U Beogradu se brzo zaboravlja

BALUGDIEVA BIOGRAFIJA
1
Balugdi nije napisao svoju biografiju. Ja sam ga nagovarao da napie neto, a
izdavaa mojih knjiga, Gecu Kona, da to tampa, ali ta knjiga nije napisana. Balug
je tampao samo poetak svojih uspomena, u listu Politika, ali su izala samo
dva-tri odlomka.
Pre pedeset godina, Balugdi je bio jedan od najpoznatijih ljudi u Beogradu. Kroz
dve-tri godine nee mu se znati ni ime. Iako su tog oveka, u nas, mnogi smatrali
za velikog leviara.
(Onako kako se leviar u nas shvatao.)
U Beogradu se brzo zaboravlja.
2
Kad Balugdi nije napisao svoju biografiju, ne mislim da treba, ja, da je priam,
sad. Rei u samo onoliko koliko je potrebno za itaoca Embahada.
Sudbina je htela ne samo da budem kraj Baluga, godine 1928/29. u Berlinu, nego
i da, godinama, sluam, o njemu, prianja, njegovih prijatelja: Slobodana
Jovanovia, Grola, Duia, Ilije ukanovia, koji su ga poznavali u razna vremena.
Imao sam prilike da o Balugu, sasvim intimno, sluam poneto i od izvesnih
naih dama, njegovih poznanica. Njihova imena, dabogme, treba da ostanu
nepomenuta. (Hou da kaem da o Balugu znam dosta.)
3
Balugdi nije mnogo spominjao svog oca. Njegov kompleks bila je njegova mati.
O njoj je priao, tuno.
Balug nije mnogo priao ni iz svoga detinjstva. Njegova pria poinjala je uvek
tek kod onog novinarskog lanka: RUITE DVOR, zbog kojeg je morao da bei iz
Beograda.
Emigracija je, u ono vreme, poinjala kod Zemuna. Balugdija je zatim bio
emigrant u Beu, u enevi, a proveo je due i u Minhenu, kao agent pretendenta
na srbijanski presto, Petra Karaorevia. Bio je knezu neka vrsta sekretara.
Prva ena Balugova bila je enevljanka, ki jednog konsijera. Vrlo lepa. Sa njom
je imao, dva sina i oba su umrla. Stariji, Raul, godinama se, tako rei,
raspadao na rukama svoga oca. Balug ga je, u Berlinu, spominjao skoro svakog
dana. (Gubitak dece, ini mi se, imao je na karakter Baluga, presudnog uticaja.)
Docnije, ta ena ga je napustila i otila za jednog bugarskog generala. Ne bi se
moglo rei da se Balug trudio da tu enu sauva. Naprotiv, on je terao egu sa
idejom braka i igrao ulogu nekog srpskog princa zla. Meutim, ja tvrdim, ne
bez razloga, da je Balug tu enu oboavao i da je Balug samo izigravao nekog,
naeg, Bazarova.

4
Balugdi je, prema prianju Slobodana Jovanovia, njegovog druga iz kolskih
klupa, ve u koli postao socijalista. (Ja mislim da je docnije hteo da bude neka
vrsta naeg Karla Kauckoga.)
italac, danas, i kad bi hteo, ne bi mogao, na osnovu politikih dokumenata, da
rekonstruie ideologiju tog socijalizma kod nas. Po mom miljenju, atmosferu i
ljude tog vremena kod nas, sauvala je bolje, literatura, na primer, roman Pred
zoru.
Jasnije se vidi Balugdiev novinarski rad, tog vremena. Iako sad to nema
nikakvog znaaja, pokazuje Baluga, kao oveka. Tu mi se, moram rei, ne
dopada, njegova saradnja sa bekim, poluzvaninim novinama, onog doba. Na
primer, sa listom Nova slobodna tampa (sic): Neue freie Presse.
Kad bih ga pitao o tome, Balug bi brzo preao preko toga.
Kad je pretendent, Petar Karaorevi, posle ubistva poslednjeg Obrenovia,
postao kralj Srbije, uputio je imperatoru Francu Jozefu koji je bio u Austriji car, u
Ugarskoj kralj, dva telegrama. U jednom telegramu, kralj Srbije, uverava Franca
Jozefa, da e se truditi da se pokae dostojan njegovih [Franc-Jozefovih]
oseanja. U drugom, srpski se kralj zahvaljuje Francu Jozefu za: dobru volju koju
je Franc Jozef pokazao prema njegovom [Petrovom] ocu [knezu Aleksandru
Karaoreviu].
Iako su se takvi, pozdravni telegrami, pri stupanju na presto, i drugde, stilizovali
banalno, meni se ini da je to, to je u ta dva telegrama reeno: malo mnogo.
(Vie nego to je bilo potrebno.)
Krivi za to mogu biti trojica: Pai, ili kraljev roak Jaa Nenadovi, ili Balugdi. Ja
sam sklon da verujem da je Balug.
Kad bih razgovor navodio na to, on bi i preko toga preao.
Un point noir.
5
Balugov socijalizam, kao i sav srbijanski socijalizam, toga doba, bio je ruskog
porekla. Balug je na to nadovezao ideologiju socijalista iz Bea. On je bio
poznanik, godinama, mnogih austrijskih i nemakih socijalista. Pun njihovih ideja i
stalan italac njihovih novinarskih lanaka i knjiga.
Njegove veze ile su do Balplaca (austrijsko Ministarstvo inostranih poslova). To
ne znai da mislim da je bio njihov agent. Daleko od toga. (Traio je samo
podrke, kad bi bio opozicija.)
Pored Piona (Jovana Jovanovia), docnijeg poslanika Srbije u Beu, Balugdi je
bio, sasvim sigurno, najbolji poznavalac austrijske, zvanine, politike, u Beogradu.
italac moda misli da je onda dobro, to je poslat u Berlin, za poslanika? To
izgleda u prvi mah logino, ali u spoljnoj politici, sve to je logino, ne mora
uvek da valja.

Balug se, pri stupanju na presto Petra Karaorevia, vratio u Beograd, kao neka
vrsta kneevog sekretara, a ve godine 1904. postao je ef Presbiroa. Uao je u
diplomatiju, kao sekretar poslanstva kraljevine Srbije, u Carigradu, 29. juna 1906.
Bio je od prvog trenutka protivnik partije koja je vladala, radikala, i umean u
borbu oko penzionisanja oficira zaverenika, koji su ubili poslednjeg Obrenovia.
Zatim je uleteo u svau oko pitanja naoruanja. Traio je od kralja da likvidira
Paia. Pai je likvidirao njega.
6
Kad sam ja doao kod Baluga god. 1928, austrijska ideologija, ba je bila poela
da vaskrsava u Berlinu, iz pepela. Balug, koji je Austriju, i Balplac, znao dobro,
nije hteo to da vidi. Veli, to su ludorije jednog pesnika.
Austro-Ugarska je zauvek mrtva i Austrije vie nema. Balugdi je verovao, i u
spoljnoj politici, u snagu bekog socijalizma, u snagu berlinskog socijalizma,
uopte u snagu socijalizma.
Veli, nee vie biti rata.
Nije hteo ni da uje da opservira i reakcionarne snage, koje su se pomaljale u
Berlinu, iza socijalizma. Nije dozvoljavao da mu se kvari iluzija. (Ona koja je
najopasnija, ona koju starci nose, iz mladosti, u srcima.)
Njegovo poznavanje BIVE Austrije najvie mu je smetalo u pravilnoj oceni
savremenog Berlina.
7
Balug je bio god. 1907. postavljen za naeg generalnog konzula u Skoplju, u
Turskoj onog vremena. Kad sam ga pitao, o tom dobu, on je priao kao da ita
romane pisca koji se zvao Paul de Kock. On je na Kosovu, u ono doba, imao da se
nosi sa konzulima velikih sila i sa naim komitama.
(Dobro je stojao, meutim, kod mladoturaka.)
Prema Balugovom prianju, komite nisu bile idealni borci, i on je priao vrlo runo
o komitama. Nae diplomate, veli, nemaju nimalo dobro miljenje o komitama.
Velim, trebalo bi da ujemo i miljenje komita, o naim diplomatama!
U doba moje rane mladosti, naroito se bio prouo komitski vojvoda Gligor i ja
sam ga oboavao kao junaka, gorskog cara, i muenika. Balug mi ree, zato, to
ga poznajem samo iz preanskih kalendara. Ja sam na to podviknuo svom
ministru i on je, najzad, priznao da je i meu komitama bilo idealista. Tvrd, prsat,
u svom belom, seoskom, suknu, Gligor mi tako osta ist i svetao i posle Balugovih
lakrdija, a kad sam, docnije, pitao o tome jednog drugog konzula sa Kosova,
Rakia, on mi je rekao, da ja imam pravo, a ne Balugdija. Bilo je, razume se,
i meu komitama, poltrona, ali je komitska akcija protiv Turske niz dubokih patnji
za narod toga kraja. (Ne znate Vi Balugdia, govorio mi je Raki, on je veliki
sentimentalac, ali voli da tera egu.)
Raki mi je priao da je Balug, kraj sveg tog poganog svog jezika, bio odlian
konzul u Skoplju onog vremena. Veli, vrio je svoju dunost neustraivo, a
prenosio zlato, i bombe (!), u nedrima, kao da je bila re o krukama. Radio je
Balug i sa Albancima. ak i za vreme prvog svetskog rata. (U Turinu imao je tajne

sastanke sa Isom Boljetincem.) I zaista, ja sam mu nalazio trag u stranim

diplomatskim dokumentima, u svim intrigama Balkana.
8
Za vreme rata na Balkanu, god. 1912. Balug je bio ef Presbiroa u srbijanskoj
Vrhovnoj komandi, njen izaslanik u Drau, zatim izaslanik Ministarstva inostranih
dela u Elbasanu itd. Da su tampane njegove depee iz tog vremena, bila bi to
interesantna knjiga.
Decembra god. 1913. poslat je u Atinu, kao izvanredni poslanik II klase. (Tada je i
sam ve bio velika Atina!)
Apis, Crna ruka, Bela ruka, solunski proces, streljanje solunskih zaverenika,
sve su to, posle, za vreme svetskog rata, burna poglavlja iz ivota tog oveka.
(BALUGDI JE ODNEO U GROB MNOGE TAJNE SOLUNSKOG PROCESA.)
Kad sam ga pitao o tome, on bi obino poeo da pria, kao i Sl. Jovanovi, o
seksualnim podvizima pukovnika Dragutina Dimitrijevia Apisa. Veli, ne valja
priati knjievnicima, oni posle SVE napiu. (A Balug nije mario da se SVE napie
iz njegovih pria, i, iz njegovog ivota.)
Iz prvog svetskog rata, Balug je nosio, kao to rekoh, uverenje, da je on pravi
tvorac solunskog fronta. Veli, on je bio dobar prijatelj francuskog poslanika u Atini,
koji je opet bio dobar prijatelj Brijana. Kad je stvar bila svrena, on, Balugdi, bio
je prvi kome je stvar bila poznata. On je obavestio prestolonaslednika Aleksandra,
koji je, kae, skoio sa svoga mesta, i poljubio ga.
Ta iluzija, to zadovoljstvo, to uverenje, da je on tvorac nekog saveza, ili ugovora,
postojalo je kod mnogih, i naih, i stranih, diplomata. Ono ima formu, prvo, fame,
zatim fiks-ideje, najzad postaje neka vrsta tihog ludiia, a katkad obuhvata i nie
inovnike Ministarstva spoljnih poslova.
Balug je bio naroito kod kue u intrigama oko Soluna. On je preko svojih
agenata, za vreme balkanskih ratova, saznao za tajne pregovore, na na raun,
meu Bugarima i Grcima. U jednoj depei iz Soluna, Balug je uinio predlog da
mu se dozvoli da isfabricira nekoliko depea bugarskog egzarhata (!). Veli,
doznao je od Bugara, ta nude Grci Bugarima, a od Grka, ta Bugari nude Grcima.
Balugdija zatim javlja: da su Grci reili da prime ponudu Bugara.
U vezi sa Solunom je i njegova brana tragedija. O tome je priao bez ustezanja,
kako se valjda prialo samo u pariskoj Operi, posle bala, u drutvu balerina, u
doba Mopasana. Njegova pria o stvaranju solunskog fronta zavravala se
enidbom francuskog komandanta, generala Saraja, devojkom mnogo mlaom,
i seksualnim komplikacijama, oko toga.
Iz vremena odmah posle rata, Balug je nosio u sebi veliku mrnju na generala
Petra ivkovia i Svetozara Pribievia.
italac e videti dokle je ta mrnja odvela Baluga, posle dravnog udara od 6.
januara god. 1929. to se tie Pribievia, njega je omrznuo, izgleda, kad je kralj
Aleksandar, jednog dana, pri ruku, u dvoru, prosto oterao Balugdia sa
njegovog mesta i posadio na to mesto, Pripca. Kralj je, veli, bio sasvim zaljubljen
u Pripca.

9
Balugdi je u Rim, za poslanika, otiao 9. februara god. 1926. a u Berlin je
premeten 2. februara 1927.

Milo Crnjanski
Nastavie se