Ako se neko rodi da bude rob, sloboda bi za njega bila tiranstvo

Bankar anarhista (4)

- Da li ste se naljutili?
- ta naljutio! Razjario sam se! Razgoropadio! Malo je falilo da se pobijem sa
njima. I odluio sam da ih napustim. Izolovao sam se. Smuilo mi se celo to
stado, eto ta! Gotovo sam izgubio veru u anarhizam. Hteo sam sve da batalim.
Ali, nekoliko dana kasnije, dooh sebi. Shvatio sam da pravi anarhista treba da
bude iznad ovakvih svaa. Nisu hteli da budu anarhisti? Ja u da budem! Hteli su
samo da se igraju oslobodilaca? Ja nisam bio za te igre. Nisu imali snage da se
bore ukoliko nisu bili stisnuti rame uz rame, a onda su stvarali meu sobom novi
vid tiranije protiv koje su se navodno borili? Pa neka budale rade to ako hoe, kad
ne umeju drugo. Zato da budem buruj, ne dolazi u obzir. Smatralo se da, u
pravom anarhizmu, svako treba da se bori vlastitim snagama za slobodu i protiv
drutvenih fikcija. Odluio sam da to, dakle, inim sopstvenim snagama. Niko nije
hteo da me sledi na pravom putu anarhizma? Onda u da ga sledim sam. Boriu
se protiv svih drutvenih fikcija svojim nainom, verom, bez moralne podrke
mojih dojueranjih saboraca. Ne mislim da je to bilo neko plemenito ili herojsko
delo. Samo je bilo prirodno. ko je trebalo da put sledim samostalno, odvojen od
drugih, niko mi vie nee biti potreban. Dovoljan mi je moj ideal. Na tim
principina i okol-nostima zasnovao sam odluku da se borim protiv svih drutvenih
fikcija.
Vatreno je govorio, te je na tren stao. Onda je produio mirnijim glasom.
- Ovo je ratno stanje, mislio sam, to izmeu mene i drutvenih fikcija. U redu, ta
mogu da uinim protiv drutvenih fikcija? Radim sam da ne bih ni na koji nain
doprineo stvaranju tiranije. Kako mogu samostalno da uestvujem u pripremi
drutvene revolucije i u pripremi oveanstva za slobodno drutvo? Treba da
izaberem jedan od dva procesa koji postoje, ukoliko ne budem mogao da koristim
oba. ta dva procesa posredno su delovanje dakle propaganda i direktno
delovanje svake vrste. Prvo sam mislio na posredno delovanje, na propagandu.
Kakvu propagandu sam mogao da vrim sam? Na stranu propaganda koja se
sporadino obavlja u razgovorima sa ovim ili onim i koja slui za svaku priliku;
ono to sam eleo da znam jeste da li je ta indirektna akcija bila put kojim sam
mogao da krenem i energino i uspeno obavljam svoju anarhistiku aktivnost.
Bilo mi je odmah jasno da ne mogu. Niti sam bio govornik niti pisac. Hou da
kaem, bio sam sposoban da govorim javno kada je trebalo i da napiem lanak
za asopis; ono to sam eleo da dokuim jeste da li je moja narav u
propagandnom delovanju bilo koje vrste mogla da postigne izuzetnije rezultate za
anarhistiku ideju nego da se angaovala u nekoj drugoj oblasti. Ipak je akcija
uvek svrsishodnija od propagande, osim za osobe vrhunski talentovane za
propagandu kao to su veliki govornici, kadri da naelektriu i namame mnotvo,
ili veliki pisci koji knjigama oaravaju i ubeuju. Nisam bio uveren da sam tog
kalibra, pa to da se kitim tuim perjem. I kao to sam vam rekao, niti sam bio
roen kao govornik niti kao pisac. Batalio sam zato ideju indirektne akcije kao
puta kojim je trebalo da krenem u anarhistikom delovanju. Bio sam primoran da
izaberem neposredno delovanje, drugim reima, napor primenjen u realnom
ivotu. Nisu mi bili potrebni klikeri za razmiljanje ve akcija. Hajde onda, neka

bude. Trebalo je da u praktian ivot uvedem akciju anarhiste koju sam vam
razjasnio, a to je tui se s drutvenim fikcijama ne stvarajui novo tiranstvo,
ohrabrujui odmah, ako je mogue, neto to bi bilo izdanak budue slobode.
Kako to, doavola, izgleda u stvarnosti? Pa ta znai boriti se u ivotu ? To znai
rat, nita manje nego rat. Kako se ratuje s drutvenim fikcijama? Pre svega, kako
se uopte ratuje? Kako se pobeuje neprijatelj? Na jedan ili na drugi nain: ili ga
ubije, dakle uniti; ili ga zarobi, odnosno pokori i onesposobi. Da unitim
drutvene fikcije nisam mogao; njih je jedino mogla da sravni socijalna revolucija.
Do tog koraka, drutvene fikcije su jedino mogle da budu poljuljane, za mrvu
pomerene; ali da budu unitene, mogle su samo dolaskom slobodnog drutva i
potpunim porazom burujskog sistema. Najvie to sam mogao da uinim u tom
smislu bilo je da srubim, da doslovce ubijem ovog ili onog klasnog predstavnika
burujskog drutva. Razmotrio sam to pitanje i shvatio da je to glupost. Zamislite
da sam ubio par ili tuce predstavnika tiranije drutvenih fikcija... Kakav bi bio
ishod? Da li bi se te drutvene fikcije uzdrmale? Ne bi. Drutvene fikcije nisu neka
politika situacija koja je u rukama nekolicine ili ak u rukama samo jednog
oveka. Zlo u drutvenim fikcijama jesu one same, u kompletu, a ne u
pojedincima koji ih predstavljaju, osim ako oni ne predstavljaju same te fikcije. A
zatim, napad na drutveni red uvek izaziva reakciju; ne samo to sve ostaje po
starom nego se esto i pogorava. I uz to, zamislite, to je vrlo mogue da se
desi, da me posle tog atentata uhapse, da me stave u haps i likvidiraju ovako ili
onako. Pretpostavimo da sam ve tad liio ivota tuce kapitalista. Kuda sve to
vodi? S mojom likvidacijom, ak i ako to ne bi bila smrt ve veni zatvor ili
zatoenitvo, anarhistika ideja bi izgubila jednog borca. A dvanaest kapitalista
koje sam sravnio sa zemljom ne bi bilo dvanaest izgubljenih elemenata
burujskog drutva, jer sastavni elementi tog drutva nisu borbene ve potpuno
pasivne due; bitka se ne bije sa lanovima tog graanskog drutva ve sa
kompletom drutvenih fikcija na kome se to drutvo zasniva. Sad, drutvene
fikcije nisu ljudi u koje moe da se puca. Razumete? Nisam bio vojnik koji ubija
tuce vojnika protivnike vojske. Bio sam kao vojnik koji ubija dvanaest civila iz
naroda protivnike vojske. Ubijanje bi bilo besmisleno, jer se njime ne bi odstranio
nije-dan protivnik... Na taj nain nisam mogao da razmiljam o unitenju
drutvenih fikcija ni u potpunosti ni delimino. Trebalo je, dakle, da ih ujarmim, da
ih pobedim pokoravanjem i onesposobim za delovanje.
Iznebuha je upro kaiprst u mene.
- To sam i uradio!
Spustio je prst i nastavio.
- Hteo sam da dokonam koja je bila najvanija drutvena fikcija, jer je to bila prva
kojoj je valjalo zategnuti dizgine. U nae doba, to je svakako novac. Kako da
zauzdam novac ili, tanije, silu i tiraniju novca? Tako to u da postanem
nezavistan od novca i njegove sile, da se postavim iznad njegovog uticaja i da ga
ograniim, bar kada je re o meni. Da umanjim njegov uticaj na mene, razumete?
Jer, ja sam bio taj ko se borio: da sam suzio uticaj novca kod svih ljudi, to ne bi
znailo da sam ga ograniio ve unitio, jer bi onda svi stavili taku na fikciju
para. A ja sam ve dokazao da jedna drutvena fikcija moe da bude unitena
samo socijalnom revolucijom, svrgnuta samo sa ostalim fikcijama u padu
burujskog sistema. Kako sam mogao da se postavim iznad novca?
Najjednostavnije je bilo da se povuem iz polja njegovog delovanja - civilizacije,

da odem u divljinu, pa da jedem korenje, pijem vodu sa izvora, hodam kao od

majke roen i ivim kao ivotinja. Ali, to ne bi znailo boriti se protiv drutvene
fikcije, ak i kada bih mogao tako da ivim. To bi znailo pobei i ne boriti se. U
stvari, ko se skriva od borbe, nije pobeen, ali moralno jeste, jer se nije ni borio.
Taj proces je morao da bude neto drugo - proces borbe a ne beanja. Kako da
zavladam novcem borei se protiv njega? Kako da se zatitim od njegovog uticaja
i tiranije? Bio je mogu samo jedan proces - obezbediti novac u dovoljnoj koliini
kako ne bih osetio njegov uticaj; i to ga vie budem imao, manje u trpeti njegov
uticaj. U tom trenutku mi se sve razbistrilo. Svom snagom ubeenog anarhiste i
logikom lucidnog oveka, zakoraio sam u aktuelnu poslovnu i bankarsku fazu
svog anarhizma, prijatelju.
Kratko je predahnuo pre novog naleta strasti obrazlaganja. Onda je nastavio, opet
vatreno.
- Da li se seate onih logikih zavrzlama koje sam vam opisao, a koje su me
skolile na poetku karijere svesnog anarhiste? I onog to sam vam rekao: da sam
ih tada sve reio vetaki, oseanjima a ne logikom? I vi ste tada dobro primetili
da ih nisam reio logikom...
- Seam se....
- A da li se seate da sam vam kasnije kazao, kada sam najzad shvatio istinski
anarhistiki proces, da sam te zavrzlame odjednom reio logikom?
- Da.
- Vidite kako se sve razvilo... Problem je bio u tome to nije prirodno raditi neto,
ta god da je, bez prirodne nadoknade, odnosno egoistine nadoknade; i nije
prirodno da stremimo neemu bez saznanja da e na cilj biti ostvaren. Bile su tu
dve tekoe i evo kako su se prelomile u procesu anarhistikog delovanja, a
razum me je uverio da je to delovanje jedino pravo... Poto me je proces uinio
bogatim, uspeo sam, znai, da ostvarim egoistino zadovoljenje. A poto sam
postao ilaviji od snage novca, zapravo sam ga se reio i na taj nain postao
slobodan, to znai da je anarhistiki proces tenje za slobodom bio ostvaren.
ivim slobodu koja je samo za mene, to je istina. Ali, kao to sam vam dokazao,
sloboda za mase mogua je pomou svrgavanja drutvenih fikcija socijalnom
revolucijom, to ja nisam kadar sam da izvedem. To konkretno znai da ako teim
slobodi - imau slobodu. Ostvarujem moguu slobodu, a ne onu nedostinu, jer
to ne mogu - ne mogu... Neka sad zanemarimo razum koji ovaj anarhistiki
proces odreuje kao jedini pravi. Sama injenica da taj proces automatski reava
logike prepreke na koje bilo koji anarhistiki proces nailazi, dovoljna je da potvrdi
da je takav proces jedini pravi. Taj proces sam, dakle, sledio. Sav sam se dao u
poduhvat da, bogatei se, zavladam fikcijom novca. Uspeo sam. Trebalo je
vremena, jer je borba bila estoka, ali je vredelo. Izbegavam da vam priam
kakav je bio moj poslovni i bankarski ivot. Ta pria bi, ak, mogla da bude i
zanimljiva, naroito u nekim detaljima, ali nije vredno truda. Radio sam, borio se,
zaradio pare; jo predanije sam se bacio na rad, jo ee se borio, jo vie
zaradio. Najzad sam se namlatio para. Nisam se libio da upotrebim neophodna
sredstva, priznajem, prijatelju. Sluio sam se ime sam mogao - profitiranjem,
finansijskom obmanom, varao konkurenciju. ta?! Pa borio sam se protiv
najgnusnijih i najneprirodnijih drutvenih fikcija, jel trebalo da se obazirem na
metode?! Ja sam se tukao za slobodu, nisam mogao da se osvrem na oruje

kojim je trebalo da porazim tiranstvo. Anarhista-zvekan koji baca bombe i puca

svestan je da je ubica i vrlo dobro zna da mu njegovi metodi nee doneti smrtnu
kaznu. Taj zloinaki napada nemoralnost, jer veruje da ta nemoralnost zasluuje
da bude unitena zloinom. Njegov postupak je nedotupavan, jer je takav
postupak, kao to sam vam ve pokazao, pogrean i tetan kao anarhistiki
postupak; ali to se tie morala njegovog postupka, tu se ipak taj postupak
pokazuje kao inteligentan. S druge strane, moj metod je bio valjan i njime sam se
kao anarhista zakonski sluio, kako bih se to vie obogatio. Uspeo sam da
dosegnem granice sna jednog bistrog i vetog anarhiste. Danas sam slobodan.
inim ta mi je volja, unutar mogueg. Moj anarhistiki kredo je bio sloboda: eto,
osvojio sam je, dobro, slobodu koju je u naem nesavrenom drutvu bilo mogue
osvojiti. eleo sam da pobedim drutvene snage; i uspeo sam, odnosno pobedio
sam ih.
- ekajte, ekajte, rekoh. Sve ovo lepo zvui, ali neto ste prevideli. Uslovi vaeg
delovanja, kako ste dokazali, nisu bili samo stvaranje slobode nego i nestvaranje
tiranije. A vi ste stvorili tiraniju, kao profiter, bankar i nezajaljivi finansijer,
izvinite, ali sami ste rekli da ste stvorili tiraniju. I to istu takvu kakvu bi stvorio
bilo koji drugi predstavnik drutvenih fikcija protiv kojih se borite.
- Ne, stari moj, greite. Nisam ja stvorio tiraniju. Tiranija, koja moe da bude
rezultat mog delovanja u borbi protiv drutvenih fikcija, ne polazi od mene i zato
je nisam ja stvorio. Ona boravi u drutvenim fikcijama i ja je nisam sjedinio sa
ostalim fikcijama. Ta tiranija je sama tiranija drutvenih fikcija i ja nisam mogao
da unitim niti da probam da to uinim. Po stoti put vam ponavljam: samo
socijalna revolucija moe da sprei drutvene fikcije; do tada, savrena
anarhistika akcija, kao to je moja, jedino moe da pokori drutvene fikcije i to
na nivou anarhiste koji to sprovodi u delo, jer taj proces ne dozvoljava iri obim
vladanja drutvenim fikcijama. Nije re o tome da se sprei stvaranje ve
postojee tiranije, ve da se ne dozvoli da nastane ona nova tiranija,jo
nepostojea. Radei zajedno, anarhisti utiu jedni na druge, kao to vam ispriah,
i tako meu sobom stvaraju, nezavisno od drutvenih fikcija, tiraniju. To je ta
nova tiranija. Tu ja nisam stvorio. Ne bih ni mogao da je stvorim zbog samih
uslova mog delovanja. Ne, prijatelju, ja sam samo stvorio slobodu.Jednog sam
oslobodio. Sebe samog. Jer mi taj moj postupak, kao to sam vam izloio, jedini
pravi anarhistiki postupak, nije dozvolio da oslobodim vie njih. Koga sam
mogao da oslobodim, oslobodio sam.
- Dobro... Slaem se. Ali, vidite, ovaj argumenat gotovo da navodi ljude da
poveruju da nijedan zastupnik drutvenih fikcija ne sprovodi tiraniju.
- I ne sprovodi. Tiranija je u fikcijama, a ne u ljudima koji je otelovljuju. Oni su, da
tako kaem, sredstva kojima se fikcije slue da bi tiranisale svet, kao to je no
alat za ubicu. Vi sigurno ne mislite da bismo odstranjujui noeve, odstranili
ubice. ujte... Smaknite sve kapitaliste sveta, ne unitavajui kapital. Kapital e
ve sledeeg jutra, u akama drugih i na njihov nain, nastaviti svoju tiraniju.
Sravnite, ne kapitaliste, nego kapital; koliko e kapitalista ostati? Razumete?
- Pa, imate pravo.
- Za ime boga, najvie za ta biste mogli da me optuite jeste da sam jedva neto
uveao, ali jedva, tiraniju drutvenih fikcija. Taj argumenat je besmislen jer, kao
to sam vam rekao, tiranija koju nije trebalo da stvaram i koju nisam ni stvorio

jeste ona druga tiranija. Ali, i tu postoji slaba taka: vi, s istim rezonom, moete
da optuite generala koji prekida odbranu svoje zemlje jer procenjuje kako bi
rtvovao prevelik broj vojnika da bi pobedio. Ko ide u rat, i dobija i gubi. Cilj je
ispred svega, ostalo...
- U redu... Ali, vidite ovu stvar... Pravi anarhista eli slobodu ne samo za sebe ve
i za druge... ini mi se da on eli slobodu za celo oveanstvo...
- Bez sumnje. li, ja sam vam ve rekao ono to sam nauio kroz onaj jedini pravi
anarhistiki proces - svako treba sam da se izbori za svoju slobodu. Ja sam sebe
oslobodio, izvrio sam svoju dunost istovremeno i prema sebi i prema slobodi.
Zato ostali, moji drugovi, nisu uinili isto? Nisam ih spreavao u tome. Bio bi
zloin da sam ih ometao u tome. Nisam ih sputavao skrivanjem istinskog
anarhistikog procesa ve sam, im sam ga otkrio, odmah jasno izneo svima.
Sam proces me je omeo da uinim vie. ta sam mogao vie da uradim? Da ih
nateram da me slede? ak i da sam to mogao, ne bih to radio, jer bih im
oduzimao slobodu, a to bi bilo protiv mojih anarhistikih principa. Da im
pomognem? Iz istog razloga ni to nisam mogao. Nikada nikome nisam pomagao
niti pomaem, jer je to, budui ograniavanje slobode drugog, takoe protiv mojih
principa. Vi me optuujete za neto to je bilo preko mojih mogunosti. Zato
kritikujete mene, kad sam oslobodio onoliko ljudi koliko sam mogao? Zato pre ne
kritikujete one koji nisu ispunili svoje dunosti?
- Shvatio sam. Ali, da li ti ljudi nisu uradili ono to ste vi uinili, zato to su bili
manje inteligentni od vas, manje uporni ili...
- Ah, prijatelju moj, te stvari su prirodne nejednakosti, a ne drutvene...
Anarhizam sa tim nema veze. Stepen inteligencije ili volje neke osobe zavisi od
njega i od Prirode; drutvene fikcije se tu ne upliu. Postoje prirodne sposobnosti,
ve sam vam rekao, koje mogu da se izopae usled duge izloenosti oveanstva
drutvenim fikcijama; ali izopaenost se ne ogleda u nivou sposobnosti koji je
potpuno od Prirode dat, nego u primeni sposobnosti. Nedostatak inteligencije ili
volje nema nikakve veze s korienjem tih sposobnosti ve samo sa njihovom
nedovoljnom koliinom. Zato vam kaem: sve su to apsolutno prirodne
nejednakosti i nema toga ko je nad njima vlastan, niti postoje drutvene promene
koje bi mogle da ih izmene, kao to ja ne mogu da postanem dugajlija ili vi
kratkonog... Osim ako...Osim ako, kao u sluaju tih tipova, nasledna izopaenost
prirodnih sposobnosti ne ide dotle da ugroava jezgro vlastitog temperamenta...
Dakle, neko se raa da bude rob, to muje od prirode, te je nesposoban za bilo
kakav napor koji tei slobodi... Ali, u tom sluaju, kakve veze oni imaju sa
slobodnim drutvom ili sa slobodom? Ako se neko rodi da bude rob, sloboda bi za
njega, kao suprotnost njegovoj naravi, bila tiranstvo.
Nastade kratak predah. Bankar se naprasno nasmeja.
- Vi ste pravi anarhista. U svakom sluaju, zabavno je da, posle svega to sam
uo, uporedim va anarhizam sa uenjem koje zagovaraju ovi dananji anarhisti...
- Prijatelju, ve sam vam rekao, dokazao sam i sada vam ponavljam... Razlika je
samo u ovome: oni su anarhisti-teoretiari, a ja sam praktini teoretiar; oni su
anarhisti-mistiari, a ja sam nauni anarhista; oni su pritvorni anarhisti, a ja sam
anarhista borac i oslobodilac... Oni su nazovianarhisti a ja sam anarhista.
I tu ustadosmo od stola.

Fernando Pesoa
Kraj
Lisabon, januar 1922