-1-

OTLA Princip, Rene Egli

Molba itateljima
Ukoliko vam se ova knjiga nije svidela, molim vas, darujte je nekom drugom, moda e se
njemu svideti: a ako smatrate da je dobra i vredna, molim vas, da proirite barem dve tri
kopije: na taj ete nain i vi dati svoj doprinos irenju ovog znanja, koje je mnogo bitnije od
svetovnog.
Ovo molim zbog toga, to prevod nije predvien za tampu, pa e samo na ovaj nain iri
krug ljudi imati priliku proitati ovo vredno delo. Nova saznanja mogu dovesti do promene
svesti: a promena svesti kod to veeg broja ljudi, predstavlja jedinu nadu za bolju budunost
celog oveanstva.
Unapred zahvaljujem.

Prevodilac
Prevedeno s nemakog za linu upotrebu
Preveo: Bayer Vili
Be, 1999.

-2-

OTLAPRINCIP
EGLI REN
Sadraj
PREDGOVOR........................................................................................................................................................ 3
O T L A PRINCIP............................................................................................................................................... 4
UVOD 1................................................................................................................................................................... 5
UVOD 2................................................................................................................................................................... 6
TA JE NAJBITNIJE U IVOTU?..................................................................................................................... 7
PRVI DEO.............................................................................................................................................................. 9
1. IZGON IZ RAJA................................................................................................................................................10
2. OVAKO OD SEBE INITE BESPOMONO BIE.......................................................................................12
2.1. STRAH............................................................................................................................................................13
2.2. GREH............................................................................................................................................................14
2.3. NEPRIHVATANJE ODGOVORNOSTI...................................................................................................................16
2.4. UPLITANJE.....................................................................................................................................................17
2.5. TRAENJE U SPOLJANJEM SVETU..................................................................................................................18
2.6. KOMPLEKSNOST IVOTA.................................................................................................................................20
2.7. RACIONALNOST / ANALIZA..............................................................................................................................22
2.8. NESPOSOBNOST DA SE SAMOSTALNO I LOGINO RAZMILJA............................................................................23
3. POSLEDICE: PROBLEMI SU NEREIVI.......................................................................................................27
DRUGI DEO......................................................................................................................................................... 28
1. OVAKO OVEK FUNKCIONIE...................................................................................................................29
1.1. NAJRADIKALNIJE TEMELJNO PRAVILO.............................................................................................................29
1.2. PRINCIP SLOBODNE VOLJE.............................................................................................................................32
1.3. OVEKOV POTENCIJAL...................................................................................................................................33
2. OVAKO FUNKCIONIE UNIVERZUM / IVOT..........................................................................................37
2.1. SVE JE VIBRACIJA / ENERGIJA.........................................................................................................................37
2.2. OBJEKTIVNI SVET NE POSTOJI........................................................................................................................38
2.3. SVE JE JEDNO..............................................................................................................................................41
2.4. TOTALNA KOMUNIKACIJA...............................................................................................................................43
3. POSLEDICE: PROBLEMI SU REIVI............................................................................................................44
TREI DEO.......................................................................................................................................................... 45
1. AKCIJA = REAKCIJA......................................................................................................................................46
1.1. JEDNA LEKCIJA IZ FIZIKE S POSLEDICAMA: NAIN NA KOJI FUNKCIONIE NAE MILJENJE..............................46
1.2. TA JE SVET? KLJU LJUDSKE MOI..............................................................................................................53
1.3. TOTALNA SAMOODGOVORNOST: DOVIENJA SLUAJNOSTI..............................................................................55
2. OTPUTANJE...................................................................................................................................................58
2.1. RADI SE O MOI NAD IVOTOM I SMRU.........................................................................................................58
2.2. AKTIVIRANJE VAE UNIVERZALNE INTELIGENCIJE...........................................................................................59
2.3. IZBEGAVANJE NEPOTREBNOG GUBITKA ENERGIJE I ENERGETSKIH BLOKADA...................................................64
2.4. JEDNO ZAPANJUJUE OTKRIE: IDEALNO IVOTNO STANJE............................................................................70
2.5. SMISAO IVOTA..............................................................................................................................................72
3. LJUBAV.............................................................................................................................................................73
3.1. LJUBAV JE.....................................................................................................................................................73
3.2. PUT OD SOCIJALNE DO KOSMIKE SVESTI......................................................................................................77
-3-

3.3. LJUBI SVOG BLINJEG, POPUT SAMOGA SEBE.................................................................................................80

3.4. UZROK SVIH LJUDSKIH PROBLEMA I NJIHOVO PREVAZILAENJE......................................................................82
3.5. ZAHVALNOST ZABORAVLJENA DIMENZIJA.....................................................................................................83
ETVRTI DEO.................................................................................................................................................... 85
1. SAETO.............................................................................................................................................................86
2. VELIKA ZABLUDA: "BIETE KAO BOG"..................................................................................................87
3. MOGUNOST KOJA ODUZIMA DAH..........................................................................................................89

-4-

Predgovor
Autor se preko 30 godina bavi prouavanjem na koji nain ivot funkcionie. RENE EGLI je
utemeljitelj i voditelj Instituta za impulse uspeha u Oetwilu a. D. L.
Svejedno da li je u pitanju Hermann Hesse, Voltaire, Lao Tze, Krinamurti, Buddha ili Isus
Egli sve njih integrie u svom jedinstvenom O T L A (LOLA) principu.
Ovaj kreativni mislilac, kog je nemogue klasifikovati u neku od postojeih shema, prezentira
nam prastaro znanje na sasvim nov i jedinstven nain.
Tema "Ljubav" verovatno nikada do sada nije bila prikazana na ovakav nain. Autor nam
pokazuje, zato je ljubav ekonomska i fizikalna tema, te nam dokazuje, da je uz pomo ljubavi
svaki problem reiv.
Svet nije nesavren i / ili komplikovan. Svet je savren i mnogo, mnogo jednostavniji no to
smo ikada mislili.
O T L A (LOLA) princip je univerzalno upotrebljiv, to znai: u voenju preduzea, u
politici, u sportu i sasvim uopteno u privatnom ivotu.
Ovo nije ezoterija, nije mistika, ovo nije religija: ovo je ivot!
"Svet, prijatelju Govinda, nije nesavren niti se nalazi na polaganom putu usavravanja: ne,
on je u svakom trenutku savren."
pisac Hermann Hesse, Siddhartha
"Po mom miljenju, sve to postoji, mora se temeljiti na jednoj izrazito jednostavnoj ideji. I
po mom miljenju kada konano otkrijemo tu ideju, ona e biti toliko logina, da emo rei
jedni drugima: ...ta kako bi drugaije i moglo biti!"
fiziar John Wheeler

-5-

O T L A princip
Ovde se radi o univerzalnoj ivotnoj zakonitosti, kojoj podlee svaki ovek bez izuzetka.
O T L2 A (LOLA) je skraenica za:
OT = otpustiti
L = L2 ljubav puta ljubav, odnosno na kvadrat
A = akcija / reakcija
LOLA LO (Loslassen), L (Liebe im Quadrat) und A (Aktion gleich Reaktion)
O T L A princip je najradikalniji izraz ekonomskog principa, zato, jer se tu radi o
supraprovodnosti u ivotu oveka.
Supraprovodnost - Superprovodnost je fenomen koji se pojavljuje kod odreenih materijala na niskim
temperaturama, i karakterie ga potpuno odsustvo elektrinog otpora i priguivanje unutranjeg magnetnog
polja (Majsnerov efekat)

To znai:
O T L A princip pokazuje, kako ete svaki cilj postii u najkrae vreme i s manje napora
nego to se postie na uobiajen nain.
L2 ukazuje na to, da se poveavanje ljubavi ne odraava linearno na uinak odreene osobe,
ve deluje na kvadrat (analogno Ohm-ovom zakonu) !

-6-

Uvod 1
U beskraju svemira lebdi zrno praine jedno od milijardi zrna praine, a njegovi ga
stanovnici nazvae "planeta Zemlja".
Ve hiljadama godina, tamo se dogaaju udne stvari. Bia koja tamo ive, koja sama sebe
nazvae ljudima, troe velik deo svog vremena na meusobne borbe: ponekad se ak i
meusobno ubijaju. A to se dogaa iz razloga, koji su jednom spoljnom posmatrau sasvim
neshvatljivi. Ne radi se naime o vladanju celim zrnom praine "Zemlja", ne, radi se uvek tek o
vladanju jednim njenim, neshvatljivo malim, deliem.
Isto je tako neshvatljiva i injenica, da ti ljudi ve hiljadama godina misle, da ne postoji
nikakva inteligencija u beskraju svemira, koja bi bila via od njih.
Iako ta bia ne znaju kako svemir funkcionie, ona su se oduvek smatrala krunom
"Stvaranja". Jo i danas postoje teorije koje polaze od toga da je ovek kruna "Stvaranja", u
osnovi agresivan i da su zbog toga sukobi, ratovi i ubistva neto s ime oveanstvo uvek
mora iveti.
Ako Zemlju stvarno uzmemo kao da je zrno praine u beskraju svemira, tada je lako zamisliv
sledei prizor: visoko razvijena bia iz dubina svemira poseuju Zemlju u razmacima od
nekoliko stotina ili hiljada godina (ta u svemiru znai hiljadu godina). Oni dolaze, da bi
videli, da li je oveanstvo u meuvremenu shvatilo kako "on" , ivot funkcionie. Do sada su
ti posetioci sasvim sigurno uvek iznova ponovo otili klimajui glavama, jer im jednostavno
nije bilo jasno, zato ljudi ne ele shvatiti. Za svaki razvijeni duh, svakako je zagonetka zato
ljudski duh ne funkcionie.
Ono, o emu se u ovoj knjizi izvetava, naziva se ivot. Ovo je pokuaj pisanja "uputstva za
upotrebu" koja se odnose na ivot. Mi imamo uputstva za upotrebu za automobile, maine za
pranje vea, friidere, televizijske aparate itd., itd.
Ovde je uputstvo za upotrebu ivota. Ono bi za neke ljude moda mogla biti sasvim korisna.
Moglo bi biti, da ne postoji prirodni zakon, koji kae da se moramo meusobno boriti i ak
ubijati.
Moglo bi biti, da ne postoji prirodni zakon, koji kae da se ivot mora nuno sastojati od
serije veih ili manjih problema.
Moglo bi biti, da ne postoje ivotni zakoni, koje moda esto, suvie esto krimo, i time
nepotrebno sebi oteavamo ivot.
A moglo bi biti i to da nam O T L A princip stvarno pokazuje mogunost za reavanje svih
problema. Ali to ete moi ustanoviti samo ako ga u vaem ivotu isprobate.
Tada ete sami moi ustanoviti, da li je Hermann Hesse imao pravo, kada je u svojoj knjizi
Siddhartha napisao sledee rei:
"Svet, prijatelju Govinda, nije nesavren niti se nalazi na polaganom putu usavravanja: ne,
on je u svakom trenutku savren."

-7-

Uvod 2
Kada je re o mudrim uenjima ili ivotnim zakonitostima, esto se misli na mudrosti Istoka.
Tamo je stvarno bilo a i sada ih ima gurua, majstora itd., koji su doli do velikih uvida.
to se ove knjige tie, elim spomenuti sledee:
kao prvo, ja ne delim u istone i zapadne mudrosti i znanja: ili je neto zakonitost, tada vredi
svuda na svetu i u svemiru, ili nije zakonitost, tada ne vredi nigde.
Drugo, ja ne obraujem temu sa zapadnjakog gledita, ve, a to je odluujue, sa
ekonomskog gledita.
Ja sam u prvom redu ekonomista, a ta injenica nalazi svoj odraz i u O T L A principu.
Kao stanovnik Zapada i ekonomista, ja, primer, imam potekoa s dugotrajnim meditacijama
o mantrama ili o "niem". Divim se onim ljudima koji to mogu; ali sumnjam, da li je to za
veinu ljudi posebno na Zapadu prikladan put za reavanje njihovih problema.
ini mi se takoe, da su mnoga od tih uenja namenjena jednoj eliti. A cilj ne moe biti, da
samo jednoj maloj eliti uspe stei izvanredne uvide i uspe doi do optimalnog reenja njihovih
problema.
Ono to je nama potrebno, po mom miljenju, je nain ponaanja, uz pomo kog svako moe
smesta reiti svoje probleme i postii svoje ciljeve a da pre toga ne mora godinama
meditirati.
Ako postavimo zahtev, da svako moe smesta primeniti bitne zakonitosti, tada to takoe
znai, da se ne trae nikakva istorijska, filozofska ili prirodno-nauna predznanja. Jedino to
se trai, to je zdrav ljudski razum. Naalost, est je sluaj, da velika koliina filozofskih i
prirodno-naunih znanja ne pogoduje uvek zdravom ljudskom razumu. I suvie nauenog,
knjikog znanja, vrlo esto zastire pogled na jednostavne istine.
Zato je meni stalo da pokaem jedan princip, kog svako moe smesta isprobati i testirati u
svom ivotu. Svaka itateljica i svaki itatelj e tada moi sam ustanoviti da li funkcionie. Ne
radi se o nekoj teoriji, ne radi se o filozofiji, o kojoj se moe lepo diskutovati i raspravljati.
Diskusija o teoriji, koju pojedinac ne moe sam isprobati, gubljenje je vremena.
Ovde se radi o naem ponaanju u svakodnevnom ivotu.

-8-

ta je najbitnije u ivotu?
Budhha je navodno jednom rekao da ga pitanje Boga ne zanima, da je to teorija.
Ali ta je onda ono bitno? ta je vano? Meni se ini da posebno mi na Zapadu imamo sve
razloge da sebi ozbiljno postavimo ovo pitanje.
Ja tako mislim zato, to od strane mnogih ljudi esto ujem "nemam vremena".
Ako ve smatramo da imamo premalo vremena, tada bi bilo logino da se pozabavimo barem
s najbitnijim, s onim (sada govori ekonomista) ta donosi najveu korist.
Zanimljivo je, da mnogi ljudi ni za to nemaju vremena.
U obliku male prie, to izgleda ovako:
Na obali sedi ovek i pokuava rukama loviti ribe. Jedan prolaznik ga potapa po ramenu i
ree:"Hej, dobri ovee, doi , pokazau ti kako se plete mrea. S njom e moi mnogo bre
i vie riba uhvatiti, nego rukama."
Onaj prvi je toliko koncentrisan na jezero pred sobom, da je jedva sluao. Ne podiui pogled,
on odgovori prolazniku: "Nemam vremena. Moram loviti ribu."
Ovo zvui trivijalno, ali je svakodnevna realnost. Koliko li se ljudi nalazi upravo u ovakvoj
situaciji? Nemam vremena za bitno, jer se moram koncentrisati na nebitno.
Ali, ta je to to je bitno?
Radi se o odgovoru na jedno jedino centralno pitanje, a to pitanje glasi:
Kako da s najmanje napora i koliko je bre mogue preem iz SADANJEG stanja u
ELJENO stanje?
I to je sve. Nita vie nije vam potrebno da znamo. Zato? Sasvim jednostavno:
Sve to sainjava ivot pojedinca, moe se podeliti na SADANJE i ELJENO.
Sadanje stanje je trenutno stanje. eljeno stanje je ono, kako bi trebalo biti; ono to mi sebi
zamiljamo. Sasvim je logino da eljene ciljeve ne elimo dosei s mnogo truda i na polagan
nain, nego to je mogue bre i s najmanje napora. Slaete li se?
Moda ete sada misliti: tipini ekonomista. S najmanjim moguim naporom to vei uspeh.
Gde je tu ovenost? Odgovor je sasvim jednostavan.
I nematerijalne se vrednosti mogu podeliti u ono to JESTE i ono to bi TREBALO.
Trenutno stanje moe biti: nezadovoljstvo, nezaposlenost, zavisnost o drogi, rat itd.,
A odgovarajue eljeno stanje bi bilo zadovoljstvo, posao, ivot bez droge, mir...
Ako dakle govorim o SADANJEM i ELJENOM, tada ni u kom sluaju ne mislim samo na
materijalne ciljeve. Mislim na sve.
O T L A princip je univerzalno primenljiv. A to znai: primenljiv u privatnom ivotu,
poslovnom , u sportu, u politici (rat/ mir), u drutvu. Za poslovnog oveka se eljeno stanje
moda sastoji u veoj dobiti. Za zen-budistu je eljeno stanje prosvetljenje. Za Palestinca je
eljeno stanje vlastita drava. Za amerikog predsednika se eljeno stanje moda sastoji u
miru na bliskom i dalekom Istoku. Za majku je eljeno stanje, kada njena deca dobro
napreduju. Za brojne dravne uprave je eljeno stanje smanjenje nezaposlenosti.
Sve to moete zamisliti, moete podeliti na sadanje i na eljeno, i time vam O T L A
princip pokazuje, kako ete brzo i s najmanje napora postii vae sasvim lino eljeno stanje.
-9-

Ja jo nisam nikoga sreo, ko bi svoje ciljeve hteo dosei sa to je mogue vie napora i to
polaganije.
A ipak: izjava "sa to je mogue manje napora" u suprotnosti je s naim celokupnim
zapadnjako hrianskim vaspitanjem. Nama je reeno, da moramo u znoju lica svoga
zaraivati na hleb. to vie napora (borbe) tim vea zasluga. ak i istonjaki mudraci
duvaju u isti rog. Nedavno sam u nekoj knjizi o Zenu itao da italac sebi ne treba praviti
nikakve iluzije, jer e se od njega traiti mnogo, mnogo rada.
Iza toga stoji ideja: ko se jako trudi, na kraju biva nagraen.
O T L A princip tvrdi upravo suprotno. Niko ne treba da se mui. Postoji jednostavniji i
bri put za reavanje naih problema i postizanje ciljeva. ak ako se ovom tvrdnjom
suprotstavljam raznim filozofijama, ipak oseam da se nalazim u najboljem drutvu. Jedan od
najveih uitelja mudrosti svih vremena, Isus, rekao je o tome:
"Pogledajte ptice nebeske! One ne seju i ne anju i ne sakupljaju u itnice, a va nebeski Otac
ih ipak snabdeva hranom. Zar vi niste mnogo vredniji od njih?...
Posmatrajte poljsko cvee kako raste! Ono ne radi i ne trudi se; a ja vam kaem, da ni
Salomon u svoj svojoj raskoi nije bio tako odeven kao ono."(Mat. 6,26)
Ovde nema ni rei o tome, da bi mi nae ciljeve trebali ostvariti po mogunosti sa to vie
truda. Sve, to je Isus rekao, odgovara osnovama ekonomije: radikalnije ekonomske
zakonitosti od ovih Isusovih, neemo nai nigde.
Zanimljivo je, da se ovo jako malo odrazilo na nau kulturu i nae vaspitanje. Ideal vrednog
radnika u apsolutnoj je suprotnosti s gornjom Isusovom izjavom. Sada vas jedino molim, da
ne mislite kako zagovaram lenjost: ne, ja samo predlaem drugaiji, ekonominiji put.
Ovde se namee jo jedna vana primedba u vezi sa eljenim stanjem:
Meni nije do toga da pokaem, kako se moe postii jedan sasvim odreeni cilj. Radi se o
prikazu temeljnog ivotnog mehanizma, uz pomo kog su dostini mnogi ciljevi. To ima jo
jedno vano znaenje: vi od mene nikad neete uti ta bi trebao biti va cilj. Ja ovde ne
govorim o dobrim ili loim ciljevima. To je ljudsko vrednovanje. Ovde se radi o
zakonitostima koje ne potiu od mene, koje ne potiu od nijednog oveka. Te zakonitosti su
oduvek bile, jesu i ostae takve kakve jesu.
Ako poznajemo zakonitosti, moemo ih iskoristiti u nae svrhe. Ako ih ne poznajemo, tada
postoji mogunost da ih primenimo na nau tetu i time nepotrebno oteamo sebi ivot. Tako
sam ja radio tokom polovine svog ivota, sve dok mi jednog dana nije bilo dosta, te sam rekao
sebi "to ne moe biti, mora da ide i drugaije".
Iz toga je nastalo ovo, to nazivam "O T L A principom" .

- 10 -

PRVI DEO

Ljudska drama
"Mi nalazimo utehe, nalazimo olakanja, uimo vetine uz pomo kojih sebe zavaravamo. Ali
ono bitno; Put puteva ne nalazimo."
Hermann Hesse, Siddhartha

1. Izgon iz raja
"Nije moje da sudim o ivotima drugih!"
Hermann Hesse, Siddhartha
Ljudi su optereeni jednim centralnim problemom. Radi se o stalnom prosuivanju ta je
dobro i ta je zlo. Mi sudimo o sebi samima, o drugim ljudima i o situacijama. Problem je
tada sledei: ono to je dobro za Majera, za Millera je moda loe. I sukob je ve programiran.
Delenje na dobro i zlo nema nikakve veze sa nekim prirodnim zakonom. To su ljudske
predstave o moralu, koje se menjaju tokom vremena i koje se ak razlikuju od podruja do
podruja.
Njima je zajedniko da proizvode sukobe. Sukobe u ljudima i izmeu ljudi.
Time je, naravno, stvorena i podloga za ratne sukobe.
Odakle potie to donoenje sudova, ovo delenje na dobro i loe? Uili smo to u koli: to je
pria o jabuci i Adamu i Evi. U njoj se kae, da su jeli plodove sa stabla spoznaje dobra i zla.
Ovde upada u oi sledee: oito neto poput dobra i zla pre toga nije postojalo. Zamisliv je
dakle oblik postojanja koji ne poznaje ni dobro ni zlo.
Koje je ime tom obliku postojanja, to nam kae naslov prie: govori se o izgonu iz raja.
Stanje dakle u kom nema delenja na dobro i zlo, ovde se naziva "raj" .
Raj nije neko geografsko mesto ili neto to e se nekada u budunosti dosei, ne, raj je oito i
jednostavno, stanje duha. Svaki bi se ovek mogao trenutno katapultirati u raj, kada bi prestao
svet a time naravno i sebe samoga deliti na dobro i loe.
Niko oveka ne spreava da se vrati u raj osim njega samoga. Konano, on nije ni bio
proteran iz raja, kao to naslov kae, jer, na kraju krajeva, on sam je dobrovoljno jeo plodove
stabla spoznaje dobra i zla. On je dakle samoga sebe izbacio iz raja. A upravo ono uteno u
celoj stvari: poto je samoga sebe svojim donoenjem sudova proterao iz raja; njemu je
mogue i ako prestane suditi vratiti se tamo.
Mi bi trebali sebi jasno predstaviti:
Upravo u onom trenutku, kada smo poeli suditi i praviti razliku izmeu dobra i zla, zapoeli
su i nai problemi.
Vi drage itateljice i itatelji, ne bi imali nikakvih problema, da ne sudite.
Molim vas da o tome jednom dobro razmislite.
Ovo delenje na dobro i loe je isto ljudska osobina. Priroda ne deli: priroda ne sudi.
- 11 -

Zamislite sebi, ta bi se dogodilo, kada bi Sunce poelo suditi! Kada bi Sunce reklo:
Miller je ubio jednog oveka, zbog toga on danas nee imati svetla; Majer je pomagao svojim
prijateljima, a osim toga je dao i prilog dobrotvornoj organizaciji, zato e danas dobiti vie
svetla. Moete li sebi zamisliti haos koji bi u tom sluaju nastao? Ako to sebi ne moete
zamisliti, tada jednostavno pogledajte, ta je ovek pomou donoenja sudova! napravio u
svetu. Nita ne izgleda suvie harmonino.
Budimo dakle sreni, to barem priroda ne sudi.
To se uostalom moe proitati i u Svetom pismu:
"Jer Bog doputa da Sunce obasjava i dobre i zle, a kia pada i za pravedne i za nepravedne"
(Mat. 5,44)
Jedino je ovek taj, koji se oajno dri donoenja sudova. Ja ih uvek iznova vidim na mojim
seminarima: ljude, koji se dre svojih sudova kao da su to pozitivna dostignua. Lako je
shvatljivo zato. Kada bi se odrekli donoenja sudova, tada vie ne bi mogli suditi susedu ili
nekom saradniku. A tog se "zadovoljstva" mnogi ne ele odrei.
To bi, naime, znailo neto sasvim posebno: znailo bi, da ja odjednom vie nisam bolji od
drugih. Sve dok mogu prstom ukazivati na takozvane zle ili loije ljude, sve dotle sam oito
bolji od njih. To daje ugodan oseaj nadmoi.
Samo: iz toga nastaju hrpe problema i sukoba.
Ako smo ozbiljno zainteresovani za reavanje naih problema i sukoba tada moramo prestati
sa donoenjem sudova. Ali ako smo ozbiljno uvereni da se svet sastoji od dobra i zla, tada
moramo biti i spremni iveti s odgovarajuim sukobima. Pokuaj stvaranja pitomijeg sveta u
tom je sluaju gubljenje vremena. Mirniji svet nee postojati sve dok se drimo navike
suenja. Primenjeno na pojedinca, to znai nee postojati harmoniniji ivot, sve dok levo i
desno sudite o drugim ljudima a i o sebi samome!
Ovde imam objanjenje zato crkve i UN, kao i brojna etika udruenja dobre volje, ne mogu
mnogo doprineti reavanju problema. Upravo suprotno: zbog toga to i ove organizacije sve
dele na dobro i na loe, one sasvim logino, stvaraju istovremeno nove probleme. Poznati
psiholog C. G. Jung opisao je to na svoj nain: "Vrline su po ljude opasnije od poroka".
ovek s vrlinama sklon je stroe suditi od poronog oveka a time automatski stvara nove
sukobe, dakle upravo suprotno onome to eli.
Teko je shvatiti zato brojni ljudi ovo ne ele uvideti. Postoje brojni primeri, koji potvruju
ispravnost izloenog gledita. Najupeatljiviji primer iz politike za mene predstavlja odnos
izmeu Izraelaca i Palestinaca. Oni su dekadama meusobno ratovali jer je svaki od njih onog
drugog smatrao zlim: Rezultat je svakome vidljiv: hiljade mrtvih, neizrecive patnje mnogih
ljudi, ali bez napretka u mirovnom procesu, bez napretka u kvaliteti ivota.
Usprkos (ili upravo zbog) ? visoke cene svega, uopte nije bilo napretka.
O ekonomiji ovde sasvim sigurno ne moe biti govora. A onda sasvim iznenada, neko vie ne
preti akom, ve prua ruku pomirenja. I praktino preko noi, stvari se poinju odvijati.
Postaje moguim ono, to dekadama nije bilo mogue i to uz minimalan napor.
Sada se poinje dogaati neto udno. Postoje ljudi koji uprkos svemu i dalje sude, oni ele
sukob a ne reenje sukoba. To je njihova odluka. Samo se takvi sutra ne bi smeli aliti na
svoje mrtve.

- 12 -

Jo se neto dogaa, ili bolje reeno: ne dogaa se. Mi oito nismo sposobni ono to su nam
Izrael i PLO demonstrirali, primeniti na druge situacije. Na sukobe u vlastitom preduzeu ili
porodici. Na ovo sam mislio, kada sam u uvodu spomenuo vanzemaljce. Jedno vanzemaljsko
bie, koje nas poseti svakih nekoliko hiljada godina, ne bi verovatno moglo primetiti nikakav
napredak u naem nainu razmiljanja. To to sada definitivno znamo da se Zemlja vrti oko
Sunca nije za zanemariti, ali u pogledu ovenosti nije nas mnogo dalje odvelo. I verovatno
ima malo ljudi, koji smatraju da su problemi postali manji. Ni let na Mesec nije nita doprinio
reavanju etnikih sukoba, a nezaposleni takoe zbog tog dogaaja nisu sreniji.
Istorija je puna primera slinih Izraelu i PLO-u. Ali nije obavezno potrebno da se sluimo
istorijskim primerima, ako elimo saznati neto o delenju na dobro i zlo. Veina ljudi e
primere za to nai u svom ivotu. Koliko nam se esto neto dogodi , to smesta ocenimo kao
loe. Ali gledajui unazad, recimo nakon dve, tri ili vie godina, ustanovljavamo da ono to
smo smatrali loim, i nije bilo tako loe, da je imalo svoj smisao. Ali u trenutku donoenja
suda, stvoren je konflikt. A s ekonomskog gledita, svaki konflikt je, naravno, rasipanje
energije, vremena i novca.
Ovo nije mogue izbei: ako svoje probleme, bez obzira na koje se podruje odnose, elite
stvarno reiti, tada morate prestati deliti svet na dobro i zlo.
Svet jeste. On nije dobar, on nije lo. On jeste. To je tako jednostavno, a opet tako teko.
Ako se ne elimo odrei naeg delenja svega na dobo i loe, tada se, ako elimo biti iskreni,
ne smemo uzbuivati nad svetskim i linim problemima. Jedino "uzbuivanje" koje bi imalo
smisla, bilo bi nad nama samima, nad naom nesposobnou to nam ne uspeva nadvladati
dualitet dobra i zla.
Niko nas nije proterao iz raja. Mi smo sami sebe izbacili iz njega. Raj je ovde, samo jednu
jedinu misao udaljen od nas, od vas, dragi itatelji. No sad vas molim, ne pravite greku
ekajui druge. U tom sluaju moete dugo ekati. Ne radi se o svetu, ne radi se o drugima,
radi se o vama. Raj eka, on je samo jednu jedinu misao udaljen od vas ali vi ga morate
misliti. Niko to nee uiniti umesto vas.
Mi emo se u knjizi uvek iznova vraati na ovu temu. Ovde mi je bilo stalo do toga, da vam
pojasnim sr ljudskog problema. eleo sam vam pokazati, gde se nalazi linija to razdvaja raj
od ljudske patnje. eleo sam vam pokazati, da mi sami sebe svakodnevno izgonimo iz raja,
time to donosimo nae sudove.

2. Ovako od sebe inite bespomono bie

"Njemu je prepreka bilo suvie znanja, suvie svetih strofa, suvie rtvenih pravila, suvie
posta, suvie napora i stremljenja!"
Hermann Hesse, Siddhartha
ovekova mo je tako ogromna, da on ak ima mo, odloiti je i samoga sebe uiniti
bespomonim stvorenjem. Ovom se mogunou obilno sluimo. tavie, ini se kao da se
time ovek najradije bavi. Na mojim seminarima, ja uvek iznova imam priliku posmatrati
kako ljudi svim silama nastoje izgledati bespomoni. Ljude nita vie ne uzbuuje od izjave
da su mona bia. Razlog za to je jasan: ovek koji poseduje mo odgovoran je za svoj ivot!

- 13 -

Nekima je to suvie. Oni radije preuzimaju ulogu rtve; tada barem imaju mogunost da se
ale i druge ine odgovornima za svoju bedu.
Ako pripadate takvima, tada vam ova knjiga u ovom trenutku nee biti korisna. Moda je
moete ponovo poeti itati za desetak godina.
Sada emo govoriti o nekoliko trikova koje mi ljudi primenjujemo, pomou kojih sebe inimo
bespomonima.

2.1. Strah
Strah utie na mnogo ljudi. Pri tom mislim na strah od bolesti, nesretnog sluaja, recesije,
otputanja s posla. Ili sasvim jednostavno strah od efa, ili saradnika. Spomenuti treba jo
strah od odgovornosti i tuih miljenja. Zatim od provale, agresije, od rata. Moemo nastaviti
nabrajati unedogled.
Da bi ovim strahovima postavili izvesne granice, izmislili smo dve stvari: osiguranje i
socijalnu dravu. Oboje ljudima nudi barem neku vrstu sigurnosne mree. Koliko je velik
strah, vidljivo nam je ako pogledamo kako veliko znaenje ove dve institucije imaju. Radi se
o velikim sumama, koje one poseduju i kojima raspolau. U materijalnom svetu je samo po
sebi shvatljivo da se novcem pokuava kupiti izvestan stepen sigurnosti.
Dublji je problem u tome, da smo mi nesigurni u svojoj unutranjosti. Nesigurnost uzrokuje
strah, a strah ne vodi samo osiguranjima nego dovodi do borbe, odbrane, agresije. to vie
nesigurnosti tim vie straha, tim vie odbrane, tim vie agresije. ovek koji se osea
nesigurnim, je naravno, ovek bez moi. Jedan stvarno moan ovek se, sasvim logino nee
oseati nesigurnim, a to znai, on se nee plaiti.
Time je strah jedan problem ljudske nesigurnosti. Nesigurnost je nedostatak poverenja u svet.
I sada se polako pribliavamo neem zanimljivom. Veina ljudi pripada nekoj religiji, a time
veruje i u Boga. U normalnom sluaju je to vrlo moan, svemoan Bog. Ako se dakle ljudi
koji veruju u Boga plae i sklapaju osiguranja, tada to ne znai nita drugo do...
Poverenje u Boga je dobro, ali bolje je osigurati se. (!)
Nama sasvim jednostavno nedostaje temeljno pouzdanje u Boga, ili u ivot, ili kako ve elite
nazvati tu snagu. Kada bi to poverenje postojalo, ne bi postojao strah. Iako veina ljudi
pripada nekoj religiji, mi smo ipak u osnovi bezbono drutvo. To nije vrednovanje, to je isto
utvrivanje injenica. To ne govori nita protiv osiguranja; sasvim je u redu sklapati
osiguranja, ako nedostaje poverenje u ivot. Na temu poverenje, vratiemo se prilikom
obraivanja samog OTLA principa.
Ono to nas na ovom mestu zanima, to su posledice straha. Strah vodi do toga da se vrsto
hvatamo dogmi, sudova, raznih sistema verovanja, nekog odreenog oveka. Mi verujemo da
nam to daje sigurnost, identitet, orijentaciju.
Posledice su upeatljive: hvatajui se o neto, mi blokiramo ivot, blokiramo na lini razvoj.
Ono to ovek dri ne moe se kretati. Ono to se ne kree, umire. To nije teorija ve dnevna
praksa.
Jedan mi je ovek priao da je imao saradnika koji je u roku od est meseci umro od raka. Taj
se saradnik grevito hvatao za sve.

- 14 -

Nedavno sam uo zapanjujuu teoriju. Jedna je dama govorila, da je strah neophodan, zbog
toga to nas uva od opasnosti. Treba sebi predstaviti ovo praznovjerje: strah nas uva od
opasnosti! Ako, dakle, elim bez nezgode stii autom od A do B, tada se samo trebam plaiti,
i nita mi se nee dogoditi. Naravno da je stvar sasvim obrnuta: strah privlai ono ega se
bojimo. Poverenje me bez ikakve sumnje uva od opasnosti mnogo bolje nego strah. To je
ono to vanzemaljac nikada nee razumeti!
Gde je tu logika, gde je zdrav ljudski razum? Za ta bi strah mogao posluiti? Strah je
suprotnost ljubavi i nije za nita upotrebljiv. (Na ovu temu emo se jo vratiti ).
Ljudski um ponekad donosi udne plodove.
Ono to ovde piem, nije, naravno, nita novo. Ko eli, moe u Svetom pismu proitati, da
strah privlai ono ega se ovek plai i da su brige bezrazlone. To zna ne samo hrianstvo
nego i islam. Mohhamad Iqbal, duhovni voa miliona Arapa pie na temu straha, izmeu
ostalog: "Oajanje je otrov za ivot... Bespomonost je plod oajanja.. O, zatvorenie tvojih
briga, ui od proroka poruku "ne brini se". A u vezi s naim OTLA- principom moe se rei
jo konkretnije: "Strah tvojim nogama oduzima energiju za napredovanje, a intelektu oduzima
sposobnost razmiljanja."
Osnove OTLA- principa vrlo su lepo vidljive i u sportu. Strah uzrokuje grevitost, zbog ega
nije mogue upotrebiti sve raspoloive snage. U curlingu se npr., kamenje ije je stavljanje
vezano za strah naziva "kamenje straha". Takav kamen naravno nikada ne zauzme onakav
poloaj kako je to igra sebi zamislio. Strah, svejedno kako malen bio, ometa harmonian tok
ivota. To vredi za sport, zanimanje, privatni ivot i politiku.
Dakle, ukratko reeno: strah izvire iz temeljnog nedostatka poverenja u ivot i vodi s jedne
strane do odgovarajuih odbrambenih reakcija (gr), a s druge strane ne samo da uopteno
blokira ivot, ve sasvim konkretno i energiju i sposobnost razmiljanja pojedinca. Strah vam
sigurno ne pomae da optimalno reite svoje probleme i da brzo postignete svoje ciljeve.

2.2. Greh
Pri naim razmatranjima o bespomonim ljudima, uloga greha igra vanu ulogu.
Greh je izvanredno praktian kada se uz njegovu pomo eli vladati ljudima, uiniti ih
zavisnima. Mehanizam koji se iza toga krije, jednostavan je, a njegova se pouzdanost
dokazuje uvek iznova ve hiljadama godina.
Ljudima se objasni "svi ste vi grenici". Zbog toga imaju lou savest, a zato to imaju lou
savest, njima je mogue manipulisati. Tako je kod odraslih, tako je i kod dece. im neko ima
lou savest, od njega je mogue dobiti stvari koje inae ne bi bilo mogue dobiti. Trik izgleda
ovako: on se naravno ne ostavlja sam sa svojom loom saveu. Ta nismo neljudi. Greniku
se pokazuje put kojim se moe izbaviti. Potrebno je samo da napravi ovo ili ono ili da plati
i vidi, gresi su mu oduzeti. To ide tako jednostavno i brzo. Ali sada je vano, da se
pojedinac uprkos tome ne osea sigurno, jer inae bi mu moglo biti predobro i on se vie ne bi
mogao tako lako kontrolisati. Radi se dakle o tome, da mu se pojasni, kako greh poput neke
pretnje stalno lebdi nad njim. Tako je njime mnogo lake manipulisati.
Konkretno, sve skupa izgleda na sledei nain: Jedan pozvani (od koga pozvan?) objanjava
mnotvu sveanim glasom: "Svi ste vi grenici. Doite k meni (dok je jo vreme) i ja u vam
pokazati put vaeg izbavljenja."

- 15 -

Ovaj princip funkcionie bez greke. Neobjanjivo je meutim zato ljudi dozvoljavaju da se
tako s njima postupa. Zato toliko mnogo ljudi, mo nad sobom predaje u ruke drugim
ljudima? I odakle ti drugi ljudi sebi uzimaju pravo da odluuju o grehu ili ne grehu? Odakle
bilo koji ovek uzima sebi pravo da sudi drugima?
Greh nije prirodni zakon. To je ista izmiljotina ljudi koja ima jednu jedinu svrhu;
ovladavanje drugim ljudima. Sve dok neko dozvoljava da se prema njemu tako postupa, ne
moe postati stvarno snanim ovekom.
Ovde se ne radi o tome da se osude propovednici greha. Ko uestvuje u toj igri greha, sam je
za to odgovoran, niko ga na to ne prisiljava.
Neshvatljivo je zato toliki ljudi, mo nad njima dobrovoljno ustupaju drugim ljudima.
Neshvatljivo je takoe, zato to funkcionie ak i u hrianstvu. Nedavno sam u jednom
hrianskom asopisu proitao sledeu reenicu: "Nama je potrebno oboje Mesija, koji
dolazi kao sudija nacijama, kao i ljudi, koji su voljni podvrgnuti se jednoj novoj etici."
Zamislite ovo: Mesija bi trebao suditi nacijama! Oito zato, to su svi grenici. Neka mi je
dozvoljeno pitanje: kakva nam je korist od toga? ta imamo od toga ako se sudi nacijama? I
kojim e se nacijama suditi stroe, a kojima blae? Hoe li dotina nacija biti bolja, nakon to
joj je sueno? Sve zajedno nema nikakvog smisla. To je znao i Isus. Prolo je ve dve hiljade
godina od vremena kad je na upeatljiv nain rekao:
"Ne sudite, da vam ne bi bilo sueno!"
A ta mi radimo? Neumorno sudimo drugim ljudima. Ako nekog oznaimo kao grenika,
sudili smo mu. Mi dakle radimo upravo ono, to je utemeljitelj hrianstva odbacivao. A
nazivamo se hrianima!
Nije shvatljivo zato toliko mnogo ljudi ini sebe bespomonim biima, izjanjavajui se da
su grenici. Rezultat toga vidimo svuda oko nas. Meusobne optube, agresije, ratovi, a pre
svega: nesposobnost da reimo svoje probleme.
Na koji je nain mogue iz jednog snanog bia napraviti slabo, degenerisano bie, slikovito
nam prikazuje upeatljiva pria iz Orijenta:
Na nekoj livadi je mirno paslo stado ovaca. Iznenada, iz oblinje se ume pojavie lavovi koji
se bacie na stado. Livada je bila natopljena krvlju ovaca. Lavovi su ostali, oduzevi ovcama
njihovu slobodu. Ovce su jako patile, jer su bile u potpunosti izloene nadmonim lavovima.
One se skupie da bi razgovarale o novonastaloj situaciji. Ovako ni u kom sluaju nije moglo
ii dalje.
Dogodilo se da je meu ovcama bila jedna stara i lukava ovca, koja je svoja razmiljanja
ovako iznela:
"Snagom se ne moemo odupreti lavovima; mi se ne moemo pretvoriti u lavove. Ali mogue
je neto drugo: mi moemo od lavova napraviti pitome ovce. Moemo lavove navesti na to da
zaborave ko su; to je mogue."
Ostale se ovce sloie da bi to trebale pokuati. Tako je inspirisana ovca poela propovedati
krvolonim lavovima. Rekla im je:
"O, vi besramni laci, koji nita ne znate o venom prokletstvu. Ja posedujem duhovnu mo,
ja sam poslanik Boji za lavove. Ja sam svetlo za zamraene oi, ja dolazim da bih objavio
zakone i podelio zapovedi. Ostavite se svojih besramnih dela! Vi koji u sebi nosite zlo,

- 16 -

pomislite na dobro! Ko je divljak i brutalan, taj je tiranin. Pravedna se bia ne hrane mesom,
nego travom. Vegetarijance Bog voli. Vai otri zubi su vaa sramota. Raj pripada slabima.
Loe je stremiti blagostanju, siromatvo se Bogu vie svia od bogatstva. Umesto da ubija
ovce ubij svoj ego i bie nagraen! Morate biti ludi ako niste spremni zaboraviti sebe same.
Zatvorite svoje oi, zatvorite svoje ui, svoja usta kako bi vae misli mogle dosei najvie
nebo. Ova livada nije nita, ona je iluzija, nemojte se zadovoljiti iluzijom!" Tako je govorila
lukava ovca. I dogodilo se to se moralo dogoditi. Lavovi, umorni od stalne borbe, postepeno
usvojie religiju ovaca. Poeli su jesti travu, njihovi zubi vremenom otupee, a strano
svetlucanje u njihovim oima izgubilo se; polako je nestalo i hrabrosti iz njihova srca. Izgubili
su sposobnost da vladaju, izgubili su ugled, mo, blagostanje. Njihova je telesna snaga
nestajala, a duhovni strah je postajao sve veim. Strah od smrti, strah od Bojeg suda oduze
im hrabrost. Strah je proizveo mnoge bolesti koje do tada nisu poznavali. Siromatvo i
maloduni nain razmiljanja ovladae krdom nekad monih lavova. Lavovi su ovu propast
nazivali "moralnom kulturom".
Kakva se pouka krije u ovoj prii? Ako uspete nekog oveka uveriti da greno ivi i ako
uspete uliti mu strah od njega ete napraviti slabia i bie vam jednostavno vladati njime.
Ukoliko elite osnovati sektu ovde imate recept koji je ve hiljadama godina uspean.
Ili da formuliemo pozitivno: ne dozvolite da vas iko uveri kako ste grenik. Radije se pitajte,
koji bi mogli biti njegovi motivi zbog kojih vas eli napraviti bespomonim ovekom. I
molim vas da se upitate: kako bi se greh mogao uklapati u sliku hrianske ljubavi. To nije
mogue, jer se bezuslovna ljubav i greh (osuivanje) meusobno iskljuuju.

2.3. Neprihvatanje odgovornosti

Neprihvatanje odgovornosti je omiljena drutvena igra. Pokuau pokazati da se tu opet radi o
odricanju od moi.
Svima nama su dovoljno poznate izreke: Miller je kriv! Drava je kriva!
Inflacija je kriva! Moj ef je kriv!.. itd.
Kao prvo, skreem vam panju na to da re "kriv" opet u sebi krije ideju greha. Ona je ovde
oito takoe i u naem jeziku duboko ukorenjena.
Ako je neko "kriv" tada to znai da grei, da je grenik. I ve smo ga osudili.
Drugo- a o tome se radi u ovom poglavlju ovo znai da oito drugi (Miller, drava...) ima
mo, a ne ja. Ako nita ne mogu napraviti, tada nemam snage, zavisan sam od drugih. Drugim
reima, to takoe znai: ja sam rtva. Onaj drugi je moni poinilac. U medijima se
svakodnevno govori o rtvama: igra rtve je krajnje popularna jer je praktina. Onaj ko sebe
moe prikazati kao rtvu, ima obino veinu ljudi na svojoj strani, on zadobija naklonost i
panju, pa ak i divljenje, ukoliko svoju teku (greniku) sudbinu hrabro podnosi.
Neto se meutim potpuno zaboravlja: biti rtva znai biti bespomoan. Da li je to dostojno
oveka? Je li ovek predodreen da bude bespomona rtva izvesnih snaga koje izmiu
kontroli? Kada bi stvarno bilo tako, tada bi mi ljudi imali jednu potpuno neprihvatljivu
egzistenciju, jednu egzistenciju nedostojnu oveka.
Zastraujue je videti kako se grevito ljudi dre svoje bespomonosti. To delimino ide sve
do agresije. Postoje ljudi koji ele biti rtve drugim ljudima, koji ele biti rtve neke nesree,
oni ele biti rtve bolesti.
To je praznoverje najdubljeg Srednjeg veka - usred visoko tehnologizovanog drutva!
- 17 -

Sledei primer bi trebao pokazati kako je vrlo esto nerazumno i nelogino nae miljenje.
Uzmimo poslovodju prodaje jednog preduzea. Iako su ekonomske prilike teke, on do sada
nije izgubio svoj posao, te je uveren da e i dalje raditi u svom preduzeu. injenicu da sve
tako dobro ide, on pripisuje svojim sposobnostima. To znai: on preuzima odgovornost za
svoju situaciju. Do sada je sve u redu. Iznenada on dobija otkaz. I sada zapoinje on traiti
krivce. ef je kriv,.. ili recesija,.. ili onaj klijent koji mu je obeao dobar ugovor a onda mu ga
ipak nije dao.
Ovo je na "normalan" misaoni mehanizam: sve dok se sve odvija povoljno po nas, mi se
oseamo odgovornima; kada se dogodi neto to nam ne odgovara, traimo krivce negde
drugde. Ako moj auto sreno prevezem od A do B tada sam ponosan na sebe. Ali ako mi se
dogodi nesrea, tada onaj drugi nije pazio, ili je vreme krivo, ili...ili. Proizvoljno prebacujemo
odgovornost sad na ovo, sad na ono. A preuzimamo je samo u sluaju ako smo bili uspeni.
Jedna od omiljenih igri je neko vreme bilo prebacivanje odgovornosti na roditelje. Tada je
mogue na primer nekoga ubiti ili silovati te zatim objasniti "imao sam naalost teko
detinjstvo".
A pogoeni roditelji sa svoje strane mogu ukazati na svoje lino teko detinjstvo, koje je
naravno dovelo do toga da je njihovo vaspitanje dece bio manjkavo. I tako dalje, itd..
Ali na ovaj nain ne stiemo nikuda.
Mi smo svetski majstori u izmiljanju izgovora, u traenju krivaca. Biblioteke su prepune
knjiga o tome. Sve dok se tako ponaamo, inimo od sebe bespomona bia i nemamo
nikakve anse da reimo nae probleme.
Mi smo uvek samo rtve naeg vlastitog miljenja. Naa mo je tolika, da sebe moemo
uiniti bespomonim rtvama, ako to elimo. A iz nekog neobjanjivog razloga, mnogi ljudi
to oito ele.

2.4. Uplitanje
Brojni ljudi oseaju neodoljiv poriv da se svuda umeaju, da drugima kau ta su pogreno
napravili, i kako to treba drugaije da rade. Do ovog uplitanja dolazi, naravno u ime vrline.
Ta, nismo neljudi, elimo pomoi, konano, mi to znamo bolje. ta znai bolje? Ko odluuje
ta je bolje? O tome odluuju dobri. Ko su dobri? Ko odluuje o tome ko su dobri? Naravno,
dobri. A ako se loi takoe oseaju dobri - to je u politici uobiajeno ta onda?
Ovde se nalazimo u punom sukobu. Uplitanje je praktino uvek povezano sa donoenjem
suda: suenje uvek uzrokuje sukobe. Ljudi koji imaju unutranje sukobe, pokuavaju reiti
sukobe kod drugih; to jednostavno nije mogue. To nije bilo mogue tokom cele istorije
oveanstva, to nije mogue danas, a nee biti mogue ni za hiljadu godina.
Takoe ni UN nisu sposobne da svojim intervencijama smanje broj sukoba. Ako je neki
sukob prividno reen, pojavljuju se dva nova. Jo nikada do sada nisu UN morale intervenisati
na toliko mnogo mesta istovremeno. To je povrinska terapija: lepo izgleda, ovek sebi moe
estitati i mirno otii na spavanje. A time ba nita nije reeno. Sukobi su u porastu.
Ili, uzmimo religije kao primer. Mi (hriani) moemo biti sreni, to ni u islamu ni u
budizmu ideja misionarstva to znai uplitanja nema nikakvog znaenja. Slabu slutnju o
tome, ta bi se u suprotnom moglo dogoditi, prua nam islamski fundamentalizam. Na Zapadu
je strah od takvog razvoja prilino velik.
- 18 -

No, ne moramo ii toliko daleko. Koliko se esto mi upliemo u stvari nama bliskih ljudi?
Gospoa Miller nema pojma o vaspitanju dece! A Majer ve tri nedelje nije pokosio travu u
svom vrtu! A ako se gospodin Hofer i dalje bude tako ponaao izgubie svoje radno mesto.
Gospoa Armein mora oboleti pri takvom nainu ivota!
Mi znamo kako treba iveti. Oni drugi ne znaju - ili barem ne znaju ispravno. Glupo je samo
to to i drugi na isti nain misle o nama. To se naziva uzajamnim uplitanjem. To je jedan od
razloga zato se sukobi ne smanjuju, zato se vrtimo u krug. Istorija oveanstva nam to
pokazuje.
Ima jo jedna misao koju meutim ovde neemo dalje slediti, a to je: uvek ima ljudi koji iz
sukoba izvlae korist i zbog toga, sasvim logino, nisu zainteresovani za njihovo reavanje.

2.5. Traenje u spoljanjem svetu

"Ako neko trai tada se lako moe dogoditi da njegovo oko vidi jo samo onu stvar koju trai,
da nita ne moe nai i nita primiti u sebe, jer uvek misli samo na traeno, jer ima cilj, jer je
opsednut ciljem. Traiti znai: imati neki cilj. A nai znai: biti slobodnim, biti otvorenim,
nemati nikakav cilj. Ti si potovani, moda uistinu tragalac, jer, stremei tvome cilju, ne vidi
mnoge stvari koje su pred tvojim oima."
Hermann Hesse, Siddhartha
Mi smo navikli da pomo, reenje problema i odgovore uvek traimo van nas samih.
I to opet pokazuje da mi oito nemamo poverenja u nau mo i mudrost. Da smo nau mo i
mudrost opet dali drugima.
U spoljanosti moramo traiti odgovore samo ako unutra nieg nema. Time moramo
pretpostaviti, da mnogi ljudi ne dre mnogo do svoje unutranjosti.
Gde konkretno traimo odgovore u spoljanjem svetu?
Odlazimo ekspertima, doktorima, psiholozima, pravnicima, astrolozima, vidovnjacima...
Drugi bi trebali za nas misliti, oni bi trebali reiti nae probleme. To je opasna stvar, mi naime
delegiramo miljenje. Drugi su sve, mi smo nita.
Ovo se lepo moe posmatrati u kolonama ljudi koji hodoaste guruima u Indiju, Tibet, Japan i
drugde. Pretpostavlja se da drugi moe ono to pojedinac misli da sam ne moe. A upravo to
spreava vlastiti razvoj. Tu se uvek radi o kretanjima koja oveka udaljavaju od njega samog.
Da se razumemo: u redu je, ako se neko obrati spoljanjem autoritetu. Samo, on bi trebao
znati ta radi: on time svoju mo predaje u ruke autoriteta koji je izvan njega.
Da li e time njegovi problemi biti reeni veliko je pitanje.
Nekoliko e primera ovo pojasniti:
Jedna mlada dama je posetila astrologa jer sebi vie nije znala pomoi. Kod njega je saznala
da e od 15. avgusta sve krenuti na dobro. Time je sebe uinila potpuno bespomonim
stvorenjem: do 15. avgusta ne moe nita postii jer je to ionako loe razdoblje, nakon 15.
avgusta ne mora se nita truditi jer e stvari krenuti same od sebe. Ona je sebe u potpunosti

- 19 -

prepustila zvezdama. Da li je to ivot dostojan oveka. To vie nije ovek, nego bespomona
marioneta.
Jedan otprilike 45- godinjak se morao podvri transplantaciji srca. Nakon nje je dolo do
komplikacija i ovek je tokom tri godine lutao od jednog specijaliste do drugog. Nije vie
mogao raditi ali je u meuvremenu i sam postao specijalista jer se bavio jo samo svojom
boleu i iskuao sve mogue terapije. Nita nije pomagalo. Njemu se stanje nije
poboljavalo. Kada je opet jednom, po ko zna koji put bio kod svoga kardiologa, ovaj mu
iskreno ree: "Mi vie ne moemo napraviti nita za vas. Sada morate sami sebi pomoi;
morate mobilizovati svoje rezerve." Mislite li da je to taj ovek napravio? Ni u kom sluaju.
On je svu svoju mo dao u ruke doktorima, terapeutima on se rukama i nogama branio od
uvida da bi sam mogao neto napraviti, da poseduje mo nad svojim ivotom. On je oito hteo
radije umreti kao rtva. Kada sam ga naime poslednji put video, rekao mi je da e
najverovatnije umreti ako ovako ide dalje. Ja sam mu estitao na toj spoznaji i rekao mu da je
sasvim normalno da on ima pravo umreti kada hoe. Ali isto tako sam mu garantovao da
sasvim sigurno ne mora umreti, ako se konano osloni na sebe, na svoje snage. To nije nikako
hteo! U tom bi sluaju naime on morao neto preduzeti- ne doktori. Tada bi on bio odgovoran
za svoje stanje, a ne neka nepravedna sudbina nad kojom se moe aliti. Neki ljudi oito
radije umru nego da preuzmu odgovornost za svoj ivot, i potrae je u sebi. Ja sam tog oveka
izgubio iz vida i ne znam da li je jo i danas iv.
Reavanje naih problema nikada nije zadatak drugih ljudi. Na podruju politike lep primer za
to je pomo za razvoj Afrike. Ovaj kontinent nita toliko ne koi u njegovom razvoju, kao
pomo koja dolazi spolja. Do te spoznaje su doli i Afrikanci, koji su miljenja da je teta
nanesena kroz pomo za razvoj vea od njene koristi. Ako ekamo dok nam neko spolja ne
pomogne inimo sami sebe bespomonim ljudima. To znai da mi nau mo predajemo
drugima.
Ideja o spoljnoj pomoi je oito ukorenjena duboko u nama. Pogodilo me kada sam u nekom
asopisu proitao: "Jo i danas svet eka onog jedinog, koji moe zauvek stvoriti mir na
Zemlji Mesiju. A isto tako eka novo srce, nov nain razmiljanja, koji mu samo Duh Boji
moe dati!"
Kako praktino. Nije dakle potrebno nita raditi, osim da ekamo. Koliko dugo jo? U
meuvremenu mi sebi meusobno razbijamo glave i objanjavamo kako do "novog miljenja"
kod nas jo eto nije dolo, jer nas Duh Boji jo nije posetio. Stvarno jako praktino. Ali
verovatno nema nikoga ko bi verovao da na ovakav nain moemo nekuda stii. U ovakvoj
filozofiji su prepoznatljiva dva elementa odricanja moi: prvo, odgovornost za mir se
elegantno prebacuje na drugog; drugo, pomo se oekuje spolja. Priekajmo dakle.
Jedno mi pitanje ne da mira: ako moemo doi do mira i do novog naina miljenja samo kroz
Duh Boji ta jo onda Bog eka? Zar nije voeno dovoljno ratova, zar nije pobijeno
dovoljno ljudi? Moje miljenje: on Bog prilino dugo okleva da se umea za dobro
oveanstva. Ili se ovde moda radi samo o jednom problemu koji je poznat u informatici? Mi
ekamo Boga, Bog eka nas. To dovodi do totalne blokade situacije. Problem je mogue reiti
jedino ako neko od to dvoje prestane ekati.
Moj predlog e se tokom ove knjige sastojati u tome da bi ovek trebao prestati ekati;
ekati na pomo spolja.

- 20 -

Dopustite mi da na ovom mestu jo jednom navedem islamskog filozofa Mohammada Iqbala,

da bih pokazao, na koji se nain njegova religija bavi s ovde navedenom temom:
"Bog voli onog oveka, koji zasluuje ivot. Nesrea neka stigne onoga, ko se hrani sa tueg
stola... On je svoju ast prodao za jedan novi. Srean je onaj ovek, koji edan pod
sunanim zrakama ne moli au vode. Njegovo elo nije znojno od sramote prosjaenja; on je
jo ovek, nije prah. Taj potovanja vredan mladi ovek kroi uzdignuta ela poput stabla.
Njegove su ruke prazne? Utoliko vie je on majstor sebe samoga.. Celi jedan okean,
zadobijen kroz prosjaenje, nije nita drugo do more vatre."
Krije li se tu jedan od razloga naeg straha od islama? Uporedite askom gornji tekst s naim
predstavama o takozvanim socijalnim postignuima industrijskih nacija Zapada koja su nam
postala toliko draga. Mislim na socijalnu sigurnosnu mreu i prividno bespomone ljude.
Razlike su zapanjujue.
Tamo (u Islamu) govori se o moi i majstorstvu ljudi. O tome govori i ova knjiga.
Mi meutim u naim sitim industrijskim drutvima otkrivamo stopostotno sluganstvo jer smo
zavisni od suvie mnogo stvari van nas samih. To nikada ne moe biti put reavanja naih
problema. Ovo vredi kako za nacije, tako i za pojedince.

2.6. Kompleksnost ivota

Ja sam vrsto uveren, a to u pokazati i dokazati, da je istina jednostavna, da mora biti
jednostavna. Ili bi istina trebala biti rezervisana samo za malu elitu natproseno inteligentnih
ljudi?
Svakodnevna realnost meutim takva je da se sve uvek prikazuje strahovito komplikovanim.
To je jako praktino za eksperte. Oni se tada mogu jasno isticati nad obinim smrtnicima, pa
se zbog toga i odgovarajue cene i novano nagrauju. Postoje ljudi, koji su u neto uvereni
tek onda kad to vie ne razumeju. A postoje i ljudi koji prestanu verovati u neto ili u
odreenu stvar, im je shvate. To zvui udno ali je istina.
Na mojim seminarima ja esto ujem "Ne, tako jednostavno to ne moe biti!"
ak je i prilikom najnovijih istraivanja haosa utvreno da se i najkompleksnije tvorevine
sastoje od sasvim jednostavnih struktura. Ako dovoljno duboko pogledamo stvari postaju
sasvim jednostavne. No, ako se kreemo povrinom, ako ponemo nauno analizirati, tada sve
postaje komplikovano i teko.
Uzmimo jedan primer:
Hodanje se ini sasvim jednostavnom stvari. To praktino svako moe. Ali ako ponemo
analizirati sam proces hodanja, mogli bi analizama napuniti cele biblioteke- a usprkos tome
verovatno ne bi shvatili proces hodanja isto tako, pomou takvih knjiga verovatno nikome
ne bi bilo mogue nauiti hodati- iako je to sasvim jednostavno ako to ovek praktikuje. Isto
tako, ako elimo, mi moemo sve toliko zakomplikovati da samo retkim ekspertima bude
mogue neto razumeti.
Primer s hodanjem moda nema nikakvih daljih posledica. Ali, drugaije stoji stvar ako
obraujemo temu ljubav. Ovoj temi je posveeno jedno od sledeih poglavlja; zato; ovde
samo toliko: o ljubavi se moe visokoparno filozofirati s rezultatom da niko vie ne zna ta je
- 21 -

ljubav. A pre svega to vodi do toga da se ljubav ne praktikuje. Praktikovati ljubav

jednostavno je, ali ljubav definisati, analizirati, vrlo je komplikovano, toliko komplikovano da
za ljubav vie uopte ne ostaje vremena. Kada polaznicima mojih seminara objasnim da je uz
pomo ljubavi svaki ljudski problem reiv, tada ima takvih, koji se gube u nedoredjenoj
diskusiji s ako i ali. Sve odjednom postaje visoko komplikovano, to opet postaje
opravdanje da se nita ne preduzme. Zato to, oito, ipak sve zajedno nije tako jednostavno.
Poznat i ugledan zastupnik medicine i psihologije, Balthasar Staehelin ve je poetkom 70- ih
u svojoj knjizi "Svet kao ti" napisao: "U celokupnoj dananjoj medicini, psihologiji, nedostaje
nam istinsko i jednostavno". Dokle je taj nedostatak jednostavnog u medicini doveo u
meuvremenu, vidljivo je po eksploziji trokova u zdravstvu.
Nae je zdravstvo toliko kompleksno da ga finansijski nije vie mogue podneti (20 godina
nakon to je Staehelin ukazao na to!). I druge zemlje imaju taj problem.
Nedavno sam na francuskom radiju uo kako je objavljena spoznaja od revolucionarnog
znaenja. Neki je strunjak na temu eksplozije trokova u zdravstvu dao na razmiljanje da su
tri ultrazvuna pregleda tokom trudnoe sasvim dovoljna.
Ja sebe sasvim ozbiljno pitam, kako su deca ranije dolazila na svet? I kako uspeva Indijkama,
Afrikankama, Junoamerikankama da bez ultrazvuka uzrokuju eksplozije populacije!? Postoje
ljudi koji nau kompleksnu visoku tehnologiju nazivaju napretkom; po mom miljenju to je
pre znak duhovne pomraenosti.
Poput Balthasara Staehelina vrsto sam uveren da je istina vrlo jednostavna.
Bilo bi mnogo bolje da o nekim stvarima ne bi u beskonanost raspravljali, nego ih
jednostavno napravili.
Istina je jednostavna: ko jednostavne stvari ini komplikovanim, budala je jer blokira sebe
samoga u vlastitom razvoju.

2.7. Racionalnost / Analiza

Za nauku i management su racio (intelekt) i analiza od presudnog znaenja. U meuvremenu
se meutim otkrilo da to moda ipak nije put koji vodi do dubljih spoznaja i do optimalnih
reenja problema. Biu kratak jer na ovu temu postoji ve dovoljno saznanja.
Za nas je vana spoznaja da mi nae mogunosti izuzetno ograniavamo ako se oslanjamo
samo na racionalnost i analizu. Intelekt nema nikakve informacije o budunosti, njemu uvek
stoje na raspolaganju tek malobrojne informacije na koje se moe osloniti prilikom donoenja
odluka. S tog gledita nije shvatljivo zbog ega je intelektu u prolosti pridavano tako veliko
znaenje. Verovatnost donoenja pogrenih odluka jako je velika kod onoga ko se oslanja
samo na svoj intelekt. I obratno, anse da se postignu veliki uspesi vrlo su male ako se neko
slui smo svojim intelektom. Ni jedan od svetskih natproseno uspenih produkata nije nastao
na temelju racionalne analize potreba kupaca.
Jedan od moda najupeatljivijih primera za ovo: 50-tih godina je Ford sproveo verovatno
najopseniju studiju trita koja je ikad preduzeta. Cilj je bio da se nae najoptimalniji dizajn
za novi auto 'Edsel'. Ovaj veliki napor zavrio je najveim neuspehom u istoriji gradnje
automobila a preduzee Ford je to kotalo vie stotina miliona dolara.
- 22 -

Auto je oito bio toliko racionalan, toliko prosean da ga niko nije hteo kupiti.
Obratno, Ray Kroc je uprkos svim racionalnim protivargumentima svojih pravnika 1960-te
kupio ime McDonald. On je u svojoj unutranjosti oseao da e to biti sigurna stvar. Ostatak
je istorija. Svakome je poznata pria o uspehu McDonalda. Ovako neto nije mogue
racionalno planirati.
Pravi natproseni uspesi se izrazito retko temelje na isto racionalnim razmiljanjima.
Racionalnost trai znanje u spoljanjem svetu. Taj nain potrage je vrlo ogranien. Istinsko
znanje dolazi iznutra. to vie neko istie svoju racionalnost tim manje veruje samome sebi
odnosno svome znanju koje dolazi iznutra. U poglavlju 2.5 ukazao sam na potragu u
spoljanjem svetu. Racionalnost je jedna od takvih traenja u spoljanjem. Ko se oslanja
iskljuivo na racionalnost na kraju je uvek nesiguran. Nauka prua najbolji dokaz da spoznaje
dobijene pomou racionalnog razmiljanja vrlo brzo mogu zastareti. Nasuprot tome primer
spoznaje Isusa, Buddhe, Lao Tse-a, itd. nikada nisu zastarele. Te spoznaje nisu dobijene uz
pomo racionalnog naina razmiljanja.
udovine stvari se mogu initi i od strane same nauke. Francuski biolog Joel de Rosnay
dokumentuje u svojoj knjizi 'Mikroskop' da postupci kojima se istraivai slue prilikom
uobiajenog naunog istraivanja nisu prikladni u svrhu obuhvatanja istine ve da oni sasvim
suprotno istinu izobliuju. U takve postupke spada i racionalna analiza. On ukazuje na to da je
analitiko miljenja za nauku vanije od uporeujueg to vodi do toga da se nauka ograuje.
Ona naginje skuenosti i krutosti.
Za nas to znai sledee: racionalnost i analiza ograniavaju ovekov potencijal, ograniavaju
va potencijal. Tokom ove knjige postae vidljivo da za mene uporeujue miljenje,
miljenje u analogiji stoji u prvom planu.
Neuspeh naunog rada na bazi racionalnosti posebno je uoljiv u medicini. Jedva da postoji
jedno znaajnije medicinsko otkrie u zadnjih 150 godina koji slubeni univerzitetski
profesori nisu smesta osudili kao nenauno. Takav je primer pronalaza Properdina koji je
toliko vaan za ljudski imunoloki sistem 1954. godine poinio samoubistvo, nakon to su ga
njegove kolege godinama ismejavali. Svega nekoliko meseci nakon njegove smrti slubena je
medicina poela uvaavati njegova otkria.
Medicina, oito, predstavlja jedno od najalosnijih poglavlja to se tie brutalnog osuivanja
neistomiljenika. I sve to u ime racionalnosti!
U stvari se, naravno, ne radi ni o ljudskosti ni o saznanju; radi se o moi.
Zdrav ljudski razum trebao bi nam pokazati u najmanju ruku sledee: dananji eksperti
(doktori, psiholozi, biolozi, itd.) smeju se ekspertima iz godine 1500., a isto tako e se
eksperti iz godine 2500. smejati dananjim ekspertima. Budite dakle oprezni u osuivanju
stavova koji ne odgovaraju slubenoj nauci. Danas zna svako dete: Zemlja se okree oko
Sunca.
Ovi bi primeri trebali biti dovoljni da pokau kako uskogrudost koja se temelji na
racionalnosti koi ovekov razvoj. Racio trai u spoljanjem svetu, ali istinsko znanje, istinski
razvoj, dolazi iznutra.

- 23 -

2.8. Nesposobnost da se samostalno i logino razmilja

Mi ljudi uopteno smatramo da smo bia koja logino misle. Mnogo drimo do nae
sposobnosti miljenja. U ovom poglavlju u nastojati pokazati da naa logika ne see daleko,
da ponekad potpuno nelogino razmiljamo i delujemo. To je ve bilo vidljivo i na
dosadanjim primerima. Tako smo npr. videli da nauka uvek prihvata samo ono to se uklapa
u trenutno vladajuu sliku o svetu. S logikom i samostalnim miljenjem ovo nema suvie
zajednikog: ko ima pregled nad istorijom, trebao bi znati da se nauka tokom malo godina
moe jako promeniti.
Iz istorije nam je takoe vidljivo da smo se oito programirali za sukobe. Istorijske knjige
prepune su opisa raznih ratova. ta su svi ti sukobi, ti ratovi doneli? Gde je danas slavno
Rimsko Carstvo, gde je nekad ponosna panija i mona Engleska. Kada bi mi stvarno mogli
samostalno i logino razmiljati, mi bi ve odavno potraili druge puteve suivota, a i nali bi
ih. Treba primetiti da su ovi "drugi putevi" hiljadama godina uvek iznova propagirani. Uprkos
tome oito nismo u stanju te druge oblike suivota shvatiti i primeniti. U 19. veku je u prvom
planu bila borba za opstanak. Stiemo utisak kao da mnogi ljudi, posebno manageri, jo uvek
ive u duhu 19.-og veka.
Ali, u meuvremenu znamo da je ideja evolucije kroz borbu, unitenje, iskoriavanje
odgovarala upravo gleditu, odnosno stanju svesti tadanjih ljudi. Mi znamo takoe da je ono
to nam je nauka tada objasnila kao iskoriavanje u stvarnosti simbiotika kooperacija.
Znamo da su paraziti u prirodi atipini i da se dogaa upravo suprotno: simbiotika pomo je
deo evolucije. Veina ivih bia (ovde iskljuujem oveka) oito je shvatila da sve to ivi
ini jednu celinu, i da smrt jednog "protivnika" ili jedne vrste takoe uvek predstavlja i
opasnost po sve ostale vrste i po sistem kao celinu. Jedan od najuspenijih parazita je rak. On
je tako uspean da ubija ak i svog domaina (oveka) koji ga hrani a time ubija i samoga
sebe. Mi danas znamo da odnos razbojnik rtva u prirodi predstavlja izuzetak. Zbog toga
smo taj odnos verovatno i uoili. Pritom smo zaboravili da postoje milijarde kooperativnih i
simbiotikih odnosa a samo mali broj ubitanih. U suprotnom, ivot ne bi bio mogu.
Neki manageri i politiari to ni do danas nisu shvatili. Za ovo bi verovatno bio potreban
trening u analognom nainu miljenja. Samo tako bi neko bio u stanju da primer raka primeni,
recimo i na ekonomiju. Ovde nas oito blokira naa fiksacija na uvek iznova uvebavan
ravno-linijski nain razmiljanja.
ini mi se da je ovde od odluujueg znaaja injenica da ne postoji samo jedna logika, nama
poznata Aristotelova logika, ve da postoje i druge vrste logike. U naem ogranienom nainu
razmiljanja mi smo toliko fiksirani na ili ili logiku Aristotela, da sebi neku drugi logiku ne
moemo zamisliti. U naem govoru ne postoji ak ni oblik mnoine za re logika! A ipak,
postoje druge logike, koje su ve pre hiljadu godina bile poznate u hinduizmu i budizmu, a
koje su danas potvrene spoznajama moderne teoretske fizike. Ne postoji samo jedan ili ili,
dobro ili loe, postoji takoe "jedno kao i drugo", dobro i loe istovremeno. To je vrlo dobro
formulisao atomski fiziar Heisenberg. On zahteva "prevazilaenje one jednodimenzionalne,
krute logike koja svet noem deli na ili ili, da bi iz njegove rascepkane leine pokuao
izgraditi apstraktni pojmovni svemir."
Ali, mi smo toliko ukorenjeni u naem ili ili nainu razmiljanja, da nam teko pada
osloboditi se istog; moda i zato to je to oslobaanje povezano sa izvesnom merom
samostalnog razmiljanja. (vidi i poglavlje o izgonu iz raja). U ovoj emo knjizi uvek iznova

- 24 -

morati ukazivati na jednu kao i drugu logiku uprkos opasnosti da e se neki itaoci
morati dosta potruditi da bi to shvatili.
Svaki ovek moe ako hoe u svom ivotu nai primere koji pokazuju ta vodi do konflikta, i
koji pokazuju ta vodi ka njihovom reavanju. Ali kako nismo nauili samostalno misliti, mi
preuzimamo programe naih roditelja ili okoline. To znai da mi dodue ivimo u
visoko-tehnologizovanom svetu, ali nai obrasci miljenja ne razlikuju se od onih koje smo
imali pre hiljadu ili vie godina. To je apsurdna situacija. Naa sposobnost miljenja nije u ni
jednom smislu drala korak sa sposobnou produkcije i menjanja sveta. Mi smo se toliko
koncentrisali na razvoj i produkciju dobara, da nam nije preostalo nita vremena za razvoj
samog oveka. Pre nekog vremena, jako je bila popularna re: granice rasta. Mnogo je
razmiljano o granicama materijalnog rasta, jer se oito primetilo da to ovako dalje nee moi
ii.
Ono ime se mi ovde bavimo je unutranji ovekov rast. To je polje najveeg mogueg rasta
koji moemo zamisliti. S jedne strane zato to je ovek potpuno nerazvijen, a s druge zato to
na ljudskom podruju ne postoje granice rasta. Iako e neki naunici rei da je ovek vrlo
ogranieno bie, to je i istina, jer je ovek samog sebe napravio takvim ogranienim biem.
Ako je imao mo to napraviti onda sasvim logino ima i mo prevazilaenja granica koje je
sam sebi postavio.
Evo nekoliko primera nae nesposobnosti da samostalno i logino mislimo:
Postoje inteligentni manageri, koji se ponu smejati ili neugodno oseati kada na seminarima
govorim o temi ljubavi. Istovremeno su ti manageri lanovi hrianske crkve: krteni su i
verovatno su i brakove sklopili u crkvi. Ti ljudi sasvim sigurno poznaju i temeljnu izjavu
hrianstva: "ljubi blinjega svoga kao samoga sebe!" Kako se moe biti pripadnikom
hrianske crkve a smejati se kada je tema ljubav; boriti se sa svojim konkurentima do krvi a
istovremeno zahtevati da se bombarduju tamo neki ZLI LJUDI.
Gde je tu logika?
Moe neko sve to raditi, ali sasvim sigurno ne kao lan katolike crkve. Moja je namera da
pokaem, kako u osnovi inteligentni ljudi esto strahovito malo razmiljaju. Po roenju oni
automatski pripadaju jednoj organizaciji o ijim temeljnim pravilima vie uopte ne brinu. To
ba nije dokaz mnogo hvaljene ljudske inteligencije.
Zamislimo da smo osnovali novu organizaciju. Jedno od pravila glasi:
"Mi neemo suditi o drugim ljudima". I sada pokuavamo ljude nagovoriti da se ulane u
novu organizaciju. Verovatno emo nai vrlo mali broj ljudi koji su spremni prikljuiti se.
Malo se ljudi moe drati tog pravila i mnogi e stoga rei da se ne mogu prikljuiti.
I to ima logike.
Ali ti isti ljudi su lanovi katolike crkve, a crkva postavlja isti zahtev. Gde je tu logika?
Panja: ja ne nagovaram na istupanje iz crkve. Ja zagovaram samostalno i logino
razmiljanje. Ili smo lanovi crkve bilo bi poteno i logino da bar pokuamo drati se
njenih pravila; ili ako se ne obaziremo na ta pravila bilo bi poteno i logino, istupiti iz
crkve. Sve drugo je nepoteno, da ne kaem licemerno.
Pitanje u vazduhu: kako moe jedno drutvo ili organizacija koja sasvim oito rauna sa
nepotenjem ili barem ne razmiljanjem veine svojih lanova, reiti vae probleme?

- 25 -

Kako moe jedna hrianska publikacija objaviti: "Nama je potreban Mesija, koji dolazi kao
sudija", kako je poznato, Isus je rekao: "Ne sudite..." Gde je tu logika? Gde je tu samostalno
razmiljanje?
Nedavno sam uo za dva primera koja se lepo uklapaju u reeno:
Neko preduzee je prijavilo etiri svoja radnika za kurs pod nazivom: Pozitivno razmiljanje.
Kurs je trajao pola dana i kotao 120 franaka. Kratko pre poetka kursa preduzetnik je svoje
radnike odjavio, a kao razlog naveo da je ekonomska situacija preduzea vrlo loa! Gde je tu
logika? Verovatno bi upravo tim ljudima nekoliko misli o pozitivnom miljenju bilo
neophodno! Ako poslovi idu dobro, ljudi se alje na kursove o pozitivnom miljenju. Ako
poslovi ne idu dobro, tada se za pozitivno miljenje vie nema vremena, ni novaca. Kakva
glupost!?!
I onda kaemo: "ovek: kruna Stvaranja"
Drugi primer je jo apsurdniji: ako je apsurd mogue poveavati.
Nekoj je eni ispriala prijateljica kako je ne bodu komarci jer se zna zatititi. Na to je
inteligentna, moderna ena s kraja 20 og veka odgovorila da komarcima treba krv kako bi
mogli iveti. Ona je to proitala u nekoj knjizi. Zato nije lepo ne dozvoliti da nas bodu.
Ovde dakle imamo vrlo zanimljivu teoriju:
Bog je stvorio oveka, jer je komarcima potrebna krv.
I mi se jo udimo problemima s kojima se oveanstvo, a i pojedinac, bori.
Jedan do tih problema je primer nadaleko rasprostranjena nezaposlenost. I to je jedan od vrlo
dobrih primera nae nesposobnosti da samostalno i logino razmiljamo. Uvek se iznova
predlae da se radi manje sati nedeljno kako bi se raspoloiv posao podelio na vie ljudi. Ovo
nema ama ba nieg sa realnou i hiljadugodinjim iskustvom. Iza tog predloga stoji ideja
kako je koliina posla ograniena. E, to ne odgovara stvarnosti, ali je u skladu sa naim
ogranienim nainom razmiljanja. Oito je da nismo sposobni sebi predstaviti kako je
koliina posla neograniena. ovek je onaj koji kreira posao. Ali sigurno ne time da manje
radi, nego time to je kreativan. Koliina posla nije spolja zadata, nego je stvaramo mi sami.
Ogranienim nainom razmiljanja i usled nae ideje kako je posao neto loe te ga treba po
mogunosti redukovati, stvarno nam je uspelo smanjiti koliinu posla. Zato se sada alimo na
nezaposlenost. S logikom to ima jako malo veze. Mi ne moemo godinama posao prikazivati
kao neto loe borei se za smanjenje radnog vremena i pritom misliti kako nee biti
posledica. Postigli smo sada ono to su neki jako hteli: manje posla. Niko nije pretpostavljao
da e to dovesti do nezaposlenosti. Sada anjemo ono to smo godinama sejali. Zakonitosti su
jednostavne!
Setimo se Edisonovih (el. sijalica) i Fordovih (pokretna traka) pronalazaka. Stvoreno je
milione radnih mesta. Ali ne idimo tako daleko unazad. Setimo se vajcarskih satova, i marke
Swatch. To je stvarno bilo kreativno postignue koje je odralo i otvorilo nova radna mesta.
Ali ta je danas glavna tema u preduzeima? Smanjenje proizvodnih trokova, a time i broja
radnih mesta. To nema veze s nedostatkom posla, ve je to nedostatak kreativnosti i
fleksibilnosti. Ne radi se o tome da se odreena koliina posla nanovo podeli, radi se o tome
da treba stvoriti novu koliinu rada. Ali, za ovo je potrebno neto fantazije, neto kreativnog
razmiljanja. Oito je ovo tee, nego jednostavno govoriti o preraspodeli posla.

- 26 -

U redukciji radnog vremena u svrhu reavanja problema nezaposlenosti krije se jo jedna

neloginost. Ako radnici manje rade, preduzetnik manje zarauje osim ako radnici u
odgovarajuoj meri manje zarauju. Ali, ako oni manje zarauju, manje e i konzumirati. A
smanjenim konzumiranjem, sasvim sigurno nije mogue reiti problem nezaposlenosti. Treba
da se dogodi upravo suprotno. Radnici bi trebali vie da rade za isti novac. Samo e u tom
sluaju preduzetnici vie zaraivati. A ako preduzetnici vie zarauju, zaposlie vie radnika,
sve drugo je iluzija. Osim toga e preduzetnici vie investirati, ako vie zarauju. A to
pospeuje ekonomski napredak. Vie rada za isti novac. To je socijalno. Manje rada uz manje
posla nema nieg zajednikog sa socijalnim, a i pogorava nezaposlenost. Ako stvarno elimo
sami sebe upropastiti tada je sasvim dovoljno da zahtevamo manje posla uz istu platu.
Nuno su potrebni ljudi koji su sposobni misliti samostalno i nezavisno od bilo kakvih dogmi.
Ljudi koji ne preuzimaju postojee misaone forme te se bez razmiljanja i dalje njima slue,
ve oni koji su sposobni da postojee ideje dovode u pitanje. Na sreu je uvek bilo ljudi koji
su za tako neto bili sposobni. Primer je Kristofer Kolumbo. On je bio skoro osuen kao
heretik jer se usudio misliti ono to danas zna svako dete: Zemlja je okrugla! U njegovo
vreme je to bila udnovata misao. I danas postoje ljudi sa " udnovatim" mislima: imajmo na
umu da bi takve misli ve za koju godinu mogle biti normalne. Moda ete i u ovoj knjizi
pronai takve "udnovate" misli. U tom sluaju imam jednu preporuku: odbacite sve do sada
usvojeno znanje i pokuajte u stvari samostalno, nezavisno i temeljno razmisliti. I testirajte
"udnovate" misli u vaem ivotu. Filozofiranje o tome ne donosi nita. Bitna je samo praksa.
Kolumbo je o okrugloj zemlji mogao dekadama diskutovati: da li je stvarno okrugla time se
ne bi saznalo. Jedino to vredi je praksa.
S tim u vezi obraam panju na izjavu francuskog atomskog fiziara: J. E. Charona:
"Nasuprot rasprostranjenom miljenju, ja sam najdublje uveren da nauka najvie napreduje
kada negira iskustvene injenice."
I vi ete kao pojedinac takoe najvie napredovati ako barem ponekad dovedete u pitanje
uobiajena gledita.

3. Posledice: problemi su nereivi

Ko sebe uini bespomonim ovekom, naravno da se ne moe nadati da e brzo postii svoje
ciljeve i da e svoje probleme optimalno reiti. No svi mi poznajemo primere ljudi koji su to
mogli.
Kao ekstremni primer na ekstremnim primerima se najbolje moe videti odreeni
mehanizam uzeu Isusa iz Nazareta. S obzirom na nae nabrajanje onih osobina koje nas
ine bespomonim ljudima moemo ustanoviti sledee:
Isus nije imao strah.
Isus sebe nije smatrao grenikom.
Isus nije odbijao nikakvu odgovornost.
Isus se nije meao u stvari drugih ljudi.
Isus nije traio spas u spoljanjem svetu.
Isus je ivot prikazao radikalno jednostavnim.
Isus se nije oslanjao na racio i analizu.
Isus je razmiljao u potpunosti samostalno i logino.
- 27 -

Isus je analogno razmiljao.

ta je time postigao svima nam je poznato. Bio je nezamislivo moan.
Nai e se ljudi koji e rei: "Naravno da je Isus to mogao. Ali ja nisam Isus"
Tim ljudima preporuujem, kao prvo da malo samostalnije razmiljaju, onda e naime videti
da u gore nabrojanom nema nieg, emu pojedinac ne bi mogao barem stremiti.
Ako to jo nije dovoljno, tada, kao drugo, preporuujem paljivo prouavanje Svetog pisma.
Tamo doslovno stoji Isusova izjava: "to sam ja napravio, isto to moete i vi".
Dve hiljade godina oito nisu bile dovoljne, da bi se shvatila ova jednostavna izjava. "Sve to
sam ja napravio, moete i vi."Ako to iko mora znati, tada bez sumnje onaj, koji je sve te stvari
mogao napraviti.
Kao pojedinci, nacija ili oveanstvo, mi moemo raditi ta hoemo: ali ako nismo sposobni i
spremni reiti se odreenih naina ponaanja koji nas koe, nikada neemo postii istinski
napredak. Po mom miljenju, pogreno bi bilo da sada zaponemo veliku diskusiju o
osobinama koje nas ine bespomonim i da intelektualizujemo tu temu. Ovde se radi o ivotu,
o praksi. Ili emo neto uraditi, tada emo videti rezultate, ili neemo uraditi nita, u tom
sluaju nam ne pomae nikakvo teoretiziranje.
Mi emo u drugom delu koji sledi jo vie pojasniti da se ne radi o tome da reavamo svetske
probleme, to bi naime znailo uplitanje, ve se radi jedino o tome da reimo svoje vlastite
probleme. Sve dok ovo nismo shvatili, nee biti nikakvog napretka u ljudskom razvoju.
Ja jo jednom podseam, da problemi nisu reivi uz pomo nae uobiajene odluke ili-ili.
Takoe i Frederic Vester u svojim publikacijama navodi brojne primere koji pokazuju, da
uobiajeno logino razmiljanje ne reava meusobno isprepletene kompleksne probleme
dananjeg sveta, nego ih jo pogorava. Ovo je na poraavajui nain vidljivo u podruju
medicine, u terapijama raka, side i pri pokuajima da se rei narkomanija. Ovde na najoitiji
nain moemo doiveti neuspeh 'nae' racionalne logike.
Nuno je da uvidite, u koliko velikoj meri sami sebe ograniavate i prema tome iskljuujete
mogunost jednostavnih reenja problema. istom racionalisti e verovatno smetati re
"jednostavnih". Za njega, nita ne sme biti jednostavno. Takvima preporuujem, da jo
jednom proitaju izjavu Johna Wheelera, koju sam citirao u uvodu knjige, a osim toga
takvima moram rei da nisu obaveteni, te ive jo u prolom veku. Oni jo nisu saznali da je
upravo najrazvijenija nauka Zapada, na koju se oni pozivaju u meuvremenu naila na
paradoksalno logine sisteme koji odgovaraju onima to postoje ve hiljadama godina u
Aziji, i koji temeljnim osnovama hrianstva, na koje se takoe pozivaju, ne protivree ni na
koji nain.
Na Vama je, da li iz sebe elite napraviti jednog bespomonog ili snanog oveka.
Ovo je Va ivot, ne moj.

- 28 -

DRUGI DEO

Temeljne osnove O T L A principa

1. Ovako ovek funkcionie
"O ni jednoj stvari na svetu ne znam manje nego o sebi, o Siddharthi!"
Hermann Hesse, Siddhartha
Osnovu O T L A principa ini jedan sasvim odreen lik oveka; prikazan je u ovom
poglavlju. Svakodnevno iskustvo nas ui da e nam reavanje problema biti mogue samo ako
se strogo drimo ovog lika. Ali, dnevno iskustvo nas takoe ui da se mi najee ne drimo
ovih pravila i zato se problemi ne smanjuju ve uglavnom postaju jo vei.
Ko u svom ivotu poeli napraviti veliki korak napred, taj treba da se dri samo ovog ovde
opisanog lika oveka; a to znai da ovde spomenute principe treba primeniti u praksi.

1.1. Najradikalnije temeljno pravilo

"Na sebi samome elim uiti, sam sebi uenikom elim biti, sebe elim upoznati."
Hermann Hesse, Siddhartha
Na svojim seminarima uvek postavim pitanje: ko ili ta se mora promeniti ako elimo
poboljati neku situaciju. Odgovor uvek dolazi relativno sa spoznajom: do promene mora doi
u meni samome.
Ovaj je odgovor udan. udan je jer je praksa po pravilu obrnuta. Iskustvo pokazuje da
obino od drugih oekujemo da se promene.
Radnik oekuje da se ef promeni. ef oekuje da se radnici promene. Graanin oekuje da se
dravna uprava promeni. Dravna uprava oekuje da se graani promene. Preduzetnik
oekuje da banka smanji kamate. tedie oekuju da banke poveaju kamate. Sredinom 1993.
Francuzi su oekivali da Nemci smanje kamate kako bi francuskoj privredi krenulo nabolje. A
ga Majer je miljenja da ga Miller potpuno pogreno vaspitava svoju decu, a to znai da bi
se trebala promeniti.
Karl Marx je mislio da treba promeniti drutvo kako bi se konano promenio ovek. Ali zar se
drutvo ne sastoji od ljudi? ak i UN misli da bi se odreeni ljudi, dravne uprave ili narodi
trebali promeniti.
Uopteno moemo utvrditi ovakvo stanje: ispravan ovek oekuje da se drugi-oito:
neispravni ljudi promene. Meutim, u praksi svako polazi od toga da drugi treba da se
promeni, pa je sasvim logino da se zato ne menja niko i nita. Vlada pat pozicija. To je
situacija koju karakterie da se svuda odgovornost i mo prebacuju na druge.

- 29 -

Stvarno je jako udno da pri loginom razmiljanju svako ustanovljava kako do promene
najpre treba doi u njemu samom, ali da praksa izgleda upravo obrnuto.
Lep primer ovog je izmeu ostalog i nezaposlenost. Postoje mase ljudi koji znaju ta bi drugi
trebali raditi.
Evo primer jednog nezaposlenog oveka. Ako on misli da je za njegovu nezaposlenost kriv
bivi poslodavac ili uprava ili nacionalna banka, ili, ili, on tada u odreenoj meri smanjuje
ansu da nae novo radno mesto. Zato? Sasvim jednostavno zato to sebe ini bespomonim
ovekom. ini sebe zavisnim od drugih. A ko eka da se drugi pobrinu za njega, dugo e
ekati.
Molim vas, nemojte rei da je ovo teorija. Sedamdesetih godina sam i sam ostao bez posla. Na
moju sreu, za situaciju nisam krivio ni efa ni recesiju, nego sam odgovornost potraio u
sebi. Potpuno sam preuzeo odgovornost za svoju situaciju, i u skladu s tim relativno brzo
naao novo zaposlenje. A da sam za svoju situaciju krivio Boga ili svet, verovatno bih due
vreme bio nezaposlen.
Ideja kako se drugi trebaju promeniti neizbeno vodi do umnoavanja sukoba, a time i
problema, i to svako moe primetiti u praksi.
Sve dok elimo poboljati svet na nain da promenimo druge- stvaramo samo nove sukobe.
Ruski komunizam bi kao primer morao biti sasvim dovoljan. Tamo se neko vreme verovalo
kako je njihovo spasonosno uenje potrebno nametnuti po mogunosti to veem broju ljudi.
Rezultat je bio ugnjetavanje, sukobi i rat.
Ono to vredi za oveanstvo ili jedan narod, to vredi i za pojedinca. Ako smatrate da moete
reiti svoje probleme ne menjajui se, tada se varate. Zanimljivo je da postoje ljudi koji e
radije umreti nego da se menjaju. (Setite se oveka sa transplantiranim srcem).
Oito je jednostavnije druge praviti odgovornim za neku situaciju nego u sebi zapoeti s
promenom. Promena koju u nama sprovedemo ima daleko vee posledice nego ste to ikad
zamiljali. Razlog je: ako se menjamo, menja se takoe i spoljanji svet! (Vie o ovom u
poglavlju 2. 2.)
Ako sebe menjate, menja se svet! Oseate li koja se mo tu krije!?
Ovo je najradikalnije temeljno pravilo koje mora biti osnova svih naih razmiljanja:
Svaka promena mora zapoeti u nama samima.
To je prastara mudrost: ako svako mete pred svojim vratima, svuda e biti pometeno.
Ali gde mete UN? Gde metu oni to se smatraju ispravnima i punima vrlina? Gde metu etika
udruenja? Gde metu politike stranke? Pred vlastitim vratima?
Ova je istina bila poznata i na Istoku ve pre hiljadu godina. Tamo to ovako zvui:
Ako eli dravu dovesti u red, mora dovesti u red pokrajine.
Ako eli pokrajine dovesti u red, mora u red dovesti gradove.
Ako eli gradove dovesti u red, mora dovesti u red porodice.
Ako eli porodice dovesti u red, mora svoju vlastitu porodicu dovesti u red.
Ako eli vlastitu porodicu dovesti u red, mora sebe dovesti u red.
Toliko jednostavno je to. A oito ipak jako teko.

- 30 -

Zbog toga nai politiari nikada nee moi reiti nae probleme. Po definiciji, politiar je
ovek koji se mea u stvari drugih ljudi. Kolike se zemlje i organizacije meaju u stvari
drugih zemalja? Neka vas to ne brine. Ono to drugi rade njihov je problem. Jedino to je
vama bitno - ste vi. Svojim optimalnim ponaanjem bi trebali reiti vae probleme i dosei
vae ciljeve.
Postoji samo jedna najvanija osoba na svetu, koja se mora promeniti, a to ste vi.
Sve druge emo ostaviti na miru.

1.2. Princip slobodne volje

ovek, svaki ovek, opremljen je slobodnom voljom. Sada ete verovatno rei :
"Da, i ta onda? ta tu ima posebno?"
Mnogo! U tome je sve.
Slobodna volja znai da ovek moe misliti ta hoe. To opet znai da mi nismo rtve ili
robovi naih misli, ne, mi smo njihovi gospodari.
Zamislite ovo: ovek moe misliti ta hoe. Vi moete misliti ta hoete! To nije razumljivo
samo po sebi. To vama daje totalnu slobodu. A ta totalna sloboda vam takoe daje i mo.
Razloge tome emo detaljnije pojasniti u poglavlju akcija = reakcija.
Meni je ovde vano istai da princip slobodne volje nije neto samo po sebi razumljivo, tu se
po mom miljenju radi o najveem daru kog je ovek dobio za svoj ivotni put. To mu daje
mogunost da o svetu, ivotu, o drugima i o sebi samome misli ta eli.
Svi mi obilno koristimo tu mogunost neki na korist, a neki na tetu.
Primer: postoje ljudi koji smatraju kako je Zemlja dolina suza. Postoje i drugi ljudi koji
smatraju da je ovaj svet pun udesnih mogunosti. Ima ljudi koji misle da je Majer beznaajni
prialica, i drugih koji misle da je Majer ljubazan otac porodice. Sve je mogue, jer mi imamo
slobodnu volju.
Sve je mogue, znai i rat je mogu i mir je mogu. Bolest je mogua, i zdravlje je mogue.
Bogatstvo je mogue, i siromatvo je mogue.
Postoje ljudi koji u sluaju rata, gladi ,.. i sl. viu: "Kako je tako neto mogue?! Kako Bog
moe dozvoliti tako neto!?"
On ne samo da moe tako neto, On to i mora. On mora, jer je ovek opremljen slobodnom
voljom, a to znai da je sve mogue.
Ali, to znai i jo neto drugo. To znai totalnu odgovornost. Sloboda da mislimo ta hoemo
znai takoe da smo odgovorni za ono to mislimo. A to ima posledice jer nae miljenje vri
uticaj na nae oseaje i dela. Sloboda je uvek povezana sa odgovornou. Kako svaki ovek o
svetu moe misliti ta hoe, on ne moe izbei odgovornost za to. Niko ga ne sili da misli
kako je svet lo to je njegova odluka, on je jedini odgovoran za nju! ak ako i est milijardi
ljudi misli kako je svet lo, vi dragi itaoci, imate jo uvek mogunost da mislite suprotno. Vi

- 31 -

snosite odgovornost a i posledice; kakve su to posledice videemo u poglavlju akcija =

reakcija.
Princip slobodne volje znai jo neto zapanjujue. To znai da niko, nikakav vanzemaljac, ni
mesija, nemaju pravo da izbave ljude protiv njihove volje (bez obzira ta to znailo). Ako se
ovek eli baciti u propast, on ima pravo na to; on je dobio slobodnu volju. Ali mora iveti s
posledicama.
Ako o principu slobodne volje mislimo do loginoga kraja tada to znai jo neto udno:
budunost je nepredvidiva. Logino, zar ne? Zahvaljujui slobodnoj volji svaki ovek moe u
svakom trenutku totalno promeniti nain svog razmiljanja ako eli. A time se menja
budunost. Sada ete s pravom primetiti da ima ljudi koji mogu predvideti budunost. To je
istina; ali to je tako zbog toga to ljudi u veini sluajeva ne menjaju svoja miljenja, barem
ne iznenada. Budunost je mogue predvideti samo u sluaju ako dotini ovek ili ljudi ne
menjaju svoja miljenja. Ali im neko promeni nain miljenja time menja i svoju budunost,
bez obzira to je neki vidovnjak moda i rekao. Dok je moja ena jo bila dete neka joj je
vidovnjakinja prorekla da se nikad nee udati, niti imati dece. Moja je ena odavno udata i
ima dva deaka. Budunost ne stvaraju vidovnjaci niti neka nepoznata sudbina, nego mi samisami stvaramo budunost.
Posledice nepredvidive budunosti znaajne su. To znai da za oveanstvo a i za oveka ne
postoji nepromenjiv plan za budunost, on sasvim jednostavno uopte ne moe postojati. To
bi naime protivreilo principu slobodne volje. A to znai i ovo: sudbina pojedinca tj. Vaa
sudbina nije u talogu kafe, ni u linijama dlana, ni u zvezdama. Ona je tamo, samo ako tim
stvarima date mo nad vama. Ali, vea mo je u oveku samom s njegovom sposobnou da
misli ta on eli, a ne ono to zvezde ele.
Vidite dakle da princip slobodne volje ima ogromne posledice. To je zakon svemira, to je
produkt totalne, bezuslovne ljubavi. Samo bezuslovna ljubav moe oveku dati dar slobodne
volje. Princip slobodne volje i bezuslovne ljubavi neraskidivo su meusobno povezani; jedno
ne postoji bez drugog. Izraz bezuslovne ljubavi je dakle kada se nekome drugome da pravo da
misli ta hoe.
Posledica slobodne volje e tokom knjige biti nesumnjivo jo vie vidljive.
Sada jo samo ovoliko na ovu temu:
"Ono to u nekom oveku vidi, to e ti postati;
Bog, ako Boga vidi;
Praina, ako prainu vidi."
Na sreu, vi raspolaete slobodnom voljom; vi moete videti i misliti ta hoete.

1.3. ovekov potencijal

U ovom emo poglavlju odgovoriti na dva pitanja.
Prvo: u emu se sastoji ovekov potencijal?
Drugo: da li ovekov potencijal ogranien ili ne ogranien?
Za naa dalja razmiljanja su odgovori na ova pitanja od kljunog znaaja.
Od ega se sastoji ovekov potencijal?

- 32 -

Ljudski potencijal va potencijal sastoji se od dve temeljne osobine: od energije i od

inteligencije.
Iz fizike znamo da je sve to postoji, pitanje energije. Vi ste energija, ja sam energija, drvo je
energija, sto je energija...itd.. Bez energije nema niega. Bez energije se ne moemo kretati,
bez nje ne moemo nita stvoriti. Bez dovoljno velike koliine energije ne moemo dosei
nae ciljeve i ne moemo reiti nae probleme. Obrnuto: to vie energije imamo na
raspolaganju, tim bre dostiemo nae ciljeve i tim bre reavamo nae probleme. Mi to i
elimo, zar ne?
OTLA-princip stoga treba da odgovori na sledea pitanja: odakle dolazi energija? Gde
gubimo energiju? Gde blokiramo? Kako emo maksimizirati energetski potencijal?
U preduzeu se radi o tome da se suma energetskog potencijala maksimizira i da se usmeri na
odreene ciljeve. Upravljanje radnicima bi se time moglo smatrati procesom upravljanja
energijama.
Mi emo videti da stvarno postoji ponaanje koje dovodi do maksimuma ljudske energije a
to znai i moi.
Ali, s energijom samom jo uvek nije nita napravljeno.
Nama je potrebna i inteligencija koja nam pomae da donosimo pravilne odluke. Pritom
mislim na jednu univerzalnu inteligenciju koja nema nita zajedniko s onim to smo nauili u
koli. Mislim na univerzalnu inteligenciju koja je nezavisna od kolske spreme i s kojom u
principu svaki ovek raspolae. Bilo da se radi o dravnoj upravi, o preduzeu ili o pojedincu,
uvek je bitno da li se donese vie ispravnih ili vie pogrenih odluka a to je zavisno od
reene univerzalne inteligencije koju ovek moe upotrebiti ili pak ne.
Ko ne poznaje preduzea ili ljude kod kojih sve glatko tee? A ko ne poznaje preduzea ili
ljude kod kojih sve ide pogreno? Preduzee u kom se donose preteno pogrene odluke nee
se dugo odrati na tritu. Bie dakle sasvim korisno ako nam OTLA princip pomogne da
odgovorimo na sledea pitanja: kako u aktivirati svoju univerzalnu inteligenciju?
Kako i gde u dobiti ispravne odgovore na moja pitanja?
Sada dolazimo do pitanja da li je ovekov potencijal ogranien ili ne ogranien.
Ovom emo pitanju pristupiti sa dve strane. Najpre emo posmatrati gore navedene osobine
koje ine ovekov potencijal: energija i inteligencija. Da li je energija ograniena? Da li je
inteligencija ograniena? Energija je vibracija, vibracija se moe menjati po volji. A
inteligencija? Gde su granice inteligencije?
Ja polazim od pretpostavke da su oboje: i energija i inteligencija bezgranini: a time je i
ljudski potencijal bezgranian. Dovoljno je samo da se informiemo, kako da maksimiziramo
energiju i inteligenciju.
Genijalno na temeljnim principima ivota je to, da postoji ponaanje, koje vodi do
maksimuma energije i istovremeno do maksimuma inteligencije. OTLA princip opirno
opisuje to ponaanje.
Drugo gledite koje slui donoenju pocene da li je ljudski potencijal ogranien ili je
bezgranian, psiholoko je. Ono potie od doktora i psihijatra Balthasara Staehelina iz
Zricha. U svojoj knjizi: "Svet kao ti" on opisuje odreenu sliku oveka koji slui kao
predloak takoe i naim razmiljanjima.
Ova slika polazi od pretpostavke da se ovek sastoji od dve stvarnosti.
Prva je stvarnost ograniena, konana. To je podruje naeg racionalnog, dakle analize.

- 33 -

Ja to podruje nazivam podrujem razmiljanja glavom. Mi uz pomo naeg uma elimo sve
objasniti. To je dakle podruje objanjivog i prema tome podruje planiranja. Mi pokuavamo
s naim glavama obuhvatiti budunost, pokuavamo je planirati. Kako mi uz pomo naeg
uma nikada ne moemo s apsolutnom sigurnou znati ta nam donosi budunost, u toj se
prvoj stvarnosti nalazi i izvor sumnje i straha. Hoe li uspeti ili nee uspeti? Ko to moe
znati? Glava to naravno ne zna. Uz pomo uma mi sebi moemo zamisliti sve mogue
nevolje, nesree i katastrofe. Glava je tu vrlo matovita. Balthasar Staehelin je ustanovio neto
to svaki ovek moe na sebi posmatrati: Iz te prve stvarnosti, iz miljenja glavom, proizlaze
svi nai problemi. Glavom mi sudimo i osuujemo i upliemo se sve vie u bezbrojne
probleme. Da se problemi ne mogu reiti glavom vidljivo je ako pogledamo oko sebe: na
svet raspolae znanjem kakvo jo nikada u istoriji oveanstva nije postojalo. Ali to je isto
znanje glave, uma. A posledica toga je da svet ima toliko problema, kao nikada do sada. Kada
bi intelekt, naa glava, stvarno bila sposobna reiti probleme, mi bi trebali biti skoro bez
ikakvih problema zbog toga to je nae znanje tako veliko. Ali svako zna da to nije tako.
Nasuprot nadaleko rairenog praznoverja (praznoverje nije postojalo samo u Srednjem veku!),
racio, miljenje glavom, jako je ogranieno. Uz pomo ogranienog naina razmiljanja mi ne
moemo reiti probleme bezgraninog ivota. Bilo bi vreme da to konano shvatimo.
Osobine koje proistiu iz ove prve realnosti esto se nazivaju mukima: racio, analiza, borba,
vladanje nad drugima itd. Kuda nas je ovo sjajno ponaanje dovelo vidimo ako bacimo samo
jedan pogled oko sebe ili u medije. Problemi i sukobi: koliko oko i uvo seu. Preteno su isti
materijalisti oni koji se oslanjaju na ovu prvu stvarnost.
Kuda takav materijalizam vodi moe se lepo videti na primeru biveg SSSR-a. Ne
zaboravimo: slubena filozofija ruskog komunizma bio je materijalizam kog su razradili Marx
i Engels. Za Engelsa je postojala samo veno promenjiva materija. Posledice takvog
ogranienog razmiljanja su za pogoene ljude sve drugo nego ugodne.
Ali, na sreu po nas, ovek se ne sastoji samo od ove prve ograniene stvarnosti. Svaki
ovek poseduje jednu takozvanu drugu realnost. Ta druga stvarnost vie nije ograniena, ona
je neograniena. To je podruje ne objanjivog, sinteze a ne analize.
Ovde se dakle ne ralanjuje nego sastavlja. Ovde se ne vidi dualnost, dvojstvo, nego jedno, a
to znai: ovde se ne sudi.
Logina je posledica: na tom podruju ne nastaju problemi, tu nema sukoba.
Upravo zato to se ne sudi, to se ne ralanjuje ni analizira.
To podruje je podruje venoga SADA a to znai: nema ni sumnje, ni straha.
Sumnja i strah iskljuivo proizlaze iz razmiljanja o budunosti. Kako ovde ne postoji
budunost, ne postoje ni spomenuti sumnje i strahovi: to sasvim jednostavno nije mogue. A
kako ovde ne postoji ni prolost, tu nema ni oseaja krivice koji bi nas mogli muiti. Oseaji
krivice imaju svoj izvor u prolosti: u stvarima za koje mislimo da smo ih pogeno napravili.
Ako ne postoji strah, ne postoji sumnja, ne postoji oseaj krivice, ta onda postoji? Postoji
poverenje. Ovo podruje je podruje apsolutnog poverenja. Poverenje u ivot, u univerzalnu
inteligenciju, u Boga svejedno je kako elite ovu mo nazvati.
Ja ovu drugu stvarnost nazivam znanjem srca. Ovde govori srce, oseaj, intuicija, a to je
bezgranino, nasuprot ogranienom razmiljanju glavom. Mi smo godinama pokuavali glavu
(um) odeliti od srca. Silom smo sebe nastojali ograniiti. Umesto da verujemo bezgraninoj
univerzalnoj inteligenciji u naoj unutranjosti mi smo se oslanjali na nau siunu ogranienu
inteligenciju, te sebi umiljali u besprimernoj zaslepljenosti da time moemo reiti nae
probleme. Nae znanje srca, nae unutranje znanje, mi smo silom uutkali; zar je onda udo
to su infarkti srca toliko uestali? Kako bi se srce moglo razvijati, ako potisnemo ono to je
ispod nae glave?

- 34 -

Uz pomo mudrosti iz ove druge stvarnosti mi smo u mogunosti reiti sve nae probleme.
Kako je ta mudrost bezgranina, ona raspolae svim informacijama (glavi je to nemogue), i
zbog toga je u stanju donositi optimalna reenja.
Ali, nemojmo se zavaravati: veina ljudi se jo uvek mnogo radije oslanja na totalno
ograniene informacije glave, a to nema mnogo zajednikog sa zdravim razumom. Ve je u
prvom delu knjige 2.8. ukazano na nesposobnost ljudi da logino razmiljaju. Ovo je sledei
dokaz te nesposobnosti.
Osobine koje imaju svoj izvor u toj drugoj stvarnosti esto se smatraju enskim osobinama:
srce, oseaj, intuicija, jedno. U vezi s tim je zanimljivo da ene na svim podrujima postaju
sve aktivnije. Ovaj trend u budunosti postaje sve jai. Muke su osobine donele zapanjujue
materijalne rezultate, ali one su zakazale u reavanju problema: nama su sada u poveanoj
meri potrebne nerazumne (!) osobine. Oito su se nekada muke osobine smatrale lepim i
velikim, dok su enske smatrane manje razumnima.
Neka mi je ena priala kako mora esto, zajedno sa mukarcima donositi odluke: ona pritom
uvek intuitivno zna ta je s njenog gledita ispravno. Mukarci tada redovno pitaju kako
dolazi do tog stanovita i da li ga moe objasniti (prva stvarnost). Ona svaki put mora poteno
priznati da "to" ne moe objasniti (druga stvarnost, ne objanjivo!)
Ona se redovno glupo oseala do sada. Mukarci uvek mogu sve objasniti, ona kao ena to
ne moe. U stvarnosti, meutim, ona se prikljuila na mnogo obuhvatniju univerzalnu
inteligenciju, dok se mukarci oslanjaju na krajnje ogranienu inteligenciju uma ili glave.
Kako ne bi dolo do nikakvih nesporazuma, moram napomenuti da ove dve stvarnosti nemaju
nikakve veze s razlikama izmeu ena i mukaraca. Te su dve stvarnosti prisutne u svakom
oveku. Ali pojedincima uspeva da se bolje prikljue na drugu stvarnost i onda da je
mobilizuju.
Saeto: ovek svaki ovek sastoji se od jedne ograniene i jedne bezgranine
inteligencije. Ljudima je ostavljeno na volju (princip slobodne volje) na koju e se od ovih
dveju inteligencija hteti oslanjati. Mene u vezi s ovim zanima jedno jedino pitanje: kako u
aktivirati u meni prisutnu univerzalnu inteligenciju? Ovo pitanje je mogue i drugaije
formulisati: kako da ujem Boga u meni?
OTLA princip na ovo daje jednostavan i jasan odgovor. (Kada tako ne bi bilo, ovu bi knjigu
smesta mogli baciti).
Posledice ove nove slike oveka koja je do sada samo skicirana, ogromne su; one proimaju
sva podruja naeg ivota, i ja u se u daljim poglavljima uvek iznova vraati na ovo.
Time smo na kraju naih razmatranja o oveku. Stoga e se sva naa dalja razmiljanja o
oveku temeljiti na sledeoj slici:
ovek poseduju bezgranian potencijal (energije i inteligencije).
ovek raspolae slobodnom voljom.
ovek treba da promeni jedno jedino bie: samoga sebe.

- 35 -

2. Ovako funkcionie univerzum / ivot

2.1. Sve je vibracija / energija

Istinska realnost nije materija, ve je to vibracija / energija; to dokazuju istraivanja fiziara,
posebno atomskih fiziara. Ova injenica ima nesagledive posledice po na ivot.
Ako je sve energija, onda su i nae misli energija, a to znai da nae misli poseduju potencijal
koji u spoljanjem svetu moe proizvesti neki uinak. Misli nisu neto to se odvija samo u
naim glavama. Posledice ove spoznaje obradiemo u poglavlju kome je tema akcija =
reakcija.
Ako je sve energija, onda je i ovek energija a to znai dvoje: Prvo: ovek je, kao to smo
upravo videli sposoban razvijati se kako i koliko god eli, a drugo ovek je besmrtan.
Energiju nije mogue unititi.
Pogledajmo ta se dogaa ako nekom telu dovodimo energiju. Vibracija (frekvencija) tog tela
se poveava, a to znai da se stanje tog tela mijenja. Iz komada leda nastaje voda. Ako i dalje
dovodimo energiju voda se pretvara u paru i iako nae oi vie nita ne vide, ipak je jo uvek
sve tu, nita nije jednostavno nestalo.
Tu se radi o fizici. A ono to vredi za led i vodu vredi naravno i za oveka. Ako nekom
oveku uspe znaajno poveati svoju vibraciju, logino je da e doi trenutak kad e postati
nevidljiv. To nema nieg zajednikog s mistikom ili magijom nego s fizikom. Ako je kao
takav ovek nevidljiv, tada to ne znai nita drugo nego da je svoje grubo materijalno telo
preobrazio u fino materijalno i da ne postoji smrt. Ideja da smrt postoji je krajnje
materijalistiki nain razmiljanja kog smo sami sebi priutili i s posledicama toga sada
moramo iveti. Pre 2000 godina je Isus pokuao pokazati da smrt ne postoji: "Smrti, gde je
tvoj alac?", ali samo su retki shvatili o emu se radi. U takve spada atomski fiziar J. E.
Charon, naslov jedne njegove knjige "Ja sam star 15 milijardi godina" govori da je on sam
star koliko i svemir. I za njega smrt ne postoji.
Dakle, ako je ovek vibracija, tada se sve vibracije daju po volji menjati. Pitanje je samo
kako? A odgovor je jednostavan - kroz nae misli. Naim miljenjem mi menjamo vibracije
tela. To je lako isprobati. Mislite na ljubav. Mislite na mrnju. Uinak na telo je vrlo razliit,
zato to se vibracija menja. Moemo se do krajnosti uneti u materiju neki to obilno
praktikuju ili se moemo izdii u nebo. Sve zavisi od nas. Seate li se principa slobodne
volje.
Kako je sve vibracija, bolest nije nita drugo do disharmonija vibracija. Zato je sasvim oito
da se na takvu disharmoniju moe uticati uz pomo drugaijih vibracija. A to znai: kroz
muziku, boje, mirise, a sasvim razumljivo i kroz nae miljenje. Ova spoznaja uopte nije tako
nova. Novalis, veliki pesnik i mistik romantike formulisao je to kratko i jasno: Svaka bolest
je muzikalni problem. Dakle, problem vibracija. Time nam ve logika i fizika kau da se
bolesti mogu leiti pomou misli. To je i Isus demonstrirao.

- 36 -

Sve je pitanje energije a time i vibracija. oveka moemo npr. posmatrati kao muziki
instrument. Muzika i tonovi su, kao to znamo takoe vibracije. Ako neki instrument nije
usklaen, proizvodie disharmonine tonove, a to znai: agresije, sukobe, nezadovoljstvo.
Sigurno poznajete izraz "ratimovan je".
Sada se radi o tome da instrument imenom ovek uz pomo naeg miljenja ponovo
uskladimo. Ali to niko ne moe napraviti za nas.
Svaki je ovek odgovoran za sebe samog i za svoje miljenje a time i za harmonine i
disharmonine vibracije koje stvara ili odailje od sebe.
Uvek se iznova udim velikoj mudrosti koja se krije u govoru. ovek se naziva i personom. U
toj rei je koren latinske rei personare. Sonare znai zvuati, a personare znai zvuati kroz.
ovek je time onaj kroz kojeg zvuk prolazi. I opet imamo ton, vibraciju. Svaki je ovek ton
a svaki se ton po elji moe promeniti, tako da bude harmonian ili disharmonian.
Ako elite svoje probleme optimalno reiti, ako elite svoje ciljeve dosei brzo i s malo truda,
tada morate imati na umu injenicu da je sve vibracija, a time i da je sve promljivo. Beton je
takoe vibracija i on je promenljiv. I nemogu saradnik, gospodin Majer, i on je vibracija i
on se moe promeniti. I autistiko dete je vibracija dakle promenljivo, iako e kolska
medicina upotrebiti re "neizleiv".
Za materijalistiki usmerenu kolsku medicinu je naravno mnogo toga neizleivo. Meutim,
to ni na koji nain ne odgovara iskustvima do kojih se stalno dolazi (to je Isus i
demonstrirao) i nikako ne odgovara najnovijim spoznajama iz podruja atomske fizike. Mi
rasipamo nae vreme a time i na novac, ako se drimo materijalistikih, univerzalnih
temeljnih principa. A takav temeljni princip glasi, kako je reeno: sve je vibracija.
To kazuje, usput reeno, i na govor. Uzmimo re realnost. ta ona znai? Ta re se sastoji od
re i al. Reju Re ili Ra na egipatskom jeziku se nazivao Bog Sunce. A ta je Sunce drugo nego
veni simbol energije i vibracija. Sunce je toplina, svetlo: Svetlo je vibracija, energija u
pravom smislu. Al ukazuje na All (nem. Univerzum) ili takoe Allah (Bog). Realnost je time
boansko univerzalno svetlo, boanska vibracija ne postoji nita drugo!
OVO je realnost.
Imajte to na umu kada se radi o vaem ivotu. Vi odluujete o tome dali ete se svojim
nainom miljenja uiviti u tamu materije ili ete se uzdii u svetlo. Vi o tome odluujete
niko drugi. OVO je realnost. Sve drugo je ogranieno razmiljanje, neznanje, praznoverje.
Ako mislite da je svet dolina suza, svojim se mislima sputate nanie. To je tako.
Ako mislite da je svet radosna sveanost, svojim se mislima izdiete.
Sasvim sigurno.
To nije mistika, nije religija.
To je ista fizika.

2.2. Objektivni svet ne postoji

"Naiao sam na jednu istinu, Govinda, koju e opet smatrati alom ili glupou, ali to je
moja najbolja misao. Ona glasi: Suprotnost svake istine, takoe je istina!"
Hermann Hesse, Siddhartha
Dekadama su nas uveravali kako postoji jedan objektivni svet, svet dakle kog je mogue
meriti i koji je za sve ljude jednak. Drugim reima da postoji jedan jedini svet. Ovo je gledite
- 37 -

toliko ukorenjeno u nama da mnogim ljudima teko pada misliti neto drugo. To je svakako
opet lep primer nae nesposobnosti da samostalno razmiljamo. Potpuno smo impregnirani
jednom odreenom slikom sveta, slikom objektivnog sveta koji je jednak za sve.
Ali taj svet ne postoji!
Pokuau sada uz pomo fizike i neurobiologije temeljno razoriti ovu sliku objektivnog sveta,
jer nas ona ometa u reavanju naih problema i jer nas ini rtvama jednog sasvim odreenog
pogleda na svet.
Tokom ovog veka, slutnja je sve vie postajala izvesnou: objektivan svet ne postoji. Ova
spoznaja se verojatno pojavila sa kvantnom fizikom. Ustanovilo se da se izvesno neto moe
smatrati kako esticom, tako i vibracijom. I da to zavisi od posmatraa. Ova spoznaja je bila
udnovata: ne govori nita drugo nego da posmatra utie na svet. Ovo opet ne znai drugo
ve da ne postoji objektivan svet koji bi bio isti za sve.
U novije vreme se ve spomenuti francuski atomski fiziar J. E. Charon koji je usput reeno
dalje razvio Einsteinovu teoriju relativnosti ovako izjasnio o toj temi :
"Ne postoji objektivan svet. Svet je ono, to mi o njemu mislimo."
Treba sebi zamisliti: svet je ono to mi o njemu mislimo. Ovim itavu dosadanju sliku sveta
bacamo na smetlite istorije. A to nosi svoje posledice.
Svet je ono to vi o njemu mislite!
Dakle, niste izloeni bilo kakvom dobrom ili loem svetu. Vi sasvim sami odreujete svoj
svet. Vi odluujete da li je va svet dobar ili lo. Zar to nije fer? Zar to nije grandiozno?
Oseate li mo koju time odjednom dobijate? Niste izloeni svetu na milost i nemilost, ne,
svet je izloen vama. Svet je tano ono to vi o njemu mislite. A to vam daje mo nad celim
svetom, mo nad vaim svetom.
ta mislite o svetu?
ta god mislili, tako je. To je mo.
Ne postoji dakle samo jedan svet, ve postoje mnogi svetovi. Svaki ovek ivi u svom
vlastitom svetu, kog je sam sebi zamislio. Ako je ta injenica poznata, mora se postaviti
sledee pitanje: koji je ovek tako glup da sebi zamilja jedan lo svet?
Oito ima takvih. To su svi oni koji jo nisu uli da objektivan svet uopte ne postoji. I da su
prema tome naseli hiljadama godina staroj zabludi na svoju vlastitu tetu.
Spoznaja da je svet ono to svaki ovek misli o njemu ima posledice koje uopte nismo do
kraja sagledali. Ali, da se ipak donekle naviknemo na tu ideju, zamenimo re svet sasvim
jednostavno drugim reima:
Moja je ena ono to ja o njoj mislim.
Moj je suprug ono to ja o njemu mislim.
Moja su deca ono to ja o njima mislim.
Moj ef je ono to ja o njemu mislim.
Moji su saradnici ono to ja o njima mislim.
Moji su klijenti ono to ja o njima mislim.
Recesija je ono to ja o njoj mislim.

- 38 -

Oseate li sad mo, nezamislivu mo koja se tu krije? Ovu igru rei moete proirivati po
volji.
Ako sada mislite da je ovo teorija tada imate pravo: svet je ono to vi o njemu mislite! Tako i
ova knjiga i izjave koje ona sadri. Ova knjiga nije objektivna; ona je ono to vi o njoj
mislite! Glupost, ako je smatrate glupom. Ludost ako je smatrate ludou. Ona je
senzacionalna, ako vi tako o njoj mislite.
Da se pogreno ne shvatimo: naravno da postoje takozvane objektivne veliine. Jedan je
ovek primer visok 180 cm, a drugi 170. Onaj prvi je dakle objektivno vii od drugoga. Ali
ovde se radi o neem drugom: radi se o tome kako se deluje na druge ljude, a to znai, radi se
o oseaju. To je stvarna realnost. Neko osea da je 180 cm visok ovek vrlo visok, neko drugi
ima oseaj da je to prosena visina. Svako ima svoju linu istinu a ta istina dolazi iznutra.
To je oseaj.
Nauno utemeljena izjava: "ne postoji objektivan svet" znai da ne postoji samo jedna istina.
Postoje mnoge istine. Svaki ovek ima svoju linu istinu. ta je posledica toga? O istini se ne
moe diskutovati! Sve to smatrate istinom jeste istina. Ako meutim neki drugi ovek
suprotnost tome smatra istinom, tada je to njegova istina. Na ovoj i na onoj osnovi mogli bi
nestati svi sukobi, svi ratovi. Zbog istine se ne moe prepirati jer ne postoji samo jedna istina.
U tome je i istona mudrost (vidi Hermann Hesse), koja kae da je suprotnost od istine takoe
istina. to ne znai nita drugo do:
Nita nije istina: sve je istina.
Od presudnog je znaaja ovde samo pitanje da li ono to smatrate istinom pospeuje va
razvoj ili ga koi. OTLA principom ja vam elim pribliiti jednu istinu koja e vam sigurno
pomagati u razvoju.
Ako mislite da je to teorija, tada imate pravo. Time ste samog sebe uinili slabim ovekom,
rtvom svog vlastitog miljenja. Ako tako hoete, neka onda tako i bude. To je vae pravo.
Ali s mog gledita to nije jako pametno.
Koji ovek sebe dragovoljno ini bespomonom rtvom? Oito, mnogi. Ovakvo jedno
dragovoljno ograniavanje moi je nenadmaivo. S razumom to nema nikakve, ama ba
nikakve veze.
Zakljuak: ovek koji poseduje neogranien potencijal dobrovoljno ini od sebe jedno
potpuno bespomono bie. U tome mu niko nije ravan!
Da kaemo jo i to da nije samo atomska fizika dola do takvih senzacionalnih saznanja, nove
spoznaje na podruju neurobiologije dolaze u principu do istih rezultata. Dva istraivaa
Maturana i Varel u svojoj knjizi "Stablo spoznaje" piu "Ne postoji nikakva eksterna,
objektivna istina, nikakva univerzalna istina." Kod njih je svet takoe zavisan od posmatraa.
Time smo opet onde gde je ve u 14. veku bio jedan od najpoznatijih islamskih mistika: Abd
al Karim Al Jili koji se izjasnio: "Ljudi su poput ogledala koji se nalaze jedno nasuprot
drugom." Ja dakle u drugome vidim samoga sebe, a to znai: moje miljenje. Mi emo to
proiriti i utvrditi: svet funkcionie poput ogledala. Vi u njemu uvek vidite jedino samoga
sebe: agresiju, ako ste agresivni. Mir, ako ste mirni.
Mi vi i ja stvaramo svet naim nainom razmiljanja.

- 39 -

Meutim, ta mi radimo? Da bi saznali ko smo ili kakav potencijal imaju nai saradnici mi
idemo i putamo sebe ili svoje saradnike analizi. U tome se opet nalazi ideja o objektivnom
svetu. Ne postoje objektivni ljudi. Ponoviu jo jednom:
Vi ste ono to o sebi mislite. Taka.
Vai su saradnici ono to o njima mislite. Taka.
Vai su klijenti ono to o njima mislite. Taka.
Odluite sami ta elite misliti o sebi ili o svojim saradnicima. Ali u tom sluaju preuzmite i
odgovornost za ono to mislite.
Ako znate ovo, onda sebi moete pritedeti mnoge analize. To je ekonomski jer tedi vreme i
novac. Svet, kosmos, organizovan je nezamislivo ekonomski. Samo je oveku uspelo stvari
nezamislivo zakomplikovati. Na sreu su tekoe u meuvremenu toliko porasle da pre ili
posle moramo doi do novih spoznaja, ukoliko ovde elimo preiveti. U sluaju da ovde ne
preivimo, tada to takoe nije nesrea, poto znamo da smrt ne postoji.
Sada znate kako svet funkcionie.
Svojim nainom razmiljanja menjate svet.
To vam daje nezamislivu mo.
Napravite s tim ta elite: imate slobodnu volju.

2.3. Sve je JEDNO

"Sada vie nije mogao razlikovati silno mnotvo glasova, nije mogao razlikovati vedre od
rasplakanih, niti deje od enskih, svi su pripadali zajedno, enjive tualjke i smeh znalaca,
krici besa i uzdasi umiruih, sve je bilo jedno, sve je bilo meusobno povezano i isprepleteno,
hiljadustruko izmeano."
Hermann Hesse, Siddhartha
Prethodno je poglavlje, verujem za mnoge bilo teko prihvatljivo. Ali dolazi jo vee. Jednako
kao stvar s ne-objektivnim svetom, tako je i "Sve je JEDNO" neto to se jo ne ui u ni
jednoj javnoj koli bar ne do danas. Ja sam meutim siguran, da e ove fiziarima i
mistiarima poznate stvari u roku od sledeih 50 do 100 godina ui i u program javnih kola.
A ta je 100 godina u beskraju vremena?
Oseaj odvojenosti je bez sumnje za mnoge ljude jedan od najveih problema. Time mislim
na odvojenost od drugih ljudi, od prirode ili ak od ivota. Ali, ovaj oseaj odvojenosti je tek
ljudska iluzija, u stvarnosti ta odvojenost uopte ne postoji. Oseaj odvojenosti potie od
miljenja glavom (poglavlje 1.3). Miljenje srcem ne poznaje oseaj odvojenosti. Ideja
odvojenosti je time znak u kolikoj smo meri odvojili glavu ili um od srca. U naem drutvu to
je vidljivo po narkomanima; to su ljudi koji vie od svih drugih pate od oseaja odvojenosti.
Po mnogim misticima prolosti mi znamo da odvojenost oito ne postoji; u svemiru postoji
samo Jedno. Sve je povezano sa svim. Ali, razmotrimo askom, ta su najnovija saznanja s
podruja fizike u vezi s tom temom donela na svetlo dana.
U teorijskoj fizici postoji irom sveta poznat "Bellov teorem". Naime 1964. taj je fiziar
ukazao kako "nikakva teorija o realnosti koja je kompatibilna sa kvantnom teorijom ne moe
polaziti od pretpostavke da bi prostorno odeljena dogaanja bila meusobno nezavisna."

- 40 -

ta to znai? To znai da nita u svemiru nije odeljeno od neeg drugog! Ne postoji

odvojenost izmeu ljudi, ne postoji odvojenost izmeu oveka i prirode, ne postoji odvojenost
izmeu bilo kakvih dogaaja bez obzira koliko bili meusobno udaljeni.
Drugaije reeno to znai da na svakoj taki svemira postoje informacije o celini. Jo jasnije
formulisano, to znai svaki ovek poseduje celokupno znanje svemira, poseduje sveznanje!
To su mudraci Azije oduvek tvrdili. Danas to potvruju spoznaje atomske fizike. S tim u vezi
podseam na J. E. Charona : "Svaki atom je povezan sa svakim drugim atomom u svemiru i
to preko supstance (duha) antimaterije... Celokupno saznanje je potencijalno dostupno svim
atomima svemira."
Ove spoznaje iz fizike su udnovate. Ali, mi ih jo ni izdaleka nismo uspeli ugraditi u na
nain razmiljanja. Radikalni uticaj ovih injenica na va ivot, na moj ivot, na ivot jednog
prodavca itd., razmatraemo u poglavlju "OTLA- princip". Ovde govorimo samo o tome kako
svet funkcionie.
Sve je poelo 20-ih godina 20-og veka; i to s kvantnom fizikom. Ona je prirodne nauke
okrenula naglavce (seate se: ne postoji objektivan svet): Ona bi i na ivot okrenula naglavce
u pozitivnom smislu kada bi mi njene rezultate shvatali ozbiljno. Fiziar i haos istraiva
Paul Davies s obzirom na kvantnu mehaniku primeuje:
"Ona je, isto kao pre nje teorija relativnosti rasprila mnoge dotadanje duboko ukorenjene
pretpostavke o naravi realnosti".
To znai da realnost nije onakva kakvu smo oduvek zamiljali. U svemiru ne postoji
odvojenost, nego vlada Jedno. To je realnost.
Ovo meutim nije poigravanje fiziara, to je svakodnevna realnost za svakog oveka. U toj
spoznaji lei reenje svih naih problema.
Predstavite sebi: nita to se u svetu (a takoe i svemiru) dogaa nije odvojeno od vas. I
obratno: sve to radite, sve se odraava na celi svet (i celi svemir)! Oseate li svoju
odgovornost? Ova spoznaja oduzima dah u pravom smislu rei.
Sve to radite i mislite, odraava se, ne samo u vaoj porodici ili vaem preduzeu, ne, to se
odraava u celom svemiru. Recite sada, jeste li moan ili bespomoan ovek? Vidite, vraamo
se na istu temu: na temu neshvatljive moi koju ovek poseduje.
Do sada smo utvrdili:
Mistiari su znali: sve je JEDNO.
Atomski fiziari znaju: sve je JEDNO.
Moemo ii jo i dalje. ak i zen-budizam zna: sve je JEDNO! Simbol toga je krug i to krug
koji se crta rukom uz pomo estara. Krug predstavlja Jedno, on okruuje suprotnosti, on nije
ili ili ve i jedno i drugo. Simbol naeg naina razmiljanja i naeg drutva nije krug, nego
pomou lenjira nacrtana ravna linija. Linija koja razdvaja. Ona deli brutalnou autoputa. Ona
simbolizuje na u jedan smer usmeren dualistiki odeljujui nain miljenja. Herbert
Achternbuch je za to pronaao upeatljiv izraz:
"Autoput u umovima" Ako tu liniju zamislimo jo sa strelicama na oba kraja tada je to
meusobno suprotstavljanje, dualnost. Obe strelice su meusobno posvaane. Borba sasvim
oigledno ide uz ideju aristotelovske logike ili ili.
Na ovaj se nain nai problemi ne mogu nikada reiti, jer je realnost kako smo videli sasvim
drugaija. Nasuprot aristotelovskoj ideji ne postoji odvojenost nego vlada Jedno. Ideja

- 41 -

odvojenosti neizbeno vodi do sukoba: a sukobi su uzaludno troenje vremena i novca.

Sukobi nisu ekonomski.
Moda ete sada rei da vi niste budist i da niste upoznati s istonjakim nainom
razmiljanja. Moe biti. Ali u tom bi vam sluaju barem hriansko uenje trebalo biti
poznato. A u njemu nailazimo na jedno zapanjujue otkrie: i Isus je, naravno znao, sve je
JEDNO. Kako je Isus iveo pre 2000 godina dok jo nisu postojala otkria na polju fizike
nego tek unazad nekoliko vekova, on je morao tada pronai neku drugu formulaciju. Poznato
je, Isus je uvek govorio slikovito: i slikama ili bolje reeno: iskljuivo pomou slika
mogue je upeatljivo prikazati najkompleksnije fizikalne spoznaje.
Isus je rekao: "Ono to uinite jednom od ovih malih, meni ste uinili" kao i "Otac i ja
JEDNO smo. "
Logino je da on to moe rei samo ako zna da je sve JEDNO. U tom sluaju te rei imaju
smisao, inae ne bi imale. Dakle, bila bi ogromna zabluda verovati da ideja Jedno potie
iskljuivo s Istoka. Ideja se nalazi i u poecima hrianstva. Na poetku hrianstva nalazi se
takoe i ideja Ljubavi, i jo emo videti Ljubav se ne moe objasniti bez ideje Jedno. Oboje
idu jedno uz drugo. Utoliko Isusovo uenje pokazuje upeatljivu logiku.
Moda ste uli za prirodonauni eksperiment: na neku biljku se prikljui aparat. Na izvesnoj
udaljenosti, u kipuu vodu se bacaju ivi raii. ta se dogaa? Aparat registruje da biljka
reaguje na ovo. To je mogue samo u sluaju ako izmeu biljke i raia ne postoji odeljenost,
ako postoji komunikacija.
I ovaj eksperiment potvruje injenicu: sve je JEDNO. I potvruje izjavu: to ste uinili
najmanjem od mojih, meni ste uinili.
Postoji jedan borilaki sport koji se temelji na ideji Jedno: aikido. Kako se temelji na ideji
Jedno, u njemu ne postoji poraeni ni pobednik, i zato aikido nije zastupljen ni na svetskim ni
na olimpijskim takmienjima. Ali neto je za nae razmatranje vano i zauujue: jednog
uvebanog aikidoka (aikido borca) ne moe poraziti ni jedan borac koji pripada nekoj drugoj
koli borilakih vetina. Pravi aikidoka je nepobediv. To je povezano s moi i idejom Jedno.
OTLA princip e vam pokazati kako u vaem ivotu moete postati nepobedivim
"aikidokom".
Sve je JEDNO a posledice po va ivot, nesagledive su.

2.4. Totalna komunikacija

Sada emo spomenuti jednu od posledica da je sve JEDNO; to je totalna komunikacija.
U literaturi kao i na seminarima mnogo se pie i govori o komunikaciji. Postoje brojne
mogunosti kolovanja na podruju tehnika komunikacije, tehnika prezentacije, prodaje,
govornitva, i sl. Ali pri svim tim tehnikama radi se tek o vrhu ledene sante: o svesnoj
komunikaciji. Mnogo obuhvatnija i zbog toga uticajnija nesvesna komunikacija retko se
spominje.
Ako ozbiljno uzmemo temeljne tvrdnje "sve je vibracija" i "sve je JEDNO" tada u svemiru
postoji totalna komunikacija sve komunicira sa svime; hteli mi to ili ne.
Niko nije izolovan niko sebe ne moe izolovati. To ima za svakog oveka a posebno za
managera i prodaju dramatine posledice. OTLA princip koristi ovu injenicu. Brojni
- 42 -

problemi nisu reivi bez znanja o toj totalnoj komunikaciji. Zamislite sebi: vi komunicirate sa
svim u svemiru, a svemir s vama! Pitanje je samo, da li sluate.
Za atomske fiziare je to oito samo po sebi shvatljivo. J. E. Charon kae :
"Ko je, npr. u naoj navodno tolikoj naprednoj civilizaciji jo sposoban da razume govor
kamena i stabla? "
Za jednog atomskog fiziara je dakle samo po sebi razumljivo da kamenje i stabla mogu
govoriti, da ak i celi svemir "pria". A kako smo i vi i ja deo tog svemira, takoe smo deo te
totalne komunikacije.
Sada ete postaviti pitanje: kako e mi to pomoi, da otplatim moju hipoteku? Kako mi to
pomae da smanjim svoju telesnu teinu? Kako e mi to pomoi da ponovo dovedem u red
svoj brak? Kako e mi to pomoi prilikom prodaje?
To pomae i vie no to mislite. Kako je sve JEDNO, izmeu vas i vaih kupaca, prijatelja,
bankara, itd, ne postoji distanca. Sve to mislite trenutno se prenosi na dotinu osobu
svejedno gde se ona nalazila. Hteli vi to ili ne: sa svojim mislima vi utiete na svet. I ako
elite reiti vae probleme i postii vae ciljeve, tada, logino je, morate na svet uticati na
pozitivan nain. Prilikom opisa OTLA principa, poblie u objasniti.

3. Posledice: problemi su reivi

Ja sam vrsto uveren da su nai problemi samo onda reivi ako u drugom delu opisane
spoznaje ozbiljno shvatimo i konsekventno primenimo. Ako to napravimo, ne samo da nam je
mogue nae probleme reiti na najekonominiji nain, mi moemo i nae ciljeve postii bre
i s manje truda nego do sada.
Postoje ljudi koji misle da su izvesni problemi ili sukobi nereivi. Oni su u pravu iz dva
razloga: prvo, jer je svet ono to svaki ovek o njemu misli (poglavlje 2.2) i drugo, jer mnogi
problemi stvarno nisu reivi s uobiajenim nainom razmiljanja.
Ja zastupam miljenje da su svi problemi i sukobi reivi. I ja sam u pravu iz dva razloga. Prvo
zato jer je svet ono to ja o njemu mislim, i drugo, jer predlaem radikalno drugaiji nain
razmiljanja. "Nikakav oblik realnosti nije moniji, oivljavajui, udesniji od ljudskog duha"
rekao je npr. Iqbal Mohammad, ve spomenuti duhovni uitelj miliona muslimana. Kako
onda da oveku ne bude mogue reiti njegove probleme?
Ovde u kratko saeti principe, koje je po mom miljenju potrebno potovati:
1. Svaki ovek mora s promenama poeti kod sebe. Prestanimo se meati u stvari drugih
ljudi.
2. Svaki ovek raspolae slobodnom voljom: on moe misliti ta hoe. On moe svoje
miljenje u svakom trenutku promeniti ime menja i svoju budunost.
3. Potencijal svakog pojedinca nije ogranien. On je neogranien. Pojedinac mora taj
potencijal upotrebiti ako eli optimalno reiti svoje probleme, a svoje ciljeve postii
bre nego do sada.

- 43 -

4. Sve je vibracija / energija. Prema tome, sve je po volji promenjivo.

5. Ne postoji objektivan svet. Svet je ono to ja o njemu mislim. To svakom oveku daje
nezamislivu mo. On moe svojim miljenjem promeniti svet.
6. Sve je JEDNO. Posledice ove spoznaje su nesagledive; one dovode do eliminacije
konflikata a time i do ekonominijeg ponaanja. To znai: ciljevi se bre dostiu a
problemi bre reavaju
7. Potrebno je da se oslobodimo ogranienog ili ili razmiljanja koje vodi sukobima i
preemo na ovo kao i ono razmiljanje. To znai da moramo prestati neprekidno
donositi sudove.
Uslov za sve ovo je naa sposobnost da uklonimo ogranienja uobiajenih sistema verovanja
koja smo sami sebi nametnuli. Drugaije ne ide.
Svaki ovek ima u sebi mo da moe trijumfovati nad svim okolnostima.
On sasvim sigurno nije roen da bi u znoju lica svog i u borbi protiv svojih blinjih zaraivao
hleb svoj svagdanji. On je roen da bi se razvijao, da bi pobeivao, da bi bio srean i
uspean. Siromatvo, bolest i nesrea sasvim sigurno ne spadaju u vrline kojima bi ovek
trebao teiti.
Svemir je obilje, zdravlje i srea.
OTLA princip kog opisujem u treem delu ove knjige temelji se na spoznajama iz drugog
dela i nadilazi ljudska ogranienja opisana u prvom delu knjige.
Pravilno primenjeno to dovodi do nezamislive moi dotinog oveka.

- 44 -

TREI DEO
Moni OTLA princip
"Znanje je mogue preneti, ali mudrost nije."
Hermann Hesse, Siddhartha
OTLA princip se sastoji iz tri dela; OT za otpustiti, L za ljubav, A za akcija = reakcija.
Zapoeu objanjavanjem zakona akcija = reakcija, jer predstavlja osnovu za prva dva dela.
Bez tanog poznavanja zakona akcija = reakcija nije mogue dobro shvatiti ni temu
"otputanje", a ni temu "ljubav".
L2 u rei OTL2A stoji tu zbog injenice da se uinak nekog oveka zbog poveanja ljubavi ne
poveava linearno nego na kvadrat. Vi moete re OTL2A posmatrati kao jednainu i to kako
sledi: otputanje x ljubav 2 x A (pri emu mora biti A = 1 jer je zakon akcije = reakcije jedan
neutralan zakon). Time se dobija uinak koji je neki ovek postigao! Ova jednaina tano
odgovara Ohm-ovom zakonu koji je jako vaan za elektricitet. Ako se napetost povea (=
energija = ljubav) uinak se poveava na kvadrat. Moe se to i ovako posmatrati: za protok
ivotne struje vrede tano isti zakoni kao i za protok elektriciteta!

1. Akcija = reakcija
"Nita ne ine demoni, demoni ne postoje. Svako moe arati, svako moe postii svoje
ciljeve, ako moe misliti, ako moe ekati, ako moe postiti."
Hermann Hesse, Siddhartha

1.1. Jedna lekcija iz fizike s posledicama: nain na koji funkcionie nae

miljenje
Iz fizike nam je poznat zakon akcija = reakcija. To sasvim jednostavno znai: ako snagom od
10 kg vrim pritisak na neki zid, tada i zid na mene vri pritisak od 10 kg. Ako pritiskamo
silom od 20 kg, i zid odgovara protiv-pritiskom od 20 kg. U ovom emo poglavlju videti kako
se ovaj fizikalni zakon manifestuje kada je u pitanju nae miljenje.
Pozabaviemo se naim miljenjem i posledicama koje proizlaze.
Prvo: ta je misao?
Kako je sve vibracija, odnosno energija, i misao je takoe vibracija, tj. energija. Misao, dakle,
nije "nita". Ona takoe nije neto to se odvija iskljuivo u naem telu. ovek je savren
odailja: on bez prekida odailje misli. Svaka misao odgovara odreenoj vibraciji i prema
tome odreenom energetskom potencijalu koji naputa oveka svoj odailja. Zbog toga o
mislima moemo govoriti kao o energetskom telu. Jako je vano da sebi moemo predstaviti:
svaka misao koju mislimo predstavlja jedno energetsko telo. Zavisno od veliine tog
energetskog potencijala, logino je da su i uinci koje misli uzrokuju vrlo razliiti.

- 45 -

Postoje snane i postoje slabe misli. Kako je i sve ostalo to postoji vibracija, mi moemo
naim mislima uticati na sve to je oko nas.
Kako svaka misao poseduje energetski potencijal, svaka misao tei svom ostvarenju: ova je
tendencija naravno vea, to je vei energetski potencijal odreene misli.
Dakle, to je vae miljenje snanije, tim je vea i mogunost da se vae misli ostvare. Na
primer, radost i oduevljenje su energetski jake misli, koje dovode do odgovarajuih
pozitivnih rezultata. Prema tome, kontinuiran pozitivan i vedar nain razmiljanja nije
nikakvo lebdenje u oblacima, ve poseduje sasvim vrstu fizikalnu pozadinu. To su energije
koje dotinog oveka s matematikom sigurnou vode do pozitivnih rezultata. Ali nemojte
zaboraviti: misli straha su esto takoe jako energetski nabijene: i one takoe imaju
tendenciju da se ostvare s matematikom sigurnou. Zato misli straha nikada nisu poeljne.
A sada korak dalje:
Sline misli imaju sline vibracije i zbog toga se meusobno privlae. To uzrokuje stvaranje
takozvanih misaonih oblika koji naravno poseduju mnogo vei energetski potencijal od
pojedinanih misli. To ima odluujue posledice po preduzee, narod, celo oveanstvo.
Zamislite na primer: neko preduzee zapoljava 1.000 radnika. Svi ti ljudi misle neto od jutra
do mraka. Apsolutno je odluujue za uspeh tog preduzea, ta ti ljudi misle i to svaki
pojedini. Misli svih radnika sumiraju se u jedan veliki energetski potencijal. Ako je on
preteno pozitivan, doi e i do odgovarajuih rezultata: ako je negativan, to e dovesti do
negativnih rezultata. Uprava preduzea moe raditi ta hoe, ali ako veina radnika misli
negativno, onda nema nikakve anse. Jedno preduzee se moe stvarno mislima dovesti do
uspeha ili neuspeha; ali ne samo kroz upravu, nego zajednikim mislima svih zaposlenih. To
je ista fizika. To su energije koje tee svom ostvarenju. A upravljanje preduzeem se moe
smatrati i upravljanjem energijama.
Lep primer za to ta je u stanju napraviti jedan dovoljno veliki energetski potencijal za mene
predstavlja pad Berlinskog zida. Ovakve stvari naravno nisu sluajne. Zid je sruen upravo u
trenutku kada su misaone energije slobode postale vee od misaonih energija neslobode. Sve
je pitanje energije.
A sada ozbiljno pitanje: Kakve vi energije proizvodite od jutra do mraka? Budui da imate
slobodnu volju, moete misliti ta hoete; a to vae miljenje onda odreuje energije koje ete
osloboditi. Kakve energije elite osloboditi u svom ivotu? Energije straha ili energije
ljubavi? Imajte na umu da to ima posledice po va ivot.
Idemo jo korak dalje:
Iz fizike znamo da se energija ne moe izgubiti. To vredi isto za duhovno podruje koje nas
zanima. Energija se ne moe izgubiti, znai, i da se ni jedna misao ne gubi.
Sve to mislite, sve to ste ikada pomislili i to ete ikada misliti nita se ne gubi.
ta mislite? Sa svakom svojom milju proizvodite energije koje se nikada ne gube; te energije
imaju tendenciju da se ostvare. Izuzetno je sada vano da ne izgubite iz vida sledee: sve to
ste do sada mislili vie ne moete promeniti; ali jedno ipak moete: moete promeniti svoj
nain razmiljanja, i to zahvaljujui udesnom daru slobodne volje. A promenom naina
razmiljanja vi smesta proizvodite drugaije vibracije, drugaije energije i time drugaiju
budunost. Prolost ne moete promeniti, ali va nain razmiljanja moete promeniti
SADA, ako elite.

- 46 -

Idemo jo korak dalje:

Dolazi zakon koji u ovom poglavlju nosi ime: akcija = reakcija.
To znai: svaka misao se vraa natrag svom poiljaocu.
Vi odailjete misli; to je akcija. Ono to vam se vraa; to je reakcija. Predstavite sebi: sve to
mislite, vraa vam se natrag.
To je genijalno i u vezi sa principom slobodne volje najvea pravda u svemiru. Ne mogu
zamisliti nikakvu zakonitost koja bi bila pravednija od ove. Sve to mislite, sve to aljete od
sebe, sve vam se vraa natrag.
Posledice toga su tako dramatine da se time moramo poblie pozabaviti.
Na primer, kada kritikujemo nekog oveka, ovaj zakon kae da e i taj ovjek vas kritikovati.
Po zakonu, ta misao e vam se od nekud vratiti u tano istom kvalitetu. Moda e vas neka
druga osoba kritikovati, ali moda e doi u obliku zdravstvenog problema ili kao u mom
sluaju u obliku otkaza. Na sebi samome sam upoznao na ovaj nain zakonitost akcije =
reakcije. Nakon zavrenih studija zaposlio sam se kao asistent poslovoe srednje velikog
preduzea. Naravno da sam sve znao bolje od svog efa, konano, ja sam studirao, a on nije. S
mog gledita je on sve radio pogreno. Ja sam kritikovao i kritikovao. Poeo sam tog oveka
ak mrzeti, i u mislima sam ga ak i vie puta ubio. Iznenada je dolo do sukoba i ja sam se
odjednom naao napolju, bez posla. Na moju sreu, ja se tada nisam ponaao onako kako se
ponaaju danas mnogi nezaposleni. Nisam krivio ni efa, ni recesiju, nego samoga sebe.
Preuzeo sam odgovornost za svoju situaciju i zbog toga vrlo brzo utvrdio, kakve sam sve
negativne energije odaslao u svet kroz moju kritiku. I te su mi se energije vratile
konsekventno i brutalno. Ja ovo nazivam pravdom.
Posledice ovog zakona, meutim idu mnogo dalje. Ako vas neko kritikuje ili vara, ta se
dogaa? Tada e onaj drugi a ne vi morati snositi posledice svog ponaanja. Zamislite
samo kako je to ekonomino! Vi ne treba da pokrenete ni mali prst, da bi se osvetili. Svemir
je tako organizovan da reakcija neminovno pogaa pokretaa akcije. To je bio razlog Isusovih
rei: "ako te neko udari po levom obrazu, prui mu i desni" . Ako pak uzvratite udarac tada ne
inite apsolutno nikakvu uslugu, jer e vam se sve vratiti.
Zakon akcije i reakcije je stvarno genijalan. On ima i sledeu posledicu: vi za samoga sebe ne
moete napraviti nita bolje nego da drugome elite samo najbolje. Sve to napravite nekom,
vraa vam se natrag. Ma koliko udno zvualo: najvei "egoist" je onaj koji drugome ini po
mogunosti to vie dobra. I obratno: onaj koji misli samo na sebe samog, koji drugima
nikada nita ne da, taj najvie teti sebi samome.
Zar nije grandiozno? Ja uvek iznova oseam najdublje potovanje prema tom pravednom
zakonu.
Zamislite samo, kada bi veina ljudi posedovala znanje o tom zakonu. To bi znailo da bi svi
nai problemi bili trenutno reeni: svako bi svakome smesta eleo sve najbolje, jer bi znao da
mu se sve vraa. Da li drugi ljudi poznaju taj zakon ili ne, za vas ne igra nikakvu ulogu. Radi
se o vaem ivotu. Radi se o tome da vi sebi moete ostvariti svoje elje; a ono to drugi rade,
njihova je stvar, a ne vaa.
ta dakle elite doiveti u vaem ivotu? elite li zdravlje, sreu, blagostanje, uspeh. U tom
sluaju ne moete napraviti nita bolje, nego da sve ovo elite po mogunosti svim ljudima na
koje nailazite- a i onima na koje ne nailazite. Udaljenost na podruju misli ne igra nikakvu

- 47 -

ulogu. To su i fiziari nepobitno utvrdili. Ne igra nikakvu ulogu, da li gospodin Majer sedi
pred vama kada mu elite neto dobro ili loe, ili se u tom trenutku nalazi na odmoru na
Havajima. U duhovnom podruju ne postoji prostor. Zamislite ta ova injenica znai za
reavanje ili pogoranje sukoba u preduzeima ili porodicama. Zamislite kakve to ima
posledice po prodavca. Znaajno je ta on misli o svojim kupcima, ak i u sluaju ako je
daleko od njih.
Ovu znaajnu stvar moe svako iskuati u svom ivotu. To nema nita zajednikog s verom;
ovo je ista fizika. Ako mislite jednu misao, isto je kao i da bacite kamen u jezero. Poinju se
iriti talasi. Ti se talasi neminovno vraaju na ono mesto na kom je kamen pao u vodu. Ista je
stvar s naim mislima. Jedino to u duhovnom podruju ne postoje otpori. Misli se dakle
vraaju s istom energijom s kojom su bile poslane! Pripazite dakle na svoje misli!
U praksi je mogue ustanoviti jo jednu zanimljivu stvar. Ako kritikujemo nekoga ko takoe
voli kritikovati, tada reakcija dolazi kasnije nego ako kritikujemo nekoga ko to ne radi. U tom
sluaju povratni udarac dolazi mnogo bre. Ja sam doiveo vie sluajeva da je neki ovek
kritikovao nekog ko je bio otputen, jer je smatrao da se to dogodilo zbog nesposobnosti
otputenog i da je zato sam kriv to je otputen. Ne bi prolo ni pola godine, a kritiar bi i sam
bio otputen i nezaposlen. To ponekad moe ii jako brzo. Ali, to je neko jae vezan za
materiju tim due traje dok se ne pokae reakcija. I upravo je to razlog zbog kog mnogi ljudi
govore o sluaju. Tada se kae, ovo ili ono je sluaj. To je velika iluzija. Mi sluajem
nazivamo ono to ne znamo da objasnimo. Ako bi meutim imali vei vidokrug slino
pogledu iz aviona iznenada bi mogli videti povezanosti. Iznenada bi videli, da je taj
takozvani sluajan dogaaj samo reakcija na neto, to smo odavno mislili i ve zaboravili.
Ali, ponekad do reakcije moe doi i jako brzo, i tada su povezanosti jednostavno vidljive.
Moja supruga je imala jedan takav doivljaj kada je putovala s prijateljicom u Zrich. U
vonji vozom prijateljica bi kritikovala svakog koga bi ugledala. Kod jednog joj se nije
svialo njegovo lice, kod drugog je nalazila da je oblaenje grozno. Kratko i jasno: ceo put
vozom je bio zainjen kritikom drugih ljudi. Stigavi u Zrich, pooe peice u pravcu
Bahnhofstrasse. U susret im je iao neki pijanac. Naavi se pored prijateljice moje ene,
pljunuo joj je na rukav. Reakciju te ene moete zamisliti. Bila je besna na pokvarenost ovoga
sveta. U biti, ovo nije bilo nita drugo do reakcija na njene preanje akcije.
Ona je tokom vonje vozom neprekidno pljuvala po drugima, verbalno dodue, ali nije bitno.
U vidu materijalne reakcije dobila je upravo ono to je u duhu napravila drugima. Potpuno bi
nemogue bilo da taj pijanac pljune na moju enu. Na nikoga se ne pljuje sluajno, niko nije
sluajno opljakan, i niko nije sluajno ubijen.
U svemiru ne postoji sluaj.
Zato to postoji apsolutno pravedan zakon akcije i reakcije. Taj je zakon nepogreiv. Taj
zakon nema nita zajedniko sa moralom. On nije ni dobar, ni lo. On jednostavno jeste. To
znai da je on a moralan. Taj je zakon bio, jeste, i uvek e biti isti.
Naim mislima mi sebi stvaramo nau realnost. Sve to doivite u ivotu (pretrpite, izdrite,
podnesete itd.) vi ste uzronik tih stvari. A to znai: Vi moete sve promeniti. Vidljivo je
uvek manifestacija nevidljivog. Nevidljivo je vae razmiljanje i oseanje.
Znate li da je ovo "Poslednji sud" ? Poslednji ili najmlai ne znai nita drugo nego neto to
se dogaa upravo sada; neto to je tako mlado da mlae ne moe biti. A u emu se sastoji
ovaj sud koji se dogaa SADA? Sastoji se jednostavno u tome da morate pojesti ono to ste

- 48 -

sami sebi skuvali. Ko bi inae imao pravo suditi o vama, osim vas samih? SADA je rezultat
vaih dosadanjih misli.
Vaa budunost zavisi od toga ta sada mislite. ta mislite SADA? U svom interesu i u
interesu svih drugih, mislite samo najbolje o sebi, i o drugima.
Kako vidite, svemir je nezamislivo jednostavno organizovan. Tako jednostavno i genijalno,
da nam to ne upada u oi tek tako, iako...iako je i ova injenica u naem govoru odavno
poznata. Ko ne poznaje uzreicu: "kako neko u umi vie, tako mu se jeka vraa"? Potrebno
je jedino da ovu uzreicu ne tumaimo isto materijalno. Ako je malo prilagodimo, moglo bi
se rei: "kakve misli ovek alje u svet, tako odjekuje natrag". Druga poznata mudrost glasi:
"kakva setva, takva etva". Setva su nae misli, koje od jutra do veeri neprestano mislimo.
etva je ono to nam se vraa, reakcija na nae misli. Tako je to jednostavno.
Dakle: da etva ne bi bila loa, ili u najmanju ruku nezadovoljavajua, morate obavezno
postaviti pitanje: kako je izgledala setva vaih misli. Ako vas spopadne jeza jer u prolosti
niste imali samo plemenite misli, mogu vas umiriti. Vae vam se misli dodue neizbeno
vraaju, ali vi sebe moete zatititi od negativnih uticaja. Od asa kada ponete pozitivno
misliti, misliti konstruktivno, vi sebe titite. Time menjate svoje vibracije to ublaava
reakciju misli koje se vraaju. Ako vam uspe da svoje misli trenutno preusmerite na ljubav
tada vam ne moe nita tetiti; ak ni povratni uinak najloijih misli. Ljubav ima jau
vibraciju od svih drugih misli.
Znate li da je i Isus takoe poznavao ovaj zakon?! On nije govorio o akciji i reakciji, ljudi
onog vremena teko da bi to shvatili. On se izrazio ovako: "Ne sudite, da vam ne bi bilo
sueno". Odlian primer akcija = reakcija! Ko osuuje nekog drugog (akcija), tom e biti
sueno (reakcija). To je univerzalan zakon; takoe deluje i obratno: ko drugome uini dobro, i
sam e doiveti dobro.
Kako zakon akcija = reakcija deluje na finansije? Imamo pojam "izdaci" gde se skriva re
davati. Kod izdataka se radi o darovima koje dajemo drugima. Darovi, izdaci, to je akcija. A
reakcija na te izdatke su primanja. Molim, da se dobro upamti: vaa primanja su reakcija na
vae izdatke. Bez izdataka nema primanja. Vidi se da je od odluujueg znaaja u kakvom
duhu dajemo. Ako to inimo suzdrano, i primanja e dolaziti suzdrano. Hans C. Leu,
verovatno najuspeniji hotelijer vajcarske (hotel Giardino, Ascona) lepo je u jednom
intervjuu rekao: "Ko broji komadie putera ne postie nita. Velikodunost bi trebala biti
vrlinom svakog ugostitelja". Akcija = reakcija.
Ako se izdaci ine sitniavo, mrzovoljno ili s idejom "ovo su nezasiti" tada se ne treba uditi
reakciji, odnosno slaboj zaradi. ta se stvarno dogaa ako kaem: "ovo je skupo"? Tada
dovoljno ne cenim tui trud. Mislim da je ono to sam dobio manje vredno od novca kojim
sam to platio. Na taj se nain stvara siromatvo.
To je neizbeno. Na taj smo nain izazvali recesiju. Ko misli da je ono to kupuje preskupo,
taj kao posledicu za svoj novac dobija uvek manju protivrednost i konano na taj nain ini
sebe siromanim ovekom. Dublji je razlog ovaj: on dovoljno ne ceni rad drugog oveka
(akcija) pa prema tome ni njegov rad ne nailazi na dovoljnu meru priznanja (reakcija).
Ali, s istim mehanizmom se postie i bogatstvo. Ko kupuje neki proizvod i pri tom misli "ovo
je povoljna kupovina" taj priznaje rad drugog oveka, pa e i njegov rad biti odgovarajue
priznat. Kada misli "povoljno" to znai da smatra kako je dobio vie nego to je za to platio.
U skladu s tim on postaje sve bogatiji jer prima uvek vie nego to je dao! Cena neke stvari

- 49 -

pritom uopte ne igra nikakvu ulogu. Bitna je predstava o "jeftinom" ili "skupom" u naem
umu.
Siromatvo ili bogatstvo "stvaraju" se u naem umu.
Vlasnik sobo-slikarskog biznisa u Francuskoj koji je tokom 10 godina broj svojih radnika
poveao s 3 na 200, ovako je rekao: "Prvo treba dati, ako ovek eli neto primiti".
On naravno daje svojim radnicima vie od minimalne, obavezne plate, i po mogunosti deli
esto darove.
Najgore to neki preduzetnik ili pojedinac s obzirom na svoje finansije moe napraviti jeste da
sve smatra "preskupim" a svoje izdatke smanji na minimum. To nije nita drugo nego
praktina primena univerzalnog zakona Akcija = Reakcija. Sada samo nemojte rei da je sve
to tek lepa etika ili poigravanje s oseajima, ali da realnost izgleda sasvim drugaije. To nije
istina. Ovaj zakon nema nieg zajednikog s etikom, a ni s moralom. U svemiru ne postoji
moral! Priroda ne poznaje moral. Moral je ljudski pronalazak, oni time ele vladati nad
drugim ljudima. Odakle neki ovek sebi uzima pravo da sudi o drugim ljudima? Ovo se
protivi najdubljim temeljnim principima hrianstva.
Po mom miljenju, ovo je jako opasan zakon za one koji o tome nita ne znaju. Ja sam zbog
njega ostao bez posla. Jednom se oveku zbog njega u roku od nekoliko dana mo vida
smanjila na polovinu: on vie nije hteo da vidi svog zeta. Ali, ko poznaje taj zakon, njemu se
otvaraju nesluene mogunosti.
Jo jednom podseam da ovaj zakon ne vredi samo za pojedinca, nego i za porodice,
preduzea, za svaki narod i za celo oveanstvo.
Zbir onoga to misli neki narod odreuje njegovu "sudbinu". to se katastrofa tie, postoje
dve kategorije: postoje katastrofe koje su posledica prirodnih promena u svemiru; ali, postoje
i katastrofe koje su, sasvim jednostavno, posledica ljudskih misli, tj. energija koje te misli
oslobaaju. Zemlja je bolesna od ljudskih misli. Kada mi u sebi imamo konflikte, oni e se
preneti i na spoljni svet. To nas ne treba uzbuivati time se stvar samo pogorava treba
samo promeniti nain razmiljanja. Sve ima svoj praizvor u naem miljenju.
Zagaenje okoline nije sutina problema: problem je nae miljenje.
Pravi zagaivai prirode su psihike naravi: to su nae misli.
Materijalno zagaenje je tek posledica duhovnog zagaenja.
Pripazite, dakle, na svoje misli.
Ono na to se koncentriemo, to i raste.
elim ukazati na jo jednu posledicu naeg miljenja, kojoj je pridavano isuvie malo panje.
Ako su misli energija, znai da onome na to se koncentriemo dajemo energiju. Slaete se?
Sve je energija, a naim miljenjem mi dodajemo jo energije.
Posledice toga su zapanjujue:
Ako se koncentriemo na nae slabosti, one rastu.
Ako se koncentriemo na bolest, ona jaa.
Ako se koncentriemo na konkurenciju, ona se poveava.
Ako se koncentriemo na nedostatak novca, on postaje veim.
Ako se koncentriemo na problem narkomanije, on se poveava.
Naravno da vredi i sledee:
Ako se koncentriemo na blagostanje, ono raste.

- 50 -

Ako se koncentriemo na zdravlje, ono jaa.

Ako se koncentriemo na mir, on postaje vei.
Na ta se vi koncentriete?
Mali primer: na eleznikoj stanici blizu mene neki je ovek bio napadnut i premlaen.
Dogaaj se pojavio na naslovnoj strani lokalnog lista zajedno s fotografijom. Ko imalo
poznaje zakonitosti znae kakve su posledice tog izvetavanja. Hiljada ljudi koji proitaju
lanak nalaze da je strano to to se dogodilo i time ideji agresije daju dalju energiju. To je
isto kao kada bi dolivali ulje na vatru. Kroz taj dogaaj, a posebno usled upadljivog
izvetavanja o tome poveava se agresija u svetu, to znai, opasnost od daljih agresija se
poveala. Zar mi to zaista elimo? Ja mislim da ne znamo ta radimo ta sve uzrokujemo
naim mislima. Nae misli imaju dalekosenije posledice nego to slutimo.
A ako pogledamo kakvo je stvarno stanje stvari na toj eleznikoj stanici, moraemo
ustanoviti da tamo dolaze hiljade ljudi dnevno, ulaze u vozove i niko ih ne uznemirava. To su
injenice. Kako to nikoga ne zanima, ovoj injenici na alost ne dajemo energiju naim
mislima. Ali, ako se dogodi samo jednom neto negativno, mi se uzbuujemo i tom
negativnom dogaaju dodajemo energiju, a to znai da potpomaemo negativne dogaaje.
Nedavno se spiker dnevnika na vajcarskoj televiziji alio da se broj zavisnika od droge
poveao uprkos tome to je mnogo miliona franaka investirano u kampanju protiv
narkomanije. Naravno da je problem postao jo vei: drugaije i nije moglo biti jer je usled
kampanje problemu narkomanije konstantno dodavana energija.
Na ovaj nain nije mogue reiti ni problem narkomanije, a ni bilo koji drugi problem.
Ni jedan pametan ovek nee pokuati gasiti poar, dodajui mu kiseonik.
Mi meutim inimo upravo to, kako u odnosu na nae privatne tako i drutvene probleme.
Ovaj mehanizam naravno vredi i u sportu. Sportista koji se suvie koncentrie na svoje
slabosti nee postii posebno dobre rezultate. Izvanredan sportista e biti onaj koji se moe
veseliti svojim jakim osobinama. Ko ne obraa panju na svoje slabosti nije naivan, on
primenjuje jedan temeljni zakon: on svojim slabostima ne daje energiju, ne daje im snagu:
zato one postaju sve manje. Slabosti se ne smanjuju tako to se ovek na njih koncentrie, ve
se smanjuju time to se pojedinac koncentrie na svoje jake strane!
Ali ta rade brojni pojedinci i preduzea? Oni se podvrgavaju analizama kako bi otkrili
vlastite slabosti. Misle da e time nadvladati slabosti. To ili uopte ne uspeva ili tek uz
ogroman napor a to je sve samo ne ekonomino. Koncentracija na slabosti daje ovima
dodatnu energiju dakle dogaa se upravo ono to ne elimo.
Duhovne zakonitosti su nepromenjive, nepodmitljive i sveprisutne. Zato postoji samo jedan
logian i razuman stav, a taj je:
Bez obzira kako va ivot u ovom trenutku izgleda, svesno se koncentriite samo na pozitivne
dogaaje: time e se oni umnoiti. Ovo je tako sigurno kao sutranji izlazak Sunca. ak i ako
se nalazite u najgoroj seriji neuspeha vaeg ivota, uvek moete nai neto emu se moete
veseliti.

- 51 -

1.2. ta je svet? Klju ljudske moi

Ovde mogu biti kratak jer smo ovu temu ve obradili u delu:
"Ne postoji objektivan svet"
ta je svet?
Svet je ono to mi mislimo o njemu.
Ova izjava nam daje nezamislivu mo. I opet se sreemo sa zakonom akcija = reakcija.
ta to znai za va ivot?
To znai da je za vas istinito ono to vi smatrate istinom.
Evo primera dva prodavca:
Prvi prodavac kae: "Nae su cene previsoke".
Drugi prodavac kae: "Nae su cene primerene".
Ko od njih ima pravo? Obojica su u pravu, jer ne postoji objektivna istina. Svaki ovek ima
svoju vlastitu istinu. I ovo je jedna solidna polazna taka za konstruktivnu diskusiju. Ako
zaponete diskusiju s ova dva prodavca i pritom imate predstavu o "istinitom" i "neistinitom"
tada to nee dovesti do nieg osim do svae. Vi ste u pravu, drugi grei. Nezgodno je samo to
to onaj drugi na stvari gleda, upravo, suprotno. Ali ako uete u diskusiju sa stavom "svako
ima svoju vlastitu istinu", tada je konstruktivan razgovor mogu. Tada moete pokuati
ustanoviti zato prvi prodavac misli da su cene previsoke; a pre svega mu moete objasniti ta
ini sam sebi s takovim miljenjem. On naime ima pravo, za njega su cene previsoke i on e
u skladu s tim i prodati manje. To sigurno ne odgovara ciljevima koje je postavio kao
prodavac.
Pre mnogo godina sam bio zaposlen u preduzeu s oko trideset prodavaa. Meu njima je bio
jedan ovek iz Mnchena koji je prodavao dvostruko vie od proseka svih prodavaa. Razlog
tome je sasvim jednostavan. Pre poetka godine, utvrivao se prodajni budet za sledeu
godinu. Ovaj se budet svodio na cca. milion franaka po prodavcu (radilo se o raunima i
programima za njih). Na kraju godine je o prometu odluivalo jedino to to je svaki pojedini
prodavac mislio o tom budetu.
Veina prodavaa je razmiljala otprilike na isti nain "godina e biti teka, ali ja u
pokuati". Onaj spomenuti prodavac je naravno mislio neto drugo: "S jednim milionom
prometa ja se neu zadovoljiti, napraviu barem dva miliona". I tako je to i bivalo: iz godine,
u godinu.
Prosean prodavac je imao pravo: bila je to teka godina. Neki su bili malo iznad budeta, a
neki malo ispod.
Onaj spomenuti prodavac je takoe imao pravo: bilo mu je mogue ostvariti svoj cilj.
Ja to ne mogu izmeniti: svet je ono to vi o njemu mislite.
Trite je ono to vi o njemu mislite.
Vai su kupci ono to vi o njima mislite.
Vi ste ono to o sebi mislite da jeste.
To znai mo, mo, i jo jednom: mo.
Dobar primer tog principa dogodio se u naem susedstvu.
Provaljeno je u kuu jedne familije koja je imala psa uvara: uprkos psu uvaru.
- 52 -

Mehanizam se odvija na sledei nain:

Prvo: ukuani su imali strah od provale. To je akcija (miljenje i oseanje).
Drugo: zbog straha od provale, ljudi su nabavili psa uvara. Pas uvar je spoljni znak straha
od provale.
Tree: dolo je do provale. To je reakcija.
etvrto: ukuanima se potvrdilo ono to su mislili. To bi moglo zvuati otprilike ovako:
"Vidi da sam imao pravo! ivimo u stranom svetu. Bilo je ispravno bojati se provale i to
smo kupili psa uvara. Ubudue treba jo vie pripaziti."
Svet je ono to ja o njemu mislim. I ja uvek primam potvrdu za to. Ja taj mehanizam nazivam
"toak pravednosti". Svakome se uvek daje za pravo. To je fascinirajue u celoj toj stvari. I to
je i Isus znao. On je rekao: "Bie vam prema vaoj veri."
Tako se i dogaa. Ako mislite da ivite u neprijateljskom svetu punom provalnika tada vam se
dogaa, "prema vaoj veri". Ako mislite da ivite u mirnom svetu, u kom vas ne moe snai
nita loe tada vam se takoe dogaa, "prema vaoj veri".
Svaki hrianin to zna. Ili?
I ovde se radi o niem drugom nego o zakonu akcije i reakcije.
Ja vam savetujem, iskuajte ovo. Promenite miljenje o nekoj odreenoj osobi, o nekoj
odreenoj situaciji i posmatrajte ta e se dogoditi. Ali molim vas, dajte sebi vremena.
Ako ste godinama mislili da je gospodin Miller poslednji Mohikanac tada ne moete oekivati
da e se Miller promeniti ako ste vi jedan dan mislili drugaije. Promenite vae miljenje i
odrite ga promenjenim bez obzira ta se dogodilo. Doiveete uda. Razlog tome je jasan,
jednostavan i logian.
Svet je ono to vi o njemu mislite. I: sve je JEDNO.
Kao to smo videli nema odvojenosti izmeu vas i gospodina Millera.
Vi ste Miller, Miller, ste vi. U skladu s time, Miller se menja ako se vi promenite. Drugaije
ne moe biti.
Ako sada mislite da to ne tima: ako mislite da se Miller nee nikada promeniti; tada vam
moram dati za pravo. Jer, svet je ono to vi o njemu mislite. I ako mislite da se Miller nee
promeniti: tada i nee. Drugaije ne moe biti.
Vi ste stvarno svemoan ovek. Zar ne.
Vi ste samo primenili zakon akcije i reakcije. Primenjujete ga svakodnevno, svakog sata,
minuta i sekunde, hteli vi to ili ne.
Isto tako podleete i zakonu gravitacije, hteli vi to ili ne.
Ako imate dece, upitajte se sledee: koji je najbolji savet koji moete dati svojoj deci na
primer, uoi ispita? Sada poznajete zakon akcije i reakcije. Prema tome, kakav e biti savet?
Savetujte ih da misle "ja znam". Ne kota vie energije no ako se misli "ja ne znam", ali
mnogo vie koristi. To otvara put univerzalnoj inteligenciji koja drema u svakom oveku.
Misao "ja ne znam" zatvara vrata ovoj univerzalnoj inteligenciji. Svet je onakav, kako ja o
njemu mislim; prema tome ima vie smisla misliti "ja znam", nego misliti "ja ne znam".
Isprobajte.

- 53 -

1.3. Totalna samoodgovornost: dovienja sluajnosti

Ako ste razmiljali o do sada reenom moete doi do jednog zakljuka: a taj je: vi ste
odgovorni za sve to vam se dogaa.
Obratite panju:
Vi niste odgovorni samo za ono to vi radite. Vi ste odgovorni za sve to vam se dogaa, zato
jer ste odgovorni za svoje misli. A ono to vi mislite, odreuje va ivot.
Dakle, nemojte vie nikada bilo kojem oveku prepustiti mo nad vama tako to ete rei: "on
je odgovoran, a ja sam rtva".
U svemiru ne postoje rtve. U svemiru ne postoji sluajnost.
Do ove spoznaje su doli brojni naunici. Zamislite sledee: da bi se "sluajno" stvorio
ivotno vaan enzim cytochrom c, jedan lanani molekul koji se sastoji od 104 aminokiselina,
potrebno bi bilo 10130 pokuaja. Ovaj enzim dakle ni uz najbolju volju nije mogao nastati
"sluajno". Naunici su naime izraunali da je od trenutka praeksplozije, dakle nastanka
svemira, prolo tek 1017 sekundi. Kada bi se dakle od poetka svemira do sada svake sekunde
napravio jedan pokuaj, taj enzim jednostavno ne bi mogao nastati, jer jednostavno nije bilo
dovoljno vremena.
"A ipak se iroki krugovi nauke i dalje dre teorije o "sluaju", s jednim mentalitetom
zatvaranja oiju koji ima sve karakteristike psihike sklerotinosti."
Napisao je J .E. Berendt u knjizi : "Nada Brahma, svet je ton".
A sigurno ste uli i za Einsteinovu poznatu izjavu:
"Ja nikada neu verovati da se Bog kocka sa svetom".
I fiziar Paul Davies u knjizi "Princip haos" kae:
"Odakle moemo znati da li je pri bacanju novia ili kocke rezultat stvarno sluajan? O
tome ne postoji saglasnost miljenja".
(!) S pojmom "sluaj" morali bismo malo opreznije postupati.
I s vaim ivotom se niko ne kocka uz jedan izuzetak: vi sami. ta god se u vaem ivotu
dogaa, nita nije sluaj. Sluaj bi bio u suprotnosti sa svim temeljnim ivotnim
zakonitostima. I osim toga: kada bi polazili od toga da sluaj stvarno postoji, to bi znailo da
imamo jako malo poverenja u Stvoritelja svemira.
To bi stvarno bio jako alostan svet u kom bi vladao sluaj.
Mi smo s naim miljenjem toliko ogranieni da sasvim jednostavno ne poznajemo sve
uzroke, i zato brojne stvari pripisujemo sluaju.
Ve je godine 1908. naunik Henri Poincare to ovako formulisao:
"Vrlo mali uzrok, koji za nas ostaje neprimeenim, uzrokuje znaajan efekt, kog svakako
moramo primetiti, i onda kaemo da taj efekt zavisi od sluaja."
Znaajan efekt kojeg vidimo moe biti nesrea. Onda mi, npr. kaemo da je neko "sluajno"
udario svojim vozilom u nas. Ali niko ne govori o "sasvim sitnom uzorku".
Ovaj vrlo mali uzrok je odreeni nain razmiljanja od kog je moda ve prolo dosta
vremena i kog se vie ni ne seamo. U naoj ogranienosti mi tada govorimo o sluaju samo
zato jer ne vidimo meuzavisnosti, zato jer stvari posmatramo iz ablje perspektive, a ne iz
balona ili iz aviona: odozgo bi naime, smesta uoili zavisnosti koje, logino, iz ablje
perspektive nije mogue videti.
- 54 -

Evo trenutka da se diskutuje o vrlo vanoj temi.

Iz iskustva s brojnim polaznicima mojih seminara znam koje se pitanje sada vrti po glavama
mnogih ljudi. Kada tvrdim "sluaja nema", tada to znai i da ja nisam sluajno roen, da
nemam sluajno svoje roditelje!? Naravno, da je tako.
Molim, obratite panju na sledee: mi ovde ne govorimo o bilo kojoj metodi koju su ljudi
izmislili: govorimo o univerzalnim zakonitostima. To znai: sluaj ili postoji, ili ne postoji.
Jer mi ljudi ne moemo po naoj udi i volji odluivati ta bi bio sluaj, a ta ne. U tom se
sluaju ne bi moglo govoriti o univerzalnoj zakonitosti. Svemir je tako nezamislivo genijalno
organizovan da sluaj ne postoji! U svemiru ne postoji nepravda. Zamislite samo, molim,
monstruoznu nepravdu kada bi sluaj odreivao gde e se koji ovek roditi. Ta bi nepravda
bila tako velika da bi bila jedva podnoljiva. I to bi prualo bednu sliku o univerzalnoj
inteligenciji koja deluje iza svega. Ja podseam, da je stvarno bilo ljudi koji takvu mogunost
nisu mogli podneti i koji su sebi zbog toga oduzeli ivot.
Ti su ljudi oito do kraja bili uvereni u postojanje sluaja, i to im je bilo isuvie
nepodnoljivo.
Ovo meutim nije moje iskustvo, to nije moje uenje. Sluaj ne postoji. Ni s obzirom na
roenje. Kako bi to izgledalo kada bi se sluajno rodili, ko zna gde. To sasvim jednostavno
nema nikakvog smisla. Kako bi sve zajedno imalo smisla moramo prihvatiti injenicu
ponovnog raanja uenje o reinkarnaciji kao to to prihvataju milioni ljudi, a od ega je i
hrianstvo u svojim poecima polazilo. Budizam to naziva tokom ponovnog raanja. Cilj
svakog budiste je da nadvlada taj toak ponovnog raanja, kako se vie ne bi morao raati na
ovom materijalnom nivou.
Prema opte priznatom uenju, ovek se deli na duu, telo i duh. Ako je ovek ovako sazdan,
tada moemo poi od pretpostavke prema zakonu analogije da i svet mora biti sazdan na
isti nain. To znai: postoji materijalan svet kog svi mi vidimo; postoji astralni svet (ljudska
dua se esto naziva astralnim telom) kog ne vidimo; i postoji duhovni svet kog takoe ne
moemo uoiti naim materijalnim ulima. ovek "krui" izmeu materijalnog i astralnog
sveta. Ono to nam se prikazuje kao smrt s gledita astralnog sveta je roenje. Ono to nam se
prikazuje kao roenje s gledita astralnog sveta je smrt. U jednom odreenom trenutku mi
odlaemo materijalno telo, a u jednom kasnijem trenutku ulazimo u novo materijalno telo.
Ovim je jasno da smrt ne postoji. Bilo bi ogranieno razmiljanje kada bi verovali da je ivot
mogue ubiti. To je naravno znao i Isus : "Smrti, gde je tvoj alac?"
Smrt ne postoji. Postoji samo jedno: a to je ivot!
Ko dolazi na ovaj materijalni svet, taj je sebi odabrao neki odreeni zadatak. Da bi taj zadatak
mogao obaviti potrebni su mu odreeni uslovi. On sebi te uslove stvara tako to bira svoje
roditelje. Izborom roditelja on je naravno odabrao i rasu i boju koe, pokrajinu i narod u kom
e se roditi. I to ne "sluajno".
Ako je princip slobodne volje injenica, tada on mora vrediti i pri izboru roditelja.
To ima dalekosene posledice.
Deca nisu nikakva mala nerazvijena stvorenja. Mogue je da su deca s obzirom na svoj razvoj
daleko ispred svojih roditelja. I nije uvek tako da su roditelji tu za svoju decu; esto deca
dolaze kako bi roditelji nauili odreenu lekciju.
Nedavno sam uo: neka ena je rodila dete sa uroenim fizikim nedostacima.Ti su nedostaci
bila posledica takozvanog fetalalkoholsindroma. Njegova je majka pila prva dva meseca
trudnoe ona nije znala da je u drugom stanju jednu bocu votke dnevno. Kada je ena

- 55 -

doznala da je trudna, trenutno je prestala piti. Ali za dete je ve bilo prekasno. Naravno da je
majci skoro prepuklo srce kada je videla, ta je napravila. Kako je mogue ovakav dogaaj
donekle razumno objasniti, ne uzimajui u obzir injenicu slobodnog izbora svojih roditelja.
To nije mogue.
Uzimajui u obzir injenicu ponovnog raanja objanjenje je relativno jednostavno. Dete je
sasvim svesno odabralo ovu majku. Zato? Naravno, zato to je dete majci elelo pomoi. A
uspeh je bio trenutan: ena vie ne pije. Zbog toga je "dete" koje ispravno gledano to uopte
nije preuzelo na sebe da se rodi u jednom unakaenom fizikom telu. To je u vezi sa
slobodnom voljom i bezgraninom ljubavlju "deteta" prema majci. Zato je "dete" bilo
spremno preuzeti na sebe ovo iskustvo. A osim toga "dete" naravno sasvim tano zna da smrt
ne postoji i da je ovaj ivot ovde posmatrano s odstojanja relativno kratak.
U vezi s time moram ukazati na jo neto vano. Duh moe ekati do 12 meseci nakon
roenja, pre nego to definitivno ue u telo jednog novoroenog deteta. On moe i odbiti ui
u to telo, a to znai: dete umire. Poznat je fenomen umiranja novoroenadi. Dogaa se da
dete umre bez vidljivog medicinskog razloga. Pa i nije potreban nikakav medicinski razlog:
razlog je to to je duh odbio (po principu slobodne volje) da se nastani u tom telu. Moe se
dogoditi i da pri roenju uz pomo kleta glava deteta bude ozbiljno ozleena. Ako se duh
nije eleo nastaniti u telu oteenog mozga, dete e umreti.
I jo neto moram rei: Ovo je poglavlje zakona akcija = reakcija; ovaj je zakon univerzalno
vaei, to znai da vredi i nakon "smrti". Moe biti da reakcija na neku akciju sledi tek u
nekom sledeem ivotu. To je pre svega zamislivo u sluaju ako bi akcija (npr. ubistvo)
dovela do reakcije koju taj ovek u tom ivotu ne bi podneo. Za zakon akcija = reakcija
"smrt" ne predstavlja nikakvu prepreku. "Smrt" ionako za nita ne predstavlja prepreku.
Ko ovo zna, nikada nee doi na ideju da svoje roditelje krivi za loe vaspitanje. Takoe ni
sledee izvinjenje nema opravdanja: "Ja sam ubio Majera, to dodue alim, ali imao sam teko
detinjstvo."Ovakav nain opravdavanja prebacuje odgovornost na roditelje, a to se protivi
kosmikim zakonima. Svako snosi potpunu odgovornost za ono to misli i radi kao i za ono
to mu se dogaa.
Ovo daje ljudima, to znai vama ogromnu mo.
Ali u vaoj ogromnoj moi lei i mogunost da ovu mo odbacite: da je date roditeljima ili
nekoj neprozirnoj sudbini.
Jiddu Krinamurti, veliki mislilac naeg veka ovako je saeo:
"Ako niste spremni oseati se odgovornima za sve, za stvarno sve to se dogaa u vaem
ivotu, neete nimalo napredovati."
Ja ovome ne bih dodao nita, osim sledeeg: zavisi od vae slobodne odluke (volje) da li elite
napredovati ili ne.
Toliko o osnovi OTLA principa, univerzalnom zakonu akcije i reakcije.
Dalja razmiljanja se temelje na ovom temeljnom zakonu, kog je Isus opisao sledeim reima:
"Ne sudite, da vam ne bi bilo sueno!"

- 56 -

2. Otputanje
"Ti ga ne prisiljava, ne udara, ne zapoveda mu, jer zna da je meko jae od tvrdog, voda
jaa od stene, a ljubav jaa od nasilja."
Hermann Hesse, Siddhartha
U ovom poglavlju elim pokazati kako e vam otputanje pomoi da vae ciljeve postignete
bre i s manje truda nego uz pomo bilo koje druge metode. U vezi s tim vas usrdno molim da
na temu ne gledate sa psiholokog nego sa fizikalnog gledita: ivot nije psiholoki "problem"
kao to emo videti. S fizikalnog stajalita nam se otvaraju dimenzije koje nikada ne bi
smatrali moguim.

2.1. Radi se o moi nad ivotom i smru

U jednom srednje velikom industrijskom preduzeu, 48. godinji poslovoa "iznenada" je
oboleo od raka. est meseci kasnije ovek je umro.
Medicinski razlog: rak.
Dublji uzrok: on nije mogao otpustiti.
U jednom uslunom preduzeu bio je zaposlen izvanredno uspean prodavac. Bio je toliko
uspean da je mogao dozvoliti povlaenje iz poslovnog ivota ve sa 37 godina.
Razlog: bio je natproseno dobar prodavac.
Dublji razlog: mogao je otputati.
U nekom vajcarskom hotelu je bio zaposlen ovek koji nije govorio nemaki jezik radio je
kao nosa kofera. Deset godina kasnije, taj je ovek bio direktor hotela.
Razlog: on je uvek davao sve od sebe.
Dublji razlog: mogao je otputati.
Ovakve promene je mogue po volji nabrajati. elim vam pokazati da se kod teme otputanja
stvarno radi o ivotu (srei, blagostanju, uspehu...) ili smrti. Ko po prvi put uje re
otputanje, tome to verovatno udno zvui. Uopteno se ovo moe i ovako zamisliti:
ivot je tok. To su ve i stari Grci znali: panta rei = sve tee. Ako ivot stvarno znai protok,
tada je jasno da zadravanje znai smrt, zar ne? Ono to zadravamo, vie se ne moe
pokretati, ne moe tei. A ono to se vie ne moe pokretati, za nae je pojmove mrtvo.
Zamislite sebi ivot kao reku: reka koja vie ne tee, nije reka.
Sasvim sigurno vam je poznata i radikalna metoda, kako se moe "dokrajiti" neki brak:
dovoljno je da branog partnera dovoljno vrsto drite: on se vie ne moe kretati, a to pre ili
kasnije vodi do "smrti" braka. Panja: Ovo nije nikakvo podsticanje na razvod!!
Predugo zadravanje moe dovesti i do smrti preduzea. Poznato vajcarsko preduzee koje je
proizvodilo kvalitetno vredne produkte i imalo vodei poloaj u svetu, danas se nalazi u krizi.
Broj radnika je smanjen sa 1300 na 300. Od preduzea nije ostalo mnogo. Uzrok: preduzee
je predugo ustrajavalo na svojoj tehnologiji, i, ah, toliko uspenim produktima. Sada je
potpuno potisnuto sa trita: konkurencija je otila mnogo dalje.

- 57 -

Zadravanjem moete sve "ubiti": to je samo pitanje vremena.

Neki drugi primer: kada gaate lukom i strelom metu. ta morate napraviti da bi pogodili
metu? Morate napeti luk (energija), morate nianiti (inteligencija) i morate otpustiti strelicu.
Sada ete pomisliti: pa to zna svako. Naravno da je tako.
Ali otkrijte mi zato to nije jasno i svakom proseno inteligentnom oveku kada je re o
postizanju ciljeva u svakodnevnom ivotu? Pokuajte objasniti jednom tradicionalnom
"neprosveenom" manageru da mora otpustiti kako bi bre postigao svoj cilj. On e vas
pogledati kao da dolazite s druge planete. A ipak je to tako.
Otputanje je najbri i najprikladniji put za postizanje svih ciljeva. A kada kaem svih ciljeva,
tada stvarno i mislim na sve ciljeve. Ovde se govori o univerzalnim zakonitostima, to znai
da ne postoje ogranienja na odreene ciljeve.
Razmislite malo, ta se dogaa ako strelac, dodue nategne svoj luk, ali ga ne otpusti, nego ga
dri tako napetim. U poetku se ne dogaa nita; zatim on postaje umoran. A ako se napetost
jo povea luk puca. Kako se ve kae kad neko zbog preteranog rada oboli? "On je
prenategnuo luk!"
Ko luk prenategne postaje bolestan. Ko je prenategnuo luk predugo je zadravao, nije mogao
otpustiti. Time je postigao negativan rezultat, a to znai: napravio je neto sasvim
neekonomino.
Otputanje je povezano sa ivotom.
Zadravanje je u vezi sa blokadom, boleu i "smru".
Upravo kao u poglavlju o akciji i reakciji i ovde se takoe ne radi ni o emu drugom nego o
moi: o vaoj moi nad ivotom i "smru".
Sada emo detaljno osmotriti ta je to otputanje i to ono u stvari znai.

2.2. Aktiviranje vae univerzalne inteligencije

Ustanovili smo da se ovekov potencijal sastoji od inteligencije i energije. Nadalje, da morate
uloiti maksimum inteligencije i energije ako svoje ciljeve elite postii po mogunosti brzo i
s malo napora. Ovo vredi i za reavanje problema: ako svoje probleme elite postii po
mogunosti brzo i s malo napora tada morate takoe uloiti maksimum inteligencije i
energije. Logino, zar ne?
Ovde se radi o tome da istraimo kako se aktivira univerzalna inteligencija. U drugom delu
pod 1.3 smo objasnili svaki ovek ima na raspolaganju nezamislivu inteligenciju.
Kako aktivirati tu inteligenciju?
Odgovor glasi: otputanjem!
Sada emo videti ta otputanje konkretno znai. Ako ste upali u neki problem, ili ako elite
postii odreeni cilj, a ja vam savetujem da otpustite, ta time mislim.
ta znai otputanje?!

- 58 -

Otputanje znai:
1. Prihvatanje trenutnog stanja.
Ako elite to bre stii od trenutnog do eljenog stanja tada se, logino je, ne smete grevito
drati sadanjeg stanja. Kako bi se sadanje stanje moglo promeniti u eljeno, ako ga
zadravate? Zadravati trenutno stanje znai blokirati ga. Prihvatanje sadanjeg stanja znai
njegovo otputanje, a tada se dogaa neto zapanjujue: trenutno se stanje menja. Ja uvek
iznova ujem polaznike mojih seminara kako izjavljuju: "ali ja to ne mogu prihvatiti". Nekada
sam i ja tako mislio skoro sam se time do kraja unitio. ovek ne samo da moe prihvatiti to
to jeste, on to mora. Ovo je naime u vezi s istom logikom. Ono to jeste, jeste, a ako neto
jeste, tada nema nikakog smisla uzbuivati se oko toga. To se zbog naeg uzrujavanja nee
promeniti. Ono to jeste, to je ono to je u ovom trenutku. A ono to je sada ne moe niko
promeniti. Mi moemo uticati na budunost, ali nikako na ono to jeste i to je sada. Ako ne
prihvatimo ono to jeste i to je sada, radimo neto sasvim nelogino. Tada, naime, stvaramo
sukob, sukob izmeu nas i onoga to jeste. Svaki sukob kota energije i novaca, on blokira
inteligenciju. To znai: ako ne prihvatamo to jeste, tada sebe totalno onemoguavamo. Kako
da brzo reite vae probleme i brzo postignete ciljeve ako se u potpunosti onemoguavate,
time to ne prihvatate ono to jeste? To nije mogue.
Sada ete primetiti da se ceo svet bori protiv sadanjih stanja svih vrsta: papa, jednako kao i
UN. To je istina. I upravo zato se problemi ne reavaju, jo se stvaraju novi.
Problemi se ne reavaju tako da se bori protiv nekog odreenog trenutnog stanja (oveka ili
situacije). Ovo nema nita zajednikog sa psihologijom ili filozofijom, to je ista logika i
fizika: sukob izaziva otpor. I ako se ceo svet slui sukobima i otporima, to ustvari ne ini nita
boljim a pre svega: ne pomae ljudima pri reavanju njihovih problema. Zamislite samo ta
bi se s vama i s vaim automobilom desilo kada njegovi amortizeri ne bi prihvatali neravnine
na putu!
Dakle: kao prvo: prihvatajte ono to JESTE ma koliko "loe" to moda bilo.
2. Ne osuivati
Ovo ima veze sa takom 1. Neto ne prihvatiti znai osuivati to. Ako neto ne osuujete,
lake vam je prihvatiti to. Otpustiti, dakle, znai takoe i to; ne suditi stalno o ljudima i
situacijama (dobro, loe). Ovo je potpuno u skladu sa zakonom akcije-reakcije.
Ako ljude i situacije osudite tada blokirate ivot: blokada znai sukob, sukob znai otpor.
Ponavljam, govorim o fizici. Suditi, znai deliti neto to je celina; a ako imam dva dela:
imam sukob. I tada ni pri najboljoj volji ne moete oekivati da ete svoje ciljeve postii brzo
i s malo truda. To je iluzija. Meutim, postoje ljudi koji pomou sukoba pokuavaju postii
svoje ciljeve. Takvi ljudi oito raspolau sa suvie vremena i novca.
3. Ne odreivati put
Rekao sam, otputanje aktivira univerzalnu inteligenciju koja je prisutna u svakom oveku.
Ako elim dosei odreeni cilj, a pritom se koncentriem na neki odreen put kojim to elim
postii, tada to totalno ograniavam. To je isto razmiljanje umom koje blokira razmiljanje
srcem, tj. univerzalnu inteligenciju. Na um vidi moda jedan, dva ili tri mogua puta koji

- 59 -

mogu dovesti do cilja. Ali, ko nam kae da ne postoje jo bezbrojni drugi putevi do cilja.
Mnogi preduzetnici dramatino blokiraju potencijal svojih radnika, uspostavljajui ekipe za
planiranje koje razrauju tane strategije koje bi trebale dovesti do cilja. Takvi preduzetnici
mogu biti osrednje uspeni, ali oni nemaju nikakve anse u poreenju sa preduzetnikom koji
zna kako e aktivirati inteligenciju svojih radnika. Uvoenjem motora marke Honda u
Ameriku predstavlja jedan takav primer. Prema istraivanju prof. Mintzberga prodaja tih
motora doivela je izvanredan uspeh zahvaljujui nedostatku bilo kakve strategije! Jednom
klasinom manageru se pri takvoj pomisli die kosa na glavi (ali klasian manager se vrlo
retko moe pohvaliti izvanrednim uspesima). Objanjenje Honda uspeha jasno je i
jednostavno. Oito su rukovodioci firme kao i svi radnici imali jasan cilj pred oima. Vostvo
firme nije meutim napravilo greku da potencijal svojih radnika ogranii na jedan odreeni
put, na jednu odreenu strategiju. Tako je svaki radnik mogao razviti svoj potencijal. Panja:
ne treba zajedno sa vodom baciti i novoroene: ovde ne propovedam uklanjanje svih
strategija. Strategije zamiljam poput putnih pravaca unutar kojih bi trebala postojati, po
mogunosti, to vea sloboda kako bi se radnici mogli razvijati.
Ovde u ukazati na jo neke dalje posledice. Ako ste bolesni tada je obino va cilj da
ozdravite. Ako se fiksirate na neku odreenu metodu ili terapiju, ograniavate time vau
univerzalnu inteligenciju. Vae srce, va ivot, va Bog zna mnogo bolje od vaeg
ogranienog razmiljanja umom na koji ete nain najbre ozdraviti. Bog nema granica, Bog
je univerzalna inteligencija. Zato blokirati tu inteligenciju?
Setimo se prolog poglavlja. ovek poseduje slobodnu volju! Dakle, u njegovoj je moi da
negira tu univerzalnu inteligenciju, svog Boga tako je velika mo ovekova!
Niko vas ne moe izleiti protiv vae volje.
U vezi s tim jo neto: to moe imati sasvim dramatine posledice.
uo sam za jednu porodicu koja je imala autistino dete. Doktori su to dete proglasili
neizleivim. To je shvatljivo, jer doktori poznaju samo odreene puteve leenja, a u ovom
sluaju im njihov razum nije pokazao nikakvu mogunost leenja. Roditelji ovo miljenje
doktora nisu prihvatili, to znai da se nisu fiksirali na neki odreeni nain leenja, oni su
ostavili otvorenim sve mogunosti. Danas je to dete izleeno bez lekova "samo" uz pomo
jednog naina ponaanja, kog mi ovde nazivamo OTLA principom. To je dete ak studiralo
na univerzitetu.
Ograniavanje na neki odreeni nain ili put leenja predstavlja strahovito ograniavanje
naih mogunosti. Pomislite samo koliko toga jo pre 50 ili 100 godina nije bilo izleivo, a
danas se uspeno lei. Isto e se ponoviti za sledeih 50 i 100 godina. Podruje medicine je
paradni primer ogranienog naina razmiljanja. Ono to se u odreenom trenutku skoro
zatvorom kanjava esto nekoliko godina kasnije postaje slubenim miljenjem.
Nae umno razmiljanje je u tolikoj meri ogranieno da sasvim jednostavno ne moemo
iscrpsti sve mogunosti za postizanje naih ciljeva. Ko se uprkos tome eli osloniti samo na
svoj um neka mu bude, on jednostavno mora i iveti s posledicama svog stava.
4. Ne boriti se za cilj (eljeno stanje) ili protiv sadanjeg (trenutnog) stanja
Borba znai zadravanje i borba znai sukob. Time opet imamo otpor i nepotrebno rasipanje
energije i vremena. Zadravanje ograniava i nau univerzalnu inteligenciju.
Mi se time drimo naeg umnog razmiljanja, a to kako je ve reeno, potpuno limitira nau
univerzalnu inteligenciju. Naravno da se borbom postiu odreeni ciljevi: ali uz koju cenu?

- 60 -

Uz koliko truda? Kome je to mogue i ko hoe da plati ovu cenu neka to i uini sa svim
posledicama.
Setimo se jo jednom borbe izmeu Izraela i PLO koja traje decenijama. S kojim rezultatom?
Ogroman utroak energije za brojne mrtve, za bol i patnju. Gde je tu logika? To nema nita
zajednikog s logikom, s ekonomijom. Tu je re jedino o ljudskom ponosu, o egoizmu, a to
znai: o razmiljanju umom. Tako se ne reavaju problemi.
Uz pomo otputanja, mi postiemo ciljeve bre, i s manje napora nego uz pomo borbe. A
pre svega, mi nae ciljeve postiemo i onda, ako je protivnik i jai od nas. Dovoljno je da
prouimo istoriju. Postoji dovoljno primera. Najupeatljiviji je Napoleonov pohod na Rusiju.
Napoleon je bio najgenijalniji (inteligencija uma) vojskovoa svog doba i posedovao je
najbolje opremljenu armiju. Da mu se ruska armija suprostavila, lako bi je unitio. ta je za
initi u takvom sluaju? Kakvu taktiku treba primeniti Napoleonov protivnik? To mora biti
strategija koja vodi do vie inteligencije i moi (energije) od one kojom raspolae Napoleon.
Napoleon je imao nesreu da mu je protivnik bio ruski vojskovoa Kutusow koji je oito bio
sposoban razumno razmiljati, za razliku od svojih oficira. Protiv volje svojih oficira, on nije
krenuo u borbu. Povukao se sa svojom vojskom (neotpor/otputanje). Napoleon je sve vie
napredovao i postajao sve vie razoaran jer nije nailazio na neprijatelja kog bi mogao
poraziti. Pritom je naravno, Napoleon gubio sve vie energije; ali ne i Kutusow. On koji je
svoju majku Rusiju voleo iznad svega, pustio je Napoleona da dopre sve do Moskve! Uveren
da je pobedio, Napoleon je ruskom caru i Kutusowu poslao ponude za sklapanje mira. Na te
ponude nije nikada dobio odgovor.
Posledica: Napoleon je bio frustriran i razoaran te je i dalje gubio energiju: to znai da je
sve vie pobolevao. Kutusow i njegova vojska nisu gubili ni energiju, ni inteligenciju. Kada je
naposletku dola zima, a Moskva nestala u plamenu, Napoleon je bio prisiljen na povlaenje:
u tom ga je trenutku Kutusow napao i potpuno unitio ponosnu francusku armiju. Napoleon je
potajno odveden u francusku kao pobeen i bolestan ovek.
ta je uinio Kutusow: on je otputanje primenio kao strategiju. Nasuprot svojim oficirima,
on je prihvatio injenicu da je Napoleon uao u Rusiju.
To prihvatanje trenutnog stanja mu je omoguilo da jo uvek jasno razmilja i da na kraju
pobedi verovatno najveeg vojskovou svih vremena. Da je smesta zapoeo bitku protiv
trenutnog stanja (prilikom ulaska francuske armije u Rusiju) Kutusow svoj cilj (proterivanje
Napoleona) nikada ne bi dosegao. Bio bi pobeen.
Svako od nas je u neku ruku vojskovoa. Pomislimo na nae svakodnevne borbe. Koja
strategija vodi do uspeha, ako je protivnik jai od nas? Moe biti da je va protivnik neka
bolest. Ko vam jami da ste jai od te bolesti? U tom bi sluaju preporuljiva bila
Kutusowljeva strategija. Otpustiti, ne opirati se, kako jai protivnik ne bi pobedio.
Ovo meutim ne znai da se odriemo svog cilja (zdravlja). Kutusow se ni jednog trenutka
nije odrekao svog cilja. To samo znai da smo odluili primeniti drugu, inteligentniju i
moniju strategiju, kako bi postigli na cilj. To znai da se ne sluimo tupim linearnim
miljenjem i jednostavno zaponemo bitku, riskirajui da je izgubimo. Nelogina strategija
borbe je samo onda "pobednika", ako je protivnik slabiji.
Predlaem jednu strategiju koja je uspena bez obzira koliko jak bio protivnik, to je strategija
otputanja.

- 61 -

5. Ne koncentrisati se na cilj iskljuivanje

Ako se vrsto koncentriete na svoj cilj, to znai da zadravate, da ograniavate svoju
inteligenciju jer vie niste sposobni razmiljati jasno i oputeno. Koncentracija znai
iskljuivanje: vie ne zapaate ta se dogaa levo i desno od vas, a to je sasvim oito
ograniavanje vae inteligencije. Prodavac koji se grevito koncentrie na sklapanje ugovora s
kupcem, ne vidi kupca u celini, on time ni sebi, a ni kupcu ne pravi nikakvu uslugu.
Da se razumemo: cilj treba postojati, ali ako se suvie snano na njega koncentriemo vie ne
zapaamo sadanjost u njenoj celini, ne ponaamo se optimalno u sadanjem trenutku.
Drugim reima: ograniavamo na potencijal, nau univerzalnu inteligenciju.
Posledice toga se mogu posmatrati i u sportu.
Ko se grevito koncentrie na neki cilj, taj dodue moe postii izvesne uspehe, ali pravi
ampion nee postati, jer je u gru.
Ko je grevit ne moe postii optimalne rezultate. Jedan je polaznik seminara tako ispriao
sledee:
esto je igrao tenis protiv oca (namerno je re protiv). Imao je nameru da po svaku cenu
pobedi. Mislio je da je s obzirom na kondiciju puno bolji i da zato mora pobediti. Ali je stalno
gubio. Time se naravno poveala njegova grevitost. Jednog dana mu je bilo dosta te borbe
(borio se za jedan odreeni cilj: koncentrisao se na taj cilj). U sledei je me uao bez cilja da
pobedi, nego samo da bi igrao. I vidi: od toga dana vie nije izgubio ni jedan me protiv svoga
oca. Uvek je pobeivao. A nije napravio nita drugo, nego otpustio. Otpor i blokada su se
razreili, ivot je mogao tei, mogao se menjati iz trenutnog stanja u eljeno stanje.
Ono to vredi za sport, vredi i za sva ostala ivotna podruja. Vredi za managera, za
prodavca, za nezaposlenog, za majku koja eli da njen sin bude uspean u koli. Svuda vlada
isti mehanizam. Ako se kruto koncentriete na jedan cilj, ograniavate svoj potencijal.
Otpustite svoj cilj!
6. Ne sumnjajte u postizanje cilja
Sumnja potie od miljenja glavom i u potpunosti ograniava nau univerzalnu inteligenciju.
Sumnja je suprotnost poverenju; a bez poverenja naa se inteligencija ne moe aktivirati.
Otpustiti znai imati poverenje; poverenje u ivot, u nezamislivu mudrost koja je prisutna u
svakom oveku. Ko nema poverenja, ne moe otpustiti, on se mora svuda hvatati. Ovo
nepoverenje u ivot je jedna akcija, koja e naravno dovesti do reakcije. Ko nema poverenja u
ivot, taj ne moe oekivati da e ga ivot nositi, da e mu initi dobro. On time ograniava
svoje mogunosti u velikoj meri. Ko eli postii neki cilj, a istovremeno sumnja da e mu to
stvarno uspeti, taj nema mnogo ansi za uspeh. Ovakvom sumnjom on blokira protok ivota.
Zbog toga: ako uprkos takvom stavu postignete cilj, to postiete samo uz pomo relativno
velikog utroka vremena i energije.
Naravno da je i Isus to znao: "Ako posedujete veru, nita vam nee biti nemogue."
To je tako, jer usled otputanja (vere, poverenja) ivot moe tei, a naa se univerzalna
inteligencija moe manifestovati. Ova se univerzalna inteligencija ponekad naziva i suprainteligencijom ili Bogom.

- 62 -

Ukratko:
Otputanje je suprotnost slabosti; ono aktivira u svakom oveku prisutnu nezamislivo visoku
inteligenciju, a to konkretno znai:
- prihvatiti sadanje stanje
- ne osuivati, ne suditi
- ne odreivati put
- ne boriti se protiv trenutnog stanja ili za eljeno stanje
- ne koncentrisati se na cilj
- ne sumnjati u postizanje cilja.

2.3. Izbegavanje nepotrebnog gubitka energije i energetskih blokada

Bez energije se ne postiu ciljevi, bez energije se ne reavaju problemi. A s malo energije sve
ide mnogo laganije nego uz pomo mnogo energije. Zbog toga se moramo zapitati: gde
nepotrebno gubim energiju i gde energiju nepotrebno blokiram?
Cilj bi nam trebao biti da ne gubimo i da ne blokiramo energiju nepotrebno.
Energetsku situaciju oveka posmatram s jednog sasvim praktinog gledita i zbog toga ne
pravim razliku izmeu gubitka energije i njene blokade. U oba sluaja jednostavno nedostaje
odreena koliina energije. Time je potencijal ogranien.
Gde dakle blokiramo ili nepotrebno gubimo energiju.
Nabrajanje koje sledi nikako nije potpuno; ali e pokazati da smo mi "propusni poput sita".
1. Mi gubimo / blokiramo energiju, ako ne prihvatamo trenutno stanje
Ako ne moemo prihvatiti ljude, situacije, nae line oseaje ili nau prolost, tada nas to
nepotrebno kota mnogo energije.
Time stvaramo sukobe, a kao to smo ve ustanovili sukobi blokiraju energiju.
2. Mi gubimo / blokiramo energiju ako sudimo
Ako delimo, stvaramo sukob, a samim tim i gubitak energije. Analogno je taki 1.
Ono to osuujemo, ne moemo prihvatiti.
Re je o otputanju, a tu se radi o ivotu i smrti. Osuivanje (deljenje) ima veze sa smru; ono
to je podeljeno, nije celo. Ono to nije celo ne moe se razvijati. Neosuivanje je povezano s
Jedno, a Jedno je u vezi sa ivotom. Svi poznajemo najlepi primer toga: odnos mukarca i
ene.
ta sa dogaa ako se mukarac i ena stope u jednu celinu, ako se dualnost ensko muko
nadvlada? Nastaje nov ivot! ovek je u stanju proizvesti nov ivot, tako to ne deli ne
sudi! Kada bi konsekventno iveli podeljenost mukarac ena, oveanstvo bi nakon ve
100 godina izumrlo. ivot je Jedno, deljenje je "smrt". Posmatrajmo sa energetskog
stanovita: ivot je energija, a osuivanje blokira tu energiju, a time i ivot.
Uzmite jednog sportistu koji stalno osuuje svoje rezultate. On tako blokira svoje mogunosti.
Primer za to je Nick Faldo, nekadanji broj 1 svetske rang liste profesionalnih golf igraa.
Nick Faldo je perfekcionist. ta radi perfekcionist? On nikada nije sasvim zadovoljan svojom
igrom, on sebe esto osuuje. Nick Faldo je napokon nauio da prihvati i jedan ne sasvim
savren udarac, da ne sudi. I ta se dogodilo? Nick Faldo je igrao kao u transu i jako se
- 63 -

pribliio perfekciji kojoj je pre tako grevito stremio. Perfekcija se ne postie kroz borbu,
nego kroz otputanje, kroz ne osuivanje. U sportu je to dobro vidljivo, jer kroz ne
osuivanje otpada i strah od pogreki.
Time smo kod sledee take.
3. Mi gubimo / blokiramo energiju ako se plaimo neuspeha
U igri "Curling" se kamenje koje se odbacuje sa strahom naziva "kamenje straha". Strah moe
biti toliki da potpuno paralizuje oveka. Takav ovek vie ne raspolae nikakvom energijom
koju bi mogao produktivno upotrebiti. Strah znai: zadravati; ivot vie ne moe tei.
to jae sudimo o sebi (taka 2), tim vie straha proizvodimo. To je strah da neemo ispuniti
zahteve koje smo sami sebi postavili. I osim toga, to znai sukob. Stvoren je sukob izmeu
stvarnog i eljenog stanja, a taj nas sukob kota energije, taj sukob spreava protok ivota.
Verujem da oseate kako se uvek radi o jednom te istom: o sukobu ili ne sukobu; o otporu
ili ne otporu.
4. Mi gubimo / blokiramo energiju ako uporeujemo
To je jedna varijacija prethodne take. Uporeivati takoe znai suditi. Ko uporeuje taj
obino i sudi. Ako uporeujete svoj auto s autom vaeg komije i ustanovite da je opet kupio
nov i vei auto, to vas nepotrebno kota energije.
U medicini je ustanovljeno da su oboleli od raka esto ljudi koji neobino mnogo uporeuju.
Oni sebe stalno uporeuju s okolinom i pokuavaju se to bolje uklopiti u tu sredinu. Oni
pokuavaju izbei svako zameranje. To vodi tome da su toliko normalni da to prelazi u bolest.
Struni medicinski naziv za to je normalopatija. Bolesno normalan. Oni se toliko snano
uporeuju s drugim ljudima da dolazi do potpune blokade energije. Kada telo vie ne moe
izdrati javlja se rak, ono poinje probijati blokadu. I eto nas opet pri temi ivot (otputanje) i
smrt (zadravanje).
Ako vam je stalo do toga da svoj potencijal to je vie mogue razvijete, tada vam ozbiljno
savetujem: ne uporeujte se sa drugim osobama posebno ne s vaim konkurentima. Vi ste
vi. Drugi su drugi; svako mora ispuniti svoj vlastiti ivotni zadatak.
5. Mi gubimo / blokiramo energiju ako gajimo negativne oseaje
Ako se ljutimo na neku osobu, tada ne samo da toj osobi dajemo mo nad nama, nego osim
toga jo i gubimo energiju. To je po nas nepovoljan nain ponaanja.
Panja: ljutnja nad nekom osobom nije nita drugo nego da tu osobu ne moemo prihvatiti
takvom kakva jeste. Posledice negativnih oseaja su tano iste kao i one neprihvatanja i
osuivanja.
Setimo se ponaanja nekih lanova vajcarske nacionalne ekipe prilikom zimske olimpijade u
Albertville, Francuskoj. U tampi se moglo proitati kako su mnogi iz ekipe kritikovali pistu.
Negativnih oseaja u odnosu na pistu je dakle bilo dovoljno. U skladu s tim, rezultat
vajcarske ekipe je bio odgovarajue lo. Ovo je logina posledica prekraja protiv osnovnih
ivotnih zakonitosti. Loginu posledicu ponaanja koje je u skladu sa ovim zakonitostima
pruio je u isto vreme Alberto Tomba. Od negativnih oseaja ni traga, samo uivanje,
uivanje i samo uivanje u takmienju. Rezultat je bio uverljiv: vie zlatnih medalja.

- 64 -

Zabrinjavajue je da su ove stvari na najviem nivou u vajcarskom sportu nepoznate. Telesna

kondicija i najbolja tehnika nisu dovoljni da bi se odralo na vrhu.
Pravi ampion ivi u skladu sa ovim zakonitostima i to ga ini nepobedivim.
6. Mi gubimo / blokiramo energiju ako se borimo
Da li se borimo za neki cilj ili protiv trenutnog stanja borba uvek znai gr: a to nepotrebno
kota energije.
Naveu primer iz sporta. Na evropskom fudbalskom kupu 1992. Nemaka protiv Danske je
bila oiti favorit s obzirom na tehniku i kondiciju. Za Nemaku je to bila vrlo znaajna
utakmica, zbog toga su i pripreme bile intenzivne i detaljne. Danska nije imala mnogo da
izgubi, pa su im pripreme bile odgovarajue "intenzivne", dok su Nemci trenirali, Danci su se
sunali na obali mora. Pobedila je naravno Danska.
Pri otprilike istoj tehnici i kondiciji, obavezno pobeuje onaj koji moe otpustiti.
On ima bolji protok energije.
Ove zakonitosti nisu primenjive samo u sportu.
Na primeru prodavaca: Tokom mojih 25 godina rada u privredi nisam sreo ni jednog
natprosenog prodavca koji se trudio da vie zaradi ili koji se borio protiv preslabog prometa.
I nisam sreo ni jednog natprosenog prodavca koji je vrlo brino pripremao svoje posete
kupcima. Ali sam upoznao hrpe prosenih prodavaca o kojima se uvek govorilo da su jako
vredni.
Time je uvek bilo istovremeno reeno da su im prodajni rezultati proseni.
Upoznao sam i neke natproseno uspene prodavce i svi su oni bez izuzetka vladali umeem
otputanja.
Jednom sam bio suodgovoran za ekipu od 30 prodavaca.
Tamo sam ponekad imao neugodan doivljaj. Dogaalo se da smo morali otpustiti nekog
prodavca, jer pri prodaji nije imao dovoljno dobre rezultate. To su bili marljivi radnici koji su
se stvarno borili za svoje ciljeve (oni su se borili i time sebe totalno ograniili; ali ja to u ono
vreme jo nisam znao). Tokom otkaznog roka svaki put se dogaalo neto udno: otputeni je
prodavac imao zadovoljavajue rezultate prodaje! I to nije bio samo jedan sluaj, dogodilo se
vie puta!
U svetlu OTLA principa jasno je zato je to tako. Taj radnik se odjednom nije vie borio za
svoj cilj, on je svoju situaciju s obzirom na postignut promet prihvatio, a svoje posete
kupcima nije vie procenjivao kao dobre ili loe. Poslednja tri meseca je jednostavno radio
bez procenjivanja. Pre posete kupcu, sam bi sebi rekao: ako sklopim posao tada sam onima
gore pokazao da su otpustili pogrenog; neka im je za pravo. A ako ne sklopim posao, i onda
neka im je za pravo nisu me trebali otpustiti.
Dakle, ta god da se dogodilo sve je bilo u redu.
Time je nehotice primenio najveu umetnost zenbudizma: staloenost. Meutim, svi su nai
motivacioni sistemi usmereni upravo na suprotno: na motivaciju malobrojnih i demotivaciju
mnogih. Moete rei: da, ali uz pomo pritiska su ipak postignuti pozitivni rezultati to je
dokazano. Ali, pitanje glasi: ta se s ime uporeuje? Ako poem od jednog loeg poetnog
stanja, tada je jednostavno, uz malo pritiska postii bolje rezultate. Ali, poreenjem dve ekipe
od kojih jedna radi pod pritiskom i borei se, a druga uz pomo OTLA principa, rezultat e
biti oit.
Kao prilikom utakmice Nemaka Danska. Ekipa koja se bori nema anse, jer ne samo da
blokira svoju inteligenciju, nego i svoj energetski potencijal.

- 65 -

U privredi ova razlika moe odluivati o biti ili ne biti jednog preduzea. Druga ekipa postie
vei promet sa manje napora. Drugaije ne moe biti. U dananjoj privrednoj situaciji, mnoge
ekipe se slue krutim sredstvima: to je prilika za ekipu koja raspolae jednom mnogo
delotvornijom strategijom.
7. Mi gubimo / blokiramo energiju ako imamo oseaje krivice
Ako mislimo da smo u prolosti neto pogreno napravili, to moe dovesti do oseaja krivice.
Ovi oseaji mogu postati toliko jaki da nastaju masivne energetske blokade. Takav ovek ne
moe biti sposoban svoje probleme da rei brzo i optimalno, a ciljeve da postigne brzo i s
malo uloenog truda. U unutranjosti je totalno blokiran.
Ovakvi oseaji krivice kod mnogih ljudi uzrokuju bolove u leima. To je vrlo lako zamisliti:
ovek nosi na svojim leima tonama teak teret. S tim teretom na leima on se mukotrpno
probija kroz ivot. itavo pognuto dranje odaje takvo stanje. Ovaj teret na leima oveka je
apsolutno besmislen. To je isto kao da u auto natovarite stotine kila teko kamenje, samo da bi
to polaganije napredovali.
Neverovatno je ta sve ljudi ine sami sebi, samo da se ne bi suvie dobro oseali, da ne bi
mogli leteti prema svojim visokim ciljevima. Iz nekog neodreenog razloga, ovek misli da je
asno mukotrpno puzati po praini. Ja ne mogu videti ta tu moe biti asno.
Moja preporuka: odbacite nepotreban teret oseaja krivice ako imate i to to pre.
Zamislite kako skidate s lea veliki ruksak i bacate ga u ponor. Oseaje krivice ovek
poseduje samo onda, ako sudi o svojoj prolosti. Ja sam ve ukazao na to: suenje i
osuivanje ne donosi nita. Prestanite to pre suditi o sebi. Vi niste nikada napravili nikakvu
greku! Vi ste uili.
Molim Vas, obratite panju: ovo nije psihologija. Ovo nije religija. Sve je fizika.
Koji ovek dobrovoljno ide po svetu bezrazlono nosei ogroman teret na leima? Ko ima
pravo da vas osudi na takvo ta? Samo jedan vi sami. Ako tako hoete, ako vam to ini
zadovoljstvo onda neka vam bude.
Ovim je pokazano nekoliko naina ponaanja koji obavezno dovode do gubitka energije ili do
energetske blokade. Svi ovi naini ponaanja vezani su uz zadravanje. Zato moemo i ovako
rei: zadravanje vodi do gubitka energije. Otputanje omoguava da energija slobodno tee.
Iz prolog poglavlja: otputanje aktivira univerzalnu inteligenciju koja je prisutna u svakom
oveku.
Iz ovog poglavlja: otputanje spreava gubitak energije i energetske blokade.
Zar to nije udesno! Jedan jedini nain ponaanja nam pomae da optimalno razvijemo dve
temeljne osobine: inteligenciju i energiju ljudskog potencijala! To je za mene ekonomino.
S jednim nainom ponaanja otputanjem, postiemo trenutno aktiviranje nae univerzalne
inteligencije i nae bezgranine energije, tj. naeg ljudskog potencijala!
Rei u vam kako sam otkrio "otputanje".
Uz pomo otputanja sam u najkraem moguem roku upoznao jednu devojku i oenio se.
Moje trenutno stanje je bilo "bez ene". Moje eljeno stanje je bilo "prava ena". Krenuo sam
u potragu i to aktivno. Traio sam na sve strane. Sklapao mnoga poznanstva.
Ali nita nije trajalo dugo. Frustracija je postajala sve vea. Sve dok mi jednog dana nije bilo
dosta, te sam svoj nain razmiljanja radikalno promenio. Prestao sam da traim. Tri meseca

- 66 -

kasnije sam iao na odmor u Tunis. I to u novembru kada obino niko ne ide u Tunis, a
sigurno ne onaj koji eli da upozna nekoga. Nisam imao nameru nikoga da traim.
U isto vreme u Tunisu je bilo tek vrlo malo francuskih turista: zajedno smo bili na krunom
putovanju Saharom. Tokom tog putovanja jedna mlada Francuskinja je pokazivala interes za
mene, ja nisam mnogo obraao panju jer nisam nikoga traio. Tokom nekoliko dana smo se
ipak malo zbliili.
Kada sam se nakon dve nedelje vratio iz Tunisa, znao sam da sam upoznao svoju enu. Leteo
sam jo dva tri puta za Pariz, i odluili smo da se venamo (stalni letovi amo tamo nisu
jako ekonomini). etiri meseca kasnije smo se venali.
Moji su poznanici mislili da sam lud, da to nee funkcionisati.
Moja je ena naime 9 godina mlaa od mene. Od tada je prolo vie od 17 godina i ja jo uvek
mislim da je ona bila i da jeste idealna ena za mene.
Zanimljivije od naina na koji sam upoznao svoju enu je pitanje ta sam uinio kako bi cilj
(eljeno stanje) tako brzo i uspeno stigao.
Ja sam jednostavno reeno otpustio, a to znai:
- prihvatio sam, da SADA ivim bez ene.
Prihvatio sam, dakle, trenutno stanje, to je imalo za posledicu da se nisam borio ZA
poznanstvo niti PROTIV stanja samoe. Borba je prestala. Tako je i gubitku energije
doao kraj.
- samou vie nisam osuivao kao lou.
Vie nije bilo sukoba izmeu TRENUTNOG I ELJENOG STANJA. To je bio
preduslov da ivot moe tei, da se trenutno stanje moe promeniti.
- nisam mislio na odreeni put kojim bih mogao postii svoj cilj.
Pre toga sam stalno razmiljao na koji bih nain mogao upoznati neku enu. Tom
fiksacijom sam se totalno ograniio. Kako sam prihvatio stanje samoe nisam vie ni
razmiljao o nainima upoznavanja.
- vie se nisam koncentrisao na svoj cilj.
Pre sam iao svetom sa fiksnom idejom u glavi: ja elim upoznati enu! To je totalno
ograniavanje potencijala. Pritom, sve ostalo to me okruivalo nisam skoro ni
primeivao. Koncentracija znai iskljuivanje. im sam otpustio cilj ivot je mogao
tei. Panja: ja sam cilj otpustio, nisam ga se odrekao! Cilj je naravno jo uvek bio u
meni: samo to ja nisam bio vie fiksiran na njega. Pustio sam da se stvari razviju i
one su se odlino razvile.
- vie nisam sumnjao.
Pre sam se borio za svoj cilj: ali pritom su se uvek pojavljivale sumnje kao to su:
hou li nai pravu ili neu? Sumnja je smrtonosna za postizanje cilja: ovek koji
sumnja je energetski gledano propustan poput sita. Kako se vie nisam borio za
svoj cilj, nisam se vie fiksirao na njega i prihvatio sam trenutno stanje -automatski su
nestali i svi razlozi za bilo kakvu sumnju.
Jednom rijeju, ja sam otpustio i s minimumom truda i vremena naao sam ne bilo kakvu
enu nego onu pravu. Imam problema da napiem re naao, jer uopte nisam ni traio. Od
tada za mene vredi izreka:
"Ko trai, ne nalazi!"
Izreka je tana u sluaju da je traenje grevito, sa sumnjom, u ljutnji, itd. Sve su to osobine
zadravanja, i zbog zadravanja to ne funkcionie.
Ali postoji i potraga bez traenja. Ja sam je primenio. Nju primenjuje svaki natproseno
uspean prodavac, a trebao bi je primeniti i svaki nezaposleni ako trai nov posao. Ovo

- 67 -

traenje je povezano sa otputanjem i poverenjem. Sa apsolutnim poverenjem u ivot, u

univerzalnu inteligenciju u svakom oveku, u Boga svejedno je kako elite nazvati ovu
Mudrost.
Bez obzira traite li enu, novi posao, novog kupca, novi stan, novi auto, saradnika...
... ovde je milimetarski tano opisan nain kako treba da postupate, da bi to je mogue bre i
s najmanje truda dostigli va cilj.
Bre i jednostavnije vie ne ide osim, ako vam ne uspe primeniti poglavlje 3 kako sledi.

- 68 -

2.4. Jedno zapanjujue otkrie: idealno ivotno stanje

"Nita nije bilo, nita nee biti; sve jeste, sve ima i prisutno je"
Hermann Hesse, Siddhartha
Temu otputanja emo zavriti. Bilo je govora o najvanijim nainima ponaanja i njihovim
posledicama. Ali, tema sadri mnogo vie. Svi spomenuti naini ponaanja imaju neto
osnovno zajedniko. To zajedniko emo pokuati otkriti.
Postavimo pitanje: ta je zajedniko navedenim ponaanjima (neprihvatanje, donoenje
sudova, borba, itd.) ? ta bi mogao biti najmanji zajedniki imenilac?
Evo nekoliko primera:
Neprihvatanje: znai da ono to je SADA ne prihvatam, ja bih hteo drugaije, moda onako
kako je bilo pre, ili onako kako ja to sebi zamiljam, ali nikako ne onako kako sada JESTE.
Uporeivanje: uporedim ono to je SADA s neim to je nekad bilo, ili s neim to bi trebalo
biti u budunosti.
Ili uporeujem sebe koji sam OVDE s nekim drugim ovekom, koji je TAMO.
Oseaji krivice: Kada prolost vri uticaj na moju sadanjost.
Nazire se najmanji mogui imenilac?!
Svi naini ponaanja, bez izuzetka, koji vode do gubitka energije, do energetskih blokada i do
ogranienja univerzalne inteligencije, imaju veze sa zadravanjem, dolaze iz uma (glave) te
predstavljaju nesposobnost da se ivi OVDE i SADA.
Prema tome, ko nije sposoban iveti OVDE i SADA taj rasipa / blokira energije i ograniava
svoju inteligenciju.
Prema tome, pozitivno formulisano OTPUTANJE znai sposobnost da se ivi OVDE i
SADA!
Ne biti sposoban iveti OVDE i SADA znai ne moi prihvatiti ono to JESTE i stalno iveti
ili u prolosti ili u budunosti. Obratimo panju: ivot se ne odvija ni u prolosti ni u
budunosti. ivot se odvija u SADANJEM trenutku. Osim SADA ne postoji nita. Zato ne
postoji nita bolje to moete napraviti, nego da ovo sada prihvatite. Tada ste na istoj liniji sa
ivotom: a to znai da ivite bez sukoba, a to opet znai:
Raspolaete maksimumom inteligencije i energije.
Ako uporedim sa elektrinim sklopom: Struja (ivotna struja!) tee najjae tamo gde je
najmanji otpor, to zna svaki poetnik. Ljude je mogue uporediti s otpornicima.
Pitanje? Gde ivotna struja najjae tee? Rekli bi tamo gde je najmanji otpor.
A gde je najmanji otpor? Kod svakog onog oveka koji ivi OVDE i SADA. im iskoite iz
OVDE i SADA stvarate otpor, sukob, a to koi ivotnu struju, to usporava ostvarenje vaih
ciljeva, to usporava reenje vaih problema (ukoliko ih imate).

- 69 -

Dakle, ovde govorimo o fizici. ivljenje u OVDE i SADA je fizikalno optimalno stanje koje
proizvodi minimum otpora. Ovo "idealno stanje" se moe i potencirati. O tome u temi
"Ljubav". Postoje istraivanja na podruju prenosa energije gde naunici nastoje postii
supravodnost (uklanjajui svaki otpor).
ovek isto to postie ako ivi OVDE i SADA.
Ako sam kao kapetan (umno razmiljanje) jasno definisao cilj mog broda tada nije potrebno
da mislim na prolost a ni na budunost; najbolje to mogu napraviti jeste da s punim
poverenjem ivim OVDE i SADA, u saznanju da je dobro sve to JESTE, zato to JESTE i
zato to slui mom cilju: poeljno je dakle, da se sa svojim ogranienim umnim
sposobnostima prestanem meati u tok stvari.
Otpustiti, dakle, znai iveti OVDE i SADA.
To znai: otputanje svog malog "ja" (ego, prva stvarnost, umno razmiljanje) kako bi veliko
"Ja" (druga stvarnost, razmiljanje srcem, Bog) moglo delovati.
Za isto ovo ponaanje imamo i druge izraze.
U Zenbudizmu se kae "nepostojanje namere" - delovanje bez namere.
Vebe u Zenbudizmu imaju za cilj (nameru) ne dozvoliti da se pojavi ni najmanji trag ja
svesti. Ja svest je miljenje glavom (umno razmiljanje), te smeta i blokira optimalno
ponaanje. Zato Zen-budist stremi ne-razmiljanju.
Lao Tse je rekao: "U nedelovanju, nita ne ostaje neobavljeno."
To se pokazalo tanim u sluaju kada sam naao enu.
Meister Eckhart, verovatno najvei mistik svih vremena iz hrianskog kulturnog okruenja je
oko 1300. godine rekao: "Veui se o nae vlastito "ja" mi smo sami sebi na putu, te ne
moemo doneti plod, ne moemo se potpuno samoostvariti."
To je rekao 650 godina pre no to je u managerstvu otkriven ljudski potencijal.
Ali danas 8 od 10 managera nisu jo na stepenu od 1300. godine.
Oni rade upravo suprotno od onog to je preporuio Meister Eckhart.
vrsto se dre svog malog "ja" i bore se poput lavova ne primeujui da su "sami sebi na
putu" i da se "ne mogu samoostvariti". Takvi funkcioniu samo zato to su veina managera
koji stalno gree protiv osnovnih ivotnih zakona. U zemlji slepih kralj je onaj koji vidi na
jedno oko. Ali jao njemu, pojavi li se neko ko vidi na oba oka!
I kod Meister Eckharta radilo se o tome da se otpusti vlastito malo "ja" ogranieno i
ograniavajue razmiljanje umom kako bi se omoguio razvoj u svakom oveku prisutne
univerzalne inteligencije.
Moram napomenuti da mi u nekim situacijama praktikujemo ivot OVDE i SADA.
Prilikom disanja, na primer; nisam jo sreo nekog oveka koji bi disao troei zalihu.
Disanje se uvek dogaa OVDE i SADA, s poverenjem da e i u budunosti biti dovoljno
vazduha za disanje.
Ili prilikom sviranja, niko ne svira zbog onog to e sledeeg trenutka uslediti.
Svaka se nota odsvira zato to je na pravom mestu. Svaka nota predstavlja jedno SADA. Ona
je tamo gde JESTE. Taka. Ali s naim ivotom mi postupamo potpuno drugaije.
Mi esto (uvek?) ivimo usmereni na neki cilj. Danas radimo ovo ili ono, jer... u budunosti
elimo time neto postii. I ve smo ispali iz OVDE i SADA i ve poinju otpori.

- 70 -

I ve postiemo (zadravanje) levo i desno za sigurnostima. Naime ivot izvan OVDE i

SADA je potpuno nesiguran. Svakog se trenutka moe dogoditi bilo kakva katastrofa. Svakog
trenutka pod nama moe popustiti led, ili se nebo moe sruiti: protiv toga je potrebno
osigurati se! ivot izvan OVDE i SADA je apsolutno nesiguran. Na um moe izmisliti
najlue stvari, i zato to on to moe (akcija = reakcija) zato se te stvari i dogaaju. Uprkos
osiguranjima i punim bankovnim raunima, jedno je jasno: izvan OVDE i SADA ne postoji
nikakva apsolutna sigurnost. Tamo je sigurnost jako lomljiva. Pad deonica na berzi, poplava,
rat, neka "smrtonosna" bolest i sigurnosti vie nema.
Potpuna sigurnost zapravo postoji, i ona je unutra, u svakom oveku. Ona je prisutna kada se
ivi OVDE i SADA. Ona nestaje samo ako zaboravimo obratiti panju na OVDE i SADA.
I to se toga jo tie, moja ena je napisala u dve minute na jednoj kuhinjskoj ceduljici.
Totalna sigurnost
Ja imam najveu sigurnost koja postoji.
Poverenje!
Ono me potpuno titi.
Nikada ne uporeuj jedan ivot s drugim
Svako ima da ui svoje lekcije.
Materijalna sigurnost ne postoji,
Ako se nema poverenja u savrenu zatitu
Svog unutranjeg Boga.
Iz naeg poverenja u ivot,
Iz naeg znanja da nam se nita,
Apsolutno nita "loe" ne moe dogoditi
Izvire punoa ivota.
Dovoljno je iveti
I svakog trenutka voleti,
I ne postavljati sebi pitanja
O sledeem trenutku.

2.5. Smisao ivota

Postoje ljudi koji su godinama u potrazi za smislom ivota.
U vezi s tim jedna polaznica seminara mi je ispriala:
Jedna njena poznanica je puila hai. Jednom prilikom se nala u "povienom" stanju svesti i
doivela prosvetljenje. Oseala je da zna sve. Znala je i ta je smisao ivota. Kako tu spoznaju
ne bi sluajno izgubila, zapisala je svoje misli na ceduljicu.
Kada je delovanje droge prestalo, htela je da vidi ta pie na ceduljici.
Proitala je:
"Sedim u kuhinji i piem."
To bi trebao biti smisao ivota? ta reenica znai upravo iveti OVDE i SADA
Zen-budisti to isto kau ovako:
- 71 -

Kada jedem, jedem;

kad pijem, pijem;
kada itam, itam;
itd...
ivot je OVDE i SADA
Dakle: Nisu potrebne nikakve droge da bi se dolo do te spoznaje.
Potrebno je samo malo fizike i zdrav ljudski razum.
ivot je tako jednostavan ako se drimo onog bitnog.

3. Ljubav
"Ljubav, o Govinda, izgleda mi najvanijom od svih stvari. Proniknuti svet, objasniti ga,
okrenuti se od njega, to moe biti stvar velikih mislilaca. Ali, meni je jedino do toga, da mogu
voleti svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni njega ni sebe, da njega i sebe i sva bia mogu
posmatrati s ljubavlju, divljenjem i potovanjem."
Hermann Hesse, Siddhartha

3.1. Ljubav je
"Harmonija, znanje o venom savrenstvu sveta, smeak. Jedno."
Hermann Hesse, Siddhartha
Jedva da postoji pojam prema kom bi mi (hriani) imali toliko pogrean odnos kao to
imamo prema pojmu ljubavi. 2000 godina hrianstva nije bilo dovoljno da bi u nama
probudilo razumevanje za pojam ljubav. Spominjem hrianstvo zato to je to ONA religija u
ijem se sreditu nalazi ljubav kao tema i zato bi barem hriani trebali znati o emu se radi.
Meutim ne znaju. esto sam u okviru 75-minutnog predavanja govorio 15 minuta o
ljubavi. I ta se dogodilo? Ljudi su se tome smejali. 60 minuta je bilo posveeno drugoj temi,
ali ismejavala se samo ljubav. S tapanjem po ramenu i reima: "Sada se dakle trebamo voleti,
ha ha ha..."udno, vrlo udno.
Neki polaznici seminara mi prilaze i kau da bi se umesto o ljubavi moglo govoriti i o
harmoniji, o razumevanju, o simpatiji ... Naravno da se moe ako se hoe. Ali ja to ne
mogu. Ljubav je ljubav. Taka. Zapanjuje kakvim se trikovima sluimo da izbegnemo re
ljubav. Lako nam je govoriti o mrnji, nasilju, ubistvima, te pisati i raspravljati o tome; ali ako
je tema ljubav, tada izvodimo sve mogue akrobacije kako ne bi bili prisiljeni rabiti tu re.
Oito re ljubav u sebi ima neto nedopadljivo nasuprot rei mrnja. U kakvom li to svetu
ivimo?
Tu i tamo me upitaju, ta li je ta ljubav ili da li neto poput ljubavi uopte postoji.
Ovo poglavlje govori ta je ljubav i kakvi su njeni uinci.
Zemlja je planeta ljubavi. S mog gledita mi na Zemlji nemamo nita drugo da uimo osim
"vie ljubavi". Ceo na ivot ovde predstavlja jedan proces uenja i ima samo jednu svrhu, da
nas odvede korak napred u pravcu vee ljubavi. Moemo rei: Bez obzira ta nam se dogodi,
to slui u procesu uenja za postizanje vie ljubavi. Kao u koli. Neko ui sporije, drugi bre.
- 72 -

Onaj ko nije poloio ispit, ponavlja ga. Ceo na kolski sistem nije nita drugo nego odraz
obrazovnog sistema "planeta Zemlja".
Bez ljubavi nita ne bi funkcionisalo. Kosmos ne bi funkcionisao, on bi se, sasvim,
jednostavno raspao. ak je i prirodna nauka dola do spoznaje kako je sve JEDNO. A Jedno
ima veze sa ljubavi. To Jedno jeste ljubav. Ljubav je oseaj Jedno nasuprot oseaju
podeljenosti iz kog nastaje strah. Time je ljubav suprotnost strahu.
Sada se moe bolje shvatiti poetak knjige i zato sam ukazao na problem straha.
Sad emo zatvoriti krug. Krug od straha do ljubavi. Ko tvrdi da je strah vaan ili neophodan,
zapravo tvrdi da je vano nemati ljubavi.
Ljubav a ne strah je ONAJ temeljni zakon ivota.
Ljubav znai Jedno. A Jedno je snanije od podeljenosti. Znai: ljubav je jaa od straha.
Drugim reima:
Ljubav je najvea snaga u svemiru!
To nije izreka vere nego realnost. Ne diskutujmo o ljubavi, isprobajmo je.
Moemo satima stajati pred nekim strujnim prekidaem i raspravljati kako on funkcionie i
da li uopte funkcionie. To je isto gubljenje vremena. To znamo, ako ga pritisnemo. Jedino,
rezultat se broji. Velike diskusije o ljubavi nas nikuda ne vode: mi moramo dotai prekida, i
tada emo znati da li ljubav funkcionie.
Ako je ljubav najvea snaga u svemiru, mogue je zakljuiti da ne postoji problem kog nije
mogue reiti, s dovoljno velikom dozom ljubavi. A upravo tako i jeste. Bez obzira da li se
radi o vaim privatnim problemima ili onim svetskim: poput siromatva, droge,
nezaposlenosti itd... uz pomo ljubavi moemo ako hoemo reiti sve te probleme. Sada emo
se posvetiti sasvim linim problemima i ciljevima ne svetskim. To nije zbog egoizma; kako
je sve JEDNO, mi emo na najbolji nain pomoi reavanju svetskih problema ukoliko reimo
nae line probleme. Logino, zar ne?
Znamo da se ovekov potencijal sastoji od dve osobine: inteligencije i energije.
U poglavlju o otputanju smo ustanovili gde nepotrebno blokiramo i gubimo energiju.
Sad moemo zatvoriti i ovaj krug. Ljubav vodi do maksimuma energije i inteligencije vidi
naredno poglavlje 3.2 svest. Ljubav je ona energija svemira koja moe sama sebe
proizvoditi i koja je bezgranina. A to vie energije moemo uloiti tim emo bre postii
nae ciljeve. Naa energija je tim vea to vie ljubavi uloimo. Ako nam dakle otputanje
pomae da izbegnemo energetske blokade i gubitke energije ljubav nam pomae da
maksimiziramo nau energiju. To znai da je maksimum ljudskog potencijala dosegnut onda
kada se aktivira maksimum ljubavi (setimo se Isusa ili Buddhe). Minimum ljudskog
potencijala se pojavljuje tamo gde je prisutan maksimum straha ili mrnje.
Svaka misao ljubavi podie va potencijal i poveava energiju svemira!
Nadam se da polako oseate kako stvar postaje sve jednostavnija. Sve se moe redukovati na
temu ljubav. Zato mi se ini beskrajno vanim da se pozabavimo tom temom a ne s
atomskom energijom i drugim fizikalnim energijama.
Mahatma Gandhi je pre mnogo godina ukazao na to:
"Zakon ljubavi je mnogo vea nauka, od svake druge moderne nauke."

- 73 -

Naalost na ljubav jo uvek ne gledamo kao na nauku; u skladu s tim nemamo ni novaca
namenjenih njenom prouavanju. Sasvim sigurno je uzrok i u tome to svako veruje da zna ta
je ljubav. Pravo stanje stvari je meutim ovo: mi posedujemo tek sasvim slabu slutnju o
nainu delovanja i mogunostima ljubavi, jer u suprotnom ne bi postojali svi nai brojni
problemi i sukobi.
Kako ljubav znai Jedno, ona znai i nepostojanje sukoba. Tamo gde je Jedno nema sukoba, a
gde nema sukoba, nema ni otpora. Ako moete birati da li ete svoje probleme reiti sa to
manjim ili sa to veim otporom, ili da li ete svoje ciljeve postii uz to je mogue vei ili to
je mogue manji otpor odluka je bez ikakve sumnje, naravno uz to manji otpor. Sve drugo
bilo bi rasipanje energije i vremena; zar ne?! U praksi meutim sve izgleda drugaije. esto
ne upotrebimo put najmanjeg otpora, ve kroimo jednim mnogo napornijim putem. Naime:
put najmanjeg otpora je put ljubavi.
Ljubav ne proizvodi nikakav otpor, i logino je, da zbog toga najbre vodi cilju.
Mi dodue esto mislimo da borba najbre vodi cilju; meutim, to je zabluda: to je povrno
posmatranje. Pomou borbe problemi se reavaju samo prividno i kratkorono. Srednje i
dugorono gledano ovek sebi time samo stvara dodatne probleme. Meutim, poto borba
stvara vie galame od ljubavi, mi smo vie usmereni na strategiju borbe nego na ljubav.
Ljubav ne stvara galamu. To, naravno, nije nikakva nova spoznaja.
Ve se i Lao Tze u svom poznatom "Tao- teh- king" u o temi ljubavi i borbi izjasnio:
"Kada se u borbi poseduje ljubav, pobeuje se; kada se ona poseduje pri odbrani, ovek je
nepobediv. Koga Nebo eli spasiti, toga ono titi kroz ljubav."
Ovo me jako podsea na japansku borilaku vetinu aikido, koju sam ve spominjao u vezi s
drugim temama. Koliko ja znam, ne postoji ni jedan predstavnik bilo koje druge borilake
vetine koji bi bio sposoban pobediti jednog izvebanog aikidoku. Jedna od temeljnih misli
vodilja u aikido sportu jeste da se u napadau ne gleda protivnik, da se vidi Jedno, a ne
podeljenost. Iz tog razloga je utemeljitelj aikida OSensei Morihei Uyeshiba mogao tvrditi da
uvek pobeuje, bez obzira kako snaan "protivnik" bio.
On je sasvim jasno spoznao da se prava pobeda ne sastoji u pobeivanju nekog pobednika
nego u nadvladavanju duha nesloge u nama samima. Naime, onaj ko je u duhu nesloge, ko
misli da postoji neprijatelj, taj je ve u samom poetku pobeen.
Ljubav ne podnosi neslogu. Ljubav ne poznaje neprijatelje.
Panja! Kada govorim o temi ljubav, mislim na bezuslovnu ljubav. Ljubav koja ne postavlja
uslove, koja jednostavno voli. Ne ona ljubav koja kae: ja te volim pod uslovom da... zna
dobro kuvati, dobro radi svoj posao... i sl.
Govorim o bezuslovnoj ljubavi. O ljubavi koja ne sudi; koja ne deli. O ljubavi koja voli, jer je
sve JEDNO; jer je time sve ivot ili Bog. Ako je sve JEDNO tada to istovremeno znai da
ne postoji nita izvan Boga, izvan ivota, izvan stvaralake snage ili kako ovu mo ve elite
nazvati. Shvatimo ovako: ako je sve Bog, onda je On razlog da se sve voli bez donoenja
ikakvog suda, dakle bezuslovno.
Ne postoji nita osim Boga.
A Bog je ljubav.
Ljubav je apsolutna sigurnost.
Strah je apsolutna nesigurnost koju su stvorili ljudi.

- 74 -

Znamo da raspolaemo slobodnom voljom, i na nama je hoemo li odabrati ljubav, snagu ili
strah, slabost.
Moja preporuka glasi:
Zbog vae spremnosti da kaete:
protivno svakoj ljudskoj "razumnosti",
uprkos svim navikama,
uprkos svim uobiajenim mehanizmima otpora,
uprkos svim praznovernim miljenjima,
uprkos bezbrojnim uenjima
sledee rei: Ja elim da volim.
Vi hodate u svetlu i vama se nita, stvarno nita loe ne moe dogoditi.
To je tako zato jer je ljubav najvea mo u svemiru. Drugaije ne moe biti.
Veliki Gautama Buddha je o temi ljubav i pomo potrebnima rekao sledee:
"Vea je stvar tokom pet minuta izraavati istinsku boansku ljubav, nego podeliti 1000
oljica rie onima kojima je to potrebno, jer se kroz ljubav pomae svakoj dui u svemiru."
Buddha je naravno znao da je sve JEDNO. Ljubav je najjaa snaga: ona ne poznaje nikakve
granice. Podela 1000 oljica rie je ograniena akcija.
Kad god elite pomoi ovde imate najmoniju, najjeftiniju i najobuhvatniju mogunost da
pomognete. Ali, bez izgovora kako je to suvie jednostavno.
Uinite to i videete tada kako je to "jednostavno". Jo je jednostavnije rei da je to
"jednostavno" i time sebi utedeti praktinu primenu ljubavi.
Znam za problem koji mnogi imaju s tim u vezi. Ako neko tokom 5 minuta izraava "istinsku
boansku ljubav" njega ne vide, njega ne uju, a ne pojavljuje se ni na televiziji. To znai da
time ne moe zadovoljiti svoj ego, jer ga niko ne tape po ramenu, niti mu zahvaljuje za
velikodunu pomo. Ali, on je taj koji stvarno pomae.
Svaka druga pomo je samo iluzija, ona je tu da smiri nau savest kako bi sami sebe mogli
uveriti kako smo ipak dobri ljudi.
Pravu pomo za samopomo meutim to ne donosi, to bi u meuvremenu ve trebalo
primetiti. Budimo iskreni: nije li jednostavnije uplatiti manje ili vie novaca na neki
dobrotvorni raun, nego pet minuta dnevno izraavati ljubav? Kada bi naime ovo s 5 minuta
ljubavi bilo tako jednostavno svi bi to primenili i problemi bi bili brzo reeni.
Ili ne?
Time moemo tvrditi:
- Ljubav je bezgranina energija.
- Ljubav je najjaa snaga u svemiru.
- Ljubav je jaa od borbe.
- Ljubav prua apsolutnu sigurnost.
- Ljubav je Jedno, a ne podeljenost.
- Ljubav je odgovor na sva pitanja.
- Ljubav je reenje svih problema.
Ako ovo nismo do sada jo primetili, pitanje je nae svesti. Tome emo se sada posvetiti.

- 75 -

3.2. Put od socijalne do kosmike svesti

Kada govorim o svesti tada mislim na sve ono ega smo svesni.
Primer: svesni smo: da starimo.. da je u svetu prisutno mnogo agresije.. da je opasno voziti
auto.. ovi primeri potii iz tzv. socijalne svesti koja je puna straha, sumnji, nepoverenja,
kritike, borbe, mrnje, misli o bolesti, nesreama, starosti, smrti itd.
To je socijalna svest. Govori se i o ogranienim ljudima; to su ljudi s ogranienom sveu:
ljudi koji vide tek jedan mali deo od svih ivotnih mogunosti.
Treba biti jasno da to je ira naa svest, tim nam lake polazi za rukom da reavamo nae
probleme zato to imamo iri pregled. Vie svesti znai vie inteligencije. A to je jedna od dve
osobine koje ine na potencijal. Prema tome, cilj bi nam trebao biti da proirimo nau svest,
to je mogue vie. Maksimum proirenja svesti kojeg sebi moemo zamisliti nazivam
kosmikom sveu. To znai: svesni smo svemira. Svemir za nas predstavlja sveukupnost
svih stvari. A kako je sve JEDNO, kao to smo videli, kosmika svest je svest o Jedno
sveukupnog ivota. Verovatno se vie od toga ne moe postii.
Javlja se pitanje: kako u proiriti svoju svest? Kako u od ogranienog doi do mnogo
obuhvatnijeg pogleda na ivot?
Odgovor je jednostavan. On glasi: ljubav.
Ljubav vodi do proirenja svesti: obratno: strah, mrnja ... vode do suavanja svesti. Ako
zamislimo ovekovu svest kao levak tada je dole uska socijalna svest, a gore iroka kosmika
svest. Ljubav vue prema gore, a strah prema dole. Ako elimo leteti, ako se elimo izdii
iznad naih briga i problema, tada postoji samo jedno: vie ljubavi.
U poglavlju 3.1 sam rekao da je Zemlja kola ljubavi. To se slae sa spoznajama moderneatomske fizike i Teilharda de Chardina: sve se razvija prema jednoj taki, koja je omega.
Taku omega mogue je poistovetiti sa kosmikom sveu. I za atomskog fiziara J. E.
Charona sve se razvija prema vie svesti. A vie svesti znai vie ljubavi. Sve: ovek,
ivotinje, biljke se razvija prema vie ljubavi, vie svesti.
Stvar sa ljubavi ima dalekosene posledice.
Kao prvo, poimo od toga da su sve mogunosti, od najue do kosmike svesti, sadrane u
svakom oveku. One samo ekaju da ih prepoznamo i da izau na svetlo dana. Ljubav je put
kojim se ove nezamislive mogunosti osvetavaju. Svuda tamo, gde ne moemo prihvatiti
ljude ili situacije, tamo blokiramo sebe na naem putu prema vioj svesti.
U skladu s tim, ovek u svom linom interesu ne moe napraviti nita bolje, nego da voli sve
to mu se dogodi. To je najbri put njegovom razvoju.
Toplo preporuujem da ove rei nikada ne zaboravite. (Ja ne shvatam kako "strunjaci" u
preduzeima mogu govoriti o razvoju linosti, a da ni jednom ne izgovore re ljubav).
Kao drugo, poimo od toga da se sve to je u naoj svesti prisutno kao mogunost, moe
manifestovati. Ako ovu formulaciju obrnemo moemo jo bolje naslutiti grandiozne posledice
ove izjave.
Sve to u naoj svesti nije prisutno kao mogunost, ne moe se manifestovati.
- 76 -

Treba zamisliti! Na primer: kada u naoj svesti ne bi postojala ideja o starenju, mi ne bi

starili! Ali, u praksi je tako da je ideja starenja u nama prisutna od malih nogu i ona se zato i
ostvaruje. Dalje: kada u naoj svesti ne bi bilo ideje o agresiji, o opasnosti u svetu, mi nikada
ne bi bili rtve nikakve agresije. U trenutku, meutim, kada se u naoj svesti pojavi i najmanja
pomisao na agresiju mi otvaramo vrata mogunosti da budemo napadnuti.
Moete to gledati i ovako: Kada bi u naoj svesti bila prisutna ideja iskljuivo o ljubavi tada
nam se nita "zlo" ne bi moglo dogoditi. Uvek nam se moe dogoditi samo ono to je u naoj
svesti prisutno kao mogunost, neto drugo nas nikada ne moe snai!
Pitanje je: Kakav sadraj ima vaa svest?
Ako je u vaoj svesti prisutna ideja o bolesti, nesrei, neuspehu, recesiji itd., tada postoji i
opasnost da do tih stvari i doe.
Ako u vaoj svesti ove ideje ne postoje, tada do tih stvari u vaem ivotu ne moe doi.
Upeatljiv primer potie od jednog katolikog svetenika starog preko 70 godina. iveo je u
New Yorku i nou je prolazio gradskim etvrtima kojima ak ni taksi nije vozio. Njemu se
nikada nita nije desilo. Ni najmanja agresija. Razlog je jasan i jednostavan. U njegovoj svesti
nije bila prisutna ni najmanja ideja o agresiji ili o opasnosti. Njegova svest je bila
impregnirana idejom ljubavi. A ta bi mu se i moglo dogoditi!? Rekli smo da je ljubav najjaa
snaga na svetu. Rekli smo i to da sluaj ne postoji. Niko ne moe biti sluajno napadnut.
Napadnut moe biti samo onaj u kom postoji ideja napada ili agresije. Kako naalost svest
veine ljudi nije proeta idejom ljubavi, nego idejom agresije, logino je da se takve stvari
mogu njima dogoditi. Mogu rei da se te stvari ak i dogaaju sa matematikom izvesnou.
Znate li priu o kalifu Omaru?
Naao se neko ko je Omaru, velikom kalifu Arabije, eleo naneti zlo.
Iako je Omar bio kralj, on nije stanovao u svojim palatama nego u prirodi.
To je znao ovek koji ga je hteo ubiti, pa je mislio da e mu ta injenica olakati poduhvat.
Kada se pribliio mestu gde je Omar sedeo, desilo se neto udno.
to je blie prilazio, time se vie menjao njegov stav (svest). Kada mu je doao sasvim blizu,
ispade mu no iz ruke i on ree Omaru: "Ja te ne mogu povrediti. Kai mi, kakva je to snaga u
tebi, koja me spreava da napravim ono zbog ega sam doao."
Kalif mu odgovori: "Moje Jedno s Bogom!"
Omar nije imao ni najmanje ideje o podeljenosti u svojoj svesti.
On je u svesti imao samo ljubav (JEDNO) i zato je bilo nemogue povrediti ga.
Niko ne moe biti sluajno povreen.
Ovo nije bilo kakva lepa priica: to je konkretna, svakidanja realnost.
Ono ega nema u naoj svesti, to se ne moe dogoditi.
Primer: dvoje ljudi razgovaraju o nekom gradu.
Prvi kae, misli, da je to opasan grad. Drugi kae, misli, da je to lep i siguran grad. Oboje su u
pravu! Oboje e grad doiveti na sebi odgovarajui nain: prvi kao opasnog, a drugi kao
sigurnog. Svet je ono to o njemu mislimo.
Kao to je Isus rekao: "Bie vam prema vaoj veri!"
Re vera moe da znai i svest. Tada izjava ovako glasi:
Vama se dogaa ono to imate u svojoj svesti!
Imate li vie ljubavi ili vie straha, agresije, borbe, odbojnosti itd.. u vaoj svesti?

- 77 -

Moete poi i od injenice da se ljudi sa slinim sadrajima svesti meusobno privlae. Vi

dakle ne susreete sasvim sluajno bilo kakve ljude: vi susreete onakve koji misle slino kao
i vi.
Pogledajmo malo odreene narode.
Postoje narodi koji imaju svest o siromatvu; a postoje i narodi koji imaju svest o bogatstvu. I
u skladu s 2000 godina starom izjavom "Bie vam prema vaoj veri!" tim se narodima dogaa
upravo ono u ta veruju.
Problem siromatva nee nikada biti reen, ako se jednostavno samo alju namirnice.
(vidi izjavu Buddhe).
Problem siromatva, kao i svaki drugi problem, moe se reiti samo promenom duha dotinog
oveka.
Pomo koja bi uistinu neto znaila, bila bi promena svesti.
Sve je pitanje svesti.
Ako se ljutite na nekog drugog oveka, ako dakle imate ljutnju u svojoj svesti, tada ostajete
"prilepljeni" na tog oveka. Ako ga se elite reiti, morate promeniti svoju svest. Volite ga ili
ga prihvatite onakvim kakav jeste, tada e vam biti mogue da ga se reite (u svesti, a i
stvarno).
Ma ta se dogodilo, volite to.
Razlog: ljubav vodi proirenju svesti, a time i sposobnosti da se realizuje sve to se eli i to
bre nego na bilo koji drugi nain, jer ljubav znai neprisustvo sukoba.
Time ivot moe tei maksimalnom brzinom.
Ko ne voli, blokira svoj nivo svesti, a time i svoj razvoj. Ko ne voli, blokira svoju
inteligenciju i svoju energiju a time i svoj ljudski potencijal, i istovremeno se izlae svim
moguim neugodnim uticajima (agresiji, nesigurnosti, nevoljama, itd.).
Svejedno koliko "lo" bio svet ovek koji poseduje dovoljno veliku koliinu ljubavi, nee biti
ni na koji nain time pogoen.
Vas ograniava jedino va manjak ljubavi!
Ve sam ranije rekao da je ljudski potencijal neogranien. I evo jo neto. Niko ne moe rei
da i u ljubavi postoji granica. Dakle: ni za ljudski potencijal, ni za potencijal ljubavi ne
postoje granice. Svaki je ovek bezgranian.
Da bi to stanje dostigli, moramo se probuditi iz sna drutvene (socijalne) svesti. Moramo
prestati misliti ono to misli veina ljudi. Moramo prestati da govorimo i radimo samo
"ljubazne stvari", kako nikome ne bi smetali ili povredili. Moramo zapoeti potpuno
samostalno misliti: nezavisno od svega to su nam roditelji, kola, komije, mediji itd.
sugerisali. Moramo odrasti s obzirom na na nain razmiljanja.
ta drugi o vama misle, nevano je. ta vi o drugima mislite, ima odreeno znaenje, jer je
sve JEDNO i jer je svet ono to o njemu mislite. Ali jo je vanije ta mislite o sebi.
Time smo stigli do sledee teme.

- 78 -

3.3. Ljubi svog blinjeg, poput samoga sebe

Ova je izjava verovatno poznata svakom hrianinu. Ali po mom iskustvu, veina ljudi se
praktino koncentrie ako uopte skoro iskljuivo na prvi deo preporuke. S mog gledita
je drugi deo vaniji. Zato?
Ko sebe ne voli, ne moe voleti ni druge. Rekli smo ve zato je neophodno voleti sve to
nam se dogaa (ljude i situacije). Da bi to uspeli, najpre je potrebno neto drugo: ljubav
prema samome sebi. Samoljublje. To nema nita zajedniko s egoizmom, ako se setimo da su
i svi drugi isto tako vredni ljubavi kao i mi.
Primer, najvanija osobina nekog pretpostavljenog sa gledita OTLA principa bila bi sasvim
oita: ljubav prema samome sebi. Ako on to nije sposoban, tada ne moe ni svoje saradnike
voleti, a to znai: ne moe voditi i on e sve svoje probleme i sukobe ugraditi u radnu
svakodnevnicu sa svim negativnim posledicama. Ko voli samog sebe taj je u harmoniji sa
samim sobom i on zato nee iriti nikakve konflikte oko sebe.
Osim toga, rekli smo da ljubav vodi do proirenja svesti, a to je povezano sa proirenjem
spoznaja. Ko jo ne zna da je najvii cilj oveka; spoznati samoga sebe.
Kako ovek spoznaje sebe? Kako se spoznaje lini potencijal?
Postoji samo jedan odgovor: volei samoga sebe.
Ali, ta rade mnogi ljudi da bi se bolje upoznali? Oni se analiziraju ili se daju analizirati.
Skladno naim razmatranjima ovo nije najbolji put koji vodi samospoznaji. Analizirati sebe,
to je znak nedostatka ljubavi prema sebi samome. Ko sebe stvarno voli nema potrebu da se
analizira. Analiza deli na pojedinane delove i sasvim sigurno donosi manje dobre rezultate
od ljubavi prema sebi samome. est je sluaj da se ovek koji sebe analizira, posle toga vie
koncentrie na svoje navodne slabosti, nego na svoje jake strane. Molim vas da jasno
sagledate:
Analiza deli na pojedinane delove. Iz toga nastaju sukobi.
Ljubav spaja zajedno: tvori Jedno. Iz toga nastaje harmonija.
Iz isto loginih razloga, zbog toga ljubav daleko nadvisuje analizu a zahteva manje
vremena i kota manje. Ljubav je ekonominija od analize. Zamislite samo kakvo to znaenje
ima u nekom preduzeu! Ako su stotine ili hiljade radnika sklone meusobno da se vole, ili su
vie skloni da se ne vole. Potencijal koji se tu blokira ili oslobaa je ogroman. Znao sam za
jedno preduzee koje je analiziralo svoje radnike, kako bi ustanovilo njihove slabosti i jake
strane, te da bi pomagalo talentovane radnike. Preduzee je imalo prilino velike interne
probleme: radnici su se vie koncentrisali na svoje slabosti, nego na svoje jae strane, a to
samoljublju nikako ne ini dobro. To moe naneti strahovito mnogo tete.
Nasuprot tome, znam i za drugo preduzee, koje nikada nije dolo na ideju da analizira svoje
radnike. Ideja rukovodstva je bila: "Mi volimo nae radnike". Ovakav stav naravno potstie
potencijal radnika. Rezultat je bio daleko natprosean razvoj tog preduzea, i to tokom svega
nekoliko godina.
Treba imati na umu i sledee: ko voli samoga sebe, taj kroz sebe voli i celi svet. Zato?
Sasvim jednostavno: sve je JEDNO!

- 79 -

Na poetku knjige sam objasnio da me zanima samo jedno pitanje. To je: kako da ovek uz
minimum vremena i napora stigne od TRENUTNOG do ELJENOG stanja.
Videli smo da su u tu svrhu potrebne dve "stvari": inteligencija i energija.
Ustanovili smo ta vodi do maksimuma inteligencije i energije: ljubav. A kako uvek sve treba
poeti od pojedinca samog, moemo precizirati: ljubav prema samome sebi.
Time, oit odgovor na nae centralno pitanje glasi:
Ljubav prema samome sebi i prema svemu drugom dovodi do toga da se svi mogui
ciljevi mogu postii uz minimalan utroak vremena i napora.
Pomislite samo na jednostavan primer smanjivanja telesne teine. Ne postoji nijedan
jednostavniji, bri i jeftiniji nain od ljubavi prema samome sebi.
To znai: prihvatati sebe onakvim kakav neko jeste (s itavom "suvinom teinom").
To isto vredi i za nekog prodavca. Ne postoji nijedan jednostavniji, bri i jeftiniji put za
poveanje prometa od ljubavi prema samome sebi. Iz toga se raa ljubav prema muterijama,
a naravno i prema produktu.
Sve to takoe vredi i za nekog bolesnika. Ne postoji nijedan jednostavniji, bri i jeftiniji put
ozdravljenja od ljubavi prema samome sebi.
Panja. Nisam rekao da vie ne treba da idete kod doktora.
Tvrdim da ljubav podupire proces ozdravljenja na nezamisliv nain.
Primere je mogue dalje po volji nabrajati, i uvek se radi o istom ponaanju u primeni.
Atomski fiziar J. E. Charon je to ovako saeo:
"Ljubav je najjednostavniji i najefikasniji proces za poveavanje spoznaje u svemiru."
Ne postoji nita jednostavnije od ljubavi.
Ne postoji nita delotvornije od ljubavi.
Zamislite ovo! Kako je genijalno svet/svemir organizovan. Na prapoetku svega nalazi se
ljubav.
Ovo je bez ikakve sumnje najradikalnija primena ekonomskog principa.
Ljubav nije nikakav mistini oseaj, ljubav je ekonomija i fizika.
Nije mogue zamisliti radikalniju izjavu od ove: "Ljubi svog blinjeg, poput samoga sebe."
U celokupnoj ljudskoj istoriji, po mom miljenju, nije izgovorena vee reenica. A u celoj
istoriji fizike, nije postavljen vei princip od ovog. Ovo je ista supravodnost.
Obratite panju na re "blinji". Kako je sve JEDNO, sve i svako je blinji! Tu ne spadaju
samo ljudi, tu se ubraja jednostavno sve: ivotinje, biljke, kamenje, sve. U drugom jednom
konceptu smo ve utvrdili da sve poseduje svest. Dakle: i kamenje i biljke.
Ja sam ovu izjavu po prvi put svesno primenio kada sam bio do uiju u sukobima. U
sukobima sa saradnicima, muterijama, dobavljaima. Svako vee sam bio totalno razbijen.
Sukobi troe energiju i naruavaju zdravlje. Na takav nain vie nije moglo ii dalje, bio sam
prisiljen pronai radikalno drugaiji put. A taj se put zove: ljubav. Praktino, napravio sam
sledee: rekao sam sam sebi, da svakodnevno troim nekoliko minuta na telesnu higijenu;

- 80 -

zato dakle ne bih potroio i nekoliko minuta na moju duhovnu higijenu?! Tako sam odluio
svakog jutra slati misli ljubavi 5 minuta, i to onim ljudima s kojima sam imao sukobe. Ja sam
sebi predstavio te ljude, i slao im ljubav. Nakon nekoliko dana rekoh samome sebi: ako ujutro
imam 5 minuta vremena, sigurno u i uvee nai 5 minuta za istu stvar. Tako sam svakog
jutra i svake veeri po najmanje 5 minuta slao ljubav. Rezultat je bio oit: nakon tri meseca
svi su sukobi bili reeni na obostrano zadovoljstvo. Niko nije bio gubitnik, na taj nain
postoje samo dobitnici.
Sukob naime, nikada nije reen, ako neko ostaje poraen. Loi oseaji poraenog e sasvim
sigurno negde doi do izraaja, te e uzrokovati dalje sukobe.
Jedan ovek mi je opisao sluaj: esto je prisustvovao sednicama upravnog odbora na kraju
kojih je bio potpuno iscrpljen. Izgubio je dakle svu svoju energiju. Jednog je dana i on
posegao za "radikalnom" metodom. Tokom cele sednice nije nita govorio, samo je mislio "ja
vas volim". Rezultat je bio krajnje zapanjujui. Naime, na kraju sednice prila su mu dvojica i
zahvalila na onome to je rekao. Toliko se iznenadio da nije znao ta bi odgovorio. Tja, nije
progovorio ni rei. Nakon te sednice se oseao ugodno, a ostali oito takoe.
I ovde morate imati na umu sledee: ako nekom oveku aljete ljubav, aljete u biti ljubav
sebi samome, a i celome svetu, jer sve je JEDNO. Drugim reima: uopte ne igra nikakvu
ulogu kome aljete ljubav ona uvek koristi celom svemiru, a to znai da vi time podupirete
mirovne procese kod svih vojnih sukoba celog sveta. To nije malo.
Najbolje to moete doprineti u svrhu reavanja svetskih sukoba jeste: voleti samoga sebe i
druge.

3.4. Uzrok svih ljudskih problema i njihovo prevazilaenje

Nakon svega dosad reenog odgovor na ovo pitanje bi trebao biti lak! ta je stvarni razlog
svih ljudskih problema?
To je ideja podeljenosti. Kao to smo videli, ova podeljenost je iluzija, u svemiru ne postoji
podeljenost; ne postoji podeljenost izmeu mene i vas; ne postoji podeljenost izmeu vas i
drugih ljudi. Ideja podeljenosti je iluzija i neizbeno vodi do sukoba, dakle do problema.
Trebamo se zapitati: zato to radimo, zato delimo? ta je razlog tome?
Odgovor je jednostavan: nedostatak ljubavi. Ljubav je oseaj Jedno; prema tome ideja
podeljenosti je manjak ljubavi.
Svuda gde ideja podeljenosti postaje suvie snanom nastaju problemi. Uzmimo npr.
podeljenost oveka i prirode. Primetili smo da je ovek deo prirode, da ovek i priroda ine
jednu celinu i ve je dolo do promene u nainu razmiljanja. Ko se osea kao JEDNO sa
neim drugim, taj se sasvim razumljivo, prema tome odnosi sasvim drugaije nego ako se
osea podeljenim.
Na primer uzmimo podeljenost izmeu mukarca i ene. Tamo gde je podeljenost prejaka
nastaju problemi. Ili podeljenost izmeu religija. Koliko li je ve ratova zbog toga voeno.
Uzmimo podeljenost izmeu rukovodstva neke firme i njenih radnika; ako ona postane
prevelika, problemi su preprogramirani.
Ova ideja podeljenosti potie od nas samih. U nama samima imamo podeljenost izmeu srca i
uma, izmeu racionalnosti i ljubavi. Mi smo potisnuli ljubav na raun racionalnosti. Mi smo
se racionalnosti poeli klanjati kao nekom boanstvu, i na taj smo se nain upleli u sve nama
poznate probleme. Ako u nama samima delimo, ta se ideja podeljenosti projektuje i prema

- 81 -

napolje, na nau okolinu. To je opet povezano sa osnovnim pravilom da je sve JEDNO. Kada
sam u sebi podeljen tada i svet tako doivljavam.
Postoje bezbrojni ljudi koji trpe od te podeljenosti. A kada ta patnja postane skoro
nepodnoljiva, tada se i za drogom lako posegne. Za mene su zavisnici od droge izrazito
senzibilni ljudi koji su u potrazi za Jedno. Gledano s mog gledita, zavisnici od droge su
ogledalo naeg drutva. I problem droge je mogue reiti jedino ako u pomo pozovemo
ljubav, a to znai ako ponovo uspostavimo ideju o Jedno celokupnog ivota.
Dakle, opet dolazimo do ve pre spomenutog rezultata, do naina kako se mogu reiti svi
problemi: klju se nalazi u svakom pojedinom oveku, a ne negde u spoljanjem svetu.
Prevazilaenje svih problema zahteva prevazilaenje ideje podeljenosti unutra u nama, a to
opet zahteva: vie ljubavi prema samome sebi, kao i prema svima i svakome.
Rekao bih:
"Ljubi blinjeg svog, poput samoga sebe".
Tako i s prirodnonaunog i ekonomskog gledita ovo nije mogue bolje definisati.

3.5. Zahvalnost zaboravljena dimenzija

Praktina primena ideje ljubavi je zahvalnost. Samo onaj ko raspolae dovoljno velikom
dozom ljubavi moe biti zahvalan. Ako kod nekog postoji manjak ljubavi, taj ne moe biti
zahvalan. Zahvalnost je dakle izraz ljubavi.
Joachim Ernst Berendt u knjizi "Nada Brahma, svet je ton" govori na temu muzike i
zahvalnosti: "Zbog toga je sva muzika najpre izraz zahvalnosti Bogu."
Ta misao proima muzike priredbe skoro svih naroda Zemlje.
Muzika kao izraz zahvalnosti, a time i ljubavi. Oito su skoro svi narodi intuitivno znali neto
o kosmikom znaenju ljubavi. Manjak zahvalnosti je manjak potovanja prema ivotu. Kako
se moete nadati da e vas ivot nagraditi, ako ivot ne potujete, ako se ne zahvaljujete za
njega?! I ovde deluje zakon akcije i reakcije.
Jako mi je stalo da uvek iznova ukazujem na ekonomsku dimenziju ljubavi, a time i
zahvalnosti. Za ovo postoji jedan skoro neverovatan primer. Radi se o ekipi prodavaca. Ti
prodavci, trgovaki predstavnici, moraju uspostaviti 40 kontakata dnevno. Rezultati tih 40
kontakata su proseno 4 demonstracije (radi se o usisavaima za prainu). Te 4 demonstracije
rezultiraju u proseku prodajom jednog aparata. Ali, meu prodavcima je bio jedan koji je
postizao sasvim drugaije rezultate. On je dnevno uspostavljao samo 12 kontakata. To je
dovodilo do proseno 6 demonstracija. Prilikom kojih je prodavac prodao u proseku po 3
aparata. Dakle: s jednom treinom uloenog truda ovaj je prodavac prodavao tri puta vie od
prosenog zastupnika! Kako su svi radili na bazi provizije to je znailo da je zaraivao tri puta
vie od prosenog prodavca. Kako je to uspevao? Ko poznaje OTLA princip taj naravno zna
da ovo mora imati neke veze s ljubavlju. Konkretno, radilo se o sledeem: proseni prodavac
se ljutio kada je na nekim vratima bio odbijen. Kao to smo videli, ljutnja je gubitak energije i
inteligencije. Rezultat je odgovarajui. Proseni prodavac mora uspostaviti mnogo kontakata
da bi uspeo sklopiti samo jedan ugovor.
Onaj uspeni prodavac je radio sasvim drugaije, on se zahvaljivao (u sebi) i za one kontakte
koji nisu urodili demonstracijom. On je voleo sve, zahvaljivao je za sve!
- 82 -

Zahvaliti za novo sklopljeni ugovor nije nikakva umetnost. To radi proseni prodavac. Onaj
neobini prodavac zahvaljivao je i za prividne "neuspehe". Tu je velika razlika.
Nije se radilo o odreenom strunom znanju ili o posebnoj prodavakoj tehnici koja bi dovela
do takvog rezultata; ne, tu se radilo o sasvim odreenom unutranjem stavu. Radilo se o
ljubavi i zahvalnosti prema ivotu.
Ko voli ivot, ko se zahvaljuje, toga e ivot odgovarajue nagraditi. Ovo nije nita drugo
nego primena univerzalnog zakona akcije i reakcije. Uopte je u izrazu zahvalnosti prema
ivotu sadran ceo OTLA princip. Zakon akcije i reakcije se brine o tome da se i zahvalnost
vraa. Zahvalnost je jedan oblik otputanja te omoguava ivotu da tee, da se menja. Njemu
je to potrebno kako bi postigao svoje ciljeve.
Zahvalnost je izraz univerzalne ljubavi, najjednostavnijeg i najdelotvornijeg ponaanja, koje u
svemiru postoji.
Je li moda i Voltaire pre vie od 200 godina slutio ta se krije u zahvalnosti?
U epohalnom delu "Candid ili Najbolji svet" stoje neke misli na temu zahvalnosti, koje su po
svojoj kratkoi i znaaju, rekao bih, nenadmaive. Candid poseuje zemlju Eldorado i pita
jednog starca da li zemlja ima i neku religiju. "Kako moete uopte sumnjati u to" ree ovaj
"smatrate li nas nezahvalnima?" Candid dalje skromno pita kakvu to religiju imaju u
Eldoradu. Starac pocrveni i objasni: "Mogu li postojati dve religije? Mi imamo religiju celoga
sveta; mi hvalimo Boga od jutra do veeri." Dalje eli Candid znati da li u Eldoradu potuju
samo jednog Boga. "Svakako", ree starac, "jer ne postoje ni dva, ni tri, ni etiri. Moram
priznati, da ljudi iz vaeg sveta postavljaju jako udna pitanja." Candid nastavi starca zasipati
pitanjima. On eli saznati na koji nain se u Eldoradu Bogu moli za neto. "Mi od njega nita
ne molimo", ree dobar i dostojanstven starac, "nije potrebno da ga za ita molimo; On nam je
dao sve to nam je potrebno, mi Mu zahvaljujemo bez prestanka." Znatieljni Candid poeli
videti svetenike; pita gde ih moe nai. Starac se nasmei. "Dragi prijatelju," ree on, "svi
smo mi svetenici; kralj i svi poglavari porodica pevaju svakoga jutra sveane himne
zahvalnice, a pet ili est hiljada muziara ih prate."
Zapanjujue, zar ne? Jo bi trebalo dodati da je bogatstvo Eldorada koje je Voltaire opisao
bilo nezamislivo veliko; ae su bile od dijamanata, a ljunak ono to mi nazivamo zlatom i
dragim kamenjem.
Ne podsea li ovo na najbogatijeg vladara svih vremena, kralja Solomona? I njegova su
bogatstva bila neopisivo velika.
A sam kralj Solomon je bio nazivan "Mudrac" i "Kralj ljubavi".
Ovde elim ponoviti kako ne bi dolo do nikakvih nesporazuma: ljubav i zahvalnost nemaju
nita zajedniko sa slabou i siromatvom sasvim suprotno.
Ljubav je usko povezana sa moi i blagostanjem. To je i sasvim logino: ako je ljubav najjaa
snaga u svemiru, bilo bi apsurdno da ljubav ima ikakve veze sa slabou i siromatvom. U
svemiru ne vlada siromatvo, u svemiru vlada obilje, jer je ljubav praizvor svega- a ljubav
nema granica. Samo je ovek, sa svojim ogranienim i ograniavajuim nainom miljenja
stvorio oskudicu i siromatvo.
Prema tome i siromatvo je znak nedostatka ljubavi.
Pogledajte oko sebe:
Siromatvo, glad, sida, nezaposlenost, oruani sukobi, agresije, itd...sve su posledica
nedostatka ljubavi, nedostatka zahvalnosti.

- 83 -

Iz toga sledi da ovi problemi nee nikada biti reeni ako nismo spremni pozabaviti se temom
koja je ljubav. Ako se u predlozima za reavanje problema zaobie ljubav, tada se radi tek o
povrinskim alibi vebama, koje e moda kratkorono doneti neke rezultate, ali gledano na
srednje i due staze, to e probleme samo jo poveati. Tamo gde postoji manjak ljubavi,
problemi postaju vei; ne treba biti vidovit da se to uvidi.
Vrlo mi je stalo do toga da vas upozorim na sledee: injenice koje su ovde iznesene, nemaju
nikakve veze s verom.
To su injenice, koje svaki ovek u svom ivotu moe isprobati.
Bez obzira kako veliki bili vai problemi, ako vam uspe da odmah (zato ekati do sutra?)
ponete zahvaljivati za sve to vam se dogaa, tada e se va ivot promeniti bre nego to ste
to ikada smatrali moguim.
Poznati su sluajevi u kojima su se dogodile najneverovatnije (za neupuenog!) stvari u roku
od samo nedelju dana.
(ak i kada bi trajalo i tri godine: ta su tri godine u ivotu jednog oveka?!)

- 84 -

ETVRTI DEO
Pogled unazad i u budunost
1. Saeto
U tri dela ove knjige pokuao sam razviti OTLA princip.
Brojni delii uklopili su se u jednu celinu.
Pojedini delovi nisu jednako vani za sve ljude: neko e vanim smatrati ovo, drugi ono.
Zbog toga bi svaki italac trebao sastaviti svoj sasvim lini saetak.
Moete pokuati sa jednom reenicom ili nekoliko rei obuhvatiti ono to vam je bitno.
Kao malu pomo dajem vam nekoliko primera, kako bi jedan saetak mogao izgledati.
Varijanta 1: Najbitniji saetak glasi, naravno, OTLA.
Otpustiti, Ljubav, Akcija = Reakcija
Varijanta 2: Ljubi svog blinjeg poput samoga sebe.
Time je takoe sve reeno. 6 rei koje mogu promeniti va ivot
Varijanta 3: Ja znam
To je jednostavno.
Ja volim.
To su 7 rei, koje mogu promeniti va ivot.
Varijanta 4: Ja sam odgovoran.
Time ete napraviti kvantni skok u vaem razvoju.
Varijanta 5: SADA!
iveti OVDE i SADA. Idealno ivotno stanje:
To daje maksimum univerzalne inteligencije i energije.
Ako razmislite o svim ovim mogunostima trebali bi doi do sledeeg zakljuka:
"Na svetu ne postoji nita vanije od toga to JA SADA MISLIM!"

- 85 -

2. Velika zabluda: "Biete kao Bog"

Tu i tamo se mogu uti ili proitati ove rei: "Biete kao Bog"
Ako sebi sada jo jednom predoimo sve reeno u ovoj knjizi, moramo doi do zakljuka da
ova tvrdnja ne moe biti sasvim tana.
Ako je stvarno sve JEDNO, tada je logino da smo i mi JEDNO s Bogom.
Mi smo jedno s tom svemonom, sveznajuom, sveljubeom Snagom.
Dakle, mi neemo biti kao Bog, mi jesmo Bog!
Ova zabluda ima strahovite posledice. Izreka: "Biete kao Bog" odlae boanstvenost u neku
daleku budunost. Time je na tragian nain nametnuta ideja da jo moramo prei vrlo
dugaak put dok tako neto ne postignemo. Ovo je "trik" brojnih metoda, religija, gurua itd.
Oni nas s jedne strane igou kao grenike, a s druge strane nam objanjavaju da emo
jednom u nekoj jako dalekoj budunosti "biti kao Bog".
A naravno, ti gurui i ostali poznaju dugaak i teak put do tog cilja. Praktino u toj stvari je
ovo: niko nikada nee dosei taj cilj tja, on je tako daleko. Niko nee dakle moi jednom
guruu dokazati da nije bio u pravu. Izreka: "biete kao Bog" deluje upravo onako kao da
nekom oveku o glavu veete 50 cm dugaak tap, a na vrhu tapa privrstite kobasicu. Tom
oveku uopte nije mogue dosei tu kobasicu.
Ponavljam jo jednom: "Biete kao Bog" je najsigurnija garancija da nikada, ba nikada,
neete biti kao Bog!
Imajte na umu i to da u svemiru ne postoji vreme. Vreme je iluzija na koju smo naseli. Sve je
JEDNO: prolost sadanjost budunost. U ivotu postoji jedino SADA. Mi smo ili ovde i
sada Bog ili to nikada neemo biti.
Mi smo Bog. SADA.
Mi smo samo zaboravili da smo Bog. Mi smo zaboravili da smo svemoni, sveznajui, da
smo ljubav. Prema tome, mi ne treba nita novo da usvojimo mi ve jesmo sve!
Potrebno je samo da uvidimo da smo mi sve. Trebamo samo odbaciti sve take koje nas
spreavaju da budemo to to jesmo.
Uvideti neto povezano je sa spoznajom. Spoznaja je, opet, stvar svesti. A kao to smo videli
do proirenja svesti dolazi kroz ljubav. Svaki ovek je izvor ljubavi.
On nee biti izvor ljubavi, on je to sada i ovde.
Ako sada doete u iskuenje da pomislite da niste toliko daleko, da vam je jo potrebno da
radite na sebi; znai: jo mnogo treninga, tada obratite panju na jedan od temeljnih ivotnih
principa: svet je ono, to vi o njemu mislite! Ako mislite da morate jo mnogo i intenzivno i
dugo raditi na sebi, onda je to tako. To je vaa istina. Time postiete jedno; naime, da nikada
neete postii svoj cilj. Ako ste uvereni da je put dugaak i teak; tada je put dugaak i teak
za vas!
Nemojte dozvoliti da vas u takvo neto uvere ak i kada bi dolo 100 gurua i uveravalo vas
u suprotno: ja vas pozivam da razmiljate svojom glavom.
(Ja nemam nita protiv gurua, imam neto protiv zavisnosti od gurua.)

- 86 -

Ako mislite da "nema Boga" tada je to vaa istina koja e u vaem ivotu na odgovarajui
nain doi do izraaja.
Ako mislite da ete jednom u dalekoj budunosti biti kao Bog, tada je to vaa istina i u skladu
s njom vi nikada neete biti kao Bog, jer daleka budunost nee nikada postati sadanjost.
Ako mislite da ste jadni grenik koji treba puno da radi na sebi, tada je to vaa istina i vi
ete morati mnogo da radite na sebi.
Ako mislite "ja sam Bog" tada je to vaa istina i vi vie neete morati raditi na sebi, vi ste
postigli va cilj!
Problem s nama ljudima

Tekoe s nama dolaze otuda to stalno pokuavamo postati neto to ve jesmo.

Mi traimo Boga svuda izvan nas,
Uestujemo na bezbrojnim konferencijama,
Skupovima, grupnim diskusijama,
itamo brojne knjige, sluamo profesore,
Linosti, gurue,
Iako je Bog neprekidno u nama.
Kada bi mi, ljudi, prekinuli s idejom "pokuavanja" i prihvatili ideju "postojanja" - mi bi na
najbri nain stekli savrenu svest REALNOSTI.

- 87 -

3. Mogunost koja oduzima dah

Ja vas jo jednom elim upozoriti do kakvih perspektiva OTLA princip vodi.
Uvek iznova sam spominjao da mi je namera da vam pokaem kako se to je mogue bre i s
manje napora stie od TRENUTNOG do ELJENOG stanja.
Pogledajmo jo jednom ta smo do sada razradili:
1. Ko kritikuje svet i druge ljude, ko ih osuuje, ko seje negativne misli, taj svoje ciljeve
uopte nee dosei, ili samo uz relativno velik utroak energije.
Ovakvo ponaanje nije jako ekonomino i uzrokuje loe rezultate u preduzeima,
politici, sportu i privatnom ivotu.
2. Ko poznaje zakon akcije i reakcije manje e kritikovati i manje suditi. On e se truditi
da odailje pozitivne, konstruktivne misli. Posledica toga je, da takav ovek svoje
ciljeve postie bre i s manje truda nego onaj koji se ponaa u skladu s takom 1.
3. Ko moe otpustiti taj svoje ciljeve postie jo bre i s jo manje truda od onog koji
poznaje i primenjuje "samo" zakon akcije i reakcije.
4. Ko jo, osim toga, poznaje zakon ljubavi i moe ga primeniti, taj jo bre i s jo manje
truda postie svoje ciljeve nego samo uz pomo gornjih zakonitosti.
Konano stanje je ono koje su nam Isus i ostali veliki Majstori prikazali:
JESTE je jednako ELJENOM. to znai da je vreme izmeu onog to jeste i to se eli
svedeno na nulu! Vie nije potrebno nikakvo vreme da bi se postiglo odreeno eljeno stanje.
Isus je svoje ciljeve uvek postizao trenutno! On je bolesne u trenutku izleio! On je smesta
stiao oluju! On nije nikada rekao: ti e jednoga dana ozdraviti.
Njegov je stav bio: Ti si zdrav! JESTE = ELJENO
Prema tome OTLA princip vam pokazuje kako ete svoje ciljeve postizati sve bre i bre
uz sve manje truda! Radi se o tri stepena "Otpustiti", "Ljubav" i "Akcija reakcija", koji
opisuju taj put. Ovaj put vodi od malo ljubavi prema sve vie ljubavi: krajnje stanje je stanje
bezuslovne ljubavi, a time i kosmike svesti.
Sada je sve na vama.
Vi sada poznajete "put", a raspolaete i slobodnom voljom. Znate, meutim, i to da taj "put"
ustvari i nije nikakav "put". Vi ste ve na cilju, treba samo jo toga da postanete svesni.Na
kraju, postoji jo samo jedan cilj: voleti ono to JESTE.U tome su sadrani svi ostali ciljevi.

- 88 -

Vi sebi OTLA princip moete predstaviti i grafiki:

TRENUTNO = ELJENO
3. L = Ljubav

(duh)

2. OT = Otputanje

-----

1. A = R

Trenutno
Stanje

(dua)

(telo)
Vreme
i uloen trud

eljeno
stanje

SUKOBI

OTLA princip sastoji se od tri dela.

ovek je takoe sazdan od tri dela: telo, dua i duh. Ljudski razvoj od istog telesnog prema
duhovnom odgovara razvoju prema vie ljubavi.
Postizanje cilja moete sebi predstaviti i na sledei nain: ovek koji je jo jako vezan za
materiju (FIZIKO TELO) mora ulagati mnogo napora da bi postigao svoje ciljeve; sve ide
jako teko jer u njegovim mislima postoji tek teka materija.
Sve tee tromo i sporo.
ovek koji se u mislima moe izdii iznad materije (DUA), postie svoje ciljeve s manje
napora; sve tee bre. A jo bre tee kod oveka koji se nalazi na nivou duha a to znai:
bezuslovne ljubavi.
Podela OTLA principa na tri dela odgovara dakle podeli oveka na njegova tri dela; na telo,
duu i duh. Ali, sve zajedno je JEDNA CELINA. Jedan deo nije mogue posmatrati bez
drugih delova: to je ono to sam u ovoj knjizi eleo da prikaem.
elim vam mnogo uspeha pri praktinoj primeni OTLA principa u vaem ivotu.

- 89 -