezan
sa unoenjem kalijuma. Brzo se gubi
tokom dijalize 30-40% po jednom tretmanu.
Vitamin C se dijalizira - normalna
vrednost se kod pacijenta postie davanjem 500 mg Vitamina C jednom nedeljno. Nadoknada vitamina C poboljava
utilizaciju Fe i bolji odgovor na eritropoetin (EPO). Vitamin C moe pomoi
u olakavanju miinih greva.
Vitamin D je derivat sterola koji se
u prirodi stvara iz ergosterola pod dejstvom ultraljubiaste svetlosti. Delo-

SA STRUNE STRANE

vanjem svetlosti se ergosterol pretvara

u ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Ima znaaj u
apsorpciji kalcijuma iz tankog creva i
mineralizaciji kostiju. Vitamin D u kostima obezbedjuje normalni proizvod
jona kalcijuma i fosfora potreban za
mineralizaciju oteoidnog tkiva. Spreava demineralizaciju kostiju tj. deluje
suprotno parathormonu. U bubrezima
poveava reapsorpciju kalcijuma i izluivanje fosfora. Nedostatak vitamina D
u bolesnika sa HBI se manifestuje renalnom osteodistrofijom.

TENOST

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

Tenost se propisuje individualno.

Preporueno je uzimanje do 1 L tenosti dnevno: tenost kao pie, tenost
u vidu supe i pripremljenom obroku i
skrivena tenost u namirnicama. Telesna masa do sledee HD ne bi smela da se povea vie od 2 kg. esto za
smanjenje unosa tenosti kod pacijenata na dijalizi nije dovoljno smanjiti
unos tenosto nego i ograniiti jela koja
sadre dosta tenosti kao i smanjiti unos
kuhinjske soli. Saveti za izbegavanje
edji: povremeno uzimanje komadia
limuna, bombona i vakae gume bez

eera, sisanje komadia leda. Izbegavati jako slane i slatke namirnice i napitke

MONITORING I PRAENJE
NUTRICIONOG STATUSA

Nutricioni status treba pratiti: dijetetskim intrevjuima, merenjem telesne

mase, odredjivanjem azotno-proteinskog odnosa, merenjem serumskog albumina u krvi, serumskog holesterolakoji treba da budu odredjeni na poetku
dijalize, mesec dana od poetka dijalize
i nakon toga u tromesenom intervalu.
Kod kliniki nestabilniih bolesnika sa
komorbiditetima i perzistenznom inflamacijom, za vreme intenzivnih dijetetskih konsultacija i terapije ova merenja
se rade 1x nedeljno.
Normalizovani azotno-proteinski odnos (nPNA) se meri kod kliniki stabilnih bolesnika i treba da bude iznad 1 g/
kg idealne TT/dan. Daje nezavisni i brzi
uvid u unos proteina. Azotni balans (odnos izmedju unosa i gubitaka) je nula
ili lako pozitivan u stanju mirovanja, a
negativan u fizikoj aktivnosti. Bolesnici na hemodijalizi imaju znaano nie
vrednosti ukupnog telesnog azota to
ukazuje na nedostatak proteina. Znaa-

jan broj bolesnika na hemodijalizi ima

pad telesnog azota (starija ivotna dob,
oni kod kojih je dijaliza kasno zapoeta). Bolesnici sa niskim vrednostima
azota imaju vei rizik od smrtnosti.
Antropometrijska merenja treba vriti odmah nakon dijalize. Antropometriju obavlja uvek ista osoba na ruci bez
fistule. U ova merenja spadaju: Body
Mass Index (BMI), merenje cikumferencije i miine cirkumferencije podlaktice (odraava stanje miine mase),
merenje debljine konog nabora na bicepsu, tricepsu, subskapularno i ilijano
(odraava stanje ukupne masti u telu).
Antropometrijske skrining metode za
procenu miine mase i koliine masti
znae detekciju potencijalnog rizika od
malnutricije. Merenja pomau u proceni
nutritivnog statusa, ali koliina tenosti
utie na kalkulaciju. Kod bolesnika na
hemodijalizi BMI treba da bude vei od
23,0 kg/m2. Zavisi od miine mase, koline masti i ukupne koliine tenosti i
predikotor je klinikog toka bolesti. Pri
proceni BMI uzeti u obzir da veu koliinu miine mase imaju mlade osobe,
atletiari, a visoki procenat masti slabije pokretni i stariji bolesnici. BMI 23
kg/m2 i vei kod bolesnika na HD sma-

njuje rizik od morbiditeta i mortaliteta.

BMI je nezavisni prediktor mortaliteta
kod bolesnika sa snienim BMI koji su
na dijalizi due od 12 meseci, kod ena
manji od 24,3kg/m2, a kod mukaraca
manji od 23,6kg/m2.

Tehnika merenja kao to su:

bioimpedanca,
absorpciometrija dualnim
X zracima (DXA),
a u poslednje vreme u bolnicama
FMC se koristi Body composition
monitor (BCM)

BODY COMPOSITION MONITOR

(BCM)

BCM je prvi uredjaj koji odredjuje fluidni balans i telesni sastav na jednostavan i objektivan nain. On nam pomae
da u svakodnevnom radu lako procenimo kliniki relevantne parametre kao
to su: kvantifikacija fluidnog statusa
(preterana hidracija- OH), ukupna telesna voda i telesni sastav (miina masa
i masa adipoznog tkiva). Samo merenje
se zasniva na neinvazivnoj i preciznoj
metodi, a rezultati se dobijaju za nekoliko minuta. BCM moe da se primeni
kod zdravih osoba, kod veine bolesnika
sa hroninim bolestima bubrega, bilo da
su na hroninom programu HD, PD ili
u predijaliznom periodu. Kod bolesnika
na peritoneumskoj dijalizi prilikom merenja obratiti panju da li je peritoneumska duplja puna ili prazna. Za bolesnike
sa amputacijom ekstremiteta merenje se
radi preko ekstremiteta koji su prisutni i
postoje nomogrami za korekciju teine

i volumena distribucije uree prema mestu u stepenu amputacije. BCM koristi

najmodernije tehnike spektroskopske
bioimpedance. BCM je dizajniran za
primenu u razliitim klinikim okruenjima. Tokom dijaliznog dana, merenje

je najbolje vriti pre poetka tretmana,

a u sluaju potrebe merenja nakon hemodijaliznog tretmana bolesnik treba
prethodno da miruje 30 minuta.
Rukovanje je vrlo jednostavno i obuhvata sledee:
Elektrode se postavljaju na jednu
ruku i jednu nogu pacijenta
u leeem poloaju
Povezuje se kabel izmedju aparata
i elektroda na pacijentu
Pokree se merenje, a rezultati se
dobiju za manje od dva minuta
Dobijeni rezultati se snimaju na
Karticu pacijenta (PatientCard).
BCM daje podatke koji se odnose na
fluidni balans: viak vode-overhydation (OH), Urea distributivni volumen
(V uree) i ukupnu telesnu vodu (TBW),
kao i podatke koji se odnose na nutricioni status tj. telesni sastav: indeks
masnog tkiva (FTI), indeks nemasnog
tkiva (LTI) i masu elija u telu (BCM).
U Specijalnoj bolnici za HD: Fresenius Medical Care Organizaciona
jedinica Novi Sad je u prvih 6 meseci
2010.godine praeno ukupno 93 bolesnika (37 ena i 56 mukaraca) prosene starosti 57,1 godina (raspon 19

SA STRUNE STRANE

do 86 godina). Kod svih pacijenata je

primenjivana on-line hemodijafiltracija
3x nedeljno u trajanju od 240 do 300
min po tretmanu. Inicijalno, a potom
jednom meseno izraunavana je vrednost BMI i odreivan telesni sastav
korienjem BCM-a firme Fresenius
Medical Care. Na osnovu vrednosti
BMI bolesnici su podeljeni u tri grupe:
normalno uhranjeni (BMI od 18,6-24,5
kg/m2), pothranjeni (BMI<18,5 kg/
m2) i sa prekomernom telesnom masom (BMI >25 kg/m2). Kod pacijenata
sa poremeajima nutricionog statusa uz
saradnju sa nutricionistom preduzete su
odgovarajue korektivne mere. Period
praenja bolesnika bio je 6 meseci. Inicijalno, najvei broj pacijenata je imao
prekomernu telesnu teinu i to: 20/93
(21%) ena 22/93 (22,65%) mukaraca, to ukupno iznosi 42 (43,65%)
bolesnika. Normalan FTI (Fat Tissue
Index) je imao najvei broj bolesnika
21/93 (22,1%) ena i 31/93 (33,3%)
mukaraca, ukupno 52 (55,4%). LTI
(Lean Tissue Index) je bio normalan kod 17/93( 17,9%) ena i 31/93
(33,3%) mukaraca. Nakon est meseci
od uvoenja korektivnih mera nije dolo do statistiki znaajne promene BMI
i broja bolesnika sa prekomernom telesnom masom. Broj bolesnika koji su
poboljali vrednost LTI znaajno je povean (2kvadrat test; p<0.05). Takoe
je statistiki znaajno povean broj bolesnika koji su poboljali vrednosti FTI
(2 kvadrat test; p=0.006).
Poremeaji nutricije su jo uvek esta
pojava kod bolesnika leenih hemodijalizom, ak i u centrima gde se primenjuju najsavremenije dijalizne procedure kao to je on-line hemodijafiltracija.
U naem dijaliznom centru najuestaliji
poremeaj nutricije bio je gojaznost
koja se sree kod 43% bolesnika. Relativno visok procenat bolesnika pati od
pothranjenosti. Primena nutricionistikih korektivnih mera tokom perioda od
6 meseci dovela je do znaajnog poboljanja vrednosti LTI i FTI. Zbog pouzdanosti dobijenih rezultata, jednostavnosti i neinvazivnosti, primena BCM-a
omoguava minuciozno praenje stanja
nutricije kod bolesnika leenih hemodijalizom i pravovremeno preduzimanje
korektivnih nutricionistikih mera

SA SVIH STRANA

DECEMBAR 2012

Udrenje bubrenih invalida Subotice

SREAN ODLAZAK
U PENZIJU SESTRI IBIKI
Malo je lepih trenutaka kada ovek moe podvui crtu i rei da je
asno odradio svoj radni vek. Dana
26.10.2012. godine u Subotici, u sali
Jelena kolektiv Opte bolnice Subotica, Odeljenja za hemodijalizu i lanovi
Udruenja bubrenih invalida Subotica,
su imali ast da skromno obelee odlazak u penziju medicinske sestre Zemko
Iboje, zvane iz milja Ibika.
Retko je naii na sluaj da neko provede 35 godina radnog staa na internom odeljenju, a od toga 33 godine na
hemodijalizi u Subotici. U emotivnom
obraanju, sa suzama u oima, sestra
Ibika je rezimirala svoj radni vek i
sa tugom rekla da se trenutno rastaje od
kolektiva, ali se posveuje svojoj porodici i unuku. Svi pacijenti sa hemodijalize koji su imali prilike da upoznaju
sestru Ibiku, veno e se seati njenog osmeha, prijatne rei, ivog temperamenta i strunog rada koji je ulivao
poverenje i veru u bolje sutra.
Skromni pokloni ne mogu da iskau
svu zahvalnost, ali se nadamo da e biti
stalno seanje kako Ibike na kolektiv
i udruenje, tako i nas na sestru Ibiku.
Prilikom skromne proslave uz puno
otvorenosti, iskrenosti u oputenoj
atmosferi koju je uveliao Casablanco Band Subotica, druenje je potrajalo do iza ponoi.
U toku veeri glavna sestra Rua je u
ime kolektiva i nas prisutnih proitala
jednu pesmu namenjenu Ibiki koju
ovom prilikom objavljujemo.



10

Zoran Mikovi
Predsednik Udruenja

Retko je naii na sluaj da neko provede 35 godina

radnog staa na internom odeljenju, a od toga 33
godine na hemodijalizi u Subotici.

DECEMBAR 2012

Egy plya tja vget r.

A gyorsvonat megll,
s a bcsz titrs
ms vonatra szll.
Az id vonatn
lassan dcg tovbb,
s ha kinz ablakn,
nem fut el gy a tj,
ahogy elfutott - az ifjsg.
Az ember a mltba
ezerszer visszanz,
s szeretn jra lni
mindazt, ami szp.
Lassitana az idt,
s megllitana
a legszebb perceket,
de az id kerekt
megllitani nem lehet.
Amilyen hosszu volt az t,
annyi szepet rejt a mlt!
Ahogy este a Nap leszll,
gy vlik mlt a jelen,
mg pirkad a hajnal,
a jv esak sejtelem.
Az ember a mltba
ezerszer visszanz,
knnynek ltszik a bcszs,
De bcszni mindig nehz!
Karijera dolazi do kraja.
Stae brzi voz,
a putnik se oprata
On e biti putnik na drugom vozu
Na vozu vremena
polako prolazi dalje,
gleda kroz prozor,
prizor ne prolazi brzo
kao to je mladost prola.
ovek u prolost
hiljadu puta pogleda unazad,
i eli da ponovo ivi
sve to je lepo.
Vreme bi voleo da uspori
I da zaustavi
I najlepe trenutke,
ali toak vremena
Ne moe biti zaustavljen.
Kao to je bio dug put,
toliko lepote skriva prolost,
dok zora BUDI
budunost je samo nagovetaj
ovek u prolost
hiljadu puta pogleda unazad,
oprotaj izgleda lak,
ali uvek je teko rei ZBOGOM!

11

SA SVIH STRANA

DECEMBAR 2012

Udruenje bubrenih invalida Vrbas

Propusti i nedostaci
Dana 20.09.2012. u skladu sa planiranim aktivnostima Saveza, odrano je
prvo predavanje u prostorijama Opte
bolnice Vrbas, pri emu je domain susreta bilo Udruenje bubrenih invalida
Vrbas.
Predavanje je odrano od strane
Mikovi Zorana i tom prilikom su
objanjeni propusti i nedostaci koji su
evidentni u Pravilniku o standardima
materijala za dijalizu koji se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takoe je ukazano
da je u mnogim dijaliznim centrima
na teritoriji APV evidentan problem
oko adekvatne dijalize, obezbeivanja
neophodnih terapijskih medikamenata kao to su: vensko gvoe, eritropoetini, beviplex, vitamin C, kao
i da u mnogim centrima pacijentima
nije omogueno da dobiju fotokopiju
mesenog nalaza krvi, kako bi mogli
pravilno da se ponaaju prilikom reima ishrane. Takoe je ukazano da je u
toku postupak sagledavanja svih problema na teritoriji Republike Srbije,

12

na osnovu ega e se Savez bubrenih

invalida Vojvodine preko Republikog
Saveza, obratiti Ministarstvu zdravlja
RS i Vladi RS. Susretu su prisustvovali: lanovi Udruenja Vrbas, Subotica,

Baka Palanka, delegacija udruenja

"Pan - transplant" i medicinsko osoblje
odeljenja hemodijalize Vrbas.
Programsku aktivnost medijski je
propratila lokalna RTV Vrbas.

HODAJ USPRAVNO

14

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

HODAJ USPRAVNO

15

HODAJ USPRAVNO

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

Udruenje bubrenih invalida Sr. Mitrovica

Savez bubrenih invalida Vojvodine

Hodaj uspravno - Pali 2012

Dana 26.08.2012. godine, prema projektu Hodaj uspravno - Pali 2012",
koji je podneo Savez bubrenih invalida Vojvodine u partnerstvu sa Savezom
drutavaVojvodine za borbu protiv eerne bolesti i koji je odobren od strane
Ministarstva omladine i sporta RS, odrano je prvo sportsko nadmetanje u disciplinama: ah, pikado i visea kugla.
Susret je imao sportsko edukativni
karakter. Manifestacija je podrana od
strane grada Subotica, Opte bolnice
Subotica, JKP Parking Subotica, Zoo
vrta Pali, pekare Evropa Subotica i
drugih donatora. Uestvovalo je ukupno 127 lanova navedena dva Saveza.
Susret je najavljen i medijski propraen
od strane YU eco tv Subotica, City tv
Subotica, K23 tv Subotica, Panontv
Subotica, Radio Subotice, Subotikih
novina i lista Blic.
Program je realizovan u prisustvu dr
engeri Atile, lana gradskog vea za
zdravstvena, socijalna pitanja i ekologiju grada Subotica, primarijusa dr Tili
Gustava, u penziji, osnivaa hemodijalize Subotica, dr Pri Ivanke doktorice
na dijalizi u Subotici od osnivanja di-

Predavanje na
temu: Poremeaj
metabolizma,
kalcijuma i fosfora
kostiju kod bubrenih
bolesnika, odrao je
dr Vasilije Tomanoski,
naelnik specijalne
bolnice Fresenius
Medical Care
stvovale su ekipe Udruenja bubrenih
invalida Kikinde, Zrenjanina, Sremske
Mitrovice, Subotice i Saveza-Novi Sad,
kao i ekipe Udruenja zaborbu protiv
eerne bolesti: Ba, Plandite, Senta,
Subotica i Saveza Novi Sad.
Tom prilikom postignuti su sledei
rezultati:

Visea kugla:

jaliznog centra, a predavanje na temu:

''Poremeaj metabolizma, kalcijuma i
fosfora kostiju kod bubrenih bolesnika'', odrao je drVasilije Tomanoski,
naelnik specijalne bolnice ''Fresenius
Medical Care''. Tokom takmienja ue-

1. Milanov Vera
2. ali Boana
3. Miloevi Milena

ah:

Ponovnim odlaskom
u pozorite, kao i
odlaskom na Sajam
knjiga u Beogradu,
zavren je jesenji deo
kulturnog ivota.

Osmehom do zdravlja
lanovi Udruenja bubrenih invalida Sremska Mitrovica nastavlja sa svojim obeanim radom iako spadamo u
teku grupu bolesnika, pokuaemo to
vie da izmamimo sreu i osmeh kod
naih lanova.
Nismozaboravili ni vanost edukacije, kako za nove, tako i za stare lanove.
Veoma je vano pravilnom ishranom
spreiti, unos velike koliine kalijuma,
koji moe biti koban za nae srce.
Takoe, od izuzetnog znaaja za nas
je dobra krvna slika, koja nam omoguava fiziku aktivnost, koja u hladnim
i tmurnim danima daje bolje raspoloenje. Dobra krvna slika se postie
upotrebom adekvatnih medikamenata,
koje odreuje nefrolog. Ipak, iz raznih
razloga, dolazi do nedostatka ampuliranog gvoa, kao i eritropoetina, koji
su neophodni za dobru krvnu sliku kod
pacijenata na hemodijalizi.
Udruenje
bubrenih
invalida
Sr.Mitrovica se i u ovom kvartalu potrudilo da omogui svojim lanovima

bogat kulturni
i sportski ivot. Ponovnim
odlaskom
u
pozorite, kao
i odlazak na
Sajam knjiga u
Beogradu, zavren je jesenji
deo kulturnog
ivota.
Ove godine
su sportska takmienja bila
malo zanemarena u korist borbe Udruenja sa
Ministarstvom
zdravlja. Ipak,
obraz su nam osvetlale Ljilja Gradi sa
osvojenim prvim mestom u stonom tenisu, kao i Mirjana Marinkovi sa srebrnom medaljom u istoj disciplini.
Ovom prilikom se zahvaljujemo Optini Sr.Mitrovica na finansijskoj podr-

SA SVIH STRANA

ci, kao i KBC banci. Velika zahvalnost

pripada i oveku velikog srca Hajduk
Borisu D.O.O. Hidronik iz ida.



Udrenje bubrenih invalida

Sr. Mitrovica

1. Kriov Jan
2. Manda Jan
3. Krsteski Valentino

Pikado (ene):

1. Miloevi Milena
2. Bata Terezija
3. Janjanin Gordana

Pikado (mukarci):

1. Krian Florijan
2. Kenjere Marijan
3. Davidovi Dragan

Susret je odran u kompleksu restorana ''Vila Viktorija plus'' Pali, uz muziku podrku lokalnog sastava ''Alegro
bend'' Subotica.
Svim uesnicima u etiri organizovane grupe omoguena je besplatna
poseta Zolokom vrtu Pali.

16

17

PREDAVANJA

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

PROMENE NA KOI KOD OSOBA

KOJIMA JE TRANSPLANTIRAN ORGAN
Udruenje dijaliziranih i transplantiranih bubrenih invalida Novi Sad,
u saradnji sa Klinikom za kono-venerin ebolesti KC Vojvodine, organizovalo je strunomedicinsko-edukativno
predavanje na navedenu temu. Od strane lekara dermatologa dr Tatjane Ro,
koje je odrano 20. oktobra. 2012. god.
usveanoj sali Restorana-hotela NaaTvrava (Petrovaradin), namenjenojtransplantiranim pacijentima, kojima je
presaen bubreg i pacijentima kojima
je presaena jetra, kao i pacijentima
u pripremnoj fazi za transplantaciju.
Kao gosti, na predavanju prisustvovali su predstavnici i lanovi Udruenja
transplantiranihVojvodine Pan Transplant.

Predavanje

Posle uvodne rei od strane organizatora predavanja, Borivoja Odadia, prisutnima su se obratile dr
Tatjana Ro i dr Branislava Gaji,
dermatolog. Nakon upoznavanja
sa uesnicima, dr Ro je istakla
znaaj o podizanju svesti kod
pacijenata kod kojih su presaeni organi, kada je u pitanju
terapija imunosupresivima,
koju moraju da koriste do kraja svog ivota i faktora rizika
nastanka raka koe, kaoposledice dugogodinje primene imunosupresiva.
Ovo je samo jedan manji
deo veoma zanimljivog i pounog predavanja.
Po reima predavaa dr Tatjane
Ro: broj novih sluajeva malignih
tumora koe (tzv. Incidencija) u stalnom je porastu u itavom svetu, a
u zavisnosti od geografskih faktora
uveava se za 3 do 8% godinje.
Brojne studije su dokazale da
osobe kojima su transplantirani
organi imaju povean rizik po-

18

Razliite studije
na svetskom nivou
pokazale su da je
kod osoba nakon
transplantacije organa
povean rizik za
nastanak raka koe,
u odnosu na osobe
kojima nisu presaivani
organi, to se tumai
viegodinjom
primenom
imunosupresivnih
lekova u sadejstvu sa
drugim faktorima

MELANOM (ini oko 3% svih malignih

tumora koe, incidencija priblino 7 na
100.000 stanovnika, nepredvidljivog
ponaanja, uzronik je visoke smrtnosti
ako se ne prepozna na vreme).
Kao Faktore Rizika nastanka malignih tumora koe dr Ro navela je
Prekomerna izloenost ultra
ljubiastom (UV) i jonizujuem
zraanju
Stanje hronine primene
imunosupresije
Izloenost derivatima arsena
i katrana
Infekcije onkogenim virusima
Povean broj mladea
Pojedina genetska oboljenja
Prisustvo arita hronine upale
itd..
U nastavku predavanja dr Ro osvrnula se i na samopregled koe od strane
potecijalno ugroenih pacijenata, kao
bitnog predikatora za rano otkrivanje
nastanka raka koe, prevenciji razliitog ponaanja na suncu i obaveznoj

primeni antisolarnih krema i preparata

za zatitu koe, a u cilju bezbednijeg i
dueg boravka na suncu u delovima
dana kada je to preporuljivo za osobe
sa osetljivim tipom koe.
Potom objasnila je re, IMUNOSUPRESIJA (sniena imunoloka otpornost), i navela: da je to vaanfaktor
rizika. Objasnila je kojim se nainom
borimo protiv tumora koe, pojam znaenja Dermoskopija, kao i pojam neinvazivnog pregleda lezija koe pomou
dermoskopa.

Zainteresovani pacijenti

Usledila su mnogobrojna pitanja

upuena dr Ro od strane prisutnih, to
je dobar znak da je edukativno-predavanje sa panjom propraeno. Svim
uesnicima u predavanju podeljena
je i video prezentacija u tampanom
materijalu, autora: dr Tatjane Ro i dr
Milane Ivkov-Simi. Kao promotivni
materijal Udruenja dijaliziranih i transplantiranih bubrenih invalida Novi
Sad podeljeni su i blok- notesi, hemijske olovke.
Uesnici u predavanju zahvalili su se
predavaima dr Tatjani Ro i dr Brani-

PREDAVANJA

slavi Gaji na potpuno razumljivom,

prilagoenom predavanju kao i prijatnoj atmosferi koja je dominirala sve
vreme prezentacije.
Na samom kraju predavanja svi transplantitrani pacijenti sloili su se u jednom: da nije dovoljno posveena panja
transplantiranima u nastavku leenja i
ouvanju to je mogue kvalitetnije i
due funkcije presaenog organa, od
strane lekara zaduenihz a monitoring
pacijenata kojima je presaen organ, a
pri tome uzimajui u obzir injenicu mortalitet i odbacivanje transplantata,
to znai da pacijent kojem je presaen
organ ne znai istovremeno i da je u
potpunosti izleen.
Prisutni su zahvalili i organizatorupredavanja u elji da nastavi sa organizovanjem edukativnih predavanja vezana za
tupopulaciju bolesnika. Nakon predavanja je usledilo u prijatnoj atmosferi
Restorana Naa Tvrava zajedniko druenje i razmena linih iskustava
meu lanovima Udruenja dijaliziranih
i transplantiranih bubrenih invalida
Novi Sad i Udruenja transplantiranih
Vojvodine Pan Transplant.

Borivoj Odadi

jave malignih oboljenja meu kojima

maligni tumori koe ine 40-50%. Incidencija nemelanomskih tumora koe
kod transplantiranih pacijenata u amerikim i zapadno-evropskim studijama
poveana je za oko 5% dve godine nakon transplantacije, za 10-27% deset
godina nakon transplantacije, a 20. godina nakon transplantacije za 40-60% (
u Australiji i do 80%). dr Ro uesnicima u predavanju predoila je koji su
najznaajniji maligni tumori koe,

BAZOCELULARNI ( ini oko 80% svih

malignih tumora koe, sporo raste, razara okolna tkiva, retko metastazira)
SKVAMOCELULARNI (planocelularni), (ini oko15% svih malignih tumora
koe, ima umerenu skolonost metastaziranju ),
19

SA SVIH STRANA

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

Udruenje dijaliziranih i transplantiranih

bubrenih bolesnika Novi Sad

SA SVIH STRANA

UKUPNA DNEVNA KOLIINA I PRIPREMA

Prezentacija pravilne pripreme

ishrane kod pacijenata na dijalizi

Kalijum

Fosfor

Belanevine

Voda

Natrijum

Kcal

Kj

2119 mg

1213 mg

78 g

990 g

1439 mg

1154

4828

Kalijum

Fosfor

Belanevine

Voda

Natrijum

Kcal

Kj

176 mg

314 mg

14 g

170 g

702 mg

278

1164

Doruak

1 olja kafe ili aja (125 g), 1 zemika (40 g), 10 g dijet
sira kamembera, 30 % masti u suvoj materiji

margarina, 50 g

Uina

Udruenje dijaliziranih i transplantiranih bubrenih invalida Novi Sad,

uvrstilo je u svoje redovne programske
aktivnosti i aktivnost Eedukativne radionice za svoje lanove i lanove porodinog domainstva, ali i sve ostale
zainteresovane. Ovom prilikom predstavljen je pravilan nain pripreme
obroka pacijenata na dijalizi a u cilju
to kvalitetnijeg i dueg ivot osoba na
dijalizi.
Tokom meseca avgusta u prijatnom
ambijentu Restorana- hotela Naa
Tvrava u Petrovaradinu, od strane
transplantiranog lana udruenja, putem video-prezentacije predstavljen je
kompletan jednodnevni MENI ishrane,
sa potrebnim i dozvoljenim sastojcima
koji su prilagoeni toj populaciji pacijenata, sa tano odredjenim nutritivnim
i kalorijskim vrednostima po tablicama

i preporukama lekara internista nefrologa.

Postojala je mogunost praenja navedene prezentacije je i kroz tampanu
kolor brouru, koja e im dalje u kunim uslovima olakati ideju za pripremu brzog i pravilnog obroka.
Nakon prezentacije usledila je interaktivna komunikacija izmeu ciljne
grupe i predavaa o tehnikama i kratkim korisnim kulinarskim savetima .
Na kraju prisutnima je posluen
kompletan ruak po tablicama koje su
bile predmet predavanja kako bi uesnici imali oseaj ukusa, pravilno pripremljene hrane.
Udruenje planira da u budue, koliko to finansijske mogunosti dozvoljavaju, svaka Radionica ima po jedan
pravilno pripremljen celodnevni obrok
te e se time postii da se na jelovni-

Ovom prilikom
predstavljen je
pravilan nain
pripreme obroka
pacijenata na dijalizi a
u cilju to kvalitetnijeg
i dueg ivot osoba na
dijalizi

ku dijaliziranih pacijenata nae raznovrstan izbor ukusne kuvane hrane bez

vika soli i tetnih vetakih zaina.

Kalijum

Fosfor

Belanevine

Voda

Natrijum

Kcal

Kj

151 mg

11 mg

90 g

3 mg

68

284

Peena jabuka
100 g jabuke sa ljuskom
Iz jabuke izvaditi deo sa koticama, staviti u alufoliju i pei oko 20 minuta u prethodno
zagrejanoj rerni.

Ruak
Kalijum

Fosfor

Belanevine

Voda

Natrijum

Kcal

Kj

1095 mg

336 mg

30 g

367 g

386 mg

367

1531

Govea rulada
1 govea rulada (100 g), na vrh noa senfa, biber, paprika, 1 tanak listi unke (20 g), 1 mali
krastavac (20 g), glavice crnog luka, kaf. kaiice dijet
-ulja, 1 supena kaika crnog vina, 3 supene
kaike supe od mesa.
Goveu ruladu oprati i osuiti kuhinjskim papirom. Premazati senfom i zainiti biberom i paprikom. Na
ruladu staviti unku, krastavac i crni luk. Ruladu uviti i uvrstiti akalicama ili koncem. Ulje dobro
zagrejati i ruladu dobro prepei. Preliti crnim vinom i sa 3 supene kaike supe ili vode i na slaboj vatri
priti 70 -90 minuta. Pre serviranja ukloniti akalice, odnosno konac.
Krompir pire
100 g krompira
Oljutiti krompir skuvati. Oceeni krompir ispasirati i odmah sluiti.

Borivoj Odadi
Predsednik Udruenja

Modri kupus
150 g modrog kupusa, male glavice crnog luka, kaf. kaiice dijet
karanfili (po elji), biber, sire, slatka materija (zamena za eer).

-ulja, 20 g jabuke, lorber,

Kupus i luk isei na tanka rezance. Ulje zagrejati i u njemu prodinstati luk. Dodati u to kupus, jabuku,
zaine i preliti sa malo vode. Dinstati oko 30 minuta.

Popodnevna uina
Kalijum

Fosfor

Belanevine

Voda

Natrijum

Kcal

Kj

210 mg

257 mg

18 g

101 g

141 mg

152

633

2 krike dvopeka, 120 g posnog krem sira, 1 kaf. kaiica iseckanog mladog luka.

Veera
Kalijum

Fosfor

Belanevine

Voda

Natrijum

Kcal

Kj

679 mg

295 mg

15 g

261 g

205 mg

289

1211

Grka salata sa lepinjom

50 g paradajza, 100 g paprike, 30 g krastavaca, 20 g crnog luka, 30 g zelene salate, 60 g
ovijeg sira (ili feta sira), 1 supena kaika sireta, 1 kaf. kaiica dijet
-ulja, biber, 1 kaf.
kaiica koturia mladog luka, bosiljak, 25 g lepinje.
Sve dodatke za salatu oprati, oistiti i sitno iseckati. Sir isei na kockice i pomeati sa
salatom. Od sireta, ulja i bibera napraviti marinadu i preliti preko salate. Salatu staviti u
raseenu lepinju. Preko svega staviti koturie mladog luka i ukrasiti listiima bosiljka.

Primedba:

Uvek vodite protokol o ishrani. Zapisujte ta jedete i pijete i

dogovorite se sa lekarem koja vam je teina potrebna.

20

21

SA SVIH STRANA

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

Udruenje dijaliziranih, transplantiranih i bubrenih invalida

Optine Kikinda
RUAK:

GOVEA RULADA !
Govea rulada (100 grama),
na vrh noa senfa, biber, paprika,
1. tanak listi unkarice (20 grama), 1. mali krastavac (20 g),
glavice crnog luka, kaf. Kaikice dijet ulja, 1 supena kaika
crnog vina, 3 supene kaike supe
od mesa.

Priprema:

2. Goveu ruladu oprati i osuiti

kuhinjskim papirom. Premazati
senfom i zainiti biberom i paprikom. Na ruladu staviti unku,
krastavac i crni luk. Ruladu uviti
i uvrstiti akalicom ili koncem.
Ulje dobro zagrejati i ruladu dobro
ispei sa obe strane. Preliti crnim
vinom i sa 3 supene kaike supe ili
vode i na slaboj vatri pei oko 7090 minuta. Pre serviranja ukloniti
akalice, odnosno konac.

Prilog : Krompir pire !

100 g. krompira,
Oljutiti krompir skuvati. Ocediti
krompir ispasirati i odmah sluiti.

3. Salata : Modri kupus !

150 g. modrog kupusa male glavice crnog luka, kaf. kaiice dijet-ulja, 20 g. jabuke, lorber, karanfili, biber, sire, na vrh noa eera.

Priprema :

Kupus i luk isei na tanke rezance,

ulje zagrejati i u njemu prodinstati
luk, dodati u to kupus, jabuke, zaine i preliti sa malo vode. Dinstati
oko 30 minuta.

22

Nedeljni meni
U nedelju, 24. 06.
2012. godine, Udruenje dijaliziranih, transplantiranih i bubrenih invalida Optine
Kikinda u saradnji sa
Udruenjem bubrenih
invalida Vrac odralo je na jezeru Baja
u Ruskom Selu, edukativnu radionicu na
temu: Praktina priprema pravilnog nedeljnog menija hrane,
sa savetima za dijalizirane pacijente i
lanove njihovih porodica.
Skupu su prisustvovali i predstavnici Optinske organizacije Zrenjanin.
U radionici je uestvovalo 15 lanova
Udruenja Optine Kikinda, uz prisustvo dr Olivere Milievi i medicinskih
sestara iz zdravstvenog centra Kosta
Sredojev ljuka. U saradnji sa lanovima iz Vrca uspeli smo da prisutnima predoimo kako bi trebao da
izgleda jedan pravilan meni hrane za
dijalizirane pacijente.
Osoblje jezera Baja nam je izalo u susret i pripremilo obroke prema
dostavljenom jelovniku, te su prisutni imali priliku i da probaju navedeno, ime su bili oduevljeni. Sekretar
Udruenja, Ivana Stupar dala je kratak
osvrt na znaaj pravilne ishrane i kvalitet, kao i sadraj hrane koja se unosi
u organizam, a dr Olivera je objasnila
ulogu pojedinih hormona i njihov uticaj na organizam pacijenata na dijalizi.
Uz prijatnu atmosferu,
predsednik
Saveza
bubrenih invalida
Vojvodine Zoran
Mikovi, realizovao je aktivnost pod

SA STRUNE STRANE

Hodaj uspravno Pali 2012

Poremeaj metabolizma kalcijuma

i fosfora kod bubrenih bolesnika
Dr sc. med. Vasilije Tomanoski

Specijalna bolnica za hemodijalizu Fresenius Medical Care Novi Sad

nazivom Pisanje projekata i objasnio nam kako izgleda rad na samom

projektu, kao i to koliko je vremena i
materijala potrebno da bi se uspeno
ostvario jedan projekat i kako je cilj
svakog rada ukljuenje i saradnja sa to
veim brojem lanova.

Renalna osteodistrofija (ROD) predstavlja sistemski poremeaj metabolizma minerala i kostiju u hroninoj
bubrenoj insuficijenciji (HBI) koji se
manifestuje: abnormalnostima kalcijuma (Ca), fosfata (PO4), paratireoidnog
hormona (PTH), metabolizma vitamina D, abnormalnostima u kostnoj pregradnji, mineralizaciji, volumenu, linearnom rastu i jaini i kalcifikacijama
krvnih sudova i drugih mekih tkiva i

organa. Hormoni koji reguliu metabolizam Ca i fosfata u organizmu su PTH

i vitamin D.
PTH iz paratireoidnih lezdi regulie nivo Ca i fosfata u organizmu moduliui aktivnost specifinih
elija u kostima i bubregu. PTH stimulie osteoklaste koji vre resorpciju kosti i oslobaanje Ca i fosfata
iz kosti, stimulie reapsorpciju Ca i
inhibie reapsorpciju fosfata u bu-

SKUPTINA UDRUENJA
Na jezeru Baja je 12.04.2012.godine odrana Skuptina Udruenja dijaliziranih, transplantiranih i bubrenih
invalida Optine Kikinda. Ministarstvo
rada i socijalne politike nije smatralo
da bi trebalo izdvojiti finansijska sredstva za realizaciju Skuptine Udruenja, te je predsednik ove organizacije,
Jovo Stupar smatrao, da su sredstva dobijena kroz lanarinu pogodna za ovu
namenu.
Nakon oficijalnog dela prisutni su
uivali u neformalnom razgovoru i pokuajima da kroz isti prinau reenja za
novonastale probleme. Prisutno je bilo i
medicinsko osoblje sa dijalize, koje nas
uvek prati: dr Olivera Milievi, glavna
medicinska sestra, Velinka Gvozden i
nekolicina medicinskih sestara. Skupu
je prisustvovao i predsednik saveta osoba sa invaliditetom, koji nam je sa svoje
strane obeao bezuslovnu pomo.

Thyroid and Parathyroid Glands

Thyroid
Glands

Parathyroid Glands

brenim tubulima, stimulie sintezu

aktivnog metabolita vitamina D3 u
bubregu koji poveava apsorpciju Ca
i fosfata u crevu, to sve zajedno kao
krajnji rezultat ima poveanje nivoa
Ca i smanjenje nivoa fosfata.Novija
saznanja o vitaminu D sugeriu da
je pravilnije smatrati da je vitamin D
steroidnihormon, a ne vitamin u njegovom klasinom smislu. Hemijske
transformacije vitamin D do dobijanja aktivnih metabolita su iste kao
kod metabolizma drugih steroidnih
hormona nadbubrega i gonada. Vitamin D3 (Holekalciferol) se u organizamu nosi hranom ili se sintetie u
koi pod dejstvom UV svetla. Da bi
ispoljio fizioloke efekte vitamin D3
mora da se metabolie, prvo u jetri
gde se stvara 25-hidroksi- vitamin
D3 (calcidiol), koji je glavna cirkuliua forma i predstavlja depo vitamina D3 u organizmu. U bubregu
se stvara 1,25-dihidroksi- vitamin
D3 ili kalcitriol koji je najaktivniji
metabolit vitamina D u organizmu.
Kalcitriol ispoljava fizioloke afekte
na ciljnim organima kao to su tanko crevo, paratireoidne lezde, kosti
drugi. On poveava apsorpciju Ca i
fosfata u tankom crevu, smanjuje ekskreciju Ca i fosfata putem bubrega i
suprimira oslobaanje PTH.
U ranoj fazi hronine bubrene insuficijencije (HBI) pri jaini glomerulske filtracije (JGF) oko 60 ml/min

23

SA STRUNE STRANE

(50% bubrene funkcije) kada je smanjen broj aktivnih nefrona u bubregu

dolazi do tranzitornog porasta fosfata
u serumu i smanjene produkcije kalcitriola. Ove promene stimuliu sekreciju PTH, koji utie da se povea
fosfaturija i produkcija kalcitriola u
bubregu. Znai, povieni nivo PTH u
ranoj fazi HBI predstavlja kompenzatorni mehanizam da se odri nivo fosfata i kalcitriola u normalnom opsegu.
U uznapredovaloj HBI pri JGF ispod
30 ml/min (25 % bubrene funkcije)
i normalnom unosu fosfata oko 1000
mg/dan dolazi do manifestne hiperfosfatemije kojupoviena sekrecija
PTH vie ne moe da kompenzuje.
Zato je vano u ovoj fazi HBI dijetom
da se ogranii unos fosfatana oko 600800 mg/dan i da se pone sa ranom
primenom fosfatnih vezivaa kako
ne bi dolo do pojave hiperfosfatemije. Povien nivo fosfata ima direktan
efekat na paratireoidne lezde za pojavu hiperplazije i poveanu sekreciju
PTH, a indirektno utie na smanjenje
nivoa kalcitriola i Caina pojavu skeletne rezistencije na dejstvo PTH, to
sve zajedno rezultuje manifestnim

hiperparatireoidizmom (HPT). Hiperfosfatemija, sa druge strane, dovodi

do poveanja proizvoda CaxP u krvi i
pojave kalcifikacija u mekim tkivima,
krvnim sudovima, to utie na poveani morbiditet i mortalitet bolesnikasa HBI.

24

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

Nefrolozi diferenciraju 5 razliitih

histolokih tipova ROD na osnovu 3
kriterijuma: brzine pre gradnje, mineralizacije i volumena kosti. U histoloke tipove sa ubrzanom kostnom
pregradnjom spadaju osteitisfibrosacystica-OFC (HPT kostna bolest),
blagi HPT i meana ROD, a u one sa
usporenompregradnjom:adinamina
kostna bolest (AKB) i osteomalacija.
Uestalost pojedinih tipova ROD je
varirala u poslednjim decenijama. Poetkom 80-tih najuestalije su bile meana ROD (50%) i OFC (40%), osteomalacija je imala uestalost oko10%,
a AKB nije ni detektovana. Poetkom
ovog veka uestalost OFC i dalje je
bila visoka oko 45%, AKB imala je
takoe veliku uestalost oko 45 %,
a uestalost meane ROD se smanjila na oko 10%, dok je osteomalacija
veoma retka. Na poveanu prevalencu
adinamine kostne bolesti utiu vie
faktora kao to su: optereenje aluminijumom, veliko optereenje Ca, nizak
nivo PTH, prekomerni tretman vitaminom D, stariji uzrast, vea prevalenca
diabetes mellitusa, peritoneumska dijaliza.

Za detekciju fibrocistinog osteitisa (HPT bolesti kostiju) koristi

se i rentgen snimak kostiju lobanje,
aka, karlice i dugih kostiju. HPT i
AKB mogu da dovedu do znatnog
smanjenja gustine minerala u kostima (BMD) koji se meri metodom

DEXA. Ciljna mesta merenja su

vratna dkolenice i lumbalna kima.
Veoma je esto prisutna osteoporoza
kod bubrenih bolesnika, odnosno T
skormanji od -2,5 SD i ovi bolesnici su skloni frakturama. Vie studija
je pokazalo povezanost visokih, ali i
niskih nivoa PTH i rizika od fraktura. Neotpornost kosti na sile pritiska
i poveana uestalost fraktura je zajednika karakteristika i OFC i AKB,
ali je uzrok nastanka razliit. Dok su
kod OFC ubrzana razgradnja kosti
sa formiranjem fibroznog tkiva i posledina osteoporoza uzroni faktori,
kod AKB to su usporena pregradnja
sa smanjenim formiranjem kosti i posledina osteoporoza.
Zajednika karakteristika OFC i
AKB je i pojava vaskularnih kalcifikacija, ali se mehanizam njihovog
nastanka razlikuje. Dok se kod HPT
kostne bolesti usled povienog PTH
i ubrzane razgradnje kosti oslobaaju Ca i PO4, to dovodi do poveanja
njihove koncentracije u krvi i pojave
vaskularnih kalcifikacija, kod AKB
postoji nemogunost da se Ca i PO4
ugrade u kost usled niskog nivoa PTH i
usporene pregradnje. Poseban problem
su kalcifikacije koronarnih arterija i sranih zalistaka.
Istraivanja u poslednjoj deceniji su
utvrdila da kalcifikacija krvnih sudova i mekih tkiva nije sluajan pasivni
proces precipitacije Ca i PO4, nego
dobro regulisan elijski posredovan
proces koji umnogome nalikuje mineralizaciji kosti. Povien nivo fosfata i
optereenje Ca su i dalje glavni faktori u ovom procesu. Jedna od najteih
komplikacija kod bolesnika na HD
je kalcificirajua uremijska arteriolopatija (kalcifilaksija) koja predstavlja
sindrom vaskularnih kalcifikacija,
tromboze i nekroze koe. Rezultuje
hroninim ranama koje ne zarastaju i
obino je fatalna sa visokim procentom smrtnog ishoda, ali je sreom veoma retka.
Studije su pokazale da povien nivo
fosfata iznad 2,55 mmol/L poveava
relativni rizik (RR) mortaliteta (smrtnog ishoda) kod bolesnika na hemodijaliziz a 39 %, da bolesnici sa proizvodom CaxPO4 veim od 5,97 mmol2/

L2 imaju povean RR mortaliteta za

34%. U odnosu na nivo PTH bolesnicis a PTH iznad 600 pg/ml imaju povean RR mortaliteta za 20%. Neke studije su pokazale da je i nizak PTH bio
udruen sa poveanim RR mortaliteta.
Optimalni nivo PTH sa najmanjim RR
mortaliteta je bio u rasponu 200-400
pg/ml.
Tretman renalne osteodistrofije kod
bolesnika na dijalizi obuhvata kontrolu
sekundarnog HPT, odravanje normal-

nedeljno. Sa hemodijalizom se odstranjuje oko 900 mg PO4 potretmanu ili

2.700 mg nedeljno, to rezultuje pozitivnim balansom fosfata od 2.300 mg
nedeljno. Zbog toga je neophodno da
se koristefosfatni vezivai. Kao fosfatni vezivai do sada su se primenjivali
aluminijum-hidroksid, kalcijum-karbonat i kalcijum-acetat. Zbog apsorpcije i toksinog dejstva aluminijuma
sada se uglavnom koriste kalcijumski
i u novije vreme nekalcijumski veziva-

Relativni rizik mortaliteta

1.5

1.18

1.25

1.18

1.02

1
0.35 - 1.45

1.48 - 1.78

1.81 - 2.1

2.13 - 2.52

2.55 - 2.46

s-PO4 (mmol/L)

ne mineralizacije kostiju, odravanje

koncentracije kalcijuma, fosfata i magnezijuma u krvi blizu normale i prevenciju ekstraosealnih kalcifikacija.
Ciljne vrednosti za Caiznose 2,1-2,5
mmol/L, za fosfate 0,8-1,45 mmol/L
iza PTH 2-9 puta iznad gornje granice
testa.
Spreavanje hiperfosfatemije se postie pravilnom ishranom, sa sasvim
blagom restrikcijom unosa fosfata od
1000-1200 mg/dan ime se olakava
kontrola nivoa fosfata u serumu i odrava nulti balans fosfata. Da bi bolesnik imao dobar nivo albumina, koji
je pokazatelj uhranjenosti i prediktor
preivljavanja, treba da unese 1,0-1,2
g/kg/dan proteina. Ovim unosom proteina se unosi oko 1200 mg/dan fosfata. Od unete koliine fosfata 60%
se apsorbuje, to iznosi oko 5.000 mg/

i fosfata. Oni se uzimaju sa hranom

u toku obroka i treba da se saeka da
proe 1 sat posle jela da bi se uzeli
drugi lekovi. Kalcijum-acetat (Osvaren) je efikasniji veziva fosfata od
kalcijum-karbonata i priblino polovina doze kalcijum-acetata je potrebna
za vezivanje iste koliine fosfata, ime
se smanjuje uneta koliina elementarnog kalcijuma. Nekalcijumski vezivai
fosfata su sevelamer (Renagel, Renvela) i lantan karbonat (Fosrenol ),
ijom primenom je smanjen rizik od
optereenja organizma kalcijumom i
hiperkalcemije .
U odnosu na balans Ca kod bolesnika na hemodijalizi, studije se pokazale da je on kod veine bolesnika
bio pozitivan pri unosu elementarnog
Ca hranom od 800 mg na dan. U toku
hemodijalize postoji takoe pozitivan

SA STRUNE STRANE

fluks Ca u organizam, u zavisnosti od

koncentracije Ca u dijaliznoj tenosti.
Ranije su se koristile visoke koncentracije kalcijuma u dijaliznoj tenosti
(1,75 mmol/L) da bi se postigao pozitivan balans kalcijuma i u cilju da se
inhibie sekrecija PTH. Kada se kao
fosfatni vezivai koriste soli kalcijuma
zajedno sa kalcitriolom, hemodijaliza
sa koncentracijom Ca u dijaliznoj tenosti od 1,75 mmol/L moe da rezultuje pozitivnim balansom Ca, znaajnim
optereenjem organizma Ca i pojavom
kalcifikacija u krvnim sudovima i u
visceralnim organima. Sada se najvie koriste rastvori sa koncentracijom
kalcijuma u dijaliznoj tenosti od 1,5
i 1,25 mmol/L.
Adekvatna kontrola hiperparatireoidizma se postie i ukoliko se rano
zapone terapija kalcitriolom (caps.
Alpha D3, caps. Rocaltrol) u dozi od
0,25 -1,0 g na dan.
Drugi modalitet terapije sa kalcitriolom je pulsna terapija. Ona se sastoji
od veih doza kalcitriola, 2-4 g koje
se daju dva ili tri puta nedeljno. Postoje i preparati vitamina D3 koji se daju
intravenski (Paricalcitol-Zemplar 2-5
g/ml, Calcitriol- Calcijex 1 g/ml)
u terapiji HPT. Najnoviji lekovi u leenju HPT su kalcimimetici (Cinacalcet, Mimpara tbl. 30 mg, 60 mg, 90
mg) koji direktno suprimiraju sekreciju
PTH. Studije su pokazale da je efekat
terapije kalcimimeticima bio znatno
bolji u odnosu na konvencionalnu terapiju kalcijumom i aktivnim metabolitima vitamina D.
Kada se razvije teka hiperplazija
paratireoidnih lezdi sa ekstremnim
poveanjem nivoa parathormona u
serumu (preko 1500 pg/ml) i kada je
veoma teko lekovima da se kontrolie sekundarni HPT, neophodno je da
se uradi operativno odstranjenje uveanih paratireoidnih lezdi- paratireoidektomija.Za preoperativnu dijagnozu hiperplazije paratireiodnih lezdi i
njihovu lokalizaciju koriste se sledee
tehnike: ehosonografski pregled, CT i
scintigrafija sa izotopima koji se specifino vezuju za paratireoidne lezde.
Uveanje paratireoidnih lezdi preko
1cm predstavlja indikaciju za operativni tretman

25

SA PRAVNE STRANE

DECEMBAR 2012

DECEMBAR 2012

CILJEVI I ZADACI STRATEGIJE

UNAPREENJA POLOAJA OSOBA SA
INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI
Evropski plan akcija za osobe sa invaliditetom za period od 2006. do 2015.
godine koji je 2006. godine doneo Savet Evrope, izmeu ostalog inicirao je i
sveobuhvatnije sagledavanje problema
i iznalaenja reenja koja e doprineti
unapreenju poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, to je i sadrano u Strategiji unapreenja poloaja
osoba sa invaliditetom.
Strategija postavlja kao osnovni cilj
unapreenje poloaja osoba sa invaliditetom sa svim pravima i odgovornostima kao ravnopravnih graana
Republike Srbije. U okviru ovog cilja
Strategija utvruje opte i posebne ciljeve za period 2007. do 2015. godine
sa definisanim aktivnostima.
Opti ciljevi odnosno zadaci koje treba ispuniti po Strategiji su:
Pitanje poloaja osoba sa invaliditetom treba uneti u sve razvojne planove i
aktivnosti planiranja i praenja politike
u ovoj oblasti. Shodno navedenom, potrebno je razviti i primeniti mehanizme
za ukljuivanje pitanja invalidnosti u
glavne tokove drutva, razvojne planove, sektorske strategije, programe i projekte uz vrednovanje iskustva osoba sa
invaliditetom i uvaavanje stava da su
osobe sa invaliditetom najbolji poznavaoci problematike invalidnosti, kao i
potovanje principa ''nita o nama bez
nas''. Pitanje unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom mora biti prisutno i
u pripremi planova mera, raznih strategija, planova, projekta itd., uz istovremeno osnaivanje organizacija osoba
sa invaliditetom u zastupanju njihovih
interesa u unapreenju poloaja osoba
sa invaliditetom.
Takoe je potrebno jaati mehanizme
zajednikog planiranja i praenja poli-

26

tike mera u oblasti invalidnosti na svim

nivoima, kroz razvijanje jedinstvene
baze podataka o osobama sa invaliditetom, kroz praenje svih inovativnih
aktivnosti koji doprinose unapreenju
poloaja osoba sa invaliditetom, kroz
aktivno ukljuivanje svih institucionalnih okvira za davanje neophodnih podataka u oblasti obrazovanja, zapoljavanja, zdravstva i socijalne zatite.
Isto tako, potrebno je razvijati odgovarajuu ulogu Sektora za zatitu osoba
sa invaliditetom pri Ministarstvu rada i
socijalne politike, kao i aktivno pruati
podrku lokalnoj samoupravi u unapreenju poloaja osoba sa invaliditetom.
Razvijati efikasnu pravnu zatitu uz
sprovoenje planova prevencije i spreavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom, planova senzibilizacije drutva
po pitanjima invalidnosti. Neophodno
je razvijati mehanizme potovanja i
zatite prava osoba sa invaliditetom
saglasno Meunarodnoj konvenciji o
pravima osoba sa invaliditetom uz potovanje odredbi Zakona o spreavanju
diskriminacije osoba sa invaliditetom
i drugih propisa koji e doprineti jednakim mogunostima i punom ueu
osoba sa invaliditetom u svim oblastima drutvenog ivota.
Socijalne, zdravstvene i druge usluge
bazirane na pravima i potrebama osoba
sa invaliditetom, moraju se uiniti dostupnim po meunarodno-prihvaenim
metodama procene invalidnosti i potreba. Potrebno je unaprediti sistem podrke i usluga usmerenih ka osobama
sa invaliditetom u skladu sa njihovim
potrebama, razvijati standarde kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i drugih
usluga na lokalnom nivou, obezbediti
istovremeno pristupanost socijalnim,

zdravstvenim i drugim uslugama u arhitektonskom, organizacionom i programskom smislu, razvijati standarde

usluga, treninga i kvalifikacije za personalne asistente, osigurati kontinuitet,
komplemetarnost i meusektorsku saradnju u pruanju usluga osobama sa
invaliditetom, razvijati model ''sredstva
prate korisnika'' jer osobe sa invaliditetom imaju pravo izbora vrste i pruaoca usluga. Razvijati nove usluge
koje podravaju samostalnost osoba sa
invaliditetom, osigurati sveobuhvatnu
zdravstvenu zatitu i pristup osoba sa
invaliditetom specijalizovanim slubama zdravstvene zatite i rehabilitacije.
Isto tako, potrebno je osnaiti porodice osoba sa invaliditetom kroz sistem
pruanja adekvatne podrke odgovarajuih servisa i slubi koje pomau integraciju osoba sa invaliditetom. Vriti
promovisanje porodinog okruenja
kao primarnog i najboljeg za osobu sa
invaliditetom, razvijati servise i programe podrke za roditelje i porodice
osoba sa invaliditetom, obezbediti redovno i potpuno informisanje osoba
sa invaliditetom i njihovih porodica o
pravima i obavezama, razvijati programe i aktivnosti u cilju pruanja dodatne
podrke samohranim majkama odnosno oevima sa invaliditetom, kao i porodici koja ima dva ili vie lanova sa
invaliditetom.
Isto tako, treba unapreivati kvalitet
rada prualaca usluga kroz programe
edukacije lica koja su profesionalno
ukljuena u rad i obezbeenje usluga
osobama sa invaliditetom, uz razvijanje institucionalnih mehanizama da
osobe sa invaliditetom uestvuju u procesu obezbeivanja usluga ukljuujui
izbor, procenu potreba, uee u donoenju odluka, monitoring i evaluaciju
usluga.

Razvijati politiku mera i programa

naroito u oblasti obrazovanja, zapoljavanja, rada i stanovanja, koji osobama sa invaliditetom pruaju jednake
mogunosti i podstiu samostalnost,
lini razvoj i aktivan ivot u svim
oblastima drutvenog ivota. Potrebno
je osigurati potovanje i ostvarivanje
prava svih osoba sa invaliditetom na
obrazovanje, obezbediti jednake mogunosti za rad i zapoljavanje osoba
sa invaliditetom prema potrebama i
sposobnostima. Istovremeno, neophodno je razvijati i osigurati jednake
mogunosti za ene sa invaliditetom,
preduzimati mere na spreavanju nasilja, zlostavljanja i eksploatacije ena sa
invaliditetom. Neophodno je poboljati
kvalitet ivota osoba sa invaliditetom
stvaranjem mogunosti za slobodan
izbor uslova i naina ivota u izabranom okruenju. Potrebno je razvijati
programe samostalnog stanovanja i stanovanja uz podrku, koji omoguavaju
osobama sa invaliditetom da ostaju u
svojoj zajednici, razvijati programe podrke osobama sa invaliditetom koje se
odlue na brak i roditeljstvo, na usvajanje dece.
Osobama sa invaliditetom osigurati
pristup izgraenom okruenju, pristupanom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama namenjenim
javnosti, a kroz razvoj i sprovoenje
plana uklanjanja barijera i izgradnje
pristupanih objekta i usluga. Neophodno je obezbediti da svi novi javni
objekti, saobraajna infrastruktura i
objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobraaja, budu
pristupani za osobe sa invaliditetom.
Sprovoditi postepenu i kontinuiranu
adaptaciju postojeih javnih objekata i
saobraajne infrastrukture uz promociju principa ''univerzalnog dizajna'' i primenu informacijskih i komunikacijskih
tehnologija i drugih naunih dostignua
u cilju stvaranja jednakih mogunosti i
unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom.

se mora osigurati da imaju ravnopravan pristup odgovarajuim slubama,

sredstvima i drugim oblicima asistencije u zadovoljenju potreba vezanih za
invalidnost. Omoguiti im ostvarivanje
prava na specifina pomagala za korekciju i kompenzaciju, njihovo redovno
odravanje, obezbeivanje sanitetskih
materijala i lekova uz pokrivanje trokova nabavke i odravanja iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Potrebno je osigurati osobama sa invaliditetom pristup javno finansiranim
programima stanovanja, jednak pristup
pogodnostima i programima penzionog
osiguranja, i stvaranje zakonskih uslova za upravljanje nasledstvom, zadubinama, legatima koje porodice ostavljaju osobama sa invaliditetom koje su
liene poslovne sposobnosti, kako bi se
nakon smrti roditelja ili staratelja spreilo smetanje ovih osoba u ustanove.
Principi na kojima se zasniva Strategija:
Potovanje dostojanstva, individualna autonomija, samostalnost osoba sa
invaliditetom, ukljuujui i pravo da
osobe sa invaliditetom donose odluke
o sopstvenom ivotu;
Borba protiv diskriminacije i marginalizacije poveanje jednakih mogunosti za osobe sa invaliditetom kroz
obezbeivanje pristupa osnovnim pravima, uslugama i resursima;
Puno i efektivno uee i socijalna
ukljuenost osoba sa invaliditetom u
sve oblasti drutvenog ivota kroz programe, usluge i objekte koji treba da
budu na raspolaganju osobama sa invaliditetom i
potpuno pristupani;

SA PRAVNE STRANE

Potovanje razliitosti i prihvatanje

invalidnosti kroz podrku razliitosti u
znanju i ivotnom iskustvu koji treba
da budu priznati i vrednovani;
Jednake mogunosti i jednaka prava
i za osobe sa invaliditetom, kao to ih
imaju i ostvaruju ostali graani;
Uklanjanje svih oblika barijera za
osobe sa invaliditetom;
Ugraivanje rodne ravnopravnosti u
sve segmente drutvenih deavanja uz
potovanje jednakih mogunosti,
Potovanje razvojnih kapaciteta dece
sa invaliditetom u razvijanju sopstvenog identiteta.
Savet za implementaciju Strategije
unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom e pripremati zbirne izvetaje
resornih ministarstava, institucija i drugih partnera o aktivnostima i rezultatima u oblasti unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom.


Nada Abramovi

Osigurati osobama sa invaliditetom

adekvatan standard ivljenja i socijalnu
sigurnost, u skladu sa naelom socijalne
solidarnosti. Osobama sa invaliditetom

27