K. G.

J U N G

O PSIHOLOGIJI
NESVESNOG
S nemakog preveli
DESA i dr PAVLE MILEKI

MATICA

SRPSKA

Izvori originala
C. G. Jung
GESAMMELTE WERKE
Walter-Verlag AG, Olten, 1971

I
O PSIHOLOGIJI NESVESNOG

I
PSIHOANALIZA
Lekaru, takozvanom nervnom lekaru, neop
hodna su psiholoka znanja ako hoe da pomogne
svojim pacijentima; poto su neurotske smetnje, u
svakom sluaju sve ono to se oznaava kao neuro
za, histerija, itd. psihikog porekla, logino da zahtevaju psihijatrijski tretman. Hladna voda, svetlost,
vazduh, elektrina struja itd. imaju prolazno dejstvo,
ponekad su ak bez ikakvog dejstva. Ono od ega bo
lesnik pati je dua, i to njene najkomplikovanije i
najvie funkcije koje ovek jedva da se usuuje da
ubraja u podruja medicine. Ovde lekar mora da bu
de i psiholog, to jest poznavalac ovekove due.
Nekada, to jest pre skoro pedeset godina, psiho
loko obrazovanje lekara bilo je zapravo vrlo loe.
Njegov psihijatrijski udbenik sasvim se ograniavao
na kliniko opisivanje i sistematizaciju duevnih bo
lesti, dok se psihologija, koja se predavala na univer
zitetima, sastojala ili od filozofije ili takozvane ekspe
rimentalne psihologije, koju je inaugurisao Vunt
OVundt). Iz Sarkoove kole Salpetrier u Plarizu poti
u prvi podsticaji psihoterapije neuroza: Zane (Janet)
je zapoeo svoja epohalna istraivanja o psihologiji
1

1902.

Grundziige der physiologischen Psychologie, 5. izd.,

* L'Automatime psychologique, 1889; Nevroses et Iees

fbces. 1898.

neurotskih stanja a Bernem (Bernheim) je sa Veli

kim uspehom ponovo prihvatio svojevremeno zabo
ravljeni Liebolov (Liebault) predlog leenja neuroza
sugestijom. Sigmund Frojd je preveo Bernemovu
knjigu dobivi iz nje odluujue podsticaje. Tada jo
nije postojala psihologija neuroza i psihoza. Frojd
je bio taj kome pripada besmrtna zasluga za postavku
osnova psihologije neuroza. Njegovo uenje je pro
isteklo iz iskustva praktinog tretmana neuroza, to
jest iz primene metode koju je on oznaavao kao
psihoanaliza.
3

Pre nego to preem na blie izlaganje stvari

moram neto rei o njenom odnosu prema dosada
njoj nauci. Ovde doivljavamo udnovatu igru, koja
ponovno potvruje primedbu Anatola Fransa: Les
savants ne sont pas curieux. Prvi vei rad na ovom
podruju jedva da je imao odjeka, iako je izneo sa
svim novo shvatanje neuroza. Nekoliko autora su iz
razili svoje slaganje sa iznetim nastavljajui na sledeoj stranici da svoje sluajeve histerija izlau na
stari nain. Oni su se ponaah otprilike tako kao kada
ovek pohvalno prihvata ideju ili injenicu o okru-
glom obliku zemlje, a da pri tom mirno nastavlja
da zemlju opisuje kao plou. Sledee Frojdove publi
kacije ostale su nezapaene, iako su iznosile zapaa
nja od nesagledivog znaaja upravo za podruje psi
hijatrije. Kada je Frojd 1900. napisao prvu stvarnu
psihologiju snova* (prethodno je na ovom podruju
carovala mrkla tama), zapoelo je ismejavanje, a
kada je oko 1905. zapoeo da rasvetljava psiholo
giju seksualnosti, zaule su se grdnje i psovke. Ovo
ueno opte silno negodovanje nije bilo bez znaaja
u stvaranju neobinog publiciteta Frojdove psiholos

* Hippolyte Bernheim, De la Suggestion et de ses Appli

cations d la Therapeutique, 1886. Nemako izdanje u prevodu
S. Frojda: Die Suggestion und ihre HeiliDirkung, 1888.
A. A. Liebault: Du Sommeil et des etats analogues
consideres au point de vue de l'action du moral sur le physique, 1866.
Breuer und Freud: Studien ilber Hysterie, 1895.
Die Traumdeutung, 1900.
Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie, 1905.
4

gije, poznatosti koja je daleko prevazilazila granice

naunog interesovanja.
Zbog toga ovu novu psihologiju moramo poblie
sagledati. Ve u Sarkoova vremena znalo se da je neurotski simptom psihogen, to jest da potie iz psihe.
Znalo se takoe, zahvaljujui radovima kole iz Nansija, da se svaki histeriki simptom moe provocirati
sugestijom. Isto tako se znalo, zahvaljujui Zaneovim
istraivanjima, za psihomehaniku uslovljenost histerinih ispada, kao to su anestezije, pareze, para
lize i amnezije. Ali nije se znalo kako histerian sim
ptom proizilazi iz psihe, to jest kakvo mu je poreklo;
bile su potpuno nepoznate psihike kauzalne poveza
nosti. Poetkom osamdesetih godina nainio je dok
tor Brojer (Breuer), stari beki praktiar, jedno ot
krie koje je zapravo postalo poetak nove psiholo
gije. On je leio mladu, vrlo inteligentnu pacijentkinju, koja je patila od histerije i to, izmeu ostalih, od
sledeih simptoma: spastina (kruta) oduzetost desne
ruke, povremeni absansi ili sumrana stanja, mo
gunost govora je izgubila toliko to vie nije vladala
maternjim jezikom ve je mogla jo samo da se izra
ava engleski (takozvana sistematska afazija). Svoje
vremeno se pokuavalo da se postave anatomske teo
rije ovog poremeaja, iako u modanoj lokalizaciji
funkcije ruke nije bilo nikakvog poremeaja ve je
ovaj deo bio kao kod normalnog oveka. Simptomatologija histerije je prepuna anatomskih nemoguno
sti. Jedna dama, koja je zbog histerike afekcije pot
puno izgubila sluh, imala je obiaj da peva. Jednom,
kada je pacijentkinja upravo pevala jednu pesmu,
njen lekar je neprimetno seo za klavir i poeo tiho
da je prati; pri prelasku s jedne strofe na drugu iz
nenada je promenio tonski red, na ta je pacijentki
nja ne primeujui pevala dalje u promenjenom redu.
Dakle: ona uje i ne uje. Razliiti oblici sistemat
skog slepila daju sline fenomene. Jedan ovek pati
od kompletnog histerikog slepila. Tokom terapijskog
postupka ponovo mu se vraa vid ali najpre i za due
vremena samo parcijalno: on naime, vidi sve osim
ljudskih glava. Sve ljude u okolini vidi bez glave.
9

Dakle, on vidi i ne vidi. Na temelju velikog broja

ovakvih iskustava dolo se do zakljuka da samo bo
lesnikova svest ne vidi i ne uje, a da je inae ulna
funkcija sasvim u redu. Ovo injenino stanje direk
tno protivurei sutini organskog poremeaja, koji je
uvek udruen sa oteenjem funkcije.
Posle ove ekskurzije vratimo se Brojerovom slu
aju. Nisu bili prisutni organski uzroci poremeaja,
stoga je sluaj imao shvatiti kao histerian, to jest
psihogen. Brojer je primetio da se pacijentkinja, ako
bi joj omoguio da pria tokom vetaki proizvedenih
ili spontanih sumranih stanja, kada su joj navirale
fantazije i reminiscencije, nekoliko sati posle ovoga
oseala znatno lake. Ovo zapaanje je planski kori
stio u daljem postupku. Pacijentkinja je za ovo iz
nala ime talking cure ili u ali chimnev sweeping.
Pacijentkinja se razbolela tokom nege njenog na
smrt bolesnog oca. Razumljivo da su se njene fantazije
uglavnom bavile ovim uzbudljivim vremenom. Remi
niscencije iz tog perioda ponovo su se javljale sa fo
tografskom tanou i to do poslednjeg detalja jasno
u tolikoj meri da je ovek morao da pretpostavi da
budno seanje nikada ne bi bilo u stanju da reprodukuje tako plastino i tano. (Ovo povienje mogu
nosti seanja koje se ne retko javlja u stanjima su
ene svesti naziva se hipermnezija). Ispostavljaju se
udne stvari. Jedna od mnogih pria glasi otprilike
ovako:
Jednom se nou probudila u velikom strahu za
visoko febrilnog bolesnika, napregnuta od iekiva
nja, poto se oekivao hirurg iz Bea koji je trebalo
da izvri operaciju. Majka je otila na kratko, a Ana
(pacijentkinja) je sedela pored bolesnike postelje, sa
desnom rukom prebaenom preko naslona stolice. Za
pala je u stanje budnog sanjarenja i videla kako se
sa zida ka bolesniku pribliava zmija da bi ga ujela.
(Vrlo je verovatno da je u vrtu iza kue stvarno
bilo zmija od kojih se devojka ranije uplaila a koje
su joj sada dale halucinatorni materijal). Htela je da
10

otera zmiju ali je bila kao oduzeta; desna ruka, pre

baena preko naslona bila je utrnuta, anestetina i
paretina, a kada ju je zagledala, prsti su se pretvo
rili u male zmije sa mrtvakim glavama. Verovatno
je pokuavala da zmiju otera oduzetom desnom ru
kom. Na ovaj nain anestezija i oduzetost ruke aso
ciram su sa halucinacijom zmije. Kada je ova nestala;
u strahu je htela da se pomoli; meutim, otkazao joj
je svaki govor, sve dok se najzad nije setila jedne
engleske deje pesmice, tako da je na ovom jeziku
mogla dalje da misli i da se moli.
To je bila scena u kojoj je dolo do oduzetosti i
poremeaja govora; zajedno sa prepriavanjem ove
scene odstra.jen je i poremeaj. I na ovaj nain treba
da je sluaj uopte izleen.
Ovde se moram zadovoljiti sa ovim primerom. U
citiranoj Brojerovoj i Frojdovoj knjizi nalazi se obilje
slinih primera. Shvatljivo je da su scene ove vrste
vrlo delotvorne i upeatljive i zbog toga je ovek
sklon da im pridoda i kauzalno znaenje u nastanku
simptoma. Tada dominantno miljenje o histeriji, po
teklo iz Engleske preko uenja o nervous shock a
koje je energino zastupao Sarko, bilo je sklono da
objasni Broj ero vo otkrie. Odatle je proistekla tako
zvana traumatska teorija, koja je tvrdila da histerini
simptom i ukoliko je oboljenje sastavljeno od tak
vih simptoma, kao i histerija uopte, potie od duev
nih ozleda (trauma), iji se utisak, trag nesvesno odr
ava godinama. Frojd, koji je u poetku bio Brojerov
saradnik, mogao je obilato da potvrdi ovo otkrie. Po
kazalo se da nijedan od stotina histerinih simptoma
ne nastaje sluajno, ve da je uvek uzrokovan psi
hikim doivljajima. Tako je novo shvatanje otkrilo
iroko polje empirijskog rada. Meutim, Frojdov is
traivaki duh nije mogao dugo da se zadri na ovoj
povrini, poto su ve iskrsli dublji i tei problemi.
Oigledno je da ovakvi trenuci jakog straha, kakav je
doivela Brojerova pacijentkinja, mogu da ostave
trajan utisak. Ali kako je dolo do toga da je uopte
doivela takve trenutke koji su u sebi ve nosili peat
bolesnog? Da li ih je podstakla naporna nega bole11

snika? U tom sluaju slino bi se moralo deavati

znatno ee, poto na alost ima mnogo negovateljica koje naporno rade a njihovo nervno zdravlje nije
uvek na zavidnoj visini. U medicini postoji izvanre
dan odgovor na ovo pitanje; kae se: Iks u raunu je
dispozicija. Covek je disponiran za ovakve stva
ri. Ali Frojdov problem je bio: u emu se sastoji ova
dispozicija? Ovo pitanje je logino dovelo do istra
ivanja predistorije psihike traume. Cesto se via
kako uzbudljive scene razliito deluju na zainteresovane, ili kako stvari koje su nekom indiferentne ili
ak prijatne, kod drugoga stvaraju najveu odvrat
nost pomislimo samo na abu, zmiju, mia, maku
itd. Deava se da ene mirno asistiraju krvavim ope
racijama a da pri dodiru make zadrhte celim telom
od straha i gaenja. Poznavao sam sluaj jedne mlade
dame, koja je patila od teke histerije nastale zbog
iznenadnog straha. Jedne veeri bila je u drutvu i
oko 12 asova nekoliko poznanika su je platili kui,
kada su iznenada od pozadi naila jedna kola u brzom
kasu. Drugi su skoili u stranu, ona je, meutim, ne
ma od straha ostala nasred ulice i potrala ispred ko
nja. Koija je pucao biem i psovao; ali nita nije
pomoglo, ona je trala ulicom koja je vodila na most.
Tu ju je izdala snaga i, da ne bi dospela pod konje,
u oajanju je pokuala da skoi u reku, ali su je zadr
ali prolaznici. Ista ova dama u Petrogradu onog kr
vavog 22. januara 1905. g. sluajno se nala u jed
noj ulici koju je upravo oistila vojska puanom
vatrom. Desno i levo od nje padali su mrtvi i ranjeni,
ona, meutim, sa neuvenim mirom i najbistrija duha
mugnula je kroz jednu kunu kapiju i izala na dru
gu ulicu. Ovi uasni trenuci nisu prouzrokovali ni
kakve dalje smetnje. Posle ovoga oseala se sasvim
dobro, ak raspoloenija nego obino.
Principijelno slino ponaanje moe se esto posmatrati. Iz toga se neminovno namee zakljuak da
intenzitet jedne traume po sebi oigledno poseduje
malo patogenog znaaja, ve da mora imati posebnog
znaaja za pacijenta; to jest nije ok po sebi koji pod
svim uslovima deluje patogeno, ve on mora, da bi
12

stupio u dejstvo, da pogodi posebnu psihiku dispo

ziciju koja se po prilici sastoji u tome to pacijent
oku nesvesno pridaje specifino znaenje. Ovim je
naen klju kojim se moe .resiti tajna dispozicije.
Ostaje nam, dakle, pitanje: koji su posebni uslovi sce
ne sa kolima? Strah se javio kada je dama zaula to
pot konja i za trenutak to joj je izgledalo kao zla
kob, kao da to znai njenu smrt ili inae neto stra
no; tada je ve sasvim izgubila prisebnost.
Dejstveni momenat potie na izgled od konja.
Dispozicija pacijentkinjina da na ovaj beznaajni do
gaaj reaguje na ovako neuraunljiv nain mogla bi
dakle da se sastoji u tome da za nju konji znae neto
posebno. Dalo bi se pretpostaviti da je ona, recimo,
nekada doivela neto opasno sa konjima. To je stvar
no tano, poto je kao sedmogodinje dete doivela
da su se tokom etnje sa koijaem poplaili konji i
u divljem trku pojurili prema obali duboke reke. K o ija je iskoio iz kola i doviknuo joj da i ona iskoi,
ali ona, u samrtnom strahu, nije mogla da se odlui.
Ipak je uspela da blagovremeno iskoi, dok su
se konji zajedno sa kolima sjurili u duboku reku.
Da ovakav dogaaj ostavlja duboke utiske, ne
mora da se posebno dokazuje. Ipak ovo ne ob
janjava zato je kasnije usledila jedna tako bes
mislena reakcija na sasvim bezazlenu najavu sli
ne situacije. Do sada znamo samo toliko da je
kasniji simptom imao svoju predigru u detinjstvu.
Ali ostaje u tami ono patoloko u svemu tome. Da bi
se prodrlo u ovu tajnu, potrebno je poznavanje jo
nekih injenica. Naime, sa sve veim iskustvom ispo
stavilo se da u svim sluajevima podvrgnutim analizi,
pored traumatskog dogaaja u ivotu postoji i poseb
na vrsta poremeaja, koja ima svog korena u podru
ju erotike. Kao to je poznato ljubav je rastegljiv
pojam koji dopire od neba do pakla a u sebi objedi
njuje dobro i zlo, uzvieno i nisko. Ovo saznanje do
velo je do znatnog zaokreta u Frojdovom shvatanju.
Ako je ranije, vie ili manje pod uticajem Brojerovog uenja o snovima, uzrok neuroza traio u trau
matskim doivljajima, sada je teite problema pre13

neo na sasvim drugo mesto. To emo najblie ilustrovati naim sluajem. Mi dodue razumemo da konji
u ivotu pacijentkinje mogu igrati posebnu ulogu, ali
ne razumemo kasniju tako preteranu i neumesnu re
akciju. Patoloki neobino u ovoj prii sastoji se u
tome to su to bezazleni konji od kojih se plai. Ako
se setimo zakljuka da esto, pored traumatskog do
ivljaja, u podruju erotike postoji neki poremeaj,
onda bi u ovom sluaju trebalo potraiti da li u ovom
pogledu ovde postoji neto neobino.
Dama poznaje mladog gospodina sa kojim namerava da se veri; ona ga voli i nada se da e biti srena
sa njim. Inae izvan ovoga nita drugo se ne moe
otkriti. Ali istraivanje ne srne da se zaustavi pred
negativnim nalazom dobij enim pomou povrnog is
pitivanja. Postoje indirektni putevi tamo gde direktni
put ne vodi cilju. Stoga se ponovo vratimo onom ud
novatom trenutku kada je dama potrala pred konji
ma. Raspitajmo se o sastavu drutva i kakav je to bio
sveani povod u kome je ona upravo uzela uea:
to je bila oprotajna veera u ast njene najbolje pri
jateljice koja je zbog nerv :e odlazila na due vreme
u inostrano leilite. Prijateljica je udata i, kako smo
uli, srena; takoe je i majka jednog deteta. U po
datak da je srena moemo posumnjati, jer da je to
stvarno sluaj, po svoj prilici ne bi imalo nikakvog
razloga da bude nervozna i da ide u leilite. Nastav
ljajui sa pitanjima na ovom mestu, saznao sam da je
pacijentkinja, kada su je stigli njeni poznanici, vra
ena u kuu njene prijateljice kod koje je bila na
veeri, poto je to bila najblia prilika da je smeste
u ove pozne sate. Ovde su je tako iscrpljenu vrlo
prijateljski primili. Na ovom mestu pacijentkinja je
prekinula njeno izlaganje, zbunjena i u nedoumici
pokuavala je da nae neku drugu temu razgovora.
Oigledno se radilo o nekoj neprijatnoj reminiscen
ciji, koja je iznenada iskrsla. Posle savlaivanja pacijentkinjinog tvrdokornog otpora ispostavilo se da
se one noi desilo jo neto udnovato. Ljubazni do
main joj je vatreno izjavio ljubav, to je dovelo do
situacije koja bi se, s obzirom na putovanje njegove
14

supruge, mogla smatrati tekom i neprijatnom. Na

vodno ova ljubavna izjava dola joj je kao grom iz
vedra neba. Meutim, ovakve stvari obino imaju
svoju predistoriju. Posao sledeih nedelja sastojao se
od toga da se ieprka deo po deo ove ljubavne prie,
dok se nije dobila celina koju bih otprilike skicirao
ovako.
Kao dete pacijentkinja se ponaala kao deak,
volela je samo grube deake igre, ismejavala sopstveni pol i izbegavala svaku vrstu enskog posla ih
zabave. Posle puberteta, kada su joj se pribliili
erotski problemi, poela je da izbegava drutvo, mrzela i prezirala sve ono to je makar i udaljeno podsealo na bioloku odreenost oveka i ivela u svetu
fantazija koji nije imao niega zajednikog sa stvar
nou. Tako je do svoje 24. godine izbegla sve one
male avanture, nadanja i iekivanja, koja inae i
pokreu enu u ovo ivotno doba. Tada se, meutim,
blie upoznala sa dva gospodina, trebalo je da oni
probiju otvore u trnovoj ivici koja je izrasla oko nje.
Gospodin A bio je suprug njene tadanje najbolje
prijateljice; gospodin B je bio njegov neoenjeni pri
jatelj. Oba su joj se sviala. Ipak uskoro joj je iz
gledalo da joj se ipak gospodin B znatno vie svia.
Usled toga uskoro je dolo do prisnijeg odnosa izme
u nje i gospodina B i ve se govorilo o mogunosti
veridbe. Preko svoje veze sa gospodinom B i preko
prijateljice esto je dolazila u dodir sa gospodinom A,
ije ju je prisustvo neobjanjivo uzbuivalo i inilo
nervoznom. U ovo vreme pacijentkinja je uzela uea
u jednom veem drutvenom skupu. Tu su bili prisutni
i njeni poznanici. Ona je bila zamiljena i odsutno
se igrala sa prstenom koji je iznenada ispustila, tako
da se otkotrljao pod sto. Oba gospodina su poeli da
ga trae; gospodinu B je uspelo da ga nae. On joj
ga je navukao na prst uz znaajan osmeh govorei:
Vi znate ta to znai? U tom trenutku ju je obuzelo
udnovato, neodoljivo oseanje; strgla je prsten sa
prsta i bacila kroz otvoreni prozor. Razumljivo da je
zbog ovoga nastala vrlo neprijatna situacija tako da
je ona uskoro, vrlo neraspoloena, napustila drutvo.
15

Ne tako dugo posle ovoga hteo je takozvani sluaj da

pacijentkinja provede letnji odmor u jednom odma
ralitu gde su bili i gospodin i gospoa A. Tada je
gospoa A ve vidljivo bila nervozna, zbog ega je
ee ostajala kod kue. Stoga je pacijentkinja bila
u situaciji da se sama eta sa gospodinom A. Jednom
su se vozili malim amcem. Ona je bila nepaljivo
vesela i iznenada je pala preko ivice u vodu. Gospo
dinu A, poto nije umela da pliva, uspelo je da je s
mukom, skoro bez svesti, spase i vrati u amac. Tada
ju je poljubio. Ovim romantinim dogaajem veza je
bila vrsto zapeaena. Ali pacijentkinja nije dozvo
lila da dubina ove strasti dopre do svesti, oigledno
stoga to je oduvek navikla da proe pored ili, bolje
reeno, da pobegne od ovakvih utisaka. Kao izgovor
pred samom sobom sve energinije je insistirala na
veridbi sa gospodinom B i svakodnevno se uveravala
da je gospodin B voli. Ova neobina igra razumljivo
da nije umak!a otrom oku enske ljubomore. Gospo
a A, njena prijateljica, oseala je ovu tajnu i to ju
je muilo, stoga je i rasla njena nervoza. Tako je
dolo do potrebe da gospoa A mora da otputuje u
inostranstvo zbog leenja. Prilikom oprotajne vee
re naoj bolesnici javio se zao duh i apnuo: Noas
je on sam; neto ti se mora desiti da bi dola u nje
govu kuu. I stvarno se tako i desilo zbog neobi
nog ponaanja dola je u njegovu kuu i ona je posti
gla ono to je traila.
Posle ovog objanjenja svako e biti sklon da
pretpostavi da samo avolska rafiniranost moe da
smisli i pokrene ovakav splet okolnosti. U rafinira
nost se ne moe sumnjati, ipak je sumnjiva njena
moralna vrednost, poto moram da naglasim da uopte nije bila svesna motiva ove dramatine predsta
ve. Njoj je izgledalo kao da se itava pria odvija
sama od sebe, a da ona pri tom nije bila svesna bilo
kakvog motiva. Meutim, kroz itavu predistoriju je
oigledno da je nesvesno sve bilo orijentisano ka
ovom cilju, dok se svest trudila da dovede do veridbe sa gospodinom B. Nesvesna prisila da se ide
drugim putem bila je jaa.
16

Ponovo se vraamo naem poetnom razmatra

nju, naime pitanju, kakva je veza patoloke (odno
sno neobine, preterane) reakcije sa traumom. Na
osnovu ponovljenog iskustva doli smo do pretpostav
ke da i u ovom sluaju pored traume postoji i pore
meaj u podruju erotike. Ova pretpostavka je pot
puno potvrena i iz svega ovog smo nauili da tra
uma, koja navodno deluje kao prouzrokova bolesti,
nije nite vie do povod uz koji se neto prethodno
nije svesno manifestovalo, naime neki vani erotski
konflikt. Na taj nain trauma gubi svoje iskljuivo
znaenje, a na njeno mesto stupa mnogo dublje i obuhvatnije shvatanje, koje patogeno dejstvo vidi u erot
skom konfliktu.
Cesto se uje pitanje: zato treba da je upravo
erotski konflikt uzrok neuroze, a ne moda neki drugi
konflikt? Na to se moe rei: niko ne tvrdi da tako
treba da bude; meutim, ispostavilo se da je to esto
sluaj. Uprkos svim Ijutitim i suprotnim uveravanjima ljubav sa svojim problemima i konfliktima je od
fundament alnog znaaja za ovekov ivot i, kao to
se esto ispostavlja posle briljivog istraivanja, od
daleko vee vanosti nego to i sluti individua.
8

Zbog toga je teorija o traumi tretirana kao zastarela, poto sa uvidom da nije trauma ve skriveni
erotski konflikt koren neuroze, trauma gubi svoje ka
uzalno znaenje.'

U njenom prirodnom irokom smislu, koji ne obu

hvata samo seksualnost. Time nije reeno da je erotika i
njeni poremeaji jedini izvor neuroza. Poremeaj ljubavi mo
e biti sekundarne prirode i uslovljen dubljim uzrocima.
Ima i drugih mogunosti da ovek postane neurotian.
* Izuzetak su prave neuroze zbog oka, kao ok usled
eksplozije granate, Railway spine, itd.
8

Jung, Odabrana dela, II

17

II
TEORIJA EROSA
Sa shvatanjem, opisanim u prethodnom poglav
lju, na neoekivan nain odgovoreno je na pitanje
traume, meutim, odmah se stalo pred problemom
erotskog konflikta koji, kao to je pokazao na primer, sadri mnotvo nenormalnih elemenata, koji se
na prvi pogled ne mogu uporediti sa obinim erot
skim konfliktom. Pre svega je upadljivo i skoro neverovatno, da je samo prividnost svesna, dok stvarna
strast pacijentkinje ostaje skrivena. U ovom sluaju
se ne moe osporiti da je stvarna veza ostala u tami,
dok je samo privid dominirao u vidnom polju svesti.
Ako evu injenicu formuliemo teorijski, onda bi to
neuroze postoje dve tendencije,
koje su meusobno u striktnoj suprotnosti i od kojih
je jedna nesvesna. }Ova reenica je namerno formulisana vrlo uopteno; poto time elim da istaknem da
je morbidni konflikt dodue lini momenat, ali isto
vremeno u individui oigledno postojei konflikt ljud
ske prirode, poto je neslaganje sa samim sobom uopte znak kulturnog oveka. Neurotiar je samo pose
ban sluaj oveka nesaglasnog sa samim sobom, koji
treba da u sebi sjedini prirodu i kulturu.
Kao to je poznato kulturni proces se sastoji od
progresivnog sputavanja animalnog u oveka; to je
proces domestifikacije koji se ne sprovodi bez po
bune od strane slobodoljubive ivotinjske prirode. S
18

vremena na vreme to se kao zanos iri kroz oveanstvo sputano kulturnom prisilom: stari vek je doiveo
talas dionizijskih orgija prenetih sa Istoka, koje su po
stale bitni i karakteristini sastojak antike kulture,
a iji duh nije malo doprineo tome to se u brojnim
sektama i filozofskim kolama poslednjeg predhrianskog veka isposnitvo razvilo u stoiki ideal i da
iz politeistikog haosa onog doba proisteknu asketske
religije Mitre i Hrista. Drugi talas dionizijskog slo
bodoljubivog zanosa naiao je u renesansi preko Za
pada. Teko je procenjivati sopstveno doba. U nizu
revolucionarnih pitanja koja su se postavila tokom
poslednjih pedeset godina, iskrslo je i seksualno pi
tanje koje je prouzrokovalo itav rod nove literatu
re. U ovom pokretu bili su poetni koreni psiho
analize, ije je teorijsko formiranje na ovaj nain pretrpelo bitni jednostrani upliv. Niko nije sasvim nezavistan od savremenih strujanja. Od tada su sek
sualno pitanje gurnuli u pozadinu politiki i drugi
svetski problemi. Ali to nita ne menja osnovnu i
njenicu da se ovekova nagonska priroda stalno su
dara sa kulturnim ogranienjima. Ova dodue menjaju imena, ali sutina ostaje ista. Danas znamo jo i
to da nije uvek samo ivotinjska nagonska priroda
ta koja je nesaglasna sa kulturnom prisilom, ve su
to esto i nove ideje koje iz nesvesnog prodiru na
svetio dana i isto tako kao i nagoni dolaze u sukob
sa vladajuom kulturom. Danas bi se, na primer, lako
mogla postaviti politika teorija neuroza ukoliko je
ovek danas uglavnom uznemiren politikim strasti
ma, emu je seksualno pitanje bilo samo beznaaj
na predigra. Moda e se jo ispostaviti da je i poli
tiko samo prethodnica jo dubljeg religijskog potre
sa. Neurotiar uzima uea u aktuelnim strujanjima
a da toga nije svestan, i ove odraava u sopstvenim
konfliktima.
Neuroza je tesno povezana sa problemom vre
mena i zapravo predstavlja neuspeli pokuaj indivi
due da u samoj sebi rei opti problem. Neuroza je
podvojenost sa samim sobom. Razlog raspolutanosti
je kod veine ljudi to to bi svest elela da se dri
19

svog moralnog ideala, dok nesvesno stremi svom ne

moralnom (u sadanjem smislu) idealu, koga bi svest
elela da se odrekne. Ova vrsta ljudi su oni koji bi
hteli da budu pristojniji nego to u osnovi uzev jesu.
Ali konflikt moe biti i obrnut: ima ljudi koji su na
izgled vrlo nepristojni i sebe ni u emu ne sputavaju.
U osnovi uzev ovo je, meutim, samo grena poza;
poto se kod njih u pozadini nalazi moralna strana,
koja je dospela u nesvesno isto kao kod moralnog o
veka nemoralna priroda. (Stoga treba po mogustvu
izbegavati ekstreme, jer oni uvek pobuuju sumnju
na suprotnost).
Ovo opte razlaganje potrebno nam je da bismo
bolje razumeli pojam erotskog konflikta. Odavde
emo razmatrati s jedne strane psihoanalitiku tehni
ku a s druge pitanje terapije.
Kod ove tehnike oigledno se radi o pitanju: kako
najkraim a ipak najboljim putem upoznati pacijen
tova nesvesna zbivanja? Prvobitna metoda bila je hipnotina: ili ispitivanje u stanju hipnotike koncen
tracije ili spontana produkcija fantazije od strane pa^
cijenta (u ovakvom stanju). Ova metoda se povreme
no jo primenjuje ali je u poreenju sa sadanjom
tehnikom primitivna i esto nedovoljna. Druga me
toda potekla je sa Cirike psihijatrijske klinike: tako
zvana asocijativna metoda.' Ova metoda na egzaktan
nain pokazuje postojanje konflikta u obliku tako
zvanog kompleksa oseajno naglaenih predstava koje
se otkrivaju preko tipinih smetnji u eksperimentu.
lXH-najvanija metoda kojom se mogu upoznati pato
geni konflikti je, kao to je prvi pokazao Frojd, ana
liza snova.J
1

O snovima se moe rei da je od kamena koga

su odbacivali graditelji postao kamen temeljac. Sart,
taj nestalni i neugledni produkt nae due tek je u
Up. Jung, Diagnostische Assoziationsstudien, 1906. i
1910. Ges. Werke, Bd. 2.
Jung, Allgemeines zur Komplektheorie u: Vber psychische Energetik und das Wesen der Traume, 1948. Ges.
Werke. Bd. 2.
1

20

moderno vreme doiveo tako temeljno nipodatavanje. Nekada je cenjen kao najavljiva sudbine, opominja i teitelj, kao glasnik bogova. Sada ga kori
stimo kao izvetaa nesvesnog, on mora da nam oda
tajne koje su skrivane od svesti, a to san i ini sa za
uujuom potpunou. Manifestni san, tj. san ona
kvog kakvog se mi seamo, prema Frojdovom shvatanju je fasada na osnovu koje se ne moe nita za
kljuiti o unutranjosti kue, ve je ova briljivo skri
vena pomou takozvane cenzure sna. Ako nam sneva, pridravajui se izvesnih tehnikih pravila, is
pria pojedinosti svoga sna, ubrzo se ispostavlja da
njegova priseanja idu odreenim smerom i da se
centriraju oko izvesnog materijala koji je od linog
znaaja i odaje takav smisao koji se na prvi pogled
ne bi naslutio iza sna, koji je, meutim, kako se moe
dokazati pomou briljivog uporeivanja, u najfini
joj i najdetaljnijoj vezi sa fasadom sna. Ovaj posebni
smisaoni kompleks u kome se spajaju sve niti sna
predstavlja traeni konflikt u izvesnoj, prilikama uslovljenoj varijaciji. Neprijatno i inkompatibilno kon
flikta je, prema Frojdovom shvatanju, pri tom tako
prekriveno ili rasplinuto, da se moe govoriti o ispu
njenju elje. Svakako da je samo u retkim sluaje
vima posredTispunjenje oiglednih elja, kao kod ta
kozvanih snova usled somatskih drai, na primer kod
u snu doivljenog oseaja gladi, gde se elja za jelom
ispunjava snevanjem obilnog obroka. Isto tako neodlona misao da se sada mora ustati, koja je u su
protnosti sa eljom za daljim spavanjem, dovodi do
eljene smene predstave da se ve ustalo itd. Ali ni
izdaleka nisu svi snovi tako jednostavne prirode. Ima
neprijatnih elja koje ovek radije sebi ne bi priznao,
a upravo takve Frojd smatra pravim tvorcima snova.
Tako, na primer, erka neno voli majku; meutim
ona sanja da je majka, na erkinu ogromnu alost,
umrla. Prema Frojdovom shvatanju kod ove erke
postoji njoj samoj nesvesna, krajnje neprijatna elja
da njena majka, prema kojoj gaji potajno otpore, to
pre napusti ovaj svet. I kod najbesprekornije erke
mogu naii ovakvi prohtevi, protiv kojih se onda ona
21

estoko bori, ukoliko prete da se suvie esto i upor

no odravaju. Na izgled manifestni san ne sadri ispu
njenje elje, ve pre strahovanje ili brigu, dakle upravo suprotno od pretpostavljenog nesvesnog podsticaja. Ali poznato je da je preterana zabrinutost
vrlo esto i s pravom sumnjiva na svoju suprotnost
(svakako da e se kritiki italac zapitati: da li je za
brinutost, izloena u snu, preterana?) Ovakvih snova,
gde ispunjenje elje na izgled nije pravi trag, postoji
bezbroj, {ji-snu obraivani konflikt je nesvestan, isto
tako i pokuaj reenja koji proistie iz snajKod nae
snevaice stvarno je postojala tendencija da odstrani
majku, izraena jezikom nesvesnog to se kae: da um
re. Svakako da snevaicu ne moemo uiniti odgovor
nom za ovu tendenciju, poto, tano uzev, nije ona isf abrikovala san ve nesvesno. Ono sadri u sebi za sne
vaicu neoekivanu tendenciju da odstrani majku. Upravo injenica da sneva jednu ovakvu tendenciju po
tvruje da o njoj svesno ne razmilja. Ona uopte ne
razume zato bi majku trebalo odstraniti. No, poznato
nam je da izvestan sloj nesvesnogsadri sve ono to je
izgubljeno u reminiscencama seanja, i dalje sve ono
od infantilnih nagonskih podsticaja to nije moglo da
se upotrebi u kasnijem zrelom ivotnom dobu. Moe
se rei da veina onog to dolazi iz nesvesnog, pre
svega nosi karakter infantilnog tako i ova elja,
koja, naime, glasi vrlo jednostavno: Tata, zar ne,
kada mama umre, ti e se oeniti sa mnom? Ovaj
infantilni izraz elje je zamena za prisutnu postoje
u, ali u ovom sluaju snevaici iz jo nepoznatih raz
loga neprijatnu elju da se uda. Ova-pomisao ili pre
ozbiljnost odgovarajue namere je, kako se to kae
potisnuta u nesvesno i tu se nunim nainom izra
zila infantilno, poto se materijal koji stoji na raspo
laganju nesvesnom, najveim delom sastoji od infan
tilnih reminiscencija.
U naem snu na izgled se radi o infantilnom
podsticaju ljubomore. Snevaica je u neku ruku za
ljubljena u oca i zbog toga bi elela da odstrani maj
ku. Ali njen stvarni konflikt se sastoji u tome to bi,
s jedne strane, rado elela da se uda a, s druge, ne
22

moe da se odlui za to: nikad se tano ne zna da li

e joj taj ovek sasvim odgovarati itd. S druge strane
kod kue je isto tako lepo, a kada bi ovek morao da
se rastane od drage mamice, i da bude odrastao i sa
mostalan . . . ? Ali ona ne primeuje da se ozbiljno
suoila sa pitanjem udaje, tako da vie ne moe da se
vrati ocu i majci bez ovog od sudbine postavljenog
pitanja. Ona vie nije dete od negda, ve je sada ona
ta lcoja eli da se uda. Kao takva ona se vraa, naime
sa eljom za mukarcem. U porodici je, meutim,
otac mukarac i na njega se, bez erkinog znanja, ve
zuje elja za mukarcem. Ali to je incest. Na ovaj na
in nastaje sekundarna incestna spletka. Frojd pretpo
stavlja da je incestna tendencija primarna i da zapra
vo predstavlja osnovu zbog koje snevaica ne moe
da se odlui za udaju. Ostali navedeni razlozi malo
mu znae. U pogledu ovog shvatanja ve dugo sam
zastupao stanovite da povremena pojava incesta ne
dokazuje opte postojanje incestne sklonosti, isto kao
to injenica da se vre ubistva ne ukazuje na opte
rasprostranjenu strast za ubijanjem. Ja neu ii to
liko daleko da tvrdim da u svakoj osobi ne postoje
zaeci bilo kog prestupa. Meutim, ipak je ogromna
razlika izmeu postojanja jedne ovakve klice i aktuelnog konflikta i na ovome zasnovanom cepanju lino
sti, kao to je to sluaj kod neuroza.
Ako se paljivo prati istorijat neke neuroze, onda
se redovno nalazi kritiki momenat u kome se poja
vio'problem koji je sklonjen u stranu. Ovo izbegavanje je tako prirodna i svuda prisutna reakcija kao i
lenost, komotnost, kukaviluk, straljivost, neznanje i
nesvesnost koji se i nalaze u osnovi problema. Tamo
gde postaje neprijatno, teko i opasno, ovek naje
e okleva i po mogustvu se ne suoava sa svim t i m )
Ove razloge smatram sasvim dovoljnim.!Nesumnjivo
postojea incestna simptomatologija, koju je Frojd
sasvim ispravno sagledao, izgleda mi da nije sekun
darni, ve patoloki fenomen.
San se esto bavi na izgled budalastim detaljima,
zbog ega ostavlja smean utisak, ili je izvanjski u
tolikoj meri nerazumljiv, da mu se jedino moemo
23

uditi, zbog ega uvek moramo da savladamo izvestan

otpor pre nego to pomou strpljivog rada razmrsimo
zapletene spojeve. Kada najzad stupimo u stvarni smi
sao sna, onda se ve nalazimo usred tajni snevaa i sa
uenjem zakljuujemo da je i na izgled besmisleni
san krajnje smisaon i da zapravo govori samo o va
nim i ozbiljnim stvarima. Ovo saznanje nas primora
va na neto vie potovanja u odnosu na takozvano
sujeverno znaenje snova, koje nae racionalistiko
doba sasvim nipodatava.
Kako Frojd kae analiza snova je via regia ka
nesvesnom;5ahaliza snova vodi u najdublje line taj
ne, zbog ega je u ruci lekara i odgajivaa psihe neprocenjiv instrumenat;
Analitika metoda, ne samo specijalna Frojdova
psihoanaliza, sastoji se uglavnom od brojnih analiza
snova, poto snovi tokom terapijskog postupka pri
nose sadraj nesvesnog, da bi ih izloili dezinfekcionom uticaju dnevnog svetla, pri emu se ponovo nae
neki vredan komad za koji se smatralo da je izgub
ljen. Pri ovakvom stanju stvari ne moe se oekivati
nita drugo do da je za mnoge ljude koji imaju po
grenu predstavu o sebi terapijski postupak pre svega
ispovest, poto oni, prema antikoj mistinoj izreci:
Daj od sebe ono to ima i bie primljen, pokreu
sve najintimnije voljene iluzije da bi u sebi pronali
neto dublje, lepe, obuhvatnije. To su stare mudro
sti koje prilikom terapijskog postupka ponovo izlaze
na svetio dana i poseban je kuriozum da se na vr
huncu nae dananje kulture ispostavlja da je neop
hodna ova vrsta psihikog vaspitanja vaspitanja
koje se ne samo u jednom pogledu moe uporediti sa
Sokratovom tehnikom, iako analiza prodire u mnogo
vee dubine.
Frojdov istraivaki smer pokuao je da dokae
da erotskom odnosno seksualnom momentu pripada
pretean znaaj pri nastanku patogenog konflikta.
Prema ovoj teoriji nastaje kolizija izmeu tendencije
svesti i nemoralne, inkompaiibilne, nesvesne elje.
Nesvesna elja je infantilna, to jest to je elja iz de24

jeg doba koja vie ne odgovara sadanjosti zbog ega

se potiskuje, i to iz moralnih razloga. Neurotiar ima
u sebi duu deteta, koje loe podnosi hotimina ogra
nienja iji smisao ne uvia; ona dodue pokuava da
usvoji moralne norme, ali tim putem dospeva do nesaglasnosti sa samim sobom; s jedne strane hoe sebe
da sputa, s druge da se oslobodi i ova borba se
naziva neuroza. Da je ovaj konflikt jasno sVestan u
svim svojim detaljima verovatno iz toga nikada ne
bi hastali neurotski simptomi; ovi nastaju samo onda
kada ovek nije u stanju da sagleda drugu stranu svo
ga bia i hitnost njenih problema. Samo pod ovim uslovom izgleda da mogu nastati simptomi, koji poma
u da doe do izraza nepriznata strana due. Stoga je
simptom, po Frojdu, ispunjenje nepriznatih elja,
koje bi, da su svesne, dole u estok sukob sa moral
nim ubeenjimaA Kao to je ve reeno, ova strana
due koja se'nalazi u veitoj senci uzmie svesnom
uvidu; bolesnik stoga ne moe s njom da raspravlja,
da je popravi, da se s njom nagodi ili da je se odrek
ne, poto on u stvarnosti uopte ne poseduje nesvesne
nagonske podsticaje; oni su potisnuti iz hijerarhije
svesne psihe tako da su postali samostalni kompleksi
kojima treba pomou analize ponovo ovladati savla
ujui velike otpore. Ima pacijenata koji se hvale ti
me to za njih ne"potoji tamna strana due; oni tvrde
da nemaju konflikata, ali ne uviaju da im stoga na
putu stoje druge stvari nepoznatog porekla, kao hi
sterina udljivost, ikaniranja sebe i blinjih, nervo
zni katar eluca, razliiti bolovi, razdraljivost bez po
voda i itava armija neurotskih simptoma.
Frojdovoj psihoanalizi je prebacivano da osloba
a (na sreu) potisnute animalne nagonske podsticaje
oveka i da time moe priiniti nesagledivu nesreu.
Iz ovog strahovanja oigledno proistie koliko se ma
lo poverenja ima u dejstvo dananjih moralnih prin
cipa. Ljudima izgleda kao da samo pripovedani moral
zadrava oveka od razuzdanosti; meutim, mnogo
efikasniji regulativ je nevolja koju postavljaju grani
ce stvarnosti, koje su mnogo ubedljivije od svih mo
ralnih principa. Tano je da psihoanaliza privodi u
25

svest animalne nagone, ali ne, kako to interpretiraju

pojedinci, da bi ih neposredno prepustila razuzdanoj
slobodi, ve da bi ih uvrstila u smisaonu celinu. Na
ime, na svaki nain je prednost u potpunosti posedovati svoju linost; jer inae potisnuti sadraji mogu
se na nekom drugom mestu ispreiti na putu i to ne
na nevanim, ve upravo na najosetljivijim mestimai
Ako se ljudi vaspitavaju da jasno sagledaju tamnu
stranu svoje prirode, moemo se nadati da e ovim
putem nauiti da bolje razumeju i vole svoje blinje.
Smanjenje dvolinosti i poveanje samospoznaje mo
gu samo koristiti u obzirima prema blinjim, poto je
ovek isuvie sklon da nepravdu i nasilje, koje priinjava sopstvenoj prirodi, prenese i na blinje.
Prema Frojdovoj teoriji potiskivanja izgleda kao
da su samo isuvie moralni ljudi oni koji potiskuju
svoju nagonsku prirodu. Nemoralan ovek, koji ne
sputano iivljava svoju nagonsku prirodu, morao bi
prema ovome da bude potpuno imun na neurozu. Ka
ko iskustvo ui, to naravno nije sluaj. On moe biti
isto tako neurotian kao svako drugi. Ako ga analizi
ramo, onda otkrivamo da je kod njega jednostavno
potisnut moral. Ako je nemoralan ovek zbog toga
neurotian, onda on prua, kako je to spretno formulisao Nie, sliku bledog prestupnika koji ne stoji
na visini svog dela.
Covek moe smatrati da su u jednom ovakvom
sluaju potisnuti ostaci pristojnosti samo infantilno-tradicionalne konvencije, koje nagonskoj prirodi po
stavljaju nepotrebne uzde, zbog ega su unitene. Sa
principom Ecraser l'infame! ovek dospeva do teo
rije apsolutnog iivljavanja. To bi naravno bilo sa
svim fantastino i besmisleno. Naime, nikada se ne
sme zaboraviti a to se mora doviknuti i Frojdovoj
koli da moral nije donesen sa Sinaja u obliku tab
lica i nametnut narodu, ve da je moral funkcija ovekove due, koja je stara koliko i oveanstvo. Moral
se ne namee od spol ja ovek ga konano ima a
priori u sebi samom; ne zakon, ve moralno bie bez
koga bi bio nemogu zajedniki ivot ljudskog dru'26

tva. On je instinktivni regulativ postupaka, koji sre

uje i zajedniki ivot ivotinjskog opora. Moralni
zakoni vae, meutim, samo unutar jedne ljudske
grupe koja ivi zajedno. Izvan ove ti zakoni prestaju.
Tamo umesto ovih vai stara istina: Homo homini
lupu (Covek je oveku vuk). Sa napredovanjem kul
ture sve vee ljudske mase se potinjavaju stegama
istog morala a da se do danas nije uspelo da se mo
ralnim zakonima obezbedi prevlast i izvan granica
drutva, to jest u slobodnom prostoru izmeu dve me
usobno nezavisne zajednice. Tamo vladaju, kao od
starina, bespravlje i bezakonje i najcrnji nemoral, to,
meutim, glasno kae samo neprijatelj.
Frojdovi propisi su toliko ubeeni u osnovnu, is
kljuivu vanost seksualnosti u nastanku neuroza, da
su iz toga izvuene konsekvence i hrabro napadnut
savremeni seksualni moral. To je nesumnjivo bilo ko
risno i neophodno, poto su na ovom podruju vlada
la i jo vladaju shvatanja koja su, s obzirom na kraj
nje komplikovano stanje stvari, isuvie neizdiferencirana. Kao to su u srednjem veku bili prezreni nov
ani poslovi poto jo nije postojao kazuistiki dife
renciran moral novanog poslovanja, ve samo pau
alni moral, tako i danas postojf samo paualni sek
sualni moral. Devojka koja ima vanbrano dete je
osuena a da niko ne pita da li je ona pristojan o
vek ili ne. Pravno nepovlaen oblik ljubavi je ne
moralan, sasvim svejedno da li se ona upranjava iz
meu pristojnih ljudi ili propalica. Hipnotizirani smo
onim ta a pri tom zaboravljamo ono kako, oveka
koji radi, isto kao to za srednji vek novano po
slovanje nije bilo nita drugo do bletavo, pohlepno
traeno zlato i upravo stoga i avolski posao.
Ipak, stvar nije ba tako jednostavna. Erotika je
podozriva i bie u vek to, bez obzira ta za nju bude
rekao bilo koji budui zakonodavac. Ona s jedne stra
ne pripada prvobitnoj ivotinjskoj prirodi oveka,
koja e postojati sve dotle dok ovek ima animalno
telo. S druge strane, meutim, ona je srodna najviim
oblicima duha) Ali ona cveta samo kada se duh i na2?

gon nalaze u pravom skladu. Ako erotici nedostaje

jedan ili drugi aspekt, onda dolazi do poremeaja ili
bar do neuravnoteene jednostranosti, koja moe la
ko skliznuti u patoloko. Isuvie mnogo ivotinjskog
izopauje kulturnog oveka; isuvie mnogo kulture
stvara bolesne ivotinje.^ Ova dilema pokazuje svu
nesigurnost koju za oveka predstavlja erotika. Ero
tika je u osnovi uzev neto nadmono, koje se, kao i
priroda, moe savladati i iskoristiti kao da je nemo
no. Ali skupo se plaa trijumf nad prirodom. TPrirodi
nisu potrebna principijelna objanjenja, ve se zado
voljava trpljenjem i mudrom umerenou.
Eros je veliki demon rekao je mudri Diotim
Sokratu. ovek s njim nikada sasvim ne izlazi na
kraj, ili izlazi na kraj s njim na sopstvenu tetu. On
nije sva priroda u nama, ali bar jedan od njenih glav
nih aspekata. Tako se Frojdova seksualna teorija ne
uroza zasniva na pravom i stvarnom principu. Me
utim, ona pravi greku jednostranosti i iskljuivo
sti, a osim toga neoprezno hoe da neshvatljivi eros
odredi grubom seksualnom terminologijom. U ovom
pogledu Frojd je tipini predstavnik materijalistike
epohe, ija nada je bila da zagonetku sveta odjed
nom rei u epruveti. Sam Frojd je u poodmakloj sta
rosti uvideo ovaj nedostatak ravnotee u njegovoj
teoriji pa je erosu, koga on oznaava kao libido, su
protstavio nagon za destrukcijom, odnosno nagon za
smru. U njegovim zaostalim spisima o ovom pro
blemu kae sledee: Posle dugog oklevanja i kole
banja odluili smo da pretpostavimo samo dva osnov
na nagona: eros i nagon za destrukcijom. Cilj prvog
je da stvara sve vee i vee jedinice i da se tako odr
ava, dakle vezivanje, cilj drugog je u suprotnosti,
3

Jung, Sigmund Freud als kulturhistorische Erscheinung. Ges. vVerke, Bd. 15.
Ova ideja prvobitno potie od moje uenice S. Spielrein. Up. Die Destruktion als Ursache des Werdens in Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopathologische Forschungen, 1912. Ovaj rad pominje i Frojd. Nagon za destruk
cijom, odnosno smru Frojd navodi u svom spisu: Jenseits
des Lustprinzips, Kap. 5.
s

28

da rastavlja veze i da tako unitava s t v a r i . . . Stoga

ga nazivamo i nagon za smru.
5

Zadovoljiu se ovom napomenom bez blieg ula

enja u problematinost koncepcije. Dovoljno je jas
no da ivot, kao i svaki tok, ima poetak i kraj i da je
svaki poetak i poetak kraja. Ono to Frojd misli je,
u osnovi uzev injenica, da je svaki tok energetski
fenomen i da energija uopte moe proistei samo iz
napona suprotnosti.

S. Freud, Abriss der Psychoanalyse, Kap. 2, S. 70.

Schriften aus dem Nachlass. London, 1941.
5

III
DRUGO GLEDITE: VOLJA ZA MOC
Do sada smo problem ove nove psihologije uglav
nom posmatrali sa Frojdovog stanovita. Nesumnjivo
da smo na taj nain sagledali neto, i to neto istinito,
emu moda na ponos, naa kulturna svest kae ne,
ali neto u nama kae da. Za mnoge ljude u ovome
lei neto to ih razdrauje i dovodi do protivurenosti, ili jo vie od toga: neto to ustalasava strah i
zbog toga ovek nee da ga prizna. To je zapravo
neto strano da ovek ima i jednu tamnu stranu koja
u svojoj senci ne krije samo sitne slabosti i estetske
nedostatke, ve se sastoji od upravo demonske dina
mike. Pojedinani ovek retko' zna neto o ovome, po
to njemu, kao pojedincu, izgleda neverovatno da bi
mogao bilo gde ili bilo kako da strci iznad samog sebe.
Ali ako pustimo da ovo bezazleno bie formira masu ,
onda iz toga u danom sluaju nastaje razbesnelo u
dovite, pri emu je svaki pojedinac samo jo najsit
nija elija u telu monstruma, gde on hteo ili ne hteo
mora da uestvuje u krvavom bestijalnom zanosu i
da ga ak i potpomae. Zbog priguenog nasluivan ja
ove mogunosti ovekove tamne strane odbija se i
priznavanje njenog postojanja. ovek se slepo opire
lekovitoj dogmi nasleenog greha, koja je ipak tako
neuveno tana. ovek ak okleva da sebi prizna kon
flikt koji tako neprijatno opaa. Pojmljivo je da e
biti nepoeljan onaj psiholoki pravac koji insistira
na tamnoj strani, ak izaziva strah poto nas primo7

30

rava da se suoimo sa nedokuivou ovog problema.

Tamna slutnja nam govori da nismo potpuni bez ovog
negativnog, da imamo telo koje, kao telo uopte, bezuslovno baca senku i da, ako odriemo ovo telo, ni
smo trodimenzionalni, ve pljosnati i nitavni. Ali ovo
tejo je ivotinja sa ivotinjskom duom, tj. ivi sistem
oezuslovno podreen nagonu.' Sjediniti se sa ovom
Senkom moe rei da nagonu a time i rei da onoj
udovinoj dinamici koja preti u pozadini. Od toga
eli da nas oslobodi asketski morji hrianstva, uz
opasnost da ovekovu* ivotinjsku prirodu uznemiri u
njenim najdubljim osnovama.
Da li je ovek sebi razjasnio ta znai rei na
gonu da? Nie je to hteo i uio, ozbiljno se angaujui oko toga. On je sa retkom strau rtvovao sebe,
itav svoj ivot ideji nadoveka, naime ideji oveka
koji se, povinujui se svom nagonu, izdie iznad sa
mog sebe. A kako je protekao njegov ivot? Kao to
je sam Nie prorekao u Zaratustri: u onom premonitornom smrtonosnom padu igraa na uetu, oveka
koji nije hteo da bude preskoen. Samrtniku govori
Zaratustra: Tvoja dua bie bre mrtva od tvog tela! A kasnije kepec govori Zaratustri: O Zaratustra,
ti kamenu mudrosti, ti se baca visoko, ali svaki ba
eni kamen mora pasti. Kada je zavrio svoj Ecce
homo, tada je bilo kao i onda kada je nastala ova
re, isuvie kasno, tako da je raspinjanje due zapo
elo pre nego to je umrlo telo.
Ko je ovako uio da se kae do, njegov ivot se
mora kritiki razmotriti da bi se istrailo dejstvo jed
nog ovakvog uenja na onome koji ga je propovedao.
Ako u tom pravcu osmotrimo njegov ivot, onda mo
ramo rei: Nie je iveo s onu stranu nagona, u vi
sinskom vazduhu heroizma, koja visina se odravala
briljivom dijetom, izabranom klimom i naroito sa
vrlo mnogo tableta za spavanje sve dok napon nije
razmrskao mozak. On je govorio o da a sprovodio ne
prema ivotu. Njegovo gaenje od ljudi, naime upra
vo od te oveije ivotinje koja ivi nagonom, bilo je
isuvie veliko. On ipak nije mogao da proguta a
bu o kojoj je esto sanjao i plaio se da e morati da
31

je proguta. Zaratustrin lav je ponovo vraao u pakao

nesvesnog sve one vie ljude, koji su vapili za i
votom. Zbog toga nas njegov ivot ne moe ubediti u
vrednost njegovog uenja, poto bi vii ovek eleo
da zaspi i bez hlorala, hteo bi da ivi u Naumburgu
ili Bazelu uprkos magle i senki, on hoe enu i
potomstvo, on hoe uvaavanje i ugled u oporu, on
eli bezbrojne obinosti, i to esto i one filistarske.
Ovaj nagon nije doiveo Nie, naime ivotni nagon.
Nie je bio, ne tetei njegovoj veliini i znaaju,
bolesna linost.
Ali odakle je iveo Nie, ako ne iz nagona? Da li
se Nieu stvarno moe zameriti da je svom nagonu
praktiki rekao ne? On jedva da bi se sloio sa tim.
On bi ak mogao da dokae i to bez tekoa da
je u najviem smislu te rei doiveo svoj nagon. Ali
kako je mogue, zaueno emo se zapitati, da ga je
upravo nagonska priroda oveka udaljila od ljudi, od
vela u apsolutnu ljudsku usamljenost, u izdvojenost
od opora hranjenu gaenjem? Smatra se da upravo
nagon sjedinjuje, sparuje, oploava, da je usmeren ka
zadovoljstvu i uivanju, zadovoljenju svih ulnih e
lja. Ali sasvim smo smetnuli s uma da je to jedan od
moguih pravaca nagonskih zadovoljenja. &Ie postoji
samo nagon odranja vrste ve i nagon samoodranja.
Nie oigledno govori o ovom drugom nagonu,
naime o volji za moiJOno to je inae nagonsko za
njega je sve u slubi volje za moi; sa stanovita Froj
dove seksualne psihologije najtea zabluda, nepozna
vanje biologije, promaaj dekadentne neurotske pri
rode. Svakom pristalici seksualne psihologije bie la
ko da dokae da je sve ono uzvieno, herojsko u Nieovim pogledima na svet i ivot nita drugo do
posledica potiskivanja i pogreno shvaenog nago
na, naime onog nagona koga ova psihologija smatra
fundamentalnim.
Nieov sluaj pokazuje, s jedne strane, koje su
posledice neurotske jednostranosti a s druge, koje su
opasnosti koje u sebi krije skok izvan i preko hrianstva. Nie je neosporno duboko oseao hriansko od
ricanje ivotinjske prirode i tragao je za viom ljud32

skom celovitosti s onu stranu dobra i zla. Svako ko

ozbiljnije kritikuje osnovni stav hrianstva, oslobaa
se zatite koju mu ovaj prua. On se bezuslovno pre
daje ivotinjskoj dui. To je trenutak dionizijske omame, osvajako otkrovenje plave zveri, koja sa ne
vienom grozom hvata onog koji nita ne sluti. Obuzetost ga pretvara u heroja ili Bogu slino bie, u ve
liinu daleko iznad ljudske. On se sasvim tano osea
6000 stopa s onu stranu dobra i zla.
Psiholokom posmatrau ovo stanje je poznato
kao identifikacija sa Senkom, fenomen koji se sa
velikom pravilnou zbiva u ovakvim trenucima su
koba sa nesvesnim. Protiv ovoga pomae jedino raz
borita samokritika. Prvo i pre svega krajnje je neverovatno da je ovek upravo otkrio neku istinu koja
e po tresti svet: tako neto se deava izvanredno retko u svetskoj istoriji. Drugo, briljivo treba istraiti
da li se neto slino nije ve zbilo negde drugde. Na
primer, Nie kao filolog mogao je da obradi nekoliko
jasnih antikih paralela, to bi ga sigurno umirilo.
Tree, treba razmotriti da li dionizijski doivljaj bez
daljnjega ne moe biti nita drugo do vraanje u neznaboaki oblik religije, ime u sutini, dakle, ne bi
bilo otkriveno nita novo i ista pria bi ponovo poela
iz poetka. etvrto, ovek ne moe a da ne uvidi da e
poetnom radosnom poletu sve do herojsko boanskih
visina vie nego sigurno uslediti isto tako dubok pad.
Time bi ovek bio u prednosti da moe sav taj zanos
da svede na meru neto napornijeg planinarenja,
kome sledi veita svakodnevica. ^tao to svaki potok
trai dolinu i iroku reku, koja opet stremi ka ravni
cama, tako protie ivot ne samo u svakodnevici, ve
ivot i sve ini svakodnevicom.'Neobino ne treba da
postane katastrofa, moe da se prokrade pored svakodnevice, ali ne esto. Ako je heroizam hronian, za
vrava u borbi, a borba vodi u katastrofu ili neurozu
ili u oboje. Sa ovom ekstazom, meutim, mogao je
isto tako dobro da istra je i u hrianstvu. Time ni
1

Up. Jung: Vber das Unbeviusste, 1918. Geb. Werke,

Bd. 10.
1

3 Jung, Odabrana dela, II

33

najmanje nije odgovoreno na pitanje ivotinjske du

e, poto je ekstatina ivotinja besmislica. ivotinja
ispunjava svoje ivotne zakone, nita vie i nita ma
nje. Moe se rei posluno i pobono. Ekstatiar, me
utim, preskae ivotni zakon i ponaa se, sa aspekta
prirode, neuredno. OVa neurednost je iskljuivo preimustvo oveka, ija svest i slobodna volja se pone
kad mogu contra naturam osloboditi od njihovih korena u ivotinjskoj prirodi. Ova osobenost je neop
hodna osnova svih kultura, ali i duevne bolesti, ako
je preterana. ovek podnosi bez tete samo odreenu
meru kulture. Beskrajna dilema kultura ili priroda
je u osnovi uvek pitanje jednog previe ili jednog pre
malo, nikakvo ili-ili.
Nieov sluaj postavlja nas pred pitanje: da li
ono to mu je otkrio sukob sa Senkom, naime volja
za mo, treba razumeti kao neto nesvojstveno, kao
simptom potiskivanja? Da li je volja za mo genuina
ili samo neto sekundarno? Da je sukob sa Senkom
oslobodio bujicu seksualnih fantazija, onda bi sluaj
bio jasan, ali ispalo je drugaije. Sutina nije bila eros
ve snaga sopstvenog Ja. Iz toga bi se moralo zaklju
iti da potisnuto nije bilo eros ve volja za mo. Po
mome miljenju nema osnove pretpostavci da je eros
genuin a volja za mo ne. Sigurno da je i volja za
mo isto tako veliki demon kao eros i isto tako stara
i iskonska kao i ovaj.
Nije mogue ivot kao Nieov, koji je retko dosledno prirodi osnovnog nagona za moi proivljen
sve do fatalnog kraja, oglasiti nepravim; inae e o
vek potpasti istom nepravinom sudu koji je Nie iz
rekao o svom antipodu Vagneru: Na njemu je sve
lano; ono to je pravo skriva se ili dekorie. On je
glumac u svom loem i dobrom smislu te rei. Otkud
ova predrasuda? Vagner je upravo zastupnik onog
drugog osnovnog nagona koji je Nie previao a na
kome je izgraena Frojdova psihologija. Ako potra
imo kod Frojda da li je nepoznat onaj drugi nagon,
nagon za moi, onda emo nai da ga je Frojd obu
hvatio pod imenom Ja-nagon. Ah ovi Ja-nagoni
u njegovoj psihologiji prilino kukavno ivotare po34

red irokog, isuvie irokog razvitka seksualnosti. Me

utim, u stvarnosti ovekova priroda je nosilac Ua
sne i beskrajne borbe izmeu principa Ja i principa
nagona: Ja sav u ogranienjima, nagon bezgranian i
oba principa od iste moi. U izvesnom smislu ovek
se moe smatrati srenim to je svestan samo jednog
nagona, i zbog toga je pametno uvati se od upozna
vanja drugog. Ali ako upozna drugi nagon, onda mu
se ve desilo: ovek tada dolazi u faustovski sukob.
Gete nam je u Faustu, I deo, pokazao ta znai prihvatanje nagona a u II delu ta znai prihvatanje
svoga Ja i njegovih stranih pozadina. Sve beznaaj
no, sitniavo i kukaviko u nama povlai se pred njim
i uva ga se a za to postoji dobro sredstvo: naime,
ovek otkriva da je ono drugo u nama neko dru
gi, i to stvarni ovek koji sve te stvari smilja, ini,
osea, eli sve te stvari koje su za osudu i prezir.
Time je ovek zgrabio strailo i sa zadovoljstvom
zapoinje borbu protiv njega. Iz toga tada proistiu
one hronine idiosinkrazije, o emu nam je istorija
obiaja sauvala nekoliko primera. Posebno jasan
primer je, kao to je ve reeno, Nie contra Vagner,
contra Paulus itd. U svakodnevnom ljudskom ivotu
prosto vrvi od ovakvih sluajeva. Sa ovim sredstvom
punim smisla ovek se spaava od faustovske kata
strofe, za koju mu obino nedostaju hrabrosti i snage.
Kompletan ovek, meutim, zna da njegov najljui
neprijatelj, da, ak itav niz njih ne vrede svi zajed
no koliko njegov najvei protivnik, naime sopstveni
drugi koji mu prebiva u grudima. Nie je imao
Vagnera u sebi, zbog toga mu je zavieo na Parsifalu,
ali, jo gore: Savle je imao u sebi Pavla. Zbog toga
je Nie postao osoba stigmatizirana duhom, ori je mo
rao da doivi hristifikaciju kao Savle kada mu je
drugi usadio Ecce homo. Ko se sruio pred krstom Vagner ili Nie?
Sudbina je htela da upravo jedan od prvih Frojdovih uenika, Alfred Adler, oformi gledite o su
tini neuroza koje je sagraeno iskljuivo na princi2

Vber den nervbsen Charakter, 1912.

35

pu moi. Nije od malog interesa, ak ima i posebnu

dra kada se sagleda kako iste stvari izgledaju sa
svim razliito pod suprotnim osvetljenjem. Da bih
unapred izdvojio glavnu suprotnost, odmah u napo
menuti da je kod Frojda sve stroga kauzalna posledinost iz prethodnih injeninih stanja, nasuprot to
me kod Adlera sve je finalno uslovljeni red. Uzmimo
prost primer: mlada ena dobija napade straha. Nou
se budi iz munog sna sa krikom koji ledi sr u ko
stima, posle toga ne moe da se smiri, grevito se
pripija uz mua, preklinje ga da je ne naputa, ne
prestano hoe ponovo da uje da je on sigurno voli,
itd. Postepeno se od ovoga razvija nervozna astma,
iji se napadi javljaju potom i danju.
U ovom sluaju Frojdovo posmatranje se odmah
usmerava na unutranju kauzalnost klinike slike. Sta
sadre prvi strani snovi? Napadali su je divlji bikovi,
lavovi, tigar, zli ljudi. ega se prisetila pacijentkinja
uz sve ovo? Sledee prie, koja joj se jednom desila
jo dok je bila neudata. Bila je u nekom planinskom
odmaralitu. Tamo se mnogo igrao tenis, i stvarana
su uobiajena poznanstva. Tamo je bio i jedan mladi
Italijan, koji je posebno dobro igrao a koji je uvee
isto tako vesto baratao gitarom. Razvio se bezazleni
flert, koji je doveo do etnje po meseini. Ovom pri
likom neoekivano je probio italijanski temperamenat, na uas dame koja nita nije slutila. Pri tom on
ju je tako gledao, pogledom koji nikada nije mogla
da zaboravi. Ovaj pogled je jo uvek progoni pa i
u snovima, ak i divlje ivotinje koje je progone gle
daju tako. Da li ovaj pogled potie stvarno samo od
Italijana? O tome nam neto moe rei jedno drugo
seanje. Pacijentkinja je u nesrenom sluaju izgu
bila oca u svojoj 14. godini. Otac je bio svetski ovek
i esto je bio na putu. Kratko vreme pre svoje smrti
jednom ju je poveo sa sobom u Pariz, gde su izmeu
ostalog posetili i Folies Bergeres. Tamo se desilo
neto to je kod nje proizvelo nesavladiv utisak: pri
izlasku iz pozorita iznenada se nekakva naminkana
enska neverovatno drsko progurala ka njenom ocu.
Uasnuta gledala je ta e uiniti otac i upravo je
36

tada spazila taj pogled, tu ivotinjsku vatru u njego

vim oima. Tada ju je to neobjanjivo neto progo
nilo dan i no. Od ovog trenutka promenio se njen
odnos prema ocu. as je bila razdraljiva i udljiva,
as ga je beskrajno volela, zatim bi iznenada nailazio
greviti pla bez povoda a jedno vreme muilo je,
uvek kada je otac bio kod kue, zagrcn javan je pri
obedima sa napadima guenja, koji su obino bili pra
eni potpunim gubitkom glasa u trajanju od dan-dva.
Kada je ula vest o oevoj iznenadnoj smrti, spopao
je neshvatljivi bol koji je doveo do grevitog histerinog smeha. Meutim, ubrzo se smirila, njeno sta
nje se brzo poboljalo, a skoro sasvim su se izgubili
neurotski simptomi. Veo zaborava prekrio je prolost.
Samo doivljaj sa Italijanom dodirnuo je u njoj ne
to od ega je oseala strah. Tada je naglo prekinula
vezu sa mladim ovekom. Udala se nekoliko godina
potom. Tek posle drugog deteta poela je sadanja
neuroza, naime u trenutku kada je otkrila da njen
mu gaji izvesno neno interesovanje za jednu drugu
enu.
. U ovoj prii mnogo ta je sumnjivo na primer
gde je i ta je sa majkom? O majci se moe rei da
je bila vrlo nervozna i da je isprobala sve mogue
sanatorij ume i sve dotadanje sisteme leenja. Ona
je isto tako patila od neurotske astme i straha. Brak
je bio vrlo distanciran, koliko se pacijentkinja mogla
setiti. Majka nije sasvim razumevala oca. Pacijentki
nja je uvek imala oseaj da ga ona mnogo bolje ra
zume. Ona je takoe bila neskriveni oev ljubimac a
shodno tome intimno hladna prema majci.
Ovi nago vesta j i bi bili dovoljni da se sagleda
tok istorije bolesti. Iza sadanjih simptoma kriju se
fantazije koje najpre ukljuuju doivljaj sa Italija
nom, ali ire jasno ukazuju na oca iji je nesreni
I brak pruio rani povod erici da izbori mesto koje bi
I zapravo trebalo da popuni majka. Iza ovog osvajanja
naravno da stoji fantazija da je ona odgovarajua e
na njenog oca. Prvi napad neuroze izbija u trenutku
kada ova fantazija zadobije teak udarac, najverovatnije isti onaj koji je doivela i majka (to je detetu
37

ipak bilo nepoznato). Simptomi se lako mogu shvatiti

kao izraz odbaene i prezrene ljubavi. Zagrcnjavanje
poiva na onom oseanju stezanja u grlu, koji je po
znata propratna pojava jakih afekata, koji se ne mo
gu sasvim progutati. (Jezike metafore, kao to je
poznato, esto se odnose na ovakve fizioloke poja
ve). Kada je umro otac, desilo se da je njena svest,
dodue, bila beskrajno oaloena, ali njena Senka se
smejala, sasvim u stilu Tila Ojlenpigela, koji je bio
oaloen kada bi ilo nizbrdo, ali i dobre volje kada
bi muno ile uzbrdo, uvek u predvianju dolazeeg.
Ako je otac bio kod kue, ona je bila alosna i bole
sna, ako je bio odsutan, oseala se znatno bolje, kao
svi brojni supruzi i supruge, koji meusobno jo u
vaju slatku tajnu da jedno drugom nisu stalno niti
apsolutno neophodno potrebni.
Da se nesvesno tada smejalo s izvesnim pravom,
pokazao je period potpunog zdravlja koji je usledio
potom. Njoj je sreno uspelo da sve ono od ranije
prepusti zaboravu. Tek doivljaj sa Italijanom zapretio je da ponovo izvede podzemni svet na Svetio dana.
Ali brzim pokretom zalupila je vrata i ostala zdrava
sve dok ipak nije dopuzila adaja neuroze i to onda
kada je uobraavala da je tako rei postala potpuna
supruga i majka.
Seksualna psihologija kae: uzrok neuroze lei u
tome to se bolesnica u krajnjoj liniji ipak nije oslo
bodila oca, i zbog toga je ponovo izronio i onaj doiv
ljaj kada je u Italijanu otkrila ono tajanstveno neto,
to joj je jo kod oca nainilo snaan utisak. Naravno
a su ponovno oivljena ova seanja kroz analogno
iskustvo sa ovekom koji je bio neposredan povod za
razvoj neuroze. Stoga bi se moglo rei da su sadraj
i osnova neuroze konflikt izmeu matane infantilno-erotske veze prema ocu i ljubavi prema suprugu.
Ali ako istu kliniku sliku razmotrimo sa stano
vita drugog nagona, naime volje za moi, onda
stvar izgleda sasvim drugaija: nezgodni brak njenih
roditelja bio je izvanredna prilika za njen deji in
stinkt za moi. Nagon za moi, naime, hoe da Ja
u svim uslovima bude gore, na pravom ili krivom
38

putu. U svakom sluaju mora biti sauvan integritet

linosti. Na svaki pa i naznaeni pokuaj okoline da
dovede pa makar i do najmanjeg potinjavanja sub
jekta odgovara se mukim protestom, kako se to
izraava Adler. Razoaranje majke i njeno povlae
nje u neurozu stvorilo je, stoga, krajnje poeljnu pri
liku za razrastanje moi i za dominacijom. Ljubav i
izvrsno ponaanje su, sa gledita nagona za moi,
poznata sredstva za postizanje cilja. Vrlina ne slui
retko za to da se iznudi priznanje od strane drugih.
Ve kao dete je znala da pomou prijatnog, ljupkog
ponaanja osigura prednosti kod oca i da se izdigne
iznad majke ne iz ljubavi prema ocu; ljubav je
bila samo pogodno sredstvo za postizanje dominacije.
Greviti smeh prilikom oeve smrti je jasan primer
za to. ovek je sklon da ovakve izjave smatra odvrat
nim obezvreivanjem ljubavi, ako ne i zluradom in
sinuacijom ovek treba samo da se trgne za trenu
tak i da jednom sagleda svet onakav kakav jeste. Da
li nikada nije video one bezbrojne osobe koje vole to
liko dugo i veruju u svoju ljubav sve dok nije ispu
njen njihov cilj a onda se sklanjaju i odlaze kao da
nikada nisu voleli? I najzad: zar ne ini i sama pri
roda isto to? Da li je nesvrsishodna ljubav uopte
mogua? Ako jeste, onda spada u vrhunske vrline
koje su zaelo izvanredno retke. Moda je uopte
ovek sklon da to je mogue manje razmilja o svrsi
ljubavi, inae bi mogao da naini otkria koja bi do
vela do toga da se vrednost sopstvene ljubavi sagleda
u manje povoljnom svetlu.
Pacijentkinja je, dakle, doivela greviti smeh
prilikom oeve smrti ona je konano zadominirala.
Bio je to histerini greviti smeh, dakle psihogeni
simptom, neto to je proisteklo iz nesvesnih motiva
a ne iz onih svesnoga Ja. To je razlika koja se ne sme
potcenjivati, a koja istovremeno pokazuje odakle i
kako nastaju izvesne ljudske vrline. Njihova suprot
nost naime vodi u pakao, to jest, moderno reeno, u
'nesvesno gde se odavno sakupljaju protivparovi na
ih svesnih vrlina.Zbog toga, upravo zbog svoje kreposnosti ovek ne eli da ita zna o nesvesnom; ak
39

je i vrhunac vrline tvrditi da uopte nema nesvesnog.

Ali, na alost, sa svima nama deava se kao bratu Medardusu u Hofmanovim Eliksirima avola: negde po
stoji jezivi, straan brat, tj. naa sopstvena, roena,
krvlju za nas vezana suprotnost, koja sadri i zlurado
skuplja sve ono to bismo najradije odbacili i sakrili.
Prvo izbijanje neuroze kod nae pacijentkinje
usledilo je u trenutku kada je postala svesna inje
nice da je u njenom ocu postojalo neto ega nije bila
gospodar. I tada joj je puklo pred oima emu je slu
ila neuroza majke: naime kada se ovek sudari sa
neim to se ne moe savladati nijednim drugim ra
zumnim i armantnim sredstvom, onda postoji jo je
dan, do sada nepoznat aranman, koji joj je unapred
otkrila majka: neuroza. Stoga dolazi do toga da pa
cijentkinja oponaa neurozu majke. Covek e se u
udu zapitati emu onda koristi neuroza? Kakva je
njena uloga? Onaj ko u svojoj blioj okolini ima slu
aj tipine neuroze, taj zna ta se sve moe uiniti
pomou neuroze. Od neuroze nema boljeg sredstva
da se tiranie cela kua. Naroito napadi guenja, sr
ane krize, grevi svih vrsta postiu tako vanredan
efekat koji jedva da se moe prevazii. Oslobaaju se
bujice saaljenja, skriveni strah roditelja, jurnjava
posluge, zvonjava telefona, urni dolasci lekara, teke
dijagnoze, svestrani pregledi, dugotrajna leenja,
znatni izdaci, a usred te guve lei nevini bolesnik,
kome je ovek jo bezgranino zahvalan, kada je
preboleo greve.
Ovaj nenadmaiv aranman (da upotrebimo
Adlerov izraz) otkrila je mala pacijentkinja i uvek ga
uspeno koristila kada je tu bio otac. Postao je su
vian kada je otac umro, poto je sada konano do
minirala. Italijan je brzo odbaen im je isuvie na
glasio njenu enstvenost podseanjem na svoju mukost. Ali kada se pojavila pogodna mogunost za uda
ju, ona se zaljubila i bez gunanja se nala u ulozi
ene i majke. Sve je teklo savreno dok je trajala
divna superiornost. Ali kada je suprug pokazao malo
interesovanje izvan ovog kruga, onda je morala po
novo kao nekada da potrgne efikasni aranman, da40

kle indirektnu primenu moi, poto se ponovo suda

rila sa onim delom ovaj put u njenom suprugu
koji je ve u njenom ocu izmicao njenoj dominaciji.
Tako stvar izgleda sa stanovita .psihologije mo
i. Plaim se da e se italac nai u ulozi onog kadije
pred kim je prvo govorio zastupnik jedne strane.
Kada je zavrio, kadija je rekao: Ti si dobro govo
rio, vidim da ima pravo. Tada je uzeo re zastupnik
druge strane i kada je zavrio, kadija se poeao iza
uva i rekao: Ti si dobro govorio, vidim i ti ima pra
vo. Neosporno je da nagon za moi igra izvanrednu
ulogu. Tano je da su neurotski kompleksi simptoma
rafinirani aranman, koji sa neverovatnom upor
nou i vanrednom lukavou neumoljivo streme
svom cilju. Neuroza je finalno orijentisana. Dokazav
i ovo Adler je stekao znatne zasluge.
Koji od oba stanovita onda ima pravo? To je
pitanje koje bi moglo da zada glavobolje. Covek ne
moe jednostavno da oba objanjenja poloi jedno na
drugo poto su apsolutno protivurena. U jednom slu
aju je eros i njegova sudbina vrhunska i presudna
injenica, u drugom mo sopstvenog Ja. U prvom slu
aju Ja je neka vrsta priveska erosa, u drugom je
ljubav samo sredstvo za postizanje dominacije. Onoga
kome na srcu lei mo ovekovog Ja revoltira prvo
shvatanje, ali onaj kome je vaniji eros, taj se nikada
nee moi da pomiri sa drugim shvatanjem.

41

IV
PROBLEM TIPA ZAUZETOG STAVA
Nespojivost dveju teorija o kojima je bilo reci
u prethodnim poglavljima zahteva nadreeno gledi
te, u kome bi obe mogle da se sjedine. Naime, ne
smemo jednu preinaavati u korist druge, ma kako
bilo pogodno ovakvo reenje, poto, kada se obe teo
rije provere bez predrasuda, onda se ne moe osporiti
da obe sadre znaajne istine i ma kako da su suprot
ne ipak jedna ne moe da iskljui drugu. Frojdova
teorija je tako prihvatljivo jednostavna da oveka
prosto boli kada neko pokuava da u nju ubaci su
protna tvrenja. Ali isto vai i za Adlerovu teoriju.
I ona je oevidno jednostavna i objanjava isto toliko
mnogo kao i Frojdova teorija. Stoga nikakvo udo
to se pristalice obeju kola tvrdoglavo dre svojih
jednostrano tanih teorija. Iz ljudski shvatljivih raz
loga oni nee da odbace lepu, zaokruenu teoriju i da
je razmene za neki paradoks ili, to je jo gore, da se
izgube u konfuziji protivurenih gledita.
Kako su obe teorije u velikoj meri tane, to jest
na izgled objanjavaju svoju materiju, oigledno je
da neuroza mora imati dva protivurena aspekta, od
kojih jedan obuhvata Frojdova a drugi Adlerova te
orija. Ali otkuda dolazi do toga da jedan istraiva
vidi samo jednu a drugi samo drugu stranu? I zato
obojica misle da je samo njihovo gledite ispravno?
To je svakako stoga to, zahvaljujui sopstvenom psi42

holokom svojstvu, oba istraivaa najpre vide u ne

urozi upravo ono to odgovara njihovim osobenostima. Ne moe se pretpostaviti da je Adler video sasvim
drugaije sluajeve neuroza nego Frojd. Obojica oi
gledno polaze od istog iskustvenog materijala, ali ka
ko zbog linih osobenosti razliito vide stvari, raz
vijaju sasvim razliita gledita i teorije. Adler vidi
kako neki subjekt, koji se osea podreenim i manje
vrednim, pomou protesta, aranmana i drugih
korisnih vetih zahvata pokuava da osigura ilu
zornu nadmo, svejedno da li je to usmereno protiv
roditelja, vaspitaa, pretpostavljenih, autoriteta, si
tuacija, institucija ili kakvih drugih stvari. ak je i
seksualnost jedan od vetih zahvata. U osnovi ovog
gledita je neobina naglaenost subjekta, pod kojim
se sasvim gube osobenost i znaaj objekata. Oni u
najboljem sluaju dolaze u obzir kao nosioci tlaiteljskih tendencija. Ja svakako ne greim u pretpo
stavci da ljubavni odnos i druge elje usmerene na
objekte postoje i kod Adlera kao znaajne veliine,
meutim u njegovoj teoriji neuroza ove ipak ne igra
ju principijelnu ulogu kao kod Frojda.
Frojd vidi svoje pacijente u stalnoj zavisnosti od
objekata i u vezi sa znaajnim objektima. Otac i
majka igraju veliku ulogu; ono to jo od znaajnih
uticaja ili uslova moe naii u ivotu pacijenta vraa
se u direktnu kauzalnost sa ovim prapotencijama.
Piece de resistance njegove teorije je pojam prenosa, tj. odnos pacijenta prema lekaru. Uvek se udi
za jednim odreenim kvalifikovanim objektom ili se
jednom ovakvom prua otpor, a ovo uvek u skladu
sa modelom odnosa prema ocu i majci, steenom u
najranijem detinjstvu. Ono to dolazi od subjekta u
sutini je lepa elja za zadovoljstvom. Ali, svoj kvalitet ova elja uvek dobija od specifinih objekata.
Kod Frojda su objekti od najveeg znaaja i imaju
skoro iskljuivo determiniuu snagu, dok subjekt za
udo ostaje beznaajan i zapravo nije nita drugo
do izvor elja i mesto straha. Kao to je ve na
glaeno Frojd dodue priznaje Ja-nagone, ali ve
samo ovaj termin nago vesta va da je njegova pred43

stava o subjektu sasvim razliita od one odreene ve

liine koju igra subjekt kod Adlera.
*
Sigurno da oba istraivaa vide subjekt u odnosu
prema objektu, ali kako se razliito vidi ovaj odnos?
Kod Adlera naglasakjei na subjektu koji se osigu
rava i trai dominaciju nad svejedno kakvim objek
tima, nasuprot tome kod Frojda je naglasak sasvim
na objektima, koji su zbog svojih odreenih svojsta
va korisni ili prepreni eljama i zadovoljstvima sub
jekta.
Ova razlinost svakako ne moe biti nita drugo
do razlika u temperamentu, suprotnost dvaju tipova
ovekovog duha, od kojih jedan determiniue dejstvo preteno izvodi iz subjekta, drugi pak preteno
iz objekta. Srednje gledite, recimo ono common
sense bi pretpostavilo da su ovekove radnje uslovljene isto toliko subjektom kao i objektom. Nasuprot
tome oba istraivaa tvrde da njihove teorije nemaju
nameru da objanjavaju psihologiju normalnog, o
veka, ve da predstavljaju uenje o neurozama. Ali
tada bi Frojd morao da neke od svojih sluajeva ob
jasni i tretira prema Adlerovom nainu a Adler bi
morao da pristane da za izvesne sluajeve ozbiljno
razmotri gledita svog biveg uitelja to se, me
utim, ne deava ni na jednoj strani.
Izgled ove dileme nametnuo mi je pitanje: po
stoje li najmanje dva razliita tipa ljudi, od kojih se
jedan vie interesuje za objekt a drugi vie za sub
jekt? I da li se sa tim moe objasniti da jedan vidi
samo jedno a drugi samo drugo i da na ovaj nain
dospevaju do sasvim razliitih zakljuaka? Kao to
je ve reeno, ne moe se pretpostaviti da sudbina
tako fino bira pacijente da samo odreena grupa uvek
dospeva do odreenog lekara. Odavno mi je palo u
oi, kako meni tako i mojim kolegama da ima slu
ajeva koji nekom izrazito odgovaraju dok sa drugim
nikako ne moe da se sloi. Za terapijski postupak je
od odsudne vanosti da li je izmeu lekara i paci
jenta mogu dobar odnos ili ne. Ako se posle krat
kog perioda ne uspostavi izvestan prirodni odnos poverenja, onda je bolje da pacijent izabere drugog le44

kara. Ja nikada nisam zazirao od toga da pacijenta,

koji mi je bio nesimpatian ili ije su mi osobine
bile strane, preporuim kolegi i to u interesu paci
jenta. Naime, u jednom takvom sluaju siguran sam
da ne bih doprineo niim dobrim. Svako ima svoja
lina ogranienja a upravo je za psihoterapeuta ko
risno da ih nikada ne previa. Isuvie velike razlike
u linosti ili ak inkompatibilnosti prouzrokuju prekomerne i suvine otpore koji su esto neopravdani.
Kontroverza Frojd-Adler je zapravo ista paradigma
i pojedinaan sluaj izmeu mnogih moguih tipova
zauzimanja stava.
Ja sam se dugo bavio ovim pitanjem i na osnovu
mnogih posmatranja i iskustva konano sam dospeo
do postavke dva osnovna naina zauzimanja stava:
naime introverzija i ekstraverzija. Prvi stav, kada je
normalan, karakterie oklevajuu, misaonu, povue
nu osobu, koja se ne da lako, zazire od objekata, uvek
se nalazi malo u defanzivi i rado se sklanja iza nepoverljivog osmatran ja. Drugi, ako je normalan, karak'terie predusretljiva, po izgledu otvorena, uvek
I spremna priroda, koja se lako snalazi u svakoj datoj
situaciji, brzo uspostavlja veze i esto se bezbrino
i s puno poverenja uputa u nepoznate situacije, za
nemarujui eventualna mogua ustezanja. U prvom
sluaju presudan je oigledno subjekt, u drugom ob
jekt.
Ovom primedbom, razumljivo, dao sam samo naj
grublje okvire oba tipa. U empirijskoj stvarnosti oba
stava, na koje u se jo vratiti, retko se mogu sresti
u istom obliku. Oni su prisutni u bezbroj varijacija
i kompenzacija, tako da esto nije lako izdvojiti je
dan tip. Osnova varijacije je pored individualnih
kolebanja dominacija odreene funkcije svesti, kao
to su miljenje ili oseanja, to onda daje poseban
otisak osnovnom stavu. Najee kompenzacije osnov
nog tipa poivaju po pravilu na ivotnim iskustvima,
koja su pojedinca, moda vrlo bolno, nauila da isu1

Obrada problema tipova nalazi se u mojoj knjizi

Psychologische Tppen, Ges. Werke, Bd. 6.
1

4:5

vie ne povlauje svojoj naravi. U drugim sluaje

vima, na primer, kod neurotskih individua, esto se
ne zna da li se ima posla sa svesnim ili nesvesnim
stavom, poto se zbog disocijacije linosti as projektuje jedna as druga polovina i na taj nain remeti
donoenje suda i procene. Iz ovog razloga je tako
teak zajedniki ivot sa neurotskim osobama.
Stvarno postojanje znatnih tipskih razlika, od
kojih sam u upravo pomenutoj knjizi opisao osam
grupa, omoguio mi je da obe kontroverzne teorije
neuroza shvatim kao manifestaciju tipinih suprot
nosti.
2

Sa ovim saznanjem proistekla je neophodnost da

se izdigne iznad suprotnosti i oformi takva teorija ko
ja nee odgovarati samo jednom ili drugom, ve pod
jednako oboma. Za to je neophodna kritika obeju na
vedenih teorija. Obe teorije su pogodne da visoki ideal, herojski stav, patos ili ubeenje na bolan nain
svedu na banalnu realnost, naime ako se primene
na te stvari. Svakako da ih ne bi trebalo primenjivati
na ovakve stvari, poto su obe teorije zapravo tera
pijski instrumenti iz lekareve opreme, koji otrim i
nemilosrdnim noem iseca bolesno i tetno, to je nameravao i Nie sa svojom destruktivnom kritikom
ideala koje je on smatrao bolesnim izraslinama u ovekovoj dui (oni to katkada i jesu). U rukama dobrog
lekara koji da se izrazimo Nieovim renikom
ima prste za nijanse i koristi ih za ono stvarno bo
lesno u dui, obe teorije su spasonosno sredstvo za
nagrizanje, korisno u dozi tano odmerenoj za svaki
pojedinani sluaj, tetno i opasno u ruci koja ne ume
da meri i odmerava; to su kritike metode koje imaju
zajedniko sa svakom kritikom to to donose dobra
tamo gde neto srne i mora da se, razori, rastoi i re* Time, naravno, nisu obuhvaeni svi postojei tipovi.
Daljni kriterijumi razlikovanja su ivotno doba, pol, aktivnost,
emocionalnost i nivo razvitka. Osnova mog tipiziran ja su
etiri orijentacione funkcije svesti: oset, miljenje, oseanje,
nasluivanje (intuicija). V. Psychologische Typen, 1950. Ges.
Werke, Bd. 6.

46

dukuje ali stvara samo tete svuda tamo gde treba ne

to izgraditi.
Stoga bi se obe teorije mogle ostaviti u svom delokrugu ukoliko ove, kao medicinski otrovi, ostaju
poverene sigurnoj ruci lekara. Naime, neophodno je
neobino poznavanje due da bi se ovo sredstvo za
nagrizanje moglo korisno da upotrebi. ovek mora da
bude u stanju da razlikuje bolesno i nekorisno od
vrednog i onog to treba sauvati. Ovo je, meutim,
najtee. Ko eli da stekne uvid kako moe neodgovor
no da pogrei lekar na osnovu skuene, pseudonaune
postavke, taj neka uzme Mebiusov spis o Nieu ili
razliite psihijatrijske studije o sluaju Hrista
ovek se prosto ne moe uzdrati a da ne zajaue nad
onim pacijentima kojima padne u deo jedno ovakvo
razumevanje.
5

Obe teorije neuroza nisu nikakve opte teorije,

ve tako rei sredstva za lokalnu upotrebu. One su
rastone i reduktivne. One svemu poruuju: Ti nisi
nita drugo d o . . . One objanjavaju bolesniku da
njegovi simptomi potiu odavde i odande i da nisu
nita drugo do ovo ili ono. Bilo bi nepravedno tvrditi
da je ova redukcija u datom sluaju pogrena, ali op
te sagledavanje sutine kako bolesne tako i zdrave
psihe nije mogue samo sa reduktivnom teorijom, o vekova dua, bilo da je bolesna ili zdrava ne moe se
objasniti samo reduktivno. Sigurno da je eros uvek
i svuda prisutan, sigurno da nagon za moi proima
sve ono najdublje i najvie u dui, ali dua nije samo
jedno ili drugo ili, to se mene tie, i oboje, ve i ono
to je ona od toga uinila i ta e uiniti. Jedan ovek
se moe samo polovino razumeti ako se zna odakle
je sve kod njega nastalo. Kada bi sve zavisilo samo
od toga, on bi isto tako mogao da bude ve odavno
mrtav. On nije shvaen kao ivo stvorenje, poto i
vot nema samo jueranjicu i nita nije objanjeno
ako se dananjica redukuje na jueranjicu. ivot ima
i sutranjicu a dananjica se moe razumeti samo
Moebius, Paul Julius: Vber die Pathologische bei
Nietzsche, 1902.

47

onda ako naem poznavanju onog to je bilo jue mo

emo dodati i namere sutranjice. Ovo vai za sve
psiholoke manifestacije ivota, pa i za bolesne sim
ptome. Simptomi neuroze nisu, naime, samo posledice nekada postojeih uzroka, bilo da je to infantilna
seksualnost ili infantilni nagon za moi, ve su
oni i pokuaji nove sinteze ivota ali emo odmah
tome dodati: promaeni pokuaji, koji su, meutim,
ipak nita manje pokuaji sa jezgrom vrednosti i smi
sla. To su klice koje nisu uspele zbog nepovoljnih
uslova spoljne i unutranje prirode.
italac e sigurno zapitati: ta za ime sveta moe
biti vrednost i smisao neuroze, te najnekorisnije i
najodvratnije nevolje oveanstva? Biti nervozan
emu je to dobro? Sigurno otprilike tako kao to je
dragi Bog stvorio muve i drugu gamad da bi se o
vek nauio korisnoj vrlini strpljenja. Ma kako ova
misao bila glupa sa gledita prirodnih nauka, isto
tako moe biti pametna sa gledita psihologije, naime
ako u ovom sluaju umesto gamad stavimo neurotski simptomi. ak i Nie, koji je kao retko ko
prezirao glupe ili banalne ideje, nije jednom priznao
ta sve ima da zahvali svojoj bolesti. Imao sam prilike
da sretnem ne mali broj ljudi koji za svu svoju kori
snost i opravdanost postojanja imaju da zahvale neu
rozi, koja je spreila sve odluujue gluposti njihovog
ivota i prisilila ih na takav nain ivota koji je raz
vio sve korisne klice koje bi inae bile uguene da ih
neuroza nije svojim gvozdenim zagrljajem stavila na
mesto koje im i pripada. Ima ljudi koji smisao svog
ivota, svoje pravo znaenje imaju u podsvesti a u
svesti sva zastranjivanja i stranputice. Kod drugih
je opet obrnuto. Kod ovih onda neuroza ima druga
ije znaenje. U takvim sluajevima na mestu je op
sena redukcija, ali u prvim sluajevima ne.
italac e sada biti sklon da prihvati mogunost
ovakvog znaenja neuroze u izvesnim sluajevima,
ali ipak sklon da ospori ovakvu opsenu korisnost i
smisaonu svrhovnost ovog oboljenja u svim banalnim
svakodnevnim sluajevima. Sta, na primer, vredno
treba da sadri neuroza u gore navedenim sluajevi18

ma astme i histerinih stanja straha? Priznajem, ovde

nije jasna vrednost, naroito ne ako se sluaj sagleda
sa stanovita reduktivne teorije, tj. sa stanovita tam
ne strane individualnog razvitka.
Obe do sada pominjane teorije, kao to smo videli, imaju zajedniko to to nepotedno otkrivaju sve
ono to kod oveka pripada zasenenoj strani. To su
teorije ili bolje reeno hipoteze, koje nam obja
njavaju od ega se sastoji momenat koji dovodi do
oboljenja. Shodno ovome one se ne bave ovekovim
vrednostima, ve njegovim nevrednostima, koje se
manifestu ju u obliku smetnji.
Vrednost je mogunost pomou koje energija
moe dospeti do razvitka. Ukoliko je, meutim, i
nevrednost mogunost pomou koje energija moe do
speti do razvitka to, na primer, najjasnije moe
mo videti u zamanim energetskim manifestacijama
neuroze onda je i ova vrednost, ali takva koja
poseduje nekorisne i tetne energetske manifestacije.
Energija, naime, po sebi nije ni dobra ni zla, ni ko
risna ni tetna, ve indiferentna, poto sve zavisi od
oblika u koji prelazi energija. Oblik daje energiji kvalitet. Na drugoj strani ist oblik bez energije je isto,
tako indiferentan. Za ostvarivanje stvarne vrednosti
je stoga neophodno s jedne strane energija a s druge
koristan oblik. U neurozi psihika energija se nesum
njivo nalazi u manje vrednom i neupotrebljivom ob
liku. Tumaenja obe reduktivne teorije slue tome da
rastoe ovaj manje vredni oblik. Na ovom mestu one
se potvruju kao sredstvo za nagrizanje. Do sada je
vladala pretpostavka da ova novosteena energija
stoji pacijentu na svesnom raspolaganju, tako da je
moe iskoristiti na bilo koji nain. Ukoliko se prihvatalo miljenje da ta energija nije nita drugo do sek
sualna nagonska snaga, onda se govorilo o sublimovanoj primeni iste, pod pretpostavkom da je paci
jentu, uz pomo analize, omogueno da seksualnu
energiju prevede u sublimaciju, tj. neseksualni na4

Upuujem na moju knjigu: Vber psychische Energetik

und das Wesen der Traume, 1948, Ges. Werke, Bd. 8.
4

Jung, Odabrana dela, II

in primene, recimo u bavljenje umetnou ili nekom

drugom dobrom ili korisnom delatnou. Prema ovom
shvatanju pacijent ima mogunosti da sublimaciju
svoje nagonske energije sprovede po svojoj volji ili
prema svojim sklonostima.
Ovom shvatanju moe se do izvesnog stepena
odobriti pravo egzistencije, ukoliko je ovek uopte
u stanju da svome ivotu naznai odreenu liniju po
kojoj bi iao. Ali poznato nam je da nema ljudskog
predvianja ih ivotne mudrosti koja bi bila u stanju
da prui naem ivotu propisani pravac, osim na krat
kim relacijama. Ovo shvatanje vai svakako samo za
obini tip ivota ali ne i za herojski. Ova druga
vrsta ivota je bez sumnje mnogo reda nego prva. O
ovoj se ne moe rei da se ivotu jedva moe dati
pravac ili samo na kratkoj razdaljini. Herojsko voe
nje ivota je bezuslovno, tj. ovo se usmerava prema
sudbinskim odlukama, pri emu odluka za odreeni
pravac u odreenim prilikama moe vaiti i do gor
koga kraja. Lekar svakako ima posla najee samo
sa ljudima, rede sa dobrovoljnim herojima a i tada
su ovi, na alost, najee takvi, iji je navodni heroizam infantilni prkos usmeren protiv neke vee sud
bine ili isticanje samog sebe, to treba da prikri je oseanje manje vrednosti. U svakodnevici ima, na alost,
malo neobinog to bi bilo zdravo. Ima malo prostora
za primetljivo herojstvo, ali ne stoga to se pred nas
ne postavljaju herojski zahtevi. Naprotiv: to je upra
vo neugodno i nesnosno to banalna svakidanjica po
stavlja naem strpljenju, naoj predanosti, istrajnosti,
rtvovanju itd. banalne zahteve, koje ovek mora is
puniti skrueno i bez bilo kakvog herojskog gesta
koji bi bio propraen aplauzom, za to je, meutim,
potrebno nevidljivo herojstvo. Ono ne blista, nije
hvaljeno i stalno trai skrovitost u svakodnevnoj odo
ri. To su zahtevi koji, ako se ne ispune, prouzrokuju
neurozu. Da bi ih izbegli, ve su se mnogi usudili da
donesu velike odluke u svom ivotu i sproveli ih i
onda kada su to, prema optem miljenju bile za
blude. Pred ovakvom sudbinom ovek moe samo da
se pokloni. Ali, kao to je reeno, ovakvi sluajevi su

50

retki, drugi, meutim, ine pretenu veinu. Za ove

pravac ivota nije prava, jasna linija. Pred njima sto
ji sudbina zamrena i prepuna mogunosti, a ipak je
samo jedna od ovih mnogih mogunosti njihov sopstveni i ispravan put. Ko bi mogao da se usudi, ak
oslanjajui se na najvee mogue saznanje sopstvenog karaktera, da unapred odredi onu jednu mogu
nost? Sigurno da se voljom moe mnogo postii. Me
utim, iz osnova je pogreno da se, s obzirom na sud
binu izvesnih posebnih linosti jake volje, po svaku
cenu hoe i sopstvena sudbina da podvrgne svojoj
volji. Naa volja je funkcija usmerena pomou rasu
ivanja, dakle, ona zavisi od svojstava naeg rasui
vanja. Nae rasuivanje bi, ako je uopte rasuivanje,
trebalo da bude racionalno, tj. razumno. Ali da li se
ikada pokazalo ili da li e se ikada dokazati da se
ivot i sudbina slau sa naim ljudskim razumom, tj.
da su racionalni? Naprotiv, postoji opravdana sumnja
da su iracionalni, drugim recima da su u krajnjoj li
niji zasnovani s onu stranu ljudskog razuma. Iracio
nalnost zbivanja pokazuje se u takozvanoj sluajnosti,
ije postojanje, razumljivo, moramo osporavati, poto
a priori ne moemo zamisliti neki proces koji nije
uslovljen neophodno i kauza-lno, pa prema tome ne
moe uopte biti sluajan. Ali praktiki je sluajnost
svuda prisutna i to tako nametljivo da bismo mirne
due mogli nau kauzalnu filozofiju da zadenemo za
pojas. Obilje ivota je zakonomerno i nezakonomerno,
racionalno i iracionalno. Zbog toga ratio i njim za
snovana volja vae samo za kratko, to dalje irimo
racionalno izabrani pravac tim moemo biti sigurniji
da time iskljuujemo iracionalne ivotne mogunosti,
koje, meutim, imaju isto tako pravo da budu pro
ivljene. Sigurno da bi bilo vrlo korisno za oveka da
je u stanju da svome ivotu odredi pravac. Moe se
s punim pravom smatrati da je zadobijanje razbori5

Ovoj striktnoj kauzalnosti nainila je kraj moderna

fizika. Postoji jo samo statistika verovatnoa. Ja sam
ve 1916. ukazao na uslovljenost kauzalnog shvatanja u psi
hologiji, to mi je tada teko zamereno. Up. Collected Papers
of Analytical Psychology, 1920, 2. izd.
5

4*

51

tosti najvea tekovina oveanstva. Ali tim nije re

eno da bezuslovno mora i dalje tako biti. Uasna ka
tastrofa prvog svetskog rata pokvarila je raune i najoptimistikijem racionalisti. Godine 1913. Ostvald
(Ostvvald) je napisao sledee: Ceo svet je jedinstven
u miljenju da je sadanje stanje naoruanog mira
neodrivo stanje koje e postepeno postati nemogue.
Takav mir zahteva od pojedinih nacija neuvene rt
ve, koje daleko prevazilaze izdatke za kulturu, a da
time nisu postignute bilo kakve pozitivne vrednosti.
Dakle, ako oveanstvo nae sredstva i put pomou
kojih mogu biti odstranjena sva ova naoruanja za
ratove koji nikada nee zapoeti, onda bi se time
postigla nezamisliva uteda energije tako da bi od
tog trenutka morali raunati sa nesluenim procvatom
kulturnog razvitka. Rat se, isto kao i lina borba, razreava svim moguim sredstvima i suprotnostima
volje poto sobom donosi najgore rasipanje energije.
Stoga se potpuno odstranjivanje potencijalnog kao i
aktuelnog rata sasvim nalazi u smislu energetskog
imperativa i predstavlja jedan od najvanijih kultur
nih zadataka naih dana.
6

Iracionalnost sudbine, meutim, nije htela onako

kao racionalnost dobronamernih mislilaca, ona nije
htela ak ni samo da upotrebi nagomilano oruje i
vojnike ne, ona je htela znatno vie od toga
naime uasnu, bezumnu pusto, nezapameno masov
no ubijanje, iz ega bi oveanstvo moglo izvui za
kljuak da se sa racionalnim namerama moe ovladati
samo jednom stranom sudbine.
Ono to se uopteno mora rei o oveanstvu, to
isto vai i za svakog pojedinca, poto se celo ovean
stvo sastoji od samih pojedinaca. A ono to je psiho
logija oveanstva to je i psihologija pojedinca. U
svetskom ratu doiveli smo uasni obraun sa racio
nalnim namerama civilizacije. Ono to je kod poje
dinca volja to je imperijalizam kod nacija, poto
je volja ispoljavanje moi nad sudbinom, tj. isklju Wilhelm Ostwald, Die Philosophfe der Werte, 1913,
S. 312.
52

ivanje sluajnosti. Civilizacija je racionalna, voljom

i namerom sprovedena korisna sublimacija slobod
ne energije. Kod pojedinca je to isto. I kao to je za
misao opte kulturne organizacije kroz ovaj rat isku
sila uasnu ispravku, tako i pojedinac mora esto u
svom ivotu da iskusi da takozvana raspoloiva
energija ne dozvoljava da se sa njom raspolae.
* U Americi me je jednom konsultovao neki 45-godinji poslovni ovek, iji sluaj dobro ilustruje napred reeno. Radilo se o tipinom amerikom self-mademan koji je zapoeo sasvim odozdo. On je bio
vrlo uspean i osnovao je vrlo opsene poslove. Uspe
lo mu je da poslove postupno organizuje tako da je
mogao da planira sa svojim povlaenjem sa vodeeg
poloaja. Dve godine pre nego to sam ga video on
se ve oprostio od posla. Do tada je iveo samo za
svoj posao i svu energiju je koncentrisao na njega sa
onim neverovatnim intenzitetom i jednostranou,
svojstvenim uspenim amerikim poslovnim ljudima.
Kupio je raskono seosko imanje gde je nameravao
da ivi, pod im je podrazumevao konje, automo
bile, golf, tenis, parties itd. Ali, pravio je raun bez
krmara. Nastalu raspoloivu energiju nisu privu
kle sve te primamljive perspektive, ve se ona kapricirala na neto sasvim drugo: naime nekoliko nedelja
od poetka prieljkivanog srenog ivota poeo je da
osea udnovata, nejasna bockan ja u elom telu a ne
koliko daljnih nedelja bilo je dovoljno da ga uvale u
neuvenu hipohondriju. Nervno je potpuno propao.
On, zdrav, fiziki izvanredno jak, veoma energian
ovek, postao je plaljivo dete. A sa tim se ugasilo i
svo njegovo uivanje. Iz jednog straha zapadao je u
drugi muei sebe hipohondrikim smetnjama skoro
do iznemoglosti. Konsultovao je najzad vrlo poznatog
specijalistu koji je odmah tano razaznao da ovom
1

oveku ne nedostaje nita drugo do rad. To je raz

janjeno i pacijentu, tako da je ponovo preuzeo ra
niji posao. Ali na njegovo ogromno razoaranje
nikako nije nailazilo intereso van je za posao. Nisu po
magali ni strpljenje ni reenost. Energija se vie ni
kakvim sredstvima nije mogla prisiliti da se ponovno
53

usmeri na posao. Naravno da je njegovo stanje posta

lo jo gore. Sve ono to je u njemu ranije bilo i
vahna stvaralaka energija, okretalo se i sa uasnom
destruktivnom snagom pogaalo njega samog. Nje
gov stvaralaki genije se u neku ruku pobunio protiv
njega i isto onako kako je nekad stvorio veliku orga
nizaciju u svetu, tako je njegov demon i sada stvarao
rafinirane sisteme hipohondrinih varljivih zaklju
aka koji su ga sasvim unitili. Kada sam ga sreo, bio
je ve beznadena moralna ruina. Ipak sam pokuao
da mu razjasnim da ovek ovakvu dinovsku ener
giju moe povui iz poslova ali pri tom preostaje pi
tanje: na ta je usmeriti? ak ni najlepi konji, ni
najbri automobili niti najprivlanije parties ne
moraju bezuslovno biti mamac za energiju, iako bi
sigurno bilo sasvim logino pomisliti da ovek, koji
je ceo ivot posvetio ozbiljnom radu, u neku ruku
ima prirodno pravo na ivotna zadovoljstva. Da, kada
bi i sudbina postupala po ljudskom razumu onda bi
moralo tako i biti: prvo rad, zatim zaslueni mir. Ali,
stvari se upravo iracionalno odvijaju i mada neumesno energija zahteva njoj odgovarajui pad potenci
jala inae se jednostavno kumulira i postaje destruk
tivna. Ona regredira u ranije situacije, u ovom slu
aju u seanje na luetinu infekciju, koju je navukao
pre 25 godina. I ovo je bila samo etapa na putu po
novnog oivljavanja infantilnih reminiscencija, koje
je u meuvremenu potpuno potisnuo. Prvobitni od
nos prema majci bilo je ono to je davalo smer nje
govoj simptomatologiji: bio je to aranman da se
iznude panja i interesovanje (davno umrle) majke.
I ova stanica nije bila poslednja, jer je cilj bio u neku
ruku primorati ga da se vrati u sopstvenu utrobu
poto je od svoje mladosti iveo samo intelektualno.
On je izdiferencirao samo jednu stranu svoga bia,
druga je, meutim, ostala nerazvijena u tupom, tako
rei telesnom stanju. Hipohondrina depresija ga je
u neku ruku gurala u utrobu, telo, koje je stalno
previao. Da je mogao da prati smer depresije i hipohondrike iluzije i da privede u svest fantazije koje
proistiu iz ovakvih stanja, onda bi to bio put spa54

senja. Naravno da nisam naiao na razumevanje i

simpatiju za moje argumente kao to se moglo i oe
kivati. U ovolikoj meri uznapredovali sluaj moe se.
samo jo negovati do smrti, ali ne i izleiti.
Ovaj sluaj jasno pokazuje da nije u naoj moi
da raspoloivu energiju po svojoj volji prenosimo
na racionalno izabrani objekt. Isto vai uopte i za
onu na izgled raspoloivu energiju, koju dobijamo na
taj nain to pomou reduktivnih sredstava za nagri
zanje razaramo njen nepodesni oblik. Ova energija
moe, kao to je ve reeno, u najboljem sluaju samo
vrlo kratko vreme biti voljno upotrebljena. Ali naj
ee se opire da na due vreme prihvati racionalno
istaknute mogunosti. Psihika energija je izbirljiva
stvar koja hoe da se ispune i njeni sopstveni uslovi.
Bez obzira na koliinu postojee energije, ne moemo
je uiniti korisnom sve dok se ne uspe da se uspostavi
energetski pad potencijala.
Pitanje energetskog pada potencijala je emi
nentno praktian problem, koji se postavlja u veini
analiza. Tamo gde, na primer, doe do povoljnog slu
aja da raspoloiva energija, takozvani libido zahvati
razuman objekt, onda se smatra da je preinaavanje
rezultat svesnog voljnog napora. Ali to je zabluda,
7

Iz dosada napisanog itaocu je jasno da ja pojam li

bido, koji je uveo Frojd a koji je vrlo pogodan za praktinu
upotrebu, koristim u mnogo irem znaenju. Za mene je libido
psihika energija, koja isto znai to i nabijenost intenzi
tetom psihikih sadraja. Frojd identifikuje libido sa erosom,
shodno njegovoj teorijskoj pretpostavci, i izdvaja ga od op
te psihike energije. Tako on kae (Gesammelte Schriften,
Bd. 5, s. 92): Postavili smo pojam libido kao kvantitativno
promenljivu silu, koja bi mogla da meri procese i promene
na podruju seksualnih razdraenja. Ovaj libido izdvajamo
od energije koja je podreena optim psihikim procesima...
Na drugom mestu Frojd pominje kako mu za nagon za de
strukcijom nedostaje termin analogan libidu. Kako je i
takozvani nagon za destrukcijom energetski fenomen, izgleda
mi jednostavnije da se libido definie optim pojmom psihi
kih intenziteta, dakle naprosto kao psihika energija. Up.
Symbole der Vfandlung, 1952, s. 218, Ges. Werke, Bd. 5. Dalje
Vber psychische Energetik und das Wesen der Traume, s.
7, Ges. Werke, Bd. 8.
7

55

poto ni najvee zalaganje ne bi bilo dovoljno ako

istovremeno ne postoji energetski pad potencijala u
istom pravcu. Kako je vaan ovaj pravac pada vidi
se tamo gde se s jedne strane ine oajniki pokuaji
a s druge je izabrani objekt ili eljeni oblik po svojoj
razboritosti jasan svakome pa ipak preinaavanje ne
uspeva, ve jednostavno ponovo dolazi do novog po
tiskivanja.
Dovoljno mi je jasno postalo da samo tamo gde
lei razlika u potencijalu, vodi i nit ivota. Ali nema
suprotni pol, stoga se mora
pronai suprotnost svesnog zauzetog stava. Intere
santno je videti kako je ova kompenzacija suprotno
sti igrala svoju ulogu i u istoriji teorija neuroza: Froj
dova teorija zastupa eros, Adlerovo shvatanje, meu
tim, mo. Logina suprotnost ljubavi je mrnja, ili
erosu fobos (planja), psiholoki je to, meutim, volja
za moi. Tamo gde vlada ljubav, tu nema volje za
moi, a tamo gde mo ima prvenstvo, tu nedostaje
ljubav. Jedno je senka drugog. Onaj ko stoji na sta
novitu erosa, njegova kompenzatorna suprotnost je
voljna mo. Ko, meutim, naglaava mo, njegova
kompenzacija je eros. Posmatrano sa jednostranog
stanovita svesnog stava, Senka je manje vredni udeo
linosti i stoga potisnuta pomou intenzivnog otpora.
Ali potisnuto mora biti privedeno u svest kako bi do
lo do energetskog napona, bez koga nije mogue da
lje kretanje. Svest je u neku ruku gore, Senka dole,
a kako visina uvek stremi ka dubini a toplo ka hlad
nom, tako i ovakva svest, moda i ne slutei, trai
svoju nesvesnu suprotnost, bez koje je osuena na
stagnaciju, zastoj ili fiksiranost. Samo na suprotno
stima moe se rasplamsati ivot.
S jedne strane bio je ustupak intelektualnoj lo
gici, a s druge psiholoka predrasuda ono to je Frojdu dalo povoda da kao suprotnost erosu obelei nagon
za destrukcijom i smru. Jer prvo, eros nije istozna
an sa ivotom; kome, meutim, izgleda da jeste, to
me svakako suprotnost izgleda kao smrt, i drugo, sva
kome suprotnost njegovog krajnjeg principa izgleda
56

kao neto destruktivno, smrtonosno, naprosto zlo.

Stoga mu ne pridaje nikakvu pozitivnu ivotnu silu,
zato ga se kloni i plai.
Kao to je pomenuto postoje mnogi najuzvieniji
ivotni principi i pogledi na svet i shodno tome isto
toliko mnogo razliitih oblika kompenzatornih sup
rotnosti. Ja sam prethodno istakao, kako mi se ini
dva glavna tipa suprotnosti, koje oznaavam kao introvertni i ekstrovertni tip. Ve je Vilijem Dejms
(William James) zapazio postojanje oba ova tipa kod
mislilaca. On ih je razlikovao kao tender-minded i
kao toughminded. Isto tako je Ostvald (Ostwald)
naao analognu razliku klasinog i romantinog tipa
kod velikih naunika. Dakle sa mojom idejom i tipo
vima nisam usamljen dovoljno je da izdvojim samo
ova dva poznata imena iz bezbroj drugih. Istorijska
istraivanja su mi pokazala da ne mali broj velikih
spornih pitanja istorije duha poiva na suprotnosti
ovih dvaju tipova. Najznaajniji sluaj ove vrste je
suprotnost izmeu nominalizma i realizma, zapoeta
sa razlikama izmeu platonske i megarske kole a
preneta i u skolastiku filozofiju, gde je Abelar ste
kao velike zasluge zbog toga to se bar usudio da u
konceptualizmu pokua da sjedini suprotna gledi
ta. Ova prepirka se nastavila do dananjih dana, ispoljena u suprotnosti idealizma i materijalizma. Kao
i opta istorija duha, tako i svaki pojedinac ima udela
u ovom tipu suprotnosti. Naime, bliim istraivanjem
se ispostavilo da ova oba tipa rado stupaju u brak i
to nesvesno zbog meusobnog dopunjavanja.
Refleksivnost podstie introvertnog da uvek razmisli
ili da se pribere pre nego to zapone da dela. Zbog
toga su njegove radnje usporene. Njegovo zaziranje
i njegovo nepoverenje pred objektima dovode ga do
oklevanja i stoga uvek ima tekoa sa prilagoavanjem na sredinu. Obrnuto, ekstrovertni ima pozitivan
8

10

Pragmatism, 1911.
Grosse Miinner, 1910.
Psychologische Typen, 1950, S. 64. Ges. Werke, Bd.
6. Par. 65.
8

J0

57

odnos prema stvarima. Njega one, tako rei privlae.

Mame ga nove, nepoznate situacije. Da bi upoznao
neto nepoznato, uskae u to bez sustezanja. Po pravi
lu prvo dela pa zatim razmilja o uinjenom. Na taj
nain njegova akcija je brza i nije podreena razmi
ljanjima i oklevanju. Stoga su oba tipa kao stvorena
za simbiozu. Jedan obezbeuje prosuivanje a drugi
inicijativu i praktinu akciju. Ako ova dva tipa sklo
pe branu zajednicu, onda zajedno mogu da ostvare
idealan brak. Izvrsno odgovaraju jedno drugom sve
dok su zaokupljeni prilagoavanjem na mnogobrojne
spoljne ivotne nevolje. Meutim, ako mu zaradi
dovoljno novca ili ako im s neba padne kakvo vee
naslee i na taj nain nestanu ivotne nevolje, onda
suprunici imaju vremena da se meusobno pozabave
jedno drugim. Prethodno su stajali jedno drugom okrenuti leima, branei se od tekoa. Sada se, meu
tim, obraaju jedno drugom i hoe da se meusobno
razumeju i otkrivaju da se nikada nisu razumeli.
Svako govori drugim jezikom. Tako poinje razdva
janje oba tipa. Ova svaa je otrovna, nasilnika i pu
na meusobnog obezvreivanja, ak i onda kada se
sprovodi u tiini i u intimnom krugu, jer vrednost
jednog je nevrednost drugog. Razumno bi bilo pomi
sliti da jedan u svesti sopstvehe vrednosti mirno mo
e priznati vrednost drugog i da bi na taj nain bio
suvian svaki konflikt. Video sam dovoljno sluajeva,
koji su iznosili argumente ove vrste pa ipak nisu dospeli do zadovoljavajueg cilja. Gde se radi o nor
malnim ljudima, ovaj kritiki prelazni period se sa
vlauje bez tekoa. Normalan je naime onaj ovek
koji naprosto moe da egzistira u svim prilikama koje
mu uopte pruaju neophodni minimum ivotnih mo
gunosti. Mnogi, meutim, to ne mogu, ali stoga i
nije previe ljudi normalno. Ono to obino podrazumevamo pod normalan ovek zapravo je idealan
ovek, ija je srena meavina karaktera vrlo redak
dogaaj. Daleko vei broj manje ili vie izdiferenciranih ljudi zahteva ivotne uslove, koji jame vie
od relativno osiguranog stana i hrane. Za ove kraj
simbiotskog odnosa znai teak potres.
58

Covek ne moe bez daljnjega razumeti zato bi

to tako trebalo da bude. Ali ako pomislimo da
nijedan ovek nije samo introvertan ili samo ekstrovertan, ve da su mu date obe mogunosti
a da je on formirao samo jednu kao funkciju
prilagoavanja, onda emo bez daljnjega doi do
pretpostavke da kod introvertnih negde u poza
dini tinja ekstroverzija u nerazvijenom stanju, a da
kod ekstrovertnih introverzija vodi slino tamnu eg
zistenciju. Ovo je stvarno sluaj. Introvertni ima
ekstrovertni stav ali- ovaj um nije svestan, poto je
pogled njegove svesti stalno usmeren na subjekt. On
dodue vidi objekt, ali o njemu ima pogrenu ili inhibovanu predstavu, tako da se uvek dri to je mo
gue vie distancirano, kao da je objekt neto mono
i opasno. Ono to mislim pod ovim, hteo bih da objasnim pomou jednostavnog primera: dva mladia pvi^ ^
tuju zajedno i dolaze do jednog zamka. Obojica bi
elela da razgledaju unutranjost zamka. Introvertni ^
kae: Zeleo bih da znam kako izgleda iznutra. Eks
trovertni odgovara: Poimo i polazi da proe kroz
vrata. Introvertni ga zadrava: Moda je zabranjen
ulaz, sa neodreenom predstavom policije, kazni,
zlih pasa itd. u pozadini; na to ekstrovertni odgo
vara: Pa moemo da pitamo, sigurno e nas pustiti,
sa predstavom dobroudnih starih uvara zamka, go
stoprimljive gospode u zamku i moguih romantinih
avantura u pozadini. Na osnovu ekstrovertnog opti
mizma stvarno dospevaju u zamak. Sada ipak dolazi
do peripetija. Unutranjost zamka je preureena i ne
sadri nita drugo do nekoliko sala sa zbirkom starih
rukopisa. Sluajno ovim rukopisima je zadivljen in
trovertni mladi. Jedva da ih je i sagledao a ve
je kao preobraen. On se udubljuje u razgledanje
ovih dragocenosti dajui oduka povremenim oduev
ljenim uzvicima. Uplie se sa uvarem u beskrajan
razgovor da bi od njega izvukao to vie informacija,
pa kako je rezultat oskudan, mladi se interesuje za
kustosa da bi ga odmah potraio i postavio svoja pi
tanja. Nestale su njegove bojazni, objekti su dobili
zavodljiv sjaj a svet sasvim drugi lik. U meuvre59

menu, meutim, sve vie i vie se gasi hrabrost ekstrovertnog, njegovo lice se izduuje i poinje da zeva.
Ovde nema dobroudnih uvara, vitekog gostoprim
stva, ni traga od romantinih avantura samo mu
zej u preureenom zamku. Rukopisi se mogu videti
i kod kue. Dok entuzijazam jednog raste, pada ras
poloenje drugog: zamak ga gnjavi a rukopisi podseaju na biblioteku, biblioteka se asocira sa univer
zitetom, univerzitet sa studijama i predstojeim ispi
tima. Postepeno tmuran veo prekriva prethodno tako
interesantan i primamljiv zamak. Objekt postaje ne
gativan. Zar nije divno, ne moe da prigui uzvik
introvertni, to smo sasvim sluajno otkrili izvan
rednu zbirku! Smatram da je ovde uasno do
sadno, odgovara drugi neskriveno loe raspoloen.
Ovo ljuti prvog i zakljuuje u sebi da vie nikada ne
putuje sa ekstrovertnim. Ovaj drugi se ljuti zbog ljut
nje prvog i misli kako je oduvek smatrao da je nje
gov drug bezobzirni egoista, koji zbog svojih samo
ivih interesa, upropauje divno proleno vreme,
koje se nesravnjivo lepe moglo uivati napolju.
ta se desilo? Njih dvoje je putovalo zajedno u
prijatnoj simbiozi sve dok nisu dospeli do fatalnog
zamka. Tamo je rekao, unapred promiljajui (prometejski) introvertirani: Mogla bi da se pogleda
unutranjost zamka. Aktivni i (epimetejski) ekstro
vertni, koji razmilja posle dela, omoguio je pri
stup." I tip se sada preobraa: introvertirani koji se
prethodno plaio da ue vie ne moe da izae a
ekstrovertni proklinje trenutak ulaska u zamak. Prvi
je fasciniran objektom, drugi svojim negativnim mi
slima. Kada je prvi video rukopise, onda se ostalo
zbilo u okohni. Njegova bojazan je nestala, objekat
je zagospodario njime i on mu se voljno prepustio.
Nasuprot tome drugi je oseao rastui otpor prema
objektu i konano je zapao pod vlast svog loe raspo
loenog subjekta. Prvi je postao ekstrovertni, drugi
introvertni. Ali ekstroverzija introvertnog je druga" Vidi Psychologische Typen, Paragr. 852.
60

ija nego ekstroverzija ekstrovertnog a introverzija

ekstrovertnog je drugaija od introverzije introvertnog. Dok su prethodno zajedno putovali u prijatnoj
harmoniji jedan drugome nisu smetali zbog toga to
je svaki bio u okvirima svojih svojstvenosti. Obojica
su bili pozitivni u odnosu jedan prema drugom, poto
su se njihovi meusobni stavovi dopunjavali. Meu
tim, oni su se dopunjavali zbog toga to je stav jed
nog uvek ukljuivao i stav drugog. Ovo vidimo, na
primer, u kratkom razgovoru pred ulaznim vratima
obojica ele da uu u zamak. Sumnju introvertnog
da li je ulaz mogu, deli i drugi. Inicijativa ekstro
vertnog takoe vai i za drugog. Tako stav jednog
ukljuuje i stav drugog, a ovo je uvek vie ili manje
sluaj kada se individua nalazi u svom prirodnom
stavu, poto je ovaj stav vie ili manje kolektivno pri
lagoen. Ovo vai i za stav introvertnog, iako ovaj
uvek proistie iz subjekta. On samo sa subjekta pre
lazi na objekt, dok stav ekstrovertnog ide sa objekta
na subjekt.
U trenutku, meutim, kada kod introvertnog ob
jekt nadvlada i privue subjekt, njegov stav gubi so
cijalni karakter. On zaboravlja prisustvo njegovog
prijatelja, vie ga ne ukljuuje, on se udubljuje u
objekt i ne primeuje koliko se dosauje njegov pri
jatelj. Shodno tome ekstrovertni gubi obzire prema
drugom u trenutku kada se razoarao u svojim oe
kivanjima i povukao u svoje subjektivne predstave i
raspoloenja.
~~

Stoga bismo ovaj dogaaj mogli formulisati na

sledei nain: kod introvertnog se, zbog uticaja objek
ta, ispoljila manje vredna ekstroverzija, dok je kod
ekstrovertnog manje vredna introverzija stupila na
mesto njegovog socijalnog stava. Na ovaj nain vra
amo se zakljuku od koga smo poeli: vrednost jed
nog je nevrednost drugog. Pozitivni dogaaji, kao i
negativni mogu izbaciti na povrinu manje vrednu
protivfunkciju. Ako se ovo jednom desilo, onda se
javlja osetljivost. Osetljivost je simptom prisutne
manje vrednosti. Na ovaj nain su date psiholoke
61

osnove za svau i nesporazume, i to ne samo za svau

dva oveka, nego i za razdor sa samim sobom. Naime,
sutinu manje medne funkcije odlikuje autonomija;
ona je samostalna, ona nareuje, ona nas fascinira i
uplie, tako da vie nismo gospodari samih sebe i vie
ne pravimo jasnu razliku izmeu nas i drugih.:
12

A ipak je neophodnost za razvitak karaktera da

i drugoj strani, upravo manje vrednoj funkciji, damo
da doe do rei, poto ne moemo zahtevati da se ne
ko drugi simbiotski trajno brine o drugom delu nae
linosti, jer trenutak kada e nam zatrebati i druga
funkcija, moe nastupiti svakog asa i zatei nas ne
spremne, kao to pokazuje prethodni primer. A posledice mogu biti rave ekstrovertni na ovaj nain
gubi njemu neophodnu vezu sa objektima a intro
vertni sa njegovim subjektom. Obrnuto je neophodno
da introvertni dospe i do akcije koja nije neprestano
sputavana razmiljanjima i oklevanjem a da se eks
trovertni zamisli nad samim sobom a da time ne
ugrozi svoje veze.
Kao to se vidi, kod ekstroverzije i introverzije
radi se o dva meusobno suprotna, prirodna stava ili
usmerena kretanja, koje je Gete oznaio kao dijasiola i sistola. Oni bi trebalo, svojim harmoninim re
dom, da dovedu do ivotnog ritma, ali izgleda da je
velika umetnost ivljenja dostii ovaj ritam. Ili ovoga
ovek mora biti sasvim nesvestan, tako da prirodnu
zakonitost ne ometa nikakav svesni akt, ili bi ovek
morao da bude svestan u jo mnogo veem stepenu
da bi bio u stanju da zaeli i sprovede suprotna kre
tanja. Kako se ne moemo razvijati unazad, ka ivo
tinjskoj nesvesnosti, ostaje nam tei put napred ka
vioj svesnosti. Svakako da je ona svesnost, koja omo
guuje da se slobodno i namerno doivljavaju veliki
ivotni da i ne, zapravo natoveni ideal, ali ipak cilj.
Naa sadanja vrsta duha izgleda da nam dozvoljava
Up. moju raspravu u vezi sa Spitteler: Prometheus
und Epimetheus u: Psychologische Typen, 1950, S. 227. Ges.
Werke, Bd. 6, Par. 261.
u

62

samo da da hoemo svesno a ne bar da trpimo.

Ako je to sluaj, onda je ve mnogo postignuto. "
Problem suprotnosti, kao inherentni princip ovekove prirode, predstavlja dalju etapu naeg uznapredovalog saznajnog procesa. Ovaj problem je po
pravilu problem zrelijeg doba. Praktiki tretman jed
nog pacijenta svakako nikada nee poeti -sa ovim
problemom, posebno ne kod mladih ljudi. Neuroze
mladih ljudi po pravilu nastaju iz sukoba izmeu sila
realnosti i nedovoljnog, infantilnog stava, koji kau
zalno karakterie nenormalna zavisnost od realnih
ili imaginarnih roditelja, finalno neadekvatne fikcije,
tj. namere i stremljenja, Ovde su sasvim na mestu
Frojdove ili Adlerove redukcije. Ali ima mnogih neu
roza koje nastaju tek u zrelom dobu ili se pogora
vaju u takvoj meri da pacijenta, na primer, profe
sionalno onesposobe. Naravno da se u ovakvim slua
jevima moe dokazati da je ve u mladosti postojala
neobina zavisnost od roditelja i da su bile prisutne
sve mogue infantilne iluzije, ali to sve zajedno u
tim ljudima nije smetalo da se prihvate neke profe
sije i da je uspeno izue, da zasnuju branu zajed
nicu i ovu estito vode do onog trenutka u zrelom
dobu, kada iznenada otkazuje dotadanji zauzeti stav.
U jednom takvom sluaju od male je koristi privoditi
u svest detinjaste fantazije, zavisnost od roditelja itd.,
iako je ovo neophodni deo procedure i esto ne deluje
nepovoljno. Ali u osnovi uzev u jednom ovakvom
sluaju (terapija stvarno zapoinje tek onda kada pa
cijent uvidi da vie nisu otac i majka ono to mu
stoji na putu ve on sam, tj. nesvesni deo njegove
linosti, koji i dalje vodi ulogu oca i majkfij I ovo
saznanje, ma kako bilo korisno, jo uvek je negativ
no, tj. ono samo kazuje. Saznao sam i vidim da nisu
otac i majka ono to je upereno protiv mene, ve ja
sam. Ali ta je to u njemu to mu se suprotstavlja?
Sta je taj misteriozni deo njegove linosti koji se
skrivao iza slike oca i majke i njega tako dugo drao
u uverenju da uzrok njegovih nevolja mora da je
nekada dospeo od spolja? p v a j deo je suprotnost nje
govog svesnog stava, koji mu ne daje mira i smeta
s

63

toliko dugo dok ne bude prihvaen. Sigurno da kod

mladih ljudi moe biti dovoljno oslobaanje od pro
losti, za ostalo e se pobrinuti volja za ivotom. Ali
sa sasvim drugaijim zadatkom suoavamo se kod lju
di koji iza sebe ve imaju veliki deo ivota, gde vie
ne mame neuvene budue mogunosti, gde se mogu
jo samo oekivati davno naviknute dunosti i sum
njiva zadovoljstva starenja.
Ako nam uspe da mlade ljude odvojimo od nji
hove prolosti, onda vidimo da ovi imago svojih rodi
telja prenose na podesne zamenske figure: oseanje
koje se vezivalo za majku prelazi na enu, autoritet
oca prelazi na potovanog uitelja i pretpostavljenog
ili instituciju. To dodue nije fundamentalno reenje,
ali praktian put kojim koraa i normalan ovek nesvesno i stoga bez znaajnih smetnji i otpora.
Drugaije izgleda problem odraslom koji je ve
preao ovaj komad puta, moda sa manje ili vie ne
volja. On se moda ve odavno odvojio od preminulih
roditelja, u eni traio i naao majku (u suprugu oca)
potovao oeve i institucije, sam postao otac ili sama
postala majka i sve ovo, moda, ve ima iza sebe, uz
saznanje da je sve ono to je u poetku znailo zahtev
i zadovoljstvo postalo teka zabluda, deo mladalakih
iluzija na koje se sada osvre delom sa aljenjem a
delom sa zaviu, poto se pred njim ne nalazi nita
drugo do starost i kraj svih iluzija. Ovde vie nema
oeva i majki, sve ono to je preko iluzija projektovao
u svet i stvari postepeno mu se vratilo, umorno i izanalo. Iz svih ovih odnosa osloboena energija struji
ka nesvesnom i tamo oivljava sve ono to je zapo
stavila da razvije.
Nagonske snage sputane u neurozi, kada se oslo
bode daju mladom oveku poleta i oekivane mogu
nosti daljeg irenja njegovog ivota. oveku u drugoj
polovini ivota razvitak u nesvesnom uspavane sup
rotne funkcije znai obnovu ivota. Ovaj razvitak,
meutim, vie ne prelazi u reenja infantilnih veza,
razaranje infantilnih iluzija i prenoenje starih slika
na nove figure, ve prelazi u problem suprotnosti.
64

Princip suprotnosti naravno da lei u osnovi mla

dalakog duha, tako da i psiholoka teorija mladala
ke psihe mora uzeti u obzir ovu injenicu. Stoga su
Frojdovi i Adlerovi nazori protivureni samo onda
kada polau prava na to da vae kao opta teorija.
Ukoliko se, meutim, zadovolje sa tim da budu teh
nike pomone postavke, onda nee protivureiti niti
se meusobno iskljuivati. Psiholoka teorija koja eli
da bude vie od isto tehnikog pomonog sredstva
mora se zasnivati na principu suprotnosti, poto bi bez
ovog mogla da rekonstruie samo neurotski neurav
noteenu psihu. Bez ove suprotnosti nema ravnotee
niti sistema samoregulacije. Meutim, psiha je sistem
sa samoregulacijom.
Ponovo hvatajui ranije izgubljenu nit, mogli
bismo rei da je postalo jasno zato se ba u neurozi
nalaze one vrednosti koje nedostaju jedinki. Ponovo
se moemo vratiti onom sluaju mlade ene i na nje
ga primenitf steeni uvid. Zamislimo da je ova bole
snica, analizovana, tj. da joj je tokom terapijskog
tretmana postalo jasno kakve su se sve nesvesne mi
sli krile iza njenih simptoma, zbog ega je ona opet
zagospodarila nesvesnom energijom koja je predstav
ljala snagu simptoma, onda se postavlja praktino pi
tanje: ta treba sada da se desi sa tom raspoloivom
energijom? Shodno psiholokom tipu bolesnice bilo
bi racionalno da ovu energiju ponovo prevede na
objekt: na primer kakva filantropska aktivnost ili
inae neto korisno. Izuzetno kod posebno ener
ginih priroda koje ne prezaju da ponekad sami sebe
mue do iznemoglosti, ili kod ljudi kojima upravo od
govara sve ono to je u vezi sa takvim aktivnostima
ovaj put je mogu, ali najee nije. Jer ne
treba zaboraviti libido (upravo psihika energija)
nesvesno ve poseduje svoj objekt, a to je mladi Italijan ili odgovarajua realna ljudska zamena. Prirod
no da je u takvim uslovima ovakva sublimacija koliko
poeljna toliko i nemogua. Jer najee realni objekt
prua energiji bolji pad potencijala nego ma kako
lepa etika delatnost. Na alost, isuvie je mnogo onih
koji uvek govore o ljudima kakvi bi poeljno trebalo
5 Jung, Odabrana dela, II

65

'

da budu a ne kakvi stvarno jesu. Ali lekar uvek ima

posla sa stvarnim ovekom koji uporno ostaje isti sve
dok sasvim nije prihvaena njegova stvarnost. Vaspitanje moe poeti samo od gole stvarnosti a ne od
idealne varljive slike.
Na alost, najee je tako da se takozvanoj ras
poloivoj energiji stvarno ne moe naznaiti pravac.
Ona sledi svoj sopstveni nagib. Pa ak ona ga je ve
nala jo pre no to smo je sasvim oslobodili iz ne
adekvatnog oblika. Naime, otkrivamo da su se pacijentkinjine fantazije, koje su se ranije bavile mladim
Italijanom, sada prenele na lekara." Stoga je lekar
sam postao objekat nesvesnog libida. Ako bolesnik ni
pod kakvim uslovima ne eli da prihvati injenicu
prenosa, ili ako lekar ne razume ili pogreno razume
fenomen, tada nailaze estoki otpori, usmereni na to
da,u svakom pogledu onemogue vezu sa lekarom.
Tada bolesnici odlaze i trae drugog lekara ili oveka
koji ih razume, ili ako odustanu od ovakvog traenja,
zastaju sa reavanjem svog problema.
14

Ali ako doe do prenosa na lekara i ako je ovo

prihvaeno, onda je na taj nain naen prirodni ob
lik koji kako zamenjuje raniji oblik, tako i omogu
uje odvijanje energetskog procesa relativno bez kon
flikata. Ako se stoga libidu prepusti slobodan tok,
onda ovaj sam nalazi put ka njemu odgovarajuem
objektu. Gde ovo nije sluaj, uvek se radi o svojeglaFrojd je uneo pojam prenosa da bi obeleio projek
ciju nesvesnih sadraja.
Nasuprot izvesnim shvatanjima ne smatram da je
prenos na lekara redovni i za uspeh terapije neophodni
fenomen. Prenos je projekcija, a projekcija je ili prisutna ili
nije. Neophodna nikako nije. Ni u kom sluaju ne moe se
nainiti, poto ova, per definitionem, nastaje iz nesvesnih
motivacija. Lekar moe biti pogodan za projekciju ili ne.
Uopte nije reeno da on u svim prilikama odgovara prirod
nom pravcu pacijentovog libida, poto je lako mogue da
pred ovim lebdi kakav znatno vaniji projekcioni objekt. Od
sustvo projekcije na lekara u nekim sluajevima ak moe
znatno da olaka terapiju, poto onda jasnije dolaze do iz
raaja stvarne line vrednosti.
13

14

66

voj pobuni protiv zakona prirode ili o ometaj uim

uticajima.
U prenosu se na j pre projektu ju sve mogue in
fantilne fantazije, koje moraju biti razjedene, tj. reduktivno razreene. Ovo se naziva razreenje prenosa. Na taj nain oslobaa se energija i iz ovog ne
adekvatnog oblika tako da opet stojimo pred pro
blemom raspoloive energijej I ovaj put emo poverovati prirodi da je, preTiego to smo ga traili, ve
izabran objekt, koji osigurava najpovoljniji pravac
kretanju psihike energije.

67

V
LINO I NADLINO ILI KOLEKTIVNO
NESVESNO
Ovde se opet namee nova etapa naeg saznajnog procesa. Analitiko razreavanje infantilnih fan
tazija prenosa nastavljali smo dotle dok pacijentu nije
postalo dovoljno jasno da je iz svog lekara nainio oca
i majku, strica, staraoca i uitelja i ve sve one bez
brojne roditeljske autoritete. Ali kako pokazuje isku
stvo, stalno izviru dalje fantazije koje lekara pred
stavljaju kao spasenje ili ak kao boansko bie
naravno sasvim u suprotnosti sa zdravim razumom
svesti. Dalje se ispostavlja da ovi boanski atributi
prevazilaze okvire hrianskih shvatanja u kojima
smo odrasli i poprimaju mnogoboake oblike, na
primer, ne retko oblike ivotinja.
Prenos po sebi nije nita drugo do projekcija nesvesnih sadraja. Prvo se projektu ju takozvani povr
ni sadraji nesvesnog, to se moe razaznati iz snova,
simptoma i fantazija. U ovom stanju lekar je intere
santan kao mogui ljubavnik (neto slino mladom
Italijanu u naem sluaju). Potom sve vie izgleda
kao otac ili kao dobri ili kao gromoglasan, u zavi
snosti od kvaliteta koje stvarni otac ima za pacijenta.
Katkad lekar pacijentu izgleda materinski, to je ma
lo udnovato ali se ipak jo nalazi u okvirima mo
gueg. Sve ove projekcije fantazije su podreene li
nim reminiscencijama.
68

Najzad mogu se javiti oblici fantazije koji imaju

zanosan karakter. Tada izgleda kao da je lekar na
daren natprirodnim svojstvima, neto kao arobnjak
ili kao demonski razbojnik, ili kao odgovarajue do
bro: kao spasitelj. Ili izgleda kao meavina oba. Ra
zume se, on ne izgleda u pacijentovoj svesti neophod
no tako, ve se na povrini pojavljuju fantazije koje
tako predstavljaju lekara. Ovim pacijentima esto ne
ide u glavu da njihove fantazije stvarno potiu iz
njih samih i da zapravo nemaju nita ili malo zajed
nikog sa karakterom lekara. Ova zabluda potie od
toga to za ovu vrstu projekcija ne postoje line osnove reminiscencija. Obino se moe dokazati da su
se sline fantazije javljale u izvesno vreme u detinjstvu vezane za oca ili majku, za koje, meutim, nisu
davali stvarnog povoda ni otac ni majka.
U jednom malom spisu Frojd je pokazao kako je
Leonardo da Vini u poznijem ivotu bio pod uticajem injenice to je imao dve majke. injenica dveju
majki ili dvostruko poreklo bilo je, dodue, kod Leonarda realno, ali je igralo odreenu ulogu i kod dru
gih umetnika. Tako je i Benvenuto Celini matao o
dvostrukom poreklu. To je uopte mitoloki motiv. U
sagama mnogi junaci imaju dve majke. Fantazija ne
polazi od stvarne injenice da junaci imaju dve maj
ke, ve je opte rairena prastara slika koja spada
u tajne ovekove duhovne istorije a ne u podruje
linih reminiscencija.
U svakom pojedincu, osim linih reminiscencija,
postoje velike iskonske slike, kako ih je zgodno
oznaio Jakob Burkhart (Burckhardt), tj. nasleene
mogunosti ovekovog predstavljanja, onako kako je
bilo odvajkada. injenica ovog naslea objanjava za
pravo udnovati fenomen da se izvesni materijali i
motivi saga ponavljaju u identinom obliku na celoj
zemlji. Ona dalje objanjava kako, na primer, nai
duevni bolesnici mogu da reprodukuju tano one iste
slike i odnose, koje poznajemo iz starih spisa. Neko
liko primera ove vrste naveo sam u mojoj knjizi:
1

Eine Kindheitserinnerung des Leonardo da Vinci, 1010.

69

Preobraaji i simboli libida. Tim uopte ne tvrdim

da se nasleduju predstave, nasleuje se samo mogu
nost predstavljanja, to je bitna razlika.
Dakle, u ovom daljem stadijumu terapijskog po
stupka, gde se reprodukuju one fantazije koje vie ne
poivaju na linim reminiscencijama, radi se o mani
festacijama dubljih slojeva nesvesnog, gde dremaju
opte ljudske, iskonske slike. Ove slike ili motive
oznaio sam kao arhetipove (i kao dominante).
Ovo otkrie znai dalji napredak shvatanja: na
ime saznanje o dua sloja u nesvesnom. Naime, treba
razlikovati lino nesvesno i nelino ili nadlino ne
svesno. Ovo poslednje oznaavamo kao kolektivno
nesvesno, poto je odvojeno od linog i sasvim opte
i poto se njegovi sadraji mogu nai svuda, to na
ravno nije sluaj sa linim sadrajima. Lino nesve
sno sadri izgubljena seanja, potisnute (namerno za
boravljene) neprijatne predstave, takozvana podpragovna (subliminalna) opaanja, tj. ulne percepcije
koje nisu bile dovoljno jake da dopru do svesti, i
konano sadraje koji jo nisu sazreli za svesnost. To
odgovara u snovima mnogostruko pojavljivanoj figuri
Senke.
2

Novo izdanje: Symbole der Wandlung, 1952. Ges.

Werke, Bd. 5. Up. sa: Vber den Begriff des kollektiven Unbewussten, 1936, Ges. Werke, Bd. 9.
* U cilju razjanjenja ovog pojma upuujem na sledee
radove iz kojih se moe videti dalji razvitak pojma: Symbole
der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5. Psychologische Typen,
1950, S. 567. Ges. Werke, Bd. 6, Par. 759. Up. u: Von den
Vfurzeln des Beivusstseins, 1954, lanke Uber die Archetypen
des kollektiven Vnbewussten, S. 3. Ueber den Archetypus mit
besonderer Berucksichtigung des Animabegriffes, S. 57. Die
psychologischen Aspekte des Mutter-Arhetypus, S. 87, Ges.
Werke, Bd. 9, I. Kod Kerenvi und Jung: Einfuhrung in das
Wesen der Mvthologie, Zur Psychologie des Kind-Archetypus,
S. 103. Zum psj/chologischen Aspekt der Kore-Figur, S. 215,
Ges. Werke, Bd. 9, I. Komentar za: Wilhelm: Das Geheimnis
der goldenen Bliite, 1929, Ges. Werke, Bd. 13.
Kolektivno nesvesno predstavlja objektivno-psihiko a
lino nesvesno subjektivno-psihiko.
Pod Senkom podrazumevam negativni deo linosti,
naime zbir skrivenih, nekorisnih svojstava, nedovoljno raz1

70

Iskonske slike su najstariji i najoptiji oblici

predstavljanja oveanstva. One su isto toliko oseanje koliko i misao, da, one ak imaju neto kao sopstveni, samostalni ivot, neto kao parcijalnu duu
to- se lako moe videti u onim filozofskim ili gnostikim sistemima, koji kao izvor saznanja koriste opa
anja nesvesnog. Predstava anela, arhanela, prestolja i gospode kod sv. Pavla, arhonti gnostiara,
nebeska hijerarhija Dionizijusa Aeropagita itd. potie
iz zapaanja relativne samostalnosti arhetipova.
6

Time smo nali i objekt koji izabira libido, poto

se oslobodio iz lino infantilnog oblika prenosa. On
sledi svom padu u dubine nesvesnog i tamo oivljava
i budi ono to je do tada dremalo. On je otkrio skri
veno blago iz koga je oveanstvo stalno stvaralo, iz
koga je izdvojilo svoje bogove i demone i sve one naj
jae i najsilnije ideje, bez kojih ovek prestaje da bu
de ovek.
Uzmimo na primer jednu od najveih ideja, koja
se rodila u 19. veku ideju odranja energije. Robert Majer (Robert Mayer) je zapravo stvaralac ove
ideje. On je bio lekar a ne fiziar ili filozof, kojima
bi bilo blie stvaranje jedne ovakve ideje. Ali zna
ajno je znati da Majer zapravo nije stvorio ideju.
Ova isto tako nije nastala slivanjem tada postojeih
predstava ili naunih hipoteza, ve je kao biljka izra
sla u njenom stvaraocu. O ovome Majer je (1844) na
pisao sledee Grizingeru (Griesinger): Teoriju uop
te nisam smislio za pisaim stolom. Potom izlae
neka fizioloka zapaanja koja je stekao kao brod
ski lekar (184041). Ako ovek eli da razjasni
tako nastavlja u svom pismu fizioloke momente,
onda je neophodno poznavanje fizikalnih procesa, ako
ovek ne pretpostavlja da stvar posmatra sa metafi
zike strane, to mene inae beskrajno disgutira; ja
sam se, dakle, drao fizike i drao se predmeta sa
vijenih funkcija i sadraje lino nesvesnog. Saeto izlaganje
kod T. Wolff: Einfuhrung in die Grundlagen der JeomplMcen
Psj/choloffie u: Studien zu C. G. Jungs Psvcftolooie, 1959,
S. 151.
Jung: Ges. Werke, Bd. 7.

71

takvom predanou da sam se, zbog ega bi neko mo

gao da me ismejava, malo interesovao za dalji svet
ve sam se najradije zadravao na palubi gde sam
mogao neprestano da radim i gde sam u nekim aso
vima oseao inspiraciju, kakvu se ne mogu setiti da
sam oseao ikada pre ili posle toga. Nekoliko munje
vitih misli koje su prostrujale u vreme plovidbe pre
ma Surabaju vredno sam progonio i one su me opet
dovodile do novih predmeta. Ova vremena su prola,
ali mirno ispitivanje onog ta je onda iskrsnulo u
meni, nauilo me je da se istina ne samo subjektivno
osea, ve da se i objektivno moe dokazati, da li se
ovo, meutim, moe desiti oveku tako malo upue
nom u fiziku, naravno da mora ostati bez odgovora.
U svojoj Energetici Helm iznosi miljenje da
nova zamisao Roberta Majera nije uz pomo dubokog
razmiljanja postepeno izrasla iz tradicionalnih poj
mova o energiji, ve da ona spada u one intuitivne
ideje koje, potekle iz drugog podruja duhovnog rada,
tako rei napadaju miljenje i primoravaju ga da,
shodno njima, preobrate tradicionalne pojmove.*
Pitanje je odakle potie nova ideja koja se sa
tako elementarnom snagom namee svesti? I odakle
crpi onu snagu koja moe obuhvatiti svest u tolikoj
meri da se moe potpuno odvojiti od svih tih razno
likih utisaka prvog putovanja po tropima? Na ova pi
tanja se ne moe lako odgovoriti. Ali ako nau teo
riju primenimo na ovaj sluaj, onda objanjenje mora
da glasi: Ideja o energiji i njenom odravanju mora
biti iskonska slika koja je tinjala u kolektivno nesvesnom. Ovaj zakljuak nas, naravno, primorava da
dokaemo da je takva iskonska slika stvarno postoja
la u duhovnoj istoriji i da je bila dejstvena tokom milenijuma. Ovaj dokaz moe stvarno izneti bez poseb
nih tekoa. Najprimitivnije religije u najrazliitijim
podrujima zemlje zasnovane su na ovoj slici. To su
takozvane dinamistike religije, ija je jedinstvena
7

Robert Mayer, Kleinere Schriften un Briefe, Stuttgart,

1893, S. 213. Pismo Wilhelmu Griesingeru, 16. juni 1844.
G. F. Heim: Die Energetik nach ihrer geschichtlichen
Entwiklung, Leipzig, 1898, S. 20.
7

72

i presudna zamisao da postoji opte rairena magij

ska snaga, oko koje se sve kree. Tejlor (Tavlor),
poznati engleski istraiva, a isto tako i Frejzer (Frazer) pogreno su ovu ideju shvatili kao animizam. U
stvarnosti pod svojim pojmom snage primitivci uop
te ne podrazumevaju due ili duhove, ve stvarno
neto to ameriki istraiva Lavdoj (Lovejov)
spretno oznaava kao primitive energetics. Ovaj
pojam odgovara predstavi due, duha, boga, zdravlja,
telesne snage, plodnosti, magijske snage, uticaja, sile,
ugleda, leka, kao i izvesnim raspoloenjima karak
teristinim za oslobaanje afekta. Kod izvesnih Polineana mulungu (upravo ovaj primitivni pojam
energije) je duh, dua, demonsko bie, magijska sna
ga, ugled; kada se desi neto udno, ljudi uzvikuju
mulungu. Ovaj pojam snage je i prvo shvatanje
boga kod primitivaca. Tokom istorije ova slika se
razvijala u stalno novim varijantama. U Starom zavetu svetli magijska snaga u zapaljenom bunu i pred
Mojsijem; u jevaneliste ova snaga dolazi s neba si
laskom Svetog duha u obliku plamenih jezika. Kod
Heraklita ona se pojavljuje kao energija sveta, kao
veito iva vatra, u persijskom ona je vatreni sjaj
haoma, boje milosti, kod stoika je pratoplota,
sudbinska snaga. U srednjovekovnim legendama po
javljuje se kao aura, svetaki zrak koji kao plamen
bukti iz krova kolibe u kojoj svetac lei u ekstazi. U
svojim vienjima sveci vide ovu snagu kao sunce,
kao obilje svetlosti. Prema starom shvatanju i sama
dua je ova snaga; u ideji besmrtnosti lei njeno odr
anje, dok u budistikom i primitivnom shvatanju
metempsihoze (putovanje dua) lei njena neograni
ena sposobnost preobraavanja uz konstantno odr
anje.
9

10

Dakle, ova ideja je od eona utisnuta u ovekov

mozak. Zbog toga lei spremna u nesvesnom svakom
pojedincu. Potrebni su samo izvesni uslovi da se po' Takozvana: Mana. Up. N. Soederblom: Das Werden
des Gottesglaubens, 1916.
Arthur O. Lovejov: The Fundamental Concepts of the
Primitive Philosophy, u The Monist, sv. XVI, 1906, str. 361.
10

73

novo pojavi. Ovi uslovi oigledno da su bili ispunje

ni kod Roberta Majera. Najvee i najbolje misli ove
anstva formiraju se iznad iskonskih slika kao iznad
skice. Ve su me esto pitali odakle potiu ovi arhe
tipovi ili praslike. Izgleda mi kao da se njihovo na
stajanje uopte ne moe drugaije objasniti do pret
postavkom da su ove nataloeno, stalno ponavljano
iskustvo oveanstva. Jedno od najobinijih a isto
vremeno najupeatljivijih iskustava je dnevno sun
evo prividno kretanje. Svakako da o ovome ne mo
emo otkriti nita u nesvesnom, ukoliko se radi o
nama poznatom fizikom zbivanju. Nasuprot tome
sreemo mitolokog junaka sunca u svim svojim va
rijacijama. Ovaj mit predstavlja arhetip sunca a ne
fiziko zbivanje. Isto se moe rei i za meseeve me
ne. Arhetip je neka vrsta spremnosti da se uvek iz
nova reprodukuju iste ili sline mitske predstave.
Prema tome izgleda kao da se ono to se utisku je u
nesvesno sastoji iskljuivo od subjektivne predstave
fantazije pokrenute fizikim zbivanjem. Stoga bi se
moglo pretpostaviti da su arhetipovi mnogo puta po
navljani otisci subjektivnih reakcija." Naravno da
ova pretpostavka samo dislocira problem ali ga ne
reava. Nita nas ne spreava da pretpostavimo da se
izvesni arhetipovi sreu ve kod ivotinja, da su scoga
uopte osnovane u svojstvenosti ivog sistema i da su
tako naprosto izraz ivota ije bivstvo dalje ne treba
objanjavati. Arhetipovi, kako izgleda, nisu samo otisci stalno ponavljanih tipinih iskustava, ve se em
pirijski istovremeno i ponaaju kao snage ili tenden
cije ponavljanja istih iskustava. Naime, uvek kada
se jedan arhetip pojavi u snu, u fantaziji ili u ivotu,
nosi sa sobom poseban uticaj ili snagu, zahvalju
jui kojoj deluje numinozno, odnosno fascinirajue
ili podsticajem na akciju.
Posle rasprave ovog primer a za nastajanje novih
ideja iz blaga iskonskih slika, vratiemo se na dalje
izlaganje procesa prenosa. Videli smo da je libido u
onim na izgled neadekvatnim i udnovatim fantazija" Up. Die Struktur der Seele u: Seelenprobleme der
Gegenvoart, 1950, S. 127. Ges. Werke, Bd. 8.
74

ma zahvatio svoj nov objekt: naime sadraje kolek

tivno nesvesnog. Kao to sam ve rekao, projekcija
iskonskih slika na lekara predstavlja opasnost za da
lju terapiju, koja nije za potcenjivanje. Slike, naime,
sadre ne samo sve ono najlepe i najvee to je oveanstvo ikada mislilo i osealo, ve i sva nedela i
gadosti, za koje je ovek ikad bio sposoban. Zahvalju
jui svojoj specifinoj energiji (oni se naime pona
aju kao energetski, autonomni centri) oni vre fas
cinantno, opinjujue dejstvo na svest i zbog toga mo
gu znatno da alteriu subjekt. Ovo se vidi kod reli
gijskih preobraanja, kod sugestivnih uticaja i poseb
no pri izbijanju izvesnih oblika izofrenije. Ako pa
cijent linost lekara ne moe razlikovati od ovih pro
jekcija, onda se konano gubi svaka mogunost razumevanja, tako da je onemoguen i ljudski kontakt.
Ali ako pacijent izbegne ovu Haribdu, on pada u Scilu introjekcije ovih slika, tj. njihove osobine ne pri
pisuje lekaru, ve samom sebi. Ovo je takoe loe.
Kod projekcije on se koleba izmeu prekomernog i
bolesnog ushienja i mrnjom ispunjenog prezira svog
lekara. Kod introjekcije zapada u smeno samooboavanje ili moralno samorazdiranje. Greka, koju oba
puta ini, sastoji se u tome to sadraje kolektivno
nesvesnog pripisuje odreenoj linosti. Tako od sebe
ili drugog stvara boga ili avola. Ovde se pokazuje
karakteristino dejstvo arhetipa: on zahvata psihu sa
nekom vrstom iskonske snage i prinuava je da pre
korai ljudska podruja. On daje povoda preterivanju, nadmenosti (inflacija!), neslobodi, iluziji i opi
njenosti u dobru kao i zlu. Ovo je razlog zato su lju
dima bili stalno potrebni demoni i to nisu nikada
mogli iveti bez bogova, izuzev nekoliko posebno pa
metnih pripadnika homo occidentalis-a od jue i
prekjue, nadljudi, iji je bog mrtav, zbog ega se
sami preobraavaju u bogove i to u duodecimne bo12

Iscrpno analizovan sluaj u: Symbole der Wandlung,

1952, Ges. Werke, Bd. 5; isto kod Jan Nelken, Analytische
Beobachtungen iiber Phantasien eines Schizophrenen u
Jahrbuch filr psychoanalytische und psychopathologische
Forschungen, Bd. 4, 1912, S. 504.
18

75

gove sa tvrdom lobanjom i hladnim srcem. Pojam

boga je, naime, naprosto neophodna psiholoka funk
cija iracionalne prirode, koja uopte nema niega za
jednikog sa pitanjem postojanja boga. Jer na ovo
pitanje ovekov intelekt ne moe nikada odgovoriti,
jo manje moe dati neki boji dokaz. Osim toga ova
ko neto je suvino; ideja nadmonog, boanskog bia
prisutna je svuda, ako ne svesno onda nesvesno poto
je arhetip. U naoj dui neto je od superiornije vlasti
ako to svesno nije bog, onda je to bar trbuh, ka
ko kae sv. Pavle. Stoga smatram pametnijim svesno
priznati ideju boga, poto e inae jednostavno neto
drugo postati bogom, po pravilu neto vrlo nedovoljno
i glupo, neto to moe da izmisli prosveena svest.
Ve odavno na intelekt zna da se bog ne moe tano
zamisliti a kamoli predstaviti da i kako stvarno po
stoji. Postojanje boga je jednom zauvek neodgovoreno pitanje. Ali, consensus gentium (slaganje naro
da) ve eonima govori o bogovima i eonima e jo o
njima govoriti. Ma kako svoj razum ovek smatrao
lepim i savrenim, on moe biti siguran da je ovaj
ipak samo jedna od moguih duhovnih funkcija i da
se pokriva samo sa njemu odgovarajuom stranom
fenomena sveta, ali svuda naokolo lei i iracionalno
koje se ne poklapa sa razumom. A ovo iracionalno je
takoe psiholoka funkcija, upravo kolektivno nesve
sno, dok je razum uglavnom vezan za svest. Svest
mora imati razuma da bi u haosu nesreenih pojedi
nanih sluajeva sveta prvo otkrila neki red pa za
tim, bar u ljudskim okvirima, i stvarala. U nama po
stoji hvale vredna i korisna tenja da, ako je ikako
moguno, iskorenimo haos iracionalnog u nama i iz
van nas. Sa ovim procesom smo na izgled prilino
daleko odmakli. Jedan duevni bolesnik mi je jednom
rekao: Gospodine doktore, noas sam celo nebo dezinfikovao sublimatom i pri tom nisam otkrio Boga.
Tako neto se desilo i nama.
Stari Heraklit, koji je-stvarno bio veliki mu
drac, otkrio je najdivniji od svih psiholokih zakona
naime, reguliuu funkciju suprotnosti. Ovo je na
zvao enantiodromia, ii u susret, pod im je podra76

zumevao da se sve jednom sustie u svoju suprot

nost. (Ovde podseam na ranije pomenuti sluaj ame
rikog poslovnog oveka, koji izvanredno lepo poka
zuje enantiodromiju). Tako nunim nainom racional
ni kulturni stav prelazi u svoju suprotnost, naime u
iracionalno kulturno opustoenje." Covek se, naime,
ne srne identifikovati sa razumom, poto ovek nije
samo razuman i ne moe i nee nikada biti. To treba
da zapamte svi propovednici kulture. Iracionalno ne
treba i ne moe se iskoreniti. Bogovi ne mogu i ne
smeju umreti. Prethodno sam rekao, izgleda da u ovekovoj dui uvek postoji neto kao superiorna mo
i ako to nije ideja boga, onda je to trbuh, da se po
sluimo recima sv. Pavla. Time sam hteo da izrazim
injenicu da vazda neki nagon ili kompleks predstava
u sebi sjedinjuje najvei zbir psihike energije, ime
Ja prisiljava da bude u njegovoj slubi. Obino je Ja
privueno od ovog energetskog fokusa u tolikoj meri
da se sa njim identifikuje i misli da uopte nita dru
go i ne eli niti potrebuje. Na ovaj nain, meutim,
nastaje strast, monomanija ili opsednutost, najjaa
jednostranost koja teko ugroava psihiku ravnote
u. Bez sumnje je sposobnost za ovakvu jednostranost
tajna izvesnih uspeha, zbog ega civilizacija revnosno
tei da odgaja ovakve jednostranosti. Strast, odnosno
gomilanje energije, koja se krije u ovakvim monomanijama, jeste ono to su stari nazivali Bogom, dok
mi u svakodnevnom govoru inimo to isto. Zar ne
kaemo: Od ovog ili onog on stvara Boga. ovek
jo veruje da neto hoe ili da bira a ne primeuje da
je ve opsednut, da je interesovanje ve gospodar koji
je na sebe privukao snagu. Ovakva interesovanja, na
ime, su neka vrsta bogova, koji kada budu priznati
od mnogih, postepeno stvaraju crkvu, skupljajui
stado vernika. Tada se ovo naziva organizacija. Ovo
Ova reenica napisana je za vreme prvog svetskog
rata. Ostavio sam je u njenom prvobitnom obliku, poto sa
dri istinu koja e se vie od jednog puta potvrditi tokom
istorije (napisano 1925). Kako pokazuju dananji dogaaji, na
potvrdu se nije moralo isuvie ekati. Ko zapravo eli ovo
slepo razaranje? . . . Ali svi pomau demonu sa poslednjom
predanou. O sancta simplicitas'. (dodalo 1942).

77

je praeno dezorganizacionom reakcijom, koja eli da

pomou veelzevula, cara avolskog, istera avola, tj.
sa veim zlom istera manje. Enantiodromija, koja
uvek preti kada neki pokret dospe do neosporne moi,
ne predstavlja reenje problema, ve je u svojoj dezorganizaciji isto tako lepa kao i u svojoj organi
zaciji.
Uasnom zakonu enantiodromije izmie samo 0naj ko zna da se diferencira od nesvesnog i to ne na
taj nain to bi potiskivao jer e ga ono jedno
stavno epati od pozadi ve to e ga jasno po
staviti pred sobom kao neto to se razlikuje od
njega.
Time je pripremljeno reenje problema Scile i
Haribde, problema koji sam prethodno izneo. Paci
jent mora da naui da razlikuje ta je Ja a ta ne-Ja,
to jest kolektivna psiha. Na taj nain on stie mate
rijal, sa kojim od ovog trenutka mora dugo vremena
da se raspravlja. Njegova energija, prethodno primenjivana u nekorisnom, patolokom obliku, ovim je na
la svoje pravo podruje.\U okvire razlikovanja Ja i
vrsto stoji na svom tlu,
tj. ispunjava svoju dunost prema ivotu, tako da je
u svakom pogledu koristan lan ljudske zajednice.
Sve to se u ovom pogledu zapostavlja pada u nesvesno i pojaava njegovu poziciju, tako da je ovek u
opasnosti da ga ono proguta. Tome, meutim, slede
teke kazne. Kao to nagovetava stari Sinezijus,
upravo produhovljena dua (7cveup,axixif) UXT)) postaje bog i demon i u ovom stanju trpi boanske kazne: naime raskidanost Zagreusa koju je iskusio i Nie u poetku svog duevnog oboljenja. jEnantiodromija je raskidanost u parove suprotnosti, koji su svoj
stveni Bogu a i svakom bogopostalom oveku, koji
svojoj slinosti sa bogom ima da zahvali za pobedu
nad njegovim bogovima. im govorimo o kolektivno
nesvesnom, nalazimo se u sferi i na jednom stupnju
problema koji se najpre ne uzima u obzir za prak
tinu analizu mladih osoba ili takvih koje su isuvie
dugo ostale infantilne. Tamo gde jo treba savladati
sliku majke i oca, tamo gde treba osvojiti jo jedan
78

deo ivota koji normalno poseduje prosean ovek, tu

radije uopte ne govorimo o kolektivno nesvesnom i
o problemu suprotnosti.' Ali tamo gde je savladan
prenos sa roditelja i prevaziene mladalake iluzije,
ili gde su bar zrele za prevazilaenje, tu moramo go
voriti o problemu suprotnosti i o kolektivno nesves
nom. Ovde se nalazimo izvan podruja Frojdovih i
Adlerovih redukcija, poto ovde vie nismo zaokup
ljeni pitanjem kako moemo odstraniti sve ono to
oveku smeta pri profesionalnom osposobljavanju ili
u braku ili bilo emu to predstavlja ekspanziju i
vota, ve stojimo pred zadatkom da naemo onaj smi
sao koji omoguuje nastavak ivota, ukoliko ovaj tre
ba da znai vie od iste rezignacije i setnog pogleda
unazad.
Na ivot je kao sunevo kretanje. Izjutra on
stalno dobija u snazi, dok najzad svetio i toplo ne
dostigne podnevnu visinu. Tada dolazi enantiodromija. Njeno stalno kretanje napred vie ne znai jaa
nje ve smanjenje snage. Tako je na zadatak kod
mladog oveka drugaiji nego kod starijeg. Kod prvog
je dovoljno odstraniti sve prepreke koje oteavaju i
renje i uspon, kod drugog, meutim, moramo potpo
magati sve ono to podstie silazak. Neiskusni mladi
moda smatra da se stari mogu ostaviti da idu svojim
putem poto imaju ivot iza sebe i vrede jo samo
kao okamenjeni podupirai prolosti. Meutim, velika
je zabluda pretpostaviti da je, na primer, jedna ena
sa menopauzom gotova. Popodne ovekovog ivota
je isto tako bogato smislom kao i prepodne, samo
su mu smisao i namera sasvim drugaiji. ! ovek ima
dvojake zadatke; prvi je prirodna svrha; stvaranje
potomaka i svi poslovi oko njihovog podizanja, u ta
spada sticanje novca i socijalni poloaj. Kada je ovaj
zadatak ispunjen, poinje druga faza: kulturna svrha.
U postizanju prvog cilja pomae priroda, a osim toga
vaspitanje; u postizanju drugog cilja malo ta nam ili
nita ne pomae. ak vlada i pogreno astoljublje
da star ovek treba da bude kao mladi ili bar treba
14

" Uz ovaj navod up.: Die Lebenswende u: Seelenprobleme der Gegenwart, 1950. S. 220, Ges. Werke, Bd. 8.

79

da isto ini iako intimno vie u to ne moe da vcruje. Zbog toga je kod mnogih prelazak iz prirodne
u kulturnu fazu tako beskrajno teak i gorak. Oni se
grevito hvataju za mladalake iluzije ili za svoju decu da bi na ovaj nain spasli neki komadi mladosti.
Ovo se naroito vidi kod majki koje svoj jedini smi
sao vide u deci i veruju da e pasti u bezdano nitavilo kada ih budu napustila deca. Stoga nikakvo
udo to se mnoge teke neuroze javljaju u poetku
ivotnog popodneva. To je neka vrsta drugog puber
teta ili period neodoljive estine ne retko praen svim
olujama i strastima (opasno doba). Ali problemi ko
ji se postavljaju u ovom dobu vie se ne mogu resiti
starim receptima: kazaljka ovog asovnika ne moe
se vratiti unazad.' Ono to je mladost nalazila i mo
rala nai spolja, ovek popodneva treba da nade unu
tra. Ovde stojimo pred novim problemima, koji esto
lekaru zadaju ne malu glavobolju.
Prelazak od jutra ka popodnevu znai preobraaj
vrednosti. Namee se neophodnost da se uvidi vrednost suprotnosti ranijih ideala, zapazi zabluda u dosa
danjim ubeenjima, spozna i oseti neistina u dosa
danjoj istini, koliko se otpora pa ak i neprijatelj
stva krilo u onome to je do sada vailo kao ljubav.
Ne mali broj onih, koji su doli u konflikte sa proble
mom suprotnosti, odbacuje sve ono to su ranije sma
trali dobrim i vrednim, nastavljajui da ive u sup
rotnosti sa svojim ranijim Ja. Promena profesije, raz
vodi, promene religije i apostazije svih vrsta su sim
ptomi ovog prelaska u suprotnost. Rava strana radi
kalne konverzije u suprotnost je injenica da raniji
ivot biva potisnut, ime nastaje stanje neravnotee
koja je i pre postojala dok su suprotnosti svesnih vr
lina i vrednosti jo bile potisnute i nesvesne. Kao to
su se ranije neurotske smetnje javljale zbog nesvesnosti meusobno oprenih fantazija, tako i sada
smetnje opet nastaju zbog potiskivanja ranijih idola.
Naravno da je osnovna zabluda verovati da je kada
uvidimo nevrednost u nekoj vrednosti ili neistinu u
nekoj istini, onda vrednost ili istina ukinuta. One su
samo postale relativne. Sve ljudsko je relativno, jer
80

sve poiva na unutranjoj suprotnosti, poto je sve

energetski fenomen: Ali energija nunim nainom po
iva na prethodnoj suprotnosti bez koje uopte nema
energije. Uvek mora postojati visoko i duboko, vrelo
i hladno itd. da bi moglo doi do procesa izjednaivanja, koji je upravo energija. Stoga sklonost da se
sve ranije vrednosti osporavaju u prilog njihove sup
rotnosti preterana je kao i ranija jednostranost. Uko
liko se, meutim, radi o opte priznatim i neospornim
vrednostima, koje se sada odbacuju, onda dolazi do
fatalnog gubitka. Ko ovako postupa sa svojim vredno
stima odbacuje i samoga sebe, kao to je ve rekao
Nie.
Ne radi se o konverziji u suprotnost ve o odr
anju ranijih vrednosti zajedno sa priznavanjem nji
hovih suprotnosti, To znai konflikt i razlaz sa samim
sobom. Shvatljivo da ovek od ovoga zazire, kako
filozofski tako i moralno, i Zbog toga se jo ee od
konverzije u suprotnost kao izlaz trai grevito i uporno zadravanje dosadanjih gledita. Mora se pri
znati da se u ovoj, dodue vrlo nesimpatinoj pojavi
kod starijih ljudi, krije ne mala zasluga; oni bar ne
postaju renegati, oni ostaju uspravni i ne padaju u
sivilo ni u blato, oni ne postaju bankroti, ve samo
drvee koje polako odumire, utivo reeno svedoci
prolosti. Ali propratni simptomi, krutost, otvrdlost,
borniranost, ne idenje u korak laudatores temporis
acti su neprijatni, ak tetni; poto je nain na koji
zastupaju neku istinu ili bilo kakvu vrednost u toli
koj meri krut i nasilniki da to oveka vie odbija
nego to ga privlai ponuena vrednost ime se
onda postie suprotno od dobre namere. Ono to ih
ini krutim je, u sutini uzev, strah od problema su
protnosti nasluuje se prisustvo i potajno se plai
neprijatnog Medardovog brata. Zbog toga se sme dati
samo jedna istina i samo jedno merilo ponaanja, ko
ji moraju biti apsolutni; inae ne jame zatitu od
preteeg prevrata, koji se svuda vidi samo ne kod sa
moga sebe. Ali u nama samima nalazi se najopasniji
revolucionar i to upravo mora da zna onaj ko hoe
6 Jung, Odabrana dela, II

81

da zdrav pree u drugu polovinu ivota. Svakako da

na taj nain menjamo prividnu sigurnost, koju smo
do tada uivali za stanje nesigurnosti, rascepa, kon
tradiktornih ubeenja. Loe u ovom stanju je to ono
na izgled nema izlaza. Tertium non datur kae lo
gika, treeg nema.
Zbog toga su nas praktine neophodnosti terapij
skog postupka prisilile da potraimo sredstva i puteve
koji bi mogh da nas izvedu iz ovog nepodnoljivog
stanja. Uvek kada se ovek nae pred nesavladljivim
preprekama, on uzmie, tehniki reeno on vri re
gresiju. On posee natrag u ona vremena kada se
nalazio u slinim situacijama i pokuavae da ponovo
koristi ona sredstva koja su mu tada pomogla. Ali ono
to je pomoglo u mladosti, nekorisno je u starosti.
Sto je pomoglo onom amerikom poslovnom oveku
to se vratio svom ranijem poslu? Vie nije ilo. Zbog
toga se regresija nastavlja do u detinjstvo (stoga i
detinjastost mnogih neurotiara) i konano u vreme
pre detinjstva. To zvui avanturistiki, u stvarnosti,
meutim, radi se o neemu to ne samo da je logino,
ve i mogue.
Prethodno smo pomenuli injenicu da nesvesno
u neku ruku ima dva sloja naime, lini i kolektiv
ni. Lini sloj se iscrpljuje sa najranijim infantilnim
seanjima, nasuprot tome kolektivno nesvesno sadri
preinfantilno doba, tj. ostatke ivota predaka. Dok
su slike seanja lino nesvesnog donekle ispunjene,
jer su doivljene slike, dotle su arhetipovi kolektivno
nesvesnog neispunjeni, poto su to oblici koje indivi
dua nije lino doivela. Meutim, kada regresija psi
hike energije, ak prelazei i preko rano infantilnog
doba prodre u tragove ili ostatke ivota predaka, tada
se bude mitoloke slike arhetipovi.
15

italac e primetiti da se ovde u pojam arhetipa mea

nov elemenat koji ranije nije bio pominjan. Ova primesa
ne znai nenamernu nejasnou, ve namerno proirenje arhe
tipa kroz u indijskoj filozofiji tako vaan karma faktor.
Karma aspekt je neophodan za dublje razumevanje sutine
arhetipa. Ne ulazei u blie izlaganje ovog faktora, eleo bih
da bar pomenem njegovo postojanje. Kritika me je teko
15

82

i Otvara se takav unutranji duhovni svet o kome

ranije nismo ni slutili i pojavljuju se sadraji koji
se, moda, nalaze u najstroijem kontrastu prema na
im dosadanjim shvatanjima, Ove slike poseduju ta
kav intenzitet da je sasvim shvatljivo zato milioni
obrazovanih ljudi zapada u teozofiju i antropozofiju.
Ovo se deava jednostavno stoga to ovi moderni
gnostiki sistemi izlaze u susret potrebi za formula
cijom i izrazom ovih unutranjih, bezglasnih zbiva
nja, vie od bilo kog postojeeg oblika hrianske re
ligije, ne izuzimajui ni katolianstvo. Ono uostalom
moe da nesravnjivo obuhvatnije od protestantizma
izrazi sporna injenina stanja pomou dogmatskog i
kultnog simbolizma. Ali ni ono ni u prolosti ni
u sadanjosti nije dostiglo obilje nekadanjeg mnogoboakog simbolizma, zbog ega se ovaj odrao jo
stoleima u hrianstvu i tada postepeno preao u
izvesne donje struje, koje od ranog srednjeg veka do
danas nikada nisu sasvim izgubile svoju ivotnu sna
gu. Dodue, u velikoj meri taj simbolizam nestao je
sa povrine, ali preobraajui svoje oblije vraao se
da kompenzuje jednostranost moderne orijentacije
svesti. Naa svest je natopljena hrianstvom u tolikoj meri, pa ak skoro sasvim njome uobliena, da
nesvesna suprotna pozicija uopte ne moe biti svesno primljena i to sasvim jednostavno zato ne to iz
gleda isuvie suprotna vaeim osnovnim shvatanji
ma. Naime, to se jednostrani je, riginije i bezuslovnije zadrava jedno stanovite, tim e agresivnije, neprijateljskije i nespojivije biti drugo, tako da u po
etku mirenje oba stanovita ima malo izgleda na
uspeh. Ali ako svest prizna bar relativnu vanost sva
kom ljudskom miljenju, onda i suprotnost gubi ne1

16

napala zbog ideje o arhetipu. Bez daljnjega priznajem da je

ovaj pojam kontroverzan i da unosi ne malu pometnju. Ali
me je stalno udilo sa kakvim pojmom su moji kritiari iz
razili iskustveni materijal o kome je bila re.
" Up. moj lanak Poracelsus als geistige Erscheinung.
Ges. Werke, Bd. 13, i Psvchologie und Alchemie, 1952, Ges.
Werke, Bd. 12.
6'

83

'

to od svoje inkompatibilnosti. Ali istovremeno, ova

suprotnost trai sebi pogodan izraz, npr. u istonja
kim religijama budizma, hinduizma i taoizma. Sinkretizam (meanje i kombinacije) teozofije obimno iz
lazi u susret ovoj potrebi i time se objanjavaju njeni
brojni uspesi.
Kroz rad skopan sa analitikim terapijskim po
stupkom nastaju doivljaji arhetipske prirode koji
zahtevaju izraz i uobliavanje. Naravno da ovo nije
jedina prilika gde se stiu iskustva ovakve prirode;
arhetipski doivljaji se, ne retko, javljaju spontano
i to uopte ne samo kod psiholokih ljudi. Meni su
tako esto najudnovatije snove i vizije ispriali upravo ljudi u ije duevno zdravlje ne bi mogao da
posumnja ni strunjak. Doivljavanje arhetipa esto
se uva kao lina tajna, jer se njime ovek osea po
goen do sri. To je neka vrsta praiskustva duevnog
ne-Ja, jednog unutranjeg koji nam stoji nasuprot i
koji nas izaziva na borbu. Razumljivo da se tada tra
e pomone paralele, pri emu se isuvie lako deava
da se prvobitni doivljaj preinai u smislu pozajmlje
nih predstava. Tipian sluaj takve vrste je trostruka
vizija brata Niklausa fon Flije (Niklaus von der
Fliie). Slian primer je vizija zmije sa mnogo oiju
kod Ignjacija, koju je on najpre tumaio kao boju,
zatim, meutim, kao avolsku pojavu. Pomou ovak
vih preinaavanja pravi doivljaj se zamenjuje sli
kama i recima, koje su pozajmljene iz stranog izvora,
i shvatanjima, idejama i oblicima, koji eventualno ni
su izrasli na naem tlu i nisu srasli sa naim srcem,
ve samo sa umom, koji ak ne moe jasno da ih
zamisli, poto ih nikada nije sreo. To je tako rei
ukradeno dobro koje ne napreduje. Surogat ini ljude
nestvarnim i sivim; oni stavljaju prazne rei na mesto svih stvarnosti i tako se izvlae iz patnje od trp
ljenja suprotnosti ulazei u bledi, dvodimenzionalni
17

" Up. moj lanak Bruder Klaus. Ges. Werke, Bd. 11.
Dalje M. L. von Franz, Die Visionen des Niklaus von Fliie,
1959.
84

ematski svet, gde sve ivo i stvaralako vene i odu

mire.
Nemim zbivanjima koja su izazvana regresijom
u preinfantilno doba ne treba nikakva zamena, ve
individualno uobliavanje u ivotu i u delu pojedinca.
Ove slike su postale iz ivota, patnji i radosti predaka
i hoe natrag u ivot i kao doivljaj i kao delo. Ali
zbog svoje suprotnosti u odnosu na svest, ne mogu
biti neposredno prevedene u na svet, ve se mora
nai put koji posreduje izmeu svesne i nesvesne re
alnosti.

85

VI
SINTETSKA ILI KONSTRUKTIVNA METODA
Borba sa nesvesnim je proces ili, u zavisnosti od
shvatanja, trpljenje ili rad koji je dobio naziv transcendentne funkcije poto predstavlja funkciju koja
se zasniva na realnim i imaginarnimili racionalnim i
iracionalnim podacima i na taj.nain premoava por
nor izmeu svesnog i nesvesnog. Ona je prirodni pro
ces, manifestacija energije potekle iz napona suprot
nosti i sastoji se od niza matanih zbivanja, koja se
spontano javljaju u snovima i vizijama. Isti proces
zapaa se u poetnim stadij umima izvesnih oblika i
zofrenije. Klasian opis jednog ovakvog toka nalazi
se, na primer, u autobiografskom prikazu Aurelia
Gerarda de Nervala (Gerard de Nerval). Literarno
najznaajniji primer svakako da je Faust II deo. Pri
rodni proces sjedinjavanja suprotnosti postao mi je
model i osnova metode, koja se u sutini sastoji od
toga da se ono to se pd prirode deava nesvesno i
spontano, namerno izazove i integrie u svest i njeno
shvatanje. Nesrea mnogih sluajeva sastoji se u tome
to nemaju sredstvo ni naine da duhovno savladaju
1

Naknadno sam otkrio da se pojam transcendentne

funkcije sree i u vioj matematici, i to kao naziv funkcije
realnih i imaginarnih brojeva. Up. moj lanak Die transzendente Funktion u Geist und Werk, Rhein-Verlag, Ziirich, 1958.
Ges. Werke, Bd. 8.
Prikaz serije snova nalazi se u Psychologie und Alchemie, Ges. Werke, 12.
1

86

dogaaje koji se zbivaju u njima. Ovde mora da pri

skoi u pomo lekar u obliku posebne metode tera
pijskog postupka.
Kao to smo videli, s poetka pomenute teorije
zasnivaju se na iskljuivo kauzalno reduktivnom po
stupku, koji san (ili fantaziju) razlae na reminiscen
cije i nagonska zbivanja koja su mu u osnovi. Ve
sam pomenuo opravdanost kao i ogranienja ovog po
stupka. Ovaj postupak dostie svoj kraj u trenutku
kada se simboli sna vie ne mogu redukovati na line
reminiscencije ili stremljenja, tj. kada izrone slike
kolektivno nesvesnog. Bilo bi besmisleno pokuavati
da se ove kolektivne ideje svedu na lino, i to ne samo
besmisleno ve i tetno, kako me je neprijatno na
uilo iskustvo. Naime, teko i posle dugog oklevanja,
konano pouen neuspesima, odluio sam da u nazna
enom smislu odbacim samo personalistiku orijen
taciju medicinske psihologije. Najpre sam morao sa
svim da se uverim djt analizu, ukoliko je samo ralanjavanje, neophodno mora pratiti sinteza, i da po
stoje psihiki materijali koji praktiki uopte nita ne
znae ako su samo ralanjeni, ali koji razvijaju obi
lje smisla ako se ne ralanjavaju ve potvrde u svom
smislu i jo proire svim svesnim sredstvima (tzv.
amplifikacija ).
Slike ili simboli kolektivno nesvesnog odaju svo
je vrednosti samo onda kada se podvrgnu sintetskom
terapijskom postupku. K to analiza simboliki ma
tati matprijal r a s l a p 11 n j p g o v p k o m p o n e n t e , t a k n
ga i sintetski postupak integrie u opti i razumljivi
izraz. Ovaj postupak nije ba jednostavan; zbog toga
u navesti primer na kome se moe razjasniti celo-kupni proces.
Jedna pacijentkinja, koja se upravo nalazila na
kritikoj, graninoj taki izmeu analize lino nesve
snog i pojave sadraja kolektivno nesvesnog, imala je
sledei san. Ona hoe da prede preko irokog potoka.
Tu nema mosta. Ali ona nalazi mesto gde moe da ga
3

a o

* Definicije v. Psychologie und Alchemie, 2. izd. 1952,

S. 397, Ges. Werke, Bd. 12. Dalje J. Jacobi, Die Psychologie
von C. G. Jung, 2. izd. 1945, S. 132.

pregazi. Upravo kada je nameravala da to uini, grabi

je kracima rak, skriven u vodi, za stopala i ne puta
je. Ona se budi sa strahom.
Asocijacije:
Potok: predstavlja granicu koja se teko moe
prekoraiti, ja moram savladati prepreku; ona
se odnosi na to da isuvie polako napredujem; tre
balo bi da preem na drugu stranu.
Pliak: prilika da se sigurno pree; mogui
put; inae potok bi bio isuvie irok! U terapijskom
postupku postoji mogunost da se savlada prepreka.
Rak: Rak se nalazio sasvim skriven u vodi, pret
hodno ga nisam videla; rak je uasna bolest, neizleiva (seanje na gospou X, koja je umrla od raka);
plaim se ove bolesti; rak je ivotinja koja ide
unazad i oigledno hoe da me uvue u potok;
on me je neprijatno stegao kracima a ja sam se ua
sno uplaila; ta me zapravo spreava da preem?
Ah, da, ponovo sam imala stranu scenu sa mojom
prijateljicom.
Sa ovom prijateljicom povezane su posebne okol
nosti. Radi se o dugogodinjem, sanjalakom prijatelj
stvu, na ivici homoseksualnosti. Prijateljica je po
mnogo emu slina pacijentkinji i isto tako neuroti
na. Obema je zajedniko izrazito interesovanje za umetnost. Pacijentkinja je, meutim, jaa linost od
prijateljice. Kako je njihov meusobni odnos isuvie
intiman i na taj nain iskljuuje mnoge druge ivotne
mogunosti, obe su neurotine i, uprkos idealnom pri
jateljstvu, dolazi do estokih svaa koje poivaju na
meusobnoj razdraljivosti. Na ovaj nain nesvesno
eli da izmeu njih postavi distancu, ali one to nee
da uvide. Skandal obino poinje time to jedna do
lazi do zakljuka da ne postoji dovoljno razumevanja,
da je potrebno vie meusobnog poveravanja, na ta
obe, sa poletom, pokuavaju da sve ispriaju jedna
drugoj. Samo po sebi je razumljivo da pri tom ubrzo
dolazi do nesporazuma, koji dovodi do scene, ee
od prethodne. Faute de mieux dugo vremena je sva
a bila za obe surogat uivanja, koga nikada nisu htele da se odreknu. Naroito moja pacijentkinja dugo
88

nije mogla da se odrekne slatkog bola koji joj je

zadavalo nerazumevanje njene prijateljice, uprkos i
njenici to ju je svaka scena iscrpljivala do smrti
i to je odavno uvidela da je ovo prijateljstvo zakasnelo i da je samo zbog pogrene sujete verovala da
e ipak iz njega moi da stvori ideal. Pacijentkinja
je ve prema majci imala zanosan, fantastian odnos
i posle majine smrti oseanja je prenela na prijate
ljicu.
Analitiko (kauzalno-reduktivno) tumaenje*
Ovo tumaenje moe se saeti u jednu reenicu:
Jasno mi je da treba da preko potoka dospem na
drugu stranu (naime, da prekine odnos sa prijatelji
com); ali radije bih elela da me prijateljica ne pusti
iz njenih kleta (tj. zagrljaja), odnosno, kao infantilna
elja, majka bi elela da me ponovo privije sebi onim
poznatim, zanosnim zagrljajem. Nespojivost elje le
i u jakoj, homoseksualnoj donjoj struji, koja je do
voljno dokazana injenicama. Rak je grabi za stopa
la, poto pacijentkinja ima velika muka stopala;
prema prijateljici ona igra muku ulogu, uz odgova
rajue seksualne fantazije. Kao to je poznato sto
palo ima falusno znaenje. Celokupno tumaenje da
kle glasi: razlog zbog ega nee da se odvoji i ode od
prijateljice su potisnute homoseksualne elje koje gaji
prema prijateljici. Pbto su ove elje moralno i estet
ski nepodnoljive sa tendencijama svesne linosti, one
su potisnute i zbog toga vie ili manje nesvesne. Strah
odgovara potisnutoj elji.
Ovo tumaenje je, naravno, zlobno obezvreiva
nje jako napetog pacijentkinjinog ideala prijateljstva.
U ovom stadiju analize ovo tumaenje mi pacijent
kinja ne bi vie uzela za zlo. Izvesne injenice su je
prethodno ve odavno uverile u postojanje homosek5

Slino shvatanje obe vrste tumaenja nalazi se u knji

zi Herbert Silberer, koja se moe preporuiti: Probleme der
Mystik und ihrer Svmbolik, 1914, 2. izd., 1961.
Dr Aigremont (Pseud. za Siegmar, Baron von Schultze-Gallera), Fuss- und Schuh-Symbolik und-Erotik, 1909.
4

89

sualnih tendencija, tako da je ovu sklonost mogla is

kreno da prizna, iako joj nije bila prijatna. Da sam
joj, dakle, u sadanjem stadijumu terapijskog postup
ka saoptio tumaenje, ne bih se sudario sa njenim
otporom. Neprijatnost ove nepoeljne tendencije ve
je bila prevazila uvidevi njene osnove. Ali ona bi
mi rekla: Zato uopte jo analiziramo ovaj san? On
ponovo kazuje isto ono to ve odavno znam. Ovo
tumaenje pacijentkinji ne kazuje u sutini nita no
vo; zbog toga je ono njoj neinteresantno i nedelotvorno. Ovakvo tumaenje u poetku terapijskog postup
ka bilo bi nemogue, jednostavno zbog toga to ne
obina pacijentkinjina pritvorna smernost nikada ne
bi mogla da prihvata neto slino. Otrov uvida mo
rao se vrlo oprezno razdeliti u najmanje doze, sve
dok pacijent nije postepeno postao razloniji. Ako sa
da analitiko ili kauzalno-reduktivno tumaenje vie
ne donosi nita novo, ve. stalno isto u razliitim va
rijacijama, onda je doao trenutak kada se mora pa
ziti na iskrsle arhetipske motive. Ako se jasno poja
vi takav mdtiv, onda je nastupio trenutak kada je
uputna. promena postupka interpretacije. Kauzalno-reduktivni postupak, naime, u ovom sluaju ima
izvesne nedostatke. Prvo i pre svega takav postupak
ne uzima tano u obzir doseanja pacijentkinje, npr.
asociranje bolesti sa reju rak. Drugo, ostaje u ta
mi injenica posebnog izbora simbola. Zato, na pri
mer, treba prijateljica-majka da se pojavi upravo
kao rak? Lepe i plastinije mogla bi, na primer, da
bude predstavljena kao vodena vila. (Pola ga je ona
vukla, pola je on sam tonuo itd.). Ili polip, ili adaja, ili zmija, ili riba odigrali bi istu ulogu. Tree,
kauzalno-reduktivni postupak zaboravlja da je san
subjektivni fenomen, i da se prema tome iscrpno tu
maenje raka nikada ne moe vezivati samo za pri
jateljicu ili majku, ve se ono mora primeniti i na
subjekt, snevaa. Sneva je ceo san, pacijentkinja je,
dakle, potok, prelaz i rak, odnosno ove pojedinosti su
izrazi uslova i tendencija u nesvesnom subjektu.
Zbog toga sam uveo sledeu terminologiju: svako
tumaenje koje izraze sna identifikuje sa realnim ob90

jektima, nazivam tumaenje na stupnju objekta.

Prema ovom tumaenju, stoji ono koje svaki komad
sna, na primer sve aktivne linosti, dovrtHi n vp7.11 sa
samim snevaem. Ovaj postupak oznaavam kao tu
maenje na stupnju subjekta. Tumaenje na stupnju
objekta je analitiko, poto ono razlae sadraj sna
u reminiscentne komplekse, koji se odnose na spoljanju situaciju. Nasuprot tome tumaenje na stupnju.
subjekta je sintetiko, poto ono osnovne reminiscent
ne komplekse odvaja od spoljnih povoda i shvata kao
tendencije ili delove subjekta i ponovo pridruuje
subjektu... (U doivljaju ne doivljavam samo objekt,
ve u prvoj liniji samog sebe, ali samo onda kada polaem rauna o mom doivljavanju). U ovom sluaju
su, dakle, svi sadraji sna shvaeni kao simboli za
subjektivne sadraje.
Sintetski ili konstruktivno interpretativni postu
pak sastoji se, dakle, od tumaenja na stupnju sub
jekta.
6

Sintetsko (konstruktivno) tumaenje

Pacijentkinja nije svesna da se u njoj samoj nalazi
prepreka koju treba savladati: naime granica koju je
teko prekoraiti i koja se suprotstavlja daljem na
pretku. Ali mogue je prekoraiti granicu. Svakako
da u tom trenutku preti posebna i neoekivana opa
snost: naime neto ivotinjsko (neoveno ili natoveno) to ide unatrag i u dubine i pacijentkinji u
snu preti da nadole povue celokupnu njenu linost.
Ova opasnost je kao neka bolest koja ubija, a nastaje
negde potajno i neizleiva je (premona). Pacijentki
nja uobraava da je prijateljica ometa i vue nadole.
Dok u ovo veruje, prirodno je da mora delovati na
prijateljicu, da je die poduava, popravlja; ona
mora da ini beskorisne i besmislene idealistike na
pore kako bi spreila da je ova ne povue nadole. Na* Up. Der Irihalt der Psychose, 2. izd., 1914. Nachtrag.
Ges. Werke, Bd. 3. Na drugom mestu ovaj postupak nazvao
sam i hermeneutika metoda.
91

ravno da iste napore ini i prijateljica, poto je u

istom poloaju kao i pacijentkinja. Tako obe juriaju
jedna na drugu kao borbeni petlovi, i svaka od njih
pokuava da onu drugu preleti preko glave. Sto jedna
dostie veu visinu, tim druga mora vie da se mui.
Zato? Zato to obe smatraju da je problem u drugoj,
u objektu. Shvatanje na stupnju subjekta donosi razreenje ove besmislice. Naime, san pokazuje pacijentkinji da ona ima neto u sebi to je spreava u j>rekoraenju granice, u prelasku iz jpdnop stani ili n zetog stava u drugo. Tumaenje promene mesta kao
promene stava zasniva se na nainu izraavanja u
izvesnim primitivnim jezicima, gde, na primer, re
enica Imam nameru da idem glasi Ja sam na
mestu hodanja. Za razumevanje jezika snova na
ravno da su nam obilno potrebne paralele iz primi
tivne i istorijske simbolike, poto snovi uglavnom
potiu iz nesvesnog, koje sadri rezidualne funkcione
mogunosti svih proteklih evolucionih epoha. Kla
sini primer ovoga je prelazak velike vode u pro
roanstvu I Ginga?
Naravno, sve zavisi od razume van ja pojave raka
u snu. U prvoj liniji znamo da je to neto to se jav
lja na prijateljici (poto pacijentkinja vezuje rak za
prijateljicu), i onda neto to se javljalo i kod majke.
U odnosu na pacijentkinju sasvim je irelevantno da
li su majka i prijateljica stvarno imale ovu osobinu.
Situacija se moe promeniti samo onda ako se ona
sama menja. Na majci se vie nita ne moe prome
niti, poto je mrtva. A prijateljica se ne moe privoleti na promenu. Ako hoe da se menja, onda je to
njena lina stvar. to se izvesno svojstvo zapaa ve
na majci, ukazuje na infantilno. ta je zapravo tajna_
u odnosu pacijentkinje prema majci i prijateljici? Za"^"
jedniko je estoki, sanjarski zahtev za ljubavlju,
ija strastvenost potpuno ovladava njome. Ovaj zah
tev, dakle, ima znake preteranih infantilnih zahteva,
koji su, kao to je poznato, slepi. Dakle, ovde se radi
o neodgojenom,.nediferenciranom i nehumaniziranom
7

1924.
92

Richard Wilhelm, 7 Ging. Das Buch der Wandlungen,

delu libida, koji jo ima prisilni nagonski karakter,

dakle nije ukroen domestifikacijom. Za ovakav deo
ivotinja je apsolutno pogodan simbol. A ipak zato
je ta ivotinja ba rak? Pacijentkinja uz to asocira
oboljenje rak, od koga je umrla gospoa X, i to sko
ro u istom ivotnom dobu u kome se nalazi pacijent
kinja. Dakle, moglo bi se raditi o nagovetaju identi
fikacije sa gospoom X. Zbog toga moramo dalje da
tragamo za ovim. Pacijentkinja je ispriala o njoj
sledeee: gospoa X je rano obudovela, bila je vesela
i aktivna. Imala je niz avantura sa mukarcima, na
roito sa jednim osobenim ovekom, nadarenim umetnikom, koga je lino poznavala i pacijentkinja i koji
je na nju uinio udnovato fascinantan i snaan uti
sak.
Identifikacija moe da usledi samo na osnovu nesvjesiie ,neuQene_slinosiL. Kakva je onda slinost
nae pacijentkinje sa gospoom X? Ovde sam bio u
stanju da pacijentkinju podsetim na niz njenih rani
jih fantazija i snova, koji su jasno pokazivali da i ona
u sebi ima lakomislenu icu, koju je, meutim, stalno
straljivo potiskivala, poto se plaila da bi je ova
tendencija, koju je neodreeno nasluivala u sebi,
mogla da dovede do nemoralne promene u njenom
ivotu. Tako smo dobili bitan prilog za spoznaju i
votinjskog elementa. Naime, opet se radi o istoj ne
sputanoj, nagonskoj poudi, koja je u ovom sluaju
usmerena na mukarce. Na ovaj nain razumljiv nam
je i daljni razlog, zato ne moe da napusti prijate
ljicu: ona mora da se grevito dri prijateljice da
njom ne bi ovladala ova druga tendencija, koja joj
izgleda daleko opasnija. Tako se zadrava na infan
tilnom, homoseksualnom stupnju, koji joj, meutim,
slui kao zatita. (Ovo je, shodno iskustvu, jedan od
najaktivnijih motiva zadravanja na neadekvatnim,
i n f a n t i l n i m nnnsimal. U ovom sadraju, meutim,
lei i njeno zdravlje, klica budue zdrave linosti,
koja ne uzmie pred rizicima ivota.
T

Ali pacijentkinja je izvukla drugaiji zakljuak

iz sudbine gospoe X. Ona je, naime, njeno teko obo
ljenje i ranu smrt shvatila kao kaznu sudbine za la93

komisleni ivot ove ene, zbog koga joj je pacijent

kinja (svakako ne priznavajui) zavidela. Kada je umrla gospoa X, pacijentkinja je potenciranim mo
ralnim likom prikrivala ljudsku, isuvie ljudsku zlu
radost. Za kaznu zbog ovoga, primer gospoe X stalno
ju je plaio od ivota i daljeg razvitka i optereivao
je mukama nedozvoljenog prijateljstva. Naravno da
joj nije bila jasna ova povezanost, inae nikada ne bi
inila tako neto. Tanost ove konstatacije mogla se
lako dokazati pomou dobijenog materijala.
Sa ovim, meutim, uopte nismo pri kraju istorijata ove identifikacije. Pacijentkinja je naknadno
iznela da je gospoa X imala nimalo beznaajne umetnike sposobnosti koje su se razvile tek posle
smrti njenog mua, a koje su dovele do poznanstva
sa umetnikom. Ovaj deo izgleda da spada u bitne
motive identifikacije, ako se podsetimo da je pacijent
kinja ispriala kako je snaan i neobino fascinantan
bio njen utisak o umetniku. Takva fascinacija nikada
ne prelazi iskljuivo sa jedne na drugu osobu, ve je
ova fenomen veze, kojoj pripadaju dve linosti uto
liko to fascinirana" osoba mora doneti sa sobom od
govarajuu dispoziciju. Ali dispozicija joj mora biti
nesvesna, inae nee doi do fascinirajueg dejstva.
Fasciniranje je, naime, prisilan fenomen kome ne
dostaje svesna motivacija, tj. to nije voljni proces ve
pojava koja se pomalja iz nesvesnog i prisilno prodire
u svest.
Dakle, moe se pretpostaviti da pacijentkinja
mora da poseduje slinu (nesvesnu) dispoziciju kao i
umetnik. Prema tome ona je identifikovana sa mu- )
karcem. Setimo se analize sna, gde se susreemo sa
nagovetajem mukog (stopala). Stvarno pacijent
kinja igra muku ulogu u odnosu na prijateljicu, ona
je aktivna, stalno daje ton, komanduje prijateljicom
i ponekad je prisiljava na neto to samo ona eli.
Njena prijateljica je izrazito enstvena i svojom po
javom, dok pacijentkinja oigledno ima izvestan rau8

Ne previam injenicu da dublji razlog identifikacije

sa umetnikom lei u izvesnoj umetnikoj nadarenosti pacijentkinje.
8

94

ki tip. Isto tako glas joj je jai i dublji od glasa pri

jateljice. Gospou X je opisala kao vrlo enstvenu, po
ljubaznosti i predusretljivosti slina njenoj prijate
ljici, kako smatra pacijentkinja. To nas navodi na
nov trag. Pacijentkinja oigledno igra ulogu umetnika
gospoe X, ali prevedeno na njenu prijateljicu. Tako
se nesvesno zavrava njena identifikacija sa gospo
om X i njenim ljubavnikom. Na taj nain ona ipak
doivljava njenu lakomislenu icu koju je tako stra
ljivo potiskivala, ali ona je ne doivljava svesno,
ve se ova nesvesna tendencija igra sa njom, tj. ona
je opsednuta kao nesvesni prikaziva svog kompleksa.
Tako ve znamo nribgo vie o raku. On pred
stavlja unutranju psihologiju ovog neukroenog dela
libida. Nesvesne identifikacije stalno je uvlae u sve
to. One imaju tu snagu poto su nesvesne i zbog toga
nepristupane uvidu i korekciji. Stoga je rak simbol
nesvesnih sadraja. Ovi neprestano hoe da je vrate
prijateljici i obnove vezu. (Rak ide unazad). Odnos
prema prijateljici je, meutim, istoznaan sa boleu,
jer je u njemu postala nervozna.
Strogo uzev, ovaj deo jo pripada analizi na stup
nju objekta. Ali ne treba zaboraviti da smo do ovog
saznanja doli samo primenom analize na stupnju
subjekta, koja na taj nain dokazuje da predstavlja
vaan heuristiki princip. Covek bi, zapravo, mogao
biti zadovoljan sa do sada postignutim rezultatom,
ali mi moramo udovoljiti zahtevima teorije, poto jo
nisu procenjena sva doseanja, niti je dovoljno raz
janjeno znaenje izbora simbola.
Preimo sada na pacijentkinjinu primedbu da je
rak bio sakriven u vodi i da ga prethodno nije videla.
Ona prethodno nije videla upravo opisane nesvesne
odnose, oni su bili skriveni u vodi. Ali potok je pre
preka koja spreava da se pree na drugu stranu.
Zapravo spreavala je ova nesvesna veza, koja ju je
grevito vezivala za prijateljicu. Dakle voda znai ne
svesno, ili bolje, biti nesvestan, sakriven; rak je takoe nesvesno, ali on je u nesvesnom skriveni dina
miki sadraj.
9

Heuristino = dragoceno za pronalaenje.

95

VII
ARHETIPOVI KOLEKTIVNO NESVESNOG
Sada nam preostaje zadatak da povezanosti,
shvaene prvo na stupnju objekta podignemo i do
stupnja subjekta. U tu svrhu moramo ih odvojiti od
objekta i posmatrati kao simbolini prikaz subjek
tivnih kompleksa pacijentkinje. Stoga, ako pokua
mo da oblije gospoe X tumaimo na stupnju sub
jekta, tada ga moramo u neku ruku shvatiti kao per
sonifikaciju parcijalne due, odnosno izvesnog as
pekta snevaice. Gospoa X je slika onoga to bi pa
cijentkinja htela da bude i ipak ne eli. Gospoa X
dakle predstavlja jednostranu buduu sliku pacijentkinjinog karaktera. Neugodni umetnik se, za sada,
utoliko nee moi da podigne na stupanj subjekta to
je moment nesvesne umetnike sposobnosti, koji tinja
u pacijentkinji, ve prekriven gospoom X. S pravom
bi se moglo rei da je umetnik slika za ono muko u
pacijentkinji koje nije svesno zapaeno i zbog toga
lei u nesvesnom. To je u izvesnom smislu tano,
poto se ona stvarno u ovom pogledu vara u odnosu
na samu sebe. Ona sebe smatra posebno nenom, oseajnom i enstvenom, a nikako mukom. Stoga se
ljutito zaudila kada sam joj prvi put ukazao na /~)
njene muke crte. Ali moment neprijatnog, fascinant- /
nog ne moe se smesti ti pod njene muke crte. Ovome N
1

Ovo muko u eni oznaio sam kao animus a odgo

varajue ensko u mukarcu kao anima.
1

96

izgleda da to sasvim nedostaje. A ipak mora negde da

se krije, poto je sama produkovala ovo oseanje.
Ako se ovakav deo ne moe nai neposredno u
snevau, onda je ovaj kako iskustvo ui uvek
projektovan. Ali u koga? Da li je on kod umetnika?
On je davno iezao iz njenog vidnog polja i svakako
da projekciju nije poneo sa sobom, poto ova lei usi
drena u nesvesnom pacijentkinje a pored toga ona sa
ovim ovekom, uprkos njegovom fascinantnom uti
sku, nije imala linu vezu. On je za nju bio vie figura
fantazije. Ne, ovakva projekcija je uvek aktuelna, tj.
mora negde postojati neko na koga je projektovan
ovaj sadraj, inae bi ga ona oseala u sebi.
Ovim opet dospevamo na stupanj objekta, poto
drugaije ne moemo pronai projekciju. Pacijentki
nja ne poznaje nijednog oveka koji joj na bilo koji
nain znai neto posebno, osim mene, koji joj kao
lekar znaim vrlo mnogo. Dakle, moda je ovaj sa
draj projektovala na mene. Neto slino nikad ni
sam primetio. Ali rafinirani elementi nikad nisu prezentovani na povrini, ve se uvek pojavljuju izvan
aspva terapijskog postupka. Zbog toga sam oprezno
zapitao: Recite mi, kako vam izgledam onda kada
vie niste kod mene? Da li sam tada jo uvek isti?
Ona: Kada sam kod vas, tada ste vrlo prijatni, ali
kada sam sama ili ako vas due vremena ne vidim,
tada se esto udnovato menja vaa slika. Ponekad
mi izgledate sasvim idealizovano, a tada opet druga
ije. Ovde je zastala, pomogao sam joj: Pa, kako
to? Ona: Ponekad vrlo opasni, neprijatni, zli a
robnjak ili demon. Ne znam kako mi dolaze ovakve
misli. Vi sigurno niste takvi.
Dakle, sadraj je leao kod mene, prenet, i zbog
toga je nedostajao u njenom psihikom inventaru.
Na ovaj nain prepoznajemo daljni bitan trenutak.
Ja sam bio kontaminiran sa umetnikom (identifikovan), zbog ega pacijentkinja u nesvesnoj fantaziji
stoji prema meni kao gospoa X. Na osnovu ranije
pronaenog materijala (seksualne fantazije) lako sam
mogao da joj dokaem ovu injenicu. Ali u tom slu
aju ja sam i prepreka, rak koji je spreava da pree
7 Jung, Odabrana dela, II

97

na drugu stranu. Ako bi se u ovom posebnom sluaju

ograniili na stupanj objekta, onda bi tu ovek teko
mogao biti pametan. Sta bi tu pomoglo moje objanje
nje: ali ja uopte nisam taj umetnik, ja uopte nisam
straan, taj zli arobnjak itd.. To bi pacijentkinju
ostavilo hladnom, poto ona to isto tako dobro zna
kao i ja. Projekcija postoji posle kao i pre, a ja sam
stvarno prepreka njenog daljeg uspona.
Na ovom mestu nije mali broj terapijskih postu
paka zapao u orsokak. Jer ovde nema drugaijeg
bekstva iz stega nesvesnog, nego da se sam lekar uz
digne na stupanj subjekta, tj. da se izjasni za neku
od slika. Sliku ega? Ovde lei najvea tekoa. Pa,
rekao bi lekar, sliku neega to se nalazi u nesvesnom pacijentkinje, na to bi ona rekla: Sta, ja
treba da budem mukarac, uz to neprijatan, fascinan
tan, zli arobnjak ili demon? Nikada to ne bih
mogla prihvatiti, to je glupost! Radije u poverovati
da ste to vi! Ona stvarno ima prava da tako govori.
Isuvie je besmisleno pokuati da se tako neto pre
vede na njenu linost. Ona ne moe dozvoliti da se
od nje stvara demon, isto tako malo kao i lekar. N j e
ne oi postaju svetlije, na licu joj se pojavljuje ljutit
izraz, rasplamsavanje do tada nepoznatog, nevienog
otpora. Za trenutak se nalazim pred mogunou ne
prijatnog nesporazuma. Sta je to? Razoarana ljubav?
Uvreda, degradacija? U njenom pogledu se nazire
neto grabljivo, stvarno demonski. Dakle, ona je ipak
demon? Ili sam ja grabljivica, demon, a preda mnom
se nalazi strahom ispunjena rtva, koja pokuava da
se ivotinjskom snagom oajnika brani od mene, zlog
arobnjaka? To sve mora biti besmislica, fantastina
opsena. Sta sam dodirnuo? Koja to nova struna zvu
i? Ipak, to je samo prolazan trenutak. Izraz lica pa
cijentkinje ponovo se smiruje, i skoro sa olakanjem
ona kae: udnovato, sada sam imala utisak da ste
dodirnuli onu taku preko koje nikada nisam prela
u odnosu sa mojom prijateljicom. To je uasno oseanje, tako neto neljudsko, zlo, grozno. Uopte ne
mogu da opiem kako je neprijatno to oseanje. To
oseanje me tera da u takvim trenucima mrzim i pre98

zirem moju prijateljicu, iako se tome opirem svom

snagom.
Ova izjava baca svetio i objanjava prethodne
okolnosti. Ja sam stupio na mesto prijateljice. Prija
teljica je prevaziena. Probijen je led potiskivanja.
Pacijentkinja je, ne znajui, stupila u novu fazu po
stojanja. Sada znam da e sve ono bolno i negativno
to je lealo u odnosu prema prijateljici pasti na me
ne, sigurno i ono dobro, ali u snanoj oprenosti sa ta
janstvenim X, kojeg se pacijentkinja uopte nije oslo
bodila. Dakle nova faza prenosa, koja, meutim, jo
ne dozvoljava da se jasno sagleda od ega se sastoji
X, koje je projektovano na mene.
Jedno je sigurno: ako pacijentkinja ostane u ovom obliku prenosa, tada prete najtei nesporazumi,
poto bi tada ona morala mene da leci, kao to je tre
tirala i njenu prijateljicu, tj. tada e X stalno lebdeti
negde u vazduhu i dovoditi do nesporazuma. Tada
e ipak doi do toga da u meni vidi demona, poto ne
moe prihvatiti da je demon ona. Na ovaj nain na
staju svi nereivi konflikti. A nereivi konflikt u pr
vom redu znai zastoj ivota.
Ili druga mogunost: pacijentkinja koristi njeno
staro sredstvo zatite protiv nove tekoe i ne primeuje tamnu pegu, tj. ona iznova potiskuje umesto da
zadrava u svesti, to je neophodan i samo po sebi ra
zumljiv zahtev celokupne metode. Time se nije do
bilo nita, naprotiv, sada X preti iz nesvesnog, to je
mnogo neprijatnije.
Uvek kada se pojavi ovakav neprihvatljiv ko
mad mora se jasno raistiti da li je to uopte lino
svojstvo ili ne. arobnjak i demon predstavljaju
svojstva koja su zapravo tako nazvana da se moe od
mah videti da to nisu ljudska, lina svojstva, ve mi
toloka. arobnjak i demon su mitoloke figure,
koje izraavaju nepoznata, neljudska oseanja, koja
su ovladala pacijentkinjom. Ovi atributi se, dakle, uopte ne mogu primeniti na ljudsku linost, iako se
po pravilu, kao intuitivni i kritiki neprovereni su
dovi, na veliku tetu ljudskih odnosa, ipak projektuju na blinje.
99

Ovakvi atributi uvek pokazuju da se projektuju

sadraji nadlinog ili kolektivno nesvesnog. Jer de
moni nisu line reminiscencije, isto tako malo zli
arobnjaci, iako je naravno svako nekad neto itao
ili uo o ovim stvarima. Ako je neko i uo za zvearku, ipak nee odmah, sa odgovarajuim afektom
pomisliti na zvearku kada ga uplai ukanje
gutera. Tako isto nee nekoga od blinjih oznaiti
kao demona, osim ako sa njim nije stvarno povezana
neka vrsta demonskog dejstva. Ali ako je ovo stvar
no deo njegovog linog karaktera, onda bi moralo da
se pokazuje svuda, poto bi onda taj ovek bio de
mon, neka vrsta vukodlaka. To je, meutim, mitolo
gija, tj. kolektivna psiha a ne individualna psiha. Uko
liko preko naeg nesvesnog imamo udela u istorijskoj
kolektivnoj psihi, onda naravno nesvesno ivimo u
svetu vukodlaka, demona, arobnjaka itd., poto su
to stvari koje su sva vremena pre nas ispunili naj
eim afektima. Isto tako imamo udela u bogovima
i avolima, svecima i zloincima. Ali bilo bi besmisle
no eleti da se lino prisvoje ove u nesvesnom posto
jee mogunosti. Zbog toga je bezuslovno potrebno da
se sprovede to je mogue otrije razdvajanje izmeu
onoga to se moe uraunati u lino i bezlinog. Time
se, naravno, uopte ne osporava eventualno vrlo ak
tivno postojanje sadraja kolektivno nesvesnog. Ali
oni su kao sadraji kolektivne psihe suprotstavljeni
individualnoj psihi i razlikuju se od nje. Kod bezazle
nih ljudi ove stvari nikada nisu bile odvojene od in
dividualne svesti, poto bogovi, demoni itd. nisu shvatani kao psihike projekcije a time i kao sadraji ne
svesnog, ve kao same po sebi razumljive realnosti.
Tek u prosveenoj epohi dolo se do zakljuka da bo
govi stvarno ne postoje, ve da su to bile projekcije.
Na taj nain bilo je i svreno sa njima. Ali uopte nije
bila skinuta s dnevnog reda njima odgovarajua psi
hika funkcija, ve je ova potpala nesvesnom, tako
da su na ovaj nain ljudi otrovani pretekom libida,
koji je prethodno pripadao kultu slike boje. Obez
vreivanje i potiskivanje jedne ovako jake funkcije
kao to je religijska, ima naravno znaajne posledice
100

za psihologiju pojedinca. Naime, nesvesno je ovim

unazadnim tokom libida izvanredno pojaano, tako da
sa svojim arhainim kolektivnim sadrajima poinje
da vri snaan uticaj na svest. Kao to je poznato
period prosveivanja se zavrio sa grozotama fran
cuske revolucije. I danas opet doivljavamo pobunu
nesvesnih destruktivnih snaga kolektivne psihe. Efekat je bio besprimerno masovno ubistvo. To je upra
vo ono to je trailo nesvesno. Njegova pozicija pret
hodno je bezmerno ojaala kroz racionalizam moder
nog ivota koji je obezvreivao sve iracionalno i na
taj nain funkciju iracionalnog potopio u nesvesno.
Ali ako se ova funkcija jednom nae u nesvesnom,
onda ona odatle deluje ruilaki i nezadrivo, kao
neizleiva bolest ije se arite ne moe iskoreniti,
poto je nevidljivo. Jer tada bi individua kao i narod
morali prisilno da ive iracionalno i da svoj najvii
idealizam i svoju najbolju alu upotrebe za to da to
je mogue potpunije uoblie bezumlje iracionalnog.
U malome vidimo to kod nae pacijentkinje, kojoj je
izmakla ivotna mogunost koja joj je izgledala ira
cionalna (gospoa X), da bi isto doivljavala u pato
lokom obliku sa najveim rtvovanjima u odnosu sa
njenojn prijateljicom.
\Uopste nema druge mogunosti do da se iracio
nalno prizna kao neophodna, uvek prisutna psihika
funkcija a njeni sadraji ne smatraju konkretnim (to
bi bio korak unazad!) ve psihikim realnostima
realnostima, jer su to dejstvene stvari, tj. stvarnosti.
Kolektivno nesvesno je kao talog iskustva a istovre
meno i kao apriori istog, slika sveta, koja se formirala
tokom eona. U ovoj slici su se tokom vremena uobli
ile izvesne crte, takozvani arhetipovi ili dominante.
Oni su vladari, bogovi, tj. slike dominirajuih zakona
i principa prosenih pravilnosti u protoku slika, koje
dua doivljava stalno iznova. Ukoliko su ove slike
2

Ovo je napisano 1916. g. Suvino je primetiti da vai

jo i danas.
Kao to je ve napomenuto arhetipovi se mogu shva
titi kao efekat i precipitat doivljenih dogaaja, ali oni se
isto tako pojavljuju i kao oni faktori koji prouzrokuju te
dogaaje.
2

101

relativno veran odraz psihikih zbivanja, odgovaraju

njihovi arhetipovi, tj. njihove osnovne crte nastale
gomilanjem istovetnog iskustva izvesnim optim fi
zikim osnovnim crtama. Zbog toga je mogue arhetipske slike kao shvatanja neposredno preneti na fi
zika zbivanja: tako na primer etar, prastari dah ili
dua, koji je zastupljen u shvatanjima ljudi tako rei
na celoj zemaljskoj kugli, zatim energija, magijska
snaga isto tako opte proireno shvatanje.
jZbog svoje srodnosti sa fizikim stvarima arhe
tipovi se najee javljaju projektovani i te se pro
jekcije, ako *$u nesvesne, pojavljuju na linostima
svagdanje okoline, po pravilu kao nenormalno potcenjivanje ili precenjivanje, kao uzronik nesporazu
ma, svaa, sanjarenja i najrazliitijih ludosti. Zbog
toga se kae on od njega stvara boga ili taj i taj
je 'bete noir' od X-a. Iz toga takoe nastaju moderne
mitske tvorevine, tj. fantastine glasine, nepoverenje
i predrasude. Zbog toga su arhetipovi krajnje vane
stvari znaajnog dejstva, kojima se mora pokloniti
panja. Njih ne treba jednostavno potiskivati, ve su
oni, zbog svoje opasne psihike infekcioznosti, vredni
paljivog razmatranja. Kako se najee javljaju kao
projekcije, i kako se ove zadravaju samo tamo gde
za to postoji povod, njihova procena nije ba laka.
Dakle, kada neko avola projektuje na svoje blinje,
onda je to stoga to taj ovek ima na sebi neto to
omoguava prianjanje ove slike.!, Time uopte nije
reeno da je on zbog toga tako rei avo; naprotiv,
on moe biti naroito dobar ovek koji je, meutim,
nespojiv sa projektantom i zbog toga izmeu obo
jice dolazi do avolskog (odnosno razdvajajueg)
dejstva. I projektant ne mora biti avo, iako je pri
znao da avolsko isto tako ima u sebi i da je tek potom
upao u to, ukoliko ga projektuje. Zbog toga on ipak
jo nije avolski, ve_isto tako moe biti pristojan
ovek kao i onaj drugiJ Pojava avola u jednom ovak
vom sluaju znai: oba oveka su nespojiva (za sada
i bliu budunost), zbog ega ih nesvesno razbija i
4

V. Die Struktur der Seele u: Seelenprobleine

Gegenwart, 1950, S. 149, Ges. Werke, Bd. 8. Par. 331.
1

102

der

razdvaja jednog od drugog. Davo je varijanta arheti

pa Senkc, tj. opasnog aspekta nepriznate tamne ovekove polovine,?
Drugi arhetip, koji se skoro redovno sree u pro
jekcijama kolektivno nesvesnih sadraja, je arobnjaki demon preteno neobinog dejstva. Dobar
primer je Mejrinkov (Mevrink) Golem, isto tako ti
betanski arobnjak u Mejrinkovim Slepim mievima,
koji magijski razbuktava svetski rat. Naravno da to
Mejrink nije saznao od mene, ve slobodno stvarao
crpei slike iz nesvesnog, tako da je oseanju, slinom
onom koje je pacijentkinja projektovala na mene, po
zajmio sliku i re. Tip arobnjaka se pojavljuje i u
Zaratustri, u Faustu je to glavni junak.
Slika ovog demona je svakako jedan od najdub
ljih i najstarijih stupnjeva pojma boga. On je tip
primitivnog plemenskog arobnjaka ili vraa, posebno
obdarenoj linosti, koja je puna magijske snage." Ova
figura se esto javlja kao tamnoputa ili mongoloidnog
tipa, ako predstavlja negativan ili, moda, opasan as
pekt. Ponekad se ova samo teko ili jedva moe raz
likovati od Senke; to vie preteu magijske note,
tim se lake moe odvojiti od Senke, to nije bez zna
aja, utoliko to ova figura moe imati vrlo pozitivan
aspekt mudrog starca."
Sa spoznajom arhetipova nainjen je znaajan
korak napred. S tim iezava magijsko ili demonsko
dejstvo blinjih, poto je neprijatno oseanje vraeno
na definitivnu veliinu kolektivno nesvesnog. Ali zbog
toga se pred nas postavlja sasvim nov zadatak, na
ime pitanje, na koji nain treba da se Ja raspravi
sa ovim psiholokim ne-Ja. Da li se ovek moe za
dovoljiti konstatacijom delotvornog postojanja arheti
pova i stvar potom prepustiti samoj sebi?
"' Predstava vraa, koji saobraa sa duhovima i raspo
lae magijskom snagom, kod mnogih primitivaca je ukorenjena toliko duboko da oni pretpostavljaju da se i kod i
votinja isto tako susree doctors. Tako seveinokalifornijski
Ahumavisi govore o obinim kojotima i doktor-kojotima.
" Up. Vber die Archetypen des koUektiven Unbeivussten, 1934, Ges. Werke, Bd. 9, I. V. C. G. Jung, Bewuxstex
und Unbeivu.istes (Fischer Bucherei, 1957).

103

To bi dovelo do stalno disociranog stanja, naime

rascepa izmeu individualne psihe i kolektivne psihe.
Tada bi na jednoj strani imali izdiferencirano i m o
derno Ja, nasuprot tome na drugoj neku vrstu crna
ke kulture, drugim recima primitivno stanje. jNa taj
nain bismo imali ono to je stvarno prisutno, naime
kora civilizacije preko tamnopute zveri, jasno rala
njena i stavljena nam na uvid. Ali ovakva disocijacija
odmah zahteva sintezu i razvitak nerazvijenog. Mora
doi do sjedinjavanja ova dva dela, jer je inae jasno
kako se mora odluiti: primitivac e neminovno opet
morati da bude potiskivan.'Ali to je mogue samo
tamo gde postoji jo vae"e"a""f stoga iva religija, koja
kroz bogato razvijenu simboliku primitivnim ljudima
omoguava dovoljno izraza, tj. ona mora u svojim
dogmama i ritualima posedovati predstavu i akciju,
koje se vraaju na prastaro. To je sluaj u katolian
stvu, to je posebna prednost ovog kao i njegova n a j
vea opasnost.
Pre nego to naiemo na novo pitanje mogueg
sjedinjavanjaj3rvo emo se vratiti naoj temi od koje
smo i poeli.\Dosadanjim izlaganjem stekli smo pro
ireno razumevanje sna i to naroito jednog njego
vog bitnog dela: naime straha. Ovaj strah je primi
tivni strah od sadraja kolektivno nesvesnogj V i
dimo da se pacijentkinja identifikovala sa gospo
om X i time izrazila da i ona ima odreeni odnos
prema neprijatnom umetniku. Pokazalo se da je lekar
identifikovan sa umetnikom, i dalje videli smo da
sam ja, uzeto na stupnju subjekta, bio slika za arobnjaku figuru nesvesnog.
Sve ovo je u snu prekriveno simbolom raka, i
votinje koja ide unazad. jRak je ivi sadraj nesvesnog, koji se pomou
stupnju objekta nikako ne moe iscrpsti ili liiti dejstva. Ali ono to smo
mogli postii bilo je odvajanje mitolokog, kolektivno

psihikog sadraja od objekata svesti i njegovo konsolidisanje kao psihike realnosti izvan individualne

psihe. Pomou akta spoznaje stvaramo stvarnost

arhetipova, tj. tanije reeno, na osnovu spoznaje mi
postuliramo psihiko postojanje ovakvih sadraja.
104

Treba izriito podvui da se pri tom ne radi samo

o spoznajnim sadrajima, ve o transsubjektivnim.
u znatnoj meri autonomnim psihikim sistemima, ko
ji su samo uslovno podreeni svesnoj kontroli a, verovatno, ak najveim delom izmiu ovoj kontroli.
Sve dok je kolektivno nesvesno neizdiferencirano spojeno sa individualnom psihom, ne moe doi
do napretka, granica ne moe biti prekoraena go
vorei jezikom sna. Ali ako se snevaica potrudi da
ipak pree graninu liniju, tada e oiveti prethodno
nesvesno, obuhvatie je svu i vrsto zadrati u svo
jim vodama. San i njegov materijal jednim delom
karakterie kolektivno nesvesno kao niu ivotinju
skrivenu u vodi, drugim delom kao opasnu bolest,
koja se moe izleiti ako se blagovremeno operie.
Ve smo videli koliko je tana ova karakteristika.
Simbol ivotinje posebno ukazuje, kao to je ve re
eno, na izvan-ljudsko, tj. nadlino, jer sadraji ko
lektivno nesvesnog nisu samo rezidue arhainih, spe
cifino ljudskih naina funkcionisanja, ve i rezidue
funkcija ivotinjskih predaka oveka, ije je trajanje
bilo beskrajno vee od relativno kratke epohe speci
fino ljudskog postojanja.f Ovakve rezidue, ili kako
ih naziva Semon engrami, ako su aktivni, skloni su
da progres razvitka ne samo zaustave ve da ga pret
vore u korak unazad toliko dugo dok se ne utroi
koliina energije koju je aktiviralo kolektivno ne
svesno. Ali energija moe da postane na taj nain po
novo upotrebljiva to se ukljuuje u svesnu konfron
taciju sa kolektivno nesvesnim/Religije su ovo ener
getsko kruno kretanje pomou kultskog odnosa sa
bogovima uspostavile na konkretistiki nain. Ovaj
nain je za nas u gruboj protivurenosti sa intelek?

Hans Ganz je u svojoj filozofskoj disertaciji o nesve

snom kod Lajbnica (Das Unbewusste bei Leibniz in Beziehung
zu modernen Theorien, Zurich, 1917) koristio Semonovu teo
riju engrama za objanjenje kolektivno nesvesnog. Pojam
koji sam ja postavio o kolektivno nesvesnom samo se u izvesnom smislu poklapa sa Semonovim pojmom plemenske
mneme. (Up. Semon, Die Mneme als erhaltendes Prinzip im
Wechsel des organischen Geschehens, Leipzig, 1904).
7

105

lom i njegovim spoznajnim moralom, a osim i r*a :>n

je istorijski kroz hrianstvo tako temeljno savladan,
da ovako reenje problema nama ne moe sluiti kao
uzor ili mogunost.;Ako nasuprot tome figure nesves
nog shvatimo kao kolektivno-psihike fenomene ili
funkcije, onda ova pretpostavka ni na koji nain ne
protivurei intelektualnoj savesti. Ovo reenje je ra
cionalno prihvatljivo. Time smo takoe i stekli mo
gunost da se razraunavamo sa aktivnim reziduama
nae plemenske istorije. Razraunavanje omoguava
prekoraenje dosadanje granine linije i zbog toga
ga nazivam transcendentnom funkcijom, to je iden
tino uznapredovalom razvitku ka zauzimanju novog
slava.
Upadljiva je paralela sa herojskim mitom. Cesto
se tipina junaka borba sa nemani (nesvesnim sa
drajem) vodi na obali neke vode, ali pored nekog
pliaka, broda, to je naroito sluaj u indijanskim
mitovima, koji su nam poznati iz Longfelouvog (Longfellow) Hijavate. Junaka (kao biblijskog Jona) u od
lunoj borbi redovno proguta neman, kako je to po
kazao Frobenius na opsenom materijalu. U unutra
njosti nemani poinje junak da se na svoj nain raz
raunava sa ivotinjom, dok ova zajedno sa njim
pliva na istok ka izlasku sunca; on naime odseca va
an komad utrobe, na primer srce nemani, pomou
koga je ivela (naime dragocenu energiju, pomou
koje je aktivirano nesvesno). Tako on ubija neman,
koju onda izgoni na kopno gde (on) izlazi, novoroen
posle takozvanog nonog putovanja po moru* (transcendentna funkcija) esto zajedno sa svima onima koje
je prethodno progutala neman. Time se ponovo uspo
stavlja ranije normalno stanje, poto nesvesno, zbog
oduzimanja njegove energije, vie nema pretenu po
ziciju. Tako mit na oigledan nain ilustruje problem
kojim se bavi i naa pacijentkinja.''
" Kako to formulie Frobenius. Up. Das Zeitalter des
Sonneagottes,
1904.
" One itaoce koje dublje interesuje problem suprotnosti
i njegovo reavanje kao i mitoloka aktivnost nesvesnog
upuujem na moju knjigu Wandlungen und Stjmbole der

106

Moram istai vanu injenicu, koja je itaocu pa

la u oi, da se u ovom snu kolektivno nesvesno pojav
ljuje pod negativnim aspektom, kao neto opasno i
tetno. Ovo je stoga to pacijentkinja ima ne samo
bogato razvijenu, ve zapravo prebujnu matu, to
bi moglo da bude u vezi sa njenom spisateljskom na
darenou. Njena matanja su svakako simptom obo
ljenja, poto pliva u fantazijama, dok pored nje pro
lazi stvarni svakodnevni ivot. Za nju bi neto vie
mitologije bilo upravo opasno, poto pred njom stoji
jo veliki komad spoljanjeg, do sada nedoivljenog
ivota. Ona je jo isuvie malo u realnom ivotu da
bi mogla rizikovati promenu stanovita. Njom je ovladalo kolektivno nesvesno i pretilo da je odvoji od
jo nedovoljno popunjene stvarnosti. Shodno smislu
sna moralo bi stoga da joj kolektivno nesvesno izgleda
kao neto opasno, poto bi inae suvie spremno iz
toga mogla da naini refugium protiv ivotnih zahteva.
Prilikom procene nekog sna mora se paljivo pa
ziti na to kako se predstavljaju njegove figure. Tako
je, na primer, rak koji personifikuje nesvesno nega
tivan utoliko to, kako se kae, ide unazad a osim
toga u odlunom trenutku grabi snevaicu. Zavedeni
takozvanim mehanizmima sna koje je izmislio
Frojd, kao pomeranja, obrtanja i slino, poverovalo
se da se san moe osloboditi takozvane fasade i ne
zavisno posmatrati, poto se prave misli sna nalaze
skrivene iza ove fasade. Nasuprot tome ja sam ve
dugo zastupao stanovite da nema nikakvog opravda
nja snu pripisivati u izvesnoj meri hotimini obmanjivaki manevar. Priroda je dodue esto tamna i neprovidna, ali ne podmukla kao ovek. Stoga se mora
pretpostaviti da je san zapravo ono to treba da bude,
nita vie i nita manje. Ako on neto predstavlja
10

Libido, novo izd. 1952: Symbole der Wand}u>ig, Ges. Werke.

Bd. 5; dalje Psychologische Tvpen, Ges. Werke. Bd. 6; i Vber
die Archetypen des kollektiven Unbewuxxten (fusnota 6).
"' Up. Allgemeine Gesichtspunkle zur Psychologie des
Traumes u: Vber psychische Energetik und das Wesen der
Traume, Ges. Werke, Bd. 8.

107

u negativnom aspektu, onda nema osnove pretpostav

ci da se time mislilo na pozitivno i slino. Arhetipska
opasnost kod pliaka, broda je jasna u tolikoj meri
da ovek osea san skoro kao upozorenje. Moram rei
da sam protiv slinih antropomorfnih shvatanja: sam
san nee nita, on je samo u sebi samom prikazani
sadraj, ista prirodna injenica, neto kao eer u
krvi dijabetiara ili groznica tifusnog bolesnika. Je
dino mi, ako smo pametni i znamo da tano tuma
imo znake prirode, odatle pravimo upozorenje.
Ali na ta treba da upozori? Opasnost se oigled
no sastoji u tome to bi u trenutku prelaska nesvesno
moglo da nadvlada snevaicu. Sta treba da znai sa
vlaivanje? LEmdor nesvesnog lako se zbiva u trenut
ku znaajnih promena i odlukaJObala sa koje paci
jentkinja dolazi na potok je, kao to smo upoznali,
njena dosadanja situacija. Sa tom situacijom dospela
je u neurotski zastoj, kao kada bi se sudarila sa ne
savladivom preprekom. U snu je prepreka predstav
ljena kao potok koji se moe prei. Dakle, izgleda da
nije tako ozbiljna. Ali u potoku nepredvieno vreba
rak, koji zapravo predstavlja opasnost zbog koje se
potok ne moe prei, odnosno izgleda nesavladiv. Da
se, naime, prethodno znalo da na ovom mestu vreba
opasni rak u zasedi, onda bi se, moda, prelazak po
kuao na nekom drugom mestu ili bi se preduzele
neke druge zatitne mere. U postojeoj situaciji bilo
bi sasvim poeljno kada bi prelaz uspeo. Prelaz najpre znai prenos ranije situacije na lekara. To je novum. Bez neproraunljivog nesvesnog ovo ne bi bio
poseban rizik. Ali videli smo da prenos preti da oslo
bodi aktivnost arhetipskih figura, koja se ne moe
predvideti. U neku ruku pravio se raun bez krma
ra, pri emu su se zaboravili bogovi.
Naa snevaica nije pobona osoba, ve moder
na. Ona je zaboravila religiju koja se nekad uila i
ne zna nita o tome da ima trenutaka u koje se upliu
bogovi, ili mnogo pre situacija koje su od davnina
takve da dopiru do najveih dubina. U ove situacije,
na primer, spada ljubav, njena strast i opasnost.
Ljubav moe izazvati na poprite nesluene snage, za
108

koje bi se ovek inae bolje pripremio. Religio kao

briljivo uzimanje u obzir opasnosti i sila, kristalie
se ovde u pitanje. Iz jedne puke projekcije moe na
stati ljubav, sa svom svojom sudbinskom snagom: n e
to to bi je svojom bljetavom iluzijom, moglo istrg
nuti iz njenog prirodnog ivotnog toka. Da li je to
dobro ili zlo, bog ili avo to e napasti snevaicu?
Ne znajui ona se ve osea izruena nepoznatom. I
ko zna da li e biti dorasla ovoj komplikaciji! Do
sada je, u zavisnosti od snaga, izbegavala ovakve m o
gunosti ali sada ova preti da je nadvlada. To je rizik
pred kojim bi ovek rado umakao, ili ako ve mora
da se odlui onda u to spada, kako se to kae, veliki
deo vere u boga ili vere u dobar ishod. Tako se
netraeno i neoekivano mea pitanje religijskog sta
va prema sudbini.
Onako kako izgleda u snu snevaici ne preostaje
nita drugo do da oprezno provue stopalo, poto bi
bilo fatalno da nastavi da hoda. Ona jo ne moe da
napusti neurotsku situaciju, poto joj san jo ne daje
nikakav pozitivan znak pomoi od strane nesvesnog.
Nesvesne snage su jo nemilostive i oigledno oekuju
jo dalji rad i dublji uvid snevaice, pre nego to se
ona moe usuditi da pree.
Ovim negativnim primerom svakako ne bih eleo
da pobudim utisak da nesvesno u svim sluajevima
igra negativnu ulogu, zbog toga u navesti dva d a l j na sna jednog mladia" koji osvetljavaju drugu i po
voljniju stranu nesvesnog. Ovo inim utoliko radije
to je reenje problema suprotnosti mogue samo po
mou iracionalnog puta, naznaenog pomou priloga
nesvesnog, tj. snova.
.
Naj pre moram itaoca donekle upoznati sa li
nou snevaa, jer bi se, bez ovog poznavanja, teko
moglo preneti u svojstvenu sadrinu i oseajnu atmo
sferu snova. Ima snova koji su najistija poezija i
zbog toga se mogu razumeti samo iz celokupnog ras
poloenja. Sneva je mladi od neto preko 20 godina,
Ovi snovi su opisani i u Die Bedeutung des Vnbevoussten iiir die individuelle Erziehung, 1928, Ges. Werke, Bd. 17,
Par. 266.
11

109

jo deakog izgleda. Cak neto devojako se nazire

u njegovoj pojavi i nainu izraavanja. Primeuju se
izvanredno dobro obrazovanje i vaspitanje. On je in
teligentan sa izraenim intelektualnim i estetskim interesovanjima. Neposredno se osea njegov dobar ukus
i fini smisao za sve oblike umetnosti. Njegov oseajni
ivot je nean i blag, lako sanjalaki, pubertetskog ka
raktera, ali enske prirode. Ne sreu se tragovi puber
tetske neusklaenosti. Neosporno da je isuvie mlad za
svoje doba, dakle oigledno sluaj usporenog razvitka.
S tim u skladu je i to to me je potraio zbog pro
blema homoseksualizma. U noi pre nego to me je
prvi put konsultovao, snevao je sledei san: Nalazim
se u irokoj katedrali ispunjenoj tajanstvenim suto
nom. U stvari to je katedrala od Lurda. U sredini se
nalazi dubok, mraan kladenac u koji je trebalo da
siem.
San je, kao to se vidi, povezani izraz raspoloe
nja. Napomene snevaa su sledee: Lurd je mistini
lekoviti izvor. Jue sam razmiljao o tome kako tra
im izleenje i kako u se leiti kod vas. U Lurdu
navodno postoji ovakav kladenac. Verovatno je ne
prijatno ui u tu vodu. Kladenac u crkvi je bio vrlo
dubok.
Sta kazuje ovaj san? Na izgled on je sasvim ja
san i ovek bi mogao da se zadovolji sa tim da ga
shvati kao neku vrstu poetske formulacije raspoloe
nja prethodnog dana. Time ovek, meutim, ne srne
nikada da se zadovolji, jer shodno iskustvu snovi su
mnogo dublji i znaajniji. Skoro bi se moglo pomisliti
da je sneva doao lekaru u pesnikom raspoloenju i
stupio u terapijski postupak kao neko posveivanje
i bogosjuenje u tajanstvenom polumraku mistinog
svetilita. Ovo se uopte ne slae sa konkretnom
stvarnou. Pacijent je doao lekaru da se podvrgne
leenju zbog jedne neprijatne stvari, naime homosek
sualizma. To nije nimalo poetski. U svakom sluaju
iz stvarnog raspoloenja prethodnog dana ne moe se
videti zato je tako pesniki sanjao, ako bi se pret
postavila tako direktna kauzalnost u nastajanju sno
va. Moda bi se moglo posumnjati da je upravo uti-

110

sak krajnje nepoetskog poloaja, koji je pacijenta naterao da me potrai, bio podsticaj ovakvom snu. Mo
glo bi se, na primer, pretpostaviti da je pacijent upra
vo zbog nepoetinosti svog raspoloenja prethodnog
dana u povienoj meri poetski sanjao neto u stilu
nekog ko je preko dana postio, nou sanja bogatu
gozbu. Ne moe se osporiti da se u snu vraa zamisao
terapije, izleenje i neprijatne procedure, ali u poet
skoj obradi, tj. u obliku koji potpuno odgovara i
vahnim estetskim i emocionalnim potrebama snevaa. Njega e neminovno privui ova privlana slika,
uprkos tome to je kladenac taman, dubok i hladan.
Neto od ovog snenog raspoloenja nadivee' ak i
spavanje i prei u jutro onog dana, u kome se podvrgao neprijatnoj i nepoetskoj dunosti. Siva stvar
nost e verovatno moda dobiti laki zlatni odsjaj sne
nih oseanja.
Da li je moda ovo svrha tog sna? Ne bi bilo
nemogue, poto je, prema mom iskustvu^vjeina sno
va kompenzatorne prirode." Oni uvek naglaavaju
drugu stranu radi odranja duevne ravnotee. Ali
kompenzacija raspoloenja nije jedina svrha slike'sna.
U snu je prisutna i korektura shvatanja. Pacijent ni
je dovoljno shvatao terapijski postupak kome je tre
balo da se podvrgne. Ali san mu daje sliku, koja u
poetskoj metafori oznaava sutinu predstojee tera
pije. Ovo postaje odmah jasno kada dalje pratimo
njegova doseanja i primedbe u vezi sa slikom ka
tedrale. Na 'katedrala' iznosi sledee: Pada mi na
pamet Kelnska katedrala. Njom sam se bavio ve u
ranoj mladosti. Seam se da mi je majka prva pri
ala o njoj. Seam se takoe da sam, kada bih video
seosku crkvu, zapitkivao da li je to Kelnska katedra
la. 2eleo sam da postanem svetenik u jednoj takvoj
katedrali.
U ovim asocijacijama pacijent dodiruje vaan do
ivljaj iz mladosti. Kao skoro u svim sluajevima ove
vrste tako i kod njega postoji posebno prisna pove
zanost sa majkom. Pod tim svakako ne treba razu" Pojam kompenzacije je ve vrlo obimno koristio Alfred Adler.
111

meti posebno dobru ili intenzivnu svesnu vezu sa

majkom, ve pre neto kao tajanstvenu, ispodzemaljsku vezu koja se u svesti moda izraava samo u us
poravanju razvitka karaktera, tj. u relativnom infantilizmu. Razvoj linosti, prirodno, bei od ovakve ne
svesne, infantilne vezanosti, poto za razvitak nema
vee smetnje od zadravanja u nesvesnom, moglo bi
se rei u psihiki embrionalnom stanju. Zbog toga
instinkt grabi najbliu priliku u cilju zamene majke
kroz neki drugi objekt. Ovaj objekat u izvesnom smi
slu mora biti analogija majci, da bi stvarno mogao
da zameni majku. To je kod naeg pacijenta stvarno
sluaj u punoj meri. Intenzitet sa kojim njegova deja fantazija obuhvata simbol Kelnske katedrale, od
govara jakoj nesvesnoj potrebi nalaenja zamene za
majku. Ova nesvesna potreba je jo poveana u slu
aju gde infantilna vezanost preti da postane tetna.
Otuda entuzijazam sa'kojim njegova deja fantazija
obuhvata predstavu crkve, poto je crkva u punom
smislu i u svakom znaenju majka. Ne govori se samo
o crkvi majci ve i o njenom krilu, u ceremoniji
benedictio fontis katolike crkve krstionica se na
ziva immaculatus divini fontis uterus (neuprljana
materica bojeg izvora). Miljenja smo da se ovo zna
enje mora poznavati svesno kako bi moglo biti dejstveno u fantaziji, i da je nemogue da neuko dete
moe biti obuzeto ovim znaenjem. Sigurno da ovak
ve analogije ne deluju via svest, ve sasvim drugim
putem.
Crkva naime predstavlja viu duhovnu zamenu
za samo prirodnu, tako rei telesnu vezu za rodite
lje. Bna na taj nain oslobaa individuu iz nesvesne,
prirodne veze, koja, strogo uzev, uopte i nije veza,
ve stanje prapoetnog, nesvesnog identiteta; zbog
svoje nesvesnosti ova poseduje neobinu tromost, ko
ja suprotstavlja veliki otpor svakom viem duhovnom
razvitku. ]Jedva da bi se znalo navesti gde bi u jed
nom takvom stanju postojala bitna razlika od jedne
ivotinjske due. Niukom sluaju nije prerogativ hrianske crkve da tei i da omoguuje oslobaanje in
dividue iz poetnog ivotinji slinog stanja, ve je to
112

moderan, posebno zapadni oblik instinktivnog strem

ljenja, koje je verovatno staro koliko i oveanstvo.
Ovo stremljenje se moe dokazati tako rei kod svih,
pa i samo donekle razvijenih ali ne ponovo degenerisanih primitivaca, u najrazliitijim oblicima: to je
institucija inicijacije mukaraca. U pubertetu se deak dovodi u kolibu mukaraca ili u slino osveeno
mesto, gde se sistematski otuuje od porodice. Isto
vremeno se upuuje u religijske tajne i na taj nain
ne ulazi samo u novi svet kao obnovljena i promenjena linost ve i kao quasi modo genitus (u neku
ruku roeni). Inicijacija je esto skopana sa svako
jakim torturama, ne retko sa obrezivanjem i slino.
Ovi obiaji su bez sumnje prastari. Oni su skoro po
stali instinktivni mehanizam tako da se bez spoljne
prinude uvek iznova reprodukuju sami od sebe, kao
u studentskom krtenju brucoa ili u jo preteranijim posveivanjima amerikih studentskih udrue
nja. Oni su ukopani u nesvesno kao iskonska slika.
Kada je majka malom deaku priala o Kelnskoj
katedrali, dodirnuta je i oivljena ova prastara slika.
Ali nije se naao nijedan sveteniki vaspita koji
bi dalje razvio ovaj poetak. Sve je ostalo u rukama
majke. Ali se u deaku dalje razvijala enja za vo
deim ovekom, svakako u obliku homoseksualne
sklonosti, koja se obino ne javlja ukoliko ovek dalje
razvija svoje deje fantazije. Zastranjivanja ka homo
seksualnosti imaju brojne istorijske uzore. U staroj
Grkoj kao i u drugim primitivnim zajednicama, ho
moseksualizam i vaspitanje bili su skoro identini.
U ovom pogledu homoseksualnost adolescencije je po
greno shvaena ali stoga nita manje svrsishodna
potreba za mukarcem. Moda bi se moglo rei da se
incestuozni strah, zasnovan u kompleksu majke, pro
tee i na sve ene uopte; ali meni se ini da nezreo
mukarac sasvim ima prava da se boji ena, poto su
njegovi odnosi sa enama, po pravilu, nespretni.
Za pacijenta je, prema smislu sna, ulazak u te
rapijski postupak znaio ispunjenje smisla njegove
homoseksualnosti, naime uvoenje u svet odraslih
mukaraca. Ono to ovde, da bismo potpuno shvatili,
8 Jung, Odabrana dela, II

113

moramo da razmatramo sa tegobnim i nadugakim

zamiljanjima, san je saeo u nekoliko izrazitih meta
fora i tako stvorio sliku koja na matu, oseanja i
razum snevaa deluje nesravnjivo vie od kakve po
une rasprave. Tako je pacijent pripremljen za leenje bolje i smisaonije nego pomou najvee zbirke
medicinskih i pedagokih pouka. (Iz ovog razloga san
ne cenim samo kao dragoceni izvor informacija, ve
i kao izvanredno dejstveni instrument vaspitanja ili
leenja).
Usledio je i drugi san. Mora se napomenuti da
upravo navedeni san nije bio razlagan prilikom prve
konsultacije. Nije ak ni pomenut. Takoe nije izgo
vorena nijedna re koja bi bila makar i u najudalje
nijoj vezi sa prethodno reenim. Drugi san glasi:
Nalazim se u velikoj gotskoj katedrali. Za oltarom
stoji svetenik. Sa mojim prijateljem stojim ispred
njega a u ruci drim malu japansku figuru od slono
vae, sa oseanjem da nju treba krstiti. Iznenada na
ilazi jedna starija dama, uzima mome prijatelju pr
sten sa ruke i stavlja ga na svoj prst. Moj prijatelj se
plai da bi ovo moglo na neki nain da ga obavee.
Ali u tom trenutku se razlee izvanredna muzika or
gulja.
Ovde bih ukratko eleo da istaknem samo one
momente koji nastavljaju i upotpunjuju san prethod
nog dana. Oevidno drugi san se nadovezuje na prvi.
Opet je sneva u crkvi, dakle u stanju inicijacije mu
karca. Ali pridruila se nova figura: svetenik, ije
smo odsustvo u ranijoj situaciji ve pomenuli. Dakle,
san potvruje da je ispunjen nesvesni smisao njegove
homoseksualnosti i da stoga moe da zapone dalji
razvitak. Moe zapoeti prava ceremonija inicijacije,
naime krtenje. U simbolici sna potvruje se ono to
sam prethodno rekao: nisu prerogativi hrianske crk
ve da privodi u delo ovakva prevoenja i duevna
preoblikovanja, ve je iza toga prastara, iva slika,
koja u datom sluaju moe da iznudi i ovakve preo
braaje.
Ono to je prema snu trebalo da se krsti, pred
stavlja mala japanska figura od slonovae. Pacijent
114

uz ovo primeuje: Bio je to mali, smean oveuljak,

koji me je podseao na muki polni ud. Svakako je
udnovato da taj ud treba da bude krten. Ali kod
Jevreja obrezivanje je neka vrsta krtenja. To se
verovatno odnosi na moj homoseksualizam, poto je
prijatelj, koji sa mnom stoji ispred oltara, onaj sa
kojim sam vezan homoseksualno. On je u istoj vezi
sa mnom. Prsten oigledno predstavlja nau vezu.
Poznato je da prsten u svakodnevnom ivotu ima
znaenje neke veze ili odreenog odnosa, kao na pri
mer, venani prsten. Stoga u ovom sluaju prsten mir
no moemo smatrati metaforom homoseksualne veze,
kao to isto znai i injenica to se sneva pojavljuje
zajedno sa prijateljem.
Zlo koje treba popraviti jt homoseksualnost. Iz
ovog relativno detinjastog stanja sneva treba da pre
ko quasi ceremonije obrezivanja uz pomo svetenika
bude preveden u odraslo stanje. Ove zamisli sasvim
odgovaraju mojim navodima u odnosu na protekli
san. Dovde bi se, dakle, logino i smisaono nastavljao
razvitak uz pomo arhetipskih predstava. Ali sada se
na izgled javlja smetnja. Starija dama iznenada uzi
ma prsten, drugim recima, ona prenosi na sebe ono
to je do sada bila homoseksualna veza, zbog ega se
sneva plai da bi mogla da mu se nametne nova oba
veza. Kako se sada prsten nalazi na ruci ene, time bi
se sklopila neka vrsta braka, tj. homoseksualna veza
bi prela u heteroseksualnu, ali udnu heteroseksual
nu vezu poto se radi o starijoj dami. Ona je, kae
pacijent, prijateljica moje majke. Vrlo mi je draga,
ona mi je zapravo materinska prijateljica.
Iz ovog iskaza moemo videti ta se desilo u snu.
Usled inicijacije kida se homoseksualna veza i uspo
stavlja heteroseksualni odnos, najpre platonsko pri
jateljstvo sa enom slinoj majci. Uprkos slinosti ova
ena ipak vie nije majka. Veza sa njom znai, dakle,
korak dalje od majke, a time i delimino prevazilaenje pubertetske homoseksualnosti.
Strah od nove veze je lako razumljiv, prvo kao
strah od slinosti sa majkom moglo bi znaiti da
se ovek, oslobaanjem od homoseksualnog odnosa

konano vraa majci zatim strah od novog i nepo

znatog koje se krije u odraslom heteroseksualnom
stanju sa moguim obavezama, kao enidba itd. Da to
nije korak nazad ve napred, izgleda da potvruju
zvui muzike. Pacijent je, naime, muzikalan i njego
vim oseanjima posebno prija sveana muzika orgu
lja. Stoga muzika njemu znai pozitivno oseanje, u
ovom sluaju uravnoteen ishod sna, to opet za
sobom ostavlja lepa, sveana oseanja za sledee
jutro.
Ako se uzme u obzir injenica da me je pacijent
do tog trenutka video samo jednom za vreme kon
sultacije, tokom koje nije bilo vie govora negoli to
je uobiajeno kod uzimanja lekarske anamneze, onda
e svako prihvatiti moju tvrdnju da su oba sna zau
ujue anticipacije. Oni s jedne strane osvetljavaju
pacijentovu situaciju sa krajnje svojstvenom i svesti
stranoj svetlou, to, s druge strane, daje banalnoj
lekarskoj situaciji takav aspekt koji je kao nijedan
drugi usredsreen na duhovne specifitete snevaa i
stoga je u stanju da aktivira njegova estetska, inte
lektualna i religijska interesovanja. Na taj nain je
stvorena najbolja mogua situacija za terapijski po
stupak. Znaaj ovih snova skoro stvara utisak kao da
je pacijent prihvatio leenje sa najveom spremno
u i nadom, potpuno spreman da odbaci svoje deatvo i da postane mukarac. Ovo, meutim, u stvar
nosti nije bio sluaj. U svesti je mladi gajio mnogo
otpora i oklevanja; i tokom daljeg leenja esto su
nailazili neoekivana suprotstavljanja i tekoe, dok
je uvek bio spreman da se vrati svom ranijem infantilizmu. Snovi su dakle, u striktnoj suprotnosti sa
njegovim svesnim ponaanjem. Oni se kreu linijom
napretka i preuzimaju ulogu vaspitaa. Njihova svoj
stvena funkcija se jasno moe raspoznati. Ja sam ovu
funkciju oznaio kao kompenzacija, f^esvesna naprednost stvara sa svesnom nazadnou par suprotnosti,
koji tako rei odrava ravnoteu. Uticaj vaspitaa je
ieziak na vaei.i
U sluaju ovog mladog oveka slike kolektivno
nesvesnog igraju sasvim pozitivnu ulogu, to je oi116

gledno posledica toga to on nema opasnu sklonost

da u fantaziji nae zamenu za stvarnost i da se tako
uani protiv ivota. Dejstvo nesvesnih slika ima ne
to sudbinski u sebi. Moda su ko zna? ove va
ne slike ono to se naziva sudbina.
Arhetip je naravno uvek i svuda prisutan. Ali
praktino leenje ne zahteva uvek, naroito ne kod
mladih ljudi, da se sa pacijentom poblie razmatraju
arhetipovi. Nasuprot tome u dobu ivotnog zaokreta
je neophodno pokloniti posebnu panju slikama ko
lektivno nesvesnog, poto su tu izvori iz kojih se mo
gu dobiti smernice za reenje problema suprotnosti.
Iz svesne obrade ovih podataka proizilazi transcendentna funkcija u obliku formiranja shvatanja koja,
posredstvom arhetipova, objedinjuju suprotnosti. Pod
shvatanjem ne mislim samo na intelektualno razumevanje, ve razumevanje kroz doivljavanje. Arhe
tip je, kao to je ve reeno, dinamina slika, komad
objektivne psihe, koji se ispravno razume samo ako
se doivi kao neto autonomno to stoji nasuprot nas.
Opti prikaz ovog zbivanja, koji moe trajati vrlo
dugo, nema nikakvog smisla ak i kada bi bio
mogu ovakav opis utoliko to kod pojedinih in
dividua ima na j razliiti je oblike. Jedino zajedniko
je javljanje odreenih arhetipova. Posebno navodim
Senku, ivotinju, starog mudraca, animu, animus,
majku, dete, pored neodreenog broja arhetipova, koji
prikazuju situaciju. Posebno mesto pripada onom ar
hetipu koji predstavlja cilj ili ciljeve razvojnog pro
cesa. Neophodne informacije o ovome italac moe
nai u mojoj knjizi Traumsvmbolen des Individuationsprocesses (Simboli sna individuacionog proce
sa) kao i u Psvchologie und Religion (Psihologija i
religija) i spisa koji sam objavio zajedno sa Rihardom
Vilhelmom (Richard Wilchelm): Das Geheimnis der
goldenen Bliite (Tajna zlatnog cveta). *
Transcendentna funkcija ne protie besciljno, ve
dovodi do otkrovenja sutinskog oveka. Ona je najpre ist prirodni proces, koji se u datom sluaju od13

U Psychologie und Alchemie, 1952. Sabr. dela, sv. 12.

" Ges. Werke, Bd. 11. i 13.

117

vija bez znanja i pristanka, pa se ak moe nasilno

probiti i protiv otpora individue. Smisao i ci/j pro
cesa je ostvarivanje one linosti koja je prvobitno zaeta u embrionalnoj klici sa svim njenim aspektima.
To je uspostavljanje i razvijanje prvobitne, potenci
jalne celine. Simboli, koje za ovo koristi nesvesno,
su oni isti koje je oveanstvo odvajkada koristilo da
izrazi celovitost, potpunost i ispunjenje; to su po pra
vilu giugrostrani i kruni simboli. Ovaj proces ozna
io sam kao individuacioni proces.
Prirodni proces individuacije postao mi je model
i putokaz terapijske metode. Nesvesna kompenzacija
neurotskog stanja svesti sadri sve one elemente koii
efikasno i lekovito mogu korigovati jednostranost
svesti, ako se svesno shvate, tj. kao realnosti integriu u svest. Samo retko san dostie ovakav intenzi
tet, koji je svojim okom u stanju da svest izbaci iz
sedla. Po pravilu su snovi isuvie slabi i isuvie ne
razumljivi da bi imali jae dejstvo na svest. Zbog
ovoga u nesvesnom kompenzacija protie bez nepo
srednog efekta. Ali uprkos tome ona ima dejstva, sa
mo je ono indirektno, poto nesvesna opozicija tokom
stalnog neobraanja panje aranira simptome i si
tuacije koje se konano nezadrivo ukrtaju sa inten
cijama svesti. Zbog toga se terapija trudi da snove i
ostale manifestacije nesvesnog ako je ikako mogue
razume i ceni: s jedne strane da bi se spreilo stva
ranje nesvesne opozicije koja bi vremenom mogla biti
opasna, a s druge da bi se po mogustvu iskoristio
terapijski faktor kompenzacije.
Ovaj postupak se, naravno, zasniva na pretpo
stavci da je ovek u stanju da dospe do svoje celovitosti, drugim recima da je uopte sposoban da bude
zdrav. Navodim ovu pretpostavku stoga to bez sum
nje ima individua koje u osnovi uzev nisu potpuno
sposobne za ivot i brzo propadaju kada se iz bilo
kog razloga sudare sa svojom celinom. Meutim, ako
do ovoga ne doe, onda mogu da proive svoj ivot
do u duboku starost, ali samo kao fragmenti ili delimine linosti, potpomognute socijalnim ili psihikim
parazitizmom. Ovakvi sluajevi su, uglavnom na ne-

118

sreu drugih, esto izraziti bleferi, koji lepim pri

vidom prekrivaju mrtvu prazninu. Bio bi beznadean
poduhvat pokuati da se lee ovde opisanom meto
dom. Ovde pomae samo odravanje privida, poto
bi istina bila nepodnoljiva ili nekorisna.
Ako se sluaj tretira na naznaen nain, onda
vodstvo ostaje nesvesnom, meutim svesno zadrava
kritiku, izbor i odluku. Ako je svest odluila isprav
no, onda se to potvruje kroz snove koji pokazuju na
predak; u protivnom sledi korektura od strane nesve
snog. Tok leenja je, dakle, neto kao neprestani raz
govor sa nesvesnim. Iz dosada reenog jasno je da
ispravnom tumaenju snova pripada glavna uloga.
Ali, s pravom e se ovek zapitati, kada smo sigurni u
tumaenje? Postoji li bar i priblino pouzdan kriterijum za tanost neke interpretacije? Na ovo pitanje
se, sreom, moe odgovoriti potvrdno. Da li smo pro
maili sa nekim tumaenjem, ili je ovo nepotpuno,
primetiemo eventualno ve na sledeem snu. Tako
e se, na primer, raniji motiv jo jednom ponoviti ali
u jo jasnijem obliku, ili se nae tumaenje obezvre
uje pomou ironine parafraze ili se javlja nepo
sredna, estoka opozicija tumaenju. Pretpostavimo
li da je i ovo tumaenje promaaj, onda e se opta
bezishodnost i nitavnost nae procedure ubrzo jasno
osetiti u jalovosti i besmislenosti poduhvata, tako da
kako pacijent tako i lekar zapadaju u dosadu ili sum
nju. Kao to se ispravno tumaenje nagrauje ivah
nou, tako se i neispravno kanjava zapinjanjima,
otporom, sumnjom a pre svega obostranom stagna
cijom. Naravno, zastoji mogu nastati i zbog pacijen
tovog otpora, na primer zbog upornog zadravanja
na preivelim iluzijama ili zbog infantilnih zahteva.
Ponekad i lekaru nedostaje neophodnog razumevanja, kao to se to meni jednom desilo kod jedne vrlo
inteligentne pacijentkinje, koja mi je iz razliitih raz
loga bila sumnjiva. Posle zadovoljavajueg poetka
imao sam progresivno oseanje da moja tumaenja
nekako ne pogaaju sr njenih snova. Meutim, nije
mi uspevalo da pronaem izvor greke i stoga sam
pokuao da iskaem moje sumnje. Meutim, tokom
119

konsultacije primetio sam rastue rasplinjavanje raz

govora sa postepeno jasno vidljivom dosadom. Kona
no sam odluio sledeom prilikom da pacijentkinji,
kojoj, kako mi je izgledalo, sve ovo nije bilo nepo
znato, izloim celu stvar. Meutim, prethodne noi
sanjao sam sledee: Idem putem kroz dolinu oba
sjanu veernjim suncem. Desno, na breuljku nala
zio se zamak, a na najviem tornju na nekoj vrsti
balustrade sedela je jedna ena. Da bih tano mogao
da je vidim, morao sam glavu da zabacim toliko da
me je probudio gr u vratu. Jo u snu u eni sam pre
poznao pacijentkinju.
Iz toga sam izvukao zakljuak da sam, ako je u
snu trebalo da toliko gledam navie, na pacijentkinju
u stvarnosti oigledno isuvie gledao odozgo. Kada
sam joj ispriao san zajedno sa tumaenjem, odmah
je dolo do potpunog preokreta situacije i do napretka
u terapiji koji je bio iznad svakog oekivanja. Slino
iskustvo pomae da se ovek konano, posle dovoljno
izdatog novca, stekne nepoljuljano poverenje u pouz
danost kompenzacije sna.
Bogatoj problematici ovog terapijskog postupka
posvetio sam sve moje radove i istraivanja poslednje
decenije. Ali poto u ovom izlaganju kompleksne psi
hologije," kako bih eleo da dam naslov mojim teo
rijskim pokuajima, nastojim da dadnem samo opte
pravce, ne dolazi u obzir detaljno razmatranje razgranatih naunih, filozofskih i religijskih implika
cija. Umesto toga itaoca bih uputio na gore pomenutu literaturu.

Danas poznato kao: Analytische Psychologie. Up. T.

Wolff, Einfiihrung in die Grundlagen der komplexen Psychologie, u C. G. Jungs Psychologie, 1959.
15

120

VIII
TUMAENJE NESVESNOG
OPSTE O TERAPIJI
Covek se vara ako smatra da je nesvesno neto
bezazleno, to moe postati predmet neke drutvene
igre. Sigurno da nesvesno nije bezuslovno opasno; ali
im doe do neuroze, onda je to znak da je u nesvesnom dolo do posebnog gomilanja energije, na
ime neke vrste punjenja koje moe da eksplodira.
Ovde se preporuuje opreznost. Pre svega se ne zna
ta e se pokrenuti ako se zapone sa analiziranjem
snova. Time se, moda, stavlja u pokret neto unu
tranje i nevidljivo; najverovatnije to je neto to
bi kasnije tako i tako izbilo na svetlost dana ali
moda isto tako i nikada ne bi ugledalo svetio. U neku
ruku ovek traga za artekim bunarom a reskira da
naie na vulkan. Ako su prisutni neurotski simpto
mi, tada se mora raditi oprezno. Ali neurotski slua
jevi jo ni izdaleka nisu najopasniji. Naime, postoje i
na izgled normalne linosti koje ne pokazuju posebne
neurotske simptome moda su i sami lekari i vaspitai ak razmetljivo ispoljavaju svoju normalnost i primer su dobrog vaspitanja, imaju krajnje
normalne nazore i navike, ija je normalnost, meu
tim, vetaka kompenzacija latentne (prikrivene)
psihoze. Dotini ni sami nita ne slute o svom stanju.
Njihove slutnje dolaze moda samo do izraza u tome
to se posebno interesuju za psihologiju i psihijatriju
i to ih takve stvari privlae kao komarce svetlost.
121

Kako analitika tehnika aktivira i iznosi na videlo

nesvesno, ona u takvim sluajevima razara lekovitu
kompenzaciju, tako da nesvesno izbija u obliku ne
zadrivih fantazija i posledinih stanja nemira, koja
ponokad vode neposredno u duevnu bolest a even
tualno mogu dati povoda samoubistvu. Ove latentne
psihoze, na alost, nisu isuvie retke.
Opasnost susreta sa ovakvim sluajevima preti
svakom onom ko se bavi analizom nesvesnog, i kada
raspolae velikim iskustvom i spretnou. Nespretnou, pogrenim tumaenjem, samovoljnim interpreta
cijama i slinim mogu se pokvariti i oni sluajevi iji
ishod ne bi morao da bude rav. Ovo svakako nije
samo svojstvo analize nesvesnog, ve svakog lekarskog poduhvata, ukoliko je promaen. Tvrenje da
ljudi polude od analize glupo je isto toliko kao pro
ireno miljenje da ludniki lekar, zbog bavljenja du
evnim bolesnicima, obavezno mora poludeti.
Nezavisno od rizika terapije nesvesno po sebi i
za sebe moe postati opasno. Jedan od najobinijih
oblika opasnosti sastoji se u povodu za nesrene slu
ajeve. Daleko vei broj no to se i pomilja nesrenih
sluajeva svake vrste uzrokovan je psihiki, poev
od sitnih udesa, saplitanja, sudara, opekotina itd. do
automobilskih nesrea i katastrofa u planinama. Sve
moe biti uzrokovano psihiki i katkad pripremano
nedeljama ili mesecima. Pregledao sam veliki broj
sluajeva ove vrste i esto se moglo dokazati da snovi
ve nedeljama unapred pokazuju tendencije samooteenja. Sve udese koji su posledica takozvane ne
panje trebalo bi istraivati sa ovog aspekta. Poznato
je da se oveku ne deavaju samo sitne ili vee glu
posti kada iz bilo kog razloga nije dobre volje, ve
i opasnije stvari, koje u pogodnom trenutku mogu
dokrajiti ivot. Narod kae: Taj i taj je umro u
pravom trenutku, sigurno oseajui tajnu psiholo
ku kauzalnost sluaja. Na isti nain mogu se dovesti
do izbijanja ili nastavljanja somatska oboljenja. Ne
ispravno funkcionisanje psihe moe dalekoseno da
oteti telo, kao to i obrnuto telesne patnje mogu da
122

zahvate i duu, poto dua i telo nisu nita odvojeno

ve jedan te isti ivot. Tako se retko sree somatsko
oboljenje koje nije komplikovano psihiki, i kada ovo
nije uzrokovano psihiki.
Ali bilo bi netano ako bismo isticali samo ne
povoljnu stranu nesvesnog. U svim obinim slua
jevima nesvesno je nepovoljno ili opasno samo stoga
to smo nesaglasni i zbog toga u suprotnosti sa njim.
Negativni stav prema nesvesnom, odnosno otcepljenje istog, tetan je utoliko to je dinamika nesvesnog
identina sa energijom instinkata.' Nepovezanost sa
nesvesnim znai koliko i nedostatak instinkta i korena.
_Ako se uspe da se uspostavi ona funkcija koju
ja oznaavam kao transcendentnu, onda je otklonjena
neslonost i moe se koristiti povoljna strana ne
svesnog. Tada, naime, nesvesno prua sve one pod
sticaje i pomo koju dobra priroda moe obilato po
dariti oveku. Nesvesno ima mogunosti koje su ne
pristupane svesti, poto ono raspolae svim podpragovnim (subliminalnim) psihikim sadrajima, svim
zaboravljenim i previenim a uz to i mudrou isku
stva bezbrojnih milenijuma, koje je nataloeno u n j e
govim arhetipskim strukturama.
Nesvesno je stalno aktivno i stvara kombinacije
svojih materijala, koje slue odreivanju budunosti.
Ono produkuje subliminalne, prospektivne kombina
cije isto kao i naa svest, samo su ove po finoi i bo
gatstvu daleko iznad svesnih kombinacija. Zbog toga
nesvesno moe biti voa bez premca oveku, ako ovaj
uspe da odoli iskuenjima.
Praktina terapija upravlja se prema postignu
tom terapijskom rezultatu. Rezultat moe naii tako
rei na svakom stupnju terapijskog postupka, sasvim
nezavisno od teine ili trajanja bolesti. I obrnuto, te
rapija nekog tekog sluaja moe trajati vrlo dugo a
da se ne dostignu vii stupnjevi razvitka ili da nije
Up. Instinkt und Unbevousstes u: Vber psychische
Energetik und das Wesen der Traume, 1948, S. 261, Ges.
Werke, Bd. 8, Par. 263.
1

123

potrebno ni dostii ih. Ima relativno mnogo sluajeva

koji i posle postizanja terapijskog rezultata zbog svog
sopstvenog razvitka prolaze kroz dalje stupnjeve promena. Dakle, nije tako da se mora biti teak sluaj
da bi se moralo proi kroz celokupni razvitak. Ali,
prema okolnostima dostiu visoki stepen svesnosti sa
mo oni ljudi koji su predodreeni i pozvani za to,
tj. imaju sposobnost i nagon za vie diferenciranje.
Kao to je poznato u ovome su ljudi krajnje razliiti
kao i ivotinjske vrste, meu kojima ima konzervativ
nih i evolutivnih. Priroda je aristokratska, ali ne u
smislu da mogunost diferenciranja uva samo za naj
vie vrste. Isto je sa psihikim mogunostima razvit
ka ove nisu rezervisaue samo za posebno nadarene
individue. Drugim recima, da bi se odigrao daleko
seni razvitak nije potrebna niti posebna inteligencija
niti kakav talenat, poto u ovom razvitku moralna
svojstva mogu da upotpune ono za to je inteligencija
nedovoljna. Ali nikako se ne srne verovati da se te
rapija sastoji u tome to e se ljudima usaditi opti
obrasci i komplikovane pouke. O tome nema ni go
vora. Svako moe da osvoji ono to mu treba, na svoj
nain i svojim jezikom. Ono to ovde izlaem je in
telektualna formulacija, ali to nije upravo ono o emu
se govori u obinom, praktinom radu. Mali, kazuistiki delii koje sam naveo daju otprilike ideju u
praksi.
Ako italac i posle svega to sam izneo u pret
hodnim poglavljima nije u stanju da oseti i stvori
sliku o teoriji i praksi moderne medicinske psihologi
je, onda me to nee previe zauditi, naprotiv, za to
u okriviti moju nedovoljnu sposobnost izlaganja, ko
ja mi ne omoguava da predoim u shvatljivu sliku
onu nepreglednu celovitost miljenja i doivljavanja,
koji su prednost lekarske psihologije. Tumaenje sna
na papiru moda izgleda proizvoljno, nejasno i doterano, ali to isto u stvarnosti moe biti mala drama
neprevaziene realistinosti. Doiveti san i njegovo
tumaenje neto je sasvim drugo od mlakog otiska
na papiru. U osnovi uzev sve u ovoj psihologiji je do124

ivljaj, ak i teorija i tamo gde se kree u najapstraknijim sferama proistie neposredno iz do

ivljenog. Ako, recimo, Frojdovoj seksualnoj teoriji
zameram na jednostranosti, onda time ne elim da
tvrdim da se ova zasniva na spekulaciji bez korena;
naprotiv, ona je verni odraz stvarnih injeninih sta
nja, koja se nameu posmatranju u praksi. A kada iz
toga kao krajnja posledica izraste jednostrana teorija,
onda to samo pokazuje sa kakvom se snagom ubeenja, objektivno i subjektivno, takva injenina stanja
manifestuju. Jedva da se moe zahtevati od pojedinca-istraivaa da se izdigne iznad sopstvenih najdub
ljih utisaka i njihove apstraktne formulacije, poto
je sticanje utisaka kao i mislena obrada istih ve po
sebi ivotni posao. Ja lino imam veliku prednost
prema Frojdu kao i Adleru da" nisam odrastao unutar
psihologije neuroza i njene jednostranosti, ve sam
doao iz psihijatrije, za modernu psihologiju priprem
ljen Nieom, a pored Frojdovih shvatanja imao sam
pred oima postajanje Adlerovih pogleda. Na taj na
in sam tako rei od poetka gurnut u konflikt i pri
nuen da ne samo zateena miljenja ve i svoja sopstvena smatram relativnim, odnosno kao ispoljavanje
odreenog psiholokog tipa. Kao to je za Frojda bio
odluujui pomenuti Brojerov sluaj, tako i moja
shvatanja imaju u osnovi presudan doivljaj: kao stu
dent tokom klinikih semestara posmatrao sam sluaj
somnambulizma mlade devojke. Ovaj sluaj je postao
tema moje doktorske disertacije. Za poznavaoca mog
naunog rada nee biti neinteresantno da ovu studiju,
nastalu pre 40 godina, uporedi sa mojim kasnijim
idejama.
2

Rad na ovom podruju je pionirski. Cesto sam

se varao i mnogo puta morao sam da menjam milje
nje. Ali znam i zbog toga sam raunao sa tim da, kao
to iz noi postaje dan, tako i istina proistie iz za
blude. Sebi sam kao opomenu postavio rei Gijoma
Fereroa (Guillaume Ferrero) miserable vanite du
Zur Psychologie und Pathologie sogenannter occulter
Phanomene, 1902, Ges. Werke, Bd. 1.
2

125

savant i stoga nisam se ni plaio niti ozbiljno kajao

zbog zabluda. Jer nauno istraivaka delatnost ni
kada mi nije bila ni krava muzara niti sredstvo pre
stia, ve svakodnevno psiholoko iskustvo steeno
u radu sa bolesnicima, esto u obliku gorkih obra
una. Iz ovog razloga nije sve ono to iznosim napi
sano iz glave, ve neto i iz srca, to dobronamerni
italac ne treba da previdi kada pratei intelektualne
linije ponekad naie ne na sasvim ispunjene i izglaene pukotine. Harmonini tok izlaganja moe se oe
kivati samo tamo gde se pie o stvarima koje se ve
znaju. Ali kada ovek prisiljen potrebom za prua
njem pomoi i leenja trai puteve, onda mora govo
riti i o stvarima koje zapravo jo ne poznaje.
3

* Les lois -psychologiqii.es du symbolisme, 1895, S. VIII:

C'est done un devoir moral de l'homme de science de
l'exposer a commettre des erreurs et a subir des critiques,
pour que la science avance toujours . . . Ceux qui sont doues
d'un esprit assez serieux pour ne pas croire que tout ce
qu'ils ecrivent est l'expression de la verite absolue et eternelle, approuveront cette theorie qui place les raisons de la
science bien au-dessus de la miserable vanite et du mesquin
amour propre du savani.
126

ZAKLJUAK
Na kraju moram itaoca zamoliti za izvinjenje
to sam se usudio da na tako malo stranica ispriam
toliko mnogo teko razumljivih novosti. Ja se izlaem
njegovom kritikom sudu poto smatram dunou
svakog onog pojedinca, koji izdvojen ide sopstvenim
putem, da saopti zajednici ono to je naao na svom
putu otkria hladne vode ednima ili peanu pu
stinju neplodne zablude. Jedno pomae, drugo opo
minje. Ali ne kritika savremenika ve e vreme koje
nailazi odluiti o istini i zabludi novootkrivenog. Ima
stvari koje danas jo nisu istinite, moda jo ne smeju
biti istinite, ali e moda biti sutra. Tako mora svako,
kome je sudbina dala da ide sopstvenim putem, da
rauna samo sa sreom, sa otvorenim oima onih koji
su svesni svoje usamljenosti i opasnosti sopstvenih
ponora. Svojstvenost ovde opisanog puta ne proistie
samo malim delom iz injenice da se u psihologiji
koja je potekla iz stvarnog ivota i koja treba da
deluje u stvarni ivot vie ne moemo pozivati na
intelektualistiko-nauno gledite, ve smo obavezni
da poloimo rauna i oseajnom gleditu, dakle sve
mu onom to predstavlja injeninost due. U ovoj
praktinoj psihologiji ne radi se o nekoj optoj ljud
skoj dui, ve o individualnim ljudima sa svim tim
raznolikim problemima koji ih neposredno zaokuplja
ju. Psihologija koja zadovoljava samo intelekt nikada
nije praktina, jer celina due nikada ne moe biti
obuhvaena samo intelektom. Hteli mi ili ne namee
se momenat gledanja na svet, poto dua udi za iz
razom koji obuhvata njenu celinu.

II
VEZE IZMEU JA I NESVESNOG

> Jung, Odabrana dela, II

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Ova knjiga je prvobitno proistekla iz predavanja
koje sam objavio pod naslovom La Structure de V
Inconscient u Archives de Psvchologie decembra
1916 (Bd. XVI, S. 152). Isto tako je publikovana pod
naslovom The concept oj the Unconscious u mojim
Collected Papers on Analytical Psvchologie. Pominjem ovu injenicu zato to time elim da objasnim
da ovaj spis nije jednokratna pojava, ve izraz dugo
godinjeg nastojanja da se obuhvati i bar u glav
nim crtama iznese svojstveni karakter i tok dra
me interieur, proces preobraaja nesvesne due. Ova
ideja samostalnosti nesvesnog, koja moje shvatanje
tako principijelno razlikuje od onog Frojdovog, lebdela mi je pred oima jo 1902. godine, kada sam se
bavio istorijom psihikog razvitka jedne mlade somnambule? U jednom predavanju odranom u Cirihu,
Der Inhalt der Psychose (Sadraj psihoze), pribliio
sam se ovoj ideji sa jedne druge strane. Godine 1912.
izloio sam neke glavne delove procesa na jednom
primeru i istovremeno pokazao istorijske i etnike
paralele ovog oigledno univerzalnog psihikog zbi
vanja. U gore pomenutom eseju, La Structure de
1

Up. Die Struktur des Unbeivussten, u dodatku ove

knjige, 2. izd., 1920.
* 2. izd., 1920.
Up. Zur Psychologie und Pathologie sogenannter
occulter Phanomene. Leipzig, 1902. Ges. Werke, Bd. 1.
Objavljeno 1908.
U: Wandlungen und Symbole der Libido, 1912. Novo
izdanje: Symbole der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5.
1

4
5

9-

131

l'lnconscient, prvi put nam pokuao da dadnem rezime

celokupnog procesa. Bio je to samo pokuaj u iju
sam nedovoljnost bio isuvie ubeden. Ali tekoe ma
terije bile su velike u tolikoj meri da mi je bilo ne
mogue da uobrazim da u biti u stanju bar donekle
da njom ovladam preko opisa i izlaganja u jednom
jedinom lanku. Zbog toga sam se ograniio na pret
hodno saoptenje, sa vrstom namerom da se ove
dve teme ponovo prihvatim prvom kasnijom prilikom.
Dvanaest godina daljeg iskustva omoguilo mi je
1928. godine opsenu preradu mojih formulacija od
1916. godine, i rezultat ovih nastojanja bila je ova
knjiga. Ovaj put sam pokuao da uglavnom izloim
odnos svesti sopstvenog Ja prema nesvesnom proce
su. Shodno toj nameri obradio sam naroito onaj fe
nomen koji se moe nazvati reaktivnim zbivanjem u
svesnoj linosti na uticaje nesvesnog. Na taj nain
pokuavao sam da se indirektno pribliim nesvesnom
procesu. Ova istraivanja svakako da jo nisu dove
dena do zadovoljavajueg kraja, poto jo nije naen
odgovor na glavno pitanje o prirodi i sutini nesves
nog procesa. Ovom posebno tekom zadatku nisam se
usuivao da priem bez najveeg mogueg iskustva.
Njegovo reenje zadrano je za budua vremena:
Neka mi italac ove knjige oprosti to u ga za
moliti da ovu ako je ita posmatra kao moj ozbi
ljan pokuaj da se misaono obuhvati jedno novo i jo
neistraeno iskustveno podruje. Ne radi se o izmudrovanom sistemu misli, ve o formulaciji kompleks
nih psihikih doivljaja, koji jo nikada nisu bili pred
met naunog naina posmatranja. Kako je dua iracio
nalna datost i ni u kom sluaju se ne moe, prema
starom uzoru, poistovetiti sa vie ili manje bojim
razumom, to se ne smemo uditi to se u psiholokom
iskustvu isuvie esto sudaramo sa zbivanjima i do
ivljajima koji ne odgovaraju naim razumnim oe
kivanjima, zbog ega ih odbacuje naa racionalistiki
nastrojena svest. Ovakav stav je, naravno, nepogodan
za psiholoko posmatranje, poto je u velikoj meri
nenauan. Covek ne srne da unapred odreuje, priro
du ako hoe da posmatra njeno neometeno vladanje.
132

Ovo su 28 godina psiholokog i psihijatrijskog is

kustva koje bih eleo da samem, zbog ega moja.
knjiga srne polagati pravo na to da se ozbiljno uzme
u razmatranje. Naravno da nisam mogao sve rei u
ovom jednom izlaganju. Nastavak poslednjeg poglav
lja italac e nai u knjizi Das Geheimnis der goldenen Bliite* koju sam izdao zajedno sa mojim pokoj
nim prijateljem Rihardom Vilhelmom (Richard Wilhelm). Nisam hteo da propustim a da ne ukazem na
ovu publikaciju, poto se istonjaka filozofija ve
stoleima bavi unutarpsihikim zbivanjima i zbog to
ga je ova publikacija, upravo zbog tako neophodnog
uporednog materijala, od neprocenjive vrednosti za
nae psiholoko istraivanje.

* Up. komentar uz Dos Geheimnis der goldenen Bliite,

1929, 6. izd. 1957, Ges. Werke, Bd. 13.

DEJSTVO NESVESNOG NA SVEST

T
LINO I KOLEKTIVNO NESVESNO
Kao to je poznato sadraji nesvesnog se prema
Frojdovim shvatanjima ograniavaju na infantilne
tendencije, koje se onda, zbog svog inkompatibilnog
karaktera, potiskuju. Potiskivanje je proces koji se
uspostavlja u ranom detinjstvu usled moralnog uticaja okoline i zadrava se tokom celog ivota. Po
mou analize ukidaju se potiskivanja i privode u svest
potisnute elje.
Po ovoj teoriji nesvesno sadri tako rei samo
one delove linosti, koji bi isto tako mogli biti svesni
a zapravo su potisnuti jedino vaspitanjem. Iako
za izvestan nain posmatranja najveu vanost imaju
infantilne tendencije nesvesnog, ipak bi bilo netano
po tome definisati ili ocenjivati nesvesno. Nesvesno
ima i drugu stranu: u njegovom podruju nisu samo
potisnuti sadraji, ve i sav onaj psihiki materijal
koji nije dostigao pragovnu vrednost svesti. Nemogu
e je nii prag svih ovih materijala objasniti prin
cipom potiskivanja, inae bi uklanjanjem potiskiva
nja ovek morao dobiti fenomenalno pamenje, koje
vie nita ne zaboravlja.
['l Prvobitno je ovaj lanak objavljen pod naslovom:
La Structure de l'/nconscient u Archives de Psvchologie. Ova
rasprava je proireno i znatno izmenjeno izlaganje prvobit
nog teksta koji nije objavljen na nemakom jeziku i sada
se prvi put tampa u Celokupnim delima (Ges. Werke, Bd. 7).

137

Podvlaimo da se osim potisnutog materijala u

nesvesnom nalazi i sve ono podpragovno nastalo psi
hiko, ukljuujui i subliminalne ulne opaaje. Osim
toga znamo ne samo'iz bogatog iskustva, ve i iz teo
rijskih razloga da nesvesno sadri i onaj materijal
koji jo nije dostigao pragovne vrelnosti svesti. To su
klice kasnijih svesnih sadraja. Isto tako imamo raz
loga da pretpostavimo da nesvesno niukom sluaju
nije mirno, u onom smislu da bi bilo neaktivno, ve
da je trajno zaokupljeno-grupisanjem i pregrupisavanjem svojih sadraja. Ova aktivnost bi se mogla za
misliti kao apsolutno nezavisna samo u patolokim
sluajevima; normalno ona je usklaena sa sveu u
smislu kompenzatornog odnosa.'
Moe se pretpostaviti da su svi ovi sadraji line
prirode utoliko to su tekovina individualnog posto
janja. Kako je ovo bivstvovanje ogranieno, onda mo
ra i broj tih tekovina biti ogranien, zbog ega bi
onda bilo mogue iscrpljivanje nesvesnog pomou
analize ili inventarisanje svih nesvesnih sadraja, mo
da u smislu da nesvesno vie ne moe da produkuje
nita drugo do ono to je poznato i prihvaeno od
svesti. Takoe bi se, kao to je primeeno, morao iz
vesti zakljuak da bi se time paralisala nesvesna pro
dukcija i da bi se, otklanjanjem potiskivanja, moglo
zaustaviti poniranje svesnih sadraja u nesvesno.
Ovo je, kako nas ui iskustvo, mogue samo u vrlo
ogranienoj meri. Mi podravamo nae pacijente u
tome da zadre potisnute i ponovo u svest privedene
sadraje i da ih ukljue u njihov ivotni plan. Ova
procedura, kako se svakodnevno moemo uveriti, ne
ini nikakav utisak na nesvesno utoliko to ono mimo
i dalje produkuje snove i fantazije, koji bi, shodno
prvobitnoj Frojdovoj teoriji, morali da se zasnivaju
na linim potiskivanjima. Ako se u ovakvim sluaje
vima konsekventno i bez predubeenja dalje posmatra, onda se nalaze materijali koji su, dodue, formal
no slini ranijim linim sadrajima, ali izgleda da
sadre nagovetaje koji izlaze iz okvira linog.
Ako bi za ilustraciju reenog trebalo navesti pri
mer, onda mi je jo u ivom seanju jedna pacijent138

kinja sa ne tako tekom histerinom neurozom, koja

se, kako se to jo poetkom ovog veka formulisalo,
zasnivala uglavnom na kompleksu oca. Time se
htelo da se podvue injenica da je svojstveni odnos
prema ocu pacijentkinji stajao kao prepreka na ivot
nom putu. Ona je imala vrlo dobar odnos prema (od
onda umrlom) ocu. Uglavnom je to bio oseajan od
nos. U ovakvom sluaju obino se razvija intelektu
alna funkcija, zbog ega je ova kasnije ono to po
staje spona sa svetom. Shodno ovome pacijentkinja
je zapoela studije filozofije. Njena ivahna elja za
saznanjem postala je motiv koji je trebalo da je oslo
bodi oseajno obojene vezanosti za oca. Ova operaci
ja moe da urodi plodom ako se i oseanja mogu ak
tivirati na novom stupnju osvojenom pomou intelek
ta i na nain da doe do oseajnog odnosa prema
pogodnom oveku, i to odnosa koji bi bio ekvivalen
tan ranijem oseajnom odnosu. Prelazak, meutim, u
ovom sluaju nije uspevao, poto su oseanja izmeu
oca i jednog ne zapravo mnogo pogodnog mukarca
zastala u kolebljivoj ravnotei. Naravno da je time
zadrano napredovanje u ivotu tako da se usposta
vila ona, za neurozu karakteristina nesaglasnost sa
samim sobom. Takozvani normalan ovek je u stanju
da, jakim voljnim aktom, raskine okove oseanja na
jednoj ili drugoj strani, ili to je moda obinije
on nesvesno klizi glatkom putanjom instinkta na dru
gu stranu a da mu nikada ne bude jasno do kakvog
je konflikta dolo iza neke glavobolje ili kakvih dru
gih somatskih tegoba. Ali dovoljna je izvesna slabost
instinkta (koja moe imati raznorazne uzroke) pa da
sprei gladak, nesvesni prelazak. Tada napredak za
staje u konfliktu i odatle proistekli zastoj ivota je
ravan neurozi.iNaime, zbog zastoja preliva se psihika
energija u svim moguim, u poetku na izgled neko
risnim pravcima; npr. dolazi do isuvie jake inervacije simpatikusa ili vagusa, zbog ega dolazi do ne
urolokih smetnji eluca i creva, ili srca ili fantazije
i reminiscencije, koje su po sebi neinteresantne, od
jednom dobijaju u znaaju i opsedaju svest. (Od buve
postaje slon, itd.). U ovom stanju potreban je neki
139

dalji motiv, koji treba da pripremi kraj poremeenoj

ravnotei. Priroda nesvesno i indirektno vodi sama
ka tome preko fenomena prenosa (Frojd). Naime, to
kom terapijskog postupka pacijentkinja prenosi sliku
oca na lekara i time u neku ruku njega ini ocem
i, ukoliko on meutim nije otac, ekvivalentom oveka
koga nije uspela da dostigne. Tako lekar postaje u
neku ruku otac i ljubavnik, drugim recima predmet
konflikta. U njemu se sjedinjuju suprotnosti, zbog e
ga on predstavlja quasi idealno reenje konflikta.
Time on nevoljno zadobija ono precenjivanje od stra
ne pacijenta, koje je skoro nepojmljivo posmatrau
sa strane i koje od njega stvara spasioca i Boga. Ova
metafora nije tako smena kao to izgleda. Stvarno
je malo isuvie istovremeno biti otac i ljubavnik. Niko
to ne moe due da izdri upravo zato to je isuvie
mnogo. Covek bi stvarno morao da bude bar polu
bog, pa da neprekidno igra ovakvu ulogu: morao bi
stalno da daje. Pacijentu u stanju prenosa u poetku
izgleda ova provizorna uloga idealna. Ali vremenom
ova prelazi u zastoj, to je isto toliko ravo koliko i
neurotski konflikt. U osnovi uzev jo se nita nije
desilo na putu stvarnog reenja konflikta. Konflikt
je samo prenesen. Ipak moe srean prenos bar
prolazno da dovede do nestajanja neuroze, zbog
ega se od strane Frojda prenos ispravno smatra te
rapijskim faktorem prvog stupnja, ali istovremeno i
kao provizorno stanje, koje dodue obeava moguno
sti izleenja, ali niukom sluaju nije lek.
Ovo donekle zametno izlaganje izgleda mi neop
hodno za razumevanje mog primera: moja pacijent
kinja je, naime, dospela u stanje prenosa i ve je bila
dostigla gornju granicu, gde zastoj poinje da biva
neprijatan. Postavljalo se pitanje: ta dalje? Ja sam
naravno postao spasitelj i sama pomisao da me mora
napustiti bila je pacijentkinji ne samo krajnje ne
ugodna ve zapravo uasavajua. Takozvani zdravi
ljudski razum u ovakvim situacijama obiava da
navede itav repertoar raznih: ti jednostavno mo
ra, trebalo bi, ti ipak ne moe itd. Ukoliko
zdravi ljudski razum na sreu nije isuvie redak a
140

ni suvie neaktivan (znam, ima pesimista), onda upra

vo u ovom kroz oseaj zdravlja pojaanom stanju
prenosa moe neki razuman motiv pokrenuti toliko
entuzijazma, da se snanom voljnom reenou reskira i koja bolna rtva. Ako ovo uspe (a tako neto
ponekad stvarno uspeva), tada rtva donosi blagosloveni plod, tako da dotadanji pacijent moe prei u
stanje praktine izleenosti. Lekar je tada toliko ra
dostan da mu teorijske potekoe u objanjavanju
ovog malog uda i ne padaju na pamet.
Ako skok ne uspe mojoj pacijentkinji nije
uspelo onda se ovek suoava sa problemom uki
danja prenosa. Ovde psihoanalitika teorija dospeva
u veliku tamu. Izgleda da se tada zaustavlja na tam
nom sudbinskom iekivanju: nekako se mora neto
pronai, mora da postoji neto, npr. prestaje samo
po sebi, kada pacijent vie nema novca, kako mi je
jednom objasnio jedan neto cininiji kolega. Ili su
to neumoljivi zahtevi ivota, koji onemoguuju zadr
avanje u stanju prenosa, zahtevi koji iznuavaju
onu rtvu koja se ne prinosi dobrovoljno, obino sa
vie ili manje potpunim vraanjem ranijih simptoma.
(Opisi ovakvih sluajeva ne smeju se traiti u knji
gama hvalospeva psihoanalize!).
Sigurno da ima beznadenih sluajeva gde jedno
stavno nita ne pomae; ali ima i sluajeva koji ne mo
raju zastati, koji ne moraju otkinutom nogom i puni
gorine ispasti iz stanja prenosa. Rekao sam samom
sebi upravo u sluaju pomenute pacijentkinje
da mora postojati pristojan, jasan put, koji oveka iz
ovakvog iskustva moe izvesti u potpuni integritet i
svesnost. Moja pacijentkinja bila je ve odavno po
troila novac (ako ga je uopte ikada i imala), ali ja
sam bio radoznao kojim e putevima udariti priroda
da. bi dovela do zadovoljavajueg reenja zastoja u
prenosu. Kako uopte nisam uobraavao da posedujem
ovaj zdravi ljudski razum koji u svakoj zamrenoj si
tuaciji tano zna ta treba initi, a kako je moja paci
jentkinja to znala isto tako malo kao ja, predloio
sam joj da oslukuje bar one podsticaje koji potiu
iz one psihike sfere koja izmie naem stavu koji
141

uvek vie zna i naim namerama. To su bili u prvoj

liniji snovi.
Snovi sadre slike i misaone povezanosti koje ni
smo stvorili sa svesnom namerom. Oni nastaju spon
tano, bez naeg sudelovanja i na taj nain predstav
ljaju psihiku delatnost lienu hotiminosti. Stoga je
san zapravo krajnje objektivni, tako rei prirodni
produkt psihe, zbog ega se od njega mogu oekivati
bar ukazivanja i aluzije na izvesne osnovne tenden
cije. Kako psihiki ivotni proces kao svaki ivotni
proces nije samo kauzalni tok, ve i finalno ori
jentirano, svrhovno zbivanje, to se od sna, koji ne
predstavlja nita drugo do samoodraavanje psihikog
ivotnog procesa, mogu oekivati indicije u odnosu na
objektivne uzroke kao i objektivne tendencije.
Na osnovu ovih razmatranja, dakle, podvrgavamo
snove paljivom posmatranju. Odvelo bi nas isuvie
daleko iznositi sve one snove koji su usledili. Dovolj
na je skica njihovog osnovnog karaktera: veina sno
va se odnosila na linost lekara, tj. aktivne linosti
oigledno su bile samo snevaica i njen lekar. Ovaj
se, meutim, retko pojavljivao u svom prirodnom ob
liju, ve najee udno izmenjen. Njegov oblik je
as bio neprirodne veliine, as je izgledao prastar,
zatim opet slian njenom ocu, pri tom udnovato isprepletan sa prirodom, kao u sledeem snu: njen otac
(koji je inae bio malog rasta) stajao je sa njom na
jednom bregu, koji je bio sav pokriven itnim polji
ma. U poreenju sa njim ona je bila mala, a on je iz
gledao kao din. On ju je podigao sa tla i kao malo
dete drao je na rukama. Povetarac je duvao iznad
ita i kako je povijao klasje tako je i on nju ljuljao
u naruju.
Iz ovog i slinih snova mogle su se sagledati raz
liite stvari. Pre svega stekao sam utisak kao da se
njeno nesvesno nepokolebljivo zadrava na tome da
sam ja njen otac-ljubavnik, ime je izgledalo da je
fatalna veza, koju je trebalo raskinuti, jo vre i
izriito potvrena. Dalje nije moglo a da se ne vidi
da je nesvesno poseban naglasak stavljalo na nad
ljudsku, tako rei boansku prirodu oca-ljubavni142

ka, ime se isto tako jo jednom podvlailo precenjivanje, skopano sa prenosom. Stoga sam se pitao da
pacijentkinja moda jo uvek nije sagledala celokupnu fantastinost njenog prenosa ili da se, na kraju
krajeva, do nesvesnog uopte ne moe dopreti uvi
dom, ve da se zaslepljeno i idiotski prati neto bes
misleno i nemogue. Frojdova ideja da nesvesno sa
mo moe da eli, Sopenhauerova lepa i besciljna
pravolja, gnostiki demiurg, koji se u svojoj tatini
smatra savrenim, a koji slep i ogranien stvara samo
jadnu nesavrenost opasno su se pribliavale ovak
ve pesimistike sumnje o sutinski negativnoj osnovi
sveta odnosno due. Nasuprot tome izgledalo mi je da
u stvari ne postoji nita drugo do dobar savet ti
treba da, potkrepljen udarcom sekire, koji zauvek
odseca celokupnu fantastiku.
Ali poto sam jo jednom temeljno razmotrio
snove, zatitrala mi je drugaija mogunost. Rekao
sam sebi sledee: ne moe se osporiti da snovi nastav
ljaju da govore u istim metaforama, koje su poznate
kako pacijentkinji tako i meni iz naih razgovora.
Sama pacijentkinja neosporno ima uvida, u fantasti
ku njenog prenosa. Ona zna da joj se ja javljam kao
poluboanski otac-ljubavnik, to bar intelektualno
moe razlikovati od stvarnog mene. Dakle, snovi oi
gledno ponavljaju ono to svest ve zna, minus svesna
kritika, koju sasvim ignoriu. Oni, dakle, ponavljaju
svesne sadraje a ipak ne in toto, ve se uporno pro
bijaju sa fantastinim stanovitem i pored zdravog
ljudskog razuma.
Naravno da sam se zapitao: odakle ova upornost
i kakva joj je svrha? vrsto sam bio ubeen da ova
mora imati nekakav finalni smisao, poto nema stvar
no ivih stvari koje ne bi imale nekog svrhovnog
smisla, koje bi se, drugim recima, mogle objasniti ako
bi se predstavile kao preiveli ostatak izvesnih rani
jih injenica. Ali energija prenosa je u tolikoj meri
jaka da zapravo pravi utisak vitalnog nagona. Dakle,
ta je svrha ovakvih fantazija? Tanije posmatranje
i analiza snova, naroito onih koje sam naveo, pru
aju izrazitu tendenciju nasuprot svesnijoj kritici,
143

koja bi to htela da svede na ljudsku meru da li

nosti lekara pridoda natovene atribute dinovski,
prastar, vei od oca, kao vetar koji povija klasje
oigledno od njega jo treba stvoriti Boga! Ili da li
bi sluaj trebalo posmatrati obrnuto, naime da ne
svesno pokuava da iz linosti lekara stvori Boga, u
neku ruku da iz ljuture linosti oslobodi boju pri
liku, koja je, prema tome, u prenosu na linost lekara
bila u svesti poinjeni nesporazum, glupost zdravog
ljudskog razuma. Da li tenja nesvesnog moda samo
na izgled udi za linou, a da u dubljem smislu
stremi Bogu? Da li bi prieljkivanje Boga moglo biti
neizmenjena, tamna priroda nagona probuene stra
sti? Moda dublja i jaa od ljubavi prema ovekovoj
linosti? Ili moda najvii i pravi smisao ove beziz
lazne ljubavi, koju nazivamo prenosom? Moda deli
stvarnog lica bojeg, koje se od 15. veka izgubilo
iz ljudske svesti?
Niko nee posumnjati u stvarnost strasne udnje
za ovekovom linou, ali da se u lekarskoj ordina
ciji, u prozainoj figuri doktora, jedan odavno istorijski postao deli religijske psihologije, tako rei
srednjovekovni kuriozum pomislimo na Mehtilda
fon Magdeburga tMechthild von Magdebur) pojavi
tako neposredno i stvarno, svakako izgleda isuvie
fantastino, da bi se moglo uzeti ozbiljno.
Stvarni nauni stav mora biti bez predrasuda.
Jedini kriterijum vanosti jedne hipoteze jeste da li
ova poseduje heuristiku ili tumaeu vrednost. Sada
se postavlja pitanje da li se prethodno postavljene
mogunosti smeju posmatrati kao vaee hipoteze.
A priori ne postoji nikakav razlog zato ne bi bilo
mogue da nesvesne tendencije s one strane ovekove
linosti imaju cilja, kao to je i mogue da nesvesno
samo eli. Jedino je iskustvo ono to odluuje o
tome koja je hipoteza pogodnija.
Mojoj vrlo kritinoj pacijentkinji ova nova hi
poteza nije se posebno sviala, poto je ranije shvatanje, da sam ja otac-ljubavnik i da kao takav pred
stavljam idealno reenje konflikta, imalo za njena
oseanja neuporedivo veu privlanost. Uprkos tome
144

njen intelekt je bio dovoljno bistar da uvidi teoretsku

mogunost jedne ovakve hipoteze. Meutim, snovi
nastavljaju da linost lekara predstavljaju u sve ve
im propozicijama. U vezi s tim desilo se neto to
sam u poetku opazio samo sa uenjem, naime, tako
rei podzemno ispran javan je njenog prenosa. Primetno se produbljivao odnos prema jednom prijate
lju, uprkos tome to se svesno jo uvek vrsto drala
prenosa. Kada je zatim doao trenutak rastanka sa
mnom, ovaj nije znaio katastrofu, ve sasvim nor
malan rastanak. Imao sam privilegiju da budem je
dini posmatra pri procesu odvajanja. Mogao sam da
vidim kako je nadlino usmerna taka razvila ne
mogu je drugaije nazvati vodeu funkciju i ko
rak po korak na sebe prenela sva prethodna lina
precenjivanja i sa ovom priteklom energijom dobila
i u uticaju na odbojnu svest, a da/ pri tom svest pacijentkinje nije mnogo ta primetila od toga. Iz toga
sam zakljuio da snovi nisu bili samo fantazija, ve
samoprikazivanje nesvesnog razvitka, koje je omogu
ilo da psiha pacijentkinje polako izraste iznad njene
nekorisne line veze.
2

Ova promena se desila, kako sam pokazao, na

taj nain to se nesvesno razvila nadlino usmerna
taka; u neku ruku virtualan cilj koji se simboliki
izraavao u obliku koji se ne moe drugaije obeleiti do kao shvatanje Boga. Snovi su tako rei izobliili ljudsku figuru lekara do nadljudskih proporcija,
do dinovskog, prastarog oca, koji je istovremeno i
vetar u ijim sigurnim zatitnikim rukama poiva
snevaica kao odoje. Ako bi se svesna predstava Bo
ga (hriansko vaspitanje) pacijentkinje smatrala uz
rokom javljanja boje slike u snovima, onda bi se
opet moralo istai njeno izopaavanje. U odnosu na
religiju pacijentkinjin stav je kritiki i agnostiki.
a njena ideja o moguem bojem biu odavno se kre
e u apstraktnim sferama. Nasuprot tome boja slika
snova odgovara arhainoj predstavi prirodnog demo
na, moda Votana. fttbc' T6 Tcveuu.a, Bog je duh je
Up. Transzenente Funktion, u: Psvchologische Typen, 1950, S. 651, Ges. Werke, Bd. 6, Par. 908.
2

J0 Jung, Odabrana dela, II

145

preveden u praoblik, gde je zveuu vetar: Bog je vetar, jai, vei od oveka, nevidljivo bie od daha.
Slino kao u hebrejskom i u arapskom ruh oznaava
dah i duh. Iz linog oblika snovi razvijaju arhai
nu sliku Boga, koja se beskrajno razlikuje od svesnog
pojma Boga. Moglo bi se prigovoriti da se radi o
infantilnoj slici, reminiscenciji iz detinjstva. Bio bih
sklon ovoj pretpostavci kada bi se radilo o starom
oveku na zlatnom prestolu na nebu. Ali upravo se
ne radi o ovakvoj sentimentalnosti, ve o primitivnom
shvatanju, koje moe samo odgovarati arhainom
stanju duha. Ovakva primitivna shvatanja, za koja
sam u svojoj knjizi Preobraaji i simboli libida dao
veliki broj primera, sugeriu nam da preduzmemo
razdvajanje nesvesnog materijala, koje bi imalo dru
gaiji karakter od diferenciranja na predsvesno i
nesvesno ili subconscious i unconscious. Ovde
neemo dalje* diskutovati o opravdanosti ovakvog raz
dvajanja. Ono ima svoju odreenu vrednost i zaslu
uje da se dalje razvija kao stanovite. Razdvajanje,
na koje me je prisililo iskustvo, zahteva samo da bude
ocenjeno kao jedno dalje stanovite. Iz dosada ree
nog proizilazi da u nesvesnom u izvesnoj meri moe
mo razlikovati jedan sloj koji se moe oznaiti kao
lino nesvesno. Materijali sadrani u ovom sloju su
line prirode utoliko to su s jedne strane steeni kroz
individualnu egzistenciju, a s druge psiholoki fak
tori koji bi isto tako mogli biti i svesni. S jedne stra
ne je, dodue, razumljivo da inkompatibilni psiho
loki elementi podleu potiskivanju i da su zbog toga
nesvesni, ali da s druge ipak postoji mogunost da se
potisnuti sadraji privedu u svest i da se svesno za
dre kada se jednom spoznaju. Ove materijale raspo
znajemo kao line sadraje po tome to moemo do
kazati njihovo dejstvo, ili njihovo parcijalno pojav
ljivanje, ili njihovo poreklo u naoj linoj prolosti.
To su integrisani delovi linosti koji spadaju u njen
inventar, delovi iji manjak u svesti stvara manju
3

' Iscrpni podaci u: Vfandlungen und Symbole der Libido,

1912. Novo izdanje: Symbole der Wandlung, 1952. Ges. Werke,
Bd. 5.

146

vrednost u ovom ili onom pogledu, i to ne manju

vrednost koja bi po sebi imala psiholoki karakter
organskog osakaen ja ili uroenog defekta, ve mno
go pre karakter propusta, zbog kojeg se namee mo
ralni ressentiment. Moralno doivljena manja vred
nost uvek ukazuje da je komad koji nedostaje neto
to zapravo, shodno oseanjima, ne bi trebalo da ne
dostaje, ili, drugim recima, neto to bi moglo biti
svesno, samo ako bi se potrudilo.'; Moralno oseanje
manje vrednosti pri tom ne potie iz sukoba sa optim, u izvesnom smislu arbitrarnim moralnim zako
nom, ve iz konflikta sa sopstvenim biem, koje iz
razloga duevne ravnotee zahteva nadoknadu defi
cita. Bilo gde da se pojavi oseanje nie vrednosti,
ono ukazuje da nije samo prisutan zahtev za asimi
lacijom nesvesnog komada, ve i na mogunost asi
milacije. U krajnjoj liniji su moralni kvaliteti jed
nog oveka ono to ga, bilo spoznajom neophodnosti,
bilo indirektno preko neuroze, primoravaju da asimiluje svoju nesvesnu Sopstvenost i da je zadri svesnom. Ko i dalje odmie na ovom putu saznavanja
svoje nesvesne Sopstvenosti, nunim nainom prenosi
sadraje lino nesvesnog u svest, ime se proiruje
opseg linostL' Odmah bih dodao da ovo proirenje
u prvoj liniji pogaa moralnu svest, samospoznaju,
poto su sadraji nesvesnog, osloboeni pomou ana
lize i prevedeni u svest, po' pravilu neprijatni i stoga
potisnuti sadraji, pod im se podrazumevaju elje,
seanja, tendencije, planovi itd. To su sadraji koji
dolaze na videlo, na primer, i kod iskrenog ispovedanja, ali tad ipak u daleko ogranienijoj meri.
Daljnje se, po pravilu, dobija pomou analize snova.
Cesto je vrlo interesantno videti kako snovi iznose
najhitnije momente deo po deo najfinije izabrano.
itav materijal, prinet svesti, dovodi do znaajnog
proirenja horizonta, produbljene samospoznaje, za
koju se mora pretpostaviti da je, kao nita drugo,
pogodna da oveka humanizuje i uini skromnim. Ali
i samospoznaja, o ijem dejstvu svi mudraci pretpo
stavljaju samo najbolje, deluje razliito na razliite
karaktere. Time se u praktinoj analizi mogu stei
10

147

najudnovatija iskustva. Ipak, taj problem u obraditi

u drugom poglavlju.
Kao to moj primer arhaine predstave Boga po
kazuje, izgleda da nesvesno sadri jo i druge stvari
a ne samo line tekovine. Mojoj pacijentkinji je bilo
potpuno nesvesno poreklo pojma duh iz vetar ili
paralelizam ta dva pojma. Ovaj sadraj sna nikada
nije imala u misaonom toku, niti je ikada neto uila
0 ovome. Kritino mesto u Novom zavetu (T6 Tcveuna
izftZ onou HXti) bilo joj je nepristupano, poto ne zna
grki. Moglo se ako bi ovo stvarno trebalo da bude
lina tekovina raditi o takozvanoj kriptomneziji,
tj. o nesvesnom seanju neke zamisli koju je snevaica nekad proitala. Protiv ovakve mogunosti u
ovom posebnom sluaju ne mogu nita navesti. Ali
video sam dovoljan broj sluajeva veliki broj istih
nalazi se u mojoj gore navedenoj knjizi gde je sa
sigurnou iskljuena kriptomnezija. Ako bi se i u
ovom sluaju radilo o kriptomneziji to mi je vrlo
neverovatno ipak ostaje da se razjasni ta je bila
preegzistentna dispozicija na osnovu koje se fiksirala
1 kasnije ekforisala (Semon) ba ova slika. U sva
kom sluaju radi se sa ili bez kriptomnezije o
pravoj i tanoj primitivnoj bojoj slici, koja je rasla
u nesvesnom jednog modernog oveka i razvijala i
vahno dejstvo, dejstvo koje goni na religijsko-psiholoka razmiljanja. Na ovoj slici ne bih mogao da na
em nita lino: to je potpuno kolektivna slika,
ija nam je etnika pojava odavno poznata. Ova
istorijska i opte proirena slika je ponovo oivela
kroz prirodnu psihiku funkciju, to nije nikakvo u
do utoliko to je moja pacijentkinja dola na svet sa
ljudskim mozgom, koji danas najverovatnije funkcionie na isti nain kao kod starih Germana. Radi se o
oivljenom arhetipu, kako sam oznaio ove praslike.
Primitivni, analogni nain miljenja snova je ono to
4

* Up. Flournov: Des Indes a la Planete Mars. Etude sur

un cas de somnambulisme avec glossolalie. 1900; i Jung, Zur
Psychologie und Pathologie sogenannter occulter Phanomene,
1902, S. 110, Ges. Werke, Bd. I, Par. 138.
* Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6.

148

ponovo oivljavaju ove stare slike. Ne radi se o nasleenim predstavama ve nasleenim pripravnosti
ma.
S obzirom na ovakve injenice moramo pretpo
staviti da nesvesno ne sadri samo lino, ve i nelino, kolektivno, u obliku nasledenih kategorija ili
arhetipova. Stoga sam postavio hipotezu da nesvesno
u svojim dubljim slojevima sadri izvesne relativno
ire kolektivne sadraje. Zbog toga govorim o ko
lektivno nesvesnom.
6

* Stoga je nitavan prigovor o mistinoj fantastici,

.koji se podie protiv mog gledita.
H. Hubert i M. Mauss, Melanges d'Histoire des AeliSions. 1909, S. XXIX.
7

149

POSLEDICNE POJAVE ASIMILACIJE

NESVESNOG
Proces asimilacije nesvesnog dovodi do udnova
tih pojava: jedni time izgrauju oigledno, ak ne
prijatno povienu samosvest ili samosigurnost; oni
znaju sve, oni su potpuno upoznati sa tokom svog ne
svesnog ivota. Oni smatraju da im je poznato sve
to izranja iz nesvesnog. U svakom sluaju oni lekaru
sa svakim asom sve vie dojauju. Drugi, meutim,
postaju neraspoloeni, ak potiteni pred sadrajima
nesvesnog. Opada njihovo oseanje svoje vrednosti,
tako. da sa rezignacijom posmatraju sav onaj izvan
redni materijal koji nesvesno produkuje. Prvi, u za
nosu oseanja svoje vrednosti, preuzimaju odgovor
nost za svoje nesvesno, koje dopire isuvie daleko,
izvan svih stvarnih mogunosti, drugi odbacuju sva
ku odgovornost sa sebe u potitenoj spoznaji bespo
monosti sopstvenog Ja prema sudbini kojom uprav
lja nesvesno.
Ako ova dva ekstremna naina reagovanja_tanije analitiki osmotrimo, onda nalazimo da iza/opti
mistikog samooseanja prvih lei isto tako duboka,
ili bolje reeno, jo dublja bespomonost prema kojoj
svesni optimizam izgleda kao loe uspela kompenza
cija. Ali iza pesimistike rezignacije drugih lei pr
kosna volja koja u sigurnosti daleko prevazilazi svesnJ optimizam prvih^y~~

150

Sa ova dva naina reagovanja oznaio sam samo

dva gruba ekstrema. Jedno finije nijansiranje bi bo
lje odraavalo stvarnost. Kao to sam rekao na jed
nom drugom mestu,(svaki analizirani pacijent ne
svesno zloupotrebljava novosteena znanja najpre u
smislu svog nenormalnog neurotskog stavaj ukoliko
ve nije u poetnom stadijumu osloboen simptoma
u tolikoj meri da je dalja terapija, suvina. Bitan fak
tor u ovome je injenica da se u ovom stadijumu jo
sve shvata na stupnju objekta, tj. bez razdvajanja
imaga od objekta, dakle u direktnom odnosu na ob
jekt. Dakle, onaj ko ima druge za izvrsne objekte,
taj e iz svega onog to je u ovom delu analize mogao
da svari da izvue zakljuak: Dakle takvi su
drugi! Stoga e se on, u zavisnosti od tipa, tolerant
no ili netolerantno oseati obaveznim da itavom sve
tu otvori oi. Drugi, meutim, koji se vie osea kao
objekt blinjih a ne kao njihov subjekt, osetie pri
tisak ovih saznanja i shodno tome postati potiten.
(Naravno da ovo sagledavam sa aspekta onih brojnih,
preteno povrnih priroda, koje ove probleme doiv
ljavaju samo s nagovetajem). U oba sluaja dolazi
do pojaanja odnosa prema objektu, u prvom u aktiv
nom smislu, u drugom u reaktivnom. Dolazi do znat
nog potenciranja kolektivnog momenta. Prvi iri sfe
ru svog delanja, drugi sferu svojih patnji.
Adler je koristio izraz slinost s Bogom, da bi
obeleio izvesne osnovne crte neurotske psihologije
moi. Ako ovde isto tako koristim ovaj izraz koji po
tie od Fausta, onda to inim vie u smislu ovog po
znatog mesta gde Mefisto upisuje ueniku u spomen-knjigu, a zatim za sebe primeuje:
1

Izreci sledi staroj

i zmiji, mojoj teti.
Zbog tvoje slinosti s Bogom
srce e jo da ti strepi.
2

Kao to se vidi, slinost s Bogom se odnosi na znanje,

na saznanje dobra i zla. Analiza i privoenje u svest
1
2

Eritis sicut Deus, scientes bonum et malum.

Faust 1, 4. scena.

151

nesvesnih sadraja donose sa sobom izvesnu jau to

leranciju, pomou koje se akceptiraju i relativno te
ko svarijivi komadi iz nesvesne karakterologije. Ova
tolerancija izgleda vrlo nadmona i mudra a esto
nije nita drugo do lepi gest, koji, meutim, povlai
svakojake konsekvence, poto se ipak radi o spajanju
dveju sfera, koje su prethodno sa puno straha drane
jedna od druge razdvojene. Posle savlaivanja nad
monog otpora, dolazi do uspenog sjedinjavanja para
suprotnosti, bar na izgled. Potpuniji uvid, izjednaava
nje prethodno razdvojenog uz izraeno prividno nad
vladavanje moralnog konflikta daju oseanje nadmoi,
koje se izraava kroz slinost s Bogom. Ali ovakvo
izjednaavanje dobrog i zla moe na drugaiji temperamenat imati i drugaije dejstvo. Ne deava se
uvek da neko u natoveanskom oseanju dri u ru
kama i terazije dobrog i zla, ve se moe oseati kao
bespomoni objekt izmeu ekia i nakovnja, ne ba
neophodno kao Herkul na raskrsnici, ve pre kao
brod bez krme izmeu Scile i Haribde. A kako se,
ne znajui, nalazi u velikom i prastarom ljudskom
konfliktu i patei doivljava sudar veitih principa,
on se moe oseati kao okovani Prometej na Kavkazu
ili kao raspet. To bi bila slinost s Bogom u patnji.
Slinost s Bogom svakako da nije nauni pojam, uprkos tome taj izraz pogodno obeleava psiholoko i
njenino stanje. Ja ne zamiljam da svaki moj italac
bez daljnjega razume svojstveno stanje duha slino
sti s Bogom. Zato je ovaj izraz isuvie literaran. Zbog
toga je bolje poblie opisati stanje koje se pod ovim
podrazumeva: uvidi steeni tokom analize pokazuju
nekome po pravilu mnogo ta ega do tada nije bio
svestan. Naravno da on ovakva saznanja primenjuje
i na svoju okolinu i na taj nain sagledava (ili veruje
da vidi) poneto to mu je prethodno bilo nevidljivo.
Ukoliko su mu njegova saznanja bila korisna, sada
e smatrati da e koristiti i drugima. Na taj nain on
e biti uobraen, moda u najboljoj nameri, ali dru
gima nepoeljan. On ima oseanje da poseduje klju
koji otvara mnoga, ak moda i sva vrata. Pa ak i
psihoanaliza poseduje tu naivnu nesvesnost svojih
152

granica, to se najjasnije vidi po nainu kako tretira

npr. umetnika dela.
Kako se ljudska priroda ne sastoji samo od svetlosti ve i od prilino mnogo senki, esto su zakljuci,
koji se stiu u praktinoj analizi, neto neprijatni,
utoliko neprijatniji to se ovek (to je obino slu
aj) prethodno vie bavio sa suprotnim. Stoga ima
ljudi koji novosteene zakljuke vrlo mnogo uzimaju
srcu, ak isuvie mnogo, a pri tom zaboravljaju da
oni nisu jedini koji imaju zasenenu stranu. Oni se
isuvie deprimiraju i tada su skloni da u sve sum
njaju i da vie nita ne smatraju pravim. Zbog toga
ima ak izvanrednih analitiara sa vrlo dobrim ide
jama, koji nikada javno ne nastupaju sa nekom pub
likacijom, poto im sagledani psihiki problem izgle
da tako nesavladivo veliki da im je skoro nemogue
da ga nauno obuhvate. Kao to jedan zbog svog op
timizma preteruje, tako drugi kroz pesimizam posta
je isuvie bojaljiv i maloduan. Otprilike u ovim
oblicima se izraava veliki konflikt, ako se redukuje
na manja merila. Ali i u ovim manjim proporcijama
moe se lako prepoznati sutina: uobraenost jednog
i malodunost drugog imaju jedno zajedniko, naime
nesigurnost u svoje granice. Jedan se preterano iri,
drugi se preterano smanjuje. Njihove individualne
granice su nekako zbrisane. Ako uzmemo u obzir da
je zbog psihike kompenzacije velika skruenost isu
vie bliska nadmenosti i da gordost uvek dolazi pre
pada, onda iza uobraenosti lako moemo otkriti crte
bojaljivog oseanja nie vrednosti. Da, ak jasno uo
avamo kako nesigurnost tera uobraenog da iznosi i
hvali istine u koje nije sasvim siguran i da za to
vrbuje prozelite, poto mu pristalice osiguravaju
vrednost i pouzdanost njegovih ubeenja. Cak se i u
tom spoznajnom obilju ne osea tako prijatno da bi
sam u njemu izdrao; u osnovi uzev zbog toga se
osea odbaen tako da ga potajni strah da e ostati
sam sa svim tim tera da svuda iznosi svoja miljenja
i tumaenja, to ga titi od razornih sumnji.
Obrnuto je kod malodunog! Sto se vie povlai i
skriva, tim vie u njemu raste potajni zahtev za ra153

zumevanjem i priznavanjem. Iako govori o svojoj ni

oj vrednosti, ipak, u osnovi uzev, ne veruje u to.
U njemu se podie prkosno ubeenje njegove nepri
znate vrednosti, zbog ega postaje osetljiv i na naj
manje neodobravanje i stalno nosi izraz oveka koga
ne razumeju, neshvaenog sa njegovim opravdanim
zahtevima. Time formira bolesni ponos i naduto neza
dovoljstvo, koje ni za to na svetu ne bi eleo, ali koje
tim bogatije dobija na uvid okolina.
Obojica su istovremeno isuvie mali i isuvie ve
liki; njihova individualna srednja mera, ako ve pret
hodno nije, onda se sada jo vie koleba. Zvui skoro
groteskno ovo stanje oznaiti kao slinost s Bogom.
Ah kako obojica prevazilaze svoje ljudske pozicije,
jedan ovde, drugi tamo, ipak su neto natoveanski; stoga, figurativno reeno, slini Bogu. Ako
neko nee da koristi ovu metaforu, onda bih predlo
io da se govori o psihikoj inflaciji. Ovaj pojam iz
gleda mi pogodan utoliko to oznaava preterano i
renje linosti koje prevazilazi individualne granice u
aktuelnom stanju, jednom reju nadmenost. U ovom
stanju ovek ispunjava prostor koji normalno ne bi
mogao da ispuni. To moe da uini samo onda kada
se saobrazi sadrajima i svojstvima, koji po sebi i
za sebe lee izvan naih granica. Ono to lei izvan
nas pripada ili nekom drugom, ili svima ili nikome.
Kako psihika inflacija nije pojava koja se stvara
samo analizom, ve se esto sree i u obinom ivotu,
moemo je istraivati i na drugim sluajevima. Sa
svim obian sluaj je identifikacija, liena humora,
mnogih ljudi sa njihovim zaposlenjem ili njihovom
titulom. Sigurno da je moja ustanova delatnost koja
pripada meni, ah ova je istovremeno kolektivni fak
tor, koji je istorijski nastao iz sadejstva mnogih fak
tora i ija vrednost zavisi samo od kolektivnog odo
bravanja. Stoga ako se identifikujem sa mojom usta
novom ili titulom, onda se ponaam kao da sam ja
lino celokupni kompleksni faktor koji predstavlja
jedna ustanova, kao da nisam samo predstavnik te
ustanove, ve istovremeno opredeljenje drutva. Na
ovaj nain sam se neobino proirio i uzurpirao svoj154

stva koja nisu u meni, ve izvan mene. L'etat c'est

moi, to je moto za ovakve ljude.
Kod inflacije nastale kroz spoznaju radi se o ne
emu principijelno slinom, ali psiholoki suptilnijem
Ovu inflaciju ne uzrokuju vrednosti ustanove, ve
znaajne fantazije. Ono to pod time mislim ilustrovao bih praktinim primerom: za to bih izabrao slu
aj jednog duevnog bolesnika koga sam poznavao
lino a koga spominje i Meder (Maeder) u jednoj pu
blikaciji. Sluaj se odlikuje opsenom inflacijom.
(Kod duevnih bolesnika mogu se, naime, svi oni fe
nomeni koji se samo naznaeno sreu kod normalnih,
posmatrati u gruboj i poveanoj meri. Bolesnik je
patio od paranoidne demencije sa ludilom veliine.
On se nalazio sa majkom bojom i slinim veliinama
u telefonskoj vezi. U svojoj ljudskoj stvarnosti bio
je nesreni bravarski egrt, ve sa 19 godina neizleivo duevno bolestan. On je, meutim, izmeu osta
log otkrio velianstvenu ideju da je svet njegov al
bum, koji on moe po volji da lista. Dokaz za to je
vrlo jednostavan: potrebno je samo da se okrene i ve
vidi novu stranicu.
3

To je Sopenhauerov Svet kao volja i predstava u

nedoteranoj, primitivnoj predoenosti. U osnovi uzev
potresna zamisao, nastala iz najudaljenije studenosti
i osamljenosti, ali izraena tako bezazleno i jedno
stavno da se najpre samo moe propratiti osmehom
sama njena grotesknost. A ipak ovo primitivno shvatanje lei kao sutina u osnovi genijalne openhaueA. Maeder, Psychologische Untersuchungen on Dementia Praecox-Kranken. U: Jahrbuch fiir psychoanalytische
und psychopathologische Forschungen, 1910, II, S. 209.
Jo dok sam bio lekar psihijatrijske klinike u Cirihu,
jednom prilikom proveo sam jednog inteligentnog laika kroz
bolesnika odeljenja. On pre toga nikada nije video zavod
za umobolne. Kada smo zavrili na obilazak, on je uzviknuo:
Ali ujte, pa to vam je mali grad Cirih! Kvintesencija na
roda! Kao da su u svojim klasinim primerima sakupljeni svi
tipovi koje svakodnevno sreemo na ulici. Sami udaci i
raskoni primeri iz svih dubina i visina! U svakom sluaju
ja stvari nikada nisam posmatrao sa ove strane, ali ovaj
ovek imao je pravo u ne tako maloj meri.
3

155

rove vizije sveta. Ko nije ni genijalan ni sumanut,

nikada se ne moe osloboditi stvarnosti u tolikoj meri
da zaeli da svet sagleda kao svoju sliku. Da li je bo
lesnik uspeo da sam razvije ili izgradi ovakvo shvatanje? Ili mu je ono zapalo u deo? Ili je na kraju
upao u njega? Njegovo bolesno raspadanje i infla
cija potvruju ovo poslednje. On vie ne misli i ne
govori, ve ono misli i govori u njemu i zbog toga i
uje glasove. Tako postoji razlika izmeu njega i Sopenhauera u tome to je shvatanje kod njega zastalo
u stadijumu istog spontanog rasta, dok je Sopenhauer isto gledite apstrahovao i izrazio optevaeim
jezikom. Na taj nain izneo ga je iz njegove podzemne
poetnosti u svetio dana kolektivne svesti. Bilo bi
netano pretpostaviti da bolesnikovo gledite ima lini
karakter i vrednost ili da je, drugim recima, deo
koji pripada njemu. Tada bi on bio filozof. Ali ge
nijalni filozof je samo onaj kome je uspelo da primi
tivnu i isto prirodnu viziju podigne do apstraktne
ideje i do svesnog opteg dobra. Tek je ovaj uinak
njegova lina vrednost, koju sme sebi pripisati a da
pri tom ne potpadne pod inflaciju. Gledite bolesni
kovo je, meutim, bezlina, prirodno izrasla vrednost,
protiv koje bolesnik nije mogao da se brani, koja ga
je ak progutala i pomerila u jo veu otuenost.
Neosporna veliina ideje nadula ga je do bolesnih razmera, umesto da on ovlada idejom i da nju proiri
do filozofskog gledanja na svet. Lina vrednost lei
samo u filozofskom uinku, a ne u primarnoj viziji.
I filozofu je ova samo izrasla i to iz opteg dobra
oveanstva, u kome, u principu, svako ima udela.
Zlatne jabuke potiu od istog drveta, nezavisno od
toga da li ih bere imbecilni bravarski egrt ili Sopenhauer.
Iz ovog primera moemo nauiti neto jo vie,
naime da nadlini psihiki sadraji nisu samo indi
ferentni ili mrtvi materijali, koji se proizvoljno mogu
usvojiti. Naprotiv, radi se o ivim veliinama koje
atraktivno deluju na svest. Identifikacija sa ustano
vom ili titulom ak ima neeg zavodljivog, zbog ega
tako mnogi ljudi nisu nita drugo samo ast koju im
156

je dodelilo drutvo. Bilo bi uzaludno traiti linost iza

ove ljuture. Iza velike poze nali bismo kukavnog
oveuljka^Zbog toga je ova ustanova (ili ve ta je
ova spoljna ljutura) tako zavodljiva ona predstav
lja jevtinu kompenzaciju za line nedovoljnosti.
!

Ali ne postoje samo spoljne atraktivnosti kao

ustanove, titule i ostale socijalne uloge, koje uzrokuju
inflaciju. To bi bile samo bezline veliine, koje se
nalaze spol ja u drutvu, u kolektivnoj svesti. Ali kako
s one strane individue postoji zajednica, tako i s one
strane nae line psihe postoji kolektivna psiha, upravo kolektivno nesvesno koje isto tako u sebi krije
privlane veliine, kao to pokazuje gore navedeni
primer. Kao to je u prvom sluaju ovek kroz svoju
ast iznenada gurnut u svet (Messieurs, a present je
suis Roy), isto tako moe iznenada i nestati iz njega,
naime onda kada ga zadesi da sagleda one velike sli
ke, koje svetu nameu jedan drugi lik. Radi se o onim
magijskim representation collectives, koje lee u
osnovi svakog slogan-a Amerikanaca, gesla i parole,
a na najviem stupnju u literarnom i religijskom jezi
ku. Seam se jednog duevnog bolesnika koji nije
bio pesnik, niti inae neto znaajno. Bio je samo ne
to tia priroda, neto sanjalaki nastrojen mladi.
Zaljubio se u jednu devojku i, kao to se esto de
ava, nije dovoljno proverio da li ona odgovara na
njegovu ljubav. Njegova primitivna participation
mystique omoguila mu je da bez daljnjega pret
postavi da je njegova obuzetost samo po sebi razum
ljivo i obuzetost drugog, to je najee sluaj na
dubljim stupnjevima ljudske psihologije. Tako je
mladi izgradio sanjalaku ljubavnu fantaziju koja
se naprasno razbila kada je otkrio da devojka nee
ni da uje za njega. Bio je oajan do te mere da je
poao pravo ka reci da se udavi. Bila je kasna no,
u susret njemu zvezde su svetlucale iz tamne vode.
Izgledalo mu je kao da zvezde u parovima plivaju
rekom, a njim je ovladalo udno oseanje. Zaboravio
je svoju samoubilaku nameru i fasciniran je posmatrao ovu udnovatu, slatku igru. Postepeno mu je
postalo jasno da je svaka od ovih zvezda lice, da su
157

ti parovi dvoje zaljubljenih, koji zaljubljeni, zaneti

prolaze pored njega. Tada mu se nametnuo sasvim
nov zakljuak: sve se promenilo, i njegova sudbi
na, napustili su ga razoaranje i ljubav, seanje na
devojku bilo je daleko i ravnoduno, zato mu je i
on je to jasno oseao bilo obeano neuveno bo
gatstvo. Ve je znao da je neprocenjivo blago sakri
veno za njega u oblinjoj zvezdari. Tako je dolo do
toga da ga je policija uhapsila u 4 sata izjutra, pri
pokuaju da obije zvezdaru.
Sta mu se desilo? Siroti ovek sagledao je Dan
teovu sliku, iju lepotu, izraenu u jednom stihu, ni
kada nije mogao da shvati. Ali on ju je video i ona
ga je preobrazila. Ono to je bilo najvei bol ostalo
je negde u daljini; a nov, neslueni svet zvezda, koji
daleki od ove ojaene zemlje neujno odmiu svo
jom beskrajnom putanjom, otvorio mu se u trenutku
poto je kroio preko Prozerpininog praga. Oeki
vanje neuvenog bogatstva ko ne bi mogao da
shvati ovu zamisao? naila je kao otkrovenje. Sve
je to bilo isuvie mnogo za njegovu sirotu glavu. Nije
se utopio u reci, ve u veitoj slici, ija se lepota s tim
i ugasila.
Kao to se jedan u socijalnoj ulozi tako se i drugi
moe izgubiti u unutranjoj viziji i da na taj nain
bude izgubljen za svoju okolinu. Poneke neshvatljive
promene linosti, kao iznenadna preobraanja ili dru
ga smisaona menjanja, zasnivaju se na kolektivnoj
slici koja, kao to pokazuje na primer, moe proiz
vesti tako veliku inflaciju da se linost sasvim ras
padne. Ovo raspadanje je duevna bolest, prolazne ili
trajne prirode, rascep due ili izofrenija (Blojler). Bolesna inflacija naravno da se zasniva na obi
no uroenoj slabosti linosti prema autonomiji kolek
tivno nesvesnih sadraja.
5

Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6

Leon Daudet, u svojoj knjizi L'Heredo, Pari, 1916, naziva
ovaj proces autofecondation interieure i pod tim podrazumeva ponovno oivljavanje due predaka.
Eugen Bleuler: Dementia Praecox oder Gruppe der
Schizophrenie. U: Handbuch der Psychiatrie, 1911.

158

'Covek e biti najblii istini ako predstavi da se

naa svesna i lina psiha zasniva na irokom temelju
nasleene i opte duhovne dispozicije, koja kao takva
nije svesna i da se naa lina psiha odnosi prema ko
lektivnoj psihi otprilike kao individua prema drutvu.
Ali na isti nain kao to individua nije naprosto
jedinstveno i posebno, ve i socijalno bie, tako i ovekova psiha nije samo pojedinani i potpuno indi
vidualni, ve i kolektivni fenomen. I_na isti nain kao
to se izvesne socijalne funkcije ili nagoni nalaze u
suprotnosti prema interesima pojedinca, tako i ljud
ski duh raspolae izvesnim funkcijama ili tendenci
jama, koje su, zbog svoje kolektivne prirode, u sup
rotnosti sa individualnim potrebama. Ova injenica
ima svoju osnovu u tome to je svakom oveku uro
en visoko diferenciran mozak, koji mu osigurava
mogunost bogate duhovne funkcije koju on ontogenetski nije ni stekao ni razvio. U onoj meri u kojoj su
ljudski mozgovi ravnomerno diferencirani, je i kroz
to omoguena duhovna funkcija, kolektivna i univer
zalna. Ovim stanjem stvari se moe, na primer, obja
sniti injenica da nesvesno najudaljenijih naroda i
rasa raspolae udnovatom podudarnou koja se, iz
meu ostalog, pokazuje u ve vie puta pomenutoj
injenici izvanredne podudarnosti autohtonih oblika
mitova i motiva. Univerzalna slinost mozga prua
univerzalnu mogunost istovrsne duhovne funkcije.
Ova funkcija je kolektivna psiha. Ukoliko postoji od
govarajua diferencijacija rasa, plemena ili ak po
rodice, utoliko postoji i kolektivna psiha ograniena
na rasu, pleme ili porodicu i izvan nivoa univerzal
ne kolektivne psihe: govorei Zaneovim (Janet) je
zikom, kolektivna psiha obuhvata parties inferieures psihikih funkcija, vrsto zasnovani, tako rei
automatski, nasleen i svuda prisutan, dakle nadlian
ili bezlian deo individualne psihe. Svest i lino ne
svesno obuhvataju parties superieures psihikih
funkcija, dakle deo koji je steen i razvijen ontogenetski. Dakle, ona individua koja njoj a priori i ne
svesno datu kolektivnu psihu pridrui svom ontoge7

P. Janet, Les Nevroses, 1909.

159

netski steenom posedu, kao da je ova deo istog, time

neopravdano poveava opsege linosti sa odgovaraju
im posledicama. Naime', ukoliko je kolektivna psiha
parties inferieures psihikih funkcija a samim tim
kao baza podreena svakoj linosti, onda ova opte
reuje i obezvreuje linost, to se ispoljava u infla
ciji, ili u guenju samosvesti, ili u nesvesnom pove
anju naglaenosti svoga Ja sve do bolesne volje za
moi.
Poto analiza lino nesvesno privodi u svest, in
dividua postaje svesna stvari kojih je, dodue, po pra
vilu bila svesna kod drugih ljudi, samo kod sebe ne.
Dakle, pomou te spoznaje postaje se manje jedin
stven, ve Jcole/ctiimiji. Ova kolektivnost ne ide samo
prema looj strani, ve ponekad i prema dobroj. Na
ime, ima ljudi koji potiskuju svoje dobre osobine i
svesno i iroko poputaju svojim infantilnim eljama.
Ukidanje linih potiskivanja najpre isto line sadr
aje prevodi u svest, ali na njima su ve naslagani
kolektivni elementi nesvesnog, svuda prisutni nago
ni, kvaliteti i ideje (slike), kao i svi oni statistiki
delimini iznosi prosenih vrlina i prosenih poroka,
po principu: Svako nosi u sebi poneto od prestup
nika, genija i sveca. Tako se konano stvara iva
slika, koja prilino sadri sve ono to se kree na
crnebeloj tabli sveta dobro kao i zlo, lepo kao i
runo. Na ovaj nain se postepeno priprema slinost
sa svetom, koju mnoge prirode osea ju kao pozitivnu,
koja u datom sluaju znai i odluujui momenat u
terapiji neuroza, Video sam nekoliko sluajeva koji
ma je u ovom stanju prvi put u ivotu uspelo da
pobude ljubav i sami da osete ljubav, ili da se u dru
gaijem odnosu usude na skok u nepoznato, to ih je
uplelo u njima pogodniju sudbinu. Nisam video mali
broj njih, koji, smatrajui ovo stanje definitivnim,
godinama ostaju u nekoj vrsti preduzimljive euforije.
Naravno da sam esto uo da ovakve sluajeve slave
kao rezultate analitike terapije. Stoga moram rei
da oni sluajevi koji odgovaraju euforinim i podu
zetnim linostima, pate od nedovoljnog diferencira
nja od sveta u tolikoj meri da ih niko ne moe sma160

trati stvarno izleenim. Miljenja sam da su oni u

istoj meri izleeni i neizleeni. Imao sam, naime, pri
like da ovakve pacijente pratim na njihovom ivot
nom putu i moram priznati da su esto pokazivali
simptome neprilagoenosti, i ukoliko bi se zadrali na
ovoj liniji, postepeno je dolazilo do one sterilnosti i
monotonije, koja je karakteristina za sve bez-line. Naravno ovde je re o graninim sluajevima a
ne o onim manje dragocenim, normalnim i prosenim
ljudima, iji su problemi prilagoavanja vie tehni
ke nego sutinske prirode. Da sam vie terapeut a
manje istraiva, prirodno da ne bih mogao da se
uzdrim od izvesnog optimizma procene, poto bi se
tada moj sud zasnivao na broju izleenih. Ali moja
istraivaka savest ne gleda na brojeve, ve na kvalitet ljudi. Priroda je aristokratska tako da jedan dragocen ovek tei koliko deset drugih. Moj pogled je.
sledio dragocene ljude i na njima sam nauio dvo
smislenost rezultata isto line analize a uz to jo i
shvatanje razloga ove dvosmislenosti.
Ako kroz asimilaciju nesvesnog i kolektivnu psi
hu pogreno unesemo u inventar linih psihikih
funkcija, onda dolazi do razdvajanja linosti u njene
parove suprotnosti. Pored ve pomenutog tako jasnog
para suprotnosti ludilo veliine oseanje nie vred
nosti, postoji jo mnogo drugih parova od kojih bih
istakao samo specifino moralni par suprotnosti, na
ime dobro i zlo. Kolektivna psiha sadri specifine
vrline i poroke oveka isto onako kao i sve drugo.
Jedan kolektivnu vrlinu uraunava u line zasluge,
drugi kolektivne poroke smatra linom krivicom.
Oboje su isto toliko iluzionarni, koliko je to i veliina
ili manja vrednost, poto su uobraene vrline kao i
uobraene mane samo moralni par suprotnosti, koji
sadri kolektivna psiha, sada vetaki privedeni u
svest i opaeni. Koliko su ovi parovi suprotnosti pri
sutni u kolektivnoj psihi pokazuje primer primitivnih
plemena, kojima jedni posmatrai pripisuju sve vrli
ne, dok drugi o istom tom plemenu iznose najgore
utiske. Za primitivca, ija se lina diferencijacija na11 Jung, Odabrana dela, II

161

lazi u samim poecima, tano je oboje, poto je nje

gova psiha sutinski kolektivna i zbog toga najveim
delom nesvesna. On je vie ili manje identian sa
kolektivnom psihom i zbog toga poseduje bez linog
udela i bez unutranjeg nesklada kolektivne vrline
i poroke. Nesklad se javlja tek kada zapone lini
razvitak psihe i pri tom ratio spozna nespojivu pri
rodu suprotnosti. Posledica ovog saznanja je borba
potiskivanjem. ovek eli da bude dobar i stoga mora
da potiskuje zlo; sa tim je i doao kraj raju kolektivne
psihe. Potiskivanje kolektivne psihe bila je prosto
neophodnost linog razvitka. Lini razvitak kod primitivaca, ili bolje reeno razvitak persone je pitanje
magijskog prestia. Pri tome slui kao primer figura
vraa ili poglavice. Obojica se istiu posebnim naki
tom i posebnim nainom ivota, tj. izrazom njihove
uloge. Pomou posebnosti spoljnih znakova stvara
se ogranienje individue, a posedovanje naroitih ri
tualnih tajni jo vie pojaava izdvojenost. Sa ovak
vim i slinim sredstvima primitivac stvara oko sebe
koprenu, koja se moe oznaiti kao persona (maska).
Kao to je poznato primitivci imaju i stvarne maske,
koje npr. pri totemskim sveanostima slue za uzdi
zanje ili promenu linosti. Na taj nain odlikovana
individua na izgled izmie iz sfere kolektivne psihe,
a i stvarno se udaljuje u onoj meri u kojoj joj je
uspelo da se identifikuje sa svojom personom. Ovo
udaljavanje znai magijski presti. Naravno lako se
moe tvrditi da je namera da se bude moan podsticajni motiv ovog razvitka. Ali pri tom se potpuno
zaboravlja da je formiranje prestia uvek kolektivni
kompromisni produkt, tj. prirodno je da neko eli
presti, a da je tu i publika koja treba da da presti
onome ko ga trai. Kod* ovakvog stanja stvari bilo
bi netano objanjavati da neko iz individualne namere da bude moan sebi stvara presti: mnogo pre
to je sasvim kolektivna stvar. Poto drutvo u celini
ima potrebu za magijski delujuom figurom, ono za
ovu potrebu koristi i volju za mo pojedinca, kao i
elju za potinjavanjem mnogih i na taj nain podstie javljanje linog prestia. Ovo poslednje je fe162

nomen koji je, kako pokazuje istorijat politikih po

etaka, od najveeg znaaja za socijalni ivot naroda.
Zbog neprecenjive vanosti linog prestia, mo
gunost regresivnog utapanja u kolektivnu psihu zna
i opasnost ne samo za oznaenu individuu, ve i za
njene pratioce. Ovakva mogunost se, meutim, sree
najpre onda kada je dostignut cilj prestia, naime
opte priznanje. S tim persona postaje kolektivna
stvarnost. To je uvek poetak kraja. Naime, ostvari
vanje prestia nije samo za oznaenu individuu po
zitivan uinak, ve i za njen klan. Jedan se odlikuje
svojim delima, drugi se odlikuju odricanjem svoje'
moi. Sve dok ovakav stav mora da se izbori protiv
neprijateljskih uticaja, uinak ostaje pozitivan; me
utim, im vie ne postoje prepreke i kada je posti
gnuto opte priznanje, presti gubi pozitivnu vrednost
i po pravilu postaje caput mortuum. Tada se uspo
stavlja izmatini pokret, ime proces ponovo poinje
od poetka.
Poto je linost tako izvanredno vana za ivot
zajednice, sve e se ono to ometa njen razvitak oseati kao opasnost. Najvea opasnost, meutim, je
prevremeni gubitak prestia zbog prodora kolektivne
psihe. Bezuslovno uvanje tajne je jedno od najpo
znatijih primitivnih sredstava za otklanjanje ove opa
snosti. Kolektivno miljenje i oseanje i kolektivni
uinak su relativno lako sprovodi vi u poreenju sa
individualnom funkcijom i uinkom, zbog ega- je
iskuenje esto isuvie veliko da se kolektivnoj funk
ciji dozvoli da stupi na mesto diferencijacije linosti.
Kroz rasplinjavanje i konano razlaganje u kolektiv
noj psihi izdiferencirane i magijskim prestiom ti
ene linosti (odricanje sv. Petra) nastaje gubitak
due kod pojedinca, poto se zanemaruje ili ponovno
ponitava vaan uinak. Zbog toga za krenje tabua
postoje drakonske kazne, koje sasvim odgovaraju
vanosti situacije. Sve dok se ove stvari posmatraju
samo kauzalno kao istorijski ostaci i metastaze iz tabu
incesta, uopte se ne moe razumeti kakva je korist
8

li

Freud, Totem und Tabu, Ges. Werke, 1924, Bd. 10.

163

od ovih mera. Ali ako problem shvatimo sa finalnog

gledita, tada e se rasvetliti mnogo toga to je pret
hodno bilo tamno.
Za razvitak linosti, dakle, bezuslovni zahtev je
strogo odvajanje od kolektivne psihe, poto svako ne
dovoljno odvajanje dovodi do brzog rasplinjavanja
individualnog u kolektivnom. Postoji opasnost da se
u analizi nesvesnog kolektivna psiha stopi sa linom,
to onda ima prethodno pomenute, neprijatne posledice. Ili su ove posledice tetne po ivotno oseanje
ili za blinje pacijenta, ako ovaj ima bilo kakav uticaj na okolinu. U svom identitetu, sa kolektivnom
psihom, naime, on e nepogreivo pokuavati da dru
gima nametne zahteve njegovog nesvesnog, poto identitet sa kolektivnom psihom donosi sa sobom ose
anje opte vanosti (slinost s Bogom) koje se
jednostavno ne obazire na drugaiju, linu psihu bli
njih (oseanje opte vanosti naravno da potie iz
univerzalnosti kolektivne psihe). Kolektivni stav pri
rodno da i kod drugog pretpostavlja istovetnu kolek
tivnu psihu. Ali to znai bezobzirno previanje indi
vidualnih razlika kao i optih razlika, kojih ima ak
i unutar kolektivne psihe, kao npr. rasne razlike.'
Ovo previanje individualnog, naravno da znai gu
enje pojedinca, to dovodi do iskorenjivanja elemen
ta diferenciranja u zajednici. Elemenat diferencira
nja je individua. Sva najvia dostignua vrline, kao i
najvea zlodela su individualni. Sto je neka zajednica
Tako je neoprostiva zabluda ako rezultate jedne jevrejske psihologije smatramo optevaeim! Nikome nee pa
sti na pamet da kinesku ili indijsku psihologiju smatra pri
hvatljivom za nas. Jevtino prebacivanje antisemitizma, koje
ml je uinjeno zbog ove kritike, isto toliko je neinteligentno
kao kada bi me optuili za antikineske predrasude. Sigurno
da na ranijem i dubljem stupnju psihikog razvitka, gde je jo
nemogue nai neku razliku izmeu arijskog, semitskog, hamitskog i mongolskog mentaliteta, sve ljudske rase imaju optu kolektivnu psihu. Ali uspostavljanjem rasne diferencijaci
je nastaju i bitne razlike u kolektivnoj psihi. Iz ovog razloga
ne moemo duh tuih rasa in globo prevesti u na mentalitet
da ovaj osetno ne otetimo, to, meutim, i onako ne spre
ava mnoge instinktivno slabe prirode da sve vie koketiraju
sa indijskom i slinim filozofijama.

164

vea i to vie potpomae sumaciju kolektivnih fak

tora, na tetu individualnosti pomou konzervativnih
predrasuda, to je inae svojstveno svakoj veoj
zajednici, tim je vie moralno i duhovno unitena in
dividua, i time se gui i jedini izvor moralnog i du
hovnog napretka zajednice. Tim napreduje naravno
samo drutvo i samo ono kolektivno u pojedincu. Sve
individualno u pojedincu meutim osueno je na pro
past, tj. na potiskivanje. Time individualno dospeva
u nesvesno i tamo se zakonomerno pretvara u princi
pijelno loe, u destruktivno i anarhino, to se, do
due, u pojedinim proroki predodreenim individu
ama manifestu je kroz izvanredna sramna dela (kao
atentati i slino), ah inae kod svih drugih ostaje u
pozadini i samo se indirektno primeuje po neizbenom moralnom propadanju drutva. Opte poznata
stvar je da je moral jednog drutva kao celine obr
nuto proporcionalan njegovoj veliini, jer to se vie
individua sakupi tim se vie gase individualni fak
tori a time i moral, koji se potpuno zasniva na mo
ralnim oseanjima i na za to neophodnoj slobodi in
dividue. Stoga je svaki pojedinac, kada je u zajednici,
u izvesnom smislu nesvesno loiji ovek nego kada
odluuje sam za sebe, jer njega nosi zajednica u to
likoj meri da ga oslobaa njegove individualne odgo
vornosti. Veliko drutvo, sastavljeno samo od iz
vanrednih ljudi, po moralu i inteligenciji je rav
no velikoj glupoj i nasilnoj ivotinji. Naime, to
su organizacije vee, tim je neizbenija njihova
nemoralnost i lepa glupost. '(Senatus bestia, senatores boni viri). Kada drutvo u svojim pojedi
nanim predstavnicima ve automatski naglaava ko
lektivne kvalitete, onda time nagrauje prosenost,
sve ono to se spremilo da vegetira na jevtin i ne
odgovoran nain. Neizbeno je tada da se individu
alno pritera uza zid. Ovaj proces poinje u koli i
nastavlja se na univerzitetu i gospodari svuda gde
drava ima svoje prste, to je manje socijalno telo,
tim je vie osigurana individualnost njegovih lano
va, tim je vea njihova relativna sloboda a samim tim
i mogunost svesne odgovornosti. Bez slobode nema

165

morala. Naa zadivljenost pred velikim organizacija

ma nestaje kada sagledamo drugu stranu uda, naime
udovinu uestalost i potenciranje svega primitivnog
u oveku u neizbeno unitenje njegove individual
nosti u korist monstruma, to je, na kraju krajeva,
svaka velika organizacija. Dananji ovek, koji vie
ili manje odgovara moralnom kolektivnom idealu, iz
svog srca nainio je razbojniku peinu, to nije teko
dokazati analizom njegovog nesvesnog, i ako sam time
nije nimalo ometen. A ukoliko je normalno uskla
en sa svojom okolinom, njemu nee smetati ni naj
vea bezonost njegovog drutva, ukoliko veina nje
govih blinjih veru je u visoku moralnost njihove dru
tvene organizacije. Isto ovo to sam ovde rekao o
uticaju drutva na individuu, vai i za uticaj kolek
tivno nesvesnog na individualnu psihu. Kao to proizilazi iz mojih primera, ovaj drugi uticaj je isto to
liko nevidljiv koliko je prvi vidljiv. Zbog toga nije
nikakvo udo to su unutranji uticaji nerazumljivi i
to se ljudi, kojima se neto tako desi, smatraju pa
tolokim osobenjacima ako ne i sumanutim. Ako je
sluajno bio pravi genije, onda to primeuje tek
sledeca ili trea generacija. Isto onako kao to nam
samo po sebi izgleda razumljivo da se neko utapa u
svom poloaju i dostojanstvu, isto tako nam sasvim
nerazumljivo deluje onaj ko trai neto drugo od
onoga za im udi gomila i trajno nestaje u tom dru
gom i drugaijem. Covek bi obojici poeleo malo hu
mora, onog, po Sopenhaueru stvarno boanskog
svojstva oveka, koji e jedino uspeti da njegovu duu
odri u stanju slobode.
10

Kolektivni nagoni i osnovni oblici ljudskog mi

ljenja i oseanja, koji su pomou analize otkriveni
kao dejstveni, predstavljaju za svesnu linost teko
vinu koju ne moe primiti bez hitnijih smetnji. Stoga
je u praktinom terapijskom postupku od najvee
vanosti stalno imati na umu integritet linosti. Na
ime, ako se kolektivna psiha shvati kao lini dodatak
" O usklaenosti i prilagoenosti v. Psvchologische
Typen, 1950. S. 457. Ges. Werke, Bd. 6. Par. 630.

166

individue, onda to znai zavoenje ili optereenje li

nosti, koje jedva da se moe savladati. Stoga je neodlono da se naini jasna razlika izmeu linih i ko
lektivnih sadraja psihe. Ali ovo izdvajanje nije ba
tako lako, poto lino izrasta iz kolektivne psihe i s
njom je najtenje povezano. Zbog toga je teko rei
koji se sadraji mogu obeleiti kao kolektivni a koji
kao lini. Neosporno je da su npr. arhaini simboliz
mi, onakvi kako se esto sreu u fantazijama i sno
vima, kolektivni faktori. Svi osnovni nagoni i osnovni
oblici miljenja i oseanja su kolektivni. Sve ono u
emu se ljudi slau da je opte jeste kolektivno, isto
tako sve ono to je opte shvatljivo, prisutno, reeno
i uinjeno. Pri tanijem posmatranju ovek se stalno
iznova udi koliko je toga u naoj takozvanoj indivi
dualnoj psihologiji zapravo kolektivno. Toga, je toliko
mnogo da se individualno sasvim gubi. jAli kako je <
individuacija neizbean psiholoki zahtev, to se uo
avanjem nadmonosti kolektivnog moe odmeriti ko
liko je potrebno posvetiti posebne panje toj nenoj
biljci individualnosti, da je ne bi potpuno uguilo
kolektivno.
Covek ima sposobnost koja je sa kolektivnog as
pekta najkorisnija a za individuaciju najgora to je
podraavanje. Socijalna psihologija se uopte ne moe
zamisliti bez podraavanja, poto bi bez ovog jedno
stavno bilo nemogue stvoriti masovne organizacije,
dravu i drutveni poredak; nije zakon ono to stvara
drutveni poredak ve podraavanje, u kom pojmu su
sadrani i sugestibilnost, sugestija i psihika infek
cija. Ali svaki dan viamo kako se mehanizam pod
raavanja koristi ili mnogo pre zloupotrebljava u svr
hu linog diferenciranja: ovek u tu svrhu jednostav
no podr ^va neku istaknutu linost ili kakvo retko
svojstvc ili aktivnost, pomou ega postie izdvajanje
11

" Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6.

vidi pod Individuation: Individuacija j e . . . proces diferen
cijacije koji ima za cilj razvitak individualne linosti... Ali
kako individua za svoju egzistenciju ne pretpostavlja samo
pojedinca ve i kolektivni odnos, tako i proces individuacije
ne vodi u usamljivanje, ve u intenzivniju i optiju kolektiv
nu povezanost.

167

od blie 6koline u spoljnom odnosu. Za kaznu sko

ro bi se moglo rei poveava se postojea slinost
sa duhom okoline do nesvesne prisilne veze za oko
linu. Obino ovakav podraavanjem falsifikovani po
kuaj individualnog diferenciranja zastaje u svojoj
poetnoj fazi a ovek ipak ostaje na stupnju na kome
se nalazio pre ovog pokuaja, samo za nekoliko stepeni sterilniji. Da bismo otkrili ono to je zapravo
individualno u nama, zahteva temeljno razmiljanje
pri emu nam iznenada postaje jasno koliko je ne
obino teko otkrivanje individualnosti.

168

III
PERSONA KAO ISECAK IZ KOLEKTIVNE
PSIHE
U ovom poglavlju susreemo se sa jednim pro
blemom koji je pogodan, ako se previdi, da dovede
do velikih zabuna. Prethodno sam pomenuo da se
pomou analize nesvesnog svesti pridodaju lini sa
draji i pri tom sam predloio da se potisnuti, ali oni
delovi nesvesnog koji se mogu privesti u svest, ozna
e kao lino nesvesno. Dalje sam pokazao kako doda
vanjem dubljih slojeva nesvesnog, za koje preporu
ujem naziv kolektivno nesvesno, dolazi do proirenja
linosti koje vodi u stanje inflacije. Ovo stanje se
dostie pomou jednostavnog nastavljanja analiti
kog rada, kao to je bio sluaj u mom prethodnom
primeru. Nastavljanjem analize pridruujemo jo bez
line, opte osnovne osobine oveanstva linoj sve
sti, zbog ega dolazi do ve opisane inflacije, koja bi
se u neku ruku mogla smatrati neprijatnom posledicom procesa privoenja u svest. Svesna linost je
vie ili manje samovoljni iseak iz kolektivne psihe.
1

Ona se sastoji od zbira psihikih injenica, koje

se oseaju kao line. Atribut lian izraava iskljuOva pojava vee svesnosti uopte nije neto specifino
za analitiki terapijski postupak. Ona se sree svuda tamo
gde oveka nadvlada neko saznanje ili neka spoznaja. Zna
nje ini oveka nadmenim, pie sv. Pavle Konrinanima, poto
je nova spoznaja mnogima zavrtela mozak, kao to se obino
deava. Inflacija nema niega zajednikog sa vrstom spo1

169

ivu pripadnost toj odreenoj linosti. Svest koja je

samo lina naglaava sa izvesnom straljivou prava
na vlasnitvo nad svojim sadrajima i pokuava na
taj nain da stvori celinu. A svi oni sadraji koji ne
odgovaraju ovoj celini, ili se previaju i zaboravljaju
ili potiskuju i odriu. I ovo je neka vrsta samo vaspi
tanja, ali previe samovoljna i isuvie nasilna. Mora
se isuvie opteljudskog rtvovati na raun idealne
slike, koju bi ovek eleo da postigne. Stoga su ovakvi
individualni ljudi vrlo osetljivi, jer im se isuvie
lako deava neto to im privodi u svest poneki ne
poeljni deo njihovog stvarnog (individualnog) ka
raktera.
Ovaj, esto sa mnogo truda stvoreni iseak iz
kolektivne psihe, oznaio sam kao persona. Re per
sona je za ovo zaista pogodan izraz, jer persona je
prvobitno bila maska koju je nosio glumac i koja je
oznaavala ulogu u kojoj je on nastupao. Naime, ako
se usudimo da preduzmemo tanije diferenciranje
onoga to vai kao lini i kao bezlini psihiki mate
rijal, onda se ubrzo nalazimo u velikoj nedoumici,
znaje, ve samo sa injenicom da nova spoznaja moe ovla
dati slabom pameu u tolikoj meri da ovek vie nita drugo
ne uje i ne vidi. On je njom hipnotisan i veruje da je upravo
otkrio reenje zagonetke postojanja. Ovaj proces je tako opta reakcija, da ve u Postanju (Prva knjiga Mojsijeva) 2,17
jedenje s drveta od znanja dobra i zla predstavlja smrtni
greh. Svakako da oveku nee biti odmah neposredno jasno,
zato neto vie svesnosti, praeno samouzdizanjem, treba da
predstavlja tako opasnu stvar. Postanje predstavlja privoe
nje u svest kao krenje tabua, kao kada se kroz spoznaju
greno prekorai presveta granica. Smatram da postanje ima
prava utoliko to je svaki korak ka veoj svesnosti neka vr
sta prometejske krivice kroz spoznaju se u neku ruku
krade vatra bogovima, tj. neto to je bilo sopstvenost nesvesnih sila biva istrgnuto iz ovog prirodnog spoja i podre
eno samovolji svesti. Covek, koji je uzurpirao novo sazna
nje, doivljava promenu ili proirenje svesti, zbog ega ova
vie ne lii na svest njegovih blinjih. On se, dodue, uzdigao
iznad tadanjeg ljudskog (biete kao Bog), ali se tako i od
vojio od ljudi. Patnja zbog ove usamljenosti je osveta bo
gova on vie ne moe da se vrati ljudima. On je, kako
mit kazuje, prikovan na pustim liticama Kavkaza, naputen
od bogova i ljudi.

170

poto o sadrajima persone u osnovi uzev moramo

rei isto ono to smo kazali o kolektivno nesvesnom,
naime da je svuda prisutna. Zahvaljujui okolnosti
da je persona vie ili manje sluajni ili namernd iseak iz kolektivne psihe, moemo poverovati zabludi
da personu in toto smatramo neim individualnim;
ona je, meutim, kako ve ime kae, samo maska ko
lektivne psihe, [maska koja simulira individualnost,
koja ini da i drugi i ona sama veruje da je indivi
dualna, dok je ipak samo igrana uloga u kojoj govori
kolektivna psihaj
Ako analiziramo personu, onda skidamo masku i
otkrivamo da je ono to je izgledalo individualno u
osnovi kolektivno, da je, drugim recima, persona sa
mo maska kolektivne psihe. U osnovi uzev persona
nije nita stvarno. Ona je kompromis o tome kako
pojedinac u drutvu izgleda. On uzima jedno ime, sti
e titulu, zastupa ustanovu i predstavlja ovo ili ono.
To je naravno u izvesnom smislu stvarno, ali u od
nosu na individualnost dotinog deluje kao sekun
darna stvarnost, kao kompromisna tvorevina u ijem
su formiranju ponekada drugi mnogo vie uestvo
vali nego on sam._Persona je privid, dvodimenzionalna stvarnost, kako bi se u ali moglo rei.
Bilo bi nepravino ostaviti injenice u ovom sta
nju izlaganja, bez istovremenog priznanja da u spe
cifinom izboru i u definiciji persone ve lei neto
individualno i da je Sopstvenost (selbst), tj. ona prava
individualnost, uprkos iskljuivog identiteta svesnog
Ja sa personom, ipak uvek prisutna i, ako ne di
rektno, onda indirektno primetna. lako je svest Ja
identina sa personom ojiom kompromisnom for
macijom sa kojom se pojedinac pojavljuje pred ko
lektivom i tako igra neku ulogu ipak nesvesna
Sopstvenost ne moe biti potisnuta u tolikoj meri da
se uopte ne primeuje. Njen uticaj se pojavljuje u
posebnoj vrsti kontrasnih i kompenzatornih sadraja
nesvesnog. isto lini stav svesti podstie reakcije
od strane nesvesnog, koje, pored linih potisnutih sa
draja, sadre zaetke individualnog razvitka ispod
plata kolektivnih fantazija. Pomou analize lino ne171

svesnog privodi se u svest i kolektivni materijal isto

vremeno sa elementima individualnosti. Svestan sam
da je ovaj rezultat nerazumljiv onome ko nije upo
znat sa mojim shvatanjima i mojom tehnikom, a po
sebno neshvatljiv onom ko je nauio da nesvesno posmatra sa ugla Frojdove teorije. Ali ako se italac se ti
mog primera studentkinje filozofije, onda pomou ovog moe stvoriti predstavu o onome to podrazumevam pod mojom formulacijom. U poetku terapijskog
postupka pacijentkinja nije bila svesna injenice da
je njen odnos prema ocu bio u stvari vezanost za
oca i da je ona stoga traila oveka slinog ocu, koga
je onda doekala svojim intelektom. Ovo po sebi ne
bi bio promaaj da njen intelekt nije imao svojstveni
protesni karakter, karakter koji se, na alost, esto
sree kod ena intelektualki. Jedan ovakav intelekt
stalno trai da kod drugog dokae neku greku, oso
bito voli da bude kritian sa istovremeno istaknutom
neprijatnom linom notom, a ipak eli da se smatra
objektivnim. Ovo redovno mukarcima kvari raspo
loenje naroito kada ova kritika pogaa ranjivu taku koja bi se, u korist uspene diskusije, trebala izbegavati. Ali osobenost ovog enskog intelekta je da
na nesreu manje insistira na uspenoj diskusiji ve
mnogo pre trai slaba mesta, da bi se onda za njih
zakaio i time iritirao mukarca. Vrlo retko je ovo'
svesna namera,* ve mnogo pre nesvesni cilj da sei
mukarac prisili da pokae svoju nadmonot i da se
na ovaj nain uini dostojnim divljenja. Po pravilu
mukarac ne primeuje da treba da uskoi u ulogu
heroja i ovo peckanje nalazi tako neprijatnim da
ubudue izbegava susret sa takvom damom. Konano
njoj preostaje samo onaj mukarac koji od poetka
odgovara manjom kartom i stoga nije za divljenje.
Ovde je, naravno, moja pacijentkinja imala mno
go materijala za razmiljanje, poto nije imala pojma
o itavoj ovoj igri. Osim toga trebalo je da sagleda
jo i realan roman, koji se jo od detinjstva odigravao
izmeu nje i njenog oca. Odvelo bi nas isuvie da* Primedba gl. urednika: ovde je re o nesvesnom
Animusu.'

172

leko ako bi ovde iscrpno trebalo da opiem kako se

ona ve vrlo rano nesvesno i sa suoseanjem pove
zala sa onom zasenenom oevom stranom koja je bi
la okrenuta od majke i na taj nain se daleko iz
nad njenog uzrasta suprotstavljala majci kao rivalka. Sve je ovo bio sadraj analize lino nesvesnog.
Kako me ovo ve iz profesionalnih razloga nije smelo
da iritira, neizbeno sam postao heroj i otac-ljubavnik. Takoe i prenos je na prvom mestu bio sadraj
lino nesvesnog. Moja herojska uloga je bila ist pri
vid i, kao to sam ja na ovaj nain postao samo fan
tom, tako je ona igrala njenu tradicionalnu ulogu pre
mudre, odrasle majke-erke-ljubavnice koja sve ra
zume, samo jednu ulogu, personu iza koje je lealo
skriveno njeno stvarno i pravo bie, njena individu
alna Sopstvenost. Ukoliko se ona na prvom mestu sa
svim identifikovala sa njenom ulogom, uopte nije
bila svesna same sebe. Ona je jo uvek bila u magli
njenog infantilnog sveta i jo uopte nije bila otkrila
pravi svet. Ali, u istoj meri u kojoj je kroz analizu
postala svesna prirode svog prenosa, javili su se i oni
snovi o kojima sam govorio u I poglavlju. Ovi snovi
su doneli delove kolektivno nesvesnog, sa im se ras
pao i njen infantilni svet a time i herojska igra. Ono
je dola sebi i prihvatila sopstvene stvarne moguno
sti. Na ovaj nain obino protie najvei broj slua
jeva, koji su u znatnoj meri dovoljno analizovani. Da
se svest njene individualnosti vremenski podudara
upravo sa oivljavanjem arhaine slike boga, ni u
kom sluaju nije samo usamljena koincidencija, ve
vrlo est dogaaj koji, po moni miljenju, odgovara
nesvesnoj zakonomernosti.
Posle ovog udaljavanja vratimo se naem zapo
etom razmatranju.
Kada se ukinu lina potiskivanja, tada izranjaju
meusobno stopljeni, individualnost i kolektivna psi
ha i zamenjuju prethodno potisnute, line fantazije.
Fantazije i snovi koji se javljaju od sada poprimaju
neto drugaiji izgled. Nesumnjivi znak kolektivnih
slika izgleda da je kosminost, naime vezivanje
snenih i fantastinih slika za kosmike kvalitete, kao
173

to su vremenska i prostorna beskonanost, enormna

brzina i rasprostranjenost kretanja, astroloke po
vezanosti, telurska, lunarne i solarne analogije, bitne
telesne izmene proporcija itd. Takoe i jasno korienje mitolokih i religijskih motiva u snu ukazuje
na aktivnost kolektivno nesvesnog. Kolektivni elemenat vrlo esto se najavljuje pomou udnovatih simp
toma, npr. u snu ovek leti kroz vasionu kao kometa,
on je zemlja ili sunce, ili zvezde, ili je izvanredno
veliki ili patuljasto mali, ili je umro, ili na nepozna
tom mestu, samom sebi stran, zbunjen ili sumanut
itd. Isto tako se javlja oseanje dezorijentacije, nesvestice i si. zajedno sa simptomima inflacije.
Obilje mogunosti kolektivne psihe deluje zaslepljujue i zbunjujue. Sa raspadom persone nailazi
oslobaanje upravljane fantazije, koja nije na izgled
nita drugo do specifina delatnost kolektivne psihe.
Ova delatnost privodi sadraje u svest o ijem se po
stojanju prethodno nije ni slutilo. Ali u onoj meri u
kojoj raste uticaj kolektivno nesvesnog, gubi svest
svoju vodeu ulogu. Neprimetno svest postaje ono to
je voeno, poto postepeno vodstvo preuzima nesvestan i bezlian proces. Tako se svesna linost nepri
metno, kao jedna izmeu ostalih figura pomera na
ahovskoj tabli nevidljivog igraa. A igra je taj koji
odluuje u sudbonosnoj partiji, a ne svest i njena
namera. Na ovaj nain je u prethodno pomenutom
primeru dolo do oslobaanja od prenosa, koje je svesno izgledalo nemogue.
2

Nastajanje ovog procesa je neizbeno, svuda gde

je neophodno da se izae iz prividno nereive teko
e. Naglaavam da, ova neophodnost samo po sebi
razumljivo, nije prisutna u svim sluajevima neuro
za time to moda kod veine pre svega dolazi u ob
zir uklanjanje trenutnih tekoa prilagoavanja. Te
ki sluajevi se svakako ne mogu izleiti bez dubljih
Nije suvino napomenuti da se kolektivni elementi ni
u kom sluaju ne javljavu samo u ovom stadijumu analiti
kog postupka. Ima razliitih situacija u kojima dolazi do
izraaja aktivnost kolektivno nesvesnog. Ali ovde nije mesto da se ulazi u razjanjavanje ovih preduslova.
2

174

karakternih izmena, odnosno promene stavova. U

najveem broju sluajeva prilagoavanje realnosti
zahteva toliko rada da dugo vremena uopte ne do
lazi u obzir prilagoavanje prema unutra, na kolek
tivno nesvesno, Ali ako ovo prilagoavanje prema
unutra postane problem, onda se iz nesvesnog javlja
svojstvena, neodoljivajprivlanosj;, koja bitno uplivie
na svesni ivotni pravac. Prevaga nesvesnog uticaj a
je zajedno sa tim skopanim raspadom persone i sma
njenjem vodee snage svesti, stanje psihikog pore
meaja ravnotee, koji se u sluaju analitikog tret
mana postie vetaki sa namerom lekara da otkloni
tekoe koje zadravaju dalji razvitak. Naravno da
postoji beskrajno mnogo prepreka koje se mogu sa
vladati pomou dobrog saveta, neto moralne podr
ke, pomou uvida ili neto dobre volje od strane pa
cijenta. Na taj nain mogu se postii i vrlo lepi te
rapijski uspesi. Ne retko postoje sluajevi gde ovek
o nesvesnom uopte nema ta da kae. Ali ima i te
koa ije se zadovoljavajue reenje uopte ne moe
sagledati. Ako u ovim sluajevima pre terapijskog
postupka ne doe do psihikog poremeaja ravnotee,
tada e ovaj sigurno nastupiti u toku postupka i to
vrlo esto bez nekog aktivnog udela lekara. Cesto
izgleda tako kao da su ovi pacijenti samo ekali na
pouzdanog oveka da bi, preputajui sebe, mogli da
klonu. Ovakav gubitak ravnotee u principu je slian
psihotinom poremeaju, to jest on se od poetnog
stadij uma duevne bolesti razlikuje samo po tome
to u daljem toku vodi u ozdravljenje, dok onaj drugi
vodi u sve vee pustoenje. To je stanje panike, pre
putanja pred na izgled beznadenim zapletom. Naj
ee ovom prethode oajniki voljni napori da se
ovlada tekoama i tada dolazi do sloma u kome pro
pada do tada vodea volja. Ovim putem osloboena
energija nestaje iz svesti i u neku ruku prelazi u ne
svesno. injenica je da se u ovakvim trenucima jav
ljaju prvi znaci nesvesne delatnosti. (Ukazujem na
primer duevno bolesnog mladia). Oigledno da je
energija koja je napustila svest oivela nesvesno. Ne
posredna posledica je promena svesnog stava. Lako
175

se moe predstaviti da je u sluaju pomenutog mla

dia jedan jai mozak onu viziju zvezda mogao shva
titi kao spasonosno otkrovenje a ljudski bol mogao
sagledati sub speciae aeternitatis, i tako uspeno po
vratiti izgubljenu prisebnost.
Na ovaj nain bila bi otklonjena na izgled ne
savladiva prepreka. Stoga gubitak, ravnotee posmatram kao neto svrsishodno, poto ovaj zamjenjuje,
zakazujuu svest pomou automatske i instinktivne
delatnosti nesvesnog, iji je cilj uspostavljanje nove
ravnotee koju i postie pod pretpostavkom da je
svest kadra da asimiluje sadraje koje produkuje ne
svesno, to jest da ih shvati i obradi. Ako se nesvesno
jednostavno probije u svest, onda dolazi do psihotinog stanja. U sluaju da ne moe potpuno da se pro
bije i da dostigne razumevanje, onda nastaje konflikt
koji paralie svaki napredak. Sa pitanjem razumevanja kolektivno nesvesnog dospevamo do znatnih te
koa, koje su predmet razmatranja u sledeem po
glavlju.
3

Theodore Flournov, Automatisme teleologique antisuicide; un cas de suicide empeche par une hallucination. U:
Archives de Psychologie, VII, 1908, S. 113137; i Jung,
Psychologie der Dementia praecox, 1907, S. 174, Ges. Werke,
Bd. 3, Par. 304.
a

176

IV
POKUAJI OSLOBAANJA INDIVIDUALNOSTI
IZ KOLEKTIVNE PSIHE
A. REGRESIVNO USPOSTAVLJANJE PERSONE

Slom svesnog stava nije mala stvar. To je uvek

smak sveta u malome, kada se sve ponovo vraa u
poetni haos. Covek se osea kao da je izdan, dezorijentisan, amac bez krme, preputen udi elementar
noga. Tako bar izgleda. U stvarnosti, meutim, ovek
je upao u kolektivno nesvesno, koje onda preuzima
vodstvo. Moglo bi se navesti nekoliko primera u ko
jima se u kritinom momentu javila spasonosna
misao, vizija, unutranji glas, sa bezuslovnom ubedljivou, dajui ivotu nov pravac. Moda bi se
moglo navesti isto toliko primera gde je slom znaio
katastrofu, koja je unitila ivot, poto se u ovakvim
trenucima formiraju i utvruju bolesna ubeenja, ili
se rue ideali, to je isto tako loe. U prvom sluaju
nastaje psihika nastranost ili psihoza, u drugom sta
nje dezorijentacije ili demoralizacije. Ali ako nesvesni
sadraji dospeju i u svest i ispune je svojom skoro
strahovitom ubedljivou, onda se postavlja pitanje
kako e na to reagovati individua. Da li e je savla
dati ovi sadraji? Ili, da li e samo verovati u njih?
Ili e ih odbaciti? (Izostavljam idealan sluaj kriti
kog razumevanja). Prvi sluaj znai paranoju ili i
zofreniju. Drugi sluaj postaje udak-prorok ili
infantilno stvorenje koje se izdvaja iz ljudske kul12 Jung, Odabrana dela, II

177

turne zajednice. Trei sluaj znai regresivno uspo

stavljanje persone. S obzirom na ovakvu formulaciju
i koja zvui vrlo tehniki, italac s pravom nasluuje
da se radi o komplikovanoj psihikoj reakciji, koja
se moe posmatrati tokom analitike terapije. Ali bila
bi zabluda da se ovakvi sluajevi sreu samo u okvi
rima psihikog terapijskog postupka. Ovaj proces se
isto tako dobro a esto jo i bolje moe posmatrati u
drugim ivotnim situacijama nego ba u psihikom
terapijskom postupku, naime u s\}im onim ivotnim
tokovima gde je linost iz temelja uzdrmao neki udar
sudbine. Nemile sudbine ima svako, ali to su najee
rane koje zaceljuju ne ostavljajui za sobom osaka
en ja. Ovde se radi o destruktivnim doivljajima, koji
mogu oveka da sasvim slome ili bar da ga trajno
obogalje. Uzmimo za primer poslovnog oveka koji
je isuvie rizikovao i zbog toga bankrotirao. Ako se
od ovog deprimiraj ueg iskustva ne obeshrabri ve
nepokolebljivo zadri svoju smelost, moda spasono
sno priguenu, onda je rana zarasla bez osakaenja
jedinke. Ah ako se skrha i odrekne svih daljih smelijih poduhvata i pokua da svoju socijalnu reputa
ciju ponovo s naporom skrpi u okvirima znatno ogra
nienije linosti, obavljajui nesamostalni posao, na
kakvom siunom poloaju koji je, nesumnjivo, da
leko ispod nivoa njegovih mogunosti, i to sa men
talitetom uplaenog deteta, onda je on, tehniki re
eno, svoju personu regresivnim putem ponovo uspo
stavio. Usled straha on je skliznuo na raniji stupanj
razvitka njegove linosti, on se smanjio i daje utisak
kao da stoji pred kritikim doivljajem, ali potpuno
nesposoban i da pomisli na ponavljanje jednog tak
vog smelog preduzea. Moda je ranije vie hteo nego
to je mogao da sprovede, sada se vie ne usuuje ni
ono za ta je zapravo sposoban.
Ovakvi doivljaji se sreu na svim ivotnim pod
rujima u svim moguim oblicima, zbog toga i tokom
psihikog terapijskog postupka. I ovde se radi o pro
irenju linosti, o usuivanju spoljne ili unutranje
prirode. U emu se sastoji kritiki doivljaj u tera
pijskom postupku, to pokazuje primer nae student178

kinje filozofije: to je prenos. Kao to sam ve pret

hodno napomenuo pacijent moe nesvesno da sklizne
i preko grebena prenosa; u ovom sluaju on ne po
staje doivljaj, i u sutini nije se desilo nita bitno.
Lekar bi, prirodno, ve iz iste ugodnosti poeleo ovakve pacijente. Ali ako su pacijenti inteligentni oni
ve sami otkrivaju postojanje ovog problema. Ako
u tom sluaju lekar, kao u pomenutom primeru, bude
podignut na stepen oca-ljubavnika i shodno tome se
u odnosu na njega usmeri poplava zahteva, onda on
mora da smisli naine i sredstva kako da doeka ovu
navalu a da, s jedne strane, i njega ne zahvati ta
bujica a, s druge, da pacijent ne pretrpi neku tetu.
Naime, nasilno prekidanje prenosa moe prouzroko
vati potpuni pad u prethodno stanje i pogoranje,
zbog ega se ovom problemu mora prii sa vrlo mno
go takta i obazrivosti. Sledea mogunost je nada da
e vremenom ova besmislica prestati sama od
sebe. Sigurno da vremenom jednom ipak sve prestaje,
ali ovakvo vreme moe trajati vrlo dugo i tekoe
mogu biti nepodnoljive za obe. strane, tako da u ovakvim sluajevima radije odmah ne treba raunati
sa pomonim faktorom vreme.
Daleko bolji instrument za suzbijanje prenosa
izgleda da prua Frojdova teorija neuroza. Pacijento
va zavisnost se objanjava kao infantilno seksualni
zahtev, koji se nalazi umesto razumne primene sek
sualnosti. Slinu prednost prua i Adlerova teorija,
koja prenos objanjava kao infantilnu nameru moi i
kao tendenciju osiguravanja. Obe teorije tako do
bro odgovaraju heurotskom mentalitetu, da se svaki
sluaj moe istovremeno objasniti obema teorijama.
Ova zapravo vrlo udnovata injenica, koju mora pot
vrditi svaki onaj ko je bez predubeenja, moe se
zasnivati samo na injenici da su Frojdova infantil
na erotika i Adlerova tendencija moi jedna te
ista stvar, sasvim nezavisno od sukoba miljenja iz1

1912.

Adler,

Uber den nervbsen Charakter, Wiesbaden,

Up. primer ovakvog sluaja u: Uber die Psvchologie

des Unbevmssten.
8

179

meu Frojdove i Adlerove kole. To je zapravo deo

nesavladane i u prvom momentu nesavladive, prvo
bitne nagonske prirode, koja izbija na videlo u fe
nomenu prenosa. Arhaini oblici fantazije, koji po
stepeno dostiu povrinu svesti, nisu nita drugo do
dalji dokaz ove injenice.
Uz pomo obe teorije moe se pokuati da se pa
cijentu objasni kako su infantilni, kako su nemogui
i kako su apsurdni njegovi zahtevi i konano on e
se, moda, ak povui na razumne postavke. Ali moja
pacijentkinja nije jedina koja to nije uinila. Tano
je da lekar sa ovim teorijama moe da sauva svoj
lik i da se, sa vie ili manje ovenosti, izvue iz ne
prijatne situacije. Stvarno ima pacijenata za koje
se ne isplati neki vei utroak (ili izgleda da se ne
isplati), ali ima i sluajeva gde ovakav postupak upra
vo znai besmisleno oteenje pacijentove due. U
sluaju moje pacijentkinje oseao sam neto slino
i stoga sam odbacio moje racionalistike pokuaje,
da bih svakako sa loe prikrivenim nepoverenjem
prirodi dao mogunost da koriguje svoju sopstvenu
besmislicu (kako je meni izgledalo). Kao to je pomenuto, ovom prilikom sam upoznao neto neobino
vano, naime postojanje nesvesne samoregulacije.. Ne
svesno moe ne samo da eli ve i da se odrekne
svojih sopstvenih elja. Ovo, za integritet linosti vrlo
vano saznanje, ostaje nepoznato onome ko se za
ustavi pred konstatacijom da se radi o istom infantilizmu. On e se vratiti sa praga svog saznanja i sebi
rei: 'Sve je bilo besmislica. Ja sam psihiki bolesni
fantast, kome je najbolje da pokopa ili odbaci ne
svesno i sve ono to je u vezi sa tim.' On e smisao
onog to je toliko eleo shvatiti kao infantilnu bes
mislicu. On e shvatiti da je njegov zahtev bio apsur
dan, on e doi do tolerancije samog sebe i do rezig
nacije. Sta moe da uini? On e se pred konfliktom
okrenuti i vratiti i, ukoliko je to mogue, regresivno
uspostaviti svoju potresenu personu, uz gubitak svih
onih nadanja i oekivanja koja su nabujala tokom
prenosa. Na taj nain on e biti manji, ogranieniji i
racionalniji nego to je bio pre toga. Ne moe se rei
180

da je ovakav ishod eo ipso nesrea za sve ljude, po

to ima isuvie mnogo onih koji zbog svoje notorne
nesposobnosti bolje slue u racionalistikom sistemu
nego u slobodi. Ovo poslednje spada u neto tee stva
ri. Onaj ko moe da podnese ovaj ishod, taj se moe
sloiti sa Faustom koji kae:
Krug ovog sveta poznat mi je dosta
No pogled preko zakren ml osta
Tek luda tamo kilji, mati vina
Vrh oblaka da nae sebi slina!
Stoj vrsto, pa se ovde ogledaj.
Sposobnim nem nije ivot taj.
Za venou i emu enja ta,
Sto spozna i uhvatiti se da.
Zemaljskih dana tako proi rok!
Nek dusi krue, ti svoj slijedi tok.. .

Ovo reenje bi bilo sreno kada bi nekom stvar

no uspelo da se nesvesnog otrese u tolikoj meri da
mu se energija smanji do nedelotvornosti. Shodno is
kustvu esvesnom se samo delimino moe oduzeti
energija^ ono ostaje stalno aktivno, jer ne samo da
sadri ve je ak i J^zvor libida iz kog nam pritiu
psihiki elementi. Stoga bi bila varka verovati da bi
se nekom tako rei maginom teorijom ili metodom
nesvesnom mogao konano oduzeti libido i na taj na
in u neku ruku ga iskljuiti. Covek moe jedno vre-*
me da se preda ovoj iluziji, da bi jednog dana morao:
da kao Faust kae:
Al sad toga aranja prepun je zrak
I zalud izbei kua mu svak.
Dok dan vedro, razumno moe ti pro,
U sablasne sne e te uplesti no.
Kad radostan s livade vraa se tko,
Sad zakreti ptica. Sto kreti? Zlo!
Od zore do mraka praznoverje to
Nametljivo plai, opominje.
Sami, u strahu tu stojimo mi,
Dver kripi, a nlko ne ulazi.
4

* Faust II, 5. in, 4. scena.

L. c.

181

Niko ne moe svojevoljno da nesvesnom oduzme

delotvornu snagu. U najboljem sluaju ovek moe da
se zavarava. To je kao to Gete kae:
Kad me uho ulo ne bi,
Srce bi me osealo u sebi.
Preobraena mogu do,
Koristit svoju stranu mo.

Ima samo jedno to se uspeno suprotstavlja ne

svesnom, a to su_spoljne neosporne nevolje. (Ko ne
to vie zna o nesvesnom taj e i iza spoljanjih ne
volja sagledati ono isto lice koje ga je prethodno
gledalo iznutra). Unutranja nevolja moe se preobra
ziti u spoljanju i sve dok postoji stvarna, a ne samo
poza, spoljanja nevolja, obino je neaktivna psihika
problematika. Zbog toga Mefisto Faustu, kome su
odvratne lude maije, daje savet:
Jest! Bez novca, bez arolije
Bez lekara to sredstvo moe stei:
Izii samo odmah u polje
I poni na njemu kopati i ei,
Ti smisao svoj, a i sebe sama,
U sasvim uskim dri granicama.
Jednolikom se hranom samo hrani,
Ko marva ivi s marvom; a njivu gnoji sam,
Onog to anje, nek te ne bude sram!*

Kao to je poznato ne moe se glumeti jedno

stavan ivot i zbog toga se ni pomou oponaanja ni
kada ne moe nadoknaditi odsustvo problema jedno
stavnog ivota, preputenog sudbini. Ne onaj ko u
sebi ima mogunost, ve mnogo pre onaj ko u sebi
sadri nunost ovakvog ivota bie na ovo primoran
ve svojom prirodom i zatvorenih oiju e proi pored
ovde nabaenog problema, jer sagledavanje istog prevazilazi njegovu mo shvatanja. Ali ako moe da sa
gleda Faustov problem, onda mu je ve zatvoren izlaz
* L. c.
Faust I, 6. scena. (Prevod citiranih delova Fausta: Tito
Strozzi Prim. prev.).

182

u jednostavni ivot. Sigurno da ga niko ne spre

ava da se preseli na selo u dvosoban stan, da rilja
po vrtu i jede sirovu repu. Ali njegova dua e se
smejati ovoj obmani. Samo ono to je ovek stvarno,
ima lekovitu mo.
Regresivno uspostavljanje persone je ivotna mo
gunost samo onda kada neko za kritini neuspeh
svog ivota ima da zahvali sopstvenoj nadmenosti.
Sa smanjenjem svoje linosti on se vraa na, za njega,
odgovarajuu meru. U svakom drugom sluaju rezig
nacija i umanjivanje'samog sebe predstavlja izbegavaiija koja se stalno mogu odrati samo sa doivot
nom neurotskom patnjom. Posmatrano sa svesnog as
pekta dotinog neurotiara, njegovo stanje svakako
ne izgleda kao izbegavanje, ve mnogo pre kao ne
mogunost da se uhvati u kotac sa problemom. On
je po pravilu sam, i ,u dananoj kulturi malo ili ni
ta mu ne dolazi u susret spremno da pomogne; ak
mu i psihologija prvo suprotstavlja reduktivna shvatanja, time to upravo podvlai neminovan arhaini
infantilni karakter tih prolaznih stanja i na taj nain
ih ini neprihvatljivim. Njemu ne pada na pamet da
lekarska teorija moe sluiti i tome da lekar vie ili
manje elegantno izvue glavu iz ome. Zbog toga
ove reduktivne teorije tako izvanredno odgovaraju
sutini neuroze, poto su korisne i samom lekaru.

B. IDENTIFIKACIJA SA KOLEKTIVNOM PSIHOM

Druga mogunost bila bi identifikacija sa kolek

tivnom psihom. To bi bilo istoznano sa prihvatanjem
inflacije, ali sada dignute na stepen sistema, to jest,
ovek biva sreni posednik te velike istine, koju treba
jo otkriti, konane spoznaje koja znai spasenje-naroda. Ovaj stav ne mora da bude sumanutost veliine
u direktnom-obliku, ve sumanutost veliine u pozna
tom ublaenom obliku reformatorstva, prorotva i
muenitva. Slabi duhovi koji, kao to je esto sluaj,
raspolau sa utoliko veom merom sujete, astoljublja
183

i neumesne naivnosti, izloeni su ne maloj opasnosti

da podlegnu ovom iskuenju. Otvaranje pristupa ko
lektivnoj psihi znai za individuu obnavljanje ivota,
svejedno da li se ovo obnavljanje doivljava kao pri
jatno ili neprijatno, ovek eli da zadri ovo obna
vljanje; jedan zbog toga to se na taj nain poveava
njegovo oseanje ivljenja, drugi zato to obeava
bogati porast njegovog saznanja, trei stoga to je
otkrio klju preobraaja njegovog ivota. Zbog toga
niko od njih ne eli da se okani velikih vrednosti
koje lee pokopane u kolektivnoj psihi, stremei da
na bilo koji nain novosteeni prikljuak vrsto spoji
sa praosnovama ivota. Identifikacija izgleda da je
ovome najblii put, poto rasplinjavanje persone u
kolektivnoj psihi formalno poziva na to da se ovek
sjedini sa ovim ponorom i da se nepovratno stopi sa
njom. Ovaj deli mistike je svojstven svakom boljem
oveku, kao to je svakom uroena enja za maj
kom, kao pogled unatrag k izvoru iz koga se nekad
poteklo.
7

Kao to sam ranije iscrpno pokazao u regresiv

noj enji, koju, kao to je poznato, Frojd shvata kao
infantilnu fiksaciju ili kao incestuoznu elju, lei
posebna vrednost i posebna neminovnost koja je, npr.
u mitovima podvuena na taj nain da je upravo naj
jae i najbolje jednog naroda, naime njegov junak,
onaj koji poputa regresivnoj enji i namerno se
uputa u opasnost da ga proguta monstrum materin
ske praosnove. Ali on je junak samo stoga to ne
doputa da bude konano progutan, ve pobeuje
monstrume, i to ne samo jednom ve vie puta. Tek .
iz poraza kolektivne psihe proistie prava vrednost,
osvajanje blaga, nepobedivog oruja, magijskog zaOvde bih eleo da podsetim na Kan tovu interesantnu
napomenu: u njegovim Vorlesungen iiber Psvchologie, (Leipzig, 1889) ukazuje na dragocenost koja lei u polju tamnih
predstava, a koja predstavlja duboki ponor ljudskih spoznaja,
koji nikada neemo dostii. Ova dragocenost je, kao to sam
to iscrpno pokazao u mojoj knjizi Wandlangen und Svmbole
der Libido (Novo izdanje: Symbole der Wandlung, 1952, Ges.
Werke, Bd. 5), zbir iskonskih slika u kojima je investiran li
bido, ili, bolje reeno, koje su samopokazanje libida.
7

184

titnog sredstva ili bilo kakvih drugih eljenih doba

ra izraenih u mitu. Stoga onaj ko se identifikuje sa
kolektivnom psihom mitski izraeno: ko pusti da
ga proguta monstrum i u njoj se raspline, on je
dodue priao blagu koje uva adaja, ali krajnje
nedobrovoljno i na svoju veliku tetu.
Svakako da niko ko je svestan kominosti ove
identifikacije, nee imati hrabrosti da je izdigne do
principa. Ali opasno u ovome je tb to mnogima ne
dostaje neophodnog humora ili to zakazuju upravo
na ovom mestu: njih obuhvata patos, neka vrsta trud
noe znaaja, koja spreava svaku delotvornu samo
kritiku. Ne bih eleo da osporavam pojavu proroka
uopte, ali bih ipak opreza radi prvo posumnjao u
svaki pojedinani sluaj, poto je isuvie opasna
stvar da se ovek lakomisleno odlui da ga bez dalj
njega smatra pravim prorokom. Svaki pravi prorok
prvo se energino brani od nesvesnog nametanja ovakve uloge. Stoga tamo gde prorok nastaje za tren
oka, bolje je misliti na gubitak psihike ravnotee.
Pored mogunosti da se postane prorok mami i
druga suptilnija i na izgled legitimni ja radost, na
ime postati uenik nekog proroka. Ovo je za veliku
veinu upravo idealna tehnika. Njene prednosti su:
Odium dignitatis, naime natoveanska obaveza
proroka, postaje jedno utoliko slae otium indignitatis, ovek je nevredan, skrueno sedi kraj nogu
majstora i uva se sopstvenih misli. Duhovna tro
most postaje vrlina, ovek sme da se raduje suncu
tog bar poluboanskog bia. Arhaizam i infantilizam
nesvesne fantazije profitira bez sopstvenih trokova,
poto se sve obaveze prebacuju na majstora. Kroz
oboavanje majstora ovek na izgled ne primeujui i sam raste u visinu, a osim toga se velika istina
koju nije sam otkrio prima bar neposredno-iz
ruku majstora. Naravno, esto se uenici vezuju
jednim lancem ne iz ljubavi, ve iz razumljivog in
teresa da se pomou stvaranja kolektivnog odobra
vanja vrlo lako uvrste u sopstvenom ubeenju.
Ovo je identifikacija sa kolektivnom psihom koja
izgleda znatno preporuljivija; drugi ima ast da bu185

de prorok a sa tim i opasnu odgovornost. ovek je

samo uenik, ali s tim i saupravitelj velike dragocenosti, koju je majstor izvukao iz dubina. ovek osea
svu vrednost i teret jednog ovakvog poloaja i smatra
najviom dunou i moralnom neophodnou da ocrnjava sve one koji drugaije misle, da vrbuje prozelite i uopte da oveanstvu okai jedno svetio
isto onako kao da je i sam prorok. A to su upravo
oni koji su se sakrili iza na izgled skromne persone,
koji se, nadmeni, kroz identifikaciju sa kolektivnom
psihom iznenada pojavljuju na vidiku sveta. Jer kao
to je prorok iskonska slika kolektivne psihe, tako je
i njegov uenik jedna iskonska slika.
U oba sluaja kroz kolektivno nesvesno se uvlai
inflacija, tako da trpi tete samostalnost individual
nosti. Ali kako ni izdaleka sve individue ne poseduju
snagu samostalnosti, moda je fantazija uenika jo
ono ponajbolje to oni mogu postii. Uivanja u sa
tim skopanoj inflaciji su tada bar mala naknada za
gubitak duhovne slobode. Ne srne se takoe potceniti
da je ivot stvarnog ili uobraenog proroka pun pat
nji, razoarenja i odricanja, tako da hor uenika koji
peva Osana ima vrednost kompenzacije. To je sve
tako ljudski razumljivo da bi ovek morao da se udi
ako bi bilo kakva sudbina vodila preko i izvan toga.

D R U G I D E O

INDIV1DUACIJA

I
FUNKCIJA NESVESNOG
Postoji jedna unutranja odreenost i mogunost
da se prevaziu stupnjevi koji su opisani u prvom
delu. To je put individuacije. Individuacija znai: po
stati pojedinano bie, i ukoliko pod individualnou
podrazumevamo nau najintimniju, poslednju i neuporedivu jedinstvenost, postati svoja Sopstvenost
(Selbst). Zbog toga bi se individuacija mogla prevesti
i kao samoostvarenje ili kao samoispunjenje.
Razvojne mogunosti, o kojima je bilo rei u
prethodnim poglavljima, su u osnovi uzeto obesebljenja, naime samoodricanja u korist neke spoljne uloge
ili u korist nekog uobraenog znaenja. U prvom slu
aju Sopstvenost se povlai u pozadinu u korist so
cijalnog priznanja, u drugom u korist autosugestivnog
znaenja neke iskonske slike. U oba sluaja, dakle,
pretee kolektivno. Samoodricanje u korist kolektiv
nog odgovara socijalnom idealu; ono vai ak kao
dunost i vrlina, iako to moe dovesti i do egoistikih zloupotreba. Egoiste nazivaju samoivima to,
naravno, nema nieg zajednikog sa pojmom Sopstvenosti, kako ga ovde koristim. Nasuprot tome iz
gleda da samoostvarenje stoji u suprotnosti sa samoodricanjem. Ovaj nesporazum je opti, poto se pravi
nedovoljna razlika i izmeu individualizma i indivi
duacije. Individualizam je namerno isticanje i nagla
avanje navodne svojstvenosti nasuprot kolektivnih
obzira i obaveza. Individuacija, meutim, znai upra189

vo bolje i potpunije ispunjenje kolektivnih opredelje

nja oveka, poto dovoljno uzimanje u obzir svojstava
individue prua bolje mogunosti socijalnog uspeha,
nego kada se lina svojstva zapostavljaju ili ak po
tiskuju. Svojevrsnost individue ne treba shvatiti kao
heterogenost njene supstancije ili njenih komponen
ti, ve mnogo pre kao svojstveni odnos meavine ili
kao postepenu razliku diferenciranja funkcija i spo
sobnosti, koje su po sebi i za sebe univerzalne. Svako
ljudsko lice ima nos, dva oka itd., ali ovi univerzalni
faktori su varijabilni i ova varijabilnost je ono to
omoguava individualna svojstva. Stoga individuacija
moe znaiti samo psiholoki razvojni proces, koji is
punjava data individualna opredel jenja, drugim re
cima, od oveka stvara tog odreenog pojedinca, ka
kav je ve. Na taj nain ne postaje samoiv u sva
kodnevnom smislu, ve on samo ispunjava svoju svo
jevrsnost, to je, kao to je reeno, beskrajno razli
ito od egoizma ili individualizma.
Ukoliko je ovekova individua, kao ivo jedin
stvo, sastavljena od samih univerzalnih faktora, ona
je potpuno kolektivna i zato ni u kakvoj suprotnosti
prema kolektivu. Individualistiko naglaavanje svojevrsnosti stoga je u suprotnosti sa ovom osnovnom
injenicom ivog bia. Nasuprot tome individuacija
upravo tei ivom sadejstvu svih faktora. Ali kako
su ti, po sebi univerzalni faktori uvek prisutni samo
u individualnom obliku, njihovo potpuno uzimanje u
obzir dovodi do individualnog dejstva, koje se ne mo
e zameniti niim boljim, a najmanje individualiz
mom.
Svrha individuacije nije nita drugo do s jedne
strane oslobaanje Sopstvenosti iz pogrenog plata
persone, a s druge od sugestivne moi nesvesnih slika.
Iz do sada reenog trebalo bi da je postalo dovoljno
jasno ta psiholoki znai persona. Sto se tie druge
strane, naime dejstva kolektivno nesvesnog, tu se kre
emo u tamnom unutranjem svetu, koga je znatno
tee razumeti nego svakom pristupanu psihologiju
persone. Svako zna ta znai zauzeti slubenu pozu
ili igrati drutvenu ulogu, itd. Pomou persone o190

vek eli da izgleda kao onaj ili ona, ili se ovek rado
krije iza neke maske, pa ak izgrauje odreenu per
sonu kao zatitni bedem. Stoga problem persone ne
bi smelo da pravi posebne tekoe razumevanja.
Druga je stvar, meutim, shvatljivo izloiti one
suptilne unutranje procese, koji sugestivnom silom
zahvataju svest. O ovim dejstvima najbolje moemo
stei sliku uz pomo primera duevnih bolesnika,
stvaralakih inspiracija i religijskih preobraanja.
Izvanredan opis ovakve unutranje promene, za koji
bi se moglo rei da je prislukivao stvarnost, nalazi
se u knjizi H. G. Wels: Christina Albertas Father.'
Promene sline vrste opisane su i u vrednoj knjizi
Leon Daudet, L'Heredo. Obuhvatni materijal moe
se nai kod William James, Varieties oj Religious
Experience. Iako su u mnogim takvim sluajevima
prisutni spoljni faktori, koji ovu promenu ili nepo
sredno uslovljavaju ili su bar povod, ipak nije uvek
sluaj da spoljni faktor daje dovoljno objanjenja za
nastajanje promene linosti. Naprotiv, moramo pri
znati injenicu da promene linosti mogu nastati iz
subjektivnih, unutranjih razloga, miljenja i ubeenja, pri emu spoljni povodi ili ne igraju nikakvu
ili krajnje nebitnu ulogu. Ovo je tako rei pravilo
kod patolokih promena linosti. Oni sluajevi psiho
za koji predstavljaju jasnu i jednostavnu reakciju na
ruilaki, spoljni dogaaj spadaju u izuzetke, zbog
ega je za psihijatriju nasledna ili steena patoloka
nastrojenost bitni etioloki faktor. Isto vai i za ve
inu stvaralakih intuicija, poto ovek jedva da e
biti sklon da prihvati isto kauzalnu vezu izmeu ja
buke koja pada sa drveta i Njutnove teorije gravi
tacije. Isto tako se i sva ona religijska preobraanja,
koja se ne mogu dovesti u neposrednu vezu sa suge
stijom ili podraavanjem primera, zasnivaju na sa
mostalnim unutranjim procesima, iji tok dostie
kulminaciju u promeni linosti. Ovi procesi po pra2

London i New York, 1925.

Pari, 1916.
London i Cambridge, Mass., 1902.

191

vilu imaju osobitost da su pre svega potpragovni, tojest nesvesna zbivanja, koja samo postupno dostiu
do svesti. Momenat prodora svakako da moe biti i
iznenadan, ukoliko svest trenutno preplave tui i na
izgled neslueni sadraji. Za laike a i za onog koga
je ovo pogodilo to moe da izgleda tako, ali za znalca
nema ovakvih iznenadnosti. Naime, u stvarnosti ova
kav prodor se po pravilu priprema godinama, esto
je ovome posveeno pola ivota, a ve u detinjstvu se
mogu posmatrati svakakve udne stvari, koje esto
vie ili manje simbolino ukazuju na budui nenor
malni razvitak. Seam se npr. duevnog bolesnika
koji je odbijao hranu a vetakoj ishrani preko nosne
sonde davao sasvim neobian otpor. Bila je potrebna
ak narkoza da bi se uvela sonda. Naime, bolesnik je
na svojstven nain mogao tako rei da proguta jezik,
to jest da ga pritisne unazad u drelo, to mi je tada
bila sasvim nova i nepoznata injenica. U jednom od
lucidnih intervala saznao sam od bolesnika sledee:
kao mladi esto je razmiljao o tome kako bi mogao
da se ubije i onda kada bi ga spreavali na svaki mo
gui nain. Najpre je pokuao sa zadravanjem disa
nja dok je doao do zakljuka da u polusvesnom sta
nju ipak poinje da die. Stoga je prestao sa ovim
pokuajima i razmiljao kako bi ilo sa odbijanjem
hrane. Ova razmiljanja zadovoljavala su ga sve dotle
dok nije otkrio da mu se hrana moe uvesti kroz
nosnodrelnu duplju. Zbog toga je razmiljao o tome
kako bi se mogao zatvoriti ovaj pristup. Tako je do
ao na pomisao da jezik priljubi unazad. U poetku
mu to nije uspevalo zbog ega je zapoeo sa redovnim
vebama, tako da mu je uspelo da jezik proguta onako
kako se to ponekad nenamerno deava u narkozi, oi
gledno zbog potpune, vetake mlitavosti muskula
ture koreria jezika.
-Na ovaj udan nain mladi se pripremao za budu
u psihozu. Posle drugog uba ostao je neizleivo du
evno bolestan. Ovaj primer namesto mnogih drugih
pokazuje kako kasnije na izgled iznenadni upad stranih
sadraja niukom sluaju nije stvarno iznenadan, ve
naprotiv rezultat dugogodinjeg, nesvesnog razvitka.
192

Veliko pitanje je: u emu se sastoje nesvesni

procesi? I kako su nastali? Sve dok nisu svesni o
njima se, naravno, ne moe nita rei. Ponekad, me
utim, manifestu ju se delom kroz simptome, delom
kroz postupke, miljenja, afekte, fantazije i snove.
Oslanjajui se na ovakva posmatranja moemo izvui
indirektne zakljuke o svagdanjem poloaju i svag
danjem stanju nesvesnih zbivanja i razvitaka. Pri
tom se ovek ne srne prepustiti iluziji da se upoznala
stvarna priroda nesvesnih procesa. Mi nikada ne dospevamo dalje od tako rei kao-da . . .
U sr prirode ne prodire ni jedan duhovni
stvor, takoe ni u nesvesno. Znamo, meutim, da
nesvesno nikada ne miruje. Izgleda da je stalno ak
tivno, ak i kada spavamo, ipak sanjamo. Dodue, ima
veliki broj ljudi koji tvrde da po pravilu nikada ne
sanjaju, meutim, vrlo je verovatno da se oni samo
ne seaju svojih snova. ak je upadljiva injenica da
se ljudi koji govore u snu najee ili ne mogu setiti
sna skopanog sa govorom ili uopte injenice da su
neto sanjali. Sigurno da ne proe dan a da ne na
inimo neku govornu omaku, da se neega ne mo
emo setiti to je inae u drugim prilikama prisutno,
da nas ophrvava zlovolja kojoj ne znamo uzrok itd.
Ovo su simptomi nesvesne delatnosti koja nou po
staje direktno vidljiva u snovima, dok danju samo
ponekad probija branu koju postavlja svest.
Koliko dopire nae dananje iskustvo moemo
tvrditi da se nesvesni procesi nalaze u kompenzatornom odnosu prema svesti. Izriito koristim re kompenzatoran a ne re kontrastan, poto svest i ne
svesno nisu neophodno u meusobnoj suprotnosti, ve
se meusobno dopunjuju do odreene celine, do Sopstvenosti. Shodno ovoj definiciji Sopstvenost je svesnom Ja nadreena veliina. Ono ne obuhvata samo
svesnu ve i nesvesnu psihu i stoga je tako rei li
nost, to smo takodel Mogli bismo zamisliti da posedujemo parcijalne due. Tako npr. bez tekoa sebe
same moemo sagledati kao personu. Ali razjasniti
sebi ta smo kao Sopstvenost, prevazilazi nau mogu
nost predstavljanja, poto bi za ovu operaciju deo
13 Jung, Odabrana dela, II

193

morao da bude u mogunosti da shvati celinu. Takoe nema nade da dostignemo ni bar priblinu svesnost Sopstvenosti jer ma koliko mogli biti svesni,
uvek e biti prisutna neodreena i neodrediva koli
ina nesvesnog, koja spada u totalnost Sopstvenosti.
I tako Sopstvenost ostaje nama stalno nadreena ve
liina.
Nesvesna zbivanja koja kompenzuju svesno Ja
sadre sve one elemente koji su neophodni za samoregulaciju celokupne psihe. Na linom stupnju to su
u svesti jo nepoznati lini motivi, koji se javljaju u
snovima ili su to znaenja dnevnih situacija koje smo
prevideli, ili zakljuci koje nismo izveli, ili afekti
koje sebi nismo dozvolili, ili kritike koje smo sebi
utedeli. to ovek kroz samospoznaju i njoj odgo
varajuim postupcima postaje vie svestan sebe, tim
vie se gubi onaj na kolektivno nesvesnom naslagani
sloj lino nesvesnog. Na taj nain nastaje svest koja
vie nije sputana u lino osetljivom Ja-svetu, ve
uzima uea u daljem svetu, objekata. Ova ira svest
vie nije ono osetljivo, egoistino klupko linih elja,
strahovanja, nadanja i ambicija, koje moraju biti
kompenzovane pomou nesvesnih linih protiv-tendencija ili ak i korigovane, ve je to funkcija od
nosa skopana za objekt, svet, koja individuu premeta u bezuslovnu, obaveznu i neraskidivu zajednicu
sa svetom. Zapleti koji nastaju na ovom stupnju vie
nisu egoistini konflikti elja, ve tekoe koje se
tiu kako mene tako i drugihj U krajnoj liniji na ovom stupnju radi se o kolektivnim problemima, koji
stavljaju u pokret kolektivno nesvesno, poto im je
potrebna kolektivna a ne lina kompenzacija. Ovde
moemo doiveti da nesvesno produkuje sadraje koji
ne vae samo za dotinog pojedinca, ve i za druge,
ak za mnoge i, moda, za sve.
Elgoni, koji ive u praumama Elgona, objasnili
su mi da ima dve vrste snova: obian san malog o
veka i velika vizija koju ima samo veliki ovek,
npr. vra ili poglavica. U malim snovima nema ni
ega. Ali ako je neko sanjao veliki san, onda saziva
celo pleme da bi ga svima ispriao.
194

Otkud neko zna da li je njegov san veliki ili

>mali? On zna to na osnovu instinktivnog oseanja
znaajnosti. On je tako savladan utiskom da mu ne
pada na pamet da san zadri samo za sebe. On mora
da ga ispria, psiholoki ispravno pretpostavljajui da
je ovaj od znaaja za sve. Kolektivni san i kod nas
ima oseajno znaenje koje tera na saoptavanje i
prianje drugima. On proistie iz konflikta odnosa i
zbog toga se mora dovesti u svesni odnos, poto san
ovog kompenzuje a ne samo neku unutranju, linu
izopaenost.
Procesi kolektivno nesvesnog ne bave se samo sa
vie ili manje linim odnosima individue sa njenom
porodicom ili njenom daljom drutvenom. grupom,
ve i sa njenim vezama sa zajednicom sa ljudskom
zajednicom uopte.\ Sto je optiji i bezliniji uslov
koji izaziva nesvesnu" reakciju, tim e biti znaajnija,
neobinija i jaa kompenzatorna manifestacija. Ona
ne tera samo na privatno poveravanje, ve dovodi do
otkrovenja, spoznaje, pa ak prisiljava na preuzima
nje neke uloge.
Kako nesvesno kompenzuje odnose moe ilustrovati sledei primer: svojevremeno sam imao kao pa
cijenta jednog neto arogantnijeg gospodina. On je
zajedno sa mlaim bratom vodio radnju. Izmeu bra
e postojao je vrlo napet odnos, to je izmeu ostalog
bio jedan od bitnih uzroka neuroze mog pacijenta. Iz
podataka koje mi je dao pacijent nije mi bilo sasvim
jasno ta je bio stvarni razlog napetosti. Imao je sva
kakvih kritika u odnosu na brata, takoe nije dao ni
malo povoljnu sliku o njegovoj nadarenosti. Brat se
esto javljao u njegovim snovima, i to vazda u ulozi
Bizmarka, Napoleona ili Cezara. Njegova kua je iz
gledala kao Vatikan ili Jildic kiosk. Njegovo nesve
sno je oigledno imalo potrebu da bitno podigne rang
mlaeg brata. Iz toga sam zakljuio da moj pacijent
sebe procenjuje isuvie visoko a brata isuvie nisko.
Dalji tok analize dao je za pravo ovom zakljuku u
svakom pogledu.
Jedna mlada pacijentkinja, sanjalaki vezana za
majku, stalno je sanjala vrlo nepovoljne snove o njoj
13'

195

 u snu se majka pojavljivala kao vetica, kao avet,

progonitelj. Majka je preko svake mere razmazila
erku i svojim nenostima zaslepila erku tako da ova
svesno nije mogla da sagleda tetni majin uticaj,
zbog ega je nesvesno sprovodilo kompenzatornu kri
tiku u odnosu na majku.
Jednom mi se desilo da sam jednu pacijentki
nju intelektualno kao i moralno isuvie potcenio. U
snu sam video zamak na visokoj litici. Na najviem
tornju nalazila se loa i tu je sedela moja pacijent
kinja. Nisam oklevao ve sam joj odmah ispriao ovaj
san, naravno ovo je bilo izvanredno uspeno.
Kao to je poznato ovek se rado blamira upravo
pred ljudima koje nepravedno potcenjuje. Naravno
da i obrnuto moe biti sluaj, kao to se desilo jednom
mom prijatelju. Kao vrlo mlad student izmolio je
audijenciju kod ekselencije Virhova. Kada je, naj
zad, uplaen trebalo ovom da se predstavi i da kae
svoje ime, rekao je: Moje ime je Virhov, na ta je
ekselencija pakosno se smeei odvratila: Ah, i vi se
zovete Virhov? Oseanje sopstvene nitavnosti oi
gledno da je u nesvesnom mog prijatelja ilo isuvie
daleko, zbog ega ga je ubrzo nateralo da Virhova
predstavi kao identinu veliinu.
U ovim vie linim odnosima naravno da nije po
trebna ba kolektivna kompenzacija. Nasuprot tome
u prvom navedenom sluaju su figure koje koristi
nesvesno upravo izraeno kolektivne prirode to
su opte priznati heroji. U ovom sluaju mogua su
dva tumaenja: ili je mlai brat moga pacijenta ovek
priznatog i irokog kolektivnog znaaja, ili moj paci
jent pati od samoprecenjivanja u odnosu na svakog a
ne samo u odnosu na brata. Za prvu pretpostavku nije
bilo oslonca, za drugu je govorio ve izgled. Kako
arogancija mog pacijenta nije bila namenjena samo
bratu, ve iroj drutvenoj grupi, kompenzacija se
posluila kolektivnom slikom.
Isto vai i za drugi sluaj. Vetica je kolek
tivna slika, stoga moramo zakljuiti da lepa zavis
nost mlade pacijentkinje nije bila vezana samo za
196

majku ve i za dalju socijalnu grupu. Ovo je bilo slu

aj utoliko to je devojka jo ivela u svom isklju
ivo infantilnom svetu, koji je jo sasvim bio identi
an sa roditeljima. Navedeni primeri se odnose na
veze u okvirima linog. Ali ima i bezlinih veza ko
jima je ponekad potrebna nesvesna kompenzacija. U
ovakvim sluajevima se javljaju kolektivne slike,
koje imaju vie ili manje mitoloki karakter. Mo
ralni, filozofski i religijski problemi upravo zbog svog
opte vaeeg karaktera obino najranije pobuuju
mitoloke kompenzacije. U gore pomenutoj Velsovoj
knjizi sreemo se sa upravo klasinom kompenzaci
jom: Primbli, patuljasto izdanje linosti, otkriva da
je on zapravo reinkarnacija Sargona, kralja kraljeva
itd. Sreom genije autora je sirotog Sargona spasao
od prokletstva patoloke smenosti i itaocu ak pru
io mogunost da sagleda tragini i veiti smisao u
ovoj apsurdnosti: mr Preemblv (Primbli) jedno pravo
nita, doao je do saznanja da je on prolazite svih
proteklih i buduih vremena. Ova spoznaja nije isu
vie skupo plaena lakom sumanutou, pod pretpo
stavkom da malog Primbija nee konano progutati
monstrum jedne iskonske slike, to mu se meutim
skoro desilo.
Opti problem zla i greha je jedan drugi aspekt
naeg bezlinog odnosa prema svetu. Stoga ovaj pro
blem stvara kolektivnu kompenzaciju kao skoro ni
jedan drugi. Kao inicijalni simptom teke prisilne
neuroze jedan pacijent je u svojoj 16. godini sanjao
sledei san: On ide nepoznatom ulicom. Mrano je.
On uje iza sebe korake koji se pribliavaju. On ubr
zava, lako uplaen. Koraci se pribliuju a njegov
strah raste. On poinje da tri. Ali koraci izgleda da
ga stiu. Konano on se okree da bi video avola. U
samrtnom strahu on skae i ostaje tako da visi u
vazduhu. Ovaj san se ponovio dva puta, kao znak nje
gove posebne vanosti.
Kao to je poznato zbog svoje skrupuloznosti i
ceremonijalne prisilnosti prisilna neuroza nema samo
povrni izgled moralnog problema, ve ona i unutra
vrvi od neovenosti, kriminalnosti i opakih zala,
197

protiv ije se integracije oajniki bori izvan ovog

fino organizovana linost. Iz ovog razloga mora se
tako mnogo toga uiniti na ceremonijalno pravi na
in, donekle kao protivtea zlu koje pretei stoji u
pozadini.'Posle ovog sna poela je neuroza, koja se
uglavnom sastojala od toga to se pacijent, kako se
sam izrazio, odravao u provizornom ili nekonta
miniranom istom stanju, poto je kontakt sa sve
tom i svim to je podsealo na prolaznost prekinuo ili
uinio nevaeim pomou bezumne podrobnosti,
skrupuloznih ceremonija ienja i straljivog dra
nja za bezbrojne, preko svake mere komplikovane zapovesti. Jo pre nego to je pacijent i nasluivao pred
stojee pakleno stanje, pokazao mu je san da ako eli
da se ponovo vrati na zemlju, onda e to za njega
znaiti pakt sa zlom.
Na jednom drugom mestu opisao sam san koji
predstavlja kompenzaciju religijskog problema kod
mladog studenta teologije. Kod njega se radilo o sva
kakvim tekoama verovanja, to nije neobino kod
modernog oveka. U snu on je bio ak belog maga,
koji je, meutim, bio odeven u crno. On ga je podu
avao do odreene take kada je rekao da im je tu
potreban crni mag. Crni mag se pojavio ali je bio
obuen u belo. On je tvrdio da je naao kljueve raja,
ali mu je potrebna mudrost belog maga da bi mogao
da sazna ta da zapone sa kljuevima. Oigledno da
ovaj san sadri problem suprotnosti, koji je, kao to
je poznato, naao u taoistikoj filozofiji sasvim dru
gaije reenje nego u naim zapadnim shvatanjima.
Figure koje koristi san su bezline, kolektivne slike,
shodno prirodi bezlinog religijskog problema. Na
suprot hrianskom shvatanju san istie relativnost
dobrog i zla na nain koji, bez daljnjega, podsea na
poznati taoistiki simbol Janga i Jina.
4

Up. Uber die Archetypen des kollektiven Unbetcussten, u: Von den Wurzeln des Betousstseins, 1954, S. 46, Ges.
Werke, Bd. 9, I Par., 70; Zur Phanomenologie des Geistes im
Mdrchen, u: Symbolik des Geistes, 1953, S. 16, Ges. Werke.
Bd. 9, I. Par. 398; Psychologie und Erziehung, 1950, S. 96,
Ges^ Werke, Bd. 17, Par. 208.
4

198

Iz ovakvih kompenzacija svakako se ne srne zak

ljuiti da nesvesno, to se dalje svest gubi u univer
zalnim problemima, isto tako produkuje sve daleko
senije kompenzacije. Naime, postoji ako se tako
sme rei legitimno i ilegitimno bavljenje bezlinim
problemima. Legitimne su ovakve ekskurzije samo
onda kada proistiu iz najdubljih i najiskrenijih in
dividualnih potreba; nasuprot tome ilegitimne su ako
predstavljaju isto intelektualnu radoznalost ili po
kuaje bekstva iz neprijatne stvarnosti. U ovom dru
gom sluaju nesvesno produkuje isuvie ljudske i sa
mo line kompenzacije, koje imaju oiglednu svrhu
da svest vrate na svakodnevicu. Ovakve linosti, koje
ilegitimno lebde u beskonanosti, esto imaju smeno
banalne snove koji pokuavaju da prigue ovu prekomernost. Tako iz prirode kompenzacije moemo bez
daljnjega izvesti zakljuak o ozbiljnosti i opravdano
sti svesnih stremljenja.
Sigurno da postoji ne mali broj ljudi koji zazire
od toga da prihvati da bi nesvesno moglo da ima
izvesne velike misli. Meni bi prigovorili: Ali da
li stvarno verujete da je nesvesno u stanju da proiz
vede tako rei konstruktivnu kritiku naeg zapadnog
duha? Sigurno, ako se ovaj problem shvati intelek
tualno i nesvesnom imputiraju racionalistike namere, onda stvar postaje apsurdna. Nesvesnom se si
gurno ne sme poturati psihologija svesti, ^Jjegov men
talitet je instinktivan; ono nema izdiferencirane funk
cije; ono ne misli na nain na koji mi podrazumevamo miljenje. Ono samo stvara sliku koja prua
odgovor stanju svesti i koja sadri isto toliko ideja
koliko i oseanja i sve je drugo samo ne produkt racionalistikog razmatranja. Ovakva slika bi se pre
mogla nazvati umetni6kom vizijoml Lako se zaborav
lja da problem kao ovaj, kome u osnovi lei poslednji
navedeni san, i u svesti snevaa nije intelektualno
ve duboko emocionalno pitanje. Za moralnog oveka
etiki problem je strastveno pitanje, koje ima svog
korena kako u najdubljim nagonskim zbivanjima ta
ko i njegovim najidealnijim aspiracijama. Stoga ni
kakvo udo ako na to dolazi odgovor iz dubina nje199

gove prirode. injenica da svako misli da je njegova

psihologija merilo svih stvari i, ako je taj svako slu
ajno tako plitkouman da se ovakav problem uopte
i ne pojavljuje u sferi njegovih posmatranja, onda
to ne moe dalje brinuti psihologa, poto on mora
objektivno prisutne stvari uzeti onakve kakve su a
ne da ih deformie u korist neke subjektivne pretpo
stavke. Kao to bogatije i opsenije prirode legitimno
mogu biti opinjeni bezlinim problemom, isto tako
njihovo nesvesno moe odgovoriti u istom stilu; a kao
to svest moe postaviti pitanje: zato postoji taj ua
san sukob izmeu dobra i zla? tako i nesvesno moe
odgovoriti na to: Razmotri tanije: oboje su neop
hodni jedno drugom; i u najboljem, da, upravo u naj
boljem je klica zla, a nita nije tako ravo da iz toga
ne bi moglo da usledi dobro.
Sneva moe nasluivati da je na izgled nereivi
konflikt moda predrasuda duha zavisnog od vreme
na i mesta. Na izgled komplikovana slika sna lako bi
se mogla razotkriti kao zoran instinktivni common
sense, kao puki zaetak neke razlone misli, koju je,
moda, zreliji duh mogao da smisli i svesno. Slikovno
uobliavanje zamiljenog, koje se inae retko sree,
je prerogativ onog primitivnog, prirodnog duha, koji
ivi u svima nama i samo je zatamnjen jednostrano
razvijenom svesti. Ako kompenzacije, koje je proiz
velo nesvesno, posmatramo sa ovog ugla, onda se ovom nainu posmatranja s pravom moe zameriti da
nesvesno procenjuje isuvie sa gledita svesti. I stvar
no u ovom razmatranju uvek sam polazio sa stanovi
ta da nesvesno u neku ruku samo reaguje na svesne
sadraje, svakako otroumno, ali ipak bez sopstvene
inicijative. Moja namera nije da pobudim utisak kao
da sam stvarno ubeen da je nesvesno u svim slua
jevima samo reaktivno. Naprotiv, brojna iskustva iz
gleda da su dokaz da je nesvesno ne samo spontano,
ve da moe preuzeti i vodstvo. Ima bezbroj sluajeva
gde se ljudi zadravaju u sitniavoj nesvesnosti, da
bi najzad postali neurotini. Iz njihove tuposti goni
ih neuroza koju je prouzrokovalo nesvesno, vrlo esto
200

i protiv njihove lenosti ili protiv njihovog oajnikog

otpora.
Uostalom po mome miljenju pogreno je pret
postaviti da u ovakvim sluajevima nesvesno donekle
postupa po nekom promiljenom, optem planu i da
stremi realizaciji odreenih ciljeva. Nisam naao ni
ta to bi potvrdilo ovu pretpostavkuJPogonski motiv,
koliko nam je mogue ovako neto da otkrijemo, iz
gleda da je nagon za samoostvarenjem. Ako bi se ra
dilo o optem (teleoloki posmatrano) planu, onda bi
sve individue, koje jo raspolau preteranom nesvesnou, neka neodoljiva tenja gonila ka vioj svesnosti. To oigledno nije sluaj. itavi slojevi naroda,
uprkos notorne nesvesnosti, ne postaju neurotini.
Mali broj onih koje snae ovakva sudbina su zapra
vo vii ljudi, koji su iz bilo kog razloga isuvie
dugo ostali na primitivnom stupnju.] Njihova priroda
nije mogla da izdri da trajno ostanu u za njih ne
prirodnoj tuposti. Uskost njihove svesti i ogranie
nost njihovog postojanja utedela im je energiju, koja
se postepeno kumulirala da bi konano eksplodirala
u obliku vie ili manje akutne neuroze. Iza ovog jed
nostavnog mehanizma ne mora neophodno da bude
neki plan. Za objanjenje je sasvim dovoljna bez
daljnjega razumljiva tenja za samoostvarenjem. Mo
glo bi se govoriti i o zakasnelom sazrevanju linosti.
Ukoliko je vrlo verovatno da smo jo prilino
daleko od toga da se popnemo do vrhunca apsolutne
svesnosti, ipak je svakome pristupana ira svest,
zbog ega se moe pretpostaviti da nesvesna zbiva
nja uvek i svuda privode sadraje svesti koji, kao
to je poznato, poveavaju opseg svesti. Posmatrano
na ovaj nain, nesvesno izgleda kao iskustveno pod
ruje neodreene veliine. Kada bi bilo samo reaktiv
no u odnosu na svest, onda bismo mogli da ga ozna
imo kao psihiki ogledalni svet. U takvom sluaju
bitni izvor svih sadraja i delatnosti nalazio bi se u
svesti, dok se u nesvesnom naprosto ne bi moglo nita
drugo nai do u najboljem sluaju izobliene ogledalne slike svesnih sadraja. Stvaralaki proces bio bi
zatvoren u svesti i sve novo ne bi bilo nita drugo do

201

svesni pronalazak ili izmudrivanje. Protiv ovoga go

vori iskustvo. Svaki kreativni ovek zna da je nehotinost bitno svojstvo stvaralake misli. Poto nesve
sno nije samo reaktivno ogledanje, ve samostalna
produktivna delatnost, to je i njegovo iskustveno
podruje sopstveni svet, njegova sopstvena realnost,
0 kojoj moemo rei da deluje na nas kao to mi delujemo na nju, isto ono to moemo rei o iskustve
nom podruju spoljanjeg sveta. I kao to su u spoIjanjem svetu materijalni predmeti elementi koji ga
konstituiu, tako su psihiki faktori predmeti u onom
svetu.
Zamisao psihike predmetnosti ni u kom sluaju
nije novo otkrie ve mnogo pre jedna od najranijih
1 najoptijih tekovina oveanstva: to je ubeenje
0 konkretnom postojanju sveta duhova. Svet duhova
svakako da nikada nije bio otkrie kao npr. vatra, ve
je to bilo iskustvo ili privoenje u svest realnosti, ko
ja ni u emu nije zaostajala za materijalnim svgtom.
Sumnjam da uopte ima primi ti vaca koji ne bi po
znavali magino dejstvo ili maginu supstanciju.
(Magino je samo druga re za psihiko). Takoe
izgleda da skoro svako zna za postojanje duhova.
Duh je psihika injenica. Kao to nau sopstvenu
telesnost razlikujemo od tuih tela, tako i primitivci
(ako uopte neto znaju o dui) prave razliku iz
meu svoje due i duhova, pri emu se ovi drugi
oseaju kao strani i tui. Oni su predmet spoljnog
opaaja, dok sopstvena dua (ili jedna od razliitih
dua, ako se pretpostavlja vie njih), koja se shvata
kao srodna duhovima, po pravilu nije predmet na
vodnog ulnog opaaja. Dua (ili jedna od razliitih
dua) posle smrti postaje duh koji ivi i posle umrlog;
1 to esto sa karakterolokim pogoranjem, to delom
protivurei ideji o linoj besmrtnosti. Bataki ak ka
u da ljudi koji su bili dobri u ivotu postaju zli i opa5

Kod negativnih izvetaja treba uvek pomisliti na i

njenicu da je strah od duhova u datom sluaju tako veliki,
da ljudi ak odriu da se plae duhova. Ovo sam lino video
kod stanovnika Elgona.
* Joh. Warneck, Die Religioit der Batak, 1909.
5

202

sni kao duhovi. Otprilike sve ono to primitivci priaju

o pakostima i podvalama koje duhovi prave ivima i
uopte slika koju razvijaju o revenants, do u pojedi
nosti odgovara fenomenima koje je utvrdilo spiritistiko iskustvo.' I kako saoptenja spiritistikih du
hova ukazuju da se radi o aktivnostima psihikih
delova, tako su i primitivni duhovi manifestacije ne
svesnih kompleksa. Vanost koju moderna psihologija
pridaje kompleksu roditelja je neposredni nastavak
primitivnog iskustva o opasnom dejstvu duhova ro
ditelja. Cak i greka u rasuivanju koju ini primi
tivan ovek pretpostavljajui (bez razmiljanja) da su
duhovi realnosti spoljnog sveta, nalazi svoj nastavak
u naoj (samo delimino tanoj) pretpostavci da su
stvarni roditelji odgovorni za kompleks roditelja. U
staroj teoriji snova Frojdove psihoanalize, pa ak i
izvan ove, ta pretpostavka je vaila ak i kao nauno
objanjenje. (Da bi se izbegla ova nejasnoa predlo
io sam izraz imago roditelja).
(Naivni ovek, naravno, nije svestan da najblii
srodnici koji neposredno upliviu na njega proizvode
sliku u njemu, koja se samo delimino podudara sa
njima, dok je dobrim delom sastavljena od materi
jala koji potie iz samog subjekta. Imago nastaje iz
uticaja roditelja i iz specifine reakcije deteta; stoga
je ovaj slika koja je jako uslovljeni odraz objekta.
Naivni ovek naravno veruje da su roditelji onakvi
kakvim ih on vidi. ^lika je projektovana nesvesno i
kada roditelji umru, projektovana slika dejstvu je i
dalje kao da je po sebi i za sebe postojei duhJTada
primitivni ovek govori o duhovima roditelja koji se
vraaju po noi (revenants) dok ih moderni naziva
kompleks oca ili kompleks majke.
to je ogranienije polje svesti jednog oveka,
tim se vie psihiki sadraji pojavljuju quasi izvan
7

Up. Die psychologischen Grundlagen des Geisterglaubens, u: Vber psychische Energetik und das Wesen der Tra
ume. 2. izd., 1948, Ges. Werke, Bd. 8; v. takode A. Jaffe,
Geisterscheinungen und Vorzeichen, 1958.
Ovaj izraz preuzela je psihoanaliza, dok je u analiti
koj psihologiji zamenjen izrazima praslika i arhetip rodi
telja.
7

203

ovog polja, ili kao duhovi ili kao magijske potencije,

projektovane u ive ljude (arobnjak, vetica). Na
izvesnom viem stupnju razvitka, gde se ve sree
predstava due, nisu vie sve imagines naprosto pro
jektovane (gde je ovo sluaj, meusobno razgovara
ak i drvee i kamenje), ve je ovaj ili onaj komp
leks bar toliko blizak svesti, da se vie ne osea kao
strah, ve kao neto to pripada jedinki. Ipak se ovo
oseanje pripadnosti pre svega ne prostire toliko da
leko da se dotini kompleks osea kao subjektivni sa
draj svesti. On u neku ruku ostaje izmeu svesti i
nesvesnog, tako rei u polusenci, dodue s jdne
strane srodan ili pripadan subjektu svesti, s druge,
meutim, ipak autonomno postojanje i kao takvo suprotstavljeno svesti, u svakom sluaju neto to oba
vezno ne slua subjektivne intencije, ve im je moda
ak nadreeno esto izvor inspiracija, opomena ili
informacija natprirodnih. Psiholoki bi se ovakav
sadraj mogao objasniti kao delimino autonoman
kompleks, koji jo nije potpuno integrisan u svest.
Primitivne due, egipatski Ba i Ka, su ovakvi kom
pleksi. Na viem stupnju a naroito kod svih zapad
nih kulturnih naroda ovaj kompleks je uvek femininum (anima i ^ux^) sigurno ne bez dubljeg i znaaj
nijeg razloga.

204

II
ANIMA I ANIMUS
Meu moguim duhovima duhovi roditelja su
praktiki najvaniji, stoga i univerzalno proireni
kult predaka, koji je prvobitno sluio umirivanju
revenants-a, dok je na viem stupnju, meutim,
postao jako primetna moralna i vaspitna institucija
(Kina!). Roditelji su za dete najblii i najuticajniji ro
aci. U odraslom uzrastu ovaj uticaj se epa, zbog
toga se imagines roditelja po mogustvu jo vie po
tiskuju iz svesti i zbog njihovog produenog, ak mo
da potlaujueg uticaj a, lako dobijaju negativno zna
enje.' Na ovaj nain ostaju imagines roditelja da,
kao neto strano, borave u psihikom spolja. Ono
to na odraslog oveka deluje kao neposredni uticaj
okoline namesto roditelja jeste ena. Ona prati o
veka, ona mu je najblia, ukoliko ivi sa njim i uko
liko je vie-manje istog ivotnog doba; ona nije nad
reena niti stareinstvom niti autoritetom ili fizi
kom snagom. Ona je meutim uticajan faktor koji kao
i roditelji proizvodi imago relativno autonomne pri
rode, ali ne imago koji kao onaj roditeljski treba da
se odcepi, ve da se odrava asociran u svesti. Zena,
sa njenom psihologijom tako razliitom od psihologije
mukarca, jeste (i bila je uvek) izvor informacija o
stvarima koje mukarac i ne vidi. Ona mu moe zna
iti inspiraciju; njene mogunosti nasluivanja, e
sto superiornije od muke, mogu mu dati korisna upo
zorenja a njena lino orijentisana oseanja mogu mu
205

ukazati na puteve koji su bili. nedostupni njegovim

isuvie malo linim oseanjima^Ono to Tacit kae o
germanskim enama, u ovom pogledu sasvim je
tano.
Ovde bez sumnje lei jedan od glavnih izvora
femininog kvaliteta due. Ali izgleda da to nije jedini
izvor. Naime, nijedan mukarac nije tako sasvim mu
ki da u sebi ne bi imao niega enskog. Naprotiv i
njenica je da upravo vrlo muki mukarci poseduju
(svakako dobro uvano i skriveno) vrlo boleiv (esto
nepravedno nazivan enski) oseajni ivot. Smatra
se vrlinom da mukarac po mogustvu potiskuje en
ske crte, kao to se bar do sada smatralo nepodesnim
da ena bude mukaraca. Potiskivanje enskih crta
i sklonosti naravno da dovodi do nagomila van ja ovih
zahteva u nesvesnom. Imago ene (dua) postaje na
ravno receptaculum ovih zahteva, zbog ega muka
rac u svom ljubavnom izboru esto potpada iskue
nju da osvoji onu enu koja najbolje odgovara po
sebnoj vrsti njegove sopstvene nesvesne enstvenosti,
dakle enu koja po mogustvu moe da bez dvoumlje
nja primi projekciju njegove due. Uprkos tome to
se ovakav izbor esto smatra idealnim, isto tako to
moe biti njegova najgora slabost, sa kojom se na
ovaj nain mukarac eni (ovo zaelo objanjava ne
ke krajnje udne brakove).
1

Izgleda mi da je, pored uticaja ene, i sopstvena

enstvenost mukarca ono to objanjava injenicu
feminizma kompleksa due. Pri tom se ne radi samo
o lingvistikoj sluajnosti, recimo na nain kao to
je sunce u nemakom femininum, ali u drugim jezi
cima masculinum, ve za to imamo svedoanstva umetnosti iz svih vremena a izvan toga uveno pi
tanje: habet mulier animam? Svakako da veina mu
karaca, koja uopte ima psiholokog uvida, zna ta
Rajder Hagard (Rider Haggard) misli kada govori o
She-whomust-be-obeyed, ili koja struna u njima
treperi kada itaju Benuaova (Benoit) izlaganja An1

206

Up. Tacitus, Germania, Par. 18, 19.

tineje. Isto tako obino znaju koja vrsta ena naj

lake otelotvorava ovo tajanstveno, ali esto isuvie
jasno nasluivano injenino stanje.
Ova dela zasluuju iroka priznanja zbog toga
to ukazuju na to da u ovoj slici enske Anime mora
leati neto nadindividualno, neto to za svoju in
dividualnu jedinstvenost ne zahvaljuje samo efemer
nom postojanju, ve je, naprotiv, neto tipino, to
negde ima dublje korene a ne samo vidljive povrne
spone, na koje sam upravo ukazao. Hagard kao i Benoa ovu slutnju nedvosmisleno izraavaju iz istorijskog aspekta njihovih Anima figura.
Kao to je poznato nema ljudskog iskustva, a i
nije mogue bilo kakvo iskustvo bez postojanja odgo
varajue subjektivne spremnosti. Ali od ega se sa
stoji subjektivna spremnost? U krajnjoj liniji ona se
sastoji od uroene psihike strukture, koja omoguuje
oveku da uopte i naini ovakvo iskustvo. Tako celokupno bie oveka pretpostavlja enu, telesno kao
i duhovno. Njegov sistem je a priori podeen na enu.
kao to je i pripremljen na sasvim odreeni svet gde
ima vode, svetlosti, vazduha, soli, ugljenih hidrata
itd. Forma sveta u kome e biti roen uroena mu
je ve kao virtualna slika. I tako su mu roditelji,
ena,, deca, roenje i smrt uroeni kao virtualne slike,
kao psihike spremnosti.. Ove aprioristike kategorije
su, naravno, kolektivne prirode, to su slike roditelja,
ene i dece uopte a ne nekakve individualne predodreenosti. Tako i ove slike treba zamisliti kao besadrajne i stoga kao nevoljne. One dostiu sadraj, uti
caj i konano svesnost tek onda kada susretnu empi
rijske injenice, koje dotiu i oivljavaju nesvesnu
spremnost. One su u izvesnom smislu precipitat sveg
iskustva niza predaka, ali ne i samo to iskustvo. Na
ma bar tako izgleda pri naem sadanjem ograni
enom znanju. (Moram priznati da jo nikada nisam
naao neosporne dokaze nasleivanja slika seanja,
ali ne smatram apsolutno iskljuenim da se pored
kolektivnih precipitata, koji ne sadre nita indivi2

tide

Up. Rider Haggard, She, 1887, i Pierre Benoit, L'Atlan-

1919.

207

dualno odreeno, mogu sresti i individualno odreena

nasledna seanja).
U nesvesnom mukarca postoji nasleena kolek
tivna slika ene, nain pomou koje on shvata bivstvo
ene. Ova nasleena slika je trei vaan izvor en
stvenosti due.
Kao to e ve italac razumeti, ni u kom sluaju
se ne radi o filozofskom ili pak religioznom pojmu
due, ve o psiholokom priznavanju postojanja polusvesnog psihikog kompleksa, koji ima delom auto
nomnu funkciju. Samo po sebi je razumljivo da ova
konstatacija ima sa filozofskim ili religijskim pojmom
due upravo onoliko mnogo ili onoliko malo veze ko
liko i psihologija sa filozofijom i religijom. Ovde uopte ne bih eleo da se uputam u nekakvu raspru
fakulteta, niti da pokuavam da filozofima ili teo
lozima dokaem ta je zapravo ono to oni podrazumevaju pod re ju dua. Ali obojici moram zabraniti
da propisuju psihologu ta treba da podrazumeva pod
pojmom dua. Kvalitet line besmrtnosti, koju re
ligijsko gledite rado pridodaje dui, nauka moe da
prizna samo kao psiholoki indicium koji je ve ukljuen u pojmu njene autonomije. Kvalitet line
besmrtnosti niukom sluaju nije uvek vezan za duu
u primitivnom shvatanju, ne ak ni besmrtnost*po
sebi. Sasvim nezavisno od ovog nauci nepristupanog
gledita, besmrtnost znai pre svega psihiku delatnost koja prevazilazi granice svesti. S onu stranu
groba i smrti psiholoki znai s onu stranu svesti,
i ne moe nita drugo da znai poto prie o besmrt
nosti uvek potiu samo od ivog oveka, koji kao iv
i onako nije u stanju da govori iz situacije s onu
stranu groba.
Autonomija psihikog kompleksa naravno da pot
pomae predstavu nevidljivog, linog bia, koje na
izgled ivi u svetu razliitom od naeg. Ukoliko se,
dakle, delatnost due osea kao aktivnost nekog sa
mostalnog bia, koje na izgled nije vezano za nau
prolaznu telesnost, lako moe nastati predstava da
ovo bie postoji za sebe i po sebi, moda u svetu ne
vidljivih stvari. Svakako da se bez daljnjega ne moe
208

uvideti da nevidljivost ovog samostalnog bia ne mora

istovremeno da znai i njegovu besmrtnost. Kvalitet
besmrtnosti ima da zahvali jednoj drugoj, ve pomenutoj injenici njegovog porekla naime, svojstve
nom istorijskom aspektu due. Hagard je dao jedan
od najboljih opisa ovog karaktera u She. Kada bu
disti kau da sa uznapredovalim usavravanjem, nastalim kroz unutranju prisnost sa ivotom, nastu
pa seanje na ranije inkarnacije, onda se one odnose
na isto psiholoko injenino stanje, svakako sa tom
razlikom to se istorijski faktor ne pripisuje dui ve
Sopstvenosti. Sasvim odgovara dosadanjem, potpuno
ekstravertnom zapadnom duhovnom stavu da se bes
mrtnost oseajno (i tradicionalno) pripisuje dui, koje
se manje ili vie razlikuje od ovekovog Ja, a koja
se svojim enskim kvalitetima razlikuje od Ja. Bilo
bi sasvim logino kada bi kod nas, kroz produbljiva
nje do sada zapostavljene introvertne duhovne kultu
re, dolo do promene koja bi bila bliska istonjakom
duhu, poto bi se besmrtnost sa dvosmislene figure
due (Anima) pomerila na Sopstvenost. Bitno precenjivanje spoljnih, materijalnih objekata je ono to
konsteluje duhovnu i nevidljivu figuru u unutra
njem svetu oveka (naravno u svrhu kompenzacije i
samoregulacije). U osnovi uzev istorijski faktor nije
skopan samo sa arhetipom enskog, ve sa svim ar
hetipovima uopte, tj. svim naslednim jedinicama,
duhovnim kao i telesnim. Na ivot je isti kao to
je bio od vajkada. On svakako da u naem smislu
nije nita prolazno, poto isti fizioloki i psiholoki
procesi, koji su hiljadama godina svojstveni oveku,
traju jo uvek i daju unutranjem oseanju -duboku
slutnju venog kontinuiteta ivljenja. Naa Sop
stvenost, kao zajedniki pojam naeg ivoga sistema,
ne sadri samo precipitat i zbir sveg proivljenog
ivota, ve je i ishodna taka, plodno materinsko tle
sveg budueg ivota, ije nasluivan je je jasno dato u
unutranjem oseanju kao istorijski aspekt. Iz ovih
psiholokih osnova zakonomerno proistie ideja bes
mrtnosti.
14 Jung, Odabrana dela, II

209

U istonjakom gledanju nedostaje pojam Anime, onakav kakvim smo ga postavili ovde, isto tako,
logino, nedostaje i pojam persone. Ovo ni u kom slu
aju nije sluajno, poto, kako sam ve gore naglasio,
postoji kompenzatorni odnos izmeu persone i Anime.
Persona je komplikovani sistem odnosa izmeu
individualne svesti i zajednice, neka vrsta maske koja
je s jedne strane sraunata na to da naini odreeni
utisak na druge, s druge da prikrije pravu prirodu
individue. Da je ovo drugo suvino moe tvrditi samo
onaj ko je sa svojom personom identian u tolikoj
meri da vie ne poznaje samog sebe; a da ono prvo
nije neophodno moe da uobraava samo onaj ko
nije svestan prave prirode njegovih blinjih. Zajed
nica oekuje, odnosno mora da oekuje od svake in
dividue da po mogustvu to potpunije igra njoj dodeljenu ulogu, dakle, neko ko je svetenik, ne samo
da objektivno vri svoju slubenu funkciju, ve i da
u svako doba i u svim uslovima bez dvoumljenja igra
ulogu svetenika. Zajednica ovo zahteva kao neku
vrstu sigurnosti; svakako mora da ostane na svom
mestu, jedan je obuar, drugi pesnik. Ne oekuje se
da jedan bude oboje. Nije ni uputno biti oboje, poto
bi to bilo krajnje neprijatno. Jedan takav bi bio dru
gaiji od ostalih ljudi, i stoga ne sasvim pouzdan.
On bi u akademskom svetu bio diletant, politiki
neproraunljiva veliina, religijski slobodan duh,
ukratko na njega bi pala sumnja nepouzdanosti i nedovoljnosti, poto je zajednica ubeena da samo obu
ar, koji nije uz to i pesnik, moe isporuivati pro
fesionalno prave cipele. \Jednoznanost line pojave
je praktiki vana stvar, poto proseni ovek, kao ta
kav jedino poznat zajednici, mora svoju pamet da
angauje oko jedne stvari, da bi mogao da stvori
neto vredno, od ega bi dvoje bilo za njega isuvie
mnogo. Naa zajednica je neosporno podeena na
ovakve ideale. Stoga nikakvo udo da svako ko hoe
neto da doprinese mora uzeti u obzir ova oekiva
nja.' Kao individualnost, naravno da niko ne moe da
se bez ostatka utopi u ovim oekivanjima, stoga kon
strukcija vetake linosti postaje neophodnost koja
210

se ne moe odbaciti. Zahtevi pristojnosti i dobrih obi

aja ine ostalo za motivaciju sticanja korisne maske,
Iza te maske, onda, nastaje ono to se naziva grivatni ivot. Ovo dovoljno poznato razdvajanje svesti
u dve, esto smeno razliite figure, predstavlja od
luujuu psiholoku operaciju, koja ne moe ostati
bez posledica na nesvesno.
JKonstrukcija kolektivno pogodne persone znai
snani ustupak spoljnjem svetu, pravo samortvovanje, koje Ja upravo prisiljava na identifikaciju sa
personom, tako da stvarno ima ljudi koji veruju da
su ono to predstavljaju. Bezdunost ovakvog sta
va je, meutim, samo prividna, poto nesvesno ni pod
kojim uslovima ne podnosi ovakvo pomeranje teitaJAko kritiki razmotrimo ovakve sluajeve, onda
otkrivamo da je izvanredna maska intimno kompenzovana privatnim ivotom. Poboni Drumond
(Drummond) se vajka da je udljivost teret pobo
nih. Naravno, onaj ko sebi izgradi isuvie dobru
personu, anje razdraljivu udljivost. Bizmark je pa
tio od histerinih kriza plaa, Vagner je vodio prepi
sku o svilenoj vrpci kune haljine, Nie je pisao pi
smo dragom Lami, Gete je vodio razgovore sa Ekermanom, itd. Ali ima rafiniranijih stvari nego to su
banalni lapsusi heroja. Jednom sam se upoznao s
jednim potovanja dostojnim ovekom ovek bi ga
bez tekoa mogao nazvati svecem; tri dana obilazio
sam oko njega i nigde nisam mogao da na njemu ot
krijem neku manu obinog smrtnika. Moje oseanje
nie vrednosti bilo je ugroeno i ve sam poeo ozbilj
no da razmiljam o tome da se popravim. etvrtog
dana, meutim, konsultovao sam njegovu enu .. Od
tada mi se vie nije nita slino deavalo. Ali iz toga
sam nauio da onaj ko se sjedini sa svojom perso
nom, moe sve ono to ometa da prepusti eni a da
ova to i ne primeti, ali da tekom neurozom plaa
svoje samortvovanje.
iflve identifikacije sa socijalnom ulogom su uop
te izdani izvori neuroza. ovek ne moe nekanjeno
da se otarasi svoje prirode u korist jedne vetake
linosti.JtVe sam pokuaj u svim obinim sluajevi14*

211

ma dovodi do nesvesnih reakcija: udljivosti, afekti,

strahovi, prisilne predstave, slabosti, poroci itd. So
cijalno jaki ovek je u privatnom ivotu esto
dete prema svojim sopstvenim oseanjima, njegova
javna disciplina (koju posebno zahteva od drugih)
privatno tuno propada. Njegovi profesionalni po
let kod kue ima melanholian lik; njegov neuprljani javni moral iza maske izgleda udnovato: ne
emo da govorimo o delima, ve samo o fantazijama:
takoe i ene ovakvih ljudi mogle bi tota da ispri
aju; njegov nesebini altruizam njegova deca ima
ju drugo miljenje.
U onoj meri u kojoj svet individue mami na iden
tifikaciju sa maskom, individua je preputena unu
tranjem dejstvu. Visoko stoji na dubokom kae
Laoce. Iz unutranjeg sveta navire suprotnost, pa ak
izgleda kao da nesvesno potiskuje Ja sa istom snagom
sa kojom Ja privlai personu.' Nedostatak otpora spolja prema primamljivosti persone, znai slinu slabost
u unutranjem svetu prema uticaju nesvesnog. SpoIja se igra aktivna i jaka uloga, unutra se razvija efemirana slabost prema svim uticajima nesvesnog; po
stepeno nadvladavaju neraspoloenja i udi, straljivost, pa ak feminizirana seksualnost (sa kulminaci
jom u impotenciji).
Persona, idealna slika mukarca kakav bi tre
balo da bude, unutra se kompenzuje pomou enske
slabosti, i kako individua prema spol ja igra ulogu
jakog oveka, unutra postaje ena, Anima, poto i
jeste Anima ono to stupa naspram persone. Ali poto
je unutranji svet taman i neprovidan za ekstravertiranu svest, a kako ovek to je vie identian sa per
sonom tim manje moe misliti o svojim slabostima,
suprotnost persone, Anima, ostaje potpuno u tami i
stoga se pre svega projektuje, zbog ega junak dolazi
pod papuu svoje ene, Ako je porast njene moi zna
tan, ona ga loe podnosi. 2ena postaje manje vredna,
a time je mukarcu dat dobrodoao dokaz da nije on,
junak, manje vredan u privatnom ivotu, ve nje3

Radi definicije ovog pojma up. Psychologische Tj/pen,

1950, Ges. Werke, Bd. 6.
3

212

gova ena. Zato ena ima za mnoge tako privlanu

iluziju da se bar udala za heroja, ne brinui se za
sopstvenu nekorisnost. Ovu igru iluzija esto naziva
ju ivotnim sadrajem.
Kako je za svrhu individuacije, samoostvarenja,
neophodno da ovek zna da pravi razliku izmeu
onoga kako izgleda sebi a kako drugima, tako je i za
istu svrhu potrebno da postane svestan svog nevidlji
vog sistema odnosa prema nesvesnom, naime Animi,
da bi mogao da se diferencira od nje. Od neeg ne
svesnog ovek ne moe da se razlikuje, U pitanju
persone naravno da je lako nekome objasniti da su
on i njegova sluba dve razliite stvari. Nasuprot
tome ovek tee moe da se diferencira od Anime,
i to stoga tee to je nevidljiva. ovek ak pre svega
gaji predrasudu da sve to dolazi iznutra potie iz
najdubljih osnova bia. Jaki ovek e nam, moda,
priznati da je stvarno u privatnom ivotu sumnjivo
nedisciplinovan, ali to je njegova slabost, sa kojom
se on u neku ruku solidarie. U ovoj tendenciji na
ravno da lei nasleeni deo kulture, koji nije za potcenjivanje. Naime, ako prizna da je njegova idealna
persona odgovorna za nita manje idealnu Animu,
tada su uzdrmani njegovi ideali, svet postaje dvo
smislen, on sam postaje podozriv. Obuzima ga sumnja
u dobro, jo gore, sumnja u sopstvene dobre namere.
Ako ovek pomisli sa kojim silnim istorijskim pret
postavkama su uz nae privatne ideje skopane dobre
namere, onda e shvatiti da je u smislu naeg dosa
danjeg gledanja na svet prijatnije da se optui za
linu slabost, nego da uzdrma ideale.
Ali kako su nesvesni faktori isto tako uslovljavajue injenice kao i veliine koje reguliu ivot za
jednice, pri emu je prvo isto tako kolektivno kao i
ovo drugo, onda sam u stanju da takoe dobro nauim
da pravim razliku izmeu onoga to ja elim i onoga
ta mi se namee od strane nesvesnog, kao to mogu
da sagledam ta od mene zahteva ustanova u kojoj
radim a ta ja elim,.'Pre svega su, uostalom, uoljivi
samo inkpmpatibilni zahtevi od spol ja i iznutra, tako
se Ja nalazi izmeu ovih kao izmeu ekia i nakov213

nja. Naspram ovog Ja, koje najee nije vie nita

drugo do lopta kojom se igraju spoljanji i unutra
nji zahtevi, postoji teko odrediva instancija koju ni
pod kojim uslovom ne bih hteo da prekrijem sumnji
vim nazivom savest, iako bi uprkos tome ta re
u svom najboljem znaenju vrlo pogodno oznaila tu
instanci] u.jOno ta je kod nas postalo iz savesti opi
sao je Spiteler (Spitteler) sa neprevazienim humo
rom. Stoga treba po mogustvu izbegavati susedstvo
ovih znaenja. Covek je u mnogo boljoj situaciji ako
sebi predoi da je ona tragina igra suprotnosti iz
meu unutranjeg i spoljnjeg ovekovog sveta (U
Hiobu i Faustu prikazana kao boja opklada) u osnovi
uzev energetizam ivotnog procesa, onaj napon su
protnosti koji je neophodan samoregulaciji. Ma kako
bile razliite u pojavi i nameri ove suprotne snage,
u osnovi uzev znae i ele ivot individue; one se za
ovo kolebaju kao sredina vage. Upravo stoga to su
upuene jedna na drugu, sjedinjuju se u sredinom
smislu, koji se tako rei nunim nainom dobrovoljno
ili ne raa iz individue i stoga ga ova nasluuje. Co
vek ima utisak i osea ono ta bi trebalo da bude i
ta bi moglo da bude. Odstupiti od ovog nasluivan ja
znai stranputicu, zabludu i bolest.
4

Svakako da nije sluaj to od rei persona p o

tiu nai moderni pojmovi personlich (lino) i Personlichkeit (linost). |Cao to za moje Ja mogu da
tvrdim da je ono lino nTlinost, tako isto mogu rei
za moju personu da je ona linost sa kojom se vie
ili manje identifikujem. injenica da u tom sluaju
zapravo imam dve linosti nije udnovata utoliko to
svaki autonomni ili samo relativno autonomni komp
leks ima svojstvo da nastupa kao linost, odnosno
personificirali. Ovo se najlake moe posmatrati kod
takozvanih lipTritistikih manifestacija, automatskog
pisanja i slino. Produkovane reenice su uvek lini
iskazi, izneti u linom Ja obliku, kao kada bi iza sva
kog iznetog fragmenta reenice stajala i linost. NaUp. Carl Spitteler, Prometheus und Epimetheus, Jena
1915, i Jung, Psychologische Typen, 1957, S. 227. Ges. Werke,
Bd. 6, Par. 261.
4

214

ivni razum stoga odmah mora misliti na duhove. Sli

no se moe posmatrati i kod halucinacija duevnih
bolesnika, iako su ove esto mnogo jasnije od prvih
samo misli ili fragmenti misli, iju vezu sa svesnom
linou esto svako moe bez daljnjega sagledati.
Sklonost relativno autonomnih kompleksa da se
neposredno personifikuju je takoe razlog zato per
sona nastupa lino u tolikoj meri, da Ja bez isuvie
velikih tekoa moe zapasti u sumnju koja je nje
gova prava linost.
Isto ono to vai za personu i uopte za sve auto
nomne komplekse, vai i za Animu ona je isto
tako linost, i iz tog razloga lako se moe projektovati na enu, tj. ona je, dok je nesvesna, uvek pro
jektovana, poto je sve nesvesno projektovana. Prvi
nosilac slike due svakako da je majka, kasnije su
to one ene koje pobuuju ovekova oseanja, sve
jedno da li u pozitivnom ili negativnom smislu. Po
to je majka prvi nosilac slike due, razdvajanje od
nje je koliko delikatan toliko i vaan moment od
najveeg vaspitnog znaaja. Stoga ve kod primitiv
nih naroda sreemo veliki broj obiaja koji organizuju odvajanje. Nije dovoljno to to je jedinka od
rasla, niti samo spoljnje odvajanje, potrebne su po
sebno upeatljive ceremonije obrezivanja mukaraca
i ponovnog raanja, da bi se sprovelo efikasno odva
janje od majke (a time i od detinjstva).
Kao to otac deluje kao zatita od opasnosti
spoljnjeg sveta i na taj nain za sina postaje uzor
persone, tako mu je i majka zatita od opasnosti koje
prete iz tame njegove due. Inicijacijom mukarac
saznaje i upoznaje do tada nesluene stvari, tako da
je u stanju da se lii majine zatite.
Moderni ovek mora da se lii ovih, uprkos sveg
primitivizma u osnovi uzev izvanrednih vaspitnih mera. Posledica toga je da se Anima u obliku imaga maj
ke prenosi na enu sa ishodom da mukarac, im se oeni, postaje detinjast, sentimentalan, zavistan i poko
ran, ili u drugom sluaju svadljiv, tiranin i osetljiv,
stalno usredsreen na svoju superiornu mukost. Ovo
215

drugo je naravno samo preokret prvog. Zatita protiv

nesvesnog, to mu je znaila majka, modernom oveku nije niim zamenjena, zbog ega je njegov bra
ni ideal nesvesno uoblien tako da njegova ena ako
je ikako mogue mora preuzeti maginu ulogu majke.
Ispod paravana idealnog braka on zapravo trai za
titu kod majke i tako zavodniki izlazi u susret posednikom instinktu ene. Njegov strah od tamnih
neoekivanosti nesvesnog posuuje eni ilegitimnu
mo i brak uobliava u intimnu zajednicu, koja
stalno preti da se rasprsne zbog unutranje napeto
sti ili on iz protesta ini suprotno od ovoga sa istim
uspehom.
Miljenja sam da je izvesnim modernim ljudima
neophodno da sagledaju ne samo svoju razliitost od
persone, ve i od Anime. Kako naa svest uglavnom
shodno zapadnjakom stilu gleda prema spol ja,
unutranje stvari ostaju u mraku. Ali ova tekoa
se moe lako prevazii, naime na taj nain to e se
jednom pokuati da se sa istom koncentracijom i kri
tikom razmotri onaj psihiki materijal koji izlazi na
videlo ne spol ja, ve samo u privatnom ivotu. Kako
je ovek naviknut da stidljivo preutkuje ovu drugu
stranu (moda ak drhti pred roenom enom da bi
ova mogla da ga izda) i da, ako je otkriven, pokajniki
prizna svoju slabost, to obino kao jedina vaspitna
metoda ostaje da ovek po mogustvu potiskuje sla
bosti ili da ih bar skriva pred drugima. Ali time se
ne postie nita.
Ono to zapravo treba initi najbolje sam obja
snio na primeru persone. Tamo je sve vidljivo i jasno,
dok je kod Anime za nas zapadnjake sve tamno. (Ako
Anima u velikoj meri osujeuje dobre namere svesti
time to organizuje privatan ivot koji je u neugod
nom kontrastu u odnosu na blistavu personuj onda
je to isto kao kada se naivni ovek, koji nema pojma
o personi, u ivotu sudara sa najneugodnijim teko
ama. Ima takvih ljudi koji nemaju razvijenu personu
Kanaani, koji ne poznaju prikrivenu utivost
Evropljana , koji upadaju iz jednog drutvenog
gafa u drugi, bezazlenih i nevinih duevnih gnja216

vatora ili dirljiva deca ili ako su ene Kasandre

zbog njihove netaktinosti, veito pogreno shvaene,
koje ne znaju ta da ine i stoga uvek pretpostavljaju
pratanje; koje svet ne vide ve ga samo sanjaju. To
su sluajevi na kojima moemo videti kako deluje
zaputena persona i ta ovek treba da radi u ovakvoj
nevolji. Takvi ljudi mogu da izbegnu razoaranja i
na j razliiti je patnje, scene i nasilja samo na taj nain
to e nauiti kako ovek treba da se ponaa. Oni
moraju da shvate ta zajednica oekuje od njih; njima
mora da bude jasno da u svetu ima faktora i lica koji
su daleko iznad njih; oni moraju da znaju ta znai
za druge ono to oni rade itd. To je naravno nastavni
plan osnovne kole za onog ko je na prikladan nain
izobrazio svoju personu. Ali ako sada obrnemo koplje
i onog ko poseduje blistavu personu suprotstavimo
Animi, a za poreenje uzmemo oveka bez persone,
onda emo videti da je ovaj u odnosu na Animu i nje
ne prilike isto tako dobro obaveten kao onaj u od
nosu na svet. Upotreba ovog iskustva kod obojice
naravno da moe biti i zloupotreba, to je vrlo verovatno i sluaj.
oveku sa personom naravno da nee ni najma
nje biti jasno gledite postojanja unutranjih real
nosti, isto onoliko malo koliko i onom drugom real
nost sveta, koja za njega ima samo vrednost privla
ne ili fantastine pozornice. Ali injenica unutranjih
realnosti i njihovo bezuslovno priznavanje je, na
ravno, conditio sine qua non za ozbiljnost prihvatanja
problema Anime. Ako mi je spoljni svet samo fan
tazma, kako onda mogu da se ozbiljno pomuim da
za to izgradim komplikovani sistem odnosa i prilagoavanja? Na isti nain gledite nita do fantazija
nikada mi nee dati povoda da moje Anima manife
stacije smatram neim drugim do budalastim slabo
stima. lATTako stojim na stanovitu da svet postoji
spolja'i unutra, da realnost pripada spoljnom kao i
unutranjem svetu, onda moram, dosledno tome, da
smetnje i nepodnoljivosti, sa kojima se sukobljavam
unutra, shvatim kao simptom nedovoljnog prilagoavanja na uslove unutranjeg sveta. Kao to se udar217

ci koje naivko dobija u ovom svetu ne mogu izleiti

moralnim potiskivanjem, isto tako ne pomae da se
njegove slabosti rezignirano knjie kao takve.
Ovde postoje razlozi, namere i posledice, u koje volja
i razumevanje mogu da zadru. Uzmimo na primer
onog neokaljanog potenjainu i javnog dobroini
telja, ija se ena i deca plae njegovog besa i njegove
eksplozivne udljivosti. ta ini Anima u ovom slu
aju?
Odmah moemo videti, ako stvari prepustimo
njihovom prirodnom toku, da e se ena i deca otu
iti i da e se oko njega stvoriti vakuum. On e pre
svega lamentirati o bezdunosti njegove porodice i
ponaati se jo gore nego ranije. To e otuenje ui
niti apsolutnim. Ako nije naputen od svih dobrih
duhova, on e posle izvesnog vremena primetiti svoju
izolaciju, i u svojoj usamljenosti poee da shvata i
me je uzrokovano razdvajanje. On e se, moda, za
ueno zapitati: Kakav je to demon uao u mene?
naravno ne primeujui smisao ove metafore. Ovome
slede kajanje, pomirivanje, zaborav, potiskivanje a
posle toga nova eksplozija.'Oigledno da Anima po
kuava da iznudi razdvajanje. Ova tendencija narav
no da nije ni u ijem interesu. Anima se gura izmeu
svega kao ljubomorna ljubavnica, koja eli da oveka
odvrati od njegove porodice. Sluba ili inae kakav
drugi socijalni poloaj koji prua prednosti mogu ui
niti isto; ali tu razumemo u emu se sastoji snaga namamljivanja. Ali odakle Anima crpi ovu privlanu
snagu? Prema analogiji sa personom mora da u poza
dini kao zavodljiva obeanja stoje vrednosti ili nekak
ve vane i uticajne stvari. U ovim trenucima ovek
mora da se uva racionalizacija. Vrlo je lako pomisliti
na to da se onaj poten jaina zagledao u neku drugu
enu. To moe biti, ak moe biti aranirano od strane
Anime kao najefikasnije sredstvo za postizanje cilja.
Ovakav aranman ne treba pogreno shvatiti kao svr
hu samoj sebi, poto se neukaljani poten jaina isto
tako, shodno zakonima, moe i razvesti, to u njego
vom osnovnom stavu ne menja ama ba nita. Stara
slika samo dobija novi okvir.
218

Stvarno je ovaj aranman vrlo esta metoda da

se sprovedu rastave i oteaju konana reenja.
Zbog toga je probitanije ne smatrati da je ovoj tako
bliskoj mogunosti konana namera rastava. Napro
tiv, izgledtfj>reporuTjivo da se ispitaju pozadine ten
dencije Anime. Prvi korak za ovo je ono to bih eleo
da nazovem objektivacija AnimeJ naime striktno od
bijanje tendencije razvoda kao sopstvene slabosti. Tek
kada se to desilo, moe se donekle postaviti pitanje
Animi: Zato hoe ovaj razvod? Postaviti u ovo
likoj meri lino ovo pitanje ima veliku prednost
naime, na ovaj nain se upoznaje linost Anime, i
veza sa njom postaje mogua^to se smatra linijom,
tim bolje.'
Ovo moe svakom onom ko je navikao da postu
pa intelektualno i racionalistiki da izgleda upravo
smeno. Sigurno da bi bilo vie nego apsurdno kada
bi neko sa svojom personom, koju priznaje samo kao
isto psiholoko sredstvo veze, zaeleo da stupi u di
jalog. Ali to je apsurdno samo za nekoga ko ima personu. Ali ko je nema, on je u ovoj taki nita drugo
do primitivac, koji, kao to je poznato, stoji samo sa
jednom nogom na onome to mi obino nazivamo re
alnost; sa drugom, meutim, stoji u svetu duhova,
koji je njemu stvarno realan. Na primer je u svetu
moderni Evropljanin, u duhovnom svetu, meutim,
dete paleolitskog oveka. Zbog toga on mora da do
zvoli neku vrstu preistorijske kole za malu decu.
Sve dotle dok ne stekne prave pojmove o silama i fak
torima jednog drugog sveta. Stoga je rjgdino ispravno
to ini, kada Figuru Anime shvata kao jedinu auto
nomnu linost i njoj upuuje lina pitanja.
Ovo zamiljam kao stvarnu tehniku. Kao to je
poznato svako ima ne samo osobinu, ve i sposobnost
da vodi dijaloge sa samim sobom. U svim sluajevima
velikih dilema upuujemo sebi pitanje (ili kome dru
gom?): ta da radim? glasno ili tiho i mi (ili ko
inae?) na to ak i dajemo odgovor. U naoj nameri
da upoznamo dubine naeg bia, malo moe da nas
brine ako donekle ivimo u nekoj vrsti metafore. Mi
prihvatamo kao simbol nae sopstvene primitivne za219

ostalosti (ili, hvala bogu, jo prisutne prirodnosti) to,

kao i crnci, lino razgovaramo sa naom zmijom.
Kako psiha ni u kom sluaju nije jedinstvena, ve
protivureno mnotvo kompleksa, neophodna disocijacija u raspravi sa Animom ne pada nam isuvie te
ko. Vetina se sastoji samo u tome da se da re ne
vidljivoj prisutnosti, da se njoj u odreenim trenu
cima stavi na raspolaganje izraajni mehanizam, a
da oveka pri tom ne savlada gaenje, koje se, pri
rodno, moe osetiti pri takvoj na izgled apsurdnoj
igri sa samim sobom, ili sumnja u istinitost glasa
onog drugog. Upravo je taj moment tehniki neopho
dan. Naime, mi smo navikli da se identifikujemo sa
naim mislima u tolikoj meri, da uvek pretpostavlja
mo da smo ih i stvorili. Za udo, esto su upravo najnemoguije misli one za koje oseamo najveu sub
jektivnu odgovornost. Kada bi ovek bio vie svestan
toga kakvim je strogim univerzalnim zakonima pod
reena i najdivljija i svojevoljna fantazija, onda bi,
moda, pre bio u stanju da upravo ovakve misli posmatra kao objektivna zbivanja, isto onako kao snove
za koje ipak ne pretpostavlja da su namerni i hoti
mini izumi. Sigurno da je potrebna najvea objek
tivnost i odsustvo predrasuda ako ovek eli da dru
goj strani prui priliku za opaajnu psihiku aktiv
nost. Zbog svesnog stava koji potiskuje druga strana je
bila prisiljena samo na indirektne, simptomatske ma
nifestacije najee emocionalne vrste, a samo u tre
nucima prevalentnog afekta dolazile su krhotine mi
saonih ili slikovnih sadraja na povrinu, svakako sa
neminovnim propratnim pojavama, tako da se Ja
trenutno identifikovalo sa tim ispoljavanjima, samo
po sebi razumljivo da bi ih neposredno potom opozvalo. Stvarno, ponekad oveku izgleda kao avantura
kada doivi ta se sve moe rei u afe^Ju^ Ali, kao
to je poznato, to se lako zaboravlja ili ak porie.
Naravno da treba raunati sa ovim mehanizmima
obezvreivanja i poricanja, ako ovek eli da se po
stavi objektivno. Navika da ovek gura nos u tue
poslove, da koriguje i kritikuje ve je po tradiciji
vrlo jaka i po pravilu se pojaava kroz strah, koji
220

ovek ne moe da prizna ni drugom, ni sebi, strah od

podrivajuih istina, opasnih spoznaja, neprijatnih
konstatacija, in summa od svih stvari koje tako veli
kom broju ljudi daju povoda da od samovanja sa
samim sobom bee kao od kuge. Kae se da je ego
centrino ili nezdravo baviti se samim sobom: sopstveno drutvo je najgore; to vodi u melanholiju
to su sjajne ocene naihjljudskih svojstava. Ali one
tano odgovaraju zapadnjakom duhu. Onaj ko tako
misli, oigledno ne misli na to kakvo zadovoljstvo
moraju imati drugi ljudi u drutvu takvih plaijivaca.JPolazei od injenice da se ovek u afektu e
sto nevoljno preputa istinama druge strane, savetno
je upravo koristiti afekat da bi se drugoj strani omo
guilo da doe do izraaja. Stoga bi se isto tako mo
glo rei da ovek treba da se ui vetini da sebi sa
mom govori iz afekta i u okvirima ovog, onako kao
kada afekat govori bez obzira na nau razumnu kri
tiku. Dok afekat govori, kritika mora da uti. Ali
kada je afekat izneo svoj sluaj, onda treba da bude
kritikovan isto onako savesno kao kada bi ona druga
strana bila nama bliski ovek. Ali to nije dovoljno;
meusobna rasprava treba da traje toliko dok diskusi
ja ne dospe do zadovoljavajueg kraja. Da li je rezul
tat zadovoljavajui ili ne, o tome odluuje samo sub
jektivno oseanje. Naravno da nita ne koristi uobraavati bilo ta. Muno potenje prema samom sebi i
nikakvo prebrzo zakljuivanje onoga to bi eventual
no mogla rei druga strana, su neophodni uslovi ove
tehnike vaspitanja Anime|
Sa nama zapadnjacima svojstvenim strahom od
druge strane, povezano je neto specifino. Ovaj strah,
naime, nije sasvim neopravdan, nezavisno od toga to
je realan. Mi bez daljnjega shvatamo strah deteta i
primitivca od dalekog, nepoznatog sveta. Isti strah po
stoji i kod nas na naoj detinjastoj unutranjoj strani,
gde isto tako dodirujemo daleki, nepoznat svet. Me
utim, mi imamo samo afekat, ne znajui da je to
strah od sveta, poto je onaj svet nevidljiv." O tome
imamo ili samo teorijske pretpostavke ili praznoverne
predstave. Ni pred nekim obrazovanim ljudima ne
221

moe se govoriti o nesvesnom a da se ne dotakne mi

sticizam. Strah je opravdan utoliko to je nae ra
cionalno gledanje na svet, sa njegovim tako vrstim
(zbog sumnjiavosti) verovanjem u naune i moralne
postavke, iz korena potreseno podacima poreklom sa
druge strane. Kada bi ovek mogao sve to da izbegne,
onda jedino preporuljiva istina bila bi emfatino
quieta non movere filistra, ime bih izriito hteo
da podvuem da gore izloenu tehniku nikome ne bih
preporuio kao neto neophodno ili pak korisno, sva
kako nikome ko iz nevolje ne potre za neim takvim.
Kao to je reeno postoje razliiti stupnjevi, i ima sta
raca koji umiru kao odojad, a jo godine gospodnje
1927. raali su se peinski ljudi. Ima istina koje su
istinite tek prekosutra i takvih koje su jo jue bile
tane i takvih koje ni u jedno vreme nisu tane.
Mogu da zamislim da bi neko tako rei iz svete
radoznalosti korio ovakvu tehniku, moda neki mladi
koji ne bi eleo da ima krila zbog sakatosti svojih
nogu, ve zbog toga to stremi suncu. Ali odrastao,
koji je izgubio tako mnogo iluzija, samo e se na silu
povinovati ovom unutranjem poniavanju i preda
vanju i jo jednom se prepustiti dejim strahovima.
fNije mala stvar stajati izmeu dnevnog sveta polju
ljanih ideala i odbaenih vrednosti i nonog sveta na
izgled besmislene fantastike^ Neugodnost ovog stano
vita je stvarno tako velika da svakako nema nikoga
ko ne bi potrgao za svojom sigurnou, pa ak kada
bi to bilo maanje unazad npr. ponovno vraanje
majci koja je titila detinjstvo od nonih strahova.
Onome ko se plai potrebna je zavisnost, kao slabosti
oslonac. Zbog toga je ve primitivni duh iz duboke
psiholoke nunosti stvorio religiozno uenje, otelotvorenu u vraevima i svetenicima. Extra ecclesiam
nulla salus i danas je jo vaea istina, za one koji
mogu da se ponovo nje mae. Za mali broj onih koji
to ne mogu postoji samo zavisnost od oveka izgle
da mi skrueni ja i ponosnija, slabija i jaa nego bilo
koja druga. Sta treba rei o protestantima? Oni ne
maju ni crkve ni svetenika, oni imaju samo Boga
pa ak se sumnja i u samog Boga.
222

italac e se sigurno zaueno zapitati: Ali ta

produkuje Anima da su potrebna takva osiguranja,
kako bi se sprovela rasprava sa njom? Zeleo bih da
preporuim mome itaocu da proui uporednu istoriju
religije tako da za nas mrtve izvetaje popuni sa emo
cionalnim ivotom, koji su oseali oni koji su doiv
ljavali ove religije. Na taj nain moe se stei pojam
o onome ta ivi na drugoj strani. Stare religije sa
svojim uzvienim i smenim, dobrim i surovim sim
bolima nisu pale s neba ve su nastale iz ovekove
due, iste onakve kakva i u ovom trenutku ivi u
nama. Sye.ove stvari, njihovi praoblici, ive u nama i
mogu se u svakom trenutku sruiti na nas sa svojom
ruilakom snagom, naime u obliku masovne suge
stije protiv koje je pojedinac bespomoan/ Nai stra
ni bogovi samo su promenili imena, oftTse sada za
vravaju sa -izam. Ili bi, moda, neko imao obraza
da tvrdi da su svetski rat ili ma koji -izam bili du
hoviti izumi? Isto onako kao to spol ja ivimo u svetu
gde u svako doba neki kontinent moe da potone,
polovi da se pomere i u svakom trenutku da izbije
neka nova poast, tako i unutra ivimo u svetu gde
u svako doba moe nastati neto slino, svakako samo
u obliku ideje, ali ne manje opasno i nepouzdano.
"\Neprilagoavanje na ovaj unutranji svet je isto tako
propust sa tekim posledicama kao ignoracija i ne
sposobnost u spoljnom svetu, Samo najminimalniji
deo oveanstva, koji uglavnom ivi na ovom poluostrvu Azije, koje, gusto naseljeno, strci u Atlantski
okean, deo oveanstva koji sebe naziva obrazova
nim, je zbog oskudnog kontakta sa prirodom pod
legao ideji da je religija neka vrsta posebnog duev
nog poremeaja, ija svrha jo nije pronaena. Iz
dovoljne udaljenosti gledano, recimo iz centralne
Afrike ili Tibeta svakako da izgleda kao da je ovaj
deli oveanstva njemu nesvesni derangement mental projektovao na jo instinktivno zdrave narode.
Poto nas stvari unutranjeg sveta subjektivno
utoliko vie upliviu to su nesvesnije, tako je i za
onog ko eli da naini dalji napredak u svojoj sopstvenoj kulturi (a zar sve kulture ne poinju kod po223

jedinca?) neophodno da'objektivira dejstva Anime a

zatim da pokua da sazna koji su sadraji u osnovi
ovih dejstava.l Time e stei prilagodljivost i zatitu
od nevidljivog. Ovo prilagoavanje naravno da ne
moe uslediti bez ustupaka uslovima oba sveta, fl
uzimanja u obzir zahteva unutranjeg i spoljanjeg
sveta, bolje reeno iz njihovog konflikta, proistie ono
to je mogue i neophodno.' Na alost na zapadnjaki
duh, zbog svog nedostatka kulture u ovom odnosu
sjedinjavanja suprotnosti na sredinom putu, ovom
fundamentalnom glavnom delu unutranjeg iskustva
jo nije pronaao pojam, a da ne govorimo naziv koji
bi se pristojno mogao postaviti pored kineskog Tao-a.
To je istovremeno najindividualnija injenica i najuniverzalnije, najzakonomernije smisaono ispunjenje
ivog bia.
U dosadanjem toku izlaganja uzimao sam u ob
zir iskljuivo muku psihologiju. Anima kao femininum je figura koja kompenzuje muku svest. Kod
ene je, meutim, kompenzujua figura mukog ka
raktera, i zbog toga se moe oznaiti kao Animus.
Ako i nije ba jednostavan zadatak opisati ta se podrazumeva pod Anima, kada treba da se izloi psiho
logija Animusa, onda se gomilaju tekoe koje se
skoro granie sa nemoguim.
injenica da mukarac svoju reakciju Anime na
ivno pripisuje samom sebi, ne uviajui da ne moe
da se identifikuje sa autonomnim kompleksom, po
novo se pojavljuje u enskoj psihologiji, ali u jo ve
oj meri. injenica identifikacije sa autonomnim
kompleksom je glavni razlog tekoe shvatanja i
predstavljanja,' nezavisno od neizbene ne jasnoe i nepoznatosti problema. Bezazleno mi vazda polazimo od
pretpostavke da smo u sopstvenoj kui samo mi gospodari.\Stoga nae shvatanje mora najpre da se privikne na* misao da mi i u naem najintimnijem du
evnom ivotu ivimo u nekoj vrsti kue, iji su pro
zori i vrata usmereni u spoljni svet, iji predmeti i
sadraji dodue delu ju na nas ali nam ne pripadaju.
Mnogima nije lako zamisliti ovu pretpostavku, isto
kao to im bez daljnjega ne uspeva da stvarno uvide
224

i prihvate da njihovi blinji ne moraju da neophodno

imaju istu psihologiju kao onij Moj italac moda mi
sli da je poslednja primedba preterana, poto je o
vek uglavnom svestan individualnih razlika. Ali mora
se uzeti u obzir injenica da naa individualna psi
hologija svesti potie iz prvobitnog stanja nesvesnosti, pa stoga i nerazlikovanja (Levi-Bril Levy-Briihl to oznaava kao participation mystique).
Zbog toga je svest o razliitosti relativno kasna teko
vina oveanstva i po svoj prilici relativno mali iseak iz neodreeno velikog polja prvobitnog identite
ta. Razlikovanje je sutina i conditio sine qua non
svesti. Stoga je sve nesvesno nerazlikovano i sve ono
to se zbiva nesvesno potie iz osnove nerazlikovanja,
dakle pre svega je sasvim neodreeno u svojoj pri
padnosti ili nepripadnosti Sopstvenosti. Ne moe se
a priori utvrditi da li se to nalazi kod mene ili kod
drugog ili kod obojice. Takoe ni oseanja u ovom
pogledu ne daju neki vrst oslonac.
enama se ne moe eo ipso pripisati inferiorna
svest; ona je samo drugaija nego to je muka svest.
Ali kao to je ena esto jasno svesna stvari koje
mukarac jo pipa u mraku, tako ima, shodno prirodi
stvari, i iskustvenih podruja kod mukaraca koja kod
ene jo lee u senci neizdifirenciranosti, uglavnom
stvari za koje se ena, pre svega, malo interesuje. Li
ne veze su joj po pravilu vanije i interesantnije od
objektivnih injenica i njihove povezanosti. iroko
podruje trgovine, politike, tehnike i nauke, itavo
carstvo primenjenog mukog duha kod ene pada u
senku svesti, nasuprot tome ona razvija dalekosenu
svesnost linih veza, ije beskrajno nijansiran je po
pravilu izmie mukarcu.
Stoga od nesvesnog ene moemo oekivati sa
svim drugaije aspekte od onih koje sreemo kod
mukaraca. Ako bi trebalo da oznaim jednom reju
ta u ovom odnosu ini razliku izmeu mukarca i
ene, ta, dakle, karakterie Animus naspram Anime,
onda bih mogao rei samo ovo: kao to {Anima raa
udi, tako i Animus stvara miljenja, i kao to udi
mukarca izbijaju iz tamnih pozadina, tako se i mi1S Jung, Odabrana dela, II

225

ljenja ene zasnivaju na isto tako nesvesnim, aprioristikim pretpostavkama. Animus-miljenja esto
imaju karakter vrstih ubeenja, koja se ne mogu
iako uzdrmati, ili principa koji su na izgled nepovredljivo vaei. Ako analiziramo ova miljenja, onda
se pre svega sudaramo sa nesvesnim pretpostavkama
ije postojanje, meutim, treba tek otkriti, tj. milje
nja su naizgled tako smiljena kao da ovakve pret
postavke postoje. U stvarnosti se miljenja uopte ne
smiljaju ve postoje gotova i to u tolikoj meri stvar
na i neposredno ubedljiva da ena i ne pomilja na
mogunost sumnje.
Covek je sklon da pretpostavi da se Animus, sli
no Animi, personifikuje u obliju jednog mukarca.
Ovo je, kako ui iskustvo, samo uslovno tano poto
se neoekivano ovome pridruuje okolnost koja uslovljava u sutini drugaije stanje stvari nego kod mu
karca. Naime, Animus se ne pojavljuje kao jedna
linost, ve naprotiv kao mnoina. U Velsovoj noveli
Christina Alberta's Father junakinja je u itavom
svom radu i delanju potinjena nadreenoj moralnoj
instanci, koja joj sa neumoljivom otrinom i odsus
tvom mate, suvo i tano s vremena na vreme govori
ta ini i iz kakvih pobuda. Vels naziva ovu instancu
Court of Conscience. Ova mnoina razlonih sudija, dakle neka vrsta kolegijuma, odgovara personifi
kaciji Animusa. 'Animus je neto kao skup oeva i
drugih autoriteta, koji ex cathedra donose nepobitne,
razumne sudove.^Tanije sagledano ovi sudovi, koji;
tako mnogo polau'na sebe, su uglavnom rei i mi
ljenja, moda nesvesno napabirena jo od detinjstva
i nagomilana u kanon prosenih istina, tanosti i ra
zumnosti; riznica pretpostavki, koja odmah bilo gde
da nedostaje svestan i kompetentan sud (to je obino
sluaj) ispomae sa miljenjem. Ova miljenja se
pojavljuju as u obliku takozvanog zdravog ljudskog
razuma, as u obliku duhovno skuenih predrasuda,
as u obliku principa koji travestuju vaspitanje. Oduvek se to tako radi, ili pa svi kau da je to tako.
Samo po sebi je razumljivo da e se Animus projektovati isto onoliko esto kao Anima. Ljudi pogodni
226

za projekciju su ili ive kopije dragoga Boga, koji za

sve imaju odgovor, ili su nepriznati novatori, koji
raspolau valjanim renikom u kome su svakakve
opte ljudske istine prevedene u terminologiju plo
donosnog doivljavanja. Animus bi bio nedovoljno
okarakterisan ako bi se predstavio samo kao konzervisana kolektivna savest; on je novator koji, sasvim
suprotno njegovim ispravnim miljenjima,' pokazuje
neobinu slabost za teko razumljive, nepoznate rei,
koje na najprijatniji nain zamenjuju neprijatno raz
miljanje.
Kao i'Anima tako je i Animus ljubomorni ljubav
nik, kome uvek uspeva da umesto stvarnog oveka
u prvi plan stavi miljenje o njemu, miljenje ije se
bezuslovno sporne osnove nikada ne podvrgavaju kri
tici. Animus-mil jenja su vazda kolektivna i gube iz
vida individue i individualnu ocenu, isto onako kao
to se Anima sa svojom anticipacijom i projekcijom
oseanja postavlja izmeu mukarca i ene. Ova mi
ljenja imaju za mukarca ukoliko je ena lepa
neto dirljivo detinjasto, to mu pomae da doe do
njemu prijatne, oinske pounosti; ukoliko, meutim,
ena ne dodiruje sentimentalnu stranu zbog ega se
onda od nje oekuje kompetentnost a ne dirljiva bes
pomonost i glupost, tada njena Animus-miljenja
imaju za mukarca neto razdraujue, uglavnom
zbog njihovog loeg obrazloenja isuvie miljenja
samo radi miljenja samo kako bi bar imali jedno
miljenje, itd. Mukarci ovde obino postaju otrovni,
poto je (neoboriva injenica da Animus uvek mami
Animu, zbog ega svaka dalja diskusija postaje bez
izgledna' (a naravno isto tako i viceversa).
Kod intelektualnih ena Animus daje povoda in
telektualnom i kako bi trebalo kritikom argumentovanju i rezonovanju, koje se uglavnom sastoji u
tome da se sporedna slaba taka pretvori u besmisle
nu glavnu stvar. Ili po sebi jasna diskusija zapetljava
se do oajanja uvoenjem sasvim drugaijeg, po mo
gustvu krivog stanovita. Ne znajui ovakve ene
su usmerene samo na to da nasekiraju mukarca, i
me jo potpunije potpadaju pod vlast Animusa.'Na
15

227

alost, uvek imam prava, priznala mi je jedna takva

ena.
Sve ove kako poznate tako i nepoeljne pojave
potiu jedino i samo od ekstraverzije Animusa. On ne
spada u svesne funkcije odnosa, ve treba da omogui
vezu sa nesvesnim. Umesto da ena dopusti da joj za
odreenu spoljnu situaciju miljenja padaju na pamet
za situacije o kojima bi trebalo svesno razmisliti
trebala bi da okrene Animusa, kao funkciju priseanja, ka unutra, gde bi on omoguio priseanje na
sadraje nesvesnog. Tehnika razraunavanja sa Animusom, u principu je ista kao u sluaju Anime, samo
to ovde miljenja, predstavljaju ono od ega bi ena
kritiki trebalo da se distancira, ne da bi miljenja
potisla, ve da bi, pomou istraivanja njihovog po
rekla, prodrla u njihovu tamnu pozadinu, gde se onda
sudara sa iskonskim slikama isto kao mukarac u
svom obraunu sa AnimomA Animus je neka vrsta
precipitata sveg iskustva "lenskih predaka u odnosu
na mukarce i ne samo to: on je plodno, stvarala
ko bie, svakako ne u obliku mukog stvaranja, ve
on neto raa, neto to se moe nazvati \6yoc; oTcepU-CCTUCOS-, plodna re. Kao to mukarcu njegovo delo,
kao celokupno bie potie iz njegove unutranje en
stvenosti, tako i unutranja mukost ene raa stva
ralake klice, koje oploavaju enstvenost mukarca.
To bi bila femme inspiratrice koja ima i mogunost
ako je pogreno usmerena da postane najgora
svaalica i principijelna cepidlaka animus hound, kako je to pogodno nazvala jedna od mojih pa
cijentkinja.
_2ena opsednuta Animusom uvek je u opasnosti
da izgubi svoju podesnu ensku personuO isto kao to
mukarac u istim uslovima rizikuje efeminizaciju.
Ovakvi psihiki spolni preobraaji potiu jedino i
samo iz toga to se jedna funkcija, koja pripada unu
tra, okree put spolja. Razlog perverzije je, naravno,
nedovoljno ili ak odsutno priznavanje unutranjeg
sveta, koji autonomno postoji naspram spoljnjeg sve
ta, koji isto tako postavlja vane zahteve in puncto
prilagoavanja, kao i spoljni svet.
228

Sto se tie pluraliteta Animusa nasuprot monolinosti Aniine, izgleda mi da je ova posebna inje
nica korelat svesnog stava. Svesni stav ene je uop
te mnogo ekskluzivnije lian nego mukarev.Njen
svet se sastoji od oeva i majki, brae i sestara, mua
i dece. Ostali Svet se sastoji od slinih porodica koje
se meusobno pozdravljaju, izvan ovoga svaka je
zainteresovana samo za sebe. Svet mukarca je narod,
drava, koncerni itd. Porodica je samo sredstvo
odreenog cilja, jedan od temelja drave, _a njegova
ena nije neophodno ta ena (svakako ne onako kao
to ena misli kada kae moj mu).[Opte mu je
blie nego lino, stoga se njegov svet sastoji od mno
tva paralelnih faktora, dok njen svet s one strane
supruga dostie svoj kraj u nekoj vrsti kosmike magline. Stoga je strana iskljuivost mukarca vezana
za Animu, nasuprot tome neodreeno mnotvo ene
za Animus.fDok pred mukarcem lebdi otro ocrtano
znaajno oblije Kirke ili Kalipse, Animus je pre iz
raen u obliku Leteeg Holananina i inae nepozna
tih akeanskih gostiju, nikada sasvim odreeno uhvat
ljivih, promenljivih i pokretnih. Ovi se izrazi javlja! ju naroito u snovima, u konkretnoj stvarnosti to
mogu biti viteki tenori, bokserski ampioni, veliki
1 ljudi u dalekim, nepoznatim gradovima.
Oba ova sutonska oblija tamne pozadine (stvar
ni, polugroteskni uvari praga da upotrebimo
pompezni teozofski mamac) imaju neiscrpno mnogo
aspekata, sa kojima bi se mogle popuniti itave knji
ge. Njihove komplikacije i 'zapleti su- bogati kao svet,
isto tako opseni kao nepregledna raznolikost njiho
vog svesnog korelata, persone. Oni jo stoje u sferi
sutona, tako da jo upravo moemo sagledati da je
autonomni kompleks Anime, kao i Animusa, u osnovi
uzev psiholoka funkcija, koja je samo zahvaljujui
njenoj autonomiji i nerazvijenosti uzurpirala ili, bolje
reeno, do sada jo zadrala linost. Ali ve sagleda
vamo mogunost da razorimo njihovu personifika
ciju, budui da njihovim privoenjem u svest pra
vimo mostove koji treba da vode u nesvesno. Poto
ih namerno ne koristimo kao funkcije, oboje su jo
229

personifikovanl kompleksi i ne mogu biti integrisani

svesti sve dok su im nepoznati sadraji. Rasprava sa
njima treba da osvetli njihove sadraje i tek kada je
ispunjen ovaj zadatak i kada je svest dovoljno upo
znala nesvesna zbivanja koja se ogledaju u Animi,
Anima e se stvarno osea ti kao ista funkcija.
Ja, naravno, ne oekujem da svaki italac bez
daljnjega shvati ta se mislilo pod Animus i Anima.
Ali se nadam da je bar stekao utisak da se ovde ni u
kom sluaju ne radi o neem metafizikom, ve o
empirijskim injenicama koje se mogu isto tako iz
raziti racionalnim i apstraktnim jezikom. Namerno
sam izbegavao isuvie apstraktan jezik, poto se u tim
stvarima, koje su do sada bile tako nepristupane na
em iskustvu, uopte ne radi o tome da se itaocu
izloe intelektualne formulacije, ve je mnogo pre ne
ophodno da mu se predoe stvarne iskustvene mo
gunosti. Niko ne moe stvarno razumeti ove stvari,
ako ih sam nije iskusio. Stoga mi je mnogo vie stalo
do toga da pokaem puteve i mogunosti takvog is
kustva nego da postavljam intelektualne formule
koje, zbog nedostatka iskustva, neminovno ostaju
prazne rei. Na alost, ima isuvie mnogo onih koji
ue napamet rei i izmiljaju iskustva da bi se, u za
visnosti od temperamenta, verno ili kritiki tome pre
pustili. Ovde se radi o novom pitanju jednog novog
(a ipak tako starog!) psiholokog iskustvenog podru
ja, o kome teorijski moemo rei neto relativno va
ee tek onda kada dovoljnom broju ljudi budu poz
nate odgovarajue psihike pojave. ovek uvek najpre otkriva samo injenice a nikakve teorije. Formi
ranje teorija proistie iz diskusije velikog broja ue
snika.

230

III
TEHNIKA RAZLIKOVANJA IZMEU JA I
FIGURA NESVESNOG
Zapravo bih bio duan da itaocu pruim iscrpan
primer specifine delatnosti Animusa i Anime. Na
alost ti materijali su tako obimni a pored toga zahtevaju mnotvo objanjenja simbola, tako da jedno
takvo izlaganje nisam bio u stanju da unesem u ok
vire ovog spisa. Neke od ovih produkata, zajedno sa
svim njihovim simbolinim vezama, publikovao sam
kao posebno delo, na koje moram uputiti itaoca.
Tamo, svakako, nema ni pomena o Animi, poto mi
je ova funkcija tada bila jo nepoznata. Ali kada pa
cijentkinju posavetujem da se priseti nesvesnih sa
draja, ona e produkovati sline fantazije. Muka
viteka figura, koja skoro nikada ne nedostaje, je
Animus. (A. niz fantastinih doivljaja demonstrira
postupni preobraaj i razlaganje autonomnog komp
leksa.
Ovaj preobraaj je svrha borbe sa nesvesnim.
Ako ne usledi preobraaj, onda nesvesno ima nesma
njeni uslovni uticaj i u datom sluaju e se zadrati
i odravati neurotski simptomi uprkos svoj analizi i
svem razumevanjui ili e se zadrati prisilan prenos,
to je isto tolikoTose kao i neuroza. U takvim slua
jevima oigledno da nikakva sugestija, dobra volja
1

Wandlungen und Symbole der Libido, 1912. Novo iz

danje: Symbole der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5.
1

231

niti isto reduktivno razumevanje nisu pomogli da se

uniti mo nesvesnog. Time nije reeno to bih
ponovo jasno eleo da podvuem da sve psihote
rapijske metode uzete zajedno nita ne vrede. Hteo
bih samo da naglasim injenicu da nema mali broj
sluajeva gde lekar mora da se odlui da se temeljno
pozabavi sa nesvesnim, zapravo da se pripremi na
borbu sa nesvesnim. To je naravno neto drugo nego
tumaenje. U ovom poslednjem sluaju se pretpo
stavlja da lekar ve unapred zna, poto moe da tu
mai. U prvom sluaju, meutim, u sluaju borbe
radi se o neemu drugom nego to je tumaenje:
radi se o izazivanju nesvesnih zbivanja, koja nailaze
u svest u obliku fantazija. Covek moe pokuati da
tumai ove fantazije. U mnogim sluajevima moe
biti veoma vano da pacijent nasluuje znaaj iznetih fantazija. Ali od odluujueg je znaaja da paci
jent potpuno doivi fantazije i da ih takoe i razume,
ukoliko intelektualno razumevanje spada u totalnost
doivljaja. Ali razumevanju ne bih dao prednost. Na
ravno da lekar mora da u razumevanju pomogne pa
cijentu, ali on nee i ne moe sve razumeti, tako da
se, ako je ikako mogue, treba uvati od vetakog
tumaenja. Jer sutina u prvoj liniji i nije tumaenje
i razumevanje fantazija, ve mnogo pre njihovo do
ivljavanje. Alfred Kubin (Alfred Kubin) dao je u
svojoj knjizi: Die andere Seite (Druga strana) vrlo
dobar prikaz nesvesnog, tj. on je opisao ono to je ne
svesno doiveo umetnik u njemu. To je umetniki
doivljaj, koji je u smislu ljudskog doivljavanja
nepotpun. Preporuio bih svakome ko se interesuje
za ova pitanja da paljivo proita ovu knjigu. Tu e
otkriti ovu nepotpunost vieno je i doivljeno umetniki, ali ne ljudski. Bod ljudskim doivljajem
podrazumevam da linost autora nije samo pasivno
ukljuena u viziju, ve da sa punom sveu reaguje
i dejstvuje u susretu sa figurama vizije. Istu kritiku
bih uputio autorki fantazija u mojoj gore pomenutoj
knjizi; i ona se prema fantazijama koje se javljaju
2

* Miinchen, 1908.

232

iz nesvesnog postavlja samo perceptivno, u najboljem

sluaju pasivno trpeljivo. Stvarna borba sa nesvesnim zahteva svesno stanovite suprotstavljeno nesve
snom.
Sta pod ovim mislim pokuau da razjasnim na
jednom primeru. Jedan moj pacijent imao je sledeu
fantaziju: On vidi kako njegova verenica tri ulicom
prema reci. Zima je i reka je zaleena. Ona nailazi
na led, a on je sledi. Ona daleko izmie a tamo je
led ispucao; otvara se tamna pukotina i on se plai
da bi ona mogla da propadne. I stvarno ona nestaje
u rascepu izmeu santi, dok on tuno gleda za njom.
U ovom odlomku iz jedne vee celine jasno se
moe prepoznati stav svesti on je perceptivan i
trpeljiv, tj. slika fantazije se samo vidi i osea, ona
je tako rei dvodimenzionalna, poto on sam ima
nedovoljno udela u svemu tome, fantazija ostaje samo
slika koja je, dodue, oigledna i pobuuje oseanja,
ali ipak nestvarna poput sna. [Ova nestvarnost se za
sniva na tome to on sam nita ne stvara, u svemu
tome nije aktivanJDa je ova fantazija stvarnost, on
se ne bi kolebao da sprei verenicu u izvoenju nje
nog samoubistva. Lako bi mogao da je npr. uhvati
i fiziki sprei da sa leda skoi u vodu. Kada bi se u
stvarnosti ponaao onako kako se ponaao u fantaziji,
to bi znailo da je oigledno oduzet, bilo zbog straha,
bilo zbog nesvesne pomisli da on zapravo ne bi imao
nita protiv ako bi ona izvrila samoubistvo. inje
nica da se u fantaziji ponaa pasivno je samo izraz
njegovog odnosa prema aktivnosti nesvesnog uopte
on je fasciniran i omamljen nesvesnim. U stvar
nosti on pati od svih moguih depresivnih predstava
i ubeenja da nije sposoban ni za ta, da je beznadeno nasledno optereen, da njegov mozak degenerie
itd. Ova negativna oseanja su dobrim delom auto
sugestije, koje prima bez diskusije. On ih, dodue,
moe intelektualno sasvim da razume i proceni nji
hovu nevanost. Ali pored ovog postoje i oseanja.
Ona su intelektualno neuhvatljiva, poto se ne za
snivaju na intelektualnoj ili racionalnoj osnovi, ve
na nesvesnom, iracionalnom ivotu fantazija, koje
233

nisu pristupane svesnoj kritici. U takvim sluajevi

ma nesvesnom se mora pruiti prilika da produkuje
svoje fantazije; prethodni odlomak je samo jedan ta
kav produkt nesvesne delatnosti fantazije. Kako se
radi o psihogenoj depresiji, njegova depresija se upravo zasniva na ovakvim fantazijama, ijeg posto
janja on uopte nije bio svestan. Kod prave melan
kolije, tekog zamora, trovanja, itd., sluaj je bio
obrnut: potp je pacijent depresivan, on ima takve
fantazije. U sluaju psihogene depresije, naprotiv, on
je deprimiran jer ima takve fantazije. Moj pacijent
je pametan mlad ovek, koji je putem due analize
intelektualno obaveten o kauzalnosti njegove neu
roze. Ali intelektualno razumevanje nije promenilo
nita na njegovoj depresiji. U ovakvom sluaju lekar
ne treba da se nekorisno trudi oko daljeg produbljavanja kauzalnosti sluaja, jer, ako uopte nita ne ko
risti vie ili manje dalekoseno razumevanje, onda
sigurno da nee koristiti ni otkrie nekog novog kau
zalnog delia. V ovom sluaju nesvesno jednostavno
ima nesavladivu prevagu, tj. ono raspolae atraktiv
nom snagom koja je u stanju da oduzme svaku vred
nost svesnim sadrajima, drugim recima da libido po
vue iz svesnog sveta i na taj nain da proizvede de
presiju, abaissment du niveau mental (ane
Janef). Ali u ovom sluaju moramo, shodno zakonu o
energiji, oekivati gomilanje vrednosti (=libido,) u
nesvesnom.
Libido se ne moe drugaije shvatiti do u odre
enom obliku, tj. libido je identian sa slikama fan
tazije. Libido moemo ponovo osloboditi iz nesvesnog
samo na taj nain to emo privoditi njemu odgova
rajue slike fantazije. Stoga u ovakvom sluaju ne
svesnom dajemo prilike da svoje fantazije dovede do
povrine. Na ovaj nain nastao je prethodno opisani
odlomak. To je deo iz duge serije slika fantazije v e
likog bogatstva, koje odgovara onom energetskom iz
nosu koji je izgubila svest i njeni sadraji. Svesni svet
pacijenta je postao hladan, prazan i siv, nasuprot
tome nesvesno je ihavno, mono i bogato. Karakte
ristino je za bivstvo nesvesne psihe da je dovoljna
234

samoj sebi i da ne poznaje ljudske obzire. Ono to je

jednom zapalo u nesvesno tu e se i zadrati, bez ob
zira da li svest zbog toga pati ili ne. Svest moe da
umre od gladi i da se smrzne, dok u nesvesnom buja
i cveta.
Bar tako u prvom momentu izgleda. Ali ako is
traujemo neto dublje, onda nalazimo da ova ljud
ska bezbrinost nesvesnog ima odreenu svrhu i cilj.
Ima psihikih ciljeva koji se nalaze s onu stranu svesnih ciljeva, pa im se ak mogu neprijateljski suprot
stavljati. Neprijateljsko ili bezobzirno ponaanje ne
svesnog prema svesti nalazimo samo tamo gde svest
ima pogrean i nametljiv stav.
Svesni stav mog pacijenta je toliko jednostrano
intelektualan i racionalan, da se sama priroda u nje
mu buni i unitava njegov celokupni svet vrednosti.
On sam sebe ne moe nainiti neintelektualnim i oslo
niti se na neku drugu funkciju, npr. oseanja; sasvim
jednostavno zbog toga to ih ne poseduje. Njih po
seduje nesvesno. Zbog toga nam nije preostalo nita
drugo do da donekle nesvesnom prepustimo vodstvo
i da mu damo mogunost da u obliku fantazija po
stane sadraj svesti. Pacijent se ranije grevito drao
svog intelektualnog sveta i mudrovanjem se branio
od onoga to je smatrao boleu. Sada pak treba da
joj se preda i ako ga uhvati depresija, ne sme sebe u
cilju zaborava da prisiljava na neki rad ili neto sli
no, ve mora da prihvati svoju depresiju i da njoj u
neku ruku prepusti re.
To je upravo suprotno od preputanja nekoj udi,
to je tako karakteristino za neurozu: to nije slabost
niti kolebljivo poputanje, ve teak rad koji se sa
stoji u tome da ovek, uprkos primamljivosti udi,
zadrava svoju objektivnost i od udi stvara svoj ob
jekt, umesto da joj dozvoli da bude dominantni sub
jekt. On mora pokuati da dopusti da mu njegovo
raspoloenje govori; njegova udljivost mora mu rei
kako ona izgleda i u kakvoj fantastinoj analogiji bi
se dala izraziti.
Gore pomenuti odlomak fantazije je deo vizualizovane udi. Da nije smogao da bude objektivan

235

prema sopstvenoj udi, on bi umesto matanih slika

imao samo paraliue oseanje da ide sve do avola,
da je neizleiv itd. Ali poto je svojoj udljivosti dao
prilike da samu sebe izrazi u slici, njemu je uspelo
da bar mali iznos libida, kroz nesvesnu snagu uobliavanja pretvori u obliku slike u svesni sadraj i time
da ga oduzme nesvesnom.
Ali ovaj pokuaj je nedovoljan, poto se poeljno
potpuno doivljavanje fantazije ne sastoji samo u
pbsmatranju i trpljenju, ve i u aktivnom uestvo
vanju. Pacijent bi udovoljio ovom zahtevu kada bi
se i u fantaziji ponaao onako kako bi se nesumnjivo
ponaao u stvarnosti. On nikada ne bi pasivno posmatrao kako se davi njegova verenica, ve bi prisko
io i spreio je u njenoj nameri. To bi moralo da se
desi i u fantaziji. Ako bi mu uspelo da se i u fan
taziji ponaa onako kako se ponaa u slinoj, stvarnoj
situaciji, onda bi time dokazao da fantaziju uzima
ozbiljno, tj. da nesvesnom pridaje bezuslovnu vred
nost realnosti. Time bi pobedio svoje jednostrano in
telektualno gledite i na taj nain indirektno uvaio
iracionalno gledite nesvesnog.
To bi bio poeljni potpuni doivljaj nesvesnog.
Ali ne sme se potceniti ta to znai u stvarnosti:
moj realni svet je ugroen fantastinom irealnou.
Skoro je nesavladivo teko i za trenutak zaboraviti
da je sve to ipak samo fantazija, imaginativan pro
dukt koji izgleda apsolutno hotimian i iskombinovan. Kako bi se tako neto oglasilo za realno pa
ak i uzelo ozbiljno?
Sigurno da se od nas nee oekivati da verujemo u neku vrstu dvostrukog ivota, tim to smo
ovde skromni proseni graani a tamo doivlja
vamo neoekivane pustolovine i vrimo junaka
dela. Drugim recima mi ne smemo da korircretizujemo nau matuj ovek meutim ima veliku sklo
nost da ovo ini tako da sva odbojnost prema fan
taziji i sve kritiko omalovaavanje nesvesnog u
najdubljoj osnovi odgovara samo strahu od ove
sklonosti. \ Oboje, konkretizacija i strah od toga su
primitivno sujeverje u jo ivom obliku kod
236

takozvanih prosveenih, obrazovanih ljudi. U svom

graanskom ivotu neko je obuar, ali u svojoj
sekti on uiva potovanje arhanela, ili je neko u
vidljivom svetu sitan trgovac, ali kod slobodnih zi
dara mrana veljina; ili preko dana sedi u kance
lariji, uvee je. u izdvojenom drutvu reinkarnacija
Julija Cezara; kao ovek pogreiv, ali u svojoj a
snoj dunosti nepogrean to su konkretizacije koje
ne spadaju ovamo.
Nasuprot ovome nauni kredo naeg vremena
razvio je sujevernu fobiju od fantazije. Ali stvarno
je ono to stvara, dejstvu je. Fantazije nesvesnog
stvaraju, dejstvuju u odnosu na to nije dozvo
ljena nikakva sumnja. I najpametniji filozof moe
biti bespomona rtva krajnje glupave agorafobije.
Naa famozna nauna realnost ni najmanje nas ne
uva od takozvane irealnosti nesvesnog. Neto deluje iza koprene fantastinih slika, nezavisno od toga
da li to neto nazivamo dobrim ili loim imenom.
To je neto stvarno, zbog ega se i njegove ivotne
manifestacije moraju uzeti ozbiljno. Ali ovek prvo
mora da savlada tendenciju konkretizacije, drugim
recima, fantazije se ne smeju uzeti doslovno im se
postavi pitanje tumaenja. Dok smo obuhvaeni do
ivljavanjem fantazija, treba*~ih doslovno uzeti. Ali
kada hoemo da ih razumemo, tada ne smemo privid,
matanu sliku, smatrati i onim dejstvujuim to je
iza nje. jPrivid nije sama stvar, ve samo izraz.
Moj pacijent, dakle, ne doivljava scenu samoubistva na drugom nivou (ali inae konkretno kao
stvarno samoubistvo), ve on doivljava neto stvar
no, to izgleda kao samoubistvo. Obe stvarnosti
koje stoje jedna nasuprot druge, svet svesti i svet
nesvesnog, ne otimaju se o poloaj, ali se meusobno
relativiziraju.jDa je stvarnost nesvesnog relativna, to
nee svakako izazvati neki ei otpor, meutim, ma
nje tolerantno e se podneti dovoenje u sumnju
realnosti svesnog sveta, i A ipak obe stvarnosti su
psihiki doivljaj, psihiki privid na nesaznajnim
tamnim osnovama,; Kritikom posmatranju ne ostaje
nita od apsolutne realnosti.
23T

O sutinskom i apsolutno postojeem ne znamo

nita. Ali mi doivljavamo razliita dejstva, putem
ula od spolja, preko fantazije iznutra. Kao
to nikada neemo tvrditi da zelena boja postoji za
sebe i po sebi, tako nam isto nee pasti na pamet
da neki matani doivljaj shvatimo kao neto po sebi
i za sebe postojee a time i kao neto doslovce pri
hvatljivo. JTo^ je izraz, izgled, stavljen za neto ne
poznato, ali stvarnog Pomenuti odlomak fantazije
vremenski se poklapa sa talasom depresije i razo
aranja, i fantazija izraava ovo zbivanje. Pacijent
stvarno ima verenicu. Za njega ona predstavlja je
dinu emocionalnu sponu sa svetom. Njena smrt
predstavljala bi kraj njegove veze sa svetom. Ovaj
aspekt bio bi krajnje beznadean. Njegova verenica
je, meutim, i simbol za njegovu Animu, tj. za nje
govu vezu sa nesvesnim. Stoga fantazija istovre
meno izraava injenicu da se njegova Anima, ne
ometana od njega, ponovo gubi u nesvesnom. Ovaj
aspekt pokazuje da je njegova ud opet jaa od njega.
Ona se baca a on pasivno posmatra. On bi mogao da
priskoi i zadri Animu.
Ovom drugom aspektu dajem prednost, poto je
pacijent introvertan, iji je odnos prema ivotu regulisan unutranjim injenicama. Kada bi bio ekstrovertan, morao bih dati prevagu prvom aspektu, jer
je za ekstrovertnog ivot u prvoj liniji regulisan od
nosom prema ljudima. On bi mogao zbog iste udi
da odbaci verenicu, a time i samog sebe, dok je in
trovertni najvie oteen ako odbaci svoju vezu sa
Animom, tj. sa unutranjim objektom.
Dakle, fantazija mog pacijenta jasno pokazuje
negativna kretanja nesvesnog, tj. tendenciju odvra
anja od spoljnog sveta, koja protie tako ener
gino da sa sobom odvlai i libido svesti i ovu na
taj nain ispranjava. Pomou privoenja u svest
fantazije ovo se spreava da protie nesvesno. Kada
bi pacijent (na gore opisani nain) neto aktivno
preduzeo, onda bi osvojio ak i libido koji se pojav
ljuje u fantaziji i na taj nain stekao neto jai uticaj
na nesvesno.
238

Neprekidno privoenje u svest inae nesvesnih

fantazija sa aktivnim ueem u matanim zbivanji
ma, to sam video u velikom broju sluajeva, ima za
posledicu da se, prvo, svest iri poto se bezbroj ne
svesnih sadraj a" privodi u svest, drugo, da se poste
peno razgrauje dominantni uticaj nesvesnog i da,
tree, dolazi do promene linosti.
Promena linosti naravno da nije promena u
prvobitnoj nereditarnoj nastrojenosti, ve promena
opteg stava. Ona jasna razgranienja i opozicije
izmeu svesnog i nesvesnog, koja se tako jasno
vide kod konfliktnih, neurotskih priroda, skoro uvek
se zasnivaju na znatnoj jednostranosti svesnog stava,
koji daje apsolutnu prednost jednoj ili dvema funk
cijama, ime se druge nepravedno potiskuju u poza
dinu. Pomou privoenja u svest i doivljavanja fan
tazija asimiluju se u svesti nesvesne i manje vredne
funkcije proces koji naravno ne protie bez dub
ljeg uticaj a na svesni stav.
Pre svega bih eleo da raspravim pitanje kakve
vrste je ova promena linosti, pri emu bih samo
istakao injenicu da dolazi do bitne promene. Ovu
promenu, koja se postie u borbi sa nesvesnim,
oznaio sam kao transcendentnu funkciju. Ova ud
novata sposobnost preobraavan ja, izraena u transcendentnoj funkciji, glavni je predmet alhemistike
filozofije kasnog srednjeg veka, u kojoj je izraena
kroz poznatu alhemistiku simboliku. Zilberer (Silberer) je u svom znaajnom delu iscrpno ukazao na
psiholoku sadrinu alhemije. Bila bi, naravno, ne
oprostiva zabluda kada bi se, prema opte primljenom
shvatanju, alhemijski duhovni pokret sveo na re
torte i pei za topljenje. Sigurno ovaj ima i tu stranu,
naime, tapkajue poetke egzaktne hernije. Ali ona
ima psiholoki jo sasvim neocenjenu duhovnu stra
nu, koja nije za potcenjivanje: postojala je alhemistika filozofija oklevajui predstadijum najmoder
nije psihologije. Njena tajna je injenica transcendentne funkcije, preobraaj linosti kroz meanje i
3

1961.

* Die Probleme der Mystik und ihrer Symbolik, 2. izd.,

239

spajanje plemenitih i neplemenitih delova, diferen

ciranih i manje vrednih funkcija, svesnog i ne
svesnog/
Kao to su poeci naune hernije bili pometeni
i unakaeni pomou fantastinih predstava i raznih
proizvoljnosti, tako i alhemijska filozofija kroz ne
minovnu konkretizaciju jo grubog i nerazvijenog
duha nije doprla do psiholoke formulacije, iako
je vrlo ivo nasluivanje velikih istina strast srednjovekovnih mislilaca usredsreivalo na alhemijske
probleme. Niko ko je potpuno proao kroz proces
asimilacije nesvesnog nee osporavati injenicu da
je takvim nainom promenjen i potresen u najtam
nijim dubinama.!
Svakako riecu uzeti za zlo mome itaocu ako
sumnjiavo odmahne glavom, poto on ne moe da
predstavi kako bi taj quantite negligeable iste fan
tazije (vidi gornji banalni primer) mogao da ima i
najmanji uticaj. Bez daljnjega priznajem da je u po
gledu problema transcendentne funkcije i njoj pripi
sivanog neobinog dejstva, gore citirani odlomak fan
tazije sve drugo samo ne jasan. Ali je ovde moram
da apelujem na dobronamerno razumevanje mog i
taoca vrlo teko citirati bilo kakve primere, poto
svaki primer ima neprijatno svojstvo da je samo in
dividualno i subjektivno upeatljiv i znaajan. Zbog
toga stalno savetujem moje pacijente da ne budu tako
naivni i da veruju da je sve ono to je za njih lino
od velikog znaaja isto tako i objektivno znaajno.
Ogromna veina ljudi je potpuno nesposobna da
se individualno prenese u duu nekog drugog. To
je ak sasvim retka vetina, koja ne dopire isuvie
daleko. I ovek, za koga smatramo da ga najbolje
poznajemo i koji nam sam tvrdi da ga poznajemo do
tanina, u osnovi uzev nam je stran. On je drugaiji.
I krajnje i najbolje to moemo da uinimo je da ovo
to je drugaije bar nasluujemo, potujemo i da se
uvamo od nasilnike stupidnosti elje za tuma
enjem.
Up. Psycholoyie und Alchemie, 2. izd., 1952. Ges. Werke, Bd. 12.
4

240

Zbog toga ne mogu da iznesem nita uverljivo,

tj. nita to bi itaoca tako uverilo, kao to je uveren
onaj kome je to sopstveni doivljaj. Mi mu moramo
verovati ve po analogiji sa onim to smo i sami isku
sili. Konano ako sve nedostaje i onda neospor
no moemo opaziti krajnji rezultat, naime promenu
linosti. Uz ovu ogradu hteo bih mog itaoca da upo
znam sa jednim drugaijim odlomkom fantazije, ovaj
put kod jedne ene. Razlika koja pada u oi u poreenju sa prethodnim primerom je totalnost doivlja
ja. Pacijentkinja kao posmatra uzima aktivnog ue
a, ime stie prevlast nad procesom. O ovom slu
aju imam vrlo opsean materijal, koji kulminira u
promeni linosti. Odlomak potie iz kasnijeg toka
razvitka linosti i predstavlja organski deo duge, po
vezane serije preobraaja, koje su imale za cilj do
stizanje sredita linosti.
Moda nije sasvim razumljivo ta se misli pod
pojmom sredite linosti. Stoga u pokuati da sa
malo rei skiciram ovaj problem. ^Ako se svest sa
Ja zamisli kao centar suprotstavljen nesvesnom i ako
se uz to predstavi proces asimilacije nesvesnog, onda
se ova asimilacija moe zamisliti kao neka vrsta pri
bliavanja izmeu svesti i nesvesnog, pri emu se
centar totalne linosti vie ne poklapa sa Ja, ve sa
jednom takom u sredini izmeu svesti i nesvesnog.
To bi bila taka nove ravnotee, novo centriranje
celokupne linosti, jedan, moda, virtualan centar
koji linosti, zbog njene centralne situacije izmeu
, svesti i nesvesnog, daje novu, sigurnu osnovu. Slaem
se, naravno, sa tim da ovakve vizualizacije nikada
nisu nita vie od nezgrapnih pokuaja nespretnog
duha da izrazi neiskazive psiholoke injenice, koje
jedva da se mogu opisati. Isto ovo mogao bih izraziti
recima sv. Pavla: To ne ivim ja, ve Hristos ivi u
meni. Ili bih mogao da pozovem Laocea i da pri
hvatim njegov Tao put sredine i svih stvari stva
ralake sredine. U svim sluajevima misli se na isto.
Ovde govorim kao psiholog sa naunom saveu i sa
tog aspekta moram rei da su te injenice psihiki
faktori neospornog dejstva; ne pronalazak dokonog
y

16

Jung, Odabrana dela, II

241

duha, ve odreeni psihiki dogaaji koji se povinuju

sasvim odreenim zakonima i imaju svoje zakonomerne uzroke i dejstva, zbog ega ih moemo doka
zati kod naj razliiti] ih naroda i rasa danas kao i pre
hiljadu godina. Nemam nikakvu teoriju o tome od
ega se sastoje ova zbivanja. Za to bi se ve moralo
znati od ega se sastoji psiha. Za sada u se zado
voljiti konstatacijom injenica.
Vratimo se naem primeru. Radi se o fantaziji
intenzivno vizuelnog karaktera; neto to bi se u sta
rinskom govoru oznailo kao vienje; ali ne sneno
vienje ve vizija, koja se jednostavno opaa po
mou intenzivne koncentracije na pozadinu svesti,
to se svakako moe postii tek posle dueg, pret
hodnog vebanja. Pacijentkinja je videla sledee (is
priano njenim recima):
5

Pela sam se uz breg i dospela do mesta gde

sam videla sedam crvenih kamenova preda mnom,
po sedam s obe strane i sedam iza mene. Stajala sam
u centru ovog etvorougla. Kamenovi su bili ploasti
kao stepenik. Pokuala sam da podignem etiri naj
blia kamena. Pri tom sam otkrila da su ovi kame
novi pijedestal za etiri boanske statue, koje su bile
zakopane u tle sa glavom nadole. Iskopala sam
ih i postavila oko mene tako da sam stajala usred
njih. Iznenada su klonule tako da su se meusobno
dodirnule glavama, napravivi kao neku vrstu atora
iznad mene. Ja sam pala na tle i rekla: Padnite na
mene, ako morate. Umorna sam! Tada sam spazila
da se napolju, oko etiri boga stvorio plameni krug.
Posle izvesnog vremena ponovo sam ustala i razba
cala statue. Tamo gde su pale na tle izrasla su etiri
drveta. Na to su u vatrenom krugu izbili plavi pla
menovi, koji su poeli da sagorevaju lie drvea. Na
to sam rekla: To mora da se zavri, sama moram
otii u vatru da ne bi sagorelo lie! Potom sam ula
u vatru. Drvee je nestalo, vatreni krug se skupio u
X
Ova metoda je na drugom mestu oznaena kao aktiv
na imaginacija. Up. Psjjchologie und Religion. 4. izd. 1962,
S. 96. Ges. Werke, Bd. 11.
5

jedan jedini, veliki plavi plamen, koji me podigao

sa tla.
Ovde se zavrila vizija. Na alost, ne vidim puta
i naina da itaocu ubedljivo razjasnim izvanredno
interesantni smisao ove vizije. Odlomak je istrgnut iz
velike povezane celine, tako da bi se, za shvatanje
znaenja slike, moralo objasniti sve ono to se dea
valo pre i posle ovoga. Ipak italac bez predubeenja
moe bez daljnjega prepoznati ideju sredine take,
koja se dostie pomou neke vrste uspona (planina
renje napor, trud). Bez po muke se ponovo pre
poznaje uveni, srednjovekovni problem kvadrature
kruga, koji spada u alhemijsku sferu. Ovde se nalazi
na pravom mestu, kao simbolini izraz individuacije.
Celokupna linost je oznaena pomou etiri kardi
nalne take horizonta, etiri boga, tj. etiri funkcije,
koje daju orijentaciju u psihikom prostoru, i pomou
kruga koji obuhvata celinu. Pobeivanje etiri boga,
koji su pretili da zgnjee individuu, znai osloboenje
od identiteta sa etiri funkcije, etvorostruku nirdvandva (Slobodno od suprotnosti); na taj nain
nastaje pribliavanje krugu, nepodeljenoj celini. Iz
toga, opet, proistie dalje uzdizanje.
6

Ja se moram zadovoljiti nagovetajima. Ko se

potrudi da o ovome razmisli, on e donekle moi da
stvori neku ideju o nainu kako se odvija preobraaj
linosti, pomou svog aktivnog uea pacijentkinja
se mea sa nesvesnim zbivanjima. Tako ona spaja
svesno i nesvesno. Rezultat je uzlazno kretanje u pla
menu, preobraaj u alhemijsku vruinu, nastajanje
finog duha. To je transcendentna funkcija koja pro
istie iz sjedinjavanja suprotnosti.
Na ovom mestu moram da pomenem bitni nespo
razum, kome esto potpadnu moji itaoci i to obino
lekari. Ne znam iz kog razloga pretpostavljaju da ja
ne piem ni o emu drugom do o mojoj terapijskoj
metodi. To ovde uopte nije sluaj. Ja piem o psiho
logiji. Stoga izriito naglaavam da se moja terapijska
metoda ne sastoji u tome da kod mojih pacijenata
4

16'

Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6.

243

podstiem stvaranje udnovatih fantazija, kojih e se

onda predano drati, ime se onda menja njihova
linost, i sline gluposti, ve ja samo konstatujem
da ima izvesnih sluajeva u kojima dolazi do ovakvog
razvitka i to ne stoga to ja nekoga na to primoravam,
ve zato to to proistie iz njegove unutranje potre
be. Za ne mali broj mojih pacijenata ove stvari su
bile i ostaju panska sela. Cak i kada bi uopte i bili
u mogunosti da krenu ovakvim putem, to bi za njih
bila alosna stranputica, a ja bih bio prvi koji bi ih
spreio. Put transcendentne funkcije je individualna
sudbina. Ni pod kojim uslovom ne sme se smatrati
da je takav put identian sa psihikim anahoretstvom,
otuenjem od ivota i sveta. ak sasvim suprotno,
'ovakav put je uopte mogu i uspean tek kada ove
osobe i u spoljanjoj stvarnosti zaponu da reavaju
realne zadatke koji im se nameu. Fantazije nisu
zamena za ivot, ve plodovi duha, koji padaju u krilo
onom ko ivotu plaa njegov danak. Zabuant ne do
ivljava nita drugo do svoj morbidni strah, a ovaj
mu ne daje nikakav smisao. Ovaj put nee upoznati
nikada ni onaj ko je naao put povratka majci crkvi.
U njenim oblicima neosporno je ukljuen mvsterium
magnum. U njoj on moe smisleno da ivi. Konano
ni normalni ovek nee nikada biti ugroen od ovakve
nauke, poto se on odvajkada zadovoljava sa onim ma
lim to se nalazi na dohvatu. Stoga molim itaoca da
shvati da piem o sluajevima a ne o terapijskoj
metodi.
Oba primera fantazije predstavljaju pozitivnu
delatnost Anime i Animusa. (ersonifikovana figura
Animusa ili Anime gubi se u onoj meri, u kojoj pacijent uzima aktivnog uea. Ona postaje funkcija
veze izmeu svesti i nesvesnog. Ali kada se nesvesni
sadraji (upravo ovakve fantazije) ne realizuju, on
da iz toga nastaje negativna delatnost i personifika
cija, tj. autonomija Animusa i Anime. Nastaju psi
hike nenormalnosti, stanja opsednutosti u svim stup
njevima, od obinih udi i ideja do psihoza. Sva
ova stanja karakterie jedna te ista injenica, naime
da je neto nepoznato zaposelo manji ili vei deo psi244

he, da je neometano potvrdilo svoje neprijatno i tet

no postojanje uprkos svom uvidu, razboritosti i svoj
energiji i time ispoljilo mo nesvesnog nad sveu,
dakle naprosto opsednutost. U ovakvom sluaju opsednuti deo psihe po pravilu razvija Animus ili Anima
psihologiju] Inkubus ene sastoji se od veeg broja
mukih TSemona, sukubus mukarca je ena.
Ovaj svojstveni pojam due, koja u zavisnosti od
svesnog stava samostalno egzistira ili nestaje u neku
od funkcija, nema nita zajednikog, to svako lako
moe videti, sa hrianskim pojmom due.
rJFantazija moje pacijentkinje je tipian primer za
vrstu sadraja, koje produkuje kolektivno nesvesno.
Iako je forma sasvim subjektivna i individualna, ipak
je sadraj kolektivan, tj. to su opte slike i ideje koje
se sreu kod mnogih ljudi, dakle komadi koji indi
viduu izjednaavaju sa drugim ljudima. Ako takvi
sadraji ostanu nesvesni, onda je individua pomou
njih nesvesno pomeana sa drugim individuama, dru
gim recima, ona nije izdiferencirana, nije individualizovanaj
Ovde se moe postaviti pitanje zato bi bilo po
eljno da se ovek individualizuje. To nije samo po
eljno, ve ak neophodno, jer stapanjem sa drugima
individua zapada u stanja i ini postupke koji je do
vode u protivurenost sa samom sobom. Naime iz sva
kako nesvesnog stapanja i neodvojenosti nastaje pri
sila da se dela i da se bude onakav kakav ovek nije
u sutini. Zbog toga ovek niti moe biti sa tim saglasan, niti moe za to preuzeti odgovornost. Covek
se osea u obezvreenom, sputanom i neetikom sta
nju. Nesaglasnost sa samim sobom je neurotsko i ne
podnoljivo stanje, koga bi ovek hteo da se rei.
Oslobaanje iz ovog stanja moe se postii tek onda,
kada ovek uspe da bude onakav i da dela onako kako
osea da jeste. Za to ljudi imaju oseanje, u poetku
moda maglovito i nesigurno, ali koje, sa uznapredovalim razvitkom, postaje sve jae i jasnije. Ako
ovek za svoja stanja i postupke moe rei: To sam
ja, tako ja postupam, onda slobodno moe tako da
nastavi ak i kada mu to teko pada, i moe da pre245

uzme odgovornost za to ak i ako se od toga ustee.

U svakom sluaju mora se priznati da ovek nita
ne podnosi tee od samoga sebe. (Traio si najtee
breme, naao si sebe. Nie). Ali i ovaj najtei
napor postaje mogu ako je ovek u stanju da se raz
likuje od nesvesnih sadraja. Introvertni otkriva ove
sadraje u sebi samom, ekstrovertni, meutim, kao
projekciju u ljudskom objektu. U oba sluaja nesve
sni sadraji prouzrokuju zaslepljujue iluzije, koje
falsifikuju i ine nestvarnim nas same i nae odnose
sa blinjim. Iz ovih razloga za izvesne ljude je neop
hodna individuacija, ne samo kao terapijska nunost,
ve kao vii ideal, ideja o neem najboljem to se
moe uiniti. Ne smem izostaviti primedbu da je isto
vremeno prahrianski ideal o carstvu bojem ono
to je u vama. Ideja, koja je u osnovi ovog ideala
je da iz pravilnog moralnog stava proizlaze pravilni
postupci i da nema izleenja niti poboljanja sveta,
koji nisu zapoeli u samoj individui. Drastino ree
no: ko sam ivi u sirotitu ili na veresiju, taj nikada
nee resiti socijalno pitanje, j

246

IV
MANA-LICNOST
Moj ishodni materijal za ovo izlaganje su slu
ajevi u kojima je dolo do onoga o emu je u pret
hodnom poglavlju diskutovano kao o najbliem cilju,
naime savlaivanje Anime kao autonomnog komplek
sa i njen preobraaj u funkciju veze svesti ka ne
svesnom. Sa postizanjem ovog cilja uspeva se da se
Ja oslobodi svih svojih zapletenosti sa kolektivnim i
kolektivno nesvesnim. Kroz ovaj proces gubi Anima
demonsku snagu autonomnog kompleksa, tj. ona ne
moe da dovede do opsednutosti, poto je depotencirana. Ona vie nije uvar nepoznatih dragocenosti,
ona vie nije Kundri, demonski Gralov vesnik boansko-ivotinjske prirode, vie nije dua gospodarica,
ve psiholoka funkcija intuitivne prirode, o kojoj bi
se zajedno sa primitivnim ovekom moglo rei: on
ide u umu da bi govorio sa duhovima, ili moja
zmija mi je rekla, ili izraeno mitolokim infantil
nim jezikom: mali prst mi je rekao.
Oni koji itaoci koji poznaju Rajder Hagardov
opis: She-who-must-be-obeyed, sigurno e se setiti
magijske snage ove linosti. She je mana-linost,
tj. bie puno okultnih, magijskih svojstava (mana),
naoruano magijskim znanjima i snagama. Svi ovi
atributi potiu, naravno, iz naivne projekcije nesvesne
samospoznaje, koja bi, izraena manje poetskim re
cima, glasila otprilike ovako: Ja priznajem da u me
ni deluje psihiki faktor koji na neverovatan nain
247

moe izmai mojoj svesnoj volji. On moe da mi usa

di u glavu izvanredne ideje, da prouzrokuje neeljene
i nepoeljne udi i afekte, da ove natera na udno
vate postupke za koje ne mogu preuzeti odgovornost,
da moj odnos sa drugim ljudima ometa na iritativan
nain itd. Oseam se bespomonim prema ovoj inje
nici'i to je najgore: ja sam u nju zaljubljen, tako
da moram da joj se divim. (Poete ovo esto nazi
vaju umetnikim temperamentom, oni koji to nisu
izvinjavaju se na drugi nain).
Kada faktor Anima izgubi svoju manu, kuda
ova odlazi? Oigledno je onaj ko je ovladao Animom
stekao onu manu, shodno primitivnoj predstavi, da
onaj ko ubije mana-linost inkorporira i manu.
^Ko se obraunao sa Animom? Oigledno svesno
Ja, i stoga je Ja preuzelo manu. Tako svesno Ja po
staje mana-linost. Ali mana-linost je dominanta
kolektivno nesvesnog, poznati arhetip monog ove
ka u obliku junaka, poglavice, arobnjaka, vraa i
sveca, gospodara nad ljudima i duhovima, prijatelja
Boga.
Ovo je sada muka kolektivna figura, koja iz
ranja iz tamne pozadine i opseda svesnu linost. Ova
duevna opasnost je suptilne prirode, ona moe, po
mou inflacije svesti da uniti sve ono to je steeno
kroz raspravu sa Animom. Stoga praktiki nije od
malog znaaja znati da je 31 hijerarhiji nesvesnog
Anima najnii stupanj i jedna od moguih figura, i
da njeno savlaivanje konsteluje neku drugu kolek
tivnu figuru koja sada preuzima njenu manu. U
stvarnosti je to, naime, figura arobnjaka kako bih
je ja jednostavno nazvao koja u sebe uvlai manu,
tj. autonomnu vrednost Anunej Samo ukoliko sam ne
svesno identian sa ovom figurom, mogu da uobraavam da i sam posedujem manu Anime. Ali pod ovim
uslovima to u initi nepogreivo.
Figura arobnjaka ima kod ena ne manje opa
san ekvivalent U o j e materinski nadmona figura,
velika majka, koja sve razume i sve prata i uvek
eli sve najboljejkoja uvek ivi za druge a nikada ne
248

trai svoje, otkriva velike ljubavi, kao to je on vesnik poslednje istine. I kao to se velika ljubav ni
kada ne ceni, tako se i velika mudrost nikada ne shvata. A tek meusobno ne mogu da se trpe.
Ovde mora da postoji opasan nesporazum, poto
se bez sumnje radi o inflaciji. Ja je prisvojilo neto
to mu ne pripada. Ali kako je prisvojilo ovu manu?
Ako je stvarno bilo Ja ono to je pobedilo Animu,
onda mu pripada i mana i onda je zakljuak ispravan
ovek je postao znaajan. Ali zato ovo znaenje,
mana, ne deluje na druge? To bi ipak bio sutinski
kriterijum! Ne deluje stoga to ovek nije postao zna
ajan, ve jeru meavini sa arhetipom potpao daljnoj
nesvesnoj figuri. Dakle, moramo zakljuiti da Ja uop
te nije ovladalo Animom i stoga nije ni steklo manu.
Dolo je samo do novog stapanja sa istopolnom figu
rom koja odgovara imagu oca i to po mogustvu jo
vee snage.'
Od sile koja vezuje sva bia
Oslobaa se ovek koji pobedi samog sebe.

Tako on postaje natovek, koji je izriad svake vlasti,

polubog, moda jo vie od t o g a . . . Ja i otac smo
jedno, ova mona spoznaja u svoj svojoj stranoj
dvosmislenosti potie upravo iz ovog psiholokog mo
menta.
Nasuprot ovome moe se nae jadno ogranieno
Ja, ako poseduje samo i trunku samospoznaje, samo
povui i brzo odbaciti svaku iluziju o moi i znae
nju. Bila je zabluda: Ja nije nadvladalo Animu i stoga
nije ni steklo njenu. manu. Svest nije postala gospo
dar nesvesnog, ve je Anima svoje vladalako posvajanje izgubila u onom stepenu u kome se Ja uspelo
razraunati sa nesvesnim. Ovo razraunavanje, meu
tim, nije predstavljalo pobedu svesti nad nesvesnim,
ve uspostavljanje ravnotee izmeu oba sveta.
arobnjak je mogao da stekne posed nad Ja
samo stoga to je Ja sanjalo o pobedi nad Animom. |
' Goethe, Die Geheimnisse.

249

To je prehvataj, a svaki prehvataj od strane Ja je pra

en prihvatajem nesvesnog:
Preobraena mogu do,
koristit svoju stranu mo.

Stoga ako Ja odustane od polaganja prava na pobedu,

onda automatski prestaje opsednutost arobnjakom.
Ali gde ostaje mana? Ko ili ta postaje mana kada ak
vie ni arobnjak ne moe da vraa? Do sada znamo
samo da ni svest ni nesvesno nemaju manu;;poto je
sigurno da, ako Ja ne polae pravo na mo, onda ne
nastaje ni opsednutost, tj. i nesvesno je izgubilo svo
ju glavnu silu. ID ovom stanju mana mora, dakle, pri
pasti neemu 'to je svesno i nesvesno ili to nije ni
svesno ni nesvesno. To neto je traeno sredite li
nosti, ono neopisivo neto izmeu suprotnosti ili sje
dinjavanja suprotnosti ili rezultat konflikta ili ui
nak energetskog napona, postajanje linosti, najindividualniji korak napred, sledei stupanj. J
Ja ne bih zahtevao od itaoca da u svim detalji
ma prati prethodni brzi pregled celokupnog proble
ma. On ga moe posmatrati kao neku vrstu ekspo
zicije, iju u bliu intelektualnu obradu dati tek u
tekstu koji sledi.
Ishodna taka naeg problema je stanje koje proishodi kada su nesvesni sadraji, koji prouzrokuju
Anima i Animus fenomen u dovoljnoj meri prevedeni
u svest. Ovo se najbolje moe zamisliti na sledei na
in: nesvesni sadraji su pre svega stvari line atmo
sfere, moda po tipu gore navedene fantazije mukog
pacijenta. Kasnije se razvijaju fantazije nelino ne
svesnog, koje sutinski sadre kolektivnu simboliku,
neto po tipu vizije moje pacijentkinje. Ove fanta
zije nisu divlje i nepravilne, kao to se naivno moglo
pomisliti, ve ove slede odreene nesvesne pravce, ko
ji konvergentno pritiu odreenom cilju. Stoga se ove
kasnije serije fantazija najbolje mogu uporediti sa
procesima inicijacije, poto ovi predstavljaju najbliu
* Faust II, 5. in, 4. scena.

250

analogiju^ Sve donekle organizovane primitivne gru

pe i plemena imaju svoje esto izvanredno razvijene
inicijacije, koje u svom socijalnom i religioznom i
votu igraju izvanredno znaajnu ulogu. Pomou njih
deaci se preobraaju u mukarce, devojke u ene.
One koji se ne podvrgnu obrezivanju ili eksciziji Kavirondi pogrdno nazivaju: ivotinje. To pokazuje da
su obiaji inicijacije magijsko sredstvo pomou koga
se ovek iz ivotinjskog stanja prevodi u ljudsko sta
nje. Primitivne inicijacije su oigledno misterije preobraavanja od najveeg duhovnog znaenja. Vrlo
esto su inicijandi podvrgnuti munim metodama,
dok im se istovremeno poveravaju tajne plemena, s
jedne strane zakoni i hijerarhija plemena, a s druge
kosmogonska i druga mitska uenja. Inicijacije su se
odrale kod svih kulturnih naroda. U Grkoj su se
prastare, elenke misterije odrale verovatno sve do
u VII hrianski vek. Rim je bio preplavljen miste
rioznim religijama. Jedna od njih je i hrianstvo, ko
je je u svom dananjem obliku, svakako izbledelo i degenerisano, jo odralo stare ceremonije inicijacije u
krtenju, konfirmaciji i prieu. Stoga niko nee biti
u stanju da ospori ogromno istorijsko znaenje inici
jacije.
3

Ovu istorijsku vanost inicijacije (uporediti svedoanstva starog veka u pogledu elenkih misterija!)
nije odbacilo ni moderno doba. Slobodni zidari,
l'Eglise Gnostique de la France, legendarni vitezi s
ruom, teozofija itd. su slabi zamenski produkti za
neto to bi trebalo zapisati crvenim slovima na istorijskoj listi gubitaka.; injenica je da se u nesvesnim
sadrajima sree celokupna simbolika inicijacije sa
neospornom jasnoom.' Prigovor da je ovo staro sujeverje i sasvim nenauno, inteligentan je isto ono
liko kao kada neko u susretu sa epidemijom kolere
primeti da je sve to samo zarazna bolest a povrh toga
i nehigijenski. Ne radi se, kako stalno moram da na
glaavam, o pitanju da li su simboli inicijacije objek
tivne istine ili ne, ve samo o tome da li su nesvesni
* Up. H. Webster, Primitive Secret Societies, 1908.
251

sadraji ekvivalenti inicijacijskog postupka ili ne, i

da il ovi imaju uticaja na ljudsku psihu ili ne. Ne
postavlja se pitanje da li su oni poeljni ili ne. Do
voljno je da su prisutni i da deluju.
Poto mi je u vezi sa ovim nemogue da itaocu
iscrpno izloim delom vrlo duge serije slika, neka se
za sada zadovolji sa malo primera a da izvan ovoga
pokloni poverenja mom tvrenju da su to dosledno
izgraene usmerene povezanosti. Re usmeren sva
kako da koristim sa izvesnim oklevanjem. Ovu re
treba koristiti sa oprezom i ogranienjima. Kod du
evnih bolesnika mogu, naime, serije snova kao i se
rije fantazija kod neurotiara proticati besciljno. Mla
di pacijent, ije sam suicidalne fantazije prethodno
izneo, na najboljem je putu da produkuje besciljne
fantazije, ukoliko ne naui da svesno uzme uea u
svemu. Samo na taj nain nastaje smer ka odreenom
cilju. Nesvesno je ist prirodni proces s jedne strane
bez namere, ali s druge sa onom potencijalnom usmerenou koja je karakteristina za svaki energetski
proces. Ali ako svest uzme aktivnog uea i svaki
stupanj procesa doivi ili ga bar nasluti, onda se sledea slika nastavlja na steeni vii stupanj i tako
nastaje usmerenost.
Sledei cilj razraunavanja sa nesvesnim je po
stizanje stanja u kome nesvesni sadraji vie ne osta
ju nesvesni i vie se indirektno ne izraavaju kao
Anima i Animus fenomeni, dakle, stanja u kome Ani
ma (i Animus) postaje funkcija veze sa nesvesnim.
Sve dok ovo nisu, oni su autonomni kompleksi, tj.
ometajui faktori koji probijaju kontrolu svesti i na
taj nain se ponaaju kao pravi smutljivci^ Poto je
ovo opte poznata injenica, moj izraz kompleks se
u ovom smislu i odomaio u optoj govornoj upotrebi.
Sto neko ima vie kompleksa, tim je vie opsednut
i ako se pokua da se stvori slika one linosti koja
se izraava kroz svoje komplekse, onda se u datom
sluaju dolazi do zakljuka da to mora biti histerina
ena stoga Anima! Ali ako postane svestan svojih
nesvesnih sadraja, prvo kao injeninog sadraja
njegovog linog nesvesnog, a zatim kao fantazija ko252

lektivno nesvesnog, onda dospeva do korena svojih

kompleksa a time postie i razreenje od svoje opsednutosti. Sa tim prestaje i fenomen Anime,
Meutim, ona velika nadmo kojii je uslovila
opsednutost ono to ne mogu otresti ve mi je na
neki nain nadreeno trebalo bi, po logici, da ne
stane sa Animom, ovek bi trebalo da postane slo
bodan od kompleksa, tako rei psiholoki ist. Vie
ne bi trebalo da se deava ono to ne odobrava Ja, a
ako Ja neto zaeli, onda ne bi trebalo da ita bude
u stanju da se ubaci kao prepreka.-Time bi Ja bio
osiguran nedostini poloaj nepokolebljivost natoveka ili nadmonost savrenog mudraca. Obe figure
su idealne slike/ Napoleon s jedne, Lao-ce s druge
strane. Obe figuVe odgovaraju pojmu izvanredne
dejstvenosti, koji izraz Leman upotrebljava u svojoj
poznatoj monografiji za objanjenje mane. 'Stoga
takve linosti jednostavno nazivam mana-linost. Ona
odgovara jednoj dominanti kolektivno nesvesnog, ar
hetipa koji se u ovekovoj psihi oformio jo od n e
zamislivih vremena pomou odgovarajueg iskustva.;
Primi ti vac ne analizira niti razbija glavu o tome za
to je neko drugi bolji od njega. Ako je pametniji i
jai, onda znai da ima manu, tj. on poseduje veu
snagu; on moe tu snagu i da izgubi, moda ako neko
pree preko njega dok spava ili ako mu stane na
senku.
4

Istorijski mana-linost se razvija do figure juna

ka i do bogooveka, ija je zemaljska figura svetenik. Koliko je jo uvek i lekar mana-linost o tome
bi neto mogli da kau analitiari/Ukoliko Ja na iz
gled privue sebi snagu koja pripada Anirhi, onda Ja
postaje direktno mana-linost. Ovaj razvitak je skoro
redovna pojava. Jo nisam video vie ili manje uz
napredovali razvojni proces ove vrste, gde bar pro
lazno nije dolo do identifikacije sa arhetipom mana-linosti. 'A najprirodnije je na svetu da se tako de5

F. R. Lehmann, Mana, 1922.

Prema narodnom verovanju najhrianskiji kralj m o
gao je da sa svojom manom lei epilepsiju polaganjem ruku.
4

253

ava, poto to ne oekuje sam dotini, ve svi drugi

isto tako to oekuju. Jedva da se moe spreiti da se
ovek sebi malo ne divi poto je sebe sagledao dublje
od drugih a drugi imaju toliku potrebu da bilo gde
nau opipljivog junaka ili nadmonog mudraca, vou
i oca, nesumnjivi autoritet, da sa najveom sprem
nou grade i kade hramove malim bogovima. Nije
samo alosna glupost onih koji se nekritino povode
za drugima ve psiholoki zakon prirode da e se ono
to je ranije bilo uvek ponoviti. A ovo e se uvek
ponavljati sve dok svest ne razbije naivnu konkretizaciju praslika. Ne znam da li je poeljno da svest
menja veite zakone; znam samo da ih katkad menja
i da je ova mera vitalna neophodnost za neke ljude,
to, meutim, iste esto ne spreava da sebe same
postave na presto oca i da time jo jednom potvrde
stara pravila. Jedva se moe sagledati kako bi ovek
mogao da izbegne premo praslika.
Uopte ne veruj em da ovek moe umai ovoj
premoi. On moe samo izmeniti svoj stav u odnosu
na ovo, i na taj nain spreiti da* naivno ne upadne u
arhetip, pa da na raun svoje humanosti bude prinu
en da igra odreenu ulogu. Opsednutost arhetipom
od oveka ini samo kolektivnu figuru, neku vrstu
maske, iza koje ono ljudsko vie ne moe da se raz
vija ve neprestano zakrljava i propada! Stoga o
vek mora da bude svestan opasnosti potpadati ja pod
dominaciju mana-linosti. Opasnost se ne sastoji samo
u tome da ovek sam postane maska oca, ve i u tome
da se potpadne ovoj maski kada je nosi neko drugi.
U ovom smislu majstor i uenik su jedno te isto.
Razlaganje Anime znai da se stekao uvid u na
gonske snage nesvesnog, ali ne da smo i neutralisali
ove sile. One u svako doba mogu da nas napadnu u
novom obliku. I one e to nepogreivo i uiniti ako u
svesnom stavu postoji neka upljina. Sila stoji protiv
sile. Ako Ja prisvoji snagu nad nesvesnim, onda ne
svesno reaguje sa suptilnim napadom. U tom sluaju
sa dominantom mana-linosti, iji enormni presti
okiva Ja. Protiv ovoga ovek se moe zatititi jedino
potpunim priznavanjem sopstvene slabosti prema sili
254

nesvesnog. Na taj nain nesvesnom ne suprotstavlja

mo nikakvu silu, zbog ega ga i ne provociramo.
itaocu e moda zvuati smeno kada o nesve
snom govorim tako rei kao o neemu linom. Time
ne bih eleo da pobudim predrasudu da nesvesno za
miljam kao neto lino. Nesvesno se sadri od pri
rodnih zbivanja koja lee s onu stranu ovekovog li
nog. Samo naa svest je lina. Stoga ako govorim
0 provociranju, onda time ne mislim da je nesvesno
u neku ruku uvreeno i da e, kao stari bogovi, iz
ljubomore ili osvete oveku priiniti neke neprijat
nosti. Naprotiv, pod tim zamiljam neto kao psihiku
dijetetsku greku, koja izbacuje iz ravnotee moju
probavu. Nesvesno reaguje automatski, kao i moj e
ludac, koji mi se samo u prenesenom smislu rei sveti.
Ako prisvojim snagu nad nesvesnim, onda je to psi
hika dijetetska greka, nekoristan stav, koji je bolje
izbegavati u interesu sopstvene dobrobiti. Moje nepoetino uporeenje je svakako isuvie blago s obzirom
na opsena i razorna moralna dejstva ometenog ne
svesnog. U ovom smislu ve radije govorim o osveti"
uvreenih bogova.
Razlikovanjem Ja od arhetipa mana-linosti o
vek je prisiljen isto kao u sluaju Anime da
privede u svest one nesvesne sadraje, koji su spe
cifini za mana-linost. Istorijski mana-linost je uvek u posedu tajanstvenog imena ili posebnog znanja
ili je prerogativ nekog posebnog postupka (quod licet
Jovi, non licet bovi), jednom reju individualna di
stinkcija. \Privodenje u svest sadraja, koji grade
arhetip mana-linosti, znai za mukarca drugo i pra
vo osloboenje od oca, za enu od majke a time i po
prvi put oseanje sopstvene individualnosti. Ovaj deo
procesa opet odgovara namerama konkretistike pri
mitivne inicijacije sve do krtenja, naime odvajanje
od putenih (ili ivotinjskih) roditelja i ponovno
raanje in novam infantiam, u stanju besmrtnosti
1 duhovnog detinjstva, kako su to formulisale antike
mistike religije, zakljuno sa hrianstvom.
Mogunost se sastoji u tome da se ovek ne identifikuje sa mana-linou, ve da, naprotiv, ovu kon255

kretizuje kao transcendentnog oca na nebu sa atri

butom apsolutnosti (koje izgleda da mnogima lei na
srcu). Time se nesvesnom dodeljuje isto tako apsolut
na nadmo (ako ovo uspe verskom naporu!), ime se
postie da tamo struje i otiu sve vrednosti. Logina
posledica je da ovde preostaje samo jadna, manje
Vredna, nesposobna i grena gomilica ovekai Kao to
je poznato ovo reenje je postalo istorijsko gledanje
na vet. Kako se ovde kreem na psiholokom tlu,
ne oseajui nikakvu sklonost da svetu diktiram moje
vene istine, moram da na ovo reenje postavim kri
tiku primedbu da, ako svaku najveu vrednost sta
vim na stranu nesvesnog i iz toga konstruiem summum bonum, dospeu u neprijatnu situaciju da pro
naem i avola iste teine i istih promera, koji dri
psiholoku ravnoteu mom summum bonum. Ali ni
pod kojim uslovima moja skromnost nee dozvoliti
da se identifikujem sa avolom. To bi ipak bilo isu
vie uobraeno a osim toga bi me nepodnoljivo sta
vilo u suprotnost sa mojim najviim vrednostima.
Kraj svog moralnog deficita to ni u kom sluaju sebi
ne bi mogao da dozvolim.
6

Stoga bih iz psiholokih razloga preporuio da

se iz arhetipa mana-linosti ne gradi nikakav Bog, tj.
da se ovaj ne konkretizuje, jer time izbegavam pro
jekciju mojih vrednosti i nevrednosti u Boga i a* Apsolutan znai izdvojen. Boga oglasiti apsolut
nim znai toliko, koliko ga i postaviti izvan svih veza sa
ovekom. ovek ne moe da deluje na njega, a on ne moe
da deluje na ljude. Ovakav Bog bio bi krajnje beznaajna
stvar. ovek moe, dakle, kao to je pravo da govori samo
o Bogu koji je relativan prema oveku kao to je ovaj prema
Bogu. Hriansko shvatanje Boga kao oca na nebu izraava
relativnost Boga u ekskvizitnom obliku. Sasvim nezavisno od
injenice da ovek o Bogu moe da iskae i utvrdi manje
nego mrav o sadraju Britanskog muzeja, ova tenja da se
Bog oglasi apsolutnim potie samo iz straha da bi Bog
mogao postati psiholoki. To bi naravno bilo opasno. Na
suprot tome apsolutni Bog nas se nita ne tie, dok bi psi
holoki Bog bio realan. Ovaj Bog bi mogao da dostigne
ljude. Crkva izgleda da je magian instrument i uva ljude
od ove eventualnosti, jer bilo bi uasno pasti u ruke ivoga
Boga.

256

vola, a time i odravam moje ljudske vrednosti, mo

ju sopstvenu specifinu teinu, koja mi je toliko po
trebna da ne bih postao predmetom poigravanja nesvesnih sila. Kada se ovek kree u ovom vidljivom
svetu, onda mora da je lud ako pretpostavlja da je
gospodar tog sveta. Naravno da ovek ovde sledi prin
cip non-resistance prema svim presudnim faktori
ma sve do izvesne individualne najvie granice, na
kojoj i najmirniji graanin postaje krvavi revolucio
nar. Nae klanjanje pred zakonom i dravom je po
eljni obrazac za na opti stav prema kolektivno ne
svesnom. (Caru carevo, Bogu boje). Sto se toga tie
nae klanjanje ne bi bilo teko. Ali u svetu ima fak
tora za koje naa savest bezuslovno ne kae da, a mi
im se klanjamo. Zato? Praktiki su podnoljiviji od
njihove suprotnost^ Isto tako ima faktora u nesve
snom gde nam ne preostaje nita drugo do da moramo
biti pametni. (Ne suprotstavljajte se zlu. Naite
prijatelja u kolibama nepravinog Mamona. Deca
sveta su pametnija od dece svetlosti, dakle: Budite
pametni kao zmije a blagi kao golubovi.).
Mana-linost predstavlja s jedne strane nadmo
no Znanje, a s druge nadmono htenjjeJPrivoenjem
u svest sadraja koji lee u osnovi ove linosti stav
ljamo se u situaciju da moramo raunati sa injeni
com da smo s jedne strane nauili neto vie od dru
gih, a s druge da elimo neto vie od drugih. Ovo
neprijatno srodstvo sa bogovima, kao to je poznato,
tako je udarilo u glavu sirotom Angelusu Sileziusu
da se navrat-nanos iz svog natprotestantizma, uz za
postavljanje nesigurnom postale luteranske meustanice, vratio u duboko krilo crne majke na alost
na tetu njegove lirske nadarenosti i njegovog nervnog zdravlja,
A ipak su se Hristos a posle njega sveti Pavle
sukobili sa ovim problemom, to se jasno moe sa
gledati iz ne mak) tragova. Majstor Ekart, Gete u
Faustu, Nie u Zaratustri donekle su nam pribliili
ovaj problem. Gete kao i Nie ovo pokuavaju sa ide
jom o dominaciji, prvi sa arobnjakom i bezobzirnim
jakim ovekom, koji to ini sa avolom, drugi sa oJ

17 Jung, Odabrana dela, II

257

vekom-vladarom i promiljenim mudracem, bez a

vola i bez Boga. Kod Niea je ovek sam, kao to
je bio i on neurotian, finansijski potpomagan, bezboan i bezveran. To nije nikakva idealna mogunost
za stvarnog oveka koji ima porodicu i mora da plaa
porez. Nita nam ne moe ukloniti dokaze realnosti
sveta, za to ne postoji nikakav udesni put. Nita nam
takoe ne moe ukloniti dokaze dejstva nesvesnog.
Ili, da li nam neurotiki filozof moe dokazati da ne
ma neurozu? On to ak ne moe dokazati ni samome
sebi. Stoga sa naom duom stojimo izmeu znaaj
nih dejstava od spol ja i iznutra, a nekako moramo
zadovoljiti obe strane. Ovo moemo samo saobrazno
naim individualnim sposobnostima. Zbog toga mora
mo sami sebe da opomenemo da ne idemo na ta bi
trebalo, ve na ta se moe i ta se moro..
Tako nas razreenje mana-linosti, preko privo
enja u svest njenih sadraja, vraa nama samima
kao postojeem i ivom neemu, koje je razapeto
izmeu dve slike sveta i njegovih samo tamno na
sluenih, ali utoliko jasnije doivljenih sila. To ne
to nam je strano a ipak tako blisko, celina nas sa
mih a ipak nam nespoznajno, virtualno sredite takve
tajanstvene konstitucije, da ono moe sve da zahteva
srodnost sa ivotinjama i bogovima, sa kristalima
i zvezdama a da nas to ne udi, da ne izaziva nae
neodobravanje. To neto zahteva sve to, a mi nema
mo nita u rukama to bismo mogli da mu pruimo,
a ipak je ak i korisno uti taj glas.
S
Ovo sredite oznaio sam kao Sopstvenost
(Selbst). Intelektualno Sopstvenost nije nita drugo
do psiholoki pojam, konstrukcija, koja treba da iz
razi nama nespoznajno sutastvo, koje kao takvo ne
moemo shvatiti, poto ono prevazilazi nae mogu
nosti shvatanja, kao to proistie iz njegove definicije.
Ono bi moglo isto tako da se obelei kao Bog u na
ma. Poeci naeg celokupnog duevnog ivota izgle
da da nerazmrsivo potiu iz ove take; izgleda da se
svi najvii i krajnji ciljevi slivaju u ovu taJjuJOvaj
paradoks je neizbean, kao i uvek kada pokuavamo
258

da obeleimo neto to lei izvan mogunosti naeg

shvatanja.
Nadam se da je paljivom itaocu postalo dovolj
no jasno dafSopstvenost ima zajedniko sa Ja kao sun
ce sa zemljomj Oni se ne mogu zameniti. Isto tako
se ne radi~o oboavanju oveka kao ni o degradaciji
Boga. Ono to lei s onu stranu ovekovog shvatanja,
ovom je i onako nedostino. Stoga ako koristimo po
jam Boga, onda time jednostavno formuliemo odre
enu psiholoku injenicu, naime nezavisnost i nad
mo izvesnih psihikih sadraja koji se izraavaju u
svojoj sposobnosti da se sukobljavaju sa voljom, da
opsedaju svest i da upliviu na raspoloenje i postup
ke. ovek e se razljutiti nad injenicom da su nerazjanjivo loe raspoloenje, nervozna smetnja ili
ak nesavladivi porok u neku ruku manifestacija Bo
ga. Ali upravo za religijsko iskustvo bio bi nenado
knadiv gubitak kada bi se takve, moda i loe stvari
vetaki odvajale iz zbira autonomnih psihikih sa
draja. Apotropejski eufemizam je kada se ovakve
stvari reavaju i sklanjaju objanjenjima po tipu ni
ta drugo do. Time se ove samo potiskuju, a po pra
vilu time je postignuta samo prividna prednost, samo
neto promenjena iluzija. Time se ne obogauje li
nost, ve samo osiromaava i sui. Ono to dananjem
iskustvu i spoznaji izgleda kao zlo ili bar kao besmi
sleno i bezvredno, moe viem stupnju iskustva i spo
znaje izgledati kao izvor svega najboljeg, pri emu
naravno sve zavisi od toga ta e ko zapoeti sa svo
jih sedam avola.jAko ih oglasi besmislenim, orobljava linost i njoj odgovarajuu senku, a time ova gubi
svoje oblije. ivo oblije zahteva jaku senku, da
bi izgledalo plastino. Bez senke ono ostaje povrin
ska varljiva slika, ili vie ili manje lepo vaspitano
dete.
7

Ovim aludiram na problem koji je daleko znaaj

niji nego to se to moe izraziti sa malo jednostavnih
rei. oveanstvo je u velikoj veini psiholoki jo u
Loim stvarima dati lepo ime da bi se otklonila nji
hova nenaklonost.
7

17*

259

dejem stupnju stupnju koji se ne moe preskoiti.

Daleko najveem broju su potrebni autoritet, vodstvo
i zakoni^ Ova injenica se ne sme prevideti. Paulinsko
prevazilaenje zakona pripada samo onome ko razu
me da tjia mesto savesti postavi duu. Za ovo je spo
soban samo vrlo mali broj. (Mnogo zvanih, malo iza
branih). A i ovi malobrojni stupaju na ovaj put samo
zbog unutranje prisile, da ne kaemo nevolje, jer je
ovaj put uzak kao otrica noa.
Shvatanje Boga kao autonomni, psihiki sadraj
stvara od Boga moralni problem a to je, moramo
priznati, vrlo neugodno. Ali ako ova problematika
ne postoji, onda i Bog nije stvaran, jer nigde ne za
dire u na ivot. Tada je Bog istorijsko strailo ili
filozofska sentimentalnost.
Ako sasvim izostavimo ideju o boanskom i
govorimo samo o autonomnim sadrajima, onda do
due ostajemo intelektualno i empirijski korektni, ali
time zatakavamo jednu notu koja psiholoki ne sme
da nedostaje. Naime, ako koristimo predstavu neeg
-boanskog, onda time pogodno izraavamo svoj
stveni nain kako doivljavamo dejstva autonomnih
sadraja. Mogli bismo se posluiti i izrazom demon
ski, ukoliko time ne nagovetavamo da smo negde
rezervisali jo nekog konkretizovanog Boga, koji bez
ostatka odgovara naim eljama i predstavama. Ali
nai intelektualni majstorluci sa injenicama ne po
mau da se u stvarnost stavi bie prema naim e
ljama, isto onoliko malo koliko se i svet prilagoava
naim iekivanjima. Stoga ako dejstva autonomnih
sadraja pokrijemo atributom boanski, onda time
priznajemo njihovu relativnu nadmo. A ova nadmo
je ono to je oveka u svim vremenima primoravalo
da smisli ak i nezamislivo, pa ak i sebi da nametne
najvee patnje da bi udovoljio tim dejstvima.
Sopstvenost bi se mogla pkarakterisati kao neka
vrsta kompenzacije konflikta izmeu spoljanjeg i
unutranjeg sveta. Ova formulacija utoliko ne bi smela da bude nepogodna, ukoliko Sopstvenost ima ka
rakter neega to je rezultat, to je postignuti cilj,
260

neto to se postepeno oformilo i iskusilo kroz mnoge

napore. Tako je Sopstvenost i cilj ivota, poto je ono
najpotpuniji izraz sudbinske kombinacije, koja se nar
ziva individua, i to ne samo pojedinog oveka,. vej i
tave grupe u kojoj jedan dopunjava drugog sve do
potpune slike.
Sa percepcijom Sopstvenosti kao neega iracio
nalnog, nedefinisanog postojeeg, kome se Ja ne pro
tivi a nije mu ni potinjeno ve pridodato, i oko koga
se u neku ruku okree kao zemlja oko sunca, postig
nut je cilj individuacije. Upotrebljavam re percep
cija da bih time oznaio opaaj ni karakter veze Ja i
Sopstvenosti. U ovoj vezi nije nita saznajno, poto
ne moemo nita iskazati o sadrajima Sopstvenosti.
'Ja je jedini sadraj Sopstvenosti koji poznajemo. InaTvidualno Ja osea se kao objekt nepoznatog i nad
reenog subjekta^ Izgleda mi kao da ovde psiholoka
konstatacija dolazi do njenog ekstremnog kraja, po
to je ideja Sopstvenosti po sebi i za sebe ve transcendentni postulat, koji se dodue psiholoki moe
opravdati ali se nauno ne moe dokazati. Korak iz
van nauke je bezuslovni zahtev ovde izloenog psi
holokog razvitka, poto bez ovog postulata ne bih
znao da dovoljno formuliem empirijski utvrene psi
hike procese. Stoga Sopstvenost zahteva bar vred
nost hipoteze, shodno onoj o strukturi atoma. A ako
treba da ovde budemo ukljueni jo u jednu sliku, to
je ona neto vrlo silno ivotno, ije tumaenje u sva
kom sluaju prevazilazi moje mogunosti. Uopte ne
sumnjam da je to slika, ali takva u kojoj smo jo i mi
zadrani.
Duboko sam svestan da sam u ovom spisu po
stavio nimalo obine zahteve razumevanju mojih i
talaca. Dodue, uloio sam sve napore da doteram
nit razume van ja, ali nisam mogao da sklonim s puta
veliku tekou, naime injenicu da su iskustva koja
su osnova mojih izlaganja, veini nepoznata i stoga
i strana. Zbog toga ne mogu oekivati da e moji i
taoci slediti sve moje zakljuke. Iako se svaki autor,
prirodno, raduje razumevanju svoje publike, ipak mi
je manje u prvom planu tumaenje mojih zapaanja
261

ve mnogo vie ukazivanje na jo jedva otvoreno,

iroko iskustveno podruje, koje bih pomou ove knji
ge eleo da mnogima uinim pristupanim. Naime, u
ovom do sada tako mranom podruju izgleda mi da
lee odgovori na pojedine zagonetke, kojima se psi
hologija svesti nikada nije ak ni pribliila. Ni pod
kakvim uslovima ne smatram da sam konano formulisao ove odgovore. Stoga sam sasvim zadovoljan
ako se moj spis moe smatrati eksplorativnim poku
ajem jednog odgovora.

III
OPTI PROBLEMI PSIHOTERAPIJE

r
OSNOVI PRAKTINE PSIHOTERAPIJE
Psihoterapija je podruje lekarstva, koje se raz
vilo tek tokom poslednjih pedeset godina i steklo izvesnu samostalnost. Shvatanja u ovom podruju su
se raznoliko menjala i diferencirala, a gomilala su se
i iskustva koja daju povoda najrazliitijim tumae
njima. Osnova za ovo lei u tome to psihoterapija
nije jednostavna i jednoznana metoda, kakvu je o
vek ispoetka hteo da shvati, ve se postepeno ispo
stavilo da je ona u izvesnom smislu dijalektiki po
stupak, tj. dijalog ili rasprava izmeu dva lica. Dija
lektika je prvobitno bila vetina razgovaranja anti
kih filozofa, ali ve rano je postala oznaka za obeleavanje postupka stvaranja novih sinteza. Jedno lice
je psihiki sistem, koji u sluaju dejstva na neko dru
go lice stupa u naizmenino dejstvo sa drugim psi
hikim sistemom. Ovo moda modernije tumaenje
psihoterapijskog odnosa izmeu lekara i pacijenta je,
kao to se vidi, daleko udaljeno od poetnog miljenja
da je psihoterapija metoda koju bilo ko moe na ste
reotipan nain primeniti u cilju postizanja eljenog
efekta. Nisu spekulativne potrebe ono to je dovelo
do nesluenog i svakako da to smem rei nepo
eljnog proirenja horizonta, ve vrste injenice
['] Predavanje odrano u Medicinskom drutvu u Cirihu, 1935. Publikovano u Zentralblatt fiir Psychotherapie,
VIII, 1935. 2.

265

stvarnosti. Najpre je svakako to bila injenica da se

morala uvideti mogunost razliitog tumaenja iskus
tvenog materijala. Razvile su se kole sa dijametral
no suprotnim gleditima; podsetio bih na francusku
metodu Liebolt-Bernhajmove (Liebeaut-Bernheim)
sugestivne terapije, reeducation de la volonte, Babinskijevu persuaziju, Diboaovu (Dubois) racio
nalnu psihiku ortopediju, Frojdovu" psihoanalizu
sa naglaskom na seksualnosti i nesvesnom, Adlerovu
vaspitnu metodu sa naglaskom na tendenciji za mo
i i svesnim fikcijama, Sulcov (Schultz) autogeni
trening da pomenemo samo poznate metode. Sva
ka od ovih metoda se zasniva na posebnim psiholo
kim pretpostavkama i daje posebne psiholoke re
zultate, koji se veoma teko a ponekad uopte ne mo
gu uporediti. Stoga je zastupnik pojedinih stanovita
bio esto blizu uverenja da miljenje drugog, da bi
pojednostavio stvari, smatra zabludom.'Ali objektiv
na procena injenica pokazuje da se svakoj od ovih
metoda i teorija moe pripisati izvesno pravoj pri e
mu ne treba ukazati samo na izvesne uspehe ve i na
psiholoka injenina stanja, koja opseno potvruju
odgovarajuu pretpostavku. Mi smo, dakle, u psiho
terapiji suoeni sa situacijom koja se moe uporediti
sa onom u modernoj fizici, koja npr. iznosi dve kon
tradiktorne teorije svetlosti. A kao to fizika ovu
protivurenost ne smatra nepremostivom, tako i po- i ,
stojanje mnogih psiholokih stanovita ne bi trebalo
da bude povod pretpostavke da su protivurenosti ne
premostive i da su shvatanja krajnje subjektivna i
stoga nepristupana poreenju. Protivurenosti u ne
kom podruju nauke ukazuju samo na to da pred
met naunog interesovanja pokazuje takva svojstva,
koja se za sada mogu obuhvatiti samo pomou antinomije, npr. kao talasna i korpuskularna priroda svet
losti. Samo psiha je beskrajno komplikovanije pri
rode nego svetlost, stoga su i potrebne bezbrojne antinomije da bi se dovoljno tano opisala bit psihikogjJedna od osnovnih antinomija je reenica:JBsiha
zavisi od tela, a telo zavisi od psiheJZa oba dela ove
antinomije postoje jasni dokazi, tako da je nemogue
266

utvrditi objektivan sud o prevazi teze nad antitezom.

Postojanje vaeih protivurenosti dokazuje da pred
met istraivanja suprotstavlja istraivakom umu ne
obine tekoe, i da se stoga, bar u poetku, mogu
dati samo relativno vaei iskazi. Iskazi su, naime,
vaei samo onda ako se navede na koji se psihiki
sistem odnosi predmet istraivanja. Time dospevamo
do* dijalektike formulacije koja, naime, ne kazuje
nita drugo do da je psihiki uticaj naizmenino dej
stvo dvaju psihikih sistema. Kako je individualnost
sistema beskrajno varijabilna, iz toga proistie bes
krajna varijabilnost relativno vaeih iskaza. Kada bi
individualnost bila totalno posebljenje, tj. kada bi
svaka individua bila totalno razliita od svake druge
individue, onda bi psihologija kao nauka bila nemo
gua, tj. ona bi se sastojala od nerazreivog haosa
subjektivnih miljenja. Ali kako je individualnost
samo relativna, tj. samo komplementarna konformiz
mu ili istorodnosti ljudi, mogui su optevaei iska
zi, tj. naune konstatacije. Ovi iskazi, meutim, mogu
se shodno tome odnositi samo na one delove psihi
kog sistema koji su konformni, tj. uporedljivi i stoga
statistiki pristupani, ali ne i na individualno, tj.
jednokratno jednog sistema. Druga fundamentalna
suprotnost psihologije glasi'Jlndividualno ne znai ni
ta naspram opteg, a opte ne znai nita naspram
individualnog. {Kao to je poznato nema opteg slona
ve samo individualnog. Ali da nema optosti i stal
nog mnotva slonova, jedinstveni, individualni slon
bio bi neverovatan preko svake mere.
Ova logina razmiljanja izgleda da su daleko od
nae teme. Ali ako ona predstavljaju naelno razra
unavanje sa dosadanjim psiholokim iskustvom,
onda odatle proistiu praktini zakljuci od velikog
znaaja. Ako se kao psihoterapeut prema pacijentu
oseam kao lekarski autoritet i shodno tome polaem
pravo da neto znam o njegovoj individualnosti i da
o ovoj mogu dati vaee iskaze, onda time samo ispoljavam moju nekritinost, poto ja ni u kom sluaju
nisam u stanju da procenim celinu linosti sa kojom
sam suoen. O njoj mogu iskazati neto vaee samo
267

ukoliko je ova opti ili bar relativno opti ovek. Ali

kako se sve ivo uvek sree samo u individualnom
obliku, a ja o individualnom drugog uvek mogu rei
samo ono to sreem u mom sopstvenom individual
nom, nalazim se u opasnosti ili da izvrim nasilje nad
drugim ili da sam potpadnem njegovoj sugestiji. Sto
ga moram, milom ili silom, ukoliko uopte elim da
psihiki leim individualnog oveka, da se odreknemuobraenja da znam bolje od drugog i da odbacim sav
autoritet i svu elju za uticajem. Nuno moram da
uvedem dijalektiki postupak, koji se, naime, sastoji
od uporeivanja uzajamnih nalaza. Ovo je, meutim,
mogue tek na taj nain, to bih drugome dao prilike
da svoj materijal izloi to je mogue potpunije, a
da ga ne sputavam mojim pretpostavkama. Kroz ovo I
izlaganje njegov sistem e se preneti na moj, ime
e se prouzrokovati dejstvo u mom vlastitom siste-f
mu. Ovo dejstvo je ono jedino to u individualnom!
pogledu i legitimno mogu staviti nasuprot mom pa-i
cijentu.
J

Ova osnovna razmatranja povlae za sobom, dak

le, sasvim odreeni stav terapeuta, koji mi izgleda
neophodno potreban u sluajevima individualnog
tretmana, poto se on jedini moe primenjivati sa na
unom odgovornou. Svako odstupanje od ovog sta
va znai sugestivnu terapiju, iji osnovni princip gla
si: Individualno ne znai nita naspram opteg. U su
gestivnu terapiju spadaju, dakle, sve one metode koje
tvrde ili primenjuju neko znanje ili neko tumaenje
o drugim individualnostima. Isto tako u sugestivnu
terapiju spadaju i sve u pravom smislu tehnike me
tode, poto ove uvek jednorodnost pretpostavljaju in
dividualnom objektu. Ukoliko je teza o beznaajno
sti individue istina, sugestivne metode, tehniki po
stupci i teorijske pretpostavke u bilo kom obliku su
sasvim mogui i jame uspehe na optem oveku, kao
recimo Christian Science, Mental Healing, Thought
Cure, zdravstvena pedagogija, religijske i lekarske
sugestivne metode i uz to jo bezbrojni -izmi. Cak i
politiki pokreti pretenduju, za izvesnim pravom da
budu psihoterapija velikih razmera. Kao to je izbi268

janje rata izleilo prisilne neuroze a udotvorna mesta od davnina razgonila neurotska stanja, tako i vei
i manji pokreti naroda deluju lekovito na individuu.
Najlepe i najjednostavnije izraava se ova i
njenica u gleditima primitivaca, u takozvanom mana-uenju. Mana je opte rasprostranjena snaga zdra
vlja i leenja, koja oveka, ivotinju i biljku ini
plodnim, a poglavicu i vraa magijski jakim. Pojam
mane je identian sa izvanredno dejstvenim, kao to
je dokazao Leman (Lehman), sa upeatljivim uopte.
Stoga je.sve upeatljivo na primitivnom stupnju me
dicina. Kako sto pametnih ljudi, kao to je poznato,
ine jednu vodenu glavu, to su vrline i nadarenosti
u sutini individualne odlike i ne pogoduju optem
oveku. Otuda ljudske gomile uvek naginju psiholo
giji krda, zbog toga sklonost ka lepom stampedu i
ka psihologiji mase, stoga i sklonost ka tupoj bru
talnosti i histerinoj ganutljivosti. Opti ovek ima
primitivna svojstva, zbog ega se i mora tretirati teh
nikim metodama. ak i vitium artis kolektivnog
oveka tretirati drugaije do tehniki ispravno, tj.
kolektivnim metodama, poznatim i efikasno proverenim. U ovom smislu stari hipnotizam ili jo stariji
ivotinjski magnetizam postigli su principijelno isto
onoliko koliko i tehniki besprekorna analiza naih
dana ili koliko i leenje amajlijom primitivnog vra
a. Radi se samo o tome u koju metodu veruje tera
peut. Odluujue je njegovo verovanje u metodu
Ako stvarno veruje, on e ozbiljno i istrajno initi
za bolesnika sve to je u njegovoj moi, a ovaj do
brovoljni napor i predanost imaju lekovito dejstvo
ukoliko psihiki nivo dostie kolektivnog oveka.
Granice su, meutim, vrsto postavljene od strane
antinomije individualno-opte.
Ova antinomija nije samo filozofski, ve i psiho
loki kriterij um, pri emu ima bezbroj ljudi koji ne
samo da su uglavnom kolektivno ve su i posebno
sujetni na to da ne budu nita drugaiji do kolektivni.
Ovo odgovara i svim' oubiajenim vaspitnim tenden
cijama, koje rado individualnost i bezakonje smatra
ju sinonimom. Na ovom stupnju individualno se pro269

cenjuje kao neto nie i podlee potiskivanju. Stoga

neuroze na ovom stupnju kao psiholoke hokse po
kazuju individualne sadraje i tendencije. Kao to je
poznato postoji i precenjivanje individualnog na osnovu antiteze: opte ne znai nita naspram indivi
dualnog. Tako se psihoneuroze sa psiholokog (dakle
ne sa klinikog) (gledita mogu podelili u dve velike
grupe; jedna sadri kolektivne ljude sa nerazvijenom
individualnou, druga individualiste sa atrofinom
kolektivnom prilagodljivou. Prema ovome se deli i
terapijski stav, poto je sasvim jasno da individualist-neurotiar ne moe ozdraviti drugaije do da u sebi
spozna kolektivnog oveka a time i neophodnost ko
lektivnog prilagoavanja. Zbog toga je ispravno redukovati ga na stupanj kolektivno vaeih istina. Na
drugoj strani pak psihoterapijsko iskustvo pokazuje
i onog kolektivno prilagoenog oveka koji sve ima i
sve ini to bi se prema zdravoj pameti moglo zahtevati kao garancija zdravlja, pa ipak je bolestan. Bio
bi grdan vitium artis, koji se, meutim, stoga nita
manje retko ne ini, normalizovati ovakve ljude, tj.
teiti da se redukuju na opti nivo. U datom sluaju
u njima se unitava sve ono individualno to je spo
sobno za razvitak.
Kako je individualno, shodno naem uvodnom iz
laganju, jednokratnost, nepredvidivost i nerazjanjivost uopte, to se terapeut u ovom sluaju mora od
rei svih svojih pretpostavki i tehnika i ograniiti na
isto dijalektiki postupak, tj. na onaj stav koji izbegava sve metode.
Kao to se moglo primetiti, u uvodu sam dijalek
tiki postupak u neku ruku izloio kao najnoviju raz
vojnu fazu psihoterapije. Ovde se moram korigovati i
ovaj postupak postaviti na njegovo pravo mesto: on
nije ist razvojni nastavak ranijih teorija i praksi,
ve naprotiv potpuno odricanje ovih u korist jednog,
po mogustvu neprejudiciranog stava. Drugim reci
ma: terapeut nije samo delatni subjekt, ve saradnik
individualnog razvojnog procesa.
Ne bih eleo da pobudim utisak kao da su nam
ova saznanja pala neposredno s neba. Ona imaju svoj

270

istorijat. Iako sam ja bio prvi koji je podigao glas

sa zahtevom da analitiar sam mora biti analizovan,
to ipak moramo zahvaliti uglavnom Frojdu za neprocenjivo saznanje da i analitiari imaju komplekse a
time i jednu ili vjeslgpih pega, koje delu ju kao prej udici je". Ovo saznanje je psihoterapeut stekao na onim
sluajevima, gde vie nije mogao da pacijente vodi
ili tumai sa pozicija maglovitih visina ili nezavisno
od njegove vlastite linosti, ve je morao da primeti
da njegova svojstva ili njegov poseban stav ometaju
pacijentovo ozdravljenje. Ono o emu ovek sam ne
poseduje jasan uvid, poto ne bi eleo samome sebi
da prizna tako neto, pokuava da sprei da ni kod
pacijenta ne prodre u svest, naravno na veliku tetu
pacijenta. Zahtev da i analitiar mora biti analizovan,
zasniva se na ideji dijalektikog postupka, gde tera
peut, naime, kao onaj koji pita ali i odgovara, dolazi
u vezu sa drugaijim psihikim sistemom, vie ne kao
nadreeni znalac, sudi ja i savetodavac, ve kao ovek
koji se saivljava sa pacijentom, koji se u dijalekti
kom procesu nalazi isto onoliko koliko i takozvani
pacijent.
Jedan drugi izvor dijalektikog postupka je i
njenica viestruke tumaljivosti simbolikih sadra
ja. Zilberer (Silberer) je razlikovao psihoanalitiko i
anagogno a ja analitiko-reduktivno i sintetiko-hermeneutiko. ta se misli pod ovim eleo bih da raz
jasnim na primeru tzv. infantilne fiksacije za imago
roditelja, koja je jedan'od najbogatijih izvora sim
bolikih sadraja. Analitiko-reduktivno shvatanje
kazuje da interesovanje (tzv. libido) regresivno struji
unazad na infantilni materijal reminiscencija i da
se tamo fiksira, ili da se uopte nikada od toga nije
ni oslobaalo. Nasuprot tome simboliko ili anagogiko shvatanje tvrdi da se radi o razvojno sposob
nim delovima linosti, koji se nalaze u infantilnom
stanju, u neku ruku jo u majinom krilu. Oba tu
maenja mogu se dokazati kao tana. Skoro bi se
moglo rei da se ona sutinski svode na isto. Ali u
2

Herbert Silberer: Probleme der Mystik und ihre Symbolik, 149, S. 138.
8

271

praksi ini ogromnu razliku da li emo neto tuma

iti kao regresivno ili progresivno. Uopte nije j e
dnostavno u datom sluaju pogoditi ono pravo. o
vek se ak najee osea neto nesigurnim prema
ovom pitanju. Ustanovljenje da ima bitnih sadraja,
koji bez sumnje nisu jednoznani, ukazuje da je
opasna bezbrina primena teorija i metoda i dopri
nosi tome da se izjednai vrednost dijalektikog po
stupka sa finijim i grubljim sugestivnim metodama.
Diferenciranje i produbljivanje psihoterapijske
problematike, koja potie od Frojda, logino je da
mora, ranije ili kasnije, doi do zakljuka da u poslednju raspravu izmeu lekara i pacijenta mora
biti uvuena i lekareva linost. Ve su stari hipnotizam i Bernhajmova (Bernheim) sugestivna terapija
znali da lekovito dejstvo s jedne strane zavisi od ra
porta Frojdovim jezikom reeno: prenosa as
druge od ubedljivosti i prodorne snage lekareve li
nosti. U odnosu lekar-pacijent, u osnovi uzev, dva
psihika sistema meusobno su upuena jedan na
drugi, zbog ega e svaki dublji uvid u psihotera
pijska zbivanja nepogreivo doi do zakljuka da u
krajnjoj liniji, tj. ukoliko individualnost nije isu
vie previdiva injenica, odnos lekar-pacijent mora
biti dijalektiki proces.
Sasvim je jasno da ovakvo saznanje uslovljava
bitno pomeranje gledita prema starijim psihotera
pijskim oblicima. Da bi se izbegli nesporazumi od
mah bih dodao da ova promena gledita ni na koji
nain ve postojee metode ne oglaava netanim,
suvinim ili prevazienim, jer to se dublje prodire
u bit psihikog, tim vie raste ubeenje da stupnjevitost i raznolikost ljudskog bia zahteva i najrazliitija stanovita i metode, da bi se udovoljilo razno
likosti psihikih dispozicija. Tako nema nikakvog
smisla nagonski sistem nekog jednostavnog paci
jenta, kome nita ne fali do mala doza zdravog
ljudskog razuma, podvrgavati komplikovanoj ana
lizi ili ak izlagati zamrenoj suptilnosti psiholoke
dijalektike. Ali isto tako je jasno da se kod komplikovanih, duhovno vrlo bogatih priroda nee dospeti
272

nikuda sa blagonaklonim savetima, sugestijama ili

pokuajima preobraanja ovom ili onom sistemu. U
ovim sluajevima lekar e uiniti najbolje ako od
loi sav svoj arsenal metoda i teorija i jedino nastoji
na tome da njegova linost bude dovoljno stabilna,
da bi mogla da pacijentu poslui kao putokaz. I pri
tom tek mora ozbiljno da razmotri mogunost da
linost pacijenta u nekim prilikama .po inteligenciji,
naravi, irini i dubini prevazilazi lekarevu. Na svaki
nain, meutim, prvo pravilo dijalektikog postupka
je da individualnost bolesnikova ima isto dostojan
stvo i opravdanost postojanja kao i lekareva, i da
se stoga svaki individualni razvitak u pacijentu ima
smatrati vaeim, ukoliko ovaj samog sebe ne koriguje. Ukoliko je jedan ovek samo kolektivan, on
moe biti izmenjen i sugestijom, i to u tolikoj meri
da na izgled postane neto drugo nego to je bio
pre toga. Ukoliko izleenje znai da se bolesnik
preobrazi u zdravog, onda izleenje znai preobraaj.
Tamo gde je ovo mogue, tj. tamo gde se time ne
zahteva isuvie velika rtva od linosti, bolesnika
treba terapijski promeniti. Ali gde pacijent uvia
da e leenje kroz promenu znaiti isuvie veliku
rtvu od linosti, lekar moe i treba da se odrekne'
promene, odnosno elje za izleenjem. On mora ili
da odbije terapijski postupak ili da se odlui za di
jalektiki postupak. Do ovog drugog sluaja dolazi
ee nego to se misli. U mojoj sopstvenoj praksi
esto sam imao vei broj visoko obrazovanih, inte
ligentnih ljudi izraene individualnosti, koji bi sva
kom ozbiljnijem pokuaju promene iz etikih razloga
pruili najjai otpor. U svim ovim sluajevima le
kar mora ostaviti otvorenim individualni put izleenja, i tada leenje nee dovesti do promene lino
sti, ve e biti proces koji se oznaava kao individu
acija, tj. pacijent ee postati ono to zapravo i jeste.
On e ak, u najgorem- sluaju, i prihvatiti svoju
neurozu, poto je razumeo smisao svog oboljenja.
Ne jedan bolesnik mi je poverio da je nauio da
bude zahvalan svojim neurotskim simptomima, jer
su mu ovi esto kao barometar pokazivali kada je
18 Jung, Odabrana dela, II

273

i gde odstupio od svog individualnog puta ili kada

je i gde nesvesno zapostavio vane stvari.
Iako su nove, izdiferencirane metode omoguile
neslueno sagledavanje beskrajnih komplikacija psi
hikih odnosa i ove teorijski dalekosene ovrednile,
ipak se one ograniavaju na analitiko-reduktivno
gledite, pri emu se razvojna mogunost individu
alne vrste prekriva pomou redukcije na neki opti
princip, npr. seksualnost. To je najverovatniji razlog
za to da je fenomenologija individuacije zasad jo
malo poznato novo podruje. Ova okolnost e obja
sniti zato sam prinuen da se pozabavim i pojedi
nostima psiholokog istraivanja, poto pojam puta
individuacije nisam u stanju da posredno izrazim
drugaije do da pokuam da na samom empirijskom
materijalu pokaem manifestacije nesvesnog. .Ovo
poslednje je ono to pri individualnom razvojnom
procesu izbija u prvi plan interesovanja. Dublji ra
zlog za ovo mogao bi se nai u tome to je neurotski
Svesni stav neprirodno jednostran i zbog toga biva
izjednaen pomou komplementarnih ili kompenzatornih sadraja nesvesnog. j Zbog toga nesvesno u
ovom sluaju ima poseban znaaj kao korektor jed
nostranosti svesti a time se namee i neophodnost
posmatranja stanovita i podsticaja koji iznose snovi,
poto ovi moraju da stupe na mesta gde su se pret
hodno nalazili kolektivni regulativi, naime tradicio
nalna gledita, navike, predrasude, intelektualne i
moralne prirode. Individualni put je upuen na po
znavanje zakonitosti svojstvenih individui, jer e se
inae izgubiti u arbitrarnim miljenjima svesti i od
vojiti se od tla individualnog instinkta.
Koliko dopire nae sadanje poznavanje stvari,
izgleda kao da udnja za ivotom, koja se izraava u
izgradnji i individualnom uobliavanju ljudskog bia,
izaziva u nesvesnom odreeni proces, ili je ona sama
taj proces koji se pri parcijalnom privoenju u svest
predstavlja kao niz slika u vidu fuge. Ljudi sa pri
rodnom introspektivnom sposobnou su u stanju da,
bez isuvie velikih tekoa, opaze bar delie ovih au274

tonomnih ili samostalnih nizova slika, najee u ob

liku vizuelnih matanih utisaka, pri emu ti ljudi e
sto smatraju da su ove fantazije aktivno stvorili, dok
su ove u stvarnosti njima nadole. Nevoljnost se, me
utim, ne moe vie osporavati kada neki fragmenat
fantazije, to nije redak sluaj, dobije opsesivni ka
rakter, kao npr. melodije koje se neprestano vraa
ju, ili fobine predstave ili tzv. simbolini tikovi.
Blie nesvesnom nizu slika nalaze se snovi, u kojima
se, ako se istrauju u produenim serijama, esto za
uujue jasno mogu prepoznati nesvesni tokovi sli
ka. Kontinuitet se pokazuje u ponavljanju tzv. mo
tiva. Ovi mogu da se odnose na lica, ivotinje, pred
mete ili situacije. Kontinuitet niza slika, dakle,
izraava se u tome to se jedan takav motiv stalno
iznova javlja u duoj seriji snova.
U seriji snova jednog mog pacijenta, koja je obuhvatala preko dva meseca, javljao se motiv vode u
26 snova. Prvo se pojavila kao talasi koji se razbi
jaju o obalu a u 2. snu kao pogled na morsku povr
inu glatku kao ogledalo. U 3. snu sneva se nalazi na
obali i posmatra kako kia pada na more. U 4. snu
indirektno je najavljeno morsko putovanje, poto se
ovo odnosi na daleku, stranu zemlju. U 5. to je puto
vanje u Ameriku; u 6. se voda sipa u nekakvu po
sudu; u 7. snu pogled pada na bezgraninu puinu
mora pri jutarnjem rumenilu; u 8. sneva se nalazi
na brodu. U 9. preduzima putovanje u daleku, divlju
zemlju. U 10. ponovo se nalazi na brodu. U 11. plovi
nekom rekom. U 12. ide niz potok. U 13. nalazi se na
parobrodu. U 14. uje glas koji uzvikuje: Tamo put
vodi na more, mi moramo na more. U 15. nalazi se
na brodu koji plovi za Ameriku. U 16. opet je na
brodu. U 17. se vozi automobilom na pristanite gde
se nalazi brod. U 18. na jednom brodu sneva vri
astronomska odreivanja mesta na jednom brodu. U
19. putuje Rajnom. U 20. nalazi se na jednom ostrvu
na moru. U 21. ponovo je na ostrvu. U 22. je sa maj
kom na putovanju niz reku. U 23. stoji na morskoj
obali. U 24. trai u moru izgubljenu dragocenost. U
18*

275

25. njegov otac mu pria o zemlji odakle potie voda.

U 26. snu konano putuje niz malu reku koja se sliva
u jednu veu.
Ovaj primer ilustruje kontinuitet nesvesne teme
a istovremeno ukazuje na metodu kako se ovakvi mo
tivi statistiki mogu utvrditi. Naime, pomou mnogo
brojnih uporeenja dolo se do zakljuka na ta za
pravo ukazuje motiv vode. Iz ovakvih i slinih nizova
proizilaze tumaenja motiva. fTako more po pravilu
znai sabirno i prvobitno mesto svekolikog duevnog
ivota, dakle tzv. kolektivno nesuesrio._pokretana vo
da ima znaenje ivotne struje i energetskog potenci
jala. Svi motivi koji se nalaze u osnovnim idejama
su oigledne predstave arhetipskogr karaktera, tj.
simboline praslike, iznad kojih se izgradio i laiferencirao ovekov duh. Ove praslike se teko mogu
definisati a da se ne kae neto maglovito, nejasno.
Svako isuvie usko intelektualno shvatanje liava ih
njihovog obimnog bia. To nisu nauni pojmovi od
kojih se mora zahtevati jednoznanost, ve krajnje
opte prastara shvatanja primitivnog duha, koji ni
kada ne obeleavaju posebne sadraje, ve su zna
ajna zbog njihovog bogatstva odnosa. Levi-Brul
(Levy-Bruhl) ih obeleava kao representations collectives a Hubert (Hubert) i Maus (Mauss) kao aprioristike kategorije fantazije.
3

U duim serijama snova ee se izdvajaju mo- .

tivi. Tako se od poslednjeg sna motiv vode postepeno
povlaio u korist novog motiva, naime motiva nepo
znate ene. Ako se uopte sneva o enama, onda se
najee radi o onima koje su poznate snevau. Ali
meu tim snovima ima i takvih u kojima se pojav
ljuje enska figura koja se ni na koji .nain ne moe
dovesti u vezu sa nekom poznatom osobom, ve se u
snu nedvosmisleno mora obeleiti kao nepoznata fi
gura. Ovaj motiv ima interesantnu fenomenologiju
koju bih hteo da okarakteriem na osnovu jedne se
sije koja je trajala preko tri meseca. U ovoj sesiji
* Up. Psychologie und
Religion, 84.

276

Alchemie, 82, Psychologie und

motiv se javio nita manje do 51 put. Prvo se javio

kao mnotvo neodreenih enskih oblika, zatim je to
bio neodreeni oblik jedne ene koja je sedela na
nekom stepenitu. Onda se pojavila pod velom, a kada
je podigla veo, njeno lice je zasjalo kao sunce. Zatim
se pojavila kao naga figura koja je stajala na globusu,
viena otpozadi. Potom se opet razlila u mnotvo raz
igranih nimfi, onda u bezbroj prostitutki zaraenih
venerinim bolestima. Neto kasnije nepoznata se po
javljuje na jednoj igranci i sneva joj daje novac. Za
tim se pojavljuje kao sifilistiarka. Od ovog trenutka
nepoznata se spaja sa tzv. udvostruenim motivom,
to se isto tako esto sree u snovima. Neka divljakinja, moda Maleanka, se udvostruava. Nju je tre
balo uhvatiti, ali ona je i plava naga ena koja je
stajala na globusu ili mlada devojka sa crvenom ka
pom, guvernanta ili stara ena. Ona je vrlo opasna,
lan razbojnike bande i ne sasvim ljudska, ve kao
neka apstraktna ideja. Ona je vodi koji snevaa vodi
na visoku planinu. Meutim, ona je i kao ptica, neto
kao afrika roda ili pelikan. Ona hoe da ulovi mua.
Ona je najee plava i erka frizera, ali ima i jednu
indijsku, oigledno tamnoputu sestru. Kao plavua,
vodi planinar, objasnila je snevau da jedan deo du
e njegove sestre pripada njoj. Ona mu pie pismo,
ali to je ena nekog drugog. Ona ne govori i niko joj
se ne obraa. as ima crnu, as belu kosu. Ona ima
udne, snevau nepoznate fantazije. Moda je ona ne
poznata ena njegovog oca, ali ne njegova majka.
Ona se vozi sa njim u avionu, koji se rui. Ona je
glas koji se preobraa u enu. Ona mu objanjava da
je krhotina, dakle fragmenat, ime svakako misli da
je parcijalna dua. Ona ima brata koji sedi zatoen
u Moskvi. Kao tamna figura ona je sluavka, glupa,
i na nju se mora paziti. Nepoznata se esto pojavljuje
udvojeno, kao dve ene koje s njim idu u planinare
nje. Plavi vodi-planinarka jednom mu se javlja kao
vizija. Ona mu donosi hleb, bavi se religijskim ide
jama, poznaje put kojim bi on trebalo da ide, on je
sree u nekoj crkvi, ona mu je duhovni vodi. Ona
izlazi kao iz nekog tamnog sanduka i moe da se iz
277

psa pretvori u enu. Jednom je ona ak i majmun.

Sneva u snu crta njen portret; ali ono to izlazi na
hartiji je apstraktni, simboliki ideogram, koji uglavnim sadri trojstvo, motiv koji se vrlo esto sree.
Motiv nepoznate ene, dakle, oznaava figuru
krajnje protivurenog karaktera, to se u stvari ne
bi moglo da odnosi na normalno ensko bie. Napro
tiv, to je bie iz bajki, neka vrsta vile koja ima var
ljiv karakter. Kao to je poznato ima zlih i dobrih
vila, one se isto tako mogu pretvarati u ivotinje,
mogu biti nevidljive, neodreene su starosti, as mla
de, as stare, nisu ljudske ve vilenjake prirode sa
karakterom parcijalne due, zavodljive, opasne i ima
ju superiorna znanja. Stoga jedva da emo nainiti
greku ako pretpostavimo da je ovaj motiv identian
sa paralelnim predstavama mitologije, gde ova vilenjaka bia nastupaju u svakakvim oblijima, kao
nimfe, oreade, silfide, rusalke, vile brodarice, umski
duhovi, sukube, lamije, vampiri, vetice i ve kako
se sve ne zovu. Dakle, itav mitski svet bajki je ipak
proizvod nesvesne fantazije, isto kao i san! Cesto se
deava da ovaj motiv zamenjuje motiv vode. Kako
voda uopte zvui nesvesno, tako je figura nepoznate
ene personifikacija nesvesnog, koju sam oznaio kao
Anima. Ova figura se u principu sree samo kod
mukaraca i javlja se uoljivije tek onda kada svoj
stva nesvesnog ponu da postaju problematini pa
cijentu. Kod mukarca nesvesno ima enska a kod
ene muka obeleja, stoga je personifikacija nesves
nog kod mukarca ensko bie prethodno opisanih
svojstava.
Okviri jednog predavanja ne dozvoljavaju mi
da opiem sve one motive koji se javljaju pri pro
cesu individuacije, tj. onda kada se pacijentov mate
rijal vie ne redukuje na opte pretpostavke koje vae
samo za kolektivnog oveka. Ima mnogobrojnih mo
tiva koje sve skupa sreemo u mitologiji. Zbog toga
se ne moe drugaije rei do da individualni psihiki
razvitak najpre produkuje neto to izgleda kao stari
svet bajki. Zbog toga je bez daljnjega razumljivo to
278

prividno izgleda kao da individualni put ide unazad

u ljudsku prolost, kao da je on regresija u duhovnoj
istoriji razvitka, i kao da se stoga deava neto nekontrolisano to mora da sprei terapijski zahvat.
Sline stvari se vide i kod psihotinih oboljenja, na
roito kod paranoidnog oblika shizofrenije, gde obi
no sve vrvi od mitolokih slika. Blizu je pomisao da
se radi o pogrenom razvitku, koji vodi u haotini ili
morbidni svet fantazija. Ovakav razvitak moe biti
opasan kod oveka koji kao socijalna linost ne stoji
vrsto na ovom tlu, kao to, uostalom, svaki psihote
rapijski zahvat moe sluajno naii na latentnu psi
hozu i ovu prevesti u floridan stadijum. Stoga je ne
kritina i diletantska igra sa psihoterapijskim meto
dama igra vatrom,'od koje se svako mora energino
odvratiti. Naroito'stvar postaje opasna kada se oslo
bodi mitoloki sloj psihe, jer ovi sadraji po pravilu
zauujue fasciniraju pacijenta, dejstvo koje ini
razumljivim snaan uticaj mitskih predstava na o
veanstvo.
Izgleda kao da proces ozdravljenja mobilie ove
snage u svoje svrhe. Mitske predstave, naime, sa svo
jom svojstvenom simbolikom zadiru u dubine ovekove due, u istorijsko podzemlje, dokle nikada ne
dopiru na razum, volja i dobre namere, poto one i
potiu iz onih dubina koje na dananji razum dodue
ne shvata, ali Tcoje tako rei dovode u oscilaciju ono
najdublje u oveku] Dakle, ono to nas za sada moe
uplaiti kao regresija, u stvari je reffuler pour mieux
sauter, skup i integracija snaga, koje u toku razvitka
prouzrokuju nov poredak.
Neuroze na ovom stupnju su sasvim psihika
patnja, kojoj se ne moe prii sa obinim racionalnim
metodama. Zbog toga nije mali broj psihoterapeuta
koji u krajnjoj liniji, tj. kada popucaju sve niti, trae
pribeita u nekoj poznatoj religiji ili mnogo pre u
nekoj konfesiji. Daleko je od mene da se podsmevam
ovim stremljenjima. Naprotiv, moram istai da su ona
zasnovana na sasvim ispravnom instinktu jer dana
nje religije sadre ive ostatke mitskog razdoblja. Da
279

i politika pripadnitva u datom sluaju potru za

mitologijom najjasnije pokazuje krst svastike, nemaki hriani i nemaki verski pokret. Ne samo
hrianstvo sa svojom lekovitom simbolikom, ve i
sve religije uopte sve do magijskih oblika primitivaca su psihoterapije koje tretiraju i lece duevne
patnje i psihiki uslovljene telesne patnje. Koliko je
u dananjoj medicini jo sugestivne terapije, o tome
ne bih eleo da dajem svoj sud. Blago reeno tzv.
uzimanje u obzir psihikog faktora u praktinom lekarstvu nije sasvim loa stvar. Istorija medicine je
upravo u ovom pogledu vrlo informativna.
Ako se, dakle, izvesni lekari oslanjaju na mitske
predstave nekih religija, onda u istorijskom smislu
ine ispravno. Ali to mogu initi samo sa onim paci
jentima kojima u religijama zaostali mitski ostaci jo
neto znae. Za ove pacijente naznaena je neka od
racionalnih terapija, sve dok se ne dostigne onaj tre
nutak kada mitske predstave postanu neophodne. Ako
tretiram katolike, tada ih uvek upuujem na ispoved
i milosre crkve. Stvar je ve tea sa vernim prote
stantima kojima se ne srne preporuiti ispoved i iskajanje. Ali u modernom protestantizmu ve je otvoren
ventil tzv. oksfordskog pokreta. Ovaj pokret prua
kao zamenu svetovnjaku ispoved a na mesto iskajanja doivljaj zajednice. Niz mojih pacijenata, uz
moju potpunu saglasnost, priao je ovom pokretu, pa
su neki postali katolici ili bar bolji katolici nego pre.
U svim ovii. sluajevima drim se dijalektikog po
stupka, jer nema nikakve svrhe forsirati individualni
razvitak iznad pacijentovih potreba. Ako ovaj moe
nai smisao svog ivota i izleenje svoje nevolje i raz
dora u okvirima nekog ve postojeeg opredeljenja
ukljuujui i politiko onda se s tim i lekar
mora zadovoljiti. Konano lekar u prvoj liniji ima
da se bavi bolesnikom a ne izleenima, odnosno zdra
vima.
Ali ima veliki broj pacijenata koji ili nemaju
nikakvih religijskih ubeenja ili pak, ako ih imaju,
onda su ova esto neortodoksna. Principijelno ovakvi
280

sluajevi ne mogu se preobratiti u neko od ubedenja.

Oni zastanu i ne idu dalje u svakoj racionalnoj tera
piji, uprkos injenici to je njihova bolest po sebi
pristupana leenju. Pod ovakvim uslovima ne preostaje nita drugo do dijalektiko razvijanje onog mit
skog materijala, koji jo ivi u samom bolesniku, s
onu stranu svake istorijske tradicije. U ovim sluaje
vima sreemo se sa mitolokim snovima, sa njihovim
karakteristinim serijama slika koje lekarsko razu
mevanje stavljaju pred sasvim nov i neoekivan za
datak. Od lekara se zahtevaju znanja na koja ga ni
najmanje nisu pripremile njegove strune studije.
Covekova dua zapravo nije ni psihijatrijski, ni fi
zioloki a najmanje bioloki problem, ve psiholoki.
Dua je podruje za sebe sa svojom posebnom zakonomernou. Bit due ne moe se izvesti iz principa
drugih nauka, a da se ne izvri nasilje nad svojstve
nom prirodom psihikog. Ona se ne moe identifikovati niti sa mozgom, ni sa hormonima, niti sa bilo
kojim poznatim instinktom, ve se mora prihvatiti
kao fenomen sui generis. Stoga se fenomenologija du
e ne iscrpljuje sa injenicama koje prirodne nauke
mogu da obuhvate, ve u sebe ukljuuje i problem
ovekovog duha, koji je otac svih nauka. Ovu inje
nicu osea psihoterapeut ako mu odgovarajui sluaj
da povoda da zadre dublje od uobiajenih shvatanja.
Ovakvom gleditu se ve esto protustavljao argu
ment da je psihoterapija i ranije bila poznata, ali se
nije nalazilo za potrebno da se uputa u ovakve komp
likacije. Rado u se sloiti da su Hipokrat, Galen i
Paracelzus bili dobri lekari, ali ne verujem da zbog
toga moderna medicina treba da se odrekne terapije
serumima i radiologije. Svakako da je teko, naroito
laicima, da razumeju komplikovane probleme psiho
terapije; ako se meutim jednostavno razmotri zato
su izvesne ivotne situacije ili izvesni doivljaji pa
togeni, onda e se otkriti da pri tom vrlo esto shvatanje ima odluujuu ulogu. Izvesne stvari izgledaju
opasne ili nemogue, ili tetne zbog toga to postoje
shvatanja koje te stvari pruaju u takvom svetlu. Na
primer, za mnoge ljude bogatstvo predstavlja sreu
281

a sirotinja najveu nevolju, pa ipak u stvarnosti ni

za koga bogatstvo nije najvea srea niti je siroma
tvo osnova melanholije. Ali postoje ovakva shvata
nja, a ova shvatanja imaju svog osnova u izvesnim
duhovnim pretpostavkama, npr. u onome to se ozna
ava kao duh vremena, ili u iz,vesnim religijskim ili
nereligijskim postavkama. Ove poslednje esto igraju
odluujuu ulogu npr. u moralnim konfliktima. im
analiza psihike situacije jednog pacijenta dodirne
podruje njegovih duhovnih pretpostavki, ve se ulo
u carstvo optih ideja. injenica da toliko i toliko
normalnih ljudi nikada ne kritikuje svoje duhovne
pretpostavke ve zbog toga ne, to ih nisu svesni
ne dokazuje da su one vaee za sve ljude ili da
su svima nesvesne, a isto tako i da one ne mogu biti
izvor najteih konflikata savesti. Nasleene opte
predrasude s jedne, i moralna dezorijentacija pogleda
na svet s druge strane su, naprotiv, upravo u naoj
epohi prevratnikih zaokreta vrlo esto dublji razlog
opsenih poremeaja duevne ravnotee. Pacijentima
ove vrste lekar naprosto nema nita drugo da ponudi
do mogunost individualnog duhovnog razvitka. Zbog
ovakvih sluajeva i specijalista je prinuen da znatno
iri svoja znanja u podruju humanistikih nauka,
ako bar donekle hoe da ovlada simbolizmom psihi
kih sadraja.
7

Nainio bih veliki propust ako bi moje izlaganje

trebalo da pobudi utisak da specijalna terapija ne
zahteva nita drugo do veliko znanje. Isto tako je
vana moralna izdiferenciranost lekareve linosti.
Hirurgija i akuerstvo znaju ve odavno da nije do
voljno samo oprati pacijenta, ve i da sam lekar tre
ba da ima iste ruke. Psihoterapeut, meutim, koji je
i sam neurotian, nepogreivo e na pacijentu treti
rati svoju sopstvenu neurozu. Terapija je, nezavisno
od svojstava lekareve linosti, strogo uzev jo zamisliva u podruju racionalnih tehnika, nasuprot tome
nezamisliva je u podruju dijalektikog postupka, jer
tu lekar mora da izae iz svoje anonimnosti i da pred
samim sobom poloi raune, upravo da uini ono to
282

zahteva od pacijenta. Ne znam ta priinjava veu

tekou snabdeti sebe velikim znanjima ili odrei
se svog profesionalnog autoriteta i anonimnosti. TJ
svakom sluaju ova druga neophodnost znai moralnu
probu optereenosti, koja upravo ne ini zavidnim
poziv psihoterapeuta. Meu laicima ne tako retko
se sree predubeenje da je psihoterapija neto n a j
lake i najjevtinije i da se sastoji samo od vetine da
se neko neim obmane ili da se ljudima izmami novac
iz depa. U stvarnosti se, meutim, radi o tekom i ne
bezopasnom pozivu. Kao to je lekar uopte izloen
infekcijama i drugim profesionalnim opasnostima, ta
ko i psihoterapeut rizikuje psihike infekcije, koje
nita manje nisu opasne. Tako je on s jedne strane
mnogostruko u opasnosti da bude upleten u neurozu
svog pacijenta, a s druge se mora lino zatititi od uticaja njegovog pacijenta toliko da se liava terapijskog
dejstva. Izmeu ove Scile i Haribde nalazi se rizik,
ali i terapijski efekat.
Moderna psihoterapija je slojevita tvorevina,
shodno raznolikosti pacijenata, koji se podvrgavaju
terapijskom postupku. Najjednostavniji sluajevi su
oni kojima je samo potreban ljudski common sense
i dobar savet. U najboljem sluaju njima je potrebna
samo jedna konsultacija. To svakako ne znai da su
sluajevi koji izgledaju jednostavni uvek stvarno
jednostavni; esto se ine neprijatna otkria. Zatim
ima pacijenata za ije je izleenje dovoljno nita dru
go do vie ili manje temeljna ispoved, tzv. abreagovanje. Teim neurozama po pravilu je potrebna reduk^
tivna analiza njihovih simptoma i stanja. Pri tom ne
treba haotino primenjivati ovu ili onu metodu, vec
u zavisnosti od vrste sluaja analiza se mora izvriti
vie na Frojdovim osnovama ili preteno na Adlerovim. Avgustin (Augustin) razlikuje dva glavna greha,
prvi je concupiscentia, pouda, a druga superbia, oho
lost. Prva odgovara Frojdovom principu zadovoljstva,
druga volji za mo, elji za dominiranjem Adlera.
Radi se o dvema ljudskim grupama sa razliitim zahtevima. Oni ija je karakteristika infantilno traenje
283;

zadovoljstva, najee su takvi da im na srcu vie lei

zadovoljenje inkompatibilnih elja i nagona nego so
cijalna uloga koju bi mogli da igraju; zbog toga su
ovi esto dobro situirani, ak uspeni, socijalno pri
stupani ljudi. Ali oni koji ele da budu gore naj
ee su ljudi koji su u stvarnosti ili dole ili bar sma
traju da ne igraju ulogu koja im zapravo pripada.
Zbog toga su to esto ljudi koji imaju tekou sa so
cijalnim prilagoavanjem i zbog toga pokuavaju da
pomou fikcije moi prikriju svoju podreenost. Na
ravno da se sve neuroze mogu objasniti po Frojdu ili
Adleru, ali u praktinom postupku je bolje ako se
sluaj prethodno tano sagleda. Ako se radi o obra
zovanim ljudima, onda odluka ne pada teko. Ja obi
no preporuujem pacijentima da proitaju neto od
Frojda i Adlera. Po pravilu uskoro pronalaze ko im
vie odgovara od ove dvojice. Dok se ovek kree u
podruju prave psihologije neuroza, ne moe zaobii
kako Frojdova tako ni Adlerova gledita.
Ali ako stvar zapone da biva monotona i naiu
ponavljanja tako da je prema objektivnoj oceni dolo
do zastoja, ili kada na scenu stupaju mitoloki, tzy.
arhetipski sadraji, onda je vreme da se prekine sa
analitiko-reduktivnom terapijom i da se simboli tr
tiraju anagogno, odnosno sintetski, to je istovetno
dijalektikim postupkom i individuacijom.
Sugestivne metode, u koje spadaju i analitike,
zahtevaju da se pacijent via koliko je mogue esto.
Ja se svakako zadovoljavam sa tri do etiri kon
sultacije nedeljno. Sa poetkom sintetskog tretmana
korisno je vremenski distancirati konsultacije. Po
pravilu tada ih smanjujem na jedan do dva sata ne
deljno, jer pacijent mora da naui da ide sopstvenim
putem. Ovaj se najpre sastoji u tome da pacijent sam
pokua da shvati svoje snove, tako da se sadraji ne
svesnog postepeno pridodaju svesti. To zbog toga jer
je osnova neuroze diskrepanca izmeu svesnog stava
i nesvesnih tendencija. Ova disocijacija se premoava pomou asimilacije sadraja nesvesnog. Stoga
vreme izmeu konsultacije ne protie neiskorieno.
184

Na ovaj nain bolesniku a i samom sebi, uteuje se

znatno vremena, to za pacijenta znai isto toliko nov
ca, a pri tom i ui da stoji na sopstvenim nogama,
umesto da se grevito dri lekara.
Rad, koji vri pacijent pomou postepene asimi
lacije sadraja nesvesnog, dovodi do konane integra
cije njegove linosti a time i do uklanjanja neurotske
disocijacije. Iznoenje pojedinosti ovog razvojnog pu
ta daleko bi prevazilo okvire jednog predavanja.
Zbog toga se moram zadovoljiti s time da sam bar
dao opti pregled osnova psihoterapijske prakse.

285

STA JE PSIHOTERAPIJA?
Nije tako mnogo prolo od onog vremena kada
su dobronamerni kliniari istovremeno preporuivali
sve vazduh, tuiranje hladnom vodom i psiho
terapiju, i to u svim onim sluajevima koji su na
tajanstven nain bili komplikovani sa psihikim po
javama. Pod psihoterapijom se tada podrazumevala,
pri bliem posmatranju, neka vrsta energinog ili
oinsko-dobronamernog bodrenja, oslanjajui se na
Diboa (Dubois) u obliku uveravanja da je simptom
samo psihiki i zbog toga bolesna uobrazilja.
Ne treba osporavati da bodrenje ponekad moe
dobro delovati, ali za modernu psihoterapiju je ovo
isto tako karakteristino kao zavoj za modernu hirurgiju, tj. lino autoritativno dejstvo je, dodue,
vaan terapijski faktor, ali ni izdaleka jedini i ni u
kom sluaju ne predstavlja sutinu psihoterapije. Da
nas je ova postala nauka i nauna metodika, dok je
ranije izgledalo da se psihoterapija nalazi u svai
jem podruju. Sa produbljenim upoznavanjem suti
ne neuroza i psihikih komplikacija telesnih obolje
nja tak ode se znatno promenila i izdiferencirala
sutina terapije. Raniju teoriju sugestija, po kojoj su
se simptomi morali suzbiti pomou protivdejstva, zamenilo je Frojdovo psihoanalitiko stanovite koje je
[}] Objavljeno u Schtveizerische Arztezeitung ftir Standesfragen, XVI, 1935, 26, S. 335.

286

spoznalo da pomou potiskivanja simptoma nije od

stranjen uzrok bolesti, i da je jsimptom u stvari neka
vrsta pokazatelja koji posredno ili neposredno uka
zuje na uzrok bolestijOvo novije, tj. odj>re tridesetak
godina prihvaeno gledite bilo je revolucionarno i
za terapiju, poto je ono, naime, nasuprot sugestivnoj
terapiji zahtevalo privoenje u svest uzroka.
Sugestivna terapija (hipnoza i dr.) nije odbaena
zbog lakomislenosti, ve zbog toga to su njeni re
zultati bili stvarno nezadovoljavajui. Ona je bila
relativno laka i praktina u svojoj primeni i spret
nom praktiaru omoguavala je istovremeni tretman
veeg broja pacijenata, tako da je izgledalo da su
bar stvoreni mnogo obeavajui poeci jedne korisne
metode. Ali stvarni terapijski uspesi bili su toliko
retki i nestabilni, da sugestivni tretman vie nije mo
gla da spase ni mogunost istovremene grupne primene. Inae bi praktiari i socijalna osiguranja imali
svakog interesa da zadre ovu metodu. Ona je, meu
tim, usahnula zbog svoje sopstvene nedovoljnosti.
Sa Frojdovog gledita zahtevano privoenje u
svest uzroka postalo je vodei motiv ili osnovna pret
postavka svih novijih oblika psihoterapije. Psihopa
toloka istraivanja poslednjih pedeset godina s jed
ne strane nesumnjivo su dokazala injenicu da su
za neurozu etioloki glavni procesi u sutini nesvesne
prirode, a praktino iskustvo s druge strane je poka
zalo da je privoenje u svest etiolokih sadraja ili
zbivanja terapijski faktor od veeg praktinog zna
aja nego sugestija. Shodno tome tokom poslednjih
2530 godina u podruju psihoterapije sproveden je
preokret na tetu direktne sugestije a u korist svih
onih terapijskih oblika, ije je stanovite uglavnom
privoenje u svest uzroka koji su dali povoda nastan
ku oboljenja.
Kao to je ve napomenuto, promena terapijskog
pristupa ila je ruku pod ruku sa produbljenom i diferenciranijom teorijom neurotskih poremeaja. Sve
dok se terapija ograniavala na sugestiju, ova se mo
gla zadovoljiti sa teorijskim, krajnje skromnim gledi
tem. Smatralo se dovoljnim da se neurotske klinike
287

slike shvate kao uobrazilja preterane fantazije, i iz

ovog shvatanja nesmetano je proistekla terapija iji
je cilj bio jednostavno suzbijanje tih produkata fan
tazije, naime uobraenih simptoma. Ali ono za to se
olako verovalo da se moe skinuti s dnevnog reda
kao uobrazilja ispostavilo se kao samo jedna od
moguih manifestacija specifinog bolesnog stanja,
ija je simptomatologija po raznolikosti i promenljivosti slina proteusu. Jedva da se potisnuo jedan ili
drugi simptom, a ve se pojavljivao neki novi. Nije
se dospevalo do jezgra poremeaja.
Pod uticajem Brojera i Frojda due vremena je
vaila tzv. traumatska teorija neuroza,'i shodno tome
pokuavala je tzv. katarktika metoda da pacijenti
ma ponovo privede u svest prvobitne traumatske mo
mente. Ve ova relativno jednostavna metoda zahtevala je od lekara stav sasvim drugaiji od sugestivne
metode, koju je, konano, mogao da vri svako ko je
raspolagao sa dovoljno odlunosti. Katarktika me
toda, meutim, zahtevala je briljivi individualni pri
stup svakom pojedinom sluaju i strpljivi istraiva
ki stav, koji se usmeravao na mogue traumatske mo
mente, poto je samo pomou tanog posmatranja i
istraivanja materijala koji je produkovao pacijent
bilo mogue traumatske momente konstelovati tako
da doe do abreagovanja onih prvobitnih emocional
nih situacija, u kojima je i nastala neuroza. Zbog ovo
ga lukrativna masovna terapija postala je vrlo ote
ana, ako ne i onemoguena. Dodue, uinak oekivan
od lekara je kvalitativno vii nego kod sugestije, ali
pri jednostavnosti teorije jo uvek je postojala mo
gunost prilino dalekosene rutine, i u principu nije
postojala nikakva prepreka da se istovremeno vie
pacijenata prevede u ono stanje relaksacije, u kome
se mogu abreagovati traumatska seanja.
Pri ovoj podrobnoj terapiji pojedinanog sluaja
nije dugo moglo ostati skriveno da je traumatska teo
rija bila prebrzo uoptavanje. Sa poveanim isku
stvom svakom savesnom istraivau neurotskih kli
nikih slika postalo je jasno da se posebno seksualne
traume a zatim i drugi okovi mogu ponekad uzeti u
288

obzir kod odreenih oblika neuroza, ali ni izdaleka

ne kod svih. Sam Frojd je ubrzo prevaziao stupanj
traumatske teorije i nastupio sa teorijom potiskiva
nja. Ova teorija je znatno komplikovanija i shodno
tome diferencirala se i terapija. Postalo je jasno da je
nemogue da prosto abreagovanje moe dovesti do
cilja, budui da najvei broj neuroza uopte nije tra
umatski sluaj. Teorija potiskivanja je mnogo doprinela injenici da su tipine neuroze u pravom smislu
poremeaji razvitka. Frojd je formulisao poremeaj
kao potiskivanje i prevoenje u nesvesno infantilnih
podsticaja i tendencija. Stoga je iz teorije izrastao
zadatak da se u pacijentovom materijalu traga za
ovim tendencijama. Ali kako su ove, shodno defini
ciji, kao takve nesvesne, onda se njihovo postojanje
moglo dokazati samo pomou opsenog istraivanja
anamneze, kao i aktuelne delatnosti pacijentove fan
tazije.
Po pravilu i uglavnom infantilni podsticaji su
se javljali u snovima, zbog ega je Frojd priao ozbilj
nom prouavanju snova. Time je nainjen odluujui
korak, koji je modernu psihoterapiju nainio metodi
kom individualnog tretmana. Sasvim je iskljueno da
se psihoanalitika terapija moe istovremeno primeniti kod vie ili ak velikog broja.pacijenata. Ona je
sve, samo ne rutinska mehanistika.
Da li se ovaj oblik terapije sa Adlerom naziva
individualno psiholoki ili sa Frojdom i tekelom
(Stekel) psihoanalitiki ili drugaije, ostaje injeni
ca da svaka moderna psihoterapija, ukoliko polae
pravo na lekarsku^avest i naunu verodostojnost, ne
moe biti masovni pogon, ve je upuena na to da po
jedincu pokloni nepodeljeno i puno interesovanje. Po
stupak je nunim nainom zametan i danguban. Si
gurno da su injeni brojni pokuaji da se po mogustvu skrati trajanje terapije, ali ne moe se tvrditi
da su doneli ohrabrujue rezultate. CNeuroze su, na
ime, pogreni razvitak izgraivan kroz dugi niz go
dina, koji se ne moe ispraviti pomou kratkog i in
tenzivnog procesa. Stoga je vreme lekoviti i nezamenjivi faktorj
19 Jung, Odabrana dela, II

289

Neuroze jo uvek i to nepravino vae za

laka oboljenja, uglavnom zato to nisu opipljive, telesne prirode. Od neuroze se ne umire kao da
nekom somatskom oboljenju esto preti letalan ishod.
Ali potpuno se zaboravlja da su neuroze za razliku
od somatskih oboljenja krajnje ubitane u svojim
psihikim i socijalnim konsekvencama, esto gore od
psihoza, koje najee kao takve vode do socijalne
izolacije bolesnika a time i do njegove neutralizacije.
Ankilozirano koleno, amputirano stopalo, dugogodi
nja tuberkuloza u svakom pogledu su laki od teke
neuroze. Ako se neuroza posmatra ne samo sa klini
kog ve i sa psiholokog i socijalnog stanovita, onda
se dolazi do zakljuka da je to teko oboljenje, na
roito u pogledu njenog dejstva na okolinu i na i
votni razvitak pojedinca. Kliniko stanovite ne moe
da udovolji sutini neuroze, a ne moe da joj udovolji
ve zbog toga to je neuroza vie psihosocijalni fe
nomen nego bolest sensu strictiori. Neuroza nas pri
morava da pojam bolest proirimo izvan predstave
pojedinanog tela ometenog u svojim funkcijama i da
neurotiara posmatramo kao oboleli socijalni sistem
odnosa. Ako ovek ovom korekcijom dopuni svoje
shvatanje, onda se vie nee uditi to je ispravna
terapija neuroza zametan i u svakom pogledu komplikovan posao.
Na nesreu medicinski fakulteti su se isuvie ma
lo brinuli oko injenice da je broj neuroza a naro
ito uestalost psihikih komplikacija organskih obo
ljenja vrlo veliki i da zbog toga one lekara praktiara
angauju u neobino velikoj meri, i onda kada to on
i ne primeuje. Tokom studija u ovom vanom po
gledu lekaru se ne daje nikakva priprema, pa ak
vrlo esto on nema ni prilike da se bar donekle orijentie o ovom praktiki tako vanom podruju.
!

Iako se poeci moderne psihoterapije uglavnom

temelje na Frojdovim zaslugama, ipak bi bila zabluda
kada bi se to se, uostalom, jo uvek esto deava
psihoterapija naprosto identifikovala sa Frojdo
vom psihoanalizom. Ovoj zabludi je svakako do290

prineo sam Frojd i njegove pristalice, koji su svoju

seksualnu teoriju i svoju metodiku sektaki smatrali
jedino spasonosnom. Adlerova individualna psiholo
gija je prilog koji nije za potcenjivanje a time i
proirenje psiholokog gledita. U teoriji i metodici
psihoanalize ima mnogo ispravnog i tanog, ipak ona
u sutini ograniava svoju istinu na seksualni sistem
odnosa i lepa je za sve ono to nije podreeno ovim
kategorijama. Adler nam je pruio dokaz da se ne
mali broj neuroza sa boljim uspehom moe objasniti
na sasvim drugi nain.
Ovaj noviji razvitak shvatanja terapijski tei ne
samo privoenju u svest sadraja i tendencija koji su
doveli do oboljenja, ve izvan toga njihovom svoenju
(redukcija) na prvobitne, jednostavne instinkte, na
koji nain treba ponovo da se uspostavi neizvitopereno ljudsko bie. Ova terapijska namera nije samo
vredna hvale, ve i praktina, logina i bogata izgle
dima. Terapijski rezultati, s obzirom na ogromne te
koe u leenju neuroza, sasvim su ohrabrujui, iako
ne tako idealni da se ne bi moglo poeleti neto jo
bolje.
Redukcija na instinkte je po sebi donekle sum
njiva stvar, poto ovek odvajkada ivi na ratnoj
nozi sa svojim instinktima, tj. sami ovi su u stalnom
meusobnom sukobu, zbog ega preti opasnost da se
redukcijom na instinkte prvobitni neurotski konflikt
samo zameni nekim drugim. (Frojd je zamenjivao ne
urozu pomou tzv. neuroze prenosa da navedemo
samo jedan primer). Da bi izbegla ovu opasnost, psi
hoanaliza tei obezvreivanju tzv. infantilnih tendencija-elja pombu uvida, dok individualna psihologija
to pokuava pomou kolektivizacije individue zasno
vane na oporskom nagonu. Frojd predstavlja nauni
racionalizam X I X veka, Adler socijalno-politike ten
dencije poetka XX veka.
Ovim nazorima, koji jasno poivaju na pretpo
stavkama jednog doba, protivstavio sam dalekosenu
individualizaciju terapijske metode i iracionalizaciju
cilja, ovo poslednje posebno da bi se osigurao to je
291

mogue bolji pristup bez predrasuda. Naime, kod psi

holokog razvitka lekar bi trebalo da iz principa pusti
prirodu da deluje, i da, ako je ikako moguno, izbegava da uplivie na pacijenta u smislu svojih sopstvenih filozofskih, socijalnih i politikih pretpostav
ki. Iako su svi graani Svaj carske bar pred zakonom
jednaki, ipak su kao individue svi vrlo nejednaki i
zbog toga svako moe biti srean samo na svoj nain.
Time ni u kom sluaju ne eli razvijati individuali
zam, ve one preduslove koji su neophodni za svaki
odgovorni rad, naime da pojedinac spozna sebe, svoju
prirodu i da ima hrabrosti da je i potpuno prihvati.
Tek kada ovek egzistira na svoj nain, on je odgo
voran i sposoban za rad, inae je on samo imitator i
priipetlja bez sopstvene linosti.
Ove probleme moderne psihoterapije, koji daleko
zadiru, ne pominjem stoga da bih dao iscrpni prikaz
istih, ve samo da bih pokazao itaocu sa kojim pro
blemima se sudara terapija koja je sebi postavila za
cilj da neurotski pogreni razvitak ponovo skrene u
prirodne tokove. Da bi se ovek, u velikoj meri nesvestan svoje sopstvene linosti, vaspitao toliko da
svesno poe za njega ispravnim putem a istovremeno
jasno spozna svoju socijalnu odgovornost, potrebna je,
to e svakako prihvatiti svako ko ima i malo kriti
nosti, zametna i dugotrajna procedura. Ako je Frojd
ve samim ukljuenjem snova u terapijski postupak,
znatno komplikovao metodu, onda je ova daljom in
dividualizacijom, koja se konsekventno sve vie orijentie na individualni materijal pacijenta, ne uproenija ve postavlja jo vie zahteva. Ali, bolesnik
moe biti angaovan za saradnju samo u onoj meri u
kojoj je dola do izraza njegova linost. Ako neki
psihoanalitiar veruje da bi pacijenta vie meseci mo
rao svaki dan da vidi bar jedan sat, onda ja u teim
sluajevima izlazim na kraj sa tri do etiri seanse
nedeljno. Po pravilu zadovoljavam se sa dva sata, a
kada je pacijent donekle uveden, ovo se svodi na j e
dan sat nedeljno. U meuvremenu, meutim, njegov
posao je da radi na samome sebi, to se odvija pod
mojom kontrolom. Za ovo mu prenosim neophodna
292

psiholoka znanja, da bih ga po mogustvu to pre

oslobodio lekarskog autoriteta. Isto tako prekidam
tretman otprilike na svakih deset nedelja da bi pa
cijent ponovo bio upuen na svoju normalnu sredinu;
na ovaj nain on se ne otuuje od njegovog sveta,
jer i onako kod pacijenata postoji sklonost da ive
na raun drugog. Kod ove metode omoguuje se da
vreme deluje kao terapijski faktor, a da pacijent ne
mora da lekaru plaa vreme. Pri ispravnom uvoenju
veina ljudi je u stanju da ve posle kraeg vremena
doprinese svoj, iako u poetku skroman udeo saradnje. Na osnovu mog iskustva, pomou isuvie estih
seansi se ne skrauje vreme trajanja terapije. U sva
kom sluaju ova traje prilino dugo, ako se radi o
temeljitom tretmanu. Stoga, ako se seanse vremen
ski distanciraju a meuperiodi popune pacijentovim
radom, onda e terapija biti finansijski podnoljivija
i za manje imune, nego ako se ova, s obzirom na
(sumnjivi) sugestivni efekat, sprovodi svakodnevno.
U svim jasnim sluajevima neuroza neophodno
je izvesno prevaspitanje i promena linosti, poto se
vrlo esto po pravilu radi o pogrenom razvitku in
dividue koja datira jo iz detinjstva. Shodno ovom
saznanju moderna metoda mora uzeti u obzir i gle
dita humanistikih nauka, naime pedagoka i filo
zofska, poto se pokazalo da je za ovo nedovoljno i
sto lekarsko prethodno obrazovanje. U svakom slu
aju vrenje ove delatnosti trebalo bi da pretpostavi
temeljno psihijatrijsko znanje. Struno tretiranje
snova, meutim, zahteva znatno proireno znanje u
simbolici, koje se moe stei jedino prouavanjem
psihologije primitivaca i uporedne mitologije i teo
logije.
Na uenje samog psihoterapeuta, sa poveanim
znanjem i iskustvom objekt njegove delatnosti nije
postao jednostavniji, ve je znatno dobio u obimu i
komplikovanosti, tako da se u oblacima budunosti
ve ocrtavaju obrisi nove, praktine psihologije, koja
e jednom obuhvatiti saznanja lekara, kao i vaspitaa i svih onih koji su bave ljudskom duom. Do ta
da e, uostalom, psihoterapija biti zadatak lekara i
293

ostaje nam da se nadamo da medicinski fakulteti nee

biti gluvi u odnosu na ovaj zahtev bolesnika upuen
lekaru. Obrazovani svet zna za postojanje psihotera
pije a lekar iz svoje prakse poznaje veliki znaaj psi
hikog uticaja, i zbog toga ve sada u Svajcarskoj po
stoji znatan broj lekara koji se zalae za davanje
pravnog statusa psihoterapiji i koji ovu, uz velike rt
ve, sprovode po svom najboljem znanju i umenju, a
uprkos svome radu esto su izloeni ismejavanju, nipodatavanju i isto tako neobjektivnoj i zlonamernoj
kritici.

III
NEKI ASPEKTI MODERNE PSIHOTERAPIJE
Na jednom kongresu za Public Health moderna
psihoterapija se nalazi u neto posebnom poloaju.
Ona se ne moe pozvati niti na internacionalne spo
razume, niti je u stanju da zakonodavcima i ministri
ma zdravlja prui dobre i praktine savete. Ona smerno stoji pored velikih organizacija i institucija za
drutveni napredak i mora se ograniiti na indivi
dualnu pomo, nezavisno od injenice to su neuroze
zastraujue proirene i to ne zauzimaju malo mesto
unutar armije zala, koja pritiskaju zdravlje civilizovanog sveta.
Psihoterapija i moderna psihologija su, meutim,
ostale individualni pokuaji i poduhvati i do danas
nisu nale optu primenu ili je ova bila neznatna.
Njena primena sasvim je preputena linoj inicijativi
lekara pojedinca, pri emu je ak ne potpomau ni
univerziteti. Pa ipak problemi moderne psihologije
pobudili su tako veliko interesovanje, da je u ogrom
noj nesrazmeri neznatna zvanina panja koja im se
poklanja.
Moram priznati da i meni samom nije bilo lako
da se sprijateljim sa novim putevima na koje je uka
zao Frojd, a koje sam kao mlad lekar upoznao iz nje
govih, tada malobrojnih dela. U to vreme bavio sam
[*] Prevod engleskog predavanja odranog na kongresu
Societv of Public Health, Zurich, 1929. Objavlje.no u Journal
of State Medicine, London, 1930, XXXVIII, 6. S.' 348354.

295

se eksperimentalnom psihopatologijom, pri emu su

me uglavnom interesovali poremeaji reakcije u tako
zvanom asocijativnom eksperimentu. Pri tome nisam
mogao da pred vidim da moji rezultati neosporno pot
vruju injenice potiskivanja, subistitucije i simbolizacije koje je opisao Frojd. Isto tako nisam mogao ni
da zaobieni vanu ulogu seksualnosti u etiologiji a
naroito strukturi neuroza.
Medicinska psihologija je jo uvek pionirski po
sao, a ipak izgleda kao da zvanina medicina poinje
mnogo toga to je do sada procenjivala samo sa fizio
loke strane da shvata i sa psiholoke, sasvim nezavi
sno od neuroza, ija se psihika priroda vie ne moe
osporavati. S tim izgleda da je i medicinska psiholo
gija izborila svoje mesto u lekarskom miljenju. Ali
gde student medicine moe da izui psihologiju? Za
lekara je vano da neto zna o psihologiji svojih paci
jenata, o psihologiji neurotskih, duevnih i somatskih
bolesnika. U ovom pogledu specijalista ve raspolae
znatnim znanjima; ali univerziteti ne pospeuju ovak
ve studije. Kada bih ja bio odgovoran za fakultet ne
kog univerziteta, verovatno bih i ja bio uzdrijiv u
odnosu na medicinsku psihologiju kao predmet, tako
da zbog toga mogu razumeti ovakav stav.
Kao prvo, ne moe se prevideti injenica da su
se Frojdove teorije sukobile sa izvesnim duboko ukorenjenim predrasudama. Malo je pomoglo to to je
Frojd kasnije modifikovao neke aspekte svog uenja.
U oima javnosti bio je ve obeleen pomou njegovih
prvanjih, jednostranih i preteranih zakljuaka. Osim
toga ovi poivaju na materijalistikom gledanju na
svet, koje od poetka ovog veka sve vie gubi tle.
Frojdovo ekstremno gledite ne vrea samo neke ide
alistike stavove, ve ono ne odgovara ni prirodnim
sklonostima ovekove psihe. Sigurno da ovekova pri
roda ima svoje tarrne strane, ali kako laik tako i ra
zumni naunik su ubeeni da ova ima i svoje dobre
i pozitivne strane, koje su bar isto toliko stvarne.
Zdrav ljudski razum se opire tome da se sve izvodi
iz seksualnosti i drugih moralnih inkompatibilnosti.
Jedno takvo shvatanje je isuvie destruktivno.
296

Frojd pripisuje nesvesnom izvanredni znaaj, ali

ovo njegovo gledite nema velikog eha, a ipak se pri
tom radi o shvatanju kome se ne moe odrei izvesna vanost. Ipak se treba uvati od preteranog na
glaavanja nesvesnog, jer inae postoji opasnost da se
potceni svesno, ime se konano dospeva do potpuno
mehanistikih shvatanja. Ovo se, meutim, ne slae
sa naim instinktom, koji svest podie kao arbiter
mundi. Ali kako svest precenjuju racionalnosti, zdra
va je pojava da se i nesvesnom prizna vrednost koja
mu pripada; pa ipak se ono ne bi smelo vrednovati
vie od svesti.
Dalji razlog suzdranosti lei u tome to nedo
staje jedna stvarna medicinska psihologija, mada po
stoji psihologija za lekare. Psihologija nije samo stvar
specijalista, niti se ograniava samo na izvesna obo
ljenja. Ona je neto opte ljudsko sa odgovarajuim
odstupanjima, koja zavise od vrste praktinog poziva,
dotinog oboljenja itd. Ona isto tako nije samo neto
instinktivno ili bioloko. Kada bi to bio sluaj, onda
bi isto tako dobro mogla biti obraena u nekom od
poglavlja udbenika biologije. Naprotiv, ona ima ne
obino vane socijalne i kulturne aspekte, bez kojih
ne bismo mogli da zamislimo ljudsku psihu. Zbog to
ga je nemogue govoriti o optoj i normalnoj psiho
logiji kao o istom produktu nastalom iz sukoba in
stinkta i morala ili slinih suprotnosti. Pre svakog po
etka ovek je samom sebi dao svoje sopstvene zako
ne, pa ak ako su ovi, kako izgleda da smatra Frojd,
pronalazak naih zlonamernih predaka, ipak je ud
novato da se oveanstvo u svim vremenima utke
vladalo po ovim zakonima.
I sam Frojd, koji je hteo da svoju psihoanalizu
ogranii na medicinsko podruje (samo povremeno
prelazei na druga podruja), bio je prinuen da se
pozabavi principijelnim pitanjima, koja daleko prevazilaze isto medicinska podruja. Ve povrni tret
man inteligentnog pacijenta bezuslovno vodi do os
novnih pitanja, poto mejuseza ili bilo koji psihiki
konflikt mnogo vie zavisi od linog stava pacijenta
nego od njegovog istorijata detinjstvajSasvim neza297

visno od uticaja koje je morao pacijent da trpi u svo

joj mladosti, on mora konano da izae na kraj sa
tim, a to mu uspeva samo pomou zauzimanja odgo
varajueg stava. Stav je od najveeg znaaja. Nasu
prot tome Frojd stavlja teite na etiologiju sluaja
i pretpostavlja da e izleenje neuroze uslediti im
se privedu u svest njeni uzroci. U stvari samo p o
znavanje uzroka pomae isto tako malo kao to bi,
na primer, tano poznavanje uzroka rata moglo da
podigne vrednost francuskog franka. Zadatak psiho
terapije se sastoji u tome da menja svesni stav, a ne
u tome da goni i lovi potonula deja seanja. Sigurno
da jedno nije mogue bez drugog, ali glavni akcenat
trebalo bi staviti na (svesni) stav pacijentov. Ovo ima
svoje dobre razloge; jedva da postoji ijedan neurotiar koji se isuvie rado ne dri svojih ranijih patnji
da bi se u svojim seanjima to potpunije naslaivao
samosaaljenjem. esto se njegova neuroza i sastoji
upravo u fiksiranosti za prolost i u tome to neurotiar pokuava da prolou sve objasni i sve opravda.
Kao to je poznato u ovom pitanju zauzimam kri
tiki stav prema Frojdu. Ali moja kritika ne ide tako
daleko da bi osporavala izvanrednu mo retrospektivne tendencije. Naprotiv, njoj pripisujem veliki zna
aj. Po mome miljenju terapija, koja ne bi uzimala
u obzir ove tendencije, ne bi bila dovoljno temeljna.
Frojd sledi retrospektivne tendencije do kraja i tako
dospeva do svojih opte poznatih otkria. Pri tom se
samo na izgled radi o injenicama; to su uglavnom
interpretacije. Frojd ima posebnu metodu interpre
tacije psihikog materijala; on dolazi do svojih tipi
nih zakljuaka ne samo stoga to materijal poseduje
seksualni aspekt, ve pre svega to ga sagledava na
odreeni nain. Ovo se, na primer, pokazuje u nje
govom tretmanu snova. Frojd smatra da je san fa
sada, da se moe i obrnuti, a pored toga je ovaj ili
onaj faktor sna eliminisan pomou cenzora itd.
Tumaenje je u stvari jezgro tekoa. Isto tako
dobro moe se pretpostaviti da san ne predstavlja
fasadu, da ne postoji cenzor i da nesvesno dolazi
neposredno do izraza u snu. San je isto tako genuin
1

298

kao belanevina u mokrai, to je konano sve drugo

samo ne fasada. Ako se san shvati na ovaj nain, pri
rodno da se dospeva do sasvim drugaijih zakljuaka.
Isto vai i za regresivne tendencije. Po mome shva
tanju kod njih se ne radi o vraanju u infantilnost
ve o legitimnom pokuaju oveka da nae neto sebi
neophodno. Sigurno da ne nedostaju infantilne per
verzije. Ali, da li smo ba tako sigurni da ono to
se javlja kao incestuozna elja i kao takvo tumai,
i u stvarnosti nije nita drugo? Ako se savesno i bez
teorijskih predrasuda potrudimo da pronaemo ta
pacijent stvarno trai u svom ocu ili svojoj majci,
onda po pravilu neemo nai incestne elje ve pre
pravi zazor od tako neega. Pokazalo se da on trai
neto sasvim drugo, neto to Frojd redukuje samo
negativno, naime oseanje deje nevinosti, zbrinutosti i sigurnosti, meusobne ljubavi, poverenja i vernosti ukratko, neto to ima mnogo imena.
Da li je ovaj cilj regresivne tendencije stvarno
tako potpuno neopravdan? Ili, da nije on upravo ono
to je pacijentu preko potrebno da bi iznova izgradio
svoj svesni stav?
Smatram da je incestna elja, kao i ostali per
verzni seksualni aspekti, u najveem broju sluajeva
samo sporedni produkt, i da se sutinski sadraj re
gresivne tendencije moe sagledati upravo u pomenutim eljama. Nemam nita protiv ako se pacijent
u ovom smislu vrati u detinjstvo ili ako se zadubi u
deja seanja.
Ne prikljuujem se ni injenici da preputanje
ovim dejim seanjima za pacijenta predstavlja rizik,
i da zbog toga, moda, moe propasti. Naprotiv, sve
sno ga podstiem da se pozabavi ovim dragocenim
seanjima, a pri tom se preputam njegovom kriterijumu vrednosti, poto elim da ga izleim a stoga m o
ram da primenim sva raspoloiva sredstva da bih p o
stigao taj terapijski cilj.
Regresivna tendencija kazuje jedino da pacijent
trai sebe u svojim dejim seanjima, ponekad u svo
ju korist, esto na svoju tetu. Njegov dotadanji raz
vitak bio je jednostran; bitni delovi linosti nisu uzi29

mani u obzir, to je konano dovelo do njegovog za

kazivanja. Zbog toga mora da se vraa. U mojoj knji
zi Psiholoki tipovi pokuao sam da pokaem kuda
vodi takav jednostrani razvitak. Mogu se razlikovati
dva principijelno razliita glavna stava; naime intraverzija i ekstraverzija. Oba su po sebi korisni sta
vovi, sve dok su donekle usklaeni jedan sa drugim.
Opasna je samo naglaena jednostranost. Unutar ovog
vie opteg okvira sreu se mnoge finije line razlike,
koje su uslovljene dominacijom neke odreene psi
hike funkcije. Onaj ko, na primer, ima bistru glavu,
taj e svoj britki intelekt razviti na raun oseanja,
a realista e uvek obezvreivati lepe iluzije intuitivca.
Jednostrani ljudi gledaju unatrag u detinjstvo uvek
kada dospeju u orsokak; oni eznu za izgubljenim
rajem, sa kojim su u vezi sa sada ve manje vrednom
funkcijom; ili njihovi snovi oivljavaju arobna seanja na davno potonulu prolost.
Sa malo vie idealistikog stava stvari se mogu
tumaiti i drugaije i tako dospeti do psihologije koja
uzima u obzir i ono pozitivno a ipak je tana kao i
ona koja vidi samo tamnu, zasenenu stranu. Zato
ne bi trebalo tamo gde je to mogue injenice tuma
iti u prihvatljivom i pozitivnom smislu? To je za vei
broj ljudi bolje i u svakom sluaju vie ohrabrujue,
nego kada se sve svodi samo na infantilne sklonosti.
Ali i ovde se ne srne biti jednostran; izvesnim paci
jentima moe samo koristiti, ako im se katkada saopti, dodue drastina ali lekovita istina.
Prema prvobitnoj Frojdovoj ideji nesvesno je
neka vrsta posude ili sobe za stare, za potisnuti ma
terijal, infantilne elje ili tome slino. Nesvesno je,
meutim, vie od toga; ono je naprosto osnova i preduslov svesti. Ono je psihiki ivot pre, za vreme i
posle uspostavljanja svesti. Kao to novoroeno dete
dolazi na svet sa gotovim i visoko razvijenim moz
gom, do ije je diferencijacije dolo kroz iskustvo to
kom bezbrojnih vekova, tako se i nesvesna psiha sa
stoji od nasleenih instinkata, funkcija i oblika, koji
su bili svojstveni jo ancestralnoj psihi. Ovo kolek
tivno naslee ne sastoji se od nasleenih predstava
300

ve od mogunosti za takve predstave drugim re

cima od apriori kategorija moguih naina funkcionisanja. Ovakvo naslee moe se oznaiti kao instinkt
u prvobitnom smislu te rei. Svakako to nije tako jed
nostavno; naprotiv, radi se o vrlo komplikovanoj mre
i koju sam ja oznaio kao arhetipske uslove. Ova i
njenica implicira da e se ovek u odreenoj situaciji
verovatno ponaati onako kako su se ponaali nje
govi preci, sve unazad do Metuzalema. Nesvesno je,
dakle, shvaeno kao opta predispozicija ka ekstrem
nom konzervatizmu, u neku ruku kao garancija za
to da se nikada nee desiti neto novo.
Kada bi ovaj iskaz imao neogranienu vanost,
onda ne bi postojala stvaralaka fantazija. Ova je,
meutim, dovela do radikalnih promena i obnavlja
nja. Stoga na zakljuak mora biti delimino pogre
an, poto stvaralaka mata postoji, i nije samo pre
rogativ nesvesne psihe. Kod stvaralake fantazije radi
se o procesu pri kome psihiki sadraji iz podruja
nesvesnog prodiru u svest. To su nadahnua, dakle
neto to se ni na koji nain ne moe uporediti sa
koncentrisanim misaonim procesom svesti. Tako se
nesvesno moe posmatrati kao stvaralaki faktor,
ak kao smeli novator, pa ipak ono je istovremeno
tvrava konzervatizma. Priznajem da ovo shvatanje
izgleda paradoksalno; ali injenice su takve. Sam o
vek je paradoksalan, to se ne moe menjati.
Ima svog dobrog razloga to se naa rasprava za
vrava sa paradoksom i da ovo paradoksno kazivanje
pre odgovara istini nego jednostrani, takozvani po
zitivni zakljuak. Ali ovde nije mesto za iscrpnu,
loginu diskusiju.
Ako se predoi ono to sam upravo naveo o zna
aju nesvesnog i regresivne tendencije, shvatie se
zbog ega kod pacijenata nastaju ove tendencije i ko
liko su one opravdane. Retrospektivno i introspektivno ponaanje je patoloko i pogreno samo onda,
kada stane i ostane kod nitavnosti kao to
su incest i druge neplodne fantazije ili kod oseanja
nie vrednosti. Retrospekciju i introspekciju treba jo
intenzivnije potpomagati, poto tada pacijent ne upo301

znaje samo svoje infantilne elje, ve osim toga pro

dire u sfere kolektivno nesvesnog, gde najpre otkriva
riznicu kolektivnih ideja a zatim i sopstvene stva
ralake snage. Na ovaj nain pokazuje mu se njegova
povezanost sa celim oveanstvom, onako kako je oduvek bilo i kako e uvek biti. Kroz to on poveava
svoj skromni lini posed, koji se pokazao nedovolj
nim. Ovakve tekovine ojaavaju njegov stav, i to je
takoe razlog zbog ega su kolektivne ideje oduvek
bile od tako velike vanosti.
Izgleda kao da je Frojd zastao u svom sopstvenom pesimizmu, budui da se vrsto dri negativnog
i linog pojma nesvesnog. Ne vodi nikuda ako se ve
ruje da je vitalna osnova oveka samo line prirode
i na taj nain privatna affaire scandaleuse. Ovakav
nain miljenja je apsolutno jalov i odgovara stvar
nosti toliko koliko, recimo, neka Strindbergova dra
ma. Ako se pocepa veo ove nezdrave i pogrene pred
stave, onda se iz uske, priguene, line atmosfere dospeva u iroko podruje kolektivne psihe i u zdravo,
prirodno tle ovekovog duha, tj. u duu oveanstva.
Jedino na ovoj osnovi moemo stei nov i upotrebljiv
stav.

302

IV
CILJEVI PSIHOTERAPIJE
Danas, po svoj prilici, svi se slau sa uverenjem
da su neuroze funkcionalni psihiki poremeaji i da
se, stoga, prvenstveno mogu leiti psihikom terapi
jom, Ali kada se susretnemo sa pitanjem strukture
neuroza i principa terapije, onda prestaje ova jednodunost, tako da se mora priznati da danas jo ne
postoji svestrano zadovoljavajue shvatanje kako su
tine neuroza tako ni principa njihovog leenja. Iako
su u ovom pogledu dve struje ili kole naile na veliki
odziv, ipak time ni izdaleka nije iscrpljen broj po
stojeih, drugaijih miljenja. Meu nama ima veliki
broj onih koji ne pripadaju nijednoj partiji, koji, u
optem sukobu miljenja, stvaraju svoje posebno
shvatanje. Ako bi ovek hteo da skicira saetu sliku
ovog mnotva, onda bi na svojoj paleti morao da
skupi celokupnu dugu sa svim njenim nijansama. Da
je u mojoj moi, uivao bih da to uinim, jer mi je
oduvek bila potreba skupno sagledavanje razliitih
miljenja. Ovakva miljenja uopte ne bi mogla na
stati pa ak i sabrati sledbenike, da ne odgovaraju
posebnoj psihologiji, posebnom temperamentu, jed
noj vie ili manje opte prisutnoj psihikoj injenici.
Iskljuimo li i odbacimo jedno takvo miljenje nat ] Predavanje objavljeno u kongresnom izvetaju nemakog psihoterapijskog drutva, 1929. i u Seelenprobleme
der Gegenwart, 5. izd., 1950.
1

303

prosto kao pogreno, onda emo time kao nesporazum

odbaciti i taj posebni temperament ili tu posebnu
osnovnu injenicu, tj. mi bismo izvrili nasilje nad
naim sopstvenim iskustvenim materijalom. Odjek
koji je naao Frojd sa svojom kauzalistikom seksual
nom teorijom i miljenjem da se psihika zbivanja
uglavnom vrte oko infantilnih zadovoljstava i njihovog
zadovoljenja, treba da podui psihologa da se ovaj
nain miljenja i oseanja susreo sa relativno iroko
rasprostranjenom dispozicijom, tj. duhovnom stru
jom, koja se kao kolektivno-psiholoka pojava, neza
visno od Frojdove teorije, istovremeno pojavila i na
drugim mestima, pod drugim uslovima, u drugim gla
vama i u drugim oblicima. Podsetio bih s jedne strane
na radove Havelok Elisa (Havelock Ellis) i Augusta
Forela (August Forel) i skupljae Anthropophyteia
zatim na seksualne eksperimente postviktorijanske
epohe u anglosaksonskim zemljama i na iroku dis
kusiju o seksu u tzv. beletristici koja je sigurno za
poela ve sa francuskim realistima. Frojd je jedan
od eksponata psihike injenice tog doba, koja po sebi
opet ima poseban istorijat, u koji se ovde, iz razum
ljivih razloga, ne moemo uputati.
2

Odobravanje koje je Adler, slino Frojdu, naao

s ove i s one strane okeana, ukazuje na neospornu
injenicu da potreba za sopstvenim uvaavanjem, za
snovana na oseanju manje vrednosti, moe da prui
zadovoljavajua objanjenja vrlo velikom broju lju
di. Ne moe se osporiti da ovo miljenje obuhvata
psihika injenina stanja, koja u Frojdovim shvatanjima nisu dobila svoje pravo mesto. Svakako da ne
treba iscrpno da navodim sa kakvim se kilektivno
psiholokim i socijalnim uslovima susrelo Adlerovo
shvatanje, koje je od njih stvorilo svoje teorijske eks
ponate. To je svakom vidljivo.
Bila bi neoprostiva greka prevideti istinitost
ovih shvatanja, kako Frojdovog tako i Adlerovog, ali
bi isto tako bilo neoprostivo jedno od ovih smatrati
jedinstvenom istinom. Obe istine odgovaraju psihi8

304

Leipzig, 19041913.

kim stvarnostima. Stvarno ima sluajeva koji se uglavnom mogu objasniti prema; jednoj i takvih koje
najbolje moemo izloiti i objasniti po drugoj teoriji.
Nijednog od ove dvojice autora ne bih mogao
da okrivim za neku fundamentalnu zabludu, ve sam
naprotiv sklon da, koliko je m o g u e , primenim obe
hipoteze, budui da priznajem njihovu relativnu tanost. Ne bi mi nikada palo na pamet da moj put od
vojim od Frojdovog, da se nisam sudario sa injeni
cama koje su me prisilile na modifikacije. Isto vai
i za moj odnos prema Adlerovom shvatanju.
Prema gore iznesenim j e d v i da je potrebno na
glaavati da istinitost mojih odktupajuih miljenja
isto tako oseam relativnim i d a sebe samog doiv
ljavam kao ist eksponat neke druge dispozicije, da
bih skoro mogao da se pridruim gColridovoj (Coleridge) ispovedi: Verujem u jeUrui i jedinu spasono
snu crkvu, iji sam zasad jedmr^plan^
Ako bi igde trebalo biti skroman i uvaiti pri
vidno mnotvo protivurenih miljenja, onda je to
danas sluaj u primenjenoj psihologiji, poto smo
jo daleko od toga da temeljno poznajemo najotmeniji objekt nauke, ljudsku duu. Zasad imamo samo
vie ili manje plauzibilna miljenja, koja se jo za
sad nigde ne poklapaju.
Stoga ako izlazim pred sluaoce da bih rekao ne
to o mojim shvatanjima, onda to ne treba pogreno
razumeti kao uzdizanje neke nove istine ili ak kao
najavu konanog jevanelja. I zapravo mogu da go
vorim samo o pokuaju da sebi rasvetlim tamne, psi
hike injenice ili da prebrodim terapijske tekoe.
Upravo bih se zadrao na ovom drugom momen
tu, poto ovde lei najneposrednija potreba za modi
fikacijom. Kao to je poznato, sa nedovoljnom teo
rijom moe se dugo izdrati, ali ne i sa nedovoljnom
terapijskom metodom. U mojoj skoro tridesetogodi
njoj praksi snabdeo sam se znatnom kolekcijom neuspeha, koji su mi bili upeatljiviji od uspeha. Uspehe u psihoterapiji moe imati svako, poev od
primitivnog vraa i izleitelja molitvama. Iz uspeha
30 Jung, Odabrana dela, II

305

psihoterapeut ui malo ili nimalo, poto ga ovi uglav

nom uvruju u njegovim zabludama. Nasuprot to
me neuspesi su dragocena iskustva, poto se u njima
ne otvara samo put ka nekoj boljoj istini, ve nas
oni prisiljavaju i na promenu naih shvatanja i me
toda.
Dok s jedne strane veliku potporu, za koju u
I voj liniji zahvaljujem Frojdu a zatim i Adleru, pri
znajem i praktiki utoliko to svaku mogunost koju
mi pruaju njihova gledita koristim u terapiji pa
cijenata, moram sa druge strane istai da sam pretrpeo neuspehe za koje drim da nisu bili neizbeni
da sam na vreme uzeo u obzir one injenice koje su
me naknadno naterale na modifikacije.
Skoro je nemogue ovde izloiti sve uslove pod
kojima sam doiveo brodolome. Moram se zadovoljiti
sa tim da iznesem bar neke tipine sluajeve. Glavne
tekoe imao sam sa pacijentima poodmaklog ivot
nog doba, posle etrdesete. Kod mlaih ljudi po pra
vilu izlazio sam na kraj sa ve poznatim stanovitima,
jer Frojdova je, kao i Adlerova, tendencija dovesti
pacijenta do prilagoavanja i normalizacije. Oba gle
dita se izvrsno mogu primeniti kod mlaih ljudi, a
da na izgled ne preostanu tetni zaostaci. Ovo, prema
mom iskustvu, kod starijih ljudi esto nije sluaj.
Uopte mi izgleda da se duevne osnovne injenice
tokom ivota jako menjaju, tako korenito da bi se
skoro moglo govoriti o psihologiji ivotnog prepodneva i ivotnog popodneva.fPopravilu ivot mladog
oveka stoji u znaku opte ekspanzije za stremlje
njem vidljivim ciljevima, dok njegova neuroza izgle
da da uglavnom poiva na oklevanju ili uzmicanju
od ovog smera. Nasuprot tome ivot starijeg oveka
stoji u znaku kontrakcije, odravanju postignutog i
smanjenju ekspanzije. Njegova neuroza uglavnom
poiva na vremenski nesrazmernom zadravanju mla
dalakog stava. Kao to mladi neurotiar zazire od
ivota, tako stariji uzmie pred smru! Ono to je
mladom nekad bio normalan cilj, starom postaje neurotska prepreka; konano isto onako kao to se kroz
oklevanje mladog neurotiara njegova prvobitna nor306

malna zavisnost od roditelja preobraa u ivotu opreni incestni odnos. Prirodno je da kod mladog
oveka neuroza, otpor, potiskivanje, prenos, fikcije,
itd. imaju obrnuto znaenje nego kod starijih, uprkos
sve prividne slinosti. Shodno tome moraju se i modifikovati ciljevi terapije. Stoga mi starost pacijenta
izgleda nada sve vana indikacija.
Ali i unutar mladalake faze ivota ima razli
itih indikacija. Tako je, po mome miljenju, vitium
artis pacijenta sa tipom Adlerove psihologije, dakle,
npr. nekog neuspenog sa infantilnom potrebom za
uvaavanjem sopstvene linosti, tretirati po Frojdovom stanovituj kao to bi i obrnuto bio teak nespo
razum Adlerova gledita nametati npr. nekom uspenom oveku sa izraenom psihologijom zadovoljstva.
Otpori pacijenta mogu biti dragoceni putokaz u sum
njivim sluajevima. Sklon sam da duboke otpore
najpre shvatim ozbiljno ma kako ovo zvualo paradoksno. Naime, miljenja sam da nije neophodno
da lekar zna bolje od pacijenta, odnosno njegova du
evna svojstva, koja i njemu mogu biti sasvim ne
svesna. Ova lekareva skromnost je sasvim na mestu,
s obzirom na injenicu da do danas ne samo da nema
opte vaee psihologije, ve da osim toga postoji
nepoznato mnogo temperamenata i vie ili manje
individualnih psiha, koje se ne uklapaju ni u jednu
emu.
Poznato je da ja in puncto temperamenat pret
postavljam dva razliita osnovna stava, oslanjajui
se na tipine razlike koje su otkrili mnogi poznavaoci
ljudi, naime ekstrovertni i introvertni stav. I ove sta
vove posmatram kao bitne indikacije, isto kao estu
dominaciju izvesne psihike funkcije nasuprot drugih
funkcija.
Neuveno mnotvo individualnih ivota uslovlja
va zapravo neprestane modifikacije, koje sam lekar
esto sasvim nesvesno sprovodi a koje se, posmatrano
principijelno, uopte ne slau sa njegovim teorijskim
opredeljenjem.
3

20*

Up. Psychologishe Typen, 86, pod: Funktion.

307

Po pitanju temperamenta ne bih smeo da ne pomenem da ima ljudi iji je stav preteno duhovni i
takvih iji je preteno materijalistiki, pri emu se
ne sme smatrati da je ovakvo dranje sluajno ste
eno, kao ist nesporazum. Cesto su to ak uroene
strasti, koje ne moe iskoreniti nikakva kritika niti
ubeivanje; pa ak ima sluajeva gde je prividni iz
raziti materijalizam, u osnovi uzev, izbegavanje reli
gijskog temperamenta. Danas se jo lake sreu obr
nuti sluajevi, iako ovi nisu ei od prethodnih. I ovo
je indikacija koja se, po mome miljenju, ne sme prevideti.
Kada koristimo izraz indikacija, onda moe
skoro izgledati kao da se pod tim, kao u medicini,
misli na indikaciju za ovu ili onu terapiju. Moda
bi to trebalo da bude tako, ali psihoterapija danas jo
nije tako daleko, zbog ega izraz indikacija na alost
ne znai nita vie do samo upozoravanje na opasnost
od jednostranosti.
ovekova psiha je neto udovino dvosmisleno.
U svakom pojedinom sluaju mora se postaviti pita
nje da li se radi o stavu ili tzv. habitusu, ili moda
samo o kompenzaciji suprotnosti. Moram priznati da
sam se u ovom pogledu tako esto varao da sad u
svakom konkretnom sluaju, ako je ikako mogue, ne
uzimam u obzir teorijske pretpostavke o strukturi
neuroze i o onome to pacijent navodno moe ili tre
ba. Koliko je to god mogue ostavljam da iskustvo
odlui o terapijskim ciljevima. Ovo moda moe iz
gledati udno, jer se obino pretpostavlja da terapeut
ima cilj. Upravo u psihoterapiji izgleda mi uputno
ako lekar nema nekog sigurnog cilja. Jedva je mo
gue da on moe neto znati bolje od prirode i volje
za ivotom bolesnika. Najvee odluke u ovekovom
ivotu po pravilu su mnogo vie podreene instink
tima i drugim tajanstvenim, nesvesnim faktorima,
nego svesnoj volji i dobronamernoj razboritosti. Ci
pela koja odgovara jednom, ulja drugog, tako da
nema opte vaeeg ivotnog recepta. Svako ima svoj
oblik ivota u sebi, iracionalni oblik koji se nikakvim
drugim, boljim ne moe zameniti.
308

Sve ovo, naravno, ne spreava da se u prvom

momentu ide to je mogue dalje sa normalizacijom
i racionalizacijom. Ako je terapijski uspeh dovoljan,
onda se treba na tome zaustaviti. \Ali ako nije do
voljan, onda terapiju uz rizik, treba usmeriti prema
iracionalnim datostima bolesnika; Ovde moramo sle
diti prirodu kao vodia, i to to onda radi lekar manje
je terapija, ve vie razvitak stvaralake klice koja
se nalazi u pacijentu.
Ono to imam da kaem poinje tamo gde zapo
inje razvitak, a prestaje terapijski postupak. Kao to
se vidi, ono to mogu da dodam pitanju terapije ogra
niava se na one sluajeve, kod kojih racionalna te
rapija nije dala dovoljne rezultate. Bolesniki mate
rijal koji mi stoji na raspolaganju je svojstven: svezi
sluajevi su u znatnoj manjini. Najvei broj iza sebe
ve ima neki oblik psihoterapijskog leenja i to sa
parcijalnim ili negativnim uspehom. Oko treina mo
jih sluajeva ne pati od neuroze koja se moe odrediti
kliniki, ve od besmislenosti i bespredmetnosti nji
hovog ivota. Nemam nita protiv ako se ovi sluajevi
obelee kao opta neuroza naeg doba. Pune dve
treine mojih bolesnika nalaze se u drugoj polovini
ivota.
Ovaj svojstveni materijal prua racionalnim te
rapijskim metodama naroiti otpor, verovatno stoga
to se najee radi o socijalno prilagoenim, esto
izvanredno sposobnim individuama, kojima normali
zacija nita ne kazuje. A to se tie takozvanih nor
malnih, tek tu nisam u stanju da im serviram gotove
poglede na ivot. Kod veine mojih sluajeva iscrp
ljeni su resursi svesti za to odgovara svakodnevni
engleski izraz: I am stuck ne ide dalje. Ova
injenica je ono to me uglavnom prisiljava da traim
nepoznate mogunosti, poto ne znam nita da od
govorim pacijentu kada mi postavi pitanje: ta mi
savetujete? ta treba da radim? A stvarno i ne
znam. Jedino znam da e onda, kada moja svest vie
ne vidi neki prohodni put pred sobom i zbog toga
zastane, moja nesvesna dua reagovati na nepodno
ljivi zastoj.
309

Ovo ne ide dalje je psihiki proces koji se to

kom razvitka oveanstva ponavljao bezbroj puta
tako da je ak postao motiv mnogih bajki i mitova,
gde onda za zakljuana vrata postoji magina lozin
ka ili korisna ivotinja za nalaenje skrivenog puta.
To znai, drugaije reeno: fene ide dalje je tipian
dogaaj, koji je u sva vremena uslovljavao tipine
reakcije i kompenzacije* Stoga sa izvesnom verovatnoom moemo raunati sa tim da e se pojaviti neto
odgovarajue u reakcijama nesvesnog, npr. u sno
vima.
~u ovakvim sluajevima se stoga moja glavna
panja usmerava na snove. Ovo ne inim zbog toga
to eventualno insistiram na ideji da se sve mora
postii sa snovima ili to bih sam posedovao neku
tajanstvenu teoriju snova po kojoj bi to moralo da
se tako i tako odvija, ve sasvim jednostavno zbog
nedoumice. Ne znam odakle bih inae neto uzeo,
zbog toga pokuavam da to naem u snovima, poto
ovi ipak daju imaginacije, oni ipak ukazuju na neto,
to je bar neto vie nego nita. Ja nemam neku teo
riju snova, ne znam kako nastaju snovi. Isto tako
nisam sasvim siguran da li moj nain sa kojim bara
tam sa snovima uopte zasluuje naziv metoda. Delim sve predrasude protiv tumaenja snova kao su
tinu sve nesigurnosti i samovolje. Ali s druge strane
znam da, po pravilu, pri tom neto proistekne kada
se o snu dugo i dovoljno temeljno razmilja, tj. kada
se on nosi sa sobom. Ovo neto naravno da nije na
uni rezultat sa kojim bi se moglo razmetati ili koji
bi se mogao racionalizirati, ve je to praktian, vaan
znak koji pokazuje pacijentu kuda nesvesni put us
merava. Ne smem insistirati na tome da je rezultat
prosuivanja sna nauno dokaziv ili odriv, jer se
tim u stvari povodim za autoerotskim sporednim ci
ljem. Moram se sasvim zadovoljiti time da to neto
kazuje pacijentu i daje strujanja njegovom ivotu.
Jedini kriterijum koga smem da priznam je, dakle,
injenica da rezultat mojih nastojanja deluje. Moju
nauniku sk'lonost, naime elja da uvek i znam za
to neto deluje, moram utedeti za slobodno vreme.
310

Beskrajno su raznoliki sadraji inicijalnih snova,

t
j
. snovi u poetku poduhvata ove vrste. U velikom I
broju sluajeva snovi najpre ukazuju na prolost i
podseaju na zaboravljeno, izgubljeno. Naime, esto
se ovi zastoji i dezorijentacije zbivaju onda kada je
ivot postao jednostran. Tada moe doi do iznenad- I
nog tzv. gubitka libida. Sva dotadanja delatnost po- 1
staje neinteresantna, besmislena a njeni ciljevi odj e d n o m vie nisu vredni potovanja. Ono to je kod I
jednog samo prolazna ud, kod drugog moe postati
hronino stanje. U ovim sluajevima esto se sree
da negde u prolosti lee pokopane drugaije razvoj-'
ne mogunosti linosti, a da o tome niko nita ne
zna, pa ak ni pacijent. Ali san moe otkriti trag.
U drugim sluajevima snovi ukazuju na sada
nje injenice, o kojima svest nikada ne bi pretposta
vila da bi mogle biti problematine ili osnova kon
flikata, kao npr. brak, socijalni poloaj itd.
Ove mogunosti lee jo u podruju racionalnog,
i ne bi mi bilo teko da ovakve incijalne snove uinim
plauzibilnim. Stvarna tekoa poinje tek kada snovi
ne ukazuju na ita opipljivo, a to ine esto, naro
ito onda kada pokuavaju da dokue neto iz budu
nosti. Pod ovim snovima ne podrazumevam obavezno
proroke snove, ve samo predoseajne ili rekognoscirajue snove. Ovakvi snovi sadre samo tragove
mogunosti i zbog toga nikada ne mogu izgledati verodostojni stranom licu. Cesto i meni samom nisu
verodostojni, zbog* ega imam obiaj da kaem pa
cijentu: Ne verujem. Ali sledite trag. Kao to je
reeno, jedini kriterijum je podsticajno dejstvo, pri
emu jo ni izdaleka nije potrebno i da znamo zbog
ega dolazi do ovakvog dejstva.
Ovo'posebno vai za snove koji sadre neto kao
nesvesnu metafiziku, naime mitoloko miljenje u
analogijama, pri emu se obino sanja u neuveno
bizarnim oblicima, koji u poetku oveka obino preneraze.
Sigurno e mi se prigovoriti, odakle znam da
snovi sadre neto tako kao nesvesna metafizika.
Moram priznati da ne znam da li to snovi sadre.
311

Zato znam isuvie malo o snovima. Jedino vidim dej

stvo kod pacijenata. Ovde bih hteo da dam mali
primer.

U duem inicijalnom snu jednog mog normal

nog sluaja glavnu ulogu igrala je injenica da je
dete sestre snevaa bilo bolesno. Radilo se o dvogo
dinjoj devojici.
U stvarnosti njegova sestra je pre izvesnog vre
mena izgubila deaka, koji je bio teko bolestan;
inae nijedno od njene dece nije bilo bolesno. Snena
injenica bolesnog deteta pokazala se najpre kao ne
dostupna, poto nikako nije odgovarala stvarnosti.
Kako izmeu snevaa i njegove sestre nisu postojale
neposredne i bliske veze, to u ovoj slici nije mogao
da oseti neto lino. On se, meutim, iznenada setio
da je pre dve godine zapoeo sa prouavanjem okul
tizma, tokom koga je otkrio i psihologiju. Dete je
oigledno bilo njegovo duevno interesovanje po
misao, na koju ja sam ne bih doao. Posmatrano isto
teorijski ova slika sna mogla je da znai sve ili nita.
Znai li neka stvar ili neka injenica uopte ikada
neto? Sigurno je samo da je ovek taj koji tumai,
tj. pridaje znaenje. A to je za psihologiju bitno. Da
je prouavanje okultizma bolesno, snevau je imponovalo kao nova interesantna misao. To je nekako po
gaalo. A to je odluujue: to deluje, ma ta to
po naem nemerodavnom miljenju bilo. Ova mi
sao je za njega znaila kritiku, a time se podstie i
izvesna promena stava. Pomou ove tihe promene,
koja se racionalno uopte nije mogla smisliti, stvari
se stavljaju u pokret tako da je bar u principu prevazien zastoj.
Na osnovu ovog primera mogao bih figurativno
rei: san je smatrao da su okultna prouavanja sne
vaa bolesna, tako da u ovom smislu mogu govoriti
i o nesvesnoj metafizici, kada sneva pomou svog
sna biva naveden na ovakve misli.
Ja idem jo dalje: naime, ja ne dajem prilike
samo pacijentu da se neto dosea u vezi sa snovima,
ve i samom sebi. Iznosim mu moja doseanja i mi
ljenja. Ako pri tom treba da doe do sugestivnog
312

dejstva, onda to smatram dobrodolim, poto se, kao

to je poznato, moe sugerisati samo ono za ta ve
i onako postoji spremnost. Ne smeta to se pri ovom
reavanju zagonetki ponekad i zaluta, poto se pri
prvoj prilici ono netano ponovo odstrani kao strano
telo. Nemam potrebe da dokazujem da je moje tu
maenje snova ispravno prilino bezizlazan podu
hvat, ve samo moram da zajedno sa pacijentom tra
im dejstveno, skoro sam bio u iskuenju da kaem
stvarno.
Meni je zbog toga posebno vano da poznajem
po mogustvu mnogo od primitivne psihologije, mi
tologije, arheologije i uporedne teologije, jer mi ova
podruja pruaju neprocenjive analogije, sa kojima
mogu obogatiti doseanja mojih pacijenata. Tako smo
u stanju da na izgled sa beznaajnostima skliznemo u
susedna podruja, i da se tako znatno povisi mogu
nost dejstva. Naime, za laika, koji je u sferi linog
i racionalnog uinio sve to je u njegovoj moi, a
ipak nije naao bilo kakvog smisla i zbog toga nije
zadovoljan, beskrajno mnogo znai to moe stupiti
u iracionalnu sferu ivljenja i doivljavanja. Time se
menja i aspekat obinog i svakodnevnog, kome ak
ova promena moe dati novi sjaj. Najvie, konano,
zavisi od toga kako se posmatraju stvari, a ne od
toga kakve su one. Najmanje sa smislom je uvek
vrednije od velikog bez smisla.'
Smatram da ne treba potcenjivati rizik podu
hvata. To je kao kada ovek poinje da nasumice
gradi most. Cak se moe staviti ironina primedba
a to se esto i inilo - da, u osnovi uzev, pri ovom
postupku lekar samo fantazira zajedno sa svojim pa
cijentom.
Ova primedba nije protivrazlog, ve je sasvim
istinita. Ja se ak napreem da fantaziram sa paci
jentom. Naime, ja ne mislim loe o fantaziji. Ona mi
je, u krajnjoj liniji, materinska stvaralaka snaga
ljudskog uma. U krajnjoj liniji mi se nikada ne uzdi
emo iznad fantazije. Sigurno da ima beznaajnih,
nedovoljnih, bolesnih i nezadovoljavajuih fantazija,
iju e jalovu prirodu uskoro otkriti svaki onaj obda313

ren zdravim ljudskim razumom, ali omake, kao to

je poznato, nisu nikakav dokaz protiv normalnog li
inka. Sva ljudska dela potiu iz stvaralake fanta
zije. Kako onda smemo potcenjivati snagu uobraenja? Normalno fantazija ne vodi u bespue, za to je
isuvie duboko i isuvie prisno spojena sa osnovama
ljudskih i ivotinjskih instinkata. Zauujue je kako
uvek uspeva da sa svim izae na kraj. Stvaralaka
delatnost uobrazilje odvaja oveka od njegove veza
nosti za nita-do . . . i izdie ga u stanje onoga koji
se -igra. A ovek je, kako kae Siler (Schiller) sa
svim ovek samo tamo gde se igra.
4

Dejstvo, koje mi je cilj, predstavlja dovoenje u

takvo duevno stanje u kome moj pacijent poinje
da eksperimentie sa svojim biem, gde vie nita
nije za uvek dato i beznadeno skamenjeno, stanje
proticanja, promena i postajanja. Naravno, moju teh
niku mogu da izloim samo u principu. Oni meu
mojim itaocima, kojima su sluajno poznati moji ra
dovi, mogu da zamisle neophodne paralele. Ovde bih
eleo samo da istaknem da se moj postupak ne srne
shvatiti kao besciljan i bez ogranienja. Naime, sebi
sam postavio kao pravilo da nikada ne izlazim izvan
smisla koji lei u dejstvenom momentu, i da se jedino
trudim da taj smisao to je mogue potpunije prive
deni pacijentu u svest, tako da on uoi i njegova
nadlina znaenja. Naime, ako oveka zadesi neto
ta mu izgleda kao da se tako neto desilo samo nje
mu lino, dok je to u stvarnosti sasvim opti doiv
ljaj, onda je stav dotinog oigledno pogrean, na
ime isuvie lian i zbog toga iskljuen iz ljudske
zajednice. U istoj meri je neophodno da imamo ne
samo linu svest sadanjosti, ve i nadlinu svest iji
duh ispunjuje istorijski kontinuitet. Ma kako ovo
zvualo apstraktno, ipak je praktina injenica da
odreeni broj neuroza u prvoj liniji poivaju na tome
to se, npr. religijski zahtevi due vie ne opaaju
zbog detinjaste sumanutosti prosvetiteljstva. Dana
nja psihologija bi, najzad, trebalo da zna da se odavSchiller: Uber die dsthetische Erziehung des Menschen,
15, Brief.
4

314

no vie ne radi o dogmama i verovanju, ve naprotiv

o religijskom stavu koji predstavlja psihiku funkciju
od neprocenjive vanosti. A upravo za religijsku
funkciju neophodan je istorijski kontinuitet.
Vraajui se problemu moje tehnike, pitam se
u kojoj meri za njen nastanak mogu da zahvalim
Frojdu. Svakako da sam je nauio od Frojdove me
tode slobodnih asocijacija, tako da moju tehniku sma
tram direktnim nastavkom iste.
Sve dok pomaem pacijentu da se snae sa dejstvenim momentima njegovih snova, i sve dok se
trudim da mu pomognem da sagleda opti smisao nje
govih simbola, on se psiholoki nalazi u detinjstvu.
On najpre zavisi od svojih snova i od pitanja da li
e mu novi san dati novi zraak ili ne. Zatim zavisi
od toga da li ja imam neka doseanja i da li mogu
mojim znanjima da mu omoguim dalji uvid. On se,
dakle, nalazi u neeljenom, pasivnom stanju, u kome
je sve neto nesigurno i sumnjivo, poto niti on, niti
ja ne znamo kuda vodi put. esto se to mnogo ne
razlikuje od pipanja u tami egipatskih piramida. U
ovom stanju ne smemo oekivati isuvie jaka dejstva,
poto je za to isuvie velika nesigurnost. A osim toga
postoji opasnost, koja inae esto nastupa, da tkivo
koje smo satkali preko dana stalno iznova epa no.
Opasnost je u tome da se nita ne ostvari u naj
potpunijem znaenju te rei da se nita ne zau
stavi. U ovakvim situacijama ne deava se retko da
naie kakav poseban san u boji ili udnovatog obli
ja, i da mi pacijent kae: Vidite, da sam slikar, to
bih slikao. Ili snovi govore o fotografijama, o obo
jenim ili nacrtanim slikama- ili iluminiranom ruko
pisu ili i o bioskopu.
Ove znake iskoriavam i stoga to u takvom tre
nutku podstiem moje pacijente da nacrtaju ono to
su videli u snu ili mati. Po pravilu sreem se sa iz
govorom da pacijent nije slikar, na ta obino kaem
da i dananji slikari to nisu i da je zbog toga dana
nje slikarstvo slobodno kao ptica na grani, a da se,
osim toga, i onako ne radi o lepoti, ve samo o trudu
koji e se preneti na slikanje. Kako je ovo tano,
315

video sam nedavno kod jedne nadarene, profesional

ne slikarke-portretiste, koja je morala da pone sa
kukavnim dejim pokuajima da bi slikala po mojoj
elji i doslovce onako kao da nikada nije imala et
kicu u ruci. Od spolja je slikanje drugaija vetina,
nego od iznutra ka spolja.
Veliki broj mojih pacijenata, koji su odmakli u
postupku, poinju dakle da slikaju. Razumljivo mi je
to je svako duboko impresioniran temeljnom nekorisnou ovakvog diletantizma. Ali ne sme se zabo
raviti da se ne radi o linostima koje tek treba da
dokau svoju socijalnu korisnost, ve o takvima koje
u svojoj socijalnoj korisnosti vie ne mogu da sagle
daju smisao i koje su se sukobile sa dubljim i opasni
jim pitanjem smisla njihovog individualnog ivljenja.
Biti masovni deli ima smisla i drai samo za onog
koji jo nije dospeo tako daleko, ali ne za onog koji
je to ve bio, i to preko svake mere. Znaaj indivi
dualnog ivotnog smisla moe da osporava onaj ko
kao socijalno bie stoji ispod opteg nivoa prilagoavanja a osporava ga uvek onaj ije se ambicije sa
stoje u disciplino van ju opora. Onaj ko ne spada ni
u jednu ni u drugu kategoriju, ranije ili kasnije sukobie se sa ovim neprijatnim pitanjem.
ak i kada ponekad moji pacijenti produkuju i
umetniki lepe stvari, stvari koje bi se bez daljnjega
mogle videti na modernim umetnikim izlobama,
ipak ih smatram potpuno bezvrednim, mereno merilima vrednosti stvarne umetnosti. ak je i bitno da
su bezvredne, inae moji pacijenti uobraavaju da su
umetnici, ime je sasvim promaena svrha vebanja.
Ne radi se o umetnosti, odnosno ne treba da se radi
o umetnosti, ve o neemu to je vie i drugaije od
same umetnosti, naime o vitalnom dejstvu na samog
pacijenta. Ono to socijalno stanovite vrednuje naj
nie, ovde se nalazi najvie, naime smisao individual
nog ivota zbog koga se pacijent trudi da neizrecivo
prevede u deje, bespomone, vidljive oblike.
Ali zato uopte dajem povoda pacijentima da se
u izvesnom stadijumu razvitka izraavaju pomou
etkice, olovke ili pera?
316

I ovo se u prvoj liniji deava da bi se proizvelo

dejstvo. U prethodno opisanom psiholoki dejem sta
nju pacijent ostaje pasivan. Ovde prelazi u aktivnost.
Najpre on predstavlja pasivno vieno, zatim kroz to
ovo sve postaje njegovo sopstveno delo. On ne govori
samo o tome, ve ga i ini. Psiholoki ini ogromnu
razliku da li neko nekoliko puta nedeljno vodi inte
resantan razgovor sa lekarem, iji rezultat visi negde
u vazduhu, ili se satima sa udljivim etkicama i bo
jama trudi da stvori neto to je, povrno posmatrano, potpuno besmisleno. Kada bi za njega stvarno
bilo besmisleno, onda bi mu se trud da crta toliko
smuio da bi ovek jedva uspeo da ga drugi put pri
voli na to. Ali poto njemu njegova fantazija ipak ne
izgleda potpuno besmislena, njeno angaovanje e
jo potencirati njeno dejstvo. Osim toga materijalna
uoblienost slike prisiljava trajnije posmatranje iste
u svim delovima, tako da se na taj nain moe pot
puno razviti njeno dejstvo. Tako u fantaziji dolazi i
momenat stvarnosti, ime se fantaziji daje vea te
ina, upravo vee dejstvo. I stvarno sa ovih svojeru
nih slika proizilaze dejstva, koja se teko mogu opi
sati. Potrebno je da, npr. pacijent samo nekoliko puta
uvidi kako "se oslobaa mizernog psihikog stanja
stvaranjem simboline slike, pa da se uvek lati ovog
sredstva im stvari pou loe. Time je steeno neto
neprocenjivo, naime prikljuak nezavisnosti, prelazak
ka psiholokoj odraslosti. Sa ovom metodom . ako
uopte smem da upotrebim ovu re pacijent se
moe nainiti stvaralaki nezavisnim. On vie ne za
visi od svojih snova niti od znanja njegovog lekara,
ve, budui da on tako rei samog sebe slika, u stanju
je da samog sebe uobliava, jer je ono to slika ak
tivna fantazija, a to je ono to deluje u njemu. A ono
to deluje u njemu to je on sam, ali vie ne u smislu
ranijih nesporazuma, gde je svoje lino ja smatrao
i svojim biem, ve u novom, do sada stranom smislu,
gde njegovo ja izgleda kao objekt onog u njemu dejstvenog.. U bezbrojnim slikama on se trudi da ono u
njemu dejstveno stvaralaki predstavi, da bi konano
317

otkrio da je to veito nepoznato i strano, najdublja

osnova nae due.
Nemogue mi je da opiem do kakvih promena
gledita i vrednosti, do kakvih pomeranja gravitacio
nog centra linost moe doi na ovaj nain. Izgleda
kao kada bi zemlja otkrila sunce kao centar planetskog sistema i njene sopstvene putanje.
Ali zar to odavno nismo znali? Verujem da ste
i vi to ve odavno znali. Ali ako ja neto znam, onda
onaj drugi u meni ni izdaleka jo ne zna za to jer
u stvari ivim kao da to ne znam. Najvei broj mojih
pacijenata znao je to, ali nije to iveo. A zato nije
to iveo? Najverovatnije iz razloga koji sve nas na
vodi da ivimo iz svoga ja. Ovaj razlog je precenjivanje svesti
"
;
'
Za mladog, jo neprilagoenog, bezuspenog o
veka od najvee je vanosti da svoje svesno ja uoblii
to je mogue dejstvenije, tj. da vaspita svoju volju.
Ako nije sluajno genije, ne sme da veruje u neto u
njemu dejstveno, to bi bilo identino sa njegovom
voljom. On se mora oseati kao bie sa voljom i sve
drugo sme obezvredniti u sebi ili uobraavati da je
potinio svojoj volji, jer mu bez ove iluzije nee uspe
ti socijalno prilagoavanje.
Drugaije je kod oveka u drugoj polovini i
vota, kome vie nije neophodno da vaspitava svoju
svesnu volju. Njemu je mnogo vanije iskustvo sopstvenog bia, kako bi razumeo smisao svog individu
alnog ivota. Njemu vie nije cilj socijalna korisnost,
iako ne osporava da to eli. On osea svoju stvara
laku delatnost, ija mu je socijalna nekorisnost pot
puno jasna, kao rad i kao dobroinstvo prema njemu
samom. U rastuoj meri oslobaa ga njegova delat
nost od bolesne zavisnosti, i on time stie unutranju
vrstinu i pored nje u sebe samog. A ova poslednja
dostignua su ono to koristi socijalnom ivotu pa
cijenta, poto e unutra vri ovek, koji ima poverenja u sebe, biti bolje dorastao socijalnim zada
cima, nego onaj ko je na ratnoj nozi sa svojim ne
svesnim ivotom.
318

Namerno sam izbegavao da moje predavanje op

tereujem teorijom, stoga mnogo to-ta mora ostati
tamno i nerazjanjeno. Ali da bi se razumele slike ko
je produkuju moji pacijenti, moraju se ipak pomenuti
izvesna teorijska stanovita. Sve ove slike odlikuje
primitivni, simbolini karakter, koji zrai kako iz
crtea, tako i iz boja. Boje su, po pravilu, varvarski
intenzivne. esto je prisutan oevidan arhaizam. Ova
svojstva ukazuju na prirodu podleeih slikarskih
snaga. To su iracionalne simboline tendencije istorijskog ili arhainog karaktera u tolikoj meri, da uop
te nije teko njihovo poreenje sa slinim slikama iz
arheologije i uporedne istorije religije. Stoga smemo
pretpostaviti da nae slike potiu uglavnom iz onih
regiona psihe koje sam oznaio kao kolektivno ne
svesno. Pod ovom oznakom podrazumevam nesvesno,
opte ljudsko, duevno funkcionisanje, koje nije sa
mo povod naih modernih simbolistikih slika, ve je
ono bilo i povod svih slinih produkata ovekove pro
losti. Ovakve slike proistiu iz prirodne potrebe i
istovremeno je i zadovoljavaju. Izgleda kao da se u
ovim slikama izraava psiha koja dopire sve do pri
mitivnog stupnja i time stie mogunost da zajedno
funkcioiiie sa naom, njoj stranom sveu, ime ot
padaju njeni, svesti ometajui zahtevi, tj. ovakvi za
htevi se zasiavaju. Svakako moram dodati da je i
sto prikazna delatnost po sebi nedovoljna. Izvan toga
potrebno je intelektualno i emocionalno razumevanje
slike, ime se ova ne samo razumljivo, ve i moralno
integrie u svest. One moraju biti podvrgnute jo jed
nom sintetskom tumaenju. Uprkos tome to sam
mnogo puta sa pojedinim pacijentima proao ovaj
put, ipak mi do sada nije uspelo da u svim pojedi
nostima razjasnim i publikujem jedan ovakav tok.
To je do sada samo delimino uinjeno. Ovde se kre
emo na apsolutno nepoznatoj zemlji, gde je od naj
veeg znaaja bogato iskustvo. A iz vrlo vanih raz
loga eleo bih upravo ovde da izbegnem prebrze
zakljuke. Ovde se naime radi o ivotnom procesu
5

Ovaj nedostatak je otklonjen. Up. Zur Empirie des Individuations-prozesses,

77.
5

319

due izvan okvira svesti, koji moemo indirektno da

posmatramo. I jo ne znamo do kojih nepoznatih du
bina prodire na pogled. Kao to sam prethodno na
pomenuo, izgleda da se radi o nekoj vrsti procesa
centriranja veliki broj odluujuih slika, koje po
sebno pacijent osea kao takve, ukazuju u ovom prav
cu; pri ovom procesu centriranja, izgleda da ono to
mi nazivamo Ja dolazi u periferan poloaj. Ova promena na izgled je uslovljena nadiranjem istorijskog
dela due. Sta je svrha ovog procesa za sada ostaje
nejasno. Mi moemo samo da konstatujemo njegovo
znaajno dejstvo na svesnu linost. Iz injenice da
ova promena poviava oseanje ivota i da sadri
struje ivota, mora se zakljuiti da se u njemu nalazi
svojstvena svrhovnost. To bi se moglo nazvati novom
iluzijom. Ali, ta je iluzija? Sa kog stanovita mo
emo neto obeleiti iluzijom? Da li za duu postoji
neto to bismo smeh obeleiti kao iluzija? Za duu
je ova moda jedan od najvanijih ivotnih oblika,
neophodnost kao kiseonik za organizam. Ono to na
zivamo iluzijom, moda je duevna injeninost od
ogromnog znaaja. Dua se verovatno ne brine oko
naih kategorija stvarnosti. Za nju u prvoj liniji iz
gleda da je stvarno ono to stvora deluje. Onaj
ko hoe da istrauje duu ne sme je zameniti sa svo
jom sveu, inae e od sopstvenog pogleda sakriti
predmet svog istraivanja. Naprotiv, ovek mora ot
kriti koliko se dua razlikuje od svesti, da bi mogao
da je spozna. Stoga nije nita lake mogue do da je
ono to mi nazivamo iluzijom za duu stvarnost, zbog
ega ne bi bilo nita inkomenzurabilnije do duevnu
stvarnost meriti sa naom svesnom stvarnou. Za
psihologe nema nita gluplje od misionarskog gledi
ta, koje bogove sirotih mnogoboaca oglaava ilu
zijom. Ali, na alost, jo uvek se dogmatski brblja,
kao da naa takozvana realnost ne bi isto tako bila
iluzionarna. U duevnom ivotu su, kao svuda u na
em iskustvu, dejstvene stvari stvarnosti, bez obzira
na koje ime im daje ovek. A radi se o tome da se
ove stvarnosti po mogustvu shvate kao takve, a ne
o tome da im se dodeli neko drugo ime. Tako duh za
320

duu nije manje duh i kada ga ovek naziva seksu

alnou.
Moram da ponovim da ovi nazivi i promene na
ziva nigde ak ni blizu ne prilaze sutini iznetog
procesa. To se, kao sve postojanje, ne moe iscrpsti
racionalnim pojmovima svesti, zbog ega i moji pa
cijenti simbolino predstavljanje i interpretaciju pre
feriraju kao neto adekvatnije i korisnije.
Time sam skoro rekao sve ono to sam u okviru
opte orijentisanog predavanja mogao rei o mojim
terapijskim namerama i pogledima. Ono ne moe biti
nita vie od podsticaja, i biu sasvim zadovoljan ako
je tako.

21 Jung, Odabrana dela, II

321

V
PSIHOTERAPIJA I POGLED NA SVET
Psihoterapija je proistekla iz praktinih i pomo
nih metoda u tolikoj meri, da je dugo vremena ula
gala napore da se priseti svojih sopstvenih misaonih
osnova. Kao to se empirijska psihologija prvo osla
njala na fizikalne a zatim na fizioloke pojmove, dok
je sporo prelazila na kompleksne fenomene, tj. na
njeno sopstveno radno podruje, tako je i psihotera
pija najpre bila pomona metoda, samo postepeno
oslobaajui se iz medicinsko-terapijskog sveta da bi
konano shvatila da nema posla samo sa fiziolokim
pretpostavkama, ve u prvom redu sa psihikim.
Drugim recima ona je bila prinuena da postavlja
psiholoka pitanja, koja su uskoro razbila okvire ve
postojee eksperimentalne psihologije sa njenim ele
mentarnim zakljucima. Kroz zahteve terapije naila
su visoko kompleksna injenina stanja u vidno polje
jo mlade nauke, iji zastupnici esto nisu imali do
voljno pribora, neophodnog za savlaivanje nadolih
problema. Stoga nije nikakvo udo ako se u diskusiji
unutar te psihologije, tako rei iznuene pomou te
rapijskog iskustva, pojavi haotina raznolikost nazo
ra, teorija i stanovita. Ne bismo se smeli naljutiti na
[*] Uvodna re za diskusiju na simpozijumu za psiho
logiju, sept. 1942. Prvi put objavljena u Schioeizerische Zeitschrift fiir Psychologie, 1943, Bd. I, H. 3, zatim u Afusatze
zur Zeitgeschichte, 1946, S. 5772.

322

posmatraa sa strane, ukoliko bi ovaj stekao utisak

vavilonske zbrke jezika. Ali ova konfuzija je bila
neizbena, jer se jednom moralo konstatovati da se
psiha ne moe tretirati a da se ne dodirne celina, a
time i ono poslednje i najdublje, isto kao to se bo
lesno telo ne moe leiti bez uzimanja u obzir celine
njegovih funkcija, ili ak bez uzimanja u obzir bo
lesnog oveka, kao to to moderna medicina i nagla
ava kroz usta njenih zastupnika.
Sto je stanje vie psihiko, tim je kompleks
ni je, a tim se i vie odnosi na celinu. Sigurno da su
elementarne psihike slike najtenje povezane sa fi
ziolokim somatskim procesima, tako da nema ni naj
manje sumnje u tome da fizioloki faktor predstavlja
bar jedan pol psihikog kosmosa. Ako ve nagonski i
afektivni procesi, kao i celokupna neurotska simptomatologija koja proistie iz njihovih poremeaja, jas
no poivaju na fiziolokoj osnovi, onda s druge strane
ometajui faktor dokazuje da je u njegovoj moi pre
obraanje fiziolokog reda u nered. Ako se poremeaj
sastoji od potiskivanja, onda ometajui faktor, potiskiva, pripada viem psihikom poretku. To nije
elementarno, fizioloki uslovljeno, ve, kako iskustvo
pokazuje, po pravilu visoko kompleksni uslov, kao
npr. racionalne, etike, estetske, religiozne ili bilo
kakve tradicionalne predstave, za koje se ne moe
nauno dokazati neka fizioloka osnova. Ova sfera
visoko kompleksnih dominanti stvara drugi pol psi
he. On ima, kako to pokazuje iskustvo, energiju koja
je u datom sluaju viestruko nadreena onoj ener
giji vezanoj za fizioloku psihu.
Ve prvi prodori psihoterapije u podruja psiho
logije doveli su do kolizije sa problematikom suprot
nosti, svojstvenoj najdubljoj psihi. Struktura psihe je
u stvari kontradiktorna ili kontrapunktorna u tolikoj
meri da nema psiholokog zakljuka ili opteg pra
vila o kome se ne bi odmah moralo tvrditi i suprotno.
Problematika suprotnosti se pokazala kao naj
pogodnije i najidealnije poprite za najoprenije teo
rije a naroito za polu ili sasvim nesagledana pred21*

323

ubeenja vezana za pogled na svet. Sa ovim razvit

kom psihoterapija je dirnula u prvorazredno zoljino
gnezdo. Uzmimo kao primer takozvani jednostavni
sluaj potiskivanja nagona. Ako se otkloni potiski
vanje, onda e se osloboditi nagon. Ako je on slobo
dan, onda e iveti i aktivirati se na svoj nain. Ali
time situacija postaje neprijatna, ponekad isuvie ne
prijatna. Zbog toga bi nagon trebalo modifikovati, tj.
sublimirati, kako se to obino kae. Kako to treba
da se odvija bez novog potiskivanja, niko ne moe
tano da kae. Ve reca treba uvek dokazuje sla
bost terapeuta a istovremeno priznanje da se nalazi
na kraju svoje mudrosti. Konano apeliranje na ra
zum bilo bi sasvim lepo kada bi ovek od prirode bio
animal rationale; ali on to nije; naprotiv, on je bar
isto toliko nerazuman. Stoga esto nije dovoljan ra
zum da bi se modifikovao nagon i prikljuio pristoj
nom poretku. Ono to se na ovom mestu problema po
javljuje u odnosu na moralne, etike, filozofske i re
ligijske konflikte ne moe se ni zamisliti; praksa prevazilazi svekoliku matu. Svaki savesni i istinoljubivi
psihoterapeut mogao bi, naravno u potaji, da neto
kae o tome. Celokupna problematika vremena, filo
zofski i religijski problemi naih dana su uskomeani
u jednom takvom sluaju, i ako psihoterapeut ili pa
cijent blagovremeno ne bace koplje u trnje, onda e
i jedan i drugi morati da se priprema na okraj. I
jedan i drugi bie prinuen na raspru oko pogleda
na svet, kako sa samim sobom, tako i sa partnerom.
Dodue, postoje nasilni odgovori i reenja, ali u prin
cipu ovi na due vreme niti se mogu preporuiti niti
su zadovoljavajui. Nijedan Gordijev vor nije zauvek presecen; on ima neprijatnu osobinu da se stal
no iznova zaplie.
Raspra sa pogledom na svet je zadatak koji se
neizbeno postavlja pred psihoterapiju, i onda kada
kod svakog pacijenta to ne predstavlja osnovni pro
blem. Na pitanje merila kojima bi trebalo da se meri,
i etikih kriterijuma koji treba da odrede na rad,
mora biti odgovoreno, poto u datom sluaju pacijent
oekuje polaganje rauna o naim sudovima i odlu324

kama. Ne mogu se svi pacijenti time to uskraujemo

polaganje rauna osuditi na infantilnu manju vred
nost, sasvim nezavisno od toga to bi se ovakvim po
grenim potezom presekla grana na koju je ovek i
sam seo. Drugim recima, psihoterapijsko umee zah
teva da terapeut poseduje prihvatljivo, verodostojno
i iskreno ubeenje, koje je svoju vrednost dokazalo
na taj nain to je kod njega samog ili uklonilo ne
urotske disocijacije ili im nije dozvolilo da se razviju.
Posedovanje neuroze demantuje terapeuta. Naime,
nijedan pacijent se ne moe dopremiti dalje od samog
sebe. Meutim, posedovanje kompleksa po sebi ne
znai neurozu, jer su kompleksi normalna arita psi
hikog zbivanja, ija bolnost ne dokazuje bolesni po
remeaj. Patnja nije bolest ve normalni suprotni pol
sree. Kompleks postaje bolestan tok onda, kada o
vek misli da ga nemal
kompleksna tvorevina,
suprotni pol fizioloki vezane psihe i kao najvia psi
hika dominanta odluuje o njenoj sudbini. On vodi
ivot terapeuta i formira duh njegove terapije. Kako
je pogled na svet u prvoj liniji, pa i pri najstroijoj
objektivnosti, subjektivna tvorevina, ovaj se moe, a
moda mnogo puta se i razbija o pacijentovu istinu,
pa ipak se na ovome podmlaen ponovo podie. Na
ime, ubeenje lako postaje samoupouzdanost, ime
ovek postaje rigidan, a ta krutost nije smisao ivota,
vrsto ubeenje dokazuje samo sebe u svojoj elasti
nosti i popustljivosti, i kao svaka velika istina naj
bolje uspeva na njenim priznatim grekama.
Jedva da mogu prikriti da bi mi psihoterapeuti
zapravo trebalo da budemo filozofi ili lekari-filozofi,
ili mnogo pre da smo ve to, a da to stvarno ne e
limo, poto isuvie otra razlika zjapi izmeu onog
to radimo i onog to se ui kao filozofija na visokim
kolama. Ovo bi se moglo nazvati i religija in statu
nascendi, poto u najtenjoj blizini velike konfuzije
praivoga jo nema izdvajanja, na osnovu kog bi se
uoavala razlika izmeu filozofije i religije. A stalna
nedaa psihoterapijske situacije sa njenim utiscima
koji ometaju svet afekata ne omoguuje nam luksuz
325

sistematskog izdvajanja i apstrakcije. Zbog toga ne

moemo ni filozofskom ni teolokom fakultetu ponu
diti jasnu ekspoziciju iz ivota istrgnutih vodeih
principa.
Nai pacijenti pate od sputanosti neurozom, oni
su zatoenici nesvesnog, i ako se potrudimo da po
mou razuma prodremo u ove sfere nesvesnih sila,
onda imamo da se branimo od onih istih uticaj a, ko
jima podleu i nai pacijenti. Kao i lekari koji tre
tiraju zarazne bolesti, tako se i mi izlaemo silama
koje ugroavaju svest i zbog toga moramo svim sna
gama biti usredsreeni na to da iz grevitog zagrljaja
nesvesnog spasemo ne samo nae ljudsko bie, ve i
ono naeg bolesnika. Mudro samoogranienje jo ne
znai filozofski udbenik, kao to ni kratka usrdna
molitva u ivotnoj opasnosti nije teoloki traktat. Ali
oboje je produkt religiozno-filozofskog stava, odmeren dinamizmom neposrednog ivota.
Najvia dominanta je uvek religijsko-filozofske
prirode. Ona je po sebi sasvim primitivna injenica,
koju stoga moemo najbogatije razvijenu da posmatramo na primitivcu. Svaka tekoa, opasnost ili kri
tika ivotna faza omoguuju da se bez daljnjega
prepozna izbijanje ove dominante. Ona je najprirod
nija reakcija od svih afektivno naglaenih situacija.
Ali ona esto ostaje isto tako tamna kao polusvest
afektivnog stanja koji ju je izazvao. Stoga je sasvim
prirodno da afektivni poremeaji pacijenta bude od
govarajue religijsko-filozofske faktore u terapeutu.
Svesnost ovakvih primitivnih sadraja lekaru je e
sto neprijatna i odvratna, zbog ega se, razumljivo,
trudi da trai oslonac i potporu u filozofiji ili religiji,
od spol ja unetih u njegovu svest. Ovaj izlaz ne izgle
da mi ilegitiman utoliko to je time data mogunost
da se pacijent ukljui u sastav zatitnike organiza
cije, koja egzistira u spoljnjem svetu. Ovo reenje je
sasvim prirodno, ukoliko su totemski klanovi, kultne
zajednice i religije ispovedanja postojali svuda i od
davnina, uvek skopani sa svrhom da se haotinom
svetu nagona dodeli sreeni oblik.
326

Situacija, meutim, postaje tea kada se pacijen

tova priroda opire kolektivnom reenju. U ovom slu
aju postavlja se pitanje da li je terapeut voljan da
0 pacijentovu istinu razbije svoje ubeenje. Ako eli
1 dalje da ga leci, onda mora bez pretpostavke, hteo
ili ne hteo, da sa njim poe u potragu za otkrivanjem
religijsko-filozofskih misli koje odgovaraju emocio
nalnim stanjimaJ Ove se prezentuju u arhainom ob
liju, svee iskrsle iz onog osnovnog tla iz koga su
uopte nekad izrasli svi religijsko-filozofski sistemi.
Ali ako terapeut nije voljan da zbog pacijenta po
sumnja u svoje sopstveno ubeenje, onda se podie
opravdana sumnja u vrstinu njegovog osnovnog
stava. On moda ne moe da popusti iz razloga samosigurnosti, koja mu preti rigidnou. Psihikoj elas
tinosti su svakako povuene individualno i kolektiv
no razliite granice koje su ponekad tako uske, da
odreena krutost stvarno predstavlja kraj moguih
sposobnosti. Ultra posse nemo obligatur.
Nagon nije nita izolovano niti se praktiki moe
izolovati. On sobom uvek nosi arhetipske sadraje
duhovnog aspekta, kroz koje se on s jedne strane
zasniva a s druge ograniava. Drugim recima'nagon
se uvek i neminovno pari sa neim kao to je pogled
na svet, pa ma kako ovo izgledalo arhaino, nejasno i
maglovito. Nagon daje nekome da misli, a ako ovek
dobrovoljno ne misli o tome, onda nastaje prisilno
miljenje, poto su oba pola due, fizioloka i duhov
na, neraskidivo meusobno povezana! Zbog toga i
nema jednostranog osloboenja nagona, kao to je i
duh, osloboen od nagonske sfere, proklet na steril
nost. Ali ne treba smatrati da je ovo vezivanje za
nagonsku sferu po pravilu i harmonino. L Ono je,
naprotiv, bremeno konfliktima i znai patnju. Zbog
toga je glavni cilj psihoterapije ne prevoditi pacijen
ta u nemogue stanje sree, ve mu omoguiti vr
stinu i filozofsko strpljenje u podnoenju patnji. Celovitost i ispunjenje ivota zahteva ravnoteu nesree
i radosti. I Ali kako su patnje zaelo neprijatne, prirodno~irse radije nikada ne odmerava za koliko je
straha i briga stvoren ovek. Zbog toga se uvek do327

bronamerno govori o poboljanju i najveoj moguoj

srei, ne pomiljajui da je i srea zatrovana ako nije
ispunjena mera patnji. ^Tako esto krije se iza ne
uroze sva prividna nesrea, koju ovek nije voljan
da podnosi: To se najjasnije vidi kod histerikog bola,
koga tokom procesa izleenja smenjuje odgovarajui
duevni bol, koji se hteo izbei.
Stoga je hrianska doktrina o praotakom grehu, s jedne strane, i o smislu i vrednosti patnje, s
druge, od izvrsnog terapijskog znaaja i za zapadnog
oveka neosporno mnogo pogodnija od islamskog fatalizma. Isto tako verovanje u besmrtnost daje ivotu
ono neometano sli van je u budunost, koje je potrebno
za izbegavanje zastoja i regresija. Iako se za ove psi
holoki krajnje vane predstave rado koristi izraz
doktrina, bila bi velika greka pomisliti da se pri
tom radi o proizvoljnim, intelektualnim teorijama.
Psiholoki gledano, radi se naprotiv o emocionalnim
iskustvima nediskutabilne prirode. Ako bi sebi do
zvolio banalno poreenje ako se oseam srean i
zadovoljan, onda mi nijedan ovek ne moe dokazati
da to nije tako. ^OJskustvene emocionalne injenice
odbijaju se logini argumenti' Postoji emocionalna
injenica praotakog greha, smisla patnje i besmrtno
sti. Njih iskusiti je, meutim, harizma, koju ne moe
iznuditi nikakva ljudska vetina. Ovom cilju se moe
nadati samo ovek bezuslovne predanosti.
Ali nije svako sposoban za ovakvu predanost.
Nema nikakvog trebalo bi, ili moralo bi, poto
upravo u naporu volje neminovno lei ovakvo nagla
eno ja hou, kojim se postie suprotnost predanosti.
Titani nisu mogli da osvoje Olimp, jo manje moe
hrianin da osvoji nebo. Tako upravo najlekovitija i
duevno neophodna iskustva znae teko dostinu
dragocenost, ije dostizanje zahteva neto izvanred
no od obinog oveka.
Kao to je poznato, ovo izvanredno u praktinom
radu sa pacijentima predstavlja se kao prodor arhetipskih sadraja, za iju asimilaciju nije dovoljno ko
ristiti postojea filozofska ili religijska shvatanja, jer
328

ova jednostavno ne odgovaraju arhaikom simboliz

mu ovih materijala. Stoga smo prinueni da se vraa
mo na materijal prethrianskih i izvanhrianskih
pogleda na svet na osnovu zakljuka da ovek ne
predstavlja jedan prerogativ zapadnjakog tipa, i da
bela rasa nije od Boga povlaena vrsta homo sapiensa. Uostalom, ne moemo udovoljiti izvesnim savremenim kolektivnim pojavama, ako se ne vratimo na
odgovarajue prethrianske pretpostavke.
O tome izgleda da su neto znali rednjovekovni
lekari, tako da su negovali filozofiju, iji su koreni
dokazano poticali iz prethrianske sfere, i koja je
bila tako oformljena da tano odgovara onom isku
stvu koje stiemo danas kod naih pacijenata. Ovi le
kari pored svetlosti svetog otkrovenja razaznati su i
lumen naturae kao drugi, "^zavisni izvor prosvetljenja, koji lekar moe potrgnuti kada crkveno preneta
istina njemu samom ili bolesniku postane nedelotvorna iz bilo kog razloga.
Praktini razlozi su, u sutini, ono to me navodi
da vrim istorijska istraivanja, a ne kaprici nekog
hobija. Naa moderna kolska medicina, kao i aka
demska psihologija i filozofija, ne daju lekaru ni ne
ophodno obrazovanje a ni neophodna sredstva da bi
se delotvorno i sa puno razumevanja mogao suoiti
sa esto vrlo akutnim zahtevima psihoterapijske
prakse. Stoga smo upueni na to da, bez zazora pred
nedovoljnou naeg istorijskog diletantizma, jo ma
lo poemo u kolu kod lekara filozofa jedne daleke
prolosti u kojoj telo i dua jo nisu bili iscepkani
u razliite fakultete. Iako smo specijalisti par excellence, ipak nas nae posebno podruje prisiljava na
univerzalnost i temeljno prevazilaenje specijaliza
cije, inae bi drugaije celovitost tela i due ostala
prazna pria. Ako smo ve sebi utuvili u glavu da
hoemo da leimo duu, onda ne moemo zatvorenih
oiju prei pored injenice da neuroza po sebi nije
izdvojeno bie, ve bolesno poremeena psiha uop
te. Bilo je to potresno Frojdovo otkrie da (neuroza
ne predstavlja samo skup simptoma ve pogreno
329

funkcionisanje koje u sebe uvlai celokupnu duu.!

Vie nije vana neuroza, ve ko ima neurozu. Mi mo
ramo zapoeti kod oveka na postupak mora biti
adekvatan oveku.
Dananji simpozijum pokazuje da je naa psiho
terapija raspoznala svoj cilj, naime ravnomerno uzi
manje u obzir fiziolokog i duhovnog faktora. Poto
potie iz prirodne nauke, ona prenosi njenu objektiv
nu empirijsku metodu na fenomenologiju duha. Ako
treba da i ostane samo pri pokuaju, ipak ovaj korak
ima nesaglediv znaaj.

330

VI
MEDICINA I PSIHOTERAPIJA
Kada govorim pred lekarskim auditorij umom.
uvek oseam izvesne tekoe da premostim razlike u
shvatanju patologije koje postoje izmeu opte me
dicine s jedne i psihoterapije s druge strane. Ove
razlike su izraz mnogobrojnih nesporazuma i stoga
mi je na dui da u ovom kratkom saoptenju iznesem
jedno ili drugo miljenje, koje bi, moda, bilo pogod
no da bolje osvetli posebne odnose u kojima se nalazi
psihoterapija u odnosu na medicinu. Tamo gde po
stoje razlike, kao to je poznato, tu nita ne pomau
dobronamerno naglaavanje onog zajednikog. Ali
psihoterapeutu je od najveeg interesa da ni pod kojim
uslovima ne izgubi svoje prvobitno mesto u medicini
upravo zato to svojstvenost njegovog iskustva, s jed
ne strane, i odreeni interesi, s druge strane, nameu
neto to bar danas nema, ili moda bolje reeno jo
nema svog opravdanja u medicini. Oba faktora tee
da psihoterapeuta odvedu u podruja interesovanja,
koja izgleda da lee daleko od medicinskih i ije se
praktino znaenje po pravilu teko moe objasniti
ne-psihoterapeutima. Iz izlaganja kauzistike i udo
tvorno srenih kura ne-psihoterapeut naui malo a
[!] Predavanje odrano na sednici senata vajcarske
akademije medicinskih nauka, Cirih, maj 1945. Publikovano
u Bulletin des Schvoeizerischen Akademie der med. Wissenschaften, Bd. I, H. 5, S. 315325.

331

esto i vrlo pogreno. Hteo bih na primer da vidim

onaj sluaj jedne prave neuroze, koji bi se mogao bar
priblino izneti u kratkom referatu, a da ne govo
rimo o svim peripetijama terapije-.
Dozvolite mi da, sa psihoterapijskog aspekta, sa
svim ukratko osvetlim tri stupnja lekarske procedu
re anamnezu, dijagnozu, terapiju. Bolesniki ma
terijal, koji pri tom pretpostavljam, su iste psihoneuroze.
Anamneza se najpre uzima kao to je to uobia
jeno i u optoj medicini a posebno u psihijatriji, tj.
pokuava se da se sakupi po mogustvu besprekoran
istorijski injenini materijal. Meutim, sa ovim i
njenicama psihoterapeut jo ni izdaleka nije zadovo
ljan. On ne samo da poznaje nedovoljnost iskaza
svedoka uopte, ve i izvan toga posebno pogrene
izvore iskaza u sopstvenoj stvari, naime iskaze pa
cijenata, koji umeju da hotimino ili nehotino istak
nu u prvi plan injenice koje izgledaju verovatne, ali
koje mogu u odnosu na patogenezu isto tako zavesti
na pogrean put. U ovom sistemu izlaganja moe biti
cela njegova okolina uvuena u pozitivnom ili nega
tivnom smislu, kao da u ovom pogledu postoji ne
svesni dogovor. U svakom sluaju ovek mora biti
spreman na to da ne dobije upravo ono najvanije.
Stoga e se psihoterapeut potruditi da postavlja pita
nja o stvarima koja izgledaju kao da uopte nemaju
nikakve veze sa dotinim sluajem. Pri tom mu nije
potrebno samo struno znanje, ve je upuen i na
intuiciju i doseanja, i to vie razapinje mreu pi
tanja, tim e mu pre uspeti da uhvati kompleksnu
prirodu sluaja. Naime, ako je ikada postojala Jbolest
koja se ne moe lokalizovati, poto proistie iz elovitosti oveka, onda je to psihoneurozaj Psihijatar se
bar moe teiti oboljenjima mozga; psihoterapeut,
meutim, ne, ak i ako privatno veruje u takav ak
siom, poto je aktuelnom sluaju pred njim potrebno
temeljno leenje poremeaja, koji nemaju niega za
jednikog sa modanim simptomima. Naprotiv, to
je psihoterapeut vie pod utiskom postojeeg herediteta i mogunosti psihotikih komplikacija, tim e
332

vie biti paralisan u svojoj terapijskoj akciji. Stoga

e, hteo ili ne hteo, morati da previa tako vane i
njenice, kao to su nasledno optereenje, postojanje
shizofrenih simptoma i slino, i to po prilici upravo
onda, kada mu se ove opasne stvari prezentu ju sa
posebnom emfatinou. Zbog toga njegovo vredno
vanje anamnestikih podataka moe ispasti razliito
od isto medicinskog.
Opta medicinska pretpostavka je da pregled pa
cijenta treba da vodi u postavljanje dijagnoze nje
gove bolesti, ukoliko je ovo uopte mogue, i da po
stavljanje dijagnoze predstavlja bitnu odluku in
puncto prognoze i terapije. U odnosu na ovo pravilo
psihoterapija ini eklatantan izuzetak: dijagnoza je
naime krajnje irelevantna stvar, poto time, osim vie
ili manje srenog davanja naziva neurotskom stanju,
nije dobijeno nita, naime nita in puncto prognoze i
terapije. U izrazitoj suprotnosti prema ostaloj medi
cini, gde iz odreene dijagnoze obino, tako rei lo
gino, sledi specifina terapija i relativno sigurna
prognoza, dijagnoza bilo kakve psihoneuroze u naj
boljem sluaju znai da je indikovana psihoterapija.
Sto se tie prognoze, ona je u velikom stepenu neza
visna od dijagnoze. Ne treba ni preutati da je kla
sifikacija neuroza nezadovoljavajua i da ve iz ovog
razloga specifina dijagnoza samo retko znai neto
stvarno. Opte uzev dovoljna je dijagnoza psihoneuroza nasuprot organskim poremeajima i vie od
ovoga ta dijagnoza i ne znai. Tokom godina navikao
sam se na to da uopte ne uzimam u obzir specifinu
dijagnostiku neuroza i stoga sam esto u nedoumici
kada mi neko, ko veruje u rei, zatrai da mu po
stavim specifinu dijagnozu. Za ovo neophodni grko-latinski hibridi jo uvek imaju nimalo beznaajnu
trinu vrednost i zbog toga su ponekad neizbeni.
Zvuna dijagnoza neuroze je fasada se'cundum
ordinem, ali ona nije stvarna dijagnoza psihoterape
uta. On donosi zakljuak koji se moe oznaiti kao
dijagnoza, ali ona nije medicinskog, ve psiholokog
karaktera. Ona isto tako nije odreena za saoptavanje, ve se najee preuti iz razloga taktinosti i
333

kasnije terapije. Ovaj zakljuak se odnosi na sazna

nja koja usmeravaju terapiju. Ova jedva da se mogu
sresti u zvunoj, latinskoj terminologiji, nasuprot
tome u svakodnevnom govoru ima izraza kojima se
moe zadovoljavajue obeleiti injenino stanje, bit
no za psihoterapeuta. Pri tom se ne radi o klinikim
slikama bolesti, ve o psiholokim. Da li neko pati
od histerije, anksiozne neuroze ili fobije, mnogo ma
nje znai pored mnogo vanijeg zakljuka da je taj
npr. fils a papa. Sa ovom drugom dijagnozom, naime,
izraeno je neto sutinski je o sadraju neuroze i o
oekivanim tekoama u terapiji. Stoga upoznavanje
bolesti u psihoterapiji poiva mnogo manje na klini
koj slici bolesti, ve znatno vie na sadrajnim komp
leksima. Psiholoka dijagnostika cilja na kompleksnu
dijagnozu a time i na formulaciju injeninih stanja,
koja su kroz kliniku sliku bolesti pre prikrivena,
nego to su prikazana. Prava noksa se moe sagledati
u kompleksu, koji predstavlja relativno autonomnu
psihiku veliinu. Njegova autonomija se dokazuje na
taj nain to se ovaj ne podreuje hijerarhiji svesti,
odnosno to prua uspean otpor volji. U ovoj inje
nici, koja se lako moe dokazati eksperimentalno, lei
razlog zato je odvajkada postojalo shvatanje da su
psihoneuroze i psihoze posesije, poto se upravo be
zazlenom posmatrau namee utisak da kompleks
predstavlja neto kao opozicionu vladu u odnosu
na ja.
Sadraj neuroze se nikada ne moe zakljuiti po
mou jednog ili vie pregleda. On se manifestuje tek
tokom terapijskog postupka. Tako nastaje paradoks
da se tako rei tek na kraju leenja otkriva stvarno
psiholoka dijagnoza. Koliko je u optoj medicini po
eljna i potrebna sigurna dijagnoza, toliko je za psi
hoterapeuta korisno da to je mogue manje zna o
specifinoj dijagnozi. Dovoljno je da je siguran u
diferencijalnu dijagnozu izmeu organskog i psihi
kog i da zna ta je i ta moe da uini npr. jedna genuina melanholija. Uopte, to manje psihoterapeut
zna unapred, tim bolje asne ima terapija. Nita nije
ubitanije od rutinskog bilo mi je odmah jasno.
334

Od anamneze smo ustanovili da je ova za psiho

terapeuta nepouzdana preko svake uobiajene mere.
Klinika dijagnoza mu, za njegove potrebe, izgleda
skoro beznaajna. Konano u terapiji iskrsavaju ve
like razlike u odnosu na opte vaee poglede u me
dicini. Ima niz somatskih oboljenja, gde su sa dija
gnozom date smernice za specifinu terapiju. Jedno
oboljenje ne moe se leiti bilo kojim sredstvom/ Za
psihoneuroze, meutim, vai osnovno pravilo da nji hova terapija mora biti psihikau/Za ovo svakako po
stoji bezbroj metoda, pravila7 propisa, shvatanja i
doktrina, a najudnije je da bilo koji terapijski po
stupak kod bilo koje neuroze moe imati eljeni usJggbJ; Stoga razliita miljenja pojedinih kola na pod
ruju psihoterapije, oko kojih se die tolika galama,
u osnovi uzev uopte tako mnogo ne znae. Svaki
psihoterapeut e, ako neto zna, svesno ili nesvesno
u datom sluaju zaigrati i na onim registrima, kojih
uopte nema u njegovoj teoriji. Ponekad e koristiti
sugestiju, koju principijelno ne prihvata. Uopte se
ne dolazi do Frojdovih ili Adlerovih ili ne znam ijih
gledita. Svaki psihoterapeut ne samo da ima svoju
metodu on sam je ta metoda. Ars totum requirit
hominem, kae jedan stari majstor. Veliki lekoviti
faktor psihoterapije je lekareva linost, koja nije a
priori data, ve predstavlja vrhunski produkt, ali ne
doktrinarnu shemu. Teorije su neizbene, ali su ipak
samo pomona sredstva. im se iz toga napravi dog
ma, onda time treba da se ugui unutranja sumnja.
Potreban je veliki broj teorijskih gledita, da bi se
stvorila priblina slika duevne raznolikosti. Zbog to
ga je pogreno kada se psihoterapiji zamera da ne
moe da usaglasi ak ni sopstvene teorije. Saglasnost
bi mogla jedino da znai jednostranost i opustoenje.
Kao i svet, tako se ni psiha ne moe obuhvatiti jed
nom teorijom. Teorije nisu verski iskazi, ve u naj
boljem sluaju instrument saznanja i terapije, ili
onda ne vrede nita.
2

Mogu se sprovoditi sve mogue vrste psihotera

pije, od psihoanalize ili neeg slinog do hipnoze i
nanie sve do meda spolja i golubijeg izmeta
335

interno. Sa svim tim mogu se eventualno postii uspesi. Bar tako izgleda pri povrnom posmatranju. Ali
ako se tanije pogleda, onda* se shvati da je ne samo
kod ove neuroze, ve kod tog oveka moda po sebi
apsurdni lek bio upravo ono pravo, dok bi kod nekog
drugog to isto bilo neto najpogrenije. Sigurno da i
opta medicina zna da nema bolesti ve bolesnih lju
di, ali psihoterapija jo vie zna ili trebalo bi ve
odavno da zna da njen objekt nije fikcija neuroze,
ve poremeena celovitost jednog oveka. Sigurno da
je i ona pokuavala da tzv. neurozu tretira tako kao
npr. ulcus cruris, gde je za terapiju potpuno irele
vantno da li je pacijentkinja bila oeva mezimica ili
da li je katolikinja, protestant ili ta drugo, da li se
udala za starijeg ili mlaeg oveka itd. Psihoterapija
je isto tako zapoela sa suzbijanjem simptoma, kao i
medicina uopte. Uprkos njenoj neospornoj mladosti
kao nauno zastupljene metode, ona je stara kao lekarstvo uopte i uvek je, svesno ili nesvesno, drala
bar polovinu medicinskog polja. Svoj stvarni napre
dak svakako da je nainila tek u poslednjih pedesetak
godina i pri tom se, zbog neophodne specijalizacije,
povukla na nie podruje psihoneuroza. Meutim,
ovde je relativno brzo otkrila da je suzbijanje simp
toma, ili kako se to sada zove analiza simptoma
samo polovina posla, i da se mnogo pre radi o leenju
celokupnog duevnog oveka.
Sta znai: celokupni duevni ovek?
Opta medicina ima preteno posla sa anatomsko
fizioloki odreenim fenomenom ovek i samo u
skromnoj meri sa psihiki definisanim ljudskim bi
em. Ovo poslednje, meutim, predstavlja predmet
psihoterapije. Ako na psihu bacimo pogled sa stano
vita prirodnih nauka, onda ona izgleda kao bioloki
faktor pored mnogih drugih: kod oveka se ovaj fak
tor po pravilu identifikuje sa sveu, kao to je to
do sada najee bio sluaj i sa bilo kog gledita hu
manistikih nauka. Ja se sasvim prikljuujem stano
vitu da je dua bioloki faktor, ali odmah napomi
njem da psiha, u ovom sluaju dakle svest, ipak ima
izuzetno mesto izmeu svih biolokih faktora. Naime,

336

bez svesti nikada se ne bi saznalo da uopte postoji

svet a bez psihe naprosto ne bi postojala mogunost
saznanja, poto objekt najpre mora da proe zami
ljeni fizioloki i psihiki proces, da bi konano postao
psihika slika. Tek je ovo neposredni objekt saznanja.
Postojanje sveta ima dva uslova: jedan je njegovo
postojanje, drugi njegova spoznaja.
Da li se psiha shvata kao epifenomen ivoga tela
ili kao ens per se, za psihologiju malo znai utoliko
to psiha poznaje sebe kao postojanje i kao takva se
ponaa, budui da ona ima svojstvenu fenomenolo
giju, koja se ne moe zameniti niim drugim. Na taj
nain se iskazuje kao bioloki faktor, koji se feno
men olok i moe opisati kao bilo koji drugi predmet
prirodnih nauka. Poeci psihike fenomenologije lee
s jedne strane u takozvanoj psihofiziologiji i eksperi
mentalnoj psihologiji, a s druge u opisima oboljenja
i dijagnostikim metodama psihopatologije (kao to
su asocijativni eksperimenat i iracionalne slike Rorahovog testa). Veliku oigleanu nastavu pruaju i
sve ivotne manifestacije, sve humanistike nauke,
religijski i politiki nazori i pokreti, umetnosti itd.
Celokupni duevni ovek, o kome se prethod
no postavljalo pitanje, predstavlja nita manje do
jedan svet, tj. mikrokosmos, kao to su ve stari is
pravno smatrali, ali pogreno obrazlagali. Psiha na
prosto ogleda postojanje i spoznaje ga, i sve deluje
u njoj.
Ali da bi se sve ovo saznalo, mora se znatno pro
iriti na davnanji pojam psihe. Nae prvobitno identifikovanje psihe i svesti, na osnovu iskustva, ne moe
izdrati kritiku. To je ve jasno naslutio filozof lekar
C. G. Karus (Carus) i stoga prvi put izgradio jednu
izrazitu filozofiju nesvesnog. Ali tada je dua jo bila
sa strahom uvani posed filozofskog fakulteta i stoga
se o njoj nije moglo raspravljati u okvirima medicine,
iako su romantini lekari u ovom pogledu poduzimali
svakakve neortodoksne pokuaje. Podseam uglav
nom na Justina Kernera (Justinus Kerner). Tek je
nedavna prolost praznine u procesima svesti ispu
nila hipotetikim nesvesnim procesima. Postojanje
22 Jung, Odabrana dela, II

337

nesvesne psihe je tako verovatno kao, recimo, posto

janje jo neotkrivene planete, koje se zakljuuje na
osnovu odstupanja od poznate putanje planeta. Na
alost, nedostaje teleskop koji bi mogao da nam prui
sigurnost. Sa uvoenjem pojma nesvesnog proirio
se pojam psihe do formule: psiha=svesno Ja + ne
svesno.
Nesvesno je najpre shvatano personalistiki, tj.
njegovi sadraji su iskljuivo poticali iz sfere svesti
sopstvenog Ja i sekundarno su (kroz potiskivanje) po
stali nesvesni. Kasnije je Frojd dodao nesvesnomT
arhaine ostatke, pri emu je ovim dodeljen znaaj
anatomskih povratnih pojava. Ali time se bilo jo
vrlo daleko od zadovoljavajueg shvatanja nesvesnog.
Jo su morale biti otkrivene izvesne stvari, koje su
zapravo bile oigledne naime, pre svega injenicu
da kod svakog deteta svest tokom nekoliko godina iz
rasta iz nesvesnog, tako da je svest svagda samo pri
vremeno stanje koje poiva na vrhunskom fiziolo
kom uinku i zbog toga je redovno prekidana fazama
nesvesnog, tj. spavanjem, i da konano nesvesnoj
psihi ne samo da pripada due trajanje ivota, ve
i kontinuitet postojanja. Iz toga proistie sutinski
zakljuak da je psiha zapravo nesvesno, dok se svest
sopstvenog Ja moe smatrati samo prolaznim epifenomenom.
Mikrokosmos kao svojstvo psihe zamiljali su i
stari u psihofizikom oveku. Pripisati ga svesti sop
stvenog Ja za ove bi znailo bezmerno precenjivanje.
Meutim, stvar stoji drugaije sa nesvesnim. Naime,
ono se per definitionem i efektivno ne moe opisati.
Stoga se mora smatrati neim bezgraninim, u malom
ili u velikom. Da li nesvesno moemo nazvati mikrokosmosom, zavisi jedino od pitanja da li se delovi
sveta mogu dokazati s onu stranu individualnog isku
stva u nesvesnom, tj. Izvesne konstante koje nisu in
dividualno steene; ve su prisutne a priori. Ove
stvari su ve odavno poznate iz nauke o instinktima,
kao i iz biolokog iskustva na simbiozi insekata i bi
ljaka. Kod psihe, meutim, odmah se susreemo sa
strahom od nasleene predstave. O tome se svakako
338

ne radi, ve mnogo pre o a priori tj. prenatalno od

reenom nainu ponaanja i funkcionisanja. Naime,
moe se pretpostaviti da, kao to pile na celoj zemalj
skoj kugli na isti nain izlazi iz jajeta, postoje i psi
hiki naini funkcionisanja, tj. izvesni naini milje
nja, oseanja, imaginacije, koji se mogu dokazati
svuda i u svim vremenima, nezavisno od tradicije.
Opti dokaz tanosti ovakvog oekivanog zakljuka
nalazi se u ubikvitarnoj rairenosti paralelnih mitologema, Bastianovog (Bastian) narodnog miljenja ili
praideja, a specijalni dokaz u autohtonom ponovnom
nastajanju ovakvih mitova u dui individua, kod ko
jih je iskljuivo direktno prenoenje. Iskustveni ma
terijal u kome se nalaze ovakvi sluajevi sastoji se od
snova, fantazija, sumanutih tvorevina i slinog.
Mitologemi su oni prethodno pomenuti delovi
sveta, koji su strukturalno ukljueni u psihu. Oni
predstavljaju one konstante, koje se relativno iden
tino izraavaju svuda i u sva vremena.
Neko e se moda zaueno zapitati, kakve veze
imaju sva ova razmatranja sa terapijom? Da su neu
roze nekako skopane sa poremeajem instinkata,
nije udno. Ali, kako ui biologija, instinkti nikako
nisu slepi, spontani i izolovani impulsi, ve su, na
protiv, usko povezani sa tipinim situacionim slikama
i uopte se ne mogu pokrenuti ako ne odgovaraju
postojeim uslovima aprioristike situacione slike.
Kolektivni sadraji, koji se izraavaju u mitologemama, predstavljaju ovakve situacione slike, koje su
najintimnije povezane sa pokretanjem instinktivnih
impulsa. Iz ovog razloga je njihovo poznavanje za
psihoterapeuta od velikog praktinog znaaja.
Jasno je da istraivanje ovih slika i njihovih
svojstava vodi u podruja koja izgledaju kao da su
beskrajno daleko od medicine. Sudbinska srea i ne
srea empirijske psihologije je u tome to se njeno
mesto nalazi izmeu svih fakulteta, to potie upravo
iz toga to ovekova dua ima udela u svim naukama,
poto predstavlja bar pola pretpostavke postojanja
svih nauka.

339

Iz mog izlaganja verovatno je jasno da je sve

ono to psihoterapija ima zajedniko sa kliniki obu
hvaenom simptomatologijom, tj. sa medicinskim
zakljucima, dodue nije irelevantno ali ipak spored
no u tom smislu to je medicinska klinika slika pro
lazna. Jedinstveno i bitno je psiholoka slika, koja
se moe otkriti iza vela patolokih simptoma tek to
kom leenja. Da bismo blie doli do sutine psihi
kog, nisu dovoljne predstave iz medicinske sfere. Ali,
iako psihoterapija, kao deo lekarstva, iz raznoraznih
razloga nikada ne treba da izmakne iz Iekarevih ruku
i zbog toga treba da se prouava na medicinskim fa
kultetima, ipak je neophodan veliki oslonac na druge
nauke, to su, uostalom, ve odavno uinile druge
medicinske grane. Dok se opta medicina moe ogra
niiti na oslanjanje na prirodne nauke, psihoterapiji
je potrebna i pomo humanistikih nauka.
Da bi u mom izlaganju dopunio razlike izmeu
opte medicine i psihoterapije, trebalo bi zapravo
opisati fenomenologiju onih psihikih procesa, koji
proizilaze tokom leenja, a kojih nema istovetnih u
medicini. Ali takav poduhvat bi prekoraio okvire
mog izlaganja u tolikoj meri, da moram da ga se od
reknem. Nadam se, meutim, da je ovo malo to sam
mogao da kaem ipak bacilo neto svetlosti na odnos
psihoterapije prema medicini.

340

VII
PSIHOTERAPIJA U DANANJICI
Po sebi bio bi vaan zadatak podvrgnuti blioj
analizi odnos psihoterapije prema sadanjem stanju
evropskog duha. Ali ne moe se zameriti svakom
onom ko se uasava pred ovakvom smelou, jer ko
moe garantovati da e slika koju on naini o du
evnom i duhovnom stanju Evrope danas, biti verna i
odgovarati stvarnosti? Da li smo uopte u stanju kao
uesnici i savremenici jednog neuvenog zbivanja
da stvorimo nepomueni sud i da jasno sagledavamo
u neopisivom politikom i haotinom pogledu na svet
dananje Evrope? Ili da li bi trebalo da suzimo gra
nice psihoterapije i da nau nauku ograniimo na
skromni, specijalistiki ugao, koji bi, onda, bio rav
noduan i na propast jedne polovine sveta? Bojim se
da bi se ovakvo ogranienje, uprkos njegove poeljne
skromnosti, loe slagalo sa sutinom psihoterapije,
koja je zapravo leenje due. U pojmu psihotera
pija, bez obzira u kom se obimu tumaio, lei velika
pretenzija: dua je ipak mati sveg delanja a time i
svih zbivanja koja su posledica ovekovog htenja. Ne
bi bilo samo teko ve upravo nemogue iz beskrajno
iroke ivotne oblasti due isei proizvoljno ograni['] Predavanje odrano na sastanku vajcarskih psiho
terapeuta u Cirihu, 1941. Objavljeno u Schroeizerische Zeitschrift fur Psychologie, 1945, Bd. IV, H. 1, i u Aufsdtze zur
Zeitgeschichte, 1946, S. 2556.

341

eni komadi i oglasiti ga privatnim igralitem neke

takozvane psihoterapije. Medicina je bila dodue pri
nuena da ogranii posebno podruje, naime ono ne
uroza i psihoza, to je za praktine terapijske svrhe
korisno i mogue. Vetako ogranienje mora se od
mah probiti, im se psihoterapija shvati ne samo kao
ista tehnika, ve kao nauka. Nauka po sebi nema
granica, a naprosto nema specijalnosti koja bi mogla
da se pohvali totalnom autarhijom. Na njenim grani
cama mora prekoraiti u susedna podruja, ako uop
te ozbiljno eli da sebi prida naziv nauke. ak i tako
visoka specijalizovana tehnika kao to je Frojdova
psihoanaliza, nije mogla a da ve u samom poetku
ne zakorai u druga, delom daleka nauna podruja.
U stvari je nemogue samo u isecima tretirati duu
i ovekovu linost uopte. Kod svih duevnih pore
meaja postaje moda jo jasnije nego kod somatskih
oboljenja da je dua celina, gde sve zavisi od svega.
Bolesnik nam sa svojom neurozom ne donosi specijal
nost, ve celokupnu duu, a time i ceo komad sveta
u kome je smetena ova dua i bez koga ona nikada
ne bi mogla biti dovoljno shvaena. Zato je psihote
rapija, moda, manje od bilo kojeg drugog specijal
nog podruja u stanju da se zavue u spasonosne
okvire specijalnosti, koje tako rei vie nemaju ni
kakve veze sa ostalim svetom. Pa i ako pokuamo,
koliko je to mogue, da se koncentriemo na ono najlinije neke linosti,, naa terapija ipak u najveoj
meri zavisi od pitanja: iz koga sveta dolazi na bo
lesnik i kome svetu treba da se prilagodi? Svet je
nadlina datost, koja nikada ne moe zadovoljiti uglavnom personalistiki usmerenu psihologiju. Ovo
poslednje vai samo dotle dokle dopire ono lino u
oveku. Ukoliko je, meutim, ovek i deo sveta, on
svet, tj. nadlino i nelino nosi u sebi. U ovo spada
njegova celokupna fizika kao i psihika osnova, uko
liko ona predstavlja njemu unapred odreenu datost.
Sigurno da su linosti oca i majke prvi i, na izgled,
jedini svet infantilnog oveka; ukoliko ovaj to ostane
isuvie dugo, ovek je na sigurnom putu ka neurozi,
poto veliki svet, u koji ovek treba da stupi kao ce342

lina, vie nije svet oca i majke, ve nadlina datost.

Ve kod brae i sestara poinje odvikavanje od dejeg odnosa prema ocu i majci. ak i stariji brat vie
nije pravi otac, niti starija sestra prava majka. Su
prug i supruga su meusobno prvobitno stranci i do
laze iz stranih porodica sa razliitom istorijskom a
esto i socijalnom pozadinom. Deca do kraja doteraju roditelje u oinsku i materinsku ulogu, koju su
ovi, zbog svoje infantilne predstave, prethodno videli
samo na drugima i pri tom hteli da sebi osiguraju
sve prednosti deje uloge. Ovaj enantiodromski tok
svakog vie ili manje normalnog ivota prinuava na
menjanje stava od ekstrema deteta do drugog ekstre
ma roditelja. Ova promena zahteva priznavanje ob
jektivnih injenica i vrednosti, za koje dete ne mora
da vodi brigu. Ali ve kola mu neumoljivo donosi
pojam objektivnog vremena, sastavljenog od duno
sti i ispunjenja dunosti, kao i stranog autoriteta, bez
obzira da li dete voli ili mrzi kolu ili uitelja. A sa
kolom i nezadrivim odmicanjem vremena uvlai se
objektivno prisustvo drugih i to u znatnoj meri u
lini ivot, bez obzira na to da li su poeljni, ili da
li se ima bilo kakav stav prema ovome. Pri tom je
neosporno jasno da mora biti skupo plaeno svako
produavanje statusa oinskog i materinskog sveta
iznad odobrenog vremena. iSvi pokuaji prenoenja
linog infantilnog sveta u veliki svet konano pro
mauju/ pa ak je i prenos u terapiji neuroza u naj
boljem sluaju meustadijum, u kome je pruena pri
lika da se skinu sve ljuske od jajeta prilepljene za
individuu jo od detinjstva, i (da se projekcija imaga
roditelja odstrani iz spoljne stvarnostiJ Ova operacija
spada u najtee zadatke moderne psihoterapije. Ra
nije se optimistiki smatralo da bi se imago roditelja
mogao rastaviti i razloiti pomou analize njihovih
sadraja. Ali u stvarnosti nije tako: imagines rodi
telja se, dodue, mogu izvui iz stanja projekcije i
vratiti u spoljni svet, ali ona, kao sve rane infantilne
tekovine, ostaju ouvana u prvobitnoj sveini. Kroz
povlaenje projekcija ovi se ponovno survavaju na343

trag u duu, gde najveim delom i imaju svoje po

reklo.
Pre nego to preemo na ono, ta se deava onda
kada se vie ne projektuju imagines roditelja, posvetiemo se jednom drugom problemu, naime pitanju
da li je ovaj problem, nabaen od strane moderne
psihologije novost u tom smislu da je ranije, kada
nije postojala nauna psihologija, bio poznat ili ne
poznat, i kako se ovaj problem predstavljao u pro
losti.
Ukoliko ranija vremena stvarno nisu poznavala
psihoterapiju u naem smislu, onda je nemogue oe
kivati da se u istorijskoj prolosti nau bilo kakve
formulacije sline naim. Ali, ukoliko su ove promene
od deteta do roditelja svuda i odvajkada prisutne sa
rastuom svesnou, moralo bi se, ak i ako bi se
subjektivno osealo kao teko, naslutiti postojanje
jednog ili vie optih psihoterapijskih sistema, koji
bi oveku omoguavali tee prelaze. Ve na primi
tivnom stupnju sreemo izvesne odlune mere u svim
ivotnim momentima, gde se ostvaruju psihiki pre
lazi. Pre svega bih podsetio na pubertetska posvei
vanja, zatim na obiaje prilikom svadbi, roenja i
sahrane. Sve ove ceremonije, koje su tano i briljivo
ouvane na primitivnom i od stranih uticaja jo slo
bodnom stupnju, slue moda u prvoj liniji da jp_<|r
strane psihika oteenja koja prete u ovim trenu
cima, zatim i tome da posveenom prue pouke i
pripreme neophodne za ivot. ivot i napredak pri
mitivnog plemena zapravo zavisi od savesnog izvo
enja ceremonija, shodno tradiciji. Tamo gde je zbog
uticaja belaca dolo do izumiranja ovih navika, pre
staje samostalni ivot plemena, ono gubi duu i ras
pada se. U ovom pogledu su vrlo podeljena miljenja
u odnosu na uticaj hrianskih misija. Ono to sam
lino video u Africi, pobudilo je u meni duboki pe
simizam.
2

Kao to je poznato imago roditelja se jednim delom

sastoji od lino steenih slika linih roditelja, drugim delom,
meutim, od arhetipa roditelja, koji je prisutan a priori,
tj. u predsvesnoj strukturi psihe.

344

Na viem, civilizovanom stupnju vidimo na istom

poslu velike religije. I mi imamo obiaje prilikom
krtenja, konfirmacije, venanja i sahrane, koji su
unutar katolikih rituala mnogo izvorniji, ivlji i pot
puniji nego kod protestanata. Ovde isto tako vidimo
kako se deji svet oca i majke smenjuje pomou bo
gate analogne simbolike: patrijarhalni poredak pri
hvata odraslog u novo detinjstvo putem duhovnog
zaea i ponovnog roenja. Papa kao Pater patrum i
Ecclesia mater su roditelji porodice koja obuhvata sve
hriane, ukoliko se ovi delimino ne bune protiv
toga. Da je tokom razvitka imago roditelja bio rasto
en i tako postao pasivan, ovakav poredak bi izgubio
svoj raison d'etre kao i svoje mogunosti i stoga
ne bi mogao ni da postoji. Na ovaj nain, meutim,
naeno je mesto za stalno aktivne imagines roditelja
kao i za neugaslo deje oseanje, koje nalazi zatitu
i skrovite u krilu ovog poretka. Osim toga i mnoge
druge institucije crkve staraju se za stalni napredak i
za odgovarajua obnavljanja starih, prekinutih veza.
Od tih bih pomenuo pre svega misu i ispoved. Priee
je zapravo porodini sto oko koga se skupljaju la
novi porodice i u prisustvu boanstva obeduju prema
svetim obiajima, koji daleko zadiru u prethrianska
vremena.
3

Izlino je iscrpnije izlagati ove svima poznate

stvari. Pominjem ih samo da bih pokazao da je te
rapija due u vremenima pre nas imala na umu istovetne osnovne injenice ovekovog ivota kao i mo
derna psihoterapija. Ali kako drugaije postupa re^I
ligi ja sa imagom roditelja! Ona i ne pomilja da ih rj
razrei ili uniti, ve ih prihvata kao ivotne injenice "
ije odstranjivanje ili nije mogue ili nije korisno.
Ona ih ostavlja da dalje ive u promenjenom i po
veanom obliju u okvirima najstroijih tradicija pa
trijarhalnog poretka, koje se u ivotnoj povezanosti
ne odravaju samo decenijama, ve hiljadama godina^
Kao to religija nosi i uva deju duu pojedinca,
tako je i deju duu oveanstva konzervisala u mno* Krtenje. Up. i tekst benedictio fontis u uskrnjoj misi.

345

gobrojnim ivotnim tragovima. Time religija titi pojednica od najveeg duevnog zla, naime gubitka korena, koje ne samo da je opasno za primitivna ple
mena ve i za civilizovane ljude. [Rasturanje neke
tradicije, pa ma kako to bilo neophodno u odreeno
vreme, uvek je gubitak i opasnost; psihika opasnost
zbog toga to se instinktivni ivot, kao neto najkon
zervativnije u oveku, upravo izraava u tradicional
nim obiajima. Davnanja ubeenja i biaji duboko
su ukorenjeni u instinktima. Ako se gube, onda do
lazi do odvajanja svesti od instinkta: time je svest iz
gubila svoj koren a tako bezizrazno nastali instinkt
vraa se u nesvesno i pojaava njegovu energiju, koja
se onda, sa svoje strane, pretae na svagdanje sadr
aje svesti, zbog ega tek postaje opasan nedostatak
korena svestij Ovaj potajni vis a tergo prouzrokuje
opaku razuzdanost svesti, koja se izraava ili kao samoprecenjivanje ili kao kompleks nie vrednosti. U
svakom sluaju dolazi do poremeaja ravnotee, to
je najprijemljivija hranljiva podloga za duevna oteenjaj
Ako pogledamo unazad na hiljadugodinju istoriju nae evropske civilizacije, onda emo videti da
je evropski ideal vaspitanja i tretmana bio i najveim
delom jo uvek je patrijarhalni poredak, koji je po
ivao na priznavanju imagines roditelja. Stoga kod
pojedinca, ne obraajui panju kako revolucionarno
je postavljena njegova svest, imamo da raunamo sa
patrijarhalnom ili hijerarhijski postavljenom psihom,
koja se instinktivno vrsto dri ovog poretka ili ga
bar trai. Stoga je ve unapred osuen na neuspeh
na eventualni pokuaj da pasiviziramo imagines ro
ditelja u deju duu uopte.
Time se vraamo naem ranijem pitanju, ta se
deava onda kada se imagines roditelja povuku iz
projekcije? Odvajanje roditeljskih imaga od izvesnih
linih nosaa projekcija bez sumnje je mogue i spada
tako rei u stalni deo naeg terapijskog uspeha. Na
suprot tome problem postaje tei u sluaju prenoe
nja imaga na lekara. Ovde odvajanje moe ak pre
rasti u odsudnu dramu, jer ta treba da se zbiva sa
346

imagom kada vie nije vezan za nekog oveka? Papa,

kao vrhovni otac hrianstva, ima svoje mesto pred
Bogom. On je sluga svoje potinjenosti, a time je
prenoenje imaga prevedeno na oca na nebu i na
majku crkvu na zemlji. Ali, ta se deava sa onima
koji su izgubili koren, otrgnuti od tradicije? Profesor
Marej (Murrav) sa Harvardskog univerziteta, u pot
vrdu mog ve ranije objavljenog iskustva, a na osno
vu opsenog statistikog materijala, dokazao je da
je postojanje kompleksa u proeku najvee kod Jevreja. Na drugom mestu nalaze se protestanti a tek
na treem katolici. Da je pogled na svet neposredno
povezan sa blagostanjem due, moemo konano v i deti i na tome da je nain shvatanja, naime pogled,
od monog uticaj a na oveka i njegovo duevno sta
nje, i to od tolikog da bi se skoro moglo rei da.su
stvari mnogo manje takve kao to jesu, nego u stvari
onakve kakvim ih vidimoUAko imamo neprihvatljive
nazore o nekoj situacijilli stvari, onda nam je obino
pokvarena radost, tako da i ova obino postaje nepri
hvatljiva. A kako bi, obrnuto mnogo ta bilo podno
ljivo i ak mogue ako bismo odbacili izvesne pred
rasude ili promenili nae nazore! Paracelzus, koji je
u prvoj liniji bio genijalan lekar, naglaava da ne
moe biti lekar onaj ko ne shvata vetinu teoreciranja. Pod tim ne misli nita drugo do da lekar ne
samo sebi ve i da bolesniku mora prineti shvatanje
i pogled na bolest, koji lekaru omoguuje leenje a
bolesniku ozdravljenje ili bar bolovanje. Zbog toga
on kae: I svekolika bolest je istilite. On je sve
sno spoznao i obilato koristio lekovitost shvatanja.
Stoga, ako za pacijenta imam pobonog katolika, onda
se u situaciji prenosa povlaim uz pomo svog lekarskog poziva i problem sprovodim dalje u krilo crkve.
Ali kod nekatolika ovaj izlaz mi je zatvoren, tako
da se upravo zbor svog lekarskog poziva ne mogu p o
vui, jer inae po pravilu nema nikoga i nita na
4

Explorations in Personalitv, 119.

Labyrinthus medicorum, 129, Cap. VIII: Theorica me

dica.

De ente Dei, 130, S. 226.

347

koga bi se pogodno mogao preneti imago oca. Dodu

e, ja mogu u pacijentu izgraditi razuman uvid da
nisam otac. Ali tada sam razumni otac i uprkos sve
mu otac. I pacijent, a ne samo priroda, ima horror
vacui. On se instinktivno jei i od same pomisli da
imagines roditelja i svoju deju duu baci u nitavilo
beznadene prolosti, liene budunosti. Instinkt mu
kae da, zbog njegove sopstvene celovitosti, ove stvari
treba da ostanu u ivotu u bilo kom obliku. On zna
da je potpuno povlaenje projekcije praeno privid
no bezgraninom usamljenou malo voljenog i stoga
tako napadnog Ja. Prethodno se to ve nije izdralo.
Stoga je malo verovatno da e se to sada uiniti i to
jo iz istog razuma. Zbog toga u ovom trenutku ka
toliku, osloboenom od prevelike vezanosti za ro
ditelje, nije teko da se vrati bolje i dublje shvae
nim tajnama crkve. Ima i protestanata koji u novijim
varijantama protestantizma otkrivaju njima odgova
rajui smisao i tako dospevaju do istinskog verovanja.
Svi ostali sluajevi ukoliko nije dolo do nasilnog
i ne retko tetnog razreenja u stanju prenosa za
staju, kako se to obino kae, i tako sebe i lekara
stavljaju na munu probu strpljenja. Ovo se ne moe
zaobii, jer iznenadni pad u stanje naputenosti, bez
roditelja moe, verovatno zbog sa tim skopane iz
nenadne aktivnosti nesvesnog, da ima opasne posledice, npr. kod psihotine optereenosti. Stoga vraa
nje projekcija moe i treba da se odvija stupnjevito.
Integracija sadraja otcepljenih od roditeljskih imaga
ima aktivirajui uticaj na nesvesno, poto su ovi ima
gines nabijeni onom energijom, koju su posedovali
jo u detinjstvu i koja je, u odraslom dobu, delovala
esto sudbonosno. Pomou integrisanja nesvesno do
dija znatan energetski priliv, koji se uskoro primeuje na taj nain to je svest jako determinisana po
mou nesvesnih sadraja. \ Izolacija u samo-Ja biu
ima paradoksne posledie, tako da se u snovima i
fantazijama javljaju nelini, kolektivni sadraji, koji
su istovremeno graa iz koje se izgrauju izvesne
shizofrene psihoze. Iz ovog razloga situacija nije
bezopasna, poto izdvajanje Ja iz projektivnih veza,
J

348

meu kojima prenos na lekara igra glavnu ulogu, ima

za posledicu da se Ja, koje je ranije bilo razloeno u
veze sa linom sredinom, nalazi u opasnosti da se raspline u sadraje kolektivno nesvesnog, poto su u
njemu nestali i roditelji i njihova imaga, nakon to
su umrli u ovom svetu, i sad odande podstiu iste
projektivne tendencije kao i pre.
Ovde nastupa lekoviti kompenzatorni efekat,
kome se uvek iznova divimo kao udu. Nasuprot
opasnim rastonim tendencijama podie se iz istog
kolektivno nesvesnog protivdejstvo u obliku Jprocesa
centriranja, koji se jasno izraava simbolima. Ovaj
proces ne formira nita manje do novi centar lino
sti, koji je kroz simbole oznaen kao nadreeni i jai
od Ja, a koji se kasnije i empirijski ispostavlja kao
nadreen.) Stoga se- ovaj ne moe supsumovati, ve se,
prilikom vrednovanja, mora nadrediti ovom drugom.
Takoe mu se vie ne moe dati naziv Ja, zbog ega
sam ga nazvao Sopstvenost (Selbst). Saznanje i do
ivljavanje ove Sopstvenosti je najvaniji i najple
menitiji cilj indijske Joge, zbog ega je dobro kada se
za psihologiju Sopstvenosti obratimo dragocenostima
indijskog znanja. Saznanje Sopstvenosti nema, kako
kod nas tako ni u Indiji, niega zajednikog sa intelektualizmom, ve je to vitalno i iz osnove preobraajno zbivanje. Proces koji dovodi do ovog saznanja
nazvao sam proT "*iiriduacije Ako preporuujem
prouavanje klasinog Joga uenja, onda to nije zbog
toga to pripadam onim ljudima koji ekstatino pa
daju u trans kada zau ju diana, buda ili mukti ili
kakvu drugu maginu re, ve zbog toga to se psi
holoki vrlo mnogo moe nauiti iz joga filozofije, to
se moe i praktiki koristiti. A osim toga je materijal
u istonjakim knjigama, odnosno njihovim prevodima, sadran u jasno razumljivim formulacijama. To
se ne deava ni zbog toga to mi na Zapadu eventu
alno ne bi imali neto ekvivalentno: preporuujem
Jogu samo zato to je nae zapadno, jogi srodno ue
nje tako rei nepristupano, tj. pristupano samo za
specijaliste. Ono je prikriveno tajanstvenou, a glu
post koja je noena njegovom maticom iznakazuje ga
r

349>

do neraspoznavanja: naime, u alhemiji se krije za

padnjaka joga-meditacija, koja je briljivo skrivana
iz straha od jeresi i njenih neprijatnih posledica. A l hemija, meutim, u odnosu na indijsku Jogu ima neprocenjivu prednost posebno za praktinog psihologa,
i injenica je da su u njoj ideje izraene skoro isklju
ivo u krajnje bogatoj simbolici, i to upravo u sim
bolici koju jo danas nalazimo kod naih pacijenata.
Pomo koju moe pruiti alhemija za razumevanje
simbola procesa individuacije, po mome miljenju je
od velikog znaaja.
7

Ono to ja nazivam Sopstvenost, alhemija ozna

ava sa incorruptibile, tj. supstancija koja se vie
ne moe rastoiti, kao jedna jedinica i jednostavnost
koja se vie ne moe redukovati na neto drugo, a
istovremeno univerzalno, kome je alhemiar XVI ve
ka ak dao ime filius macroscosmi.' Sa ovom formu
lacijom moderni nalazi se u principu potpuno slau.
Sve ove stvari morao sam da pomenem da bih
doao do pitanja dananjice. Naime, ako istrajno i
konsekventno pratimo put prirodnog razvitka, onda
emo dospeti do saznanja Sopstvenosti i jednostav
nog postojanja (sosein). Isto, ali kao etiki zahtev,
izraava takoe i tipino vajcarska, kao i tipino alhemijska deviza Paracelzusa, iju smo 400-godinjicU
smrti praznovali u jesen 1941. godine: Alterius non
sit, qui suns esse potest. (Nikom drugom ne pripada
onaj ko moe biti svoj). Ali put ovom cilju je muan.
i na njega ne stupaju svi. Est longissima via, kau-,
alhemiari. U svakom sluaju nalazimo se na poetku
razvitka, iji poeci zadiru u pozni antiki period aiji se ivot tokom celog srednjeg veka nalazio u sta
nju vanrednog postojanja, koje jedva da je vegeti
ralo u tami, zastupljeno usamljenim udacima, koji
su, ne ba nepravino, nazivani tenebriones. Ipak
ljudi kao Albert Magnus, Roder Bekon i Paracelzus
(Albertus Magnus, Roger Bacon, Paracelsus) su oevi
modernih prirodnih nauka, iji je duh znatno dopriUp. Psychologie und Alchemie, 82. i Psvchologie und
Religion, 84.
Henricus Khunrath, 96.
7

350

neo da se uzdrma autoritet totalitarne crkve. Iz duha

prirodnih nauka izrasla je i naa moderna psihologi
ja, koja ne znajui nastavlja delo koje su zapoeli alhemiari. Kao to su oni bili uvereni da donum
artis pripada samo mali broj electis, tako i mi isu
vie jasno saznajemo kako je mukotrpan rad na po
jedincu i kako samo mali broj moe prihvatiti sazna
nja i iskustva psiholokog rada. Pri svem tom opasno
se nastavlja razlaganje i slabljenje lekovitih institu
cija hrianske crkve, a gubitak sigurnog autoriteta
postepeno vodi u politiko socijalnu anarhiju kao i
do formiranja anarhinih pogleda na svet, to stvara
otpor u dui Evropljanina, naviknutog na patrijar
halni red. Zaeci individualnog sazrevanja svesti i
sazrevanja linosti, socijalno vieni, slabi su u tolikoj
meri da uopte nemaju znaaja naspram istorijskih
neminovnosti. Ako ne treba da se uzdrmaju osnove
evropskog drutvenog poretka, onda bi moralo da se
a tout prix i u prvoj liniji ponovo uspostavi autoritet.
Iz ovog razloga u Evropi se javila tenja da se
kolektiv crkve zameni kolektivom drave. I kao to
je nekad crkva bila apsolutna u svojoj tenji da uspo
stavi teokratiju, tako i sada drava polae apsolutno
pravo na iskljuivi totalizam. Mistika duha se ne zamenjuje mistikom prirode ili sa lumen naturae,
kako je to nazivao Paracelzus, ve potpunim ukljui
vanjem pojedinca u politiki kolektiv zvani drava.
Na taj nain se otvara izlaz iz dileme time to se
imago roditelja moe projektovati na dravu kao hranioca svih ljudi i kao autoritet koji odreuje sva
miljenja i htenja. Nauka se stavlja u slubu socijal
nog kolektiva i vrednuje na osnovu njene materijalne
koristi za njegove svrhe. Na mesto prirodnog duev
nog razvitka ne dolazi duhovna orijentacija koja, pre
moujui vremenska prostranstva, odrava u ivotu
kulturne vrednosti, ve politika, koja slui tenji za
vlau izvesnih grupa i masi obeava izvesne eko
nomske prednosti. Na ovaj nain u Evropljanima du
boko ukorenjena enja za patrijarhalnim i hijerar
hijskim poretkom nalazi pogodan konkretni izraz,
koji isuvie dobro odgovara masovnom instinktu, ali
351

se fiksira na nivou koji je u svakom pogledu tetan

za kulturu.
Ovde se duhovi zaelo moraju razii. Ukoliko se
psihoterapija poziva na naune osnove a time i na
principijelno slobodno istraivanje, ona onda oglaava
svoju nameru da ljude odgaja ka samostalnosti nji
hovog bia i moralne slobode u skladu sa saznanjima
steenim kroz nauno istraivanje, lieno predrasuda.
Bez obzira kojim uslovima namerava da se prilagodi
individua, ovo uvek treba da se deava svesno i slo
bodno. Ukoliko, meutim, politiki ciljevi, tj. drava,
treba da potvrde svoje prvenstvo, onda psihoterapija
neminovno postaje instrument odreenog politikog
sistema, za ije ciljeve se onda odgaja ovek, pri emu
se istovremeno mora odvojiti od njegovog sopstvenog
i najvieg opredeljenja. Protiv ovakvog zakljuka si
gurno e se staviti zamerka da konano opredeljenje
oveka ne lei u njegovoj individualnoj egzistenciji,
ve u stremljenjima ljudskog drutva, poto bez ovih
individua uopte ne bi mogla ni da postoji. Ova za
merka je vrlo teka i ne moe se tako jednostavno od
baciti. Neosporno je istina da individua postoji samo
zahvaljujui drutvu i da je uvek tako i postojala. Sto
ga kod primitivnih plemena sreemo prilikom posve
ivanja mukaraca da se pojedinac pomou mistine
smrti odvaja od porodice i svog prethodnog identiteta
uopte i ponovo raa kao lan plemena. Ili nalazimo
rane civilizacije, kao egipatsku i vavilonsku, gde se
sva individualnost zavrava u linosti kralja i gde je
pojedini ovek anoniman. Ili viamo itave porodice
gde ve generacijama individualnost imena kompen
zuje nitavnost nosioca ovog imena, ili sreemo ja
panske umetnike koji usvajaju ime majstora uz
skromno navoenje redosleda, ali odbacuju sopstveno
ime. U suprotnosti sa ovim arhainim pojavama, koje
sve poivaju na prvobitnim projekcijama psihikih
sadraja, bilo je to neugasivo i veliko delo hrianstva, to je svakom dodelilo dostojanstvo posedovanja besmrtne due, dok je ranije pravo na ovaj pre
rogativ imala jedino linost kralja. Daleko bi nas
odvelo ispitivati na ovom mestu u kojoj meri hrian-

352

ska novina predstavlja napredak ljudske svesti i kul

ture uopte, time to je uklonila projekciju vrednosti
pojedine due sa linosti kralja ili kakvih drugih iza
branika. Unutranje opredeljenje koje lei u prirodi
ovekovog bia pokazalo se u odnosu na opredelje
nje za svesnost, za moralnu slobodu i kulturu ovde
jaim od tupe prinude projekcija, koje su indi
viduu stalno drale zatoenu u tami nesvesnosti i
time je potiskivale do nitavnosti. Time je oveku sva
kako natovaren krst, naime muke svesnosti, moralni
konflikt i neizvesnost sopstvenog miljenja. Ovaj za
datak je tako neuveno teak da ako bi se ikad i nalo
reenje, onda bi se to moglo postii samo u vekovnim
stupnjevima, iskupljeno beskrajnim patnjama i ne
voljama u borbi sa svim silama, koje hoe da nago
vore na, na izgled, lake puteve nesvesnosti. Na putu
ka nesvesnosti veruje se da bi zadatak mirno mogao
biti preputen drugom ili, na kraju, pak anonimnoj
dravi. Ali ko su ovi drugi, ti oigledno nadljudi,
koji su pozvani da mogu ono to je svako ubeen da
ne moe? To su ljudi koji su isti takvi, misle i oseaju
kao mi, samo su majstori vetine da to prepuste dru
gima. ta je na kraju krajeva drava? Ona je gomi
lanje nuliteta iz kojih je sastavljena. Da se moe personifikovati, onda bi iz nje proizila individua ili,
mnogo pre, monstrum, koji bi u duhovnom i etikom
pogledu stajao daleko ispod veine prosenih od kojih
se drava sastoji, jer bi on predstavljao najpotenciraniju psihologiju mase. Zbog toga ni u svojim najbo
ljim vremenima hrianstvo nije izraavalo poverenje
prema dravi, ve je oveku postavljalo nadsvetski
cilj da bi ga oslobodilo od prinudne sile svih njegovih
projekcija na ovaj od mranjakog duha osvojeni
svet. Ono mu je dalo besmrtnu duu da bi imao jednu
taku odakle bi mogao da podigne svet iz stoera, i
da na taj nain svoj cilj ne vidi u ovladavanju ovim
svetom, ve u ulasku u boje carstvo, koje mu lei u
srcu.
Stoga ovek ne moe postojati bez zajednice, kao
to ne moe biti bez kiseonika, vode, belanevina, ma
sti itd. Kao i ovi, tako je i zajednica jedan od neop23 Jung, Odabrana dela, II

353

hodnih preduslova egzistencije. Bilo bi smeno tvrditi

da ovek ivi za to da bi mogao da die vazduh. Isto
tako je smeno rei da individua postoji za zajednicu.
Zajednica je samo pojam za simbiozu jedne ljudske
grupe. Pojam nije nosilac ivota.^Prirodni i jedini nor
silac ivota je individua i to je tako u celoj prirodi.f
Zajednica ili drava je gomilanje nosilaca ivota
a istovremeno, kao organizacija istih, jedan od vanih
ivotnih preduslova. Zbog toga nije sasvim tano da
individua moe egzistirati samo kao deo zajednice.
U svakom sluaju ovek moe mnogo due da ivi b e z ^
drave nego bez vazduha.
Kada prevagne politiki cilj, onda je bez sumnje
neto sporedno podignuto na nivo glavnog. Tada je
pojedinac prevaren u svojoj pravoj unutarnjoj opredeljenosti i zbrisano je dve hiljade godina hrianske
kulture; jer na mesto proirenja svesti, pomou vra
anja projekcija, dolazi do suavanja iste; naime zato
to se zajednica, inae samo uslov ovekove egzisten
cije, istura kao cilj. Zajednica je, meutim, najvei
zavodnik ka nesvesnom, poto masa nepogreivo guta
pojedinca koji u sebi nema temelja a u svim sluaje
vima ga redukuje na slabani deli. Totalitarni zahtev
drave ne bi mogao trpeti ni za trenutak da psihote
rapija sebi uzme pravo da pomae oveku u ispunje
nju njegove prirodne opredeljenosti. Naprotiv, dra
va bi morala da nastoji da psihoterapija ne bude nita
drugo do pomoni instrument za stvaranje dravi
korisne pomone snage. Na ovaj nain psihoterapija
Pestaloci (Pestalozzi) 132, S. 187, kae: Institucije,
norme i obrazovna sredstva, koji se stvaraju zbog mase i
narodne gomile i njegovih potreba kao takvih, bilo u kom
obliku i obliju da se javljaju... oni uopte nisu stvar ljud
skog oformljenja. U hiljadu sluajeva oni ne vrede nita i
deluju upravo suprotno. Na ljudski rod se formira samo od
lica licu, samo od srca srcu. On se formira dakle, samo u
uskim, malim krugovima, koji se postepeno ire u milosti i
ljubavi, u slobodi i vernosti. Izobroaianje ka ovenosti, iz
graivanje oveka i sva za to potrebna sredstva su u svom
korenu i u svojoj biti veno stvar individue i onih institucija
koje se usko i blisko priljubljuju individui, za njeno srce i
njen duh. Oni za sva vremena nisu stvar ljudske gomile. Oni
za sva vremena nisu stvar civilizacije.

354

bi postala korisni tehnicizam, iji bi jedini cilj mogao

biti podizanje socijalnog uinka. Dua bi izgubila
sopstveni ivot i postala bi funkcija koja bi se kori
stila prema dravnom nahoenju. Psiholoka nauka
bila bi svedena na istraivanje mogunosti racionali
zacije psihikog aparata. Sto se, konano, tie tera
pijskih namera izleenja, kriterijum izleenja bio bi
uspeno totalno ukljuivanje u dravni sklop. Uko
liko se, meutim, taj cilj najbolje moe postii pomo
u potpunog obezduenja individue, tj. pomou nje
nog to opsenijeg svoenja na nesvesno, jednim uda
rom postale bi neupotrebljive sve metode prevoenja
u svesno, i preporuilo bi se da se iz starinarnice pro
losti ponovo vrate sve one metode koje su sluile da
se ovek zatiti od prevoenja u svest nesvesnih sa
draja."
To je, u velikim potezima, alternativa pred koju
se trenutno postavlja psihoterapija. Zavisie od bu
dueg razvitka da li Evropu, koja uludo veruje da
je umakla srednjem veku, treba po drugi put potopiti
u mrak vievekovne inkvizicije. Do ovog bi svakako
dolo ako bi se nasilno sprOveo i stalno primenjivao
totalitarni zahtev drave. Niko ko ima uvida nee
osporiti da organizacija naeg drutva, nazvana dr
ava, ne samo da osea ivahnu potrebu, ve i da je
prilike teraju da sebi pribavlja vei autoritet. Ako
se ovo deava sa slobodnim odobravanjem na osnovu
Kolektivna egzistencija ovekovog roda moe se samo
civilizovati, ona se ne moe kultivisati.
Ili misli da ovo nije tano, a zar ne vidi svakoga dana,
sve to je vea ljudska gomila, sastavljena kao krdo, i to
je slobodnije polje rada i to je vea sila neke vlasti, koja
predstavlja zakonski koncentrisanu silu ove mase, da se tim
lake gasi i boanski dah nenosti ovekove ljubavi u indi
viduama ove ljudske gomile i ovih ljudi koji poseduju vlast,
a u istom stepenu i isto tako lako se u njima gube dublji te
melji sklonosti ka istini u ljudskoj prirodi?
10

Kolektivno sjedinjeni ovek, ako nije nita drugo do

to, tone u svim odnosima u dubine civilizovane propasti i,
utonuo u ovu propast, na celoj zemlji ne trai nita drugo
pd onoga to divljak taknrto trai n jumi. (Pestalozzi, 1. c. p.

23

355

svesnog uvida graana, onda je postignuto ono to

se poeleti moe. Ali ako se ovo deava iz komotnosti, da bi se izbeglo donoenje neprijatnih odluka, ili
nesvesno, onda pojedinac upada u sigurnu opasnost
da se ugasi i njegova odgovornost. Tada se drava ni
u emu nee razlikovati od zatvora ili termitnjaka.
Iako postajanje svesnim vlastite individualnosti
odgovara prirodi unutranjeg opredeljenja, ipak ovo
nije celokupni cilj. Naime, nemogue je da se cilj
odgajanja oveka sastoji u stvaranju jednog anarhikog konglomerata pojedinanih egzistencija. To bi
isuvie odgovaralo nepriznanom idealu ekstremnog
individualizma, koji nije nita drugo do bolesna reak
cija na isto tako nedovoljni kolektivizam. Nasuprot
tome prirodni proces individuacije donosi svest ljud
ske zajednice, jer privodi u svest upravo ono to
spaja ljude i ono to je u svim ljudima zajedniki ne
svesno. Individuacija je sjedinjavanje sa samim so
bom a istovremeno i sa oveanstvom, to je ovek
isto. Ako je ovo postignuto, onda postoji jemstvo za
to da gomilanje pojedinaca u dravi, takoe i u dr
avi sa velikim autoritetom, vie nee dovesti do stva
ranja anonimne mase, ve do svesne zajednice. Neizbena pretpostavka za ovo je svesni i slobodni izbor
i individualno odluivanje. Bez ove slobode i samo
stalnosti pojedinca nema prave zajednice i to mo
ramo rei bez takve zajednice ne moe trajno da
opstane samostalna i u sebi ukotvljena individua."
Sem toga samostalna linost je najbolji sluga za opte
dobro. Drugo je pitanje, meutim, da li dananji o
vek ve poseduje dovoljno zrelosti za ovakav izbor.
Ali isto tako sumnjiva su i reenja koja se nameu
oveku si om, u elji da se preduhitri prirodni raz
vitak. Prirodne stvari trajno ne trpe nasilje. Sa po1

Pre vie od jednog stolea, po prilici u vreme slino

dananjem, rekao je Pestalozzi (1. c., S. 186): Ljudski rod
ne moe ostati drutveno ujedinjen bez snage poretka. Snaga
kulture sjedinjuje ljude kao individue u samostalnosti i slo
bodi u pravu i umetnosti. Snaga nekulturne civilizacije sje
dinjuje ljude kao masu pomou sile bez obzira na samo
stalnost, slobodu, pravo i umetnost.
11

356

tisnim i prodornim svojstvom vode one e podlokati

i pre ili kasnije dovesti do pada svaki sistem, koji o
njima ne vodi rauna. Ali autoritet, koji sa mudrom
dravnikom vetinom, u to spada i duh, ostavlja
dovoljno neophodnog prostora, ne mora da se plai
brzog pada. Za evropskog oveka moe biti sramno
svedoanstvo duhovne nezrelosti ako u veoj meri
treba i eli autoritet. Ipak smo suoeni sa injenicom
da su bezbrojni milioni u Evropi umakli crkvenom
autoritetu kao i patris potestas kraljeva i careva uz
grenu pomo kako netradicionalnih tako i infantil
nih prosvetitelja, da bi besmisleno i bez kormila po
stali rtve bilo kakve sile koja sebi prisvaja autoritet.
USa nezrelou oveka treba da raunamo kao sa injenicomj
Mi u Svajcarskoj ne ivimo na nekakvom planetoidu koji lebdi u praznom prostoru, ve na istoj onoj
zemlji iz koje se sastoji Evropa. Mi se nalazimo usred
ovih problema, i ako smo nesvesni, propaemo isto
onako kao svaka druga nacija. Najopasnije bi bilo ako
bismo uobraavali da se nalazimo na viem stupnju
svesti nego naa dalja okolina. O tome nema ni go
vora. Nepristojno ne smatrajui vanim ili bolje bez
da ovu aicu psihologa i psihoterapeuta, to pred
stavlja ovaj na skup, na neumesan nain oznaim
kao vaan, ili bolje, uticajan, eleo bih da naglasim da
je, upravo u svojstvu psihologa, na zadatak i dunost
da shvatimo psihiko stanje naeg doba i da jasno
sagledamo koja nam pitanja i zahteve donosi sada
njost. Ako je na glas isuvie slab, tako da ga gui
buka politike vreve, onda se moemo teiti kineskom
poslovicom: Ako je prosveeni u sebi sam i istinu
misli, ue ga na hiljade kilometara udaljenosti.
Sve to poinje, uvek poinje u malome. Zbog
toga ne sme nam biti teko da sprovodimo dodue
tegoban, ali savestan rad na neznatnom pojedincu,
ak i kada izgleda da se cilj kome stremimo nalazi u
nedostinim daljinama. Ali jedan cilj je dostian
pred nama, a to je razvitak i sazrevanje individualne
linosti. Ako smo ubeeni da je individua nosilac i357

vota, onda smo sluili ivotnom smislu ako nam uspe

da bar jedno drvo donosi ploda i onda kada hiljade
drugih ostaje jalovo. Jer onaj ko ima nameru da sve
to raste dovede i do krajnjeg napretka, taj e ubrzo
doiveti da ga preraste korov, koji uvek najbolje uspeva. Stoga smatram najvanijim zadatkom psihote
rapije danas da nepokolebljivo slui cilju razvitka
pojedinca. Time naa nastojanja prate stremljenja
prirode da u svakom pojedincu razvije najvee mo
gue obilje ivota, poto ivot samo u pojedincu moe
ispuniti svoj smisao a ne u ptici, zatvorenoj u zlatnom
kavezu.

VIII
OSNOVNA PITANJA PSIHOTERAPIJE
Nije tako davno da se u medicinskim publikaci
jama, pod naslovom Terapija, posle niza opisa te
rapijskih postupaka i recepata, mogla proitati i re
psihoterapija. Sta se pod tim podrazumevalo, osta
lo je obavijeno znaajnom tamom. Hipnoza, sugestija,
persuazija, katarktina metoda, psihoanaliza, A d lerovo odgajanje linosti, autogeni trening, itd.? Ovo
nabrajanje jasno predoava neodreenu raznolikost
miljenja, shvatanja, teorema i metoda, koje sve za
jedno idu pod nazivom psihoterapija.
Kada se otkrije nov, nenastanjeni kontinent,
onda tamo nema zemljopisnih karti, nema imena, puteva, i svaki novi pionir, koji stupi na njegovo tle,
pria neto drugo o njemu. Izgleda da se desilo neto
slino kada su se lekari prvi put sreli sa nepoznatom
zemljom psihom. Jedan od prvih, kome imamo da
zahvalimo za bar donekle jasne izvetaje, je Paracelzus. Njegovo vanredno znanje, iz koga katkada
zjape nasluene dubine, izraeno je, meutim, jezi
kom optereenim duhom X V I veka. On se ne sastoji
samo od demonolikih i alhemijskih predstava ve i
od Paracelzusovih neologizama, iji bujni rasko
kompenzuje potajno oseanje nie vrednosti i odgo
varajue tenje za uvaavanjem njihovog, esto ne bez
razloga pogreno shvaenog stvaraoca. Prirodno vek
[] Objavljeno u Dialectica, NeuchateL 1951, Bd. V, H.
1. S. 824.

359

nauke, koji je zapravo poeo sa XVII vekom, zajedno

sa nevrednom zbrkom prosuo je i bisere Paracelzusove medicine. Tek dva stolea kasnije naila je nova
empirija, naime Mesmerovo (Mesmer) uenje o i
votnom magnetizmu, proisteklo s jedne strane iz
praktinog iskustva, koje bismo danas pripisali su
gestivnom fenomenuj a s druge iz starog, alhemijskog
uenja. Ovom linijom kretali su se lekari romantike,
ije interesovanje se, shodno tome, okrenulo somnambulizmu. Time su postavljene osnove za kliniko ot
krivanje histerije. Ali bilo je potrebno skoro jo jedno
stolee, dok su Sarko i njegova kola doneli bar do
nekle vrste pojmove u ovo podruje. Dublje i tanije poznavanje histerinih fenomena zahvaljujemo
Zaneu (Pierre Janet) a sistematsko istraivanje i opi
sivanje sugestivnih fenomena dvojici francuskih le
kara, Libolu i Bernemu (Liebault, Bernheim), kojima
se u Svajcarskoj prikljuio Forel (August Forel). Za
upoznavanje kauzalnosti psihogenih simptoma Brojer-Frojdovo otkrie afektivnih izvora znailo je od
luujui prodor u podruje psihologije. injenica da
u osnovi histerije lee iz svesti izgubljene slike seanja i njihov oseajni ton, neposredno je dovela do
postulata nesvesnog sloja psihikih zbivanja. Ovo poslednje se nije pokazalo kao somatsko, kao to je bila
sklona da prihvati tadanja akademska psihologija,
ve kao psihiko, poto se ponaalo upravo kao psi
hika funkcija samo sluajno oduzeta svesti, to jest
asocijacijama sa sopstvenim Ja. Kao sto je Zane, ot
prilike istovremeno i nezavisno od Frojda dokazao,
ovo vai za histerine simptome uopte. Ali dok je
Zane sumnjao da je izvesna specifina slabost osnova
ovog oduzimanja iz svesti, Frojd je ukazao na to da
je slikama seanja etioloki zajedniki neprijatni afektivni ton. Stoga nije bilo teko njihov gubitak iz
svesti objasniti potiskivanjem. On je zato etioloke
sadraje shvatio kao ink'ompatibilne sa tendencijama
svesti. Ova hipoteza se oslanjala na injenicu da po
tisnuta seanja u razliitom pogledu izazivaju jednu
moralnu cenzuru i to zbog njihove traumatske ili mo
ralno sablanjive prirode.
360

Frojd je sa velikim heuristikim uspehom teo

riju potiskivanja preneo na celokupno podruje psihogenih neuroza; pa ak prodreo jo dalje, naime sve
do objanjenja fenomena kulture. Tako je dospeo u
podruje opte psihologije, koja je tada bila poverena
filozofskom fakultetu. Osim verbalnih pojmova i ne
koliko metodskih gledita, praktina psihologija le
kara u svakom sluaju mogla je malo ta da pozajmi
od opte psihologije, i tako je medicinska psihologija,
koja se odmah u poetku susrela sa nesvesnom psi
hom, zapravo zakoraila u prazninu. Pojam nesves
nog je, uz retke izuzetke, sa odvratnou odbacivan od
strane akademske psihologije i tako su samo feno
meni svesti ostali predmet psiholokog istraivanja.
Stoga je sudar medicinske sa vaeom optom psiho
logijom bio znatan. Na drugoj strani Frojdovo otkrie
formiralo je, nasuprot isto somatskoj orijentaciji
lekara, isto tako izazivaki kamen spoticanja. Ovo je
ostalo ovako i sledeih pedeset godina. Da bi se ovoj
slici dodale nove crte, bio je potreban pravac tako
zvane psihosomatske medicine, prenesen iz Amerike.
Ali opta psihologija jo uvek nije elela da iz inje
nice nesvesnog izvue neophodne konsekvence.
Prodor u nepoznatu, novu zemlju u sebi uvek
krije izvesne opasnosti: pionir je pri svom poduhvatu
upuen na onaj alat i opremu, koje tako rei sluajno
ima sa sobom. To je u naem sluaju njegovo obra
zovanje u somatskoj medicini, njegovo opte obrazo
vanje i pogled na svet, to sve uglavnom poiva na
njegovim subjektivnim, delom od temperamenta za
visnim, a delom socijalnim pretpostavkama. Njegove
medicinske pretpostavke osposobljavaju ga da isprav
no procenjuje socijalni i bioloki aspekt iskustvenog
materijala a njegovo opte obrazovanje omoguuje
mu da priblino obuhvati karakter potiskujueg fak
tora; njegov pogled na svet, konano, pomae mu
uoptavanje a time i ukljuivanje njegovih posebnih
saznanja u veliku celinu. Ali ako se istraivanje kree
u nekom do sada neotkrivenom i stoga nepoznatom
podruju, pionir uvek mora biti svestan toga da neko
drugi, ko na drugom mestu stupi na novi kontinent
361

sa drugaijom opremom moe skicirati sasvim druga

iju sliku.
Frojdu se desilo da je njegov uenik Alfred A d ler razvio shvatanje koje neurozi dodeljuje sasvim
drugaiji lik. To vie nije seksualni nagon, odnosno
princip zadovoljstva koji dominira slikom, ve nagon.
za moi (nagon za uvaavanjem sopstvene linosti,
muki protest, elja da se bude gore). Kao to
sam pokazao na jednom konkretnom sluaju, obe
teorije se uspeno mogu primeniti na jednom te istom
sluaju, a osim toga psiholoki je opte poznato da
su oba nagona u ravnotei a isto tako da je esto
jedan drugome podreen. Adler je ostao isto tako
jednostran kao i Frojd, a obojici je zajedniko jedno,
da ne samo neuroze ve i oveka objanjavaju iz
Senke, to jest iz moralne manje vrednosti.
Ovakvo stanje stvari odgovara postojanju linog
merila, subjektivnog predubeenja, koje nikada nije
bilo podvrgnuto kritici. Krutost, sa kojom obojica za
stupaju svoja gledita, znai, kao i uvek, kompenza
ciju za potajnu nesigurnost i unutranje sumnje. i
njenice koje opisuju ova dva istraivaa, odravaju
se cum grano salis. Njihovo tumaenje, meutim,
moe se privesti u delo kako na jedan tako i na drugi
nain, to jest oba su netana, odnosno meusobno se
dopunjuju. Iz toga se moe izvui pouka da je dobro
u da tom sluaju uzeti u obzir oba shvatanja.
Osnova ovoj prvoj dilemi medicinske psihologi
je lei po svoj prilici u tome to lekari nisu nailazili
na ve obraeno polje, budui da im opta psihologija
nije imala nita da ponudi na polju injenica. Stoga
su bili upueni na sopstvenu, subjektivno prejudici
ranu opremu. Iz toga je za mene proistekla nepo
sredna neophodnost da se jednom ispita sa kojim se
stavovima objekta (pa ma ko ovo bio) ovek uopte
susree. Shodno tome postavio sam niz tipova, koji
skupa poivaju na svagdanjoj dominaciji jedne ili
druge orijentacione funkcije svesti, i time sam prob
no skicirao shemu u koju se mogu ukljuiti razliiti
2

* Vber die Psychologie des Vnbevmssten, 87, 6. Izd., 1948,

S. 38, Ges. Werke, Bd. 7, Par. 1655.

362

empirijski stavovi. Iz toga proistie nita manje do

osam teorijski moguih gledita. Ako uz to urauna
mo sve ostale manje ili vie individualne pretpostav
ke, onda iz toga proizilazi bezbroj mogunosti shva
tanja, koja sva imaju bar svoju subjektivnu opravda
nost. Ali time kritika psiholokih pretpostavki u od
nosu na svaku teoriju postaje imperativna neophod
nost. Na alost, ovo jo nije svuda shvaeno, inae
izvesna gledita ne bi mogla biti zastupana sa toliko
upornosti i zaslepljenosti. Ali da je to tako moe se
shvatiti samo ako se uzme u obzir ta znai subjek
tivni prejudicijum: on je po pravilu vie ili manje
briljivo izgraeni produkt celokupnog ivotnog is
kustva individue. On nastaje iz sukoba individualne
psihe sa uslovima sredine i stoga po pravilu stvara jed
nu subjektivnu varijantu opteg iskustva; a da bi sud
postao neto optiji, potrebna je ve briljiva samokri
tika i, opsean uporedni rad. Ali to se ovek pri ovom
neophodnom nastojanju vie oslanja na principe sve
sti, tim vie i raste opasnost da se iskustvo tumai u
njihovom smislu, a time se injenice nasilno teoreti
ziraju. Nae psiholoko iskustvo je jo isuvie mlado
i isuvie malo proireno da bi omoguilo opte teorije.
Istraivanju je pre svega potrebno jo mnotvo inje
nica koje osvetljavaju sutinu due, pre nego to bi
i pomislili na to da postavljamo opte vaea naela.
Pre svega moramo se drati pravila da svako psiho
loko naelo moe polagati pravo na znaenje tek
onda kada je prihvaen kao vaei i njegov smisao
koji proistie iz njegovog preokretanja.
Lini prejudicijumi kao i oni proizili iz pogleda
na svet stoje dodue ozbiljno na putu psiholokog
donoenja suda. Ali oni mogu biti eliminisani sa ne
to dobre volje i uvida. Ve je Frojd prihvatio moj
predlog da bi trebalo da se svaki lekar, koji se u tera
pijske svrhe bavi nesvesnim svojih pacijenata, pret
hodno podvrgne tzv. samoanalizi. Svi uviavni psi
hoterapeuti, koji priznaju neophodnost privoenja u
svest nesvesnih etiolokih injeninih stanja, slagali
su se sa ovim gleditem. Bez daljnjeg je shvatljivo i
stotinama puta iskustvom potvreno da lekar ono to
363

ne vidi kod sebe, kod pacijenta ili uopte ne opaa

ili, ako je to sluaj, onda u preteranoj meri, i da po
tencira ono emu je sam nekontrolisano sklon te pro
klinje kod drugog ono to kod sebe osuuje. Kao to
se s pravom zahteva od hirurga da njegove ruke ne
budu infektivne, tako se mora sa posebnim akcentom
zahtevati da psihoterapeut na sebi sprovede dovoljno
samokritike, odnosno da u svako doba bude na to
spreman, to e mu se onda nametnuti kao neophod
nost, kada kod pacijenta naie na nesavladljive ot
pore, koji su moda i opravdani. Pacijent je, naime,
tu da bi bio leen a ne da bi se verifikovala neka te
orija. Naime, u irokom polju praktine psihologije
nema teorije koja, u datom sluaju, ne bi mogla biti
skroz pogrena. Naroito treba odbaciti nazore da su
otpori pacijenta uvek neopravdani. Otpor, naime,
moe dokazati da terapijska procedura poiva na netanim pretpostavkama.
Temu samoanalize istiem iscrpno zbog toga to
se od nedavno primeuje tendencija da se lekarski
autoritet prihvati kao postojei eo ipso i da se opet
inaugurie psihoterapija ex cathedra; namera, koja
se ni po emu ne razlikuje od neto zastarelijeg su
gestivnog postupka, ija je nedovoljnost odavno po
znata. (Ovo ne treba shvatiti da je time reeno da
uopte ne postoje indikacije za sugestivnu terapiju).
Uviavni psihoterapeuti su ve dugo svesni da
svako komplikovano leen je predstavlja individualni,
dijalektiki proces, u kome lekar kao linost uestvu
je koliko i pacijent. Prilikom takve rasprave znaajno
je pitanje da li lekar ima isto onoliko uvida u svoja
sopstvena psihika zbivanja koliko oekuje od paci
jenta i to, naravno, vrlo znaajno naroito u odnosu
na tzv. raport, tj. odnos poverenja, od kojeg u kraj
njoj liniji zavisi terapijski uspeh, poto u datom slu
aju pacijent moe stei svoju unutranju sigurnost
samo iz sigurnosti njegove veze sa ljudskom lino
u lekara. Sa lekarskim autoritetom moe se tota
sprovesti kod lakovernih ljudi. Ali za kritiki pogled
ovaj je isuvie providan. Iz ovog razloga je i psiho
loki terapeut koji je bio prethodnik lekara, naime

364

svetenik, u velikoj meri izgubio svoj autoritet bar

kod obrazovane klijentele. Stoga teki sluajevi znae,
kako za pacijenta tako i za lekara, nita manje do
probu ljudskih vrednosti. Zbog toga lekar mora biti
koliko je mogue bolje pripremljen i to na taj nain
to e se i sam podvri analitikom postupku. Ova
analiza lekara sigurno da nije idealno i apsolutno si
gurno sredstvo da sprei iluzije i projekcije. Ali ona
moe mladom psihoterapeutu bar da demonstrira ne
ophodnost samokritike i da podri izvesnu spremnost
za to. Nijedna analiza ne bi bila u stanju da za uvek
ukloni sve nesvesnosti. Covek beskonano ui i ni
kada ne treba da zaboravi da svaki novi sluaj naba
cuje probleme i da time daje povoda do tada nekonstelisanim nesvesnim pretpostavkama. Bez isuvie
velikog preterivanja moglo bi se rei da se skoro po
lovina svake terapije, koja zadire u dubinu, sastoji
od samoprovere lekara, poto on moe dovesti u red
kod pacijenta samo ono to je u sebi samo postavio
ispravno. Nije greka ako se osea pogoenim od
strane pacijenta: on moe da leci samo u onoj meri
u kojoj je ranjen. Ovim se ne eli da kae nita drugo
do ono to kazuje grki mit o ranjenom lekaru.
3

Problemi o kojima je ovde re, tako rei se ne

postavljaju u podruju tzv. male psihoterapije. Tu
se ve moe izai na kraj sa sugestijom, dobrim savetom, objanjenjem. Nasuprot tome neuroze ili psihotina granina stanja kod komplikovanijih i inteli
gentnih ljudi esto zahtevaju ono to se naziva veli
ka psihoterapija, naime dijalektiku proceduru. Da
bi se ovo poslednje moglo sprovesti sa nekim izgle
dima na uspeh, moraju se, ako je ikako mogue, eliminisati ne samo subjektivne ve pretpostavke po
gleda na svet. Muhamedanac se ne moe tretirati sa
hrianskim pretpostavkama, niti pars jevrejskom ortodoksnou, niti hrianin antiko-mnogoboakom
filozofijom, a da se, po prilici, ne prokrijumari opa
sno strano telo. Sigurno da se ovakve stvari praktikuju stalno i ne uvek sa loim uspehom, ali one
s

K. Kerenyi, 94, S. 84.

365

predstavljaju eksperiment ija mi legitimnost izgleda

sumnjiva. Po mogustvu ne treba razarati vrednosti
koje se nisu pokazale direktno tetnim. Hrianski
pogled na svet zameniti materijalistikim smatram
pogrenim isto kao i nastojanja da se materijalistiko
ubeenje odbaci. To su zadaci za misionara, ali ne i za
lekara.
Nasuprot meni, mnogi psihoterapeuti smatraju
da problemi pogleda na svet uopte ne dolaze u pi
tanje u terapijskom procesu. Etioloki faktori su,
smatraju oni, svi bez razlike pitanja line psihologije.
Ali ako ove faktore stavimo neto preciznije pod lupu,
onda se stie sasvim drugaija slika. Uzmimo, na pri
mer, seksualni nagon koji u Frojdovoj teoriji igra
tako veliku ulogu. Ovaj nagon nije, kao svaki nagon
uopte, lina tekovina, ve objektivna i opta datost,
koja nema ni najmanje posla sa eljama, htenjima,
miljenjem i odluivanjem. To je sasvim bezlina sila,
sa kojom pokuavamo da se raspravimo sa svakako
subjektivnim procenama i sudovima pogleda na svet.
Od ovih poslednjih u linu sferu spadaju samo sub
jektivne premise (pa i ove samo delimino); one, ve
zane za pogled na svet, ovek je meutim najveim
delom primio zahvaljujui uticaju sredine a samo si
uni deo lino izgradio ili izabrao svesno. Kao to
nalazim da sam oformljen pomou spoljnih i objek
tivno socijalnih uticaja, tako sam i pomou unutra
njih, najpre nesvesnih datosti, koje sam naprosto
oznaio kao subjektivni faktor. Jedan, naime ekstra^vertno nastrojen, uglavnom se zasniva na socijalnim
vezama, drugi, introvertno nastrojen, uglavnom na
subjektivnom faktoru. Prvi najveim delom ne opaa
svoju subjektivnu odreenost, ak zazire od toga.
Drugi pokazuje malo interesovanje za socijalne veze,
rado ih previa i osea ih kao teret, ako ne i kao ne
to to izaziva strah. Svet veza i odnosa jednom iz
gleda kao neto bitno, normalno, vredno stremljenja,
drugom je u prvoj liniji stalo do unutranje doslednosti, slaganja sa samim sobom.
Pri analizi linosti kod ekstravertnog se ispostav
lja da on svoje ulanjivanje u svet veza i odnosa is-

366

kupljuje pomou nesvesnosti o njegovom subjektu,

odnosno pombu iluzije o sebi samom; nasuprot tome
kad introvertnog da on pri ostvarenju svoje linosti
u zajednici i ne slutei ini najgrublje greke i najapsurdnije nesmotrenosti. Ve ova oba opte poznata
tipina stava nezavisno od tipino psiholokih temperamenata koje je opisao Kremer (Kretschmer)
pokazuju kako se malo moe uiniti za oveka i nje
govu neurozu koristei jednu jedinu teoriju.
Po pravilu ove subjektivne premise su nepoznate
pacijentu, a na alost mnogostruko i lekaru, zbog
ega je ovaj isuvie esto u iskuenju da previdi staru
istinu: Quod licet Jovi non licet bovi, ili ono to jed
nome koristi drugom je tetno, i da time otvara vrata
koja treba da ostanu zakljuana i obrnuto. Kao to
je pacijent u najveoj meri rtva svojih subjektivnih
premisa, tako je i lekar, iako u manjoj meri, poto su
ove bar proistekle iz poreenja veeg broja sluajeva,
to je odstranilo isuvie individualne varijante. Me
utim, ovo vai samo u ogranienoj meri za lini,
prethodno doneseni sud njegovog stvaraoca. On e
se, dodue, uporednim radom donekle ublaiti, ali lekarskoj delatnosti ipak dati izvesnu prebojenost i po
staviti izvesne granice. U zavisnosti od toga jedan ili
drugi nagon, jedan ili drugi pojam postae granica
a time i prividni princip, koji onda znai kraj istra
ivanja. Unutar ovog okvira moe se sve tano posmatrati i shodno subjektivnoj pretpostavci logino
tumaiti, to je kod Frojda kao i Adlera bez sumnje
sluaj, a ipak ili upravo stoga, kao to smo videli,
proizala su krajnje razliita shvatanja koja primo
vista jedva da se mogu pomiriti. Osnova za ovo
lei, kao to se lako moe videti, u svagdanjoj sub
jektivnoj premisi, koja akumulira ono to odgovara, a
nepodesno eliminie.
U istoriji nauke ovakav razvitak nikako nije izu
zetak, ve pravilo. Stoga onaj ko zamera medicinskoj
psihologiji da ne moe da se sloi ak ni oko sopstve
nih teorija, taj potpuno zaboravlja da jo nijedna
nauka nije ostala u ivotu bez divergentnih teorijskih
gledita. Ovakva neslaganja stvaraju, kao i uvek, po367

lanu taku za nova pitanja. Tako je i ovde bio sluaj.

Dilema Frojd-Adler nala je svoje reenje u prizna
vanju razliitih principijelnih stavova, koji uvek stav
ljaju akcenat na odreeni aspekt celokupnog pro
blema.
Odavde proistiu mnoge mogunosti daljeg istra
ivanja. Pre svega interesantan je problem aprioristikog tipa odreenog stava i funkcija koje ovome
lee u osnovi. Na ovoj liniji kreu se Rorahov test,
psihologija getalta i dalji pokuaji postavljanja ti
pinih razlika. Jedna druga, kako mi izgleda isto tako
vana mogunost jeste istraivanje faktora pogleda
na^svet, koji, kao to smo videli, imaju odluujui
znaaj pri izboru i odluivanju. Oni ne dolaze u obzir
samo pri etiologiji neuroza, ve i prilikom ovrednjivanja analitikih rezultata. Ve je Frojd, sa snanim
naglaavanjem, ukazao na funkcije moralne cenzu
re kao na uzrok potiskivanja, pa se ak oseao pri
nuenim da religiju prikae kao jedan od onih neurotizirajuih faktora, koji podravaju infantilne
oblike elja. I premise pogleda na svet su ono to,
s obzirom na sublimaciju, ima odluujue sadejstvo; drugim recima, to su kategorije vrednosti za
snovane na pogledu na svet, koje treba pomou ogo
ljenih tendencija, dobijenih analizom nesvesnog, as
pospeujui, as koei, ukljuiti u ivotni plan paci
jenta. Ne samo u odnosu na etiologiju, ve i to
je mnogo vanije u odnosu na terapiju i neizbeno
ponovno izgraivanje linosti istraivanju takozvanih
faktora pogleda na svet pripada posebno veliki zna
aj, to je ve Frojd svakako u negativnom smeru
potvrdio svojim kasnijim radovima. Vaan deo
ove premise je ono to je Frojd nazvao nad-ja, na
ime zbir svih svesno predatih kolektivnih ubeenja
i vrednosti, koji, kao Mojsijev zakon ortodoksnom
Jevrejinu, predstavljaju sopstvenom Ja nadreeni,
konsolidovani psihiki sistem, iz koga proizilaze dej
stva koja predstavljaju izvore konflikata za Ja.
Pored toga Frojd je ve primetio da nesvesno po
prilici produkuje slike koje se ne smeju drugaije
nazvati do arhaine. One se naroito sreu u snovima
368

i fantazijama. On se ve trudio oko istorijskog tu

maenja ili amplifikacije ovakvih simbola, kao na
primer u tumaenju motiva dveju majki u jednom
snu Leonarda da Vinija.
Poznata je injenica da ono to predstavlja tzv.
nad-ja, odgovara representations collectives, pojmu
koji je postavio Levi-Bril (Levy-Bruhl) za psihologiju
primitivnih naroda. To su opte predstave i kategorije
vrednosti koje poivaju na mitolokim pramotivima,
a koje psihiki i socijalni ivot primitivnog oveka
tako regulie i uobliava kao za nas vaea opta
ubeenja, shvatanja i etike vrednosti, pomou ko
jih smo odgajani i pomou kojih se orijentiemo u
svetu i ivotu. Oni zadiru, kao to je opte poznato,
skoro automatski u svaki in naih izbora i odluka,
kao i u formiranje naih shvatanja. Stoga, ako malo
razmislimo, skoro uvek moemo objasniti zato neto
inimo i iz kojih optih pretpostavki potie na sud
i naa odluka. Neurotski pogreni zakljuci i pogre
ne odluke, koji deluju patogeno, sastoje se, po pra
vilu, od konflikta sa ovim premisama. Onaj ko unutar
ovih moe iveti bez trenja, taj je tako ukljuen u
nau zajednicu, kao primitivac koji plemenska pra
vila uzima kao apsolutni putokaz.
Postoji mogunost da neka individua zbog razline line dispozicije (bez obzira u emu se ovo
ogleda) vie ne sadri kanon kolektivnih ideja i da
zbog toga ne doe samo u konflikt sa zajednicom,
ve i izvan toga u sukob sa samim sobom, poto
nad-ja i u njoj samoj predstavlja psihiki sistem. U
ovom sluaju ona e postati neurotina, to jest dolo
je do disocijacije linosti, koja uz odgovarajuu psi
hopatsku podlogu moe ak dovesti sve do rascepa
iste, to jest do shizofrenije. Ovaj zamiljeni sluaj
predstavlja model line neuroze, kojoj je sasvim do
voljno personalistiko objanjenje, poto joj, kako
pokazuje iskustvo, za izleenje nije potrebno nita
drugo do razgradnja subjektivnih pogrenih zaklju
aka i pogrenih odluka. Pacijent moe da se, posle
4

Freud, 51.

24 Jung, Odabrana dela, II

369

uspene korekcije nepravilnih stavova, ponovo uklju

i u zajednicu. Njegova bolest uglavnom nije bila ni
ta drugo do produkt uroene ili steene slabosti.
Bilo bi pogreno u jednom ovakvom sluaju neto
menjati u optoj pretpostavci, representation collective. Time bi se pacijent jo dublje gurnuo u
konflikt sa zajednicom, poto bi se dala prednost
upravo njegovoj patogenoj slabosti.
Klinikim posmatranjem shizofrenih bolesnika
izdvojeni su nagovetaji dva razliita tipa, jednog
asteninog (stoga i francuski termin psvchasthenie!)
i jednog napetog i aktivno konfliktnog. Isto je sluaj
i kod neuroza. Prvi tip vodi do neuroze koja se moe
objasniti isto personalistiki a koja predstavlja ne
prilagoenost izniklu na linoj slabosti. Nasuprot
tome drugi tip predstavlja individuu koja teko da
moe biti neprilagoena i koja je pokazala svoje spo
sobnosti za to. Ona iz ubeenja ne moe ili nee da
se prilagodi, ili ne razume zato joj njena prilago
enost ne omoguuje normalan ivot, gde bi takav,
po svim merilima, trebalo da bude sasvim mogu.
Osnova za njenu neurozu izgleda da lei u plusu, su
ficitu, koji prelazi iznad proeka za koji ne postoje
mogunosti korienja. U ovakvim sluajevima treba
oekivati svesnu ili ee nesvesnu kritiku premise
pogleda na svet. Izgleda da je Frojd doao do istog
iskustva, inae jedva da bi se oseao pozvanim da se
usudi na pokuaj da, sa stanovita medicinskog psi
hologa, kritiki napadne religiju kao jezgro premisa
pogleda na svet. Ovaj poduhvat je bio, posmatrano u
svetlu lekarskog iskustva, u izvesnom smislu potpuno
dosledan, iako bi se o nainu njegovog sprovoenja
moglo imati mnogo razliitih miljenja; ipak sama
religija ne samo da nije neprijatelj bolesnika, ve ak
psihiki lekoviti sistem, kako nam to razjanjava hrianski nain govora a, uostalom, to evidentno pro
istie i iz Starog zaveta*
Upravo su neuroze dvaju gore pomenutih tipova
one koje lekara suoavaju sa ovakvim problemima.
6

370

Na primer Psalm 147, 3, Knjiga o Jovu 5, 18.

Ali nisu samo one, ve postoji ne mali broj tzv. pa

cijenata kod kojih se kliniki ne bi mogla ustanoviti
neuroza, koji konsultuju lekara zbog psihikih kon
flikata i drugih ivotnih tekoa i lekaru izlau pro
bleme, na koje odgovori vode upravo u diskusiju
principijelnih pitanja. Ovakvi ljudi esto tano znaju
to neurotiar retko ili nikada ne zna da se kod
njihovih konflikata radi o fundamentalnom proble
mu stava, i da ovaj zavisi od izvesnih principa ili
optih predstava, to jest od izvesnih religijskih, eti
kih ili filozofskih ubeenja. Zahvaljujui ovakvim
sluajevima psihoterapija, kao i psihijatrija, se pro
tee daleko preko okvira somatske medicine i zadire
u podruja kojima su se ranije bavili svetenici i
filozofi. Prema meri u kojoj to oni danas vie ne ine
ili im sluaoci odriu sposobnost da to ine, da se sa
gledati koliku prazninu psihoterapeut mora katkad da
ispuni, odnosno do koje mere su se s jedne strane
briga za spas dua a s druge filozofija udaljile od
ivotne stvarnosti. Duobriniku se prebacuje da se
unapred zna ta e rei, a-filozofu da ne kazuje nita,
ime bi se moglo neto poeti. udnovato da je obojici
nezavisno od retkih izuzetaka izrazito nesimpa
tina psihologija i to ona koja je ovde u pitanju.
Pozitivan znaaj religijskog faktora u premisama
gledanja na svet ne spreava da se zbog promene
vremena, socijalnih prilika i s time udruenog raz
vitka svesti izgube i tako postanu neupotrebljiva izvesna tumaenja i shvatanja. Mitologemi na kojima,
na kraju krajeva, poivaju religije su, bar za nae
pojmove, izraz unutranjih duevnih dogaaja i do
ivljaja i pomou kultske anamneze omoguuju
stalnu povezanost svesti sa nesvesnim, koje prvobit
no i uvek iznova ekforie praslike. Zahvaljujui ovim
obrascima i slikama nesvesno je dovoljno izraeno u
svesti, i njegovi instinktivni podsticaji se mogu bez
trenja prenositi u svest, tako da ova nikada ne gubi
svoje instinktivne korene. Ali ako neki od ovih obra
zaca zastari, tj. ako izgubi svoju shvatljivu povezanost
sa svesti o sadanjosti, tada su svesni inovi izbora i
odluivanja odseeni od svojih instinktivnih korena,
24'

371

i nastaje jedna, u prvom momentu parcijalna dezorijentiranost jer sudu nedostaje oseanje odreenosti i
sigurnosti a odluivanju emocionalni vis a tergo.
Representations collectives, koje primitivnog ove
ka spajaju sa precima ili sa stvaraocem pradoba gra
de, i kod kulturnog oveka most prema nesvesnom,
kojeg vernik smatra svetom boanskog bia. Ovi mos
tovi su bar delimino srueni i lekar se ne nalazi
u situaciji da za ovu nesreu ini odgovornim one koji
su pogoeni tim gubitkom. On zna da se radi o se
kularnim promenama celokupnog psihikog stanja,
kao to se toliko puta deavalo u istoriji. Pojedinac je
nemoan prema ovakvim promenama.
Lekar moe samo da posmatra i da pokua da
shvati koje terapijske i restitucione pokuaje preduzima priroda. Iskustvo je ve odavno pokazalo da iz
meu svesti i nesvesnog postoji kompenzatorni odnos,
i da nesvesno pokuava, dodavanjem svesti onoga to
joj nedostaje, da upotpuni psihu do celovitosti i tako
da predupredi opasne gubitke ravnotee. U naem
sluaju nesvesno stvara, kao to se moe oekivati,
kompenzatorne simbole, koji treba da zamene sru
ene mostove, to stvarno mogu, meutim, samo uz
pomo svesti. Naime, simboli koje stvara nesvesno,
da bi postali efektivni, moraju prvo biti shvaeni
od strane svesti, tj. asimilovani i integrisani. Neshva
eni san ostaje samo kao dogaaj, ali razumevanje
stvara od njega doivljaj.
Stoga, da bih nauio da razumem govor nesves
nog, smatrao sam mojim glavnim zadatkom istrai
vanje njegovih izraajnih oblika. Kako s jedne strane
premise pogleda na svet predstavljaju eminentno istorljski faktor, a s druge simboli koje produkuje ne
svesno proistiu iz arhainog naina funkcionisanja
psihe, to se kod ovakvih istraivanja jednim delom
mora savladati veliki istorijski materijal, a drugim
mora se skupiti i obraditi isto tako veliki empirijski
materijal.
Oevidna je praktina neophodnost produbljenog
shvatanja produkata nesvesnog. Ovim nastavljam
onaj smer kojeg je uzeo ve Frojd, pri emu uostalom
372

pokuavam da se odreknem prethodno stvorenih me

tafizikih miljenja. Nastojim da se drim neposred
nog iskustva i da ostavim po strani metafizika ubeenja. Ne uobraavam da se nalazim iznad ili s onu
stranu psihe elei da je u neku ruku procenjujem sa
transcendentalne arhimedske take. Svestan sam da
sam i sam upleten u psihu i da nisam sposoban ni
za ta drugo do da opisujem ono na ta naiem
unutar nje. Ako ovek, na primer, istrauje svet baj
ki, on se ne moe odbraniti od utiska da se izvesna
oblija ee ponavljaju, iako u razliitoj odori. Iz
ovakvih poreenja proistie ono to folkloristika na
ziva istraivanje motiva. Nita drugaije ne postupa
psihologija nesvesnog sa psihikim oblijima koji se
javljaju u snovima, fantazijama, vizijama i sumanu
tim predstavama, kao i u sagama, bajkama, mitovima
i religijama. Na ovom optem psihikom podruju ima
motiva, to jest tipinih oblija, koji se kroz istoriju
mogu pratiti daleko unazad pa ak i kroz predistoriju i stoga se smeju obeleiti kao arhetipovi. Izgle
da mi da oni naprosto pripadaju strukturnom posedu
ovekovog nesvesnog, poto drugaije ne bih mogao
da objasnim njihovo univerzalno i uvek identino
javljanje, bez obzira da li je npr. spasilac riba, zec,
jagnje, zmija ili ovek. To je ista figura spasitelja u
najrazliitijim akcidentalnim preruavanjima. Iz ve
likog iskustva ove vrste izvukao sam zakljuak da
je najindividualnija na oveku njegova svest, a na
suprot tome njegova Senka, to jest izvesni povrni
sloj nesvesnog je ve manje jedinstven, budui da se
ovek od svoje vrste vie razlikuje vrlinama nego
manama. Ali nesvesno, u svojoj pretenoj i najuticajnijoj manifestaciji, moe se smatrati kolektivnim
fenomenom, koji je svuda identian, a poto izgleda
da se nigde ne razlikuje od sebe samog, moda stvara
udnovati entitet, ija je priroda svakako jo uvek
obavijena gustom tamom. Uz to treba dodati da da6

* Pojam arhetipa formira psiholoki poseban sluaj pattern of behaviour u biologiji. Dakle, kod arhetipa se ni u
kom sluaju ne radi o nasleenim predstavama, ve o nainu
ponaanja.

373

nas postoji i paraspihologija, iji su objekt manife

stacije koje su direktno u vezi sa nesvesnim. Tu spa
daju pre svega fenomeni izvan ulnog opaanja
(extra-sensory perception) koje medicinska psiholo
gija nikako ne sme da previdi. Ako ovi fenomeni
neto dokazuju, onda je to izvesna psihika relativ
nost prostora i vremena, to znaajno osvetljava j e
dinstvo kolektivno nesvesnog. Pre svega su svakako
sigurne dve grupe injenica, naime s jedne strane po
dudarnost izmeu individualnih simbola i mitologema
i s druge E. S. P. fenomen. Tumaenje ovih fenomena
ostavljeno je budunosti.
7

IX
TERAPIJSKA VREDNOST ABREAGOVANJA
U svojoj raspravi o radu Vilijama Brauna (William Brown) The Revival of Emotional Memories and
Its Therapeutic Value, Vilijem Mek Dugal (William
McDougall) izneo je nekoliko vanih miljenja, na
koja bih ovde hteo da ukazem. Zbog neuroza, koje
su se javile posle prvog svetskog rata sa svojom bitno
traumatskom genezom, ponovo je postalo aktuelno
pitanje traumatske teorije neuroza, koje je, razum
ljivo u godinama pre prvog svetskog rata bilo u po
zadini naunih diskusija.
Tvorci ove teorije bili su Brojer i Frojd. Frojd je
preduzeo temeljno ispitivanje neuroza i ubrzo je do
ao do shvatanja koja su bolje odgovarala njihovom
stvarnom poreklu, jer kod veine obinih neuroza
ne moe se utvrditi nikakav traumatski uzrok.
Kako bi se odrala teza da je neuroza uzrokovana
nekom traumom, istiu se nevana, sekundarna zbi
vanja. Ukoliko ovi traumatski sadraji ne poivaju
samo na lekarevoj fantaziji ili predusretljivosti pa
cijenta, oni predstavljaju sekundarne pojave, koje
proistiu iz stava koji se ve sam moe oznaiti kao
neurotski. Po pravilu neuroza je patoloki jednostra

ni Prevod predavanja The Therapeutic Value of Abreactions, koje je izalo u British Journal of Psychology, (Lon
don, 1921, I, S. 1322). Kasnije je revidirano i publikovano
u Contributions to Analytical Psychology (London and New
York, 1928).

375

ni razvitak linosti, iji se jedva primetni poeci mogu

pratiti do u najranije detinjstvo. Ako bi se htelo sa
izvesnou govoriti o stvarnom poetku neuroze, onda
bi to predstavljalo vrlo proizvoljnu procenu.
Bilo bi skoro opravdanije traiti determinirajue
uzroke u prenatalnom stadijumu pacijenta a time
razmotriti psihiku i fiziku dispoziciju roditelja u
vreme zaea i trudnoe, nego neki trenutak u paci
jentovom ivotu proizvoljno okrivljavati za nastaja
nje neuroze.
Jasno je da kod ovog pitanja oveka ne srne
isuvie impresionirati javljanje simptoma, ak i kada
pacijent i njegova porodica izbijanje neuroze izjed
naavaju sa pojavom simptoma. Temeljnije istrai
vanje sa velikom verovatnoom e pokazati da je ve
dugo pre pojave klinikih simptoma postojala bolesna
tendencija.
Ova specijalistima ve dugo poznata injenica
dovela je dotle da je traumatska teorija dospela neto
u pozadinu, sve do trenutka kada je, kao posledica
rata, naila prava poplava traumatski uslovljenih ne
uroza.
Ako izdvojimo mnogobrojne ratne neuroze, kod
kojih je trauma estoki ok pogodila neurotski
predistorijat, onda ostaje ne mali broj sluajeva kod
kojih nije mogla biti utvrena neurotska dispozicija
ili je ova bila beznaajna, tako da bi neuroza jedva
izbila bez traume. Ovde je trauma vie nego samo po
kretaki momenat; ona je uzrok u smislu causa efficiens, pre svega ako se kao bitan faktor uzme u obzir
posebna psihika atmosfera bojnog polja.
Ovi sluajevi stavljaju nas pred nov terapijski
problem, koji izgleda da opravdava obnavljanje pr
vobitne Brojerove i Frojdove metode i njihove osnov
ne teorije; jer trauma je u ovom sluaju ili jedini
odreeni snaan potres ili kompleks ideja i emocija,
koji se moe uporediti sa psihikom ozledom. Sve to
poiva na kompleksu, pa ma kako neznatno, razbuk
tava izvanredno estoku reakciju, pravu pravcatu
provalu oseanja. Stoga bi se trauma mogla pred
staviti kao kompleks od intenzivnog emocionalnog
376

naboja; a kako pri povrnom posmatranju ovaj kraj

nje dejstveni naboj izgleda kao patoloki uzrok po
remeaja, razumljivo je da se ovek zalae za tera
piju koja omoguuje potpuno pranjenje. Ovakvo
shvatanje je jednostavno i logino i na izgled se slae
sa injenicom da abreagovanje tj. dramatino po
navljanje traumatskog momenta, afektivna rekapitu
lacija u budnom stanju, ili hipnozi esto ima leko
vito dejstvo. Kao to je poznato ovek ima potrebu
da jake doivljaje stalno iznova i iznova prepriava,
sve dok ne izgube svoju afektivnu vrednost. Ono
ega je srce puno, to prelazi u re kae poslovica.
Kroz prianje postepeno slabi afektivnost traumat
skog doivljaja i time gubi i ometajui uticaj.
Ali, na alost, ovo na izgled tako jasno i jedno
stavno shvatanje odgovara stvarnosti isto onako malo
kao i druga, isto tako jednostavna ali pogrena obja
njenja kao to s pravom naglaava Mek Dugal.
Shvatanja ove vrste esto se estoko, ak fanatino
zastupaju, kao, da se radi o dogmi, poto se ne mogu
potvrditi iskustvenim injenicama. Dakle Mek Dugal
s pravom ukazuje da je abreagovanje u velikom bro
ju sluajeva ne samo uzaludno, nego ak i tetno.
Nasuprot ovome moe se izneti da metoda abreagovanja nikada nije polagala pravo da je univer
zalno sredstvo, i da kod svake metode ima sluajeva
koji joj ne odgovaraju.
Uz ovo eleo bih da dodam da briljivo ispiti
vanje upravo refraktornih sluajeva daje najbolje
objanjenje neke metode ili teorije; jer u neuspesima
se najbolje pokazuju slabosti neke teorije. Time se,
naravno, ne dovodi u pitanje niti vrednost niti oprav
danost metode, a ipak takva ispitivanja mogu dovesti
do korekture teorije a time posredno i do ko
rekture metode.
Kada Mek Dugal naglaava da glavni faktor ne
uroze nije napetost prouzrokovana afektima, ve disocijacija psihe i da se, shodno tome, terapijski pro
blem ne sastoji u prvoj liniji od abreagovanja ve od
uklanjanja disocijacija, onda je tom tvrdnjom pogo
dio sutinu. Ovaj argument dovodi nau diskusiju
377

dalje utoliko to se slae sa iskustvom da traumatski

kompleks dovodi do disocijacije psihe. Kompleks ne
podlee kontroli volje, ve poseduje psihiku auto
nomiju.
- - Autonomija se sastoji u tome to se kompleks
manifestuje nezavisno od volje i ak se moe pojaviti
u direktnoj suprotnosti prema svesnim tendencijama.
Kompleks se tiranski namee svesti. Izbijanje afekta
je istovetno totalnom napadu na linost, individuu
kao da je napala neka divlja ivotinja ili neprijatelj.
Primetio sam da se tipini, traumatski afekat u snu
esto predstavlja kao divlja i opasna ivotinja iz
vrsna ilustracija njegove autonomne prirode, kada je
afekat otcepljen od svesti.
P ^ S a ovog stanovita abreagovanje se pojavljuje u
/sasvim drugaijem svetlu, naime, kao pokuaj da se
ponovo integrie autonomni kompleks, tj. da se po
stepeno kao sastavni deo pridoda i inkorporira u svest,
budui da se traumatska situacija ponovno doivljava
jednom ili vie puta.
Ali sumnjam da je stvar stvarno tako jednostavna
kao to izgleda, tako da se postavlja pitanje da li ovaj
proces ne prate jo neki drugi bitni i znaajni faktori.
Naime, mora se naglasiti da samo isto ponavljanje
iskustva nema terapijskog dejstva, ono se mora po
navljati u prisustvu lekara.
Da je terapijsko dejstvo zavisno jedino od ponav
ljanja doivljaja, onda bi pacijent mogao sasvim sam
da sprovede abreagovanje, tako rei kao neku vrstu
vebe. Njemu ne bi bila potrebna nikakva ljudska
prisutnost da prima njegov afekat. Ali zahvat lekara
je apsolutno neophodan, i jasno je bez daljnjega ta
znai pacijentu kada moe da svoj doivljaj poveri
saoseanju i punom razumevanju ovoga. Njegova
svest nalazi u lekaru moralni oslonac protiv afekta
traumatskog kompleksa, koga inae nije kadar da
savlada. On vie nije sam u borbi protiv ovih elemen
tarnih sila, ve ovek kome on poklanja poverenje
stoji uz njega i tako mu daje moralnu snagu, koja
mu je potrebna da savlada tiraniju nekontrolisanih
emocija. Na ovaj nain jaa njegova svest, sve dok
378

ne uspe da integrie kompleks i konano ovlada afek

tom. Ovaj apsolutno neophodan uticaj od strane le
kara moda se moe nazvati sugestijom.
Meni, meutim, izgleda da je to pre ljudsko interesovanje i lina spremnost za zalaganjem. Pri tom
se ne radi o odreenoj metodi; to su moralni kvaliteti
koji su od najveeg znaaja ne samo u sluaju abreagovanja, ve i u svim psihoterapijskim metodama.
Neurotska disocijacija moe pri ponavljanju traumat
skog momenta da se otkloni tek onda, kada je svesna
linost pacijenta kroz vezu sa lekarem ojaala toliko
da pacijent moe da autonomni kompleks svesno potini kontroli svoje volje.
Samo pod ovim uslovima abreagovanje ima te
rapijsko dejstvo; ipak ovo dejstvo ne zavisi samo od
pranjenja afektivnog napona, ve, kako je pokazao
Mek Dugal, znatno vie od toga da li je efikasno tre
tiran rascep svesti. Tako se sluajevi, kod kojih abre
agovanje dovodi do negativnog rezultata, pojavljuju
u sasvim drugaijem svetlu.
Samo abreagovanje, naime, nije dovoljno da bi
se ponovo objedinila disocirana psiha, pa ak i kada
su ispunjeni gore pomenuti uslovi. Ako se uprkos po
navljanju traume ne uspe da se reintegrie autonom
ni kompleks, onda odnos prema lekaru moe nivo sve
sti pacijenta podii toliko da pacijent bude kadar da
savlada i asimiluje kompleks. Meutim, ako pacijent
gaji posebno tvrdokoran otpor prema lekaru ili ako
lekar ne nalazi pravi stav prema pacijentu, onda e
metoda abreagovanja promaiti.
Samo po sebi je razumljivo da e katartika me
toda abreagovanja kod neuroza, koje su samo delimino uslovljene traumatski, imati malo uspeha; jer
sa tim se zapravo ne uzima u obzir sutina neuroza i
zato u ovim sluajevima kruta primena katartike
metode nije na mestu. Ako i ima deliminog uspeha,
onda se ovome ne srne pridati vie znaaja nego uspehu bilo koje druge metode, koja se isto tako malo
brine o stvarnom ustrojstvu neuroze.
Ovakav uspeh treba pripisati sugestiji; po pravilu
ovaj je od vrlo ogranienog trajanja i nita drugo do
379-

srean sluaj. Glavni uzrok ovakvih uspeha je uvek

prenos na lekara a ovaj se formira bez velikih te
koa pod pretpostavkom da je lekar iskreno ubeen
u svoju metodu. Ve se odavno sa katartike metode
prelo na analizu, i to zapravo zato to ona zahvata
isto toliko malo ili isto toliko mnogo sutinu neuroze,
kao npr. hipnoza i slini terapijski postupci.
Nije sluajno da jaina analitike metode lei
upravo tamo, gde je katartika najslabija, naime u
odnosu izmeu lekara i pacijenta. Nita ne menja na
stvari to jo uvek vlada miljenje da se analiza sa
stoji uglavnom u tome da se iskopaju najraniji deji kompleksi, da bi se zlo istrglo iz korena. Tu se radi
samo o poznom dejstvu stare traumatske teorije. Bio
grafske injenice su od znaaja samo ukoliko otea
vaju pacijentovo prilagoavanje na stvarnost. Bri
ljivo istraivanje sveg grananja detinjastih fantazija
po sebi je relativno nevano, poto terapijsko dejstvo
proistie iz nastojanja lekara da prodre u duu paci
jenta i da na taj nain uspostavi psiholoki ispravan
odnos. Upravo je nedostatak jednog takvog odnosa
ono zbog ega pati pacijent. Ve odavno je i Frojd
spoznao da je prenos alfa i omega psihoanalize. Pre
nos predstavlja pacijentov pokuaj da uspostavi psi
holoki raport sa lekarem. Njemu je potrebna ova
veza, ako eli da prevazie disocijaciju. Ali to je
slabiji raport, tj. to se lekar i pacijent, manje razu
me ju, tim se intenzivnije forsira prenos, i to uglav
nom u svom seksualnom obliku.
Za pacijenta je od toliko vitalnog znaaja osva
janje cilja prilagoavanja, da seksualnost sauestvuje
samo kao kompenzatorna funkcija. Uz njenu pomo
treba da se uspostavi ona veza, koja se ne moe uspo
staviti obinim putem i pomou meusobnog razumevanja. Pod ovakvim uslovima prenos moe postati
najvea prepreka uspenoj terapiji. Nije onda udno
to se seksualno jako obojen prenos posebno esto
javlja tamo gde se analitiar isuvie esto koncentrie na seksualni aspekt, poto su zatvoreni svi ostali
putevi sporazumevanja. Jednostrano seksualno tuma
enje snova i fantazija je nasilje nad psihikim mate380

rijalom pacijenta, poto se u ovom materijalu uopte

ne radi samo o infantilnim seksualnim fantazijama.
Tu se uvek nalaze i stvaralaki elementi, sa ijom
pomoi se moe uobliiti izlaz iz neuroze. U neurozi je
blokiran ovaj prirodni izlaz. Tako je lekar jedino si
gurno pribeite u tom darmaru seksualnih fantazija
i pacijentu ne preostaje nita drugo do da se pomou
grevitog erotskog prenosa uhvati za lekara; osim
ako ovaj sa puno mrnje ne prekida ovakvu vezu.
U oba sluaja rezultat je duhovno opustoenje.
Ovo je utoliko alosnije to psihoanalitiar oigledno
nikako ne stremi ovako beznadenom rezultatu ali, na
alost, to je esto posledica njegove slepe odanosti
dogmi seksualnosti.
Sa intelektualnog stanovita prirodno da je iz
vanredno jednostavna interpretacija koja uzima u
obzir samo seksualnost; nje se tie samo mali broj
elementarnih injenica, koje se sreu u bezbroj va
rijacija. Ve se unapred zna na ta e da se svede
itava stvar. Inter faeces et urinam nascimur osta
je vena istina, ali je besplodna, jednolina i pre sve
ga neukusna istina. Ne vodi niemu najvia stremlje
nja due stalno i iznova objanjavati iz majinog krila
i time je obezvreivati. Osim toga to bi bila gruba
tehnika greka, koja bi razarala psiholoko shvata
nje umesto da ga unapreuje. Neurotskim pacijenti
ma je pre svega drugog potreban psiholoki raport,
sa ijom pomoi se u svom disociranom stanju mogu
prilagoditi na psihu lekara. Ipak nije tako jednostav
no uspostaviti takav ljudski odnos; ovo uspeva samo
uz ogromne napore i panju. Neprestana redukcija
svih projekcija na njihovo poreklo i prenos je sa
stavljen od projekcija moe biti od znatnog istorijskog i naunog interesa, ali ova nikada ne stvara
pogodan stav prema ivotu, poto osujeava sve po
kuaje pacijenta da formira normalne ljudske odnose,
jer svaki odnos uvek i iznova razlae na njene prvo
bitne komponente.
Ako pacijent uprkos tome uspe da se prilagodi
ivotu, onda to ide na raun mnogih moralnih, inte
lektualnih i estetskih vrednosti, iji gubitak je za
381

aljenje, jer je na taj nain bitno oteen razvitak

celokupne linosti. Sasvim nezavisno od toga postoji
opasnost da se pacijent izgubi u istraivanju prolo
sti, setno alei za stvarima koje se vie ne mogu izmeniti, poto je meu neurotiarima vrlo rairena
tendencija da uzrok svoje manje vrednosti trae u po
lutami prolosti, na primer u pogrenom vaspitanju,
u stavu roditelja itd.
Nijedno, pa ma kako tano obrazloenje ovih
sporednih uzroka, nee moi da uplivie na sadanju
manju vrednost pacijenta; isto kao to se postojei
socijalni odnosi nee poboljati temeljnim istraiva
njem uzroka svetskog rata. Ono to je u osnovi vano
jeste moralna snaga celokupne linosti.
Svakako bi bilo kratkovido principijelno reduktivnu analizu smatrati nepotrebnom; isto tako bi bilo
neinteligentno osporavati vrednost istraivanja uzro
ka rata. Lekar mora da koliko je mogue prodre do
poetaka neuroze da bi stvorio osnovu za sledeu sin
tezu. Tokom reduktivne analize, koja pacijenta od
vodi natrag njegovom poreklu, lomi se i njegova, do
due nedovoljna prilagoenost; razumljivo da ovaj
gubitak njegova psiha eli da ponovo nadoknadi i
zbog toga se tim grevitije hvata za ljudski objekat.
Po pravilu taj objekat je lekar, ali ponekad to moe
biti i neki drugi ovek, npr. brani drug ili prijatelj,
koji onda deluje kao suprotni pol lekaru. Ponekad
ova situacija moe uravnoteiti isuvie jednostrani
prenos, ali ipak esto se pokazuje kao smetnja na
predovanju rada.
Intenzivno vezivanje za lekara prenos je
kompenzacija za nedovoljni stav pacijenta prema
stvarnosti. Fenomen prenosa je neizbeno obeleje
svake dublje analize, poto je apsolutno neophodno
da lekar ostvari to je mogue bliu vezu sa psiho
lokim razvojem pacijenta. Moe se rei da se lekar
u istoj meri, u kojoj razume tj. asimiluje, najintim
nije psihike sadraje pacijenta, sa svoje strane biva
kao figura pripajan pacijentovoj psihi. Kada kaem
kao figura, onda bih hteo da naglasim da pacijent
ne opaa lekara onako kakav je on u stvari, ve
382

u njemu vidi ona tipina oblija koja su bila od zna

aja u njegovoj predistoriji. Lekar se kontaminira sa
ovim slikama seanja, jer on daje pacijentu povoda
da poveri svoje najintimnije tajne. Izgleda kao da
snaga tih slika seanja prelazi na njega.
Prenos se, dakle, sastoji od razliitih projekcija
koje slue kao zamena za stvarni psiholoki odnos.
Ove stvaraju prividni odnos; ipak ovaj je u izvesnom
periodu od velikog znaaja za pacijenta, naime, onda
kada se poveanim bavljenjem prolou jo pojaava
njegova habitualna slabost prilagoavanja. Zbog toga
je iznenadno prekidanje prenosa esto skopano ak
sa opasnim posledicama; pacijent na taj nain dospeva u stanje usamljenosti, lieno odnosa sa drugima.
I kada se projekcije analiziraju unazad do nji
hovog porekla a sve projekcije se mogu razreiti
na ovaj nain ipak preostaje pacijentova potreba
za ljudskim kontaktom i ovoj treba udovoljiti, poto
bez odnosa bilo koje vrste ovek propada u prazninu.
Njemu se mora omoguiti da se nekako vee za
neposredno prisutni objekt, ako se eli da donekle
udovolji zahtevu koji je u pacijentu izrastao iz na
stojanja da se i prilagodi. Nezavisno od reduktivne
analize on se lekaru nee obraati samo kao seksual
nom objektu, ve e ga posmatrati kao partnera u i
sto ljudskom odnosu, pri emu je svakome osigurano
njegovo individualno mesto. Ovo, prirodno, nije mo
gue sve dok se projekcije svesno ne spoznaju; shod
no tome ove se najpre moraju podvrgnuti reduktivnoj
analizi, pod pretpostavkom da se ima na umu oprav
danost i vanost zahteva koji podleu linom odnosu.
Kada su projekcije kao takve upoznate, zavrava
se ova posebna vrsta raporta, naime prenosa, i pre
lazi se na problem individualnog odnosaj Ko donekle
poznaje literaturu u vezi sa oVim problemom i ko se
bavio interpretacijom snova i istraivao komplekse
kod sebe i drugih, bez veih tekoa e doi do ove
odlune take. Ali pravo da ide dalje ima samo onaj
lekar koji je i sam proao kroz analizu ili u svoj rad
imosi istinoljubivosti u tolikoj meri da mu uspeva
da kroz pacijente analizira i samog sebe. Lekar koji
383

za prvo nema elje a drugo ne moe dostii nikada,

ne bi trebalo da se usuuje na analizu; neto e mu
uvek nedostajati, pa ma kako se pozivao na svoj auto
ritet.
Na kraju krajeva njegov rad se ispostavlja kao
intelektualni blef, jer kako bi mogao da pomogne pa
cijentu da savlada bolesnu niu vrednost, kada je
njegova inferiornost tako oigledna? Kako moe pa
cijent da rtvuje svoja neurotska pribeita, kada uvi
a kako lekar igra skrivalice sa samim sobom, kao da
se plai da e ga smatrati manje vrednim ako dopusti
da spadne profesionalna maska autoriteta, kompeten
cije, superiornog znanja, itd.?
Probni kamen svake analize, koja se ne zadovo
ljava deliminim uspehom ili bezuspeno dolazi do
zastoja, je uvek ovaj odnos oveka prema oveku. U
ovoj psiholokoj situaciji pacijent je prema lekaru
ravnopravan i sa onom istom nemilosrdnom kritikom
koju je on sam tokom tretmana morao da doivi od
strane lekara.
Ovaj oblik linog odnosa odgovara slobodno pri
hvaenoj obavezi ili vezi, koja je suprotna okovima
prenosa. Za pacijenta ovaj odnos istovremeno pred
stavlja most, preko koga e moi da se usudi na prve
korake ka smisaonoj egzistenciji. On otkriva vrednost
svoje sopstvene, jedinstvene linosti; on uvia da e
biti prihvaen onakav kakav jeste i da je kadar da se
prilagodi zahtevima ivota. Ali ovo otkrie se ne
moe postii sve dok je lekar uanen iza neke me
tode i sebi dozvoljava da neogranieno guna i kritikuje. Ma koju metodu on tada upotrebio, ona e se
malo razlikovati od sugestije i donee odgovarajue
rezultate. Umesto ovog lekar bi trebalo da pacijentu
osigura pravo na apsolutno slobodnu kritiku, poto se
pacijent po svaku cenu mora oseati ljudski ravno
pravan.
Verujem da iz iznetog jasno proizilazi da analiza,
po mome miljenju, postavlja duhovnom i moralnom
kvalitetu lekara daleko vee zahteve nego primena
rutinske tehnike i da terapijski uticaj lekara pre sve
ga lei u ovom, vie linom pravcu.
384

A k o bi italac ipak doao do zakljuka da od m e

tode zavisi tek malo ili nita, onda bi to bio znak da
je moje tumaenje shvaeno potpuno pogreno. Samo
lino sauee i saoseanje nikada ne moe da paci
jentu posreduje ono objektivno razumevanje neuroze,
koje ga oslobaa zavisnosti od lekara i predstavlja
protivteu prenosu.
Za objektivno razumevanje njegove bolesti i za
stvaranje ljudskog odnosa neophodno je znanje i
to ne samo isto medicinsko znanje, koje pogaa ogra
nieno podruje, ve obuhvatno poznavanje svih a s pekata ljudske due. Terapijom se mora postii vie
od razreenja starog, bolesnog stava; ono mora da
dovede do novog stava, koji je zdrav i ivotvoran. Za
to je esto neophodna fundamentalna promena ivot
nog shvatanja. Pacijent ne treba samo da je kadar
da spozna poreklo svoje neuroze, on mora i da vidi
cilj kome stremi. Bolesno se ne moe jednostavno o d
straniti kao strano telo, a da se ne izloi opasnosti da
se istovremeno razori neto bitno, neto to je trebalo
da ivi. Na zadatak se ne sastoji u unitavanju, ve
naprotiv mi treba da uvamo kao malo vode na dlanu
ono to eli da raste, dok ne bude kadro da konano
preuzme svoju ulogu u celovitosti due.
1

26 Jung, Odabrana dela, li

S A D R A J

1
O PSIHOLOGIJI NESVESNOG

II. Teorija erosa

III. Drugo gledite: volja za mo

I. Psihoanaliza

18
30

IV. Problem tipa zauzetog stava

V. Lino i nadlino ili kolektivno nesvesno

42
68

V I . Sintetska ili konstruktivna metoda

86

96

VIII. Tumaenje nesvesnog. Opte o terapiji

Zakljuak
_
_
_
_
_
_
_

121
127

131

137

VII. Arhetipovi

kolektivno

nesvesnog

II
V E Z E I Z M E U JA I N E S V E S N O G
Predgovor drugom izdanju

Prvi

deo

DEJSTVO NESVESNOG NA SVEST

II. Posledine pojave asimilacije nesvesnog

I. Lino i kolektivno nesvesno

150

III. Persona kao iseak iz kolektivne psihe

169

25-

387

IV. Pokuaji oslobaanja individualnosti iz kolektivne

psihe

177

A) Regresivno uspostavljanje persone

177

B) Identifikacija sa kolektivnom psihom

183

Drugi

deo

INDIVIDUACIJA
I. Funkcija nesvesnog
II. Anima i Animus

189

205

III. Tehnika razlikovanja izmeu ja i figura nesvesnog

231

IV. Mana-linost

247

265

III
OPSTI PROBLEMI PSIHOTERAPIJE
I. Osnovi praktine psihoterapije

286

III. Neki aspekti moderne psihoterapije

295

IV. Ciljevi psihoterapije

II. Sta

je

psihoterapija?

303

V. Psihoterapija i pogled na svet

322
331

V I . Medicina i psihoterapija

341

VIII. Osnovna pitanja psihoterapije

359

I X . Terapijska vrednost abreagovanja

375

VII. Psihoterapija u dananjici

ODABRANA DELA K. G. JUNGA

O PSIHOLOGIJI NESVESNOG
III izdanje
Glavni urednik
RASA

P O P O V

Lektor
MILICA B U I A S

MILAN

ZARKOVIC

Tehniki urednik
MIRJANA JOVANOVIC
Korektor
DUSANKA VIDAKOVIC
Izdavaka radna organi/arija
Matice srpske
Novi Sad
Ti ra
7500 prim'eraka
tampa
RO Kultura.
OOUR Radia Timoti.
Beograd. .Takieva 9
1984