e-uprava

Vlada Republike Srbije

Agencija za unapreenje dravne uprave
Beograd, april 2002.
Elektronska
dravna administracija
u Republici Srbiji
Branislav Aneli

AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE

2
Izvori>
Electonic G#vernment:
Cross-sectoral Development of Information Technology in
Central G#vernment Administration
Sad#aj
[IRI KONTEKST .
. .
. . .
. .
. . .
. .
. . .
. .
. . .
. . .
. .
. . .
. .
. . .
. .
. . .
. .
. . .
. .
. . .
. .
. . .
. .
. .3
REFORMSKI
CIQEVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
POLAZNO STAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
PRELAZNO RE{EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
JEDINSTVEN
{ALTER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . .11
OBIM
PODUHVATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
STRATE{KI PRISTUP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
ORGANIZACIONE
POTREBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . .16
IZVR{NI SPONZOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
OCEWIVAWE
MOGU}NOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .19

IMPLEMENTACIONA
STRATEGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . .20
MERQIVOST REZULTATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
UTVR\IVAWE POSLOVNOG MODELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .21
UTVR\IVAWE PRIORITETA
PROJEKTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.22
UTVR\IVAWE USPE{NOSTI
PROJEKTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
23
TEKU]I PROJEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24
ANEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

[iri kontekst
Sve ve}a upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija i napred#k Interneta stavili su veoma mo}ne alate na raspolagawe gra|anima, d# avnim ad#inistracijama, i velikim i malim
pred#ze}ima {irom sveta. Kao rezultat toga, d#lazi d# d#lekose nih promena u unutra{woj organizaciji d# avnih ad#inistracija i pred#ze}a.
Promene nastaju u pogled# neophod#ih znawa, ve{tina i organizacije rad#, kao i u od#osima izme|u pred#ze}a, gra|ana i d# avne
ad#inistracije.
Informacione i komunikacione tehnologije ostvaruju zna~ajan uticaj na ukupnu privred# i politiku, imaju od#u~uju}u ulogu
u mod#rnizaciji ekonomije, i d#prinose kori{}ewu novih
mogu}nosti za stvarawe rad#ih mesta i ukqu~ivawu u novi sistem
globalne ekonomije.
Doprinose}i transformisawu organizacije javnog sektora,
informacione i komunikacione tehnologije mogu d# poboq{aju
javne usluge, ~ine}i ih br im, d#leko d#stupnijim i efikasnijim.
Putem kori{}ewa Interneta, elektronska d# avna ad#inistracija ~ini svoje poslovawe bli im gra|anima i pred#ze}ima.
Elektronska d# avna ad#inistracija mo e d# pru i veliki d#prinos ubrzavawu tranzicije ka ekonomiji zasnovanoj na znawu,
stimulisawem pristupa i lak{im kori{}ewem osnovnih usluga d# avne
ad#inistracije.
Pred#ze}a imaju koristi od# maweg ad#inistrativnog napora,
{to d#prinosi efikasnosti i ekonomskom razvoju. [to je jo{ va nije, otvorenija i interaktivnija d# avna ad#inistracija mo e d#
stimuli{e i u~e{}e gra|ana u d#mokratskom procesu.
Prelazak na elektronsko poslovawe pod#azumeva i krupne
promene unutra{wih proced#ra rad# ad#inistracija, koje mogu biti
veoma komplikovane za sprovo|ewe. Stoga je izazov za ad#inistracije d# se prilagod# i uved# inovativne na~ine rad#,
ukqu~uju}i zd#ava i stabilna partnerstva sa privatnim sektorom.
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
3

Vlad# Republike Srbije prepoznaje vanost izgra|ivawa

savr{enijeg pristupa, {irewa i kori{}ewa informacija javnog sektora i pruawa gra|anima i pred#ze}i#4f lakog pristupa osnovnim
javnim pod#cima, kao i promovisawe on-line kont kt izme|u gr | n
i d# vne d#inistr cije.
N
por d se elektronizuje r
d#d# vne d#inistr cije ukl p se
u {iri kontekst ostv riv w
str tegije Vl d# Republike
Srbije d svoj r
zvoj prevshod#o z sniv n upotrebi inform cionih i komunik cionih tehnologij
i d
se ubrz no kre}e k
stv r wu d#u{tv
z snov nog n ekonomiji zn w -- inform ti~kog d#u{tv .
Elektroniz cij
rd
d# vne d#inistr
cije neophod#
je d bi se obezbed#lo d Republik Srbij iskoristi puni potencij l koje
pru inform
ti~ko d#u{tvo i izbegne d qe ud q v we od#Evropske
unije u pogled# d#git liz cije, {to bi ote
lo i vremenski ud qilo
pristup
we Evropskoj uniji. Vld Republike Srbije im k
o jed n od svojih prioritetnih ciqev ukqu~iv we u evropske i svetske
tokove,
{to pod# zumev i uvo|ewe elektronske d# vne d#inistr cije.
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
4

Reformski ciqevi
Elektronizacija rad# d#avne ad#inist#fe72uu je izuzetno teak
zad#tak koji zahteva d#boke promene u na~inu organizacije, rad#
i
razmi{qawa na svim nivoima upravqawa.
Pozitivna akcija zasnovana na snanom politi~kom opred#qewu
i jasno d#finisanoj viziji neophod#a je d# se iskoriste puni potencijali koje prua elektronizacija rad# d#avne ad#inistracije. Bez
snane, glasne, neprekid#e i javne politi~ke pod#{ke nemogu}e je
sprovesti elektronizaciju rad# d#avne ad#inistracije, od#osno
uvo|ewe e-uprave.
Upored# sa elektronizacijom, mora se pristupiti i su{tinskoj
izmeni mod#la d#avne ad#inistracije. Elektronizacija postoje}eg
mod#la rad# samo bi mu u~vrstila pozicije i prod#ila vek. A ciq
elektronizacije je upravo d# izmeni su{tinu rad# d#avne ad#inistracije, d# je u~ini jed#ostavnom, otvorenom, efikasnom i klijentcentri~nom.
Tri osnovna, od#mnogih reformskih zad#taka koji moraju d# se
sproved# pre, ili u toku, elektronizacije rad# d#avne ad#inistracije su>
l utvrd#ti poslovni mod#l funkcionisawa svakog organa i
organizacije, kao i Republike kao celine. Svako ministarstvo i d#uga organizacija treba d# od#ovori na pitawa> {ta je
na{a misija, od#osno za{to mi postojimo< ko su na{i klijenti i ~ime moemo d# ih zad#voqimo< {ta je zaista na{ posao,
kako
ga sad#4 obavqamo i kako elimo d# ga obavqamo u
bud#}nosti i sli~no. Rezultat }e biti nova organizaciona i
funkcionalna {ema
d#avne ad#inistracij#u koja
}e od#o- varati mod#lu upravqawa koji elimo d# uved#mo.
l
utvrd#ti proced#re za obavqawe svakog posla u svakom
organu i organizaciji posebno, i u Republici kao celini. Bez
precizno d#fi#o 74eb proced#ra, nema {ta d# se elektronizuje. Ovo je od#najve}eg mogu}eg zna~aja za funkcionisawe
bilo koje ad#inistracije ili poslovne sred#ne, bez obzira
d# li }e se elektronizovati ili ne.
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
5

l d#finisati rad#a mesta skupom znawa i ve{tina potrebnih

za obavqawe poslova na tom rad#im mestu, a ne stru~nom
spremom i god#uftu7 iskustva< d#finisati jasne i precizne
kriterijume za utvr|ivawe posed#vawa potrebnih znawa i
ve{tina< ustanoviti {kole i kurseve koji vod# sticawu
traenih znawa i ve{tina, kako bi svakom rad#iku u d#avnoj ad#inistraciji bio jasan put napretka u karijeri.
Reformski zad#ci Republike Srbije u mnogome su olak{ani kasnim ulaskom u tranzicione procese u od#osu na zemqe isto~ne i jugoisto~ne Evrope. Ne samo d# je pred nama dva#o~ne Evrope. Ne samo
razvijenih zemaqa, ve} se moemo koristiti i d#setogodi{wim
iskustvom zemaqa sli~nijih nama i u~iti iz wihovih gre{aka. Jed#ni
mod#l u elektronizaciji rad# d#avne uprave u segmentu pruawa
usluga gra|anima i poslovnim subjektima (klijentima) koji se d# sad#
pokazao kao uspe{an i u razvijenim zemqama i u zemqama u tranziciji je mod#l "jed#nstvenog {altera".
Funkcionisawe jed#nstvenog {altera se najboqe moe opisati
"slu~ajem izgubqene ta{ne". Klijent je u ta{ni imao li~nu
kartu,
voza~ku d#zvolu,
saobra}ajnu d#zvol#}a oruani list, kr{tenicu,
paso{, rad#u kwiicu, itd# Klijenta u principu ne interesuje koji
je organ i na kom nivou (savezni, republi~ki, op{tinski) za
{ta
zad#en. Klijent eli
d# sve d#kumente zameni jed#om posetom
bilo kom {alteru u bilo kom organu d#avne uprave, ili jed#im
pozivom na jed#n telefonski broj, ili jed#om operacijom na
samostoje}em elektronskom kiosku, ili preko jed#e strane na
Internet prezentaciji.
Da bi ovo bilo mogu}e, potrebno je d# se paralelno sa elektronizacijom rad# d#avne ad#inistracije vr{i i wena organizaciona
i strukturna transformacija. Ovd# postoji uzajamna zavisnost,
po{to elektronizacija name}e neke promene, pa je otpore u promeni
na~ina rad# mogu}e savlad#ti obja{wewem "d# to tako mora zato {to
uvod#mo kompjutere".
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
6

POLAZNO STAWE
Su{tinu problema najboqe je pred#taviti vizuelno. Na slici 1
pred#tavqen je mod#l sad#{weg rad# d# avne ad#inistracije>
Slika 1> mod#l sad#{weg rad# ad#inistracije
Svako ministarstvo ima tri osnovne funkcije> 1. kreira politiku, utvr|uje strategiju, pred#a e zakone i d#nosi pod#akonske akte
za wihovo sprovo|ewe< 2. obra|uje pred#ete i vr{i d#uge ad#inistrativne rad#e potrebne za sprovo|ewe politike< 3. ostvaruje kontakt sa klijentima (gra|anima i pred#ze}ima) u upravnom postupku.
Me|utim, svako ministarstvo sve ove poslove rad#
nezavisno od svih d#ugih ministarstava, u okviru zatvorenog
ad#inistrativnog
"silosa".
I u ovom obliku organizacije mogu}a su poboq{awa u rad#
uvo|ewem elektronske obrad# pod#taka, kao {to je to ve} slu~aj
u
Ministarstvu unutra{wih poslova gd# postoji funkcionalna baza
pod#taka gra|ana. Ovi zatvoreni pod#istemi (slika 4, nivo 1) slu e
pre svega d# avnim slu benicima d# lak{e obavqaju svoj posao, ali
nemaju nikakav uticaj na kvalitet pru awa usluga klijentima.
To {to }e rad#ik MUP-a brzo prona}i gra|anina koji je d#{ao d#
prod# i li~nu kartu u svojoj bazi pod#taka ne}e
oslobod#ti
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
7
Kreirawe
politike
Pravd#
Zd#avstvo Op{tine Policija
Ad#inistracija
Od#os sa
klijentima

gra|anina obaveze d# pre toga stoji u red# na jo{ d#a {altera

u
d#ugim d#lovima grad# kako bi nabavio izvod# iz mati~ne kwige
ro|enih i uverewe o d# avqanstvu, ni posete fotografu kako bi
nabavio fotografiju.
PRELAZNO RE{EWE
Prelazno re{ewe kvalitativno pove}ava nivo usluga prema klijentima i bitno pove}ava efikasnost rad# d# avne ad#inistracije.
Ono su{tinski ne mewa organizacioni oblik, ali zahteva promenu u
mod#lu funkcionisawa, uvod#}i horizontalnu povezanost i ve}u
sarad#u me|u ministarstvima i d#ugim organima uprave.
Prelazno re{ewe prikazano na slici 2 i d#qe predvi|a da svaki
organ i organizacija samostalno nastupa prema klijentu u okviru
politike koju samostalno utvr|uje. Me|utim, usled# ustanovqavawa
zajed#i#qava informacionog sistema i pod#istema koji su sa wim
povezani, sad# su organi u mogu}nosti d# me|usobno razmewuju informacije na osnovu prethod#o d#govorenih ovla{}ewa za pristup.
[ta ovo
prakti#nozna~i za
kli#entakoji eli daprodui li#nu kartu?
Gra|anin }e i d#qe d laziti na {alter MUP-a, ali mu sad# sem
stare li~ne karte ni{ta vi{e ne}e biti p trebn . Rad#ik MUP-a }e
prek
inf rmaci n g sistema trenutn
d biti izv d# iz mati~ne
kwige r |enih, izv d#iz kwige d#avqana i p
d#tke iz baze pd#taka gra|ana.
Tak |e, na licu mesta }e se d#gitalnim f t -aparat m snimiti
p rtret gra|anina, a weg v p tpis i tisak prsta }e se tak |e d#gitaliz
vati i d d#ti u bazu p d#taka. Pri nared#
m d lasku u MUP,
rad# pr d#etka ili va|ewa nek g d#ug
g d kumenta, baza p d#taka
}e ve} sad#ati f t grafiju, p tpis, tisak prsta i izv d# iz
mati~nih kwiga, tak d# }e zad#avawe klijenta biti j { kra}e.
Ostvarivawem prelazn g re{ewa p
ve}awe zad v qstva
gra|anina rad m d#avne ad#inistracije i p ve}awe efikasn sti
rad# same d#avne ad#inistracije ve ma je zna~ajn .
Republika Srbija je krenula ka stvarivawu v g prelazn g
re{ewa d n {ewem Zak na
inf rmaci n m sistemu Republike
Srbije ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br
j 12/96) i d kraja
2001. g d#ne stvaren je zna~ajan napred#k>
AGENCIJA
ZAUNAP#E |EWE DRAVNE UP#AVE
8

Slika 2> mod#l prelaznog re{ewa rad# ad#inistracije

l izra|eni su projekti za mre nu infrastrukturu i sve
potrebne zajed#i~ke baze pod#taka i aplikacije<
l izra|eni su projekti glavnih informacionih pod#istema,
specifi~nih za pojed#na ministarstva i d#uge organe i
organizacije<
l izgra|ena je zajed#i~ka mre na infrastruktura u Beograd#,
Ni{u i Novom Sad#. Pojed#ni organi od#vitalnog interesa
umre eni su na celoj teritoriji Republike (MUP, Carina,
PIO fond#<
l izra|eni su projekti svih zajed#i~kih baza pod#taka i
aplikacija
l
pu{tena je u rad# baza pod#taka gra|ana<
l d#vr{ena je i uspe{no testirana baza pod#taka poslovnih
subjekata. Ova baza pod#taka se koristi u probnom re imu<
l d#vr{ena je i uspe{no testirana aplikacija za povezivawe
baze pod#taka gra|ana i baze pod#taka poslovnih subjekata<
l d#vr{ene su i uspe{no testirane baze pod#taka i aplikacije
za mati~ne kwige ro|enih, ven~anih i umrlih<
l
d#vr{ena je i uspe{no testirana baza pod#taka i aplikacija
za vo|ewe centralnog bira~kog spiska<
l d#vr{ena je i uspe{no testirana baza pod#taka uli~nog registra ad#esa koja slu i kao osnova za razvoj Geografskog
informacionog sistema i sistema za evid#nciju katastra<
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
9
Od#os sa
klijentima
Kreirawe
politike
Pravd# Zd#avstvo Op{tine Policija
Ad#inistracija

l d#vr{ena je i uspe{no testirana aplikacija za ad#inistrativno poslovawe i protok d#kumenata izme|u d# avnih
organa<
l d#vr{ena je i uspe{no testirana aplikacija za rad#inspekcijskih slu bi<
l
izra|en je "re~nik pod#taka" koji pred#tavqa sliku svih qud#
skih i materijalnih resursa Republike i koji slu i kao osnova za pravqewe aplikacije za kad#ovsko poslovawe i gazd#vawe materijalnim d#brima<
l
d#vr{ena je i pu{tena u rad#baza pod#taka o stand#rd#uu] iz
informacionih tehnologija koja slu i kao osnova za izrad#
svih projekata.
Svi ovi sistemi su u fazi kad# je mogu}e wihovo brzo uvo|ewe
uz minimalne tehni~ke d#rade i finansijsku pod#{ku. Uz intezivirawe rad# na d#no{ewu od#ovaraju}ih propisa i stand#rda i minimalne izmene u funkcionisawu organa i organizacija Republike
(horizontalno povezivawe), prelazno re{ewe mogu}e je ostvariti d#
kraja 2003. god#ne.
Ovd# opisano prelazno re{ewe, prikazano na slici 2, koje ne
zahteva fund#mentalnu promenu u organizaciji rad# d# avne ad#inistracije omogu}ava razvoj e-vlad# sve d# nivoa 4 (slika 4). Postizawe nivoa 4, me|utim, zahteva ne samo zna~ajna finansijska sred#
stva ve} i zna~ajne izmene u regulativi, a pre svega>
l
izmene krivi~nog zakonod#vstva i d#no{ewe Zakona o elektronskom poslovawu i
d#gitalnom potpisu u
sklad# sa
Konvencijom o kriminalu na Internetu (Savet Evrope, ETS
No> 185, Bud#mpe{ta 23. novembra 2001.)
http://conventions.coe.int/Treaty/EN/WhatYouWant.asp?NT=185<
l izmene obligacionog zakonod#vstva kako bi se obaveze preuzete u virtuelnoj sferi izjed#a~ile sa obavezama u realnoj<
l d#no{ewe primenqivog Zakona o za{titi intelektualne
svojine<
l d#no{ewe Zakona o za{titi privatnosti
pod#taka<
l d#no{ewe Zakona o slobod#om pristupu informacijama<
l omogu}avawe univerzalnog i jeftinog pristupa Internetu.
Osim regulative i materijalnih ulagawa, postizawe nivoa ~etiri
(slika 4) zahteva i promene u organizacionim oblicima. Bez ustanovqavawa tela sa upravnim ovla{}ewima koje bi objed#nilo sve ingerencije iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija u
Republici i ustanovqavawa od#ovaraju}ih funkcija u svakom organu i
organizaciji za sprovo|ewe plana rad#, ne moe se o~ekivati postizawe nivoa 4.
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE
UP#AVE
10

JEDINSTVEN {ALTER
U mod#lu poslovawa
d#avne ad#inistracije koji se zasniva na
"jed#nstvenom {alteru", {alter (fizi~ki {alter u objektu, telefonski pozivni centar, samostoje}i elektronski kiosk, Internet) ne
pripad# od#e|enom organu ili organizaciji, ~ak ni od#e|enoj vertikalnoj nad#enosti, ve} se na jed#om mestu obavqaju svi poslovi
koje klijenti mogu d# imaju sa bilo kojim organom ili organizacijom
unutar d#avne ad#inistracije.
Slika 3> mod#l "jed#nstvenog {altera"
Ovo zahteva su{tinske promene u organizaciji rad# d# avnih
organa i organizacija. Ministarstva bi prakti~no ostala mala,
izuzetno operativna tela koja bi se bavila politikom, strategijom,
vizijom i regulativom. Horizontalno bi se povezivali u rad#e grupe
i d#uga ad-hoc tel
koj
bi bil
osniv n
d
re{e problem ili
pron |u re{ewe koje z
d#re u vi{e od#jed#4n n d#enosti. Z
d#goro~nije projekte bi se osniv le me|uresorne gencije.
Ad#inistr tivno procesov we, j vne n b vke, k d#ovsk
slub , op{ti pr vni i r ~unovod#tveni poslovi, i svi
d#ugi op{ti
poslovi, bi se ob vq li centr lno u jed#oj z jed#i~koj stru~noj
slubi, i to u gl vnom utom tski.
Usluge prem
klijentim
bi t ko|e vr{il
z jed#i~k
"Slub
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
11
Kreirawe
politike
Ad#inistracija
Pravd# Zd#avstvo Op{tine Policija
Jed#nstven {alter
Od#os sa
klijentima

za usluge" koja bi imala svoje servisne centre, pozivne centre,

samostoje}e elektronske kioske i Internet prezentaciju. Svi ovi
razli~iti kanali komunikacije trebalo bi d# klijentima omogu}e d#
bilo koji posao sa d#
avnom ad#inistracijom obave preko ma kog od kanala za komunikaciju, u
bilo koje vreme, sa ma kog mesta u svetu.
Ovakav na~in organizacije rad#, a koji elektronizacija ne samo
omogu}ava ve} i ima za ciq, kreira nove, interesantne oblike sarad#
we privatnog i javnog sektora s jed#e i d# avne ad#inistracije
s
d#uge strane. U mnogim zemqama koje su uvele sistem "jed#nstvenog
{altera", poslove d# avne uprave ne obavqaju u potpunosti d# avni
~inovnici.
U Kanad# i Sloveniji, Po{ta je preuzela mnoge poslove d# avne
uprave. Po{ta obi~no ima razvijenu informati~ku infrastrukturu,
od#i~nu d#stribuciju objekata i d#bro obu~ene rad#ike koji ve}
obavqaju sli~ne poslove. Istra ivawa su tako|e pokazala d# u ve}ini
zemaqa stanovni{tvo ima izuzetno poverewe u Po{tu, a {to je i kod nas
slu~aj.
U Ind#ji#7 preko 8000 privatnika je ovla{}eno i obu~eno d# u
svojim bakalnicama obavqaju od#e|ene upravne poslove. Ovo je
slu~aj u jako malim, a ud#qenim mestima gd# se d# avnoj
ad#inistraciji ne isplati d# d#
i svoje ispostave i rad#ike#7 Gra|ani imaju
izbor d# od# d# oblasnog centra i besplatno obave posao u organu
d# avne ad#inistracije, ili d# uz malu naknad# obave
posao kod privatnika u sused#tvu.
Sve ove inovacije zahtevaju su{tinsku promenu u organizaciji
rad# d# avne ad#inistracije u Republici Srbiji. Organi i organizacije moraju d# se od#eknu d#rektnog rad# sa klijentima i te usluge
iznajmquju od#jed#nstvene slu be.
Potrebno je ustanoviti novo ministarstvo, agenciju, sekretarijat ili
neki d#ug#4 upravni okvir ("Slu ba za usluge"), premestiti
kad#ove iz postoje}ih organa i organizacija, obaviti kompleksnu
obuku kako bi svi mogli sve d# rad#, racionalizovati prostor,
prona}i nove lokacije, izmeniti proced#re i ovla{}ewa, i, {to je
najva nije, promeniti na~in razmi{qawa ne samo {alterskih rad#ika ve} i wihovih {efova, koji }e sasvim sigurno od#ivawe ovih
funkcija posmatrati i kao od#ivawe mo}i i sred#tava.
Za uvo|ewe "jed#nstvenog {altera" ne postoje tehni~ko-tehnolo{ke prepreke. U Republici Srbiji postoji d#voqno stru~waka i
d#voqno znawa d# se ovaj projekat realizuje kad# za to bud# postojali
od#ovaraju}#4 organizacioni, finansijski i zakonski uslovi. Pre
okon~awa procesa reforme d#
avne ad#inis#e472pbf bi}e veoma
te{ko, gotovo nemogu}e d#sti}i nivo 5 (slika 4) e-uprave.
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
12

Obim
pod#hvata
Projektni zad#tak realizacije elektronizacije rad# d# avne
uprave, iako obiman i kompleksan, jasno je d#finisan. On se sastoji
iz {est osnovnih nivoa, prikazanih na slici 4.
Na nultom nivou se nalaze zajed#i~ke osnove informacionog
sistema d# avnih organa> fizi~ka komunikaciona infrastruktura<
osnovne baze pod#ta#ne (gra|ana, privred#ih subjekata i geografskih
jed#nica)< programi koji su od#
zajed#i~kog interesa (pisarnica,
upravqawe resursima i kad#ttb72 p re~nik pod#taka, itd#)< takozvani
"sred#i sloj", od#osno program koji povezuje osnovne baze pod#taka
koje su u razli~itom formatu i rad# na razli~itim
hard#erskim
platformama< sistem sigurnog pristupa informacijama koji
ukqu~uje ne samo fizi~ko obezbe|ivawe pristupa, ve} i d#deqivawe
prava i utvr|ivawe proced#ra za pristup informacijama<
utvr|ivawe stand#rda za tehnolo{ku osnovu, pristup i razmenu
pod#taka< utvr|ivawe zakonskog okvira u kome je sve ovo mogu}e.
Zakonod#vna osnova, pored#regulative koja se od#osi posebno
na d# avnu ad#inistraciju, tako|e ukqu~uje d#no{ewe novih, ili
izmenu i d#punu postoje}ih zakona koji omogu}avaju i pod#ti~u
upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija u privred#, kao i onih koji pod#ti~u d#ma}#4 i strana ulagawa u ovaj sektor.
Na nivou 1 se nalaze informacioni pod#istemi d# avnih
organa, od#osno ona re{ewa koja mogu samostalno d# funkcioni{u u
okviru jed#og ministarstva ili d#ugog d# avnog organa. Ovi pod#
sistemi se
mogu d#g izvesne mere razvijati nezavisno, od#osno
upored# sa razvojem osnova zajed#i~kog informacionog sitema, pod uslovom
d# su prihva}eni stand#rdi i zakonski okvir. Ovi sistemi
bi, na primer, ukqu~ivali sistem za obrad#
sud#kih pred#eta# u
Ministarstvu pravd#, sistem d# avnog trezora u Ministarstvu
finansija, informacioni sistem apotekarske ustanove, op{tinski
sistem izd#vawa gra|evinskih d#zvola, itd#
Nulti i prvi nivo zajed#o pred#tavqaju d# avni intranet, sistem
za komunikaciju i razmenu d#kumenata unutar d#
avne ad#i# ]]fe7 cije. Dovr{etkom nultog i prvog nivoa, mogu}e
je obezbed#ti efiELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
13

kasno pruawe usluga klijentima na postoje}im {alterima. Zahvaquju}i mogu}nosti komunikacije izme|u razli~itih d#avnih organa
elektronskim putem, klijent bi bio po{te|en {etawa od#ustanove d#
ustanove i pribavqawa prethod#ih potvrd# i mi{qewa. Sav posao po
jed#om pred#etu bilo bi mogu}e d#vr{iti na jed#om {alteru.
Nivo 2 se sastoji od# pruawa informacija specifi~nih za
svaki pod#istem ili postupak koji se obavqaju na nivou 1. Ovd# se
pre svega rad# o Internet prezentacijama pojed#taci organa i organizacija kojima bi se klijenti informisali o wihovom rad# i
razli~itim upravnim proced#rama. Klijenti bi se unapred# obavestili o postupku, preuzeli formulare, i obavestili o mestu i rad#
nom vremenu d#avnog organa i organizacije sa kojom ele da obave
neki postupak.
Jo{ jed#a vana funkcija informisawa koje obezbe|uje nivo 2 je
i transparentnost u rad#. Pored# informacija o novim zakonima,
od#ukama i postupcima, Internet prezentacije bi tako|e sad#ale
izvod# iz re~nika pod#taka, koji sad#i ta~an opis svakog postupka u
okviru ministarstva, ime osobe koja je za taj postupak zad#ena, broj
telefona i faksa, ad#esu i broj kancelarije, kao i nad#e|ene i
pod#e|en#4 slubenike u tom postupku. Ovime bi se izbeglo ~ekawe na
{alteru za informacije i lutawe od#slube d# slube, a klijentu bi
bilo jasno i kome moe d# se ali ukoliko je nezad#voqan uslugom.
Nivo 3 uvod# d#osmernu komunikaciju izme|u d#avne ad#inistracije i klijenta. Klijent je sad# u mogu}nosti ne samo d# d#bije
informaciju od# d#avnog organa ili organizacije, ve} i d# im
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
14
Slika 4< nivoi elektronizacije rad# ad#inistracije

pru i informaciju. Ovom interaktivno{}u u mnogome se smawuje

potreba za od#askom na {alter. Razni pod#esci, molbe i zahtevi mogu
se poslati elektronskim putem, a na isti na~in se mo e d#biti
i
od#ovor ili re{ewe.
Sa strane informacionih i komunikacionih tehnologija nivoi 2
i 3 se istovremeno ostvaruju, po{to su tehnolo{ki zahtevi za wih gotovo id#nti~ni. Kvalitativna razlika je, prvo, u izmeni zakona kako bi
primawe zahteva i izd#vawe re{ewa elektronskim putem imalo istu
pravnu va nost kao i kad# se postupak obavqa u papirnoj formi
i,
d#,7 pb u nivou obu~enosti d# avnih slu benika za upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija. Naime, na nivou 2 d#voqan je
mali broj visoko obu~enih kad#ova koji }e informacije pripremati
u elektronskom obliku i postavqati ih na Internet prezentaciju, d#k
je na nivou 3 potrebno d# svaki d# avni slu benik d#rektno komunicira sa klijentom elektronskim putem (makar samo preko e-po{te).
Nivo 4 pred#tavqa kona~no ostvarewe prelaznog re{ewa, Na
ovom nivou klijent je sposoban d# samostalno obavi upravni postupak sa
od#e|enim organom ili organizacijom bez intervencije
d# avnog slu benika. Prelazak sa nivoa 3 na nivo 4 gotovo d# je jed#
nako kompleksan, skup i d#gotrajan kao celokupan prethod#i razvoj
od# nivoa nula d# nivoa 3.
^ak i za najjed#ostavniji upravni postupak, na primer promenu
ad#ese stanovawa, potrebno je d# se ostvare svi zakonski i
tehnolo{ki
pred#slovi. Prvo, potrebno je d# svaki gra|anin mo e sa
apsolutnom sigurno{}u d#
bud# pozitivno id#nti#no 7eu4 od#strane
sistema. Potrebno je svim gra|anima izd#ti nove li~ne karte sa
pametnim ~ipom (SMART), ili na
d#ugi na~in osigurati primenu
elektronskog potpisa.
Drugo, potrebno je ostvariti bezbed#u elektronsku komunikaciju izme|u klijenta i sistema, bez obzira d# li je klijent na
nekom
javnom elektronskom kiosku, u kancelariji, ili kod# ku}e na svom
li~nom ra~unaru. Tre}e, ukoliko se za upravni postupak pla}a nad#knad#, potrebno je imati ve} ustanovqen i razra|en bankarski sistem
za bezgotovinsko elektronsko pla}awe. I, kona~no, potrebno je d# se
u potpunosti kompletiraju svi mre ni, hard#erski i programski
projekti na nivoima nula i jed#n.
Nivo 5, jed#nstveni {alter, d#taqno
je prethod#72 opisan kao
kona~ni ciq i zavr{ni stepen u razvoju e-uprave. Va no je naglasiti
d# u tehnolo{kom pogled# gotovo d# nema razlike izme|u nivoa 4 i
nivoa 5, od#osno d# je postizawem nivoa 4 prakti~no ve} postignut
nivo 5. Da li }e se i kad# nivo 5 ostvariti zavisi pre
svega od zakonske i organizacione reforme d# avne ad#inistracije.
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
15

Strate{ki pristup
Ostvarivawe projekta e-uprave zajed#i~ki je posao svih
reformskih timova koji moraju biti organizaciono ujed#weni kroz
centralno strate{ko telo na najvi{em nivou. Pod#hvat uvo|ewa elektronskeuprave ne sme d# se tretira kao kompjuterizacija postoje}ih
slu bi, kao stru~ni projekat, ili kao telekomunikaciona usluga.
Naprotiv, elektronizaciju rad# d# avne ad#inistracije treba
shvatiti kao d eo celokupne reforme, a ne kao tehni~ko-tehnolo{ki
pod#hvat. Qud# koji vod# ovaj pod#hvat moraju biti d#o naju eg
reformskog tima i svakod#evno prilago|avati svoje planove elektronizacije planovima reforme d# avne ad#inistracije i planovima d#ugih sistemskih reformi. Isto tako, tim koji od#e|uje op{te
pravce sistemske reforme mora stalno konsultovati tim zad# en za
elektronizaciju rad# d# avne ad#inistracije kako se ne bi pred#agala re{ewa koja je te{ko, skupo ili nemogu}e elektronizovati.
ORGANIZACIONEPOTREBE
U oblasti informatike, Interneta i telekomunikacija ~ak {est
d# avnih organa, organizacija i stru~nih slu bi u Republici Srbiji
ima pojed#ne nad#e nosti> Ministarstvo za nauku, tehnologiju i
razvoj, Ministarstvo saobra}aja i telekomunikacija, Ministarstvo
pravd# i lokalne samouprave, Agencija za razvoj informatike i
Interneta, Republi~ki zavod#za informatiku i statistiku i Uprava za
zajed#i~ke poslove republi~kih organa. Ovome treba d#dati i Savet
za d# avnu upravu i Agenciju za unapre|ewe
d# avne uprave koji
tako|e uti~u na ove oblasti.
Ovakva situacija
ne d#zvoqava strate{ki pristup elektronizaciji rad# d# avne ad#inistracije i razvoju informacionih i
komunikacionih tehnologija u Republici, {to ima sled#}e negativne
posled#ce>
l u od#ojenim nad#e nostima paralelno se prave zakonski
pred#ozi, planovi i programi razvoja koji su gotovo u pot- punosti neuskla|eni<
l ne postoji kriti~na masa stru~nosti na jed#om mestu> mali
AGENCIJA
ZAUNAP#E |EWE DRAVNE UP#AVE
16

broj stru~waka koji je uop{te voqan d# rad# u ovoj oblasti u

d#avnim organima zbog nesrazmere plata sa platama u
privred# raspar~an je u mnogo organizacionih jed#nica< l neracionalno se
tro{e buxetska
sred#t#a i d#nacije, jer se
bez koord#na#2ufu razvijaju informacioni pod#istemi<
l strani d#natori i investitori ne znaju sa kim d# razgovaraju i ~esto d#bijaju opre~ne informacije od#pojed#nih d#lova nad#enosti -- u ovakvom organizacionom obliku nismo u
stawu d# prihvatimo d#nacije i investicije koje se nud#.
Sve zemqe koje su uspe{no pristupile elektronizaciji rad# d#avne uprave uvele su jed#nstven, centralizovan sistem od#u~ivawa u ovoj
oblasti. U razli~itim zemqama to je uzelo razli~ite oblike> negd# su
osnivana nova ministarstva, negd# agencije, negd# sekretarijati, negd#
su postoje}im organima ili organizacijama d#deqivana ovla{}ewa.
Zajed#i~ke karakteristike organizacije u svim ovim zemqama su>
1) Uved#na je funkcija "Dravnog sekretara za informatiku"
(CIO - Chief Information Officer) koji vod# ovu oblast. CIO je
d#avni slubenik iskusan u menaxmentu i organizaciji,
vo|ewu projekata, buxetirawu, i sa solid#im znawem infor- matike.
2) CIO
rukovod# organom ili organizacijom koja je od#ovorna
d#rektno pred#edniku, vlad# ili parlamentu, ~ak i ako iznad sebe
organizaciono ima ministra ili sekretara.
3) Organ ili organizacija kojom CIO rukovod# ima neograni~ena i iskqu~iva upravna ovla{}ewa u ovoj oblasti.
4) Organ ili organizacija kojom CIO rukovod# od#e|uje politiku, d#nosi strategiju, ustanovqava potrebne organizacione
oblike,
sprovod# implementaciju, uvod# stand#rde i kontroli{e wihovu primenu.
5) Organ ili organizacija kojom CIO rukovod# ima sopstveni
buxet o ~ijem kori{}ewu samostalno od#u~uje. Drugi organi
i organizacije nemaju buxetska sred#tva iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
6) U svakom organu i organizaciji postoji "Sekretar za informatiku" sa d#ostrukom od#ovorno{}u> od#ovoran je d#rektno
"Dravnom sekretaru za informatiku" za sprovo|ewe zajed#
ni~kog plana i programa i po{tovawe stand#rda, i istovremeno je
od#ovoran d#rektn#4 svom rukovod#ocu (ministru,
d#rektoru, sekretaru) za sprovo|ewe elektronizacije
upravnih postupaka posebnih za taj organ ili organizaciju.
Ovo je tako|e d#avni slubenik iskusan u menaxmentu i
organizaciji, vo|ewu projekata, buxetirawu i sa solid#im
znawem informatike.
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
17

U Republici Srbiji potrebna organizaciona {ema mogla bi

d#
ima sled#}i oblik>
IZVR{NI SPONZOR
U svim zemqama u kojima se uspe{no sprovod# elektronizacija
rad# d# avne uprave, osoba sa izuzetnim li~nim i politi~kim
autoritetom preuzela je ulogu izvr{nog sponzora celog projekta.
Obi~no je u pitawu pred#ednik d# ave ili vlad#, koji su kao
svoj
programski prioritet proglasili uspeh ovog pod#hvata. U Engleskoj
to je pred#ednik Vlade, u Americi predsednik Republike, a#dnik Vla
generalni guverner i pred#ednik Vlad# zajed#o.
Ovakvim pristupom, partija ili koalicija koja stoji iza izvr{nog
sponzora vid# ostvarivawe projekta e-uprave kao svoj prvi i vitalni
zad#tak. Svi politi~ari#4et7t4tf72nuub7b]7zadatak. Svi politi~ari#4tf7
sponzora javno, glasno i sna no pod# avaju projekat, ne samo u javnim
nastupima ve} i -- {to je mo d# jo{ va nije -- unutar svojih
ministarstava, stavqaju}i svakod#evno d# znawa svim svojim slu benicima
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE
UP#AVE
18
Sekretar za informatiku
(CIO organa ili organizacije)
Ostala ministarstva i d#ugi
organi i organizacije
Vlad# Republike
Potpred#ednik Vlad#
zad#en za reformu
Ministarstvo za informati~ko
d#u{tvo
Dravni sekretar
za informatiku
(CIO Republike)
Od#or Vlad# zad#en za
reformu

d# }e wihovo napred#vawe u mnogome zavisiti od#efikasne pod#{ke

reformi i elektronizaciji rad# sopstvenog poslovawa.
Izvr{ni sponzor ne samo d# ima moralni autoritet d# sproved#
ovaj projekat, ve} i fakti~ku vlast, od#osno mogu}nost d# kroz parlament brzo i efikasno d#nosi zakone koji su neophod#i za wegovo
ostvarivawe.
Izvr{ni sponzor, me|utim, preuzima na sebe i zad#nb]t d# projekat d#bije nacionalnu d#menziju, d# osigura saglasnost i pod#{ku
opozicije, i kontinuitet i posle eventualnog od#aska sa
funkcije.
Projekat e-uprave mora d# se shvati isto kao od#rana zemqe ili
za{tita od# poplava -- ne{to {to je u interesu svih gra|ana i
svih
politi~kih snaga, ne{to neophod#o za bud#}nost zemqe.
OCEWIVAWE MOGU}NOSTI
Projekat elektronizacije rad# d# avne ad#inistracije izuzetno
je skup projekat. Me|utim, mnogi pojed#na~ni rad#i zad#ci u okviru
projekta mogu se ostvariti i bez utro{aka novih sred#tava, kreativnim pristupom u planirawu.
U osnovi postoje ~etiri vrste rad#ih zad#taka u okviru projekta
e-uprave>
1) Rad#i zad#ci koji se mogu izvr{iti racionalnijim kori{}ewem ili kreativnijom upotrebom postoje}ih resursa.
Neki od#ovakvih projekata se ve} realizuju pod#koord#naci- jom Agencije
za razvoj informatike i Interneta Vlad#
Republike Srbije. Na primer, spajaju se postoje}e mre e
Po{tanske {ted#onice, MUP-a i PIO fond# ~ime }e svakome
od#korisnika biti omogu}en pristup d# d#leko ve}eg broja
lokacija nego ranije, a na ceo sistem se prikqu~uje i
Republi~ka uprava javnih prihod# koja d# sad# nije imala
mre nu infrastrukturu van Beograd#.
2) Rad#i zad#ci koji se mogu finansirati iz u{ted#. U mnogim
sistemima, kao {to je sistem za d#stribuciju lekova, ili sistem robnih rezervi, nije mogu}e pouzd#no utvrd#ti d# li su
sred#tva utro{ena celishod#o ili je d#{lo d# rasipawa ili
zloupotrebe. U{ted# koje se mogu ostvariti sistemom kontrole i uvo|ewem elektronizacije d#voqne su d# isplate sve
tro{kove uvo|ewa sistema za veoma kratko vreme.
3) Rad#i
zad#ci koji se mogu finansirati iz prihod#. Ovd#
spad#ju pre svega usluge koje se napla}uju od# klijenata, kao
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
19

{to je registracija pred#ze}a, izd#vawe paso{a, izd#vawe

gra|evinskih d#zvola, ili izvod# iz katastra nepokretnosti.
Komercijalni kred#ti se mogu sa lako}om obezbed#ti za
ovakve projekte, uz od#ovaraju}e projekcije prihod# od#kojih
bi se servisirao d#g.
4) Rad#i zad#ci koji se finansiraju iz buxeta. Od#e|eni
osnovni zad#ci, kao na primer uvo|ewe elektronske pisarnice ili sistem za elektronsku pripremu novih zakona, moraju se finansirati iz buxeta. Me|utim, i ovd# je mogu}e
obezbed#ti alternativno finansirawe iz d#nacija. Zemqe
Evropske unije su veoma zainteresovane d# se na{e ad#ini- strativne
proced#re prilagod# wihovim rad# lak{eg
bud#}eg prid#uivawa na{e zemqe Evropskoj uniji, pa se
mnoge d#nacije od#ose ba{ na projekte e-uprave. Primera
rad#, Evropska agencija za rekonstrukciju upravo je od#brila finansirawe elektronizacije rad# pravosud#ih organa u
vred#osti od#2,8 miliona evra.
IMPLEMENTACIONA STRATEGIJA
U okviru postoje}e op{te strategije i celokupnog projekta
e-uprave (slika 4), a vod#}i ra~una o mogu}nostima koje su ve}
opisane, implementaciona strategija se sastoji iz ~etiri osnovna
postulata>
1) Od#ah rad#ti na malim projektima koji imaju uo~qive efekte. Ovo }e d#prineti d# gra|anstvo jasno uo~i pred#osti
elektronizacije rad# d#
avne ad#i#eu]]f72e]be ~ime }e se
op{ta pod#{ka za ceo projekat bitno pove}ati.
2) Prvo rad#ti na projektima koji imaju najkra}e vreme implementacije. Projekti sa kratkim vremenom implementacije
ko{taju mawe, a i lak{e se ostaje u okviru planiranog buxeta. Tako|e, za ovakve projekte je lak{e d#biti d#nacije ili
kred#te, kao i
obezbed#ti politi~ku pod#{ku ukoliko projekat zahteva izmenu zakona.
3) Sve vreme vod#ti ra~una o kona~noj integraciji. Ni jed#n
projekat, ma koliko
atraktivno izgled#iv i ma koliko brzo
mogao biti ostvaren, ne sme se realizovati ukoliko ne}e
mo}i d# se integri{e u kona~ni sistem jed#nstvenog {altera.
Kratkoro~ni efekat skupo bi se kasnije platio ponovnom
implementacijom i ote anom integracijom.
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
20

4) Ostaviti prostor za tehnolo{ke napretke koji }e nastati u

fazi implementacije. Svi projekti moraju biti tako koncipirani d# se nove tehnologije mogu lako ugrad#ti u postoje}e sisteme bez naru{avawa integriteta celog sistema i bez
potrebe d# se vr{e izmene u procesu rad# -- izmena mora
biti potpuno neprimetna za d#avnog slubenika ili klijenta.
U okviru implementacione strategije pred#i|ena je i mogu}nost
d# }e se u bud#}nosti pojaviti novi d#u{tveni problemi, novi
ad#inistrativni zahtevi ili novi zakonski okviri, koji nisu bili
pred#i|#4p7 op{tom strategijom ili projektnim planom, a iznenad#
postaju prioritet za ostvarivawe.
Za ovakve situacije primewiva}e se metod#logija "Planirawa
izazvanog d#ga|ajima" (Issue Driven Planning).
Ova metod# planirawa omogu}ava d# se za veoma kratko vreme (d#e d# tri ned#qe)
napravi projekat koji se moe ostvariti za nekoliko meseci,
vod#}i ra~una o ograni~enim buxetskim sred#tvima (projekat nije
d#o teku}eg buxeta po{to problem nije bio poznat u vreme planirawa buxeta) i politi~kim realnostima (potrebno je ostvariti projekat bez izmena u zakonod#vstvu), a d# se pri tom ne naru{i op{ti
strate{ki okvir.
MERQIVOST REZULTATA
U situaciji ograni~enih resursa i potrebe za ubrzanom implementacijom, od#izuzetne va nosti je ustanoviti precizne, merqive,
numeri~ke kriterijume za ocewivawe prioriteta i merewe postignutih rezultata.
UTVR\IVAWEPOSLOVNOG MODELA
Kako bi se prioritet projekata vred#ovao na uporedqivoj skali,
potrebno je, koriste}i jed#nstvenu metod#logiju, prvo utvrd#ti postoje}i poslovni mod#l i bud#}i, eqeni poslovni mod#l svakog
organa i organizacije. Projekti se zatim kreiraju kao na~in za
prelazak puta od#postoje}eg ka eqenom stawu.
Od#u~uju}e za uspeh u utvr|ivawu uspe{nog i primenqivog
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
21

poslovnog mod#la
d#avne ad#inistracije je shvatawe d# se on
utvr|uje na osnovu protivre~nih interesa raznorod#ih u~esnika.
U svetu se kao izuzetno uspe{na pokazala metod#logija koju je
jo{ 198 . razvio Xon Zakman za ocewivawe uspe{nosti razvoja
informacionih sistema. Krajem
d#vedesetih god#na je u
Kanad#
d#limi~no mod#fikovana i uspe{no primewena za utvr|ivawe
poslovnog mod#la kanad#kih ministarstava i tamo posluila kao
osnova za razvoj e-uprave. Kasnije je prihva}ena kao stand#rd u
gotovo svim razvijenim zemqama.
Ova metod#logija ne posmatra proces kao seriju koraka, ve} kao
pogled#na celinu od#strane razli~itih u~esnika u procesu> stratega,
od#osno onoga ko utvr|uje politiku i ciqeve< d#avnih slubenika,
od#osno onih koji treba d# svakod#evno rad# u d#tom okruewu< projektanta, koji ima potrebu d# d#fini{e proces na organizovan i
razumqiv na~in< tehnologa, koji
mora d#r primeni postoje}e
tehnologije za traeno funkcionisawe procesa< i, samog sistema,
koji sam po sebi mora pred#tavqati logi~ku celinu.
UTVR\IVAWE PRIORITETA PROJEKATA
Svakom projektu, bez obzira u kom se ministarstvu od#ijao,
mora se d#ti relativna vred#ost prioriteta.Kriterijumi koji se
koriste su>
l Stepen unapre|ewa procesa (ubrzavawe, pojed#ostavqivawe
ili pojeftiwewe proced#re)
l Stepen unapre|ewa sistema (pove}awe efikasnosti celog
ministarstva i vlad# kao celine)
l Stepen me|uzavisnosti (u kojoj meri }e d#ugi projekti mo}i
d# se oslone na rezultate ovog projekta i time smawe svoju
cenu ili vreme implementacije)
l Vid#ivost rezultata (politi~ki profit koji se preta~e u
pove}awe pod#{ke celom pod#hvatu)
l Efekat na privred# (u kojoj meri se koristi d#ma}a pamet i
d#prinosi razvoju d#ma}ih pred#ze}a)
l Vreme za implementaciju
l Cena implementacije
l Izvor finansirawa
Svi kriterijumi se koriste u svetlu ustanovqenih strate{ih
prioriteta i na osnovu toga d#bijaju relativan te inski faktor.
Prioriteti se mogu privremeno promeniti, pa se i te ina pojed#nih kriterijuma mo e vremenom korigovati. Na primer, 2002.
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
22

god#na je progla{ena god#nom borbe protiv korupcije i kriminala,

pa }e kriterijum "vid#ivost
rezultata" d#ezult relativno ve}u
teinu za projekte koji omogu}avaju efikasniju borbu protiv korupcije i kriminala (kao {to su sistem za elektronsku registraciju pred#ze}a, sistem za locirawe vozila, itd#).
UTVR\IVAWEUSPE{NOSTI PROJEKTA
Kod# utvr|ivawa uspe{nosti projekta primewuje se princip
merewa rezultata postignutih ostvarewem projekta, a ne princip
efikasnosti sprovo|ewa samog projekta.
Ukoliko se
od#e|eni projekat izvr{i po planu, na vreme, u
okviru buxeta i tehnolo{ki funkcioni{e ta~no onako kako je planirano, ali
nema vid#ivog efekta na unapre|ewe procesa rad# i
kvaliteta usluge, projekat se ne mo e smatrati uspe{nim.
Na primer, ukoliko sistem elektronske registracije pred#ze}a
postavi na vreme i u okviru pred#i|enog buxeta, i ako se slu benici uspe{no i na vreme obu~e, i ako koriste sistem onako kako
je
pred#i|eno, ali se broj fantomskih firmi i ilegalnih trgovinskih
ne smawe u eqenom roku, projekat se ne mo e smatrati uspe{nim.
Ovakav pristup je izuzetno zna~ajan za korigovawe kriterijuma za
utvr|ivawe prioriteta projekata i d#deqivawe relativne te ine
pojed#nim kriterijumima, {to, d#goro~no, vod# br em, jeftinijem
i efikasnijem postizawu strate{kih ciqeva.
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
23

Teku}i projekti
Sled#}i projekti u okviru pod#hvata e-uprave nalaze se u razli~itim fazama planirawa i realizacije>
-- Elektronski registar gra|ana
-- Elektronski registar privred#ih subjekata
-Posred#i~ki softver za istovremeni pristup raznorod#
nim bazama pod#taka (middleware)
-- Re~nik pod#taka informacionog sistema
-- Sistem za ad#inistrativno poslovawe
-- Elektronski katastar nepokretnosti
-- Elektronski registar prostornih jed#nica
-- Elektronski sistem za pru awe socijalne za{tite
-- Elektronski sistem za pru awe invalid#ko-bora~ke za{tite
-- Elektronski sistem za brigu o d#ci i porod#ci
-- Statisti~ki informacioni sistem
-- Elektronski registar mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i
umrlih
-- Elektronski bira~ki spisak
-- Informacioni sistem pravosud#ih organa
-- Elektronski sistem d# avnog trezora
-- Centralni registar sertifikacionih tela za izd#vawe
elektronskih potpisa
-- Centralni sistem za kad#ovsko poslovawe
-- Op{tinski sistemi poslovawa (razli~iti sistemi u ve}em
broju op{tina)
-- Elektronski registar nevlad#nih organizacija
-- Zajed#i~ka mre na infrastruktura republi~kih organa
-- Sistem za{tite zajed#i~ke mre e republi~kih organa
-- Internet pristup za d# avne organe
-- Razvoj jed#nstvenog izgled# i sistema navigacije Internet
prezentacija d# avnih organa (common look and feel)
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
24

Anex
Primer uvo|ewa e-uprave u
Norve{koj(izvod iz materijala)
1. O ELEKTRONSKOJ UPRAVI
Akcioni plan Elektronska uprava treba d#
d# v ri na tri pitawa
k ja se d# se na razv j k ri{}ewa inf rmaci ne tehn l gije (IT)
u
centraln j ad#inistraciji vlad#>
1. Kak
inf rmaci na tehn l gija m e biti k ri{}ena d# bi
p d#ala primarne ciqeve ad#inistrativn g razv ja.
2. K ji pr blemi m raju biti re{eni d# bi IT sistemi i wih va
re{ewa u razli~itim sekt rima funkci nisali zajed#
ka
d#
razumqive i efikasne elektr nske uprave.
3. K ji sn vni k raci i prep ruke m gu sigurati efikasan i
d# varaju}i razv j i primenu inf rmaci ne tehn l gije u p jed#na~nim sekt rima
Prv pitawe se ti~e strate{ke primene inf rmaci ne tehn l gije u centaln j ad#inistraciji vlad# ka celine. Drug pitawe bra|uje
k rd#naciju i uskla|ivawe primene IT u kviru sekt ra. Tre}e pitawe
se d# si na met d# i smernice razv ja i primene IT u p jed#na~nim
sekt rima. Ova tri pitawa zajed#i~ki d#finini{u sn vu za me|usekt rski razv j IT u centraln j ad#inistraciji uprave. E-uprava
nagla{ava plan ve za me|usekt rski IT razv j u centraln j
ad#inistraciji uprave u sklad# sa vim principima, a u peri d#
d#1999 d 2001. T
je d d#tak IT strategijama k je su razvijene d#p jed#na~nih
specijaliz vanih ministarstava.
Akci ni plan vi ka {t je vaj su razvijeni na granici izme|u d#a
supr tna gled#{ta> d#ktati realn g i d#ktati vizija. Ovaj akci ni plan
}e centraln j ad#inistraciji uprave p nud#ti viziju k j j na m
e
teiti u kviru blasti IT. U ist
vreme realn st }e se p {t vati u
d#e|en j meri za razli~ite pri ritetne blasti.
Tri g
d#ne je dug peri d#za plan ve u blasti IT. Zb g brz g tehn l {k g razv ja i stalnih pr mena aplikaci nih brazaca, centralna
ad#inistracija uprave m
e d iveti gr mne p zitivne pr mene i
izaz ve k je IT m e d# prui u v m peri d#. Ka p pravilu tri{te,
a ne ad#inistracija, je n
k je d#ktira razv j n vih re{ewa u
v j
blasti. Primer
je d#namika razv ja Interneta sa weg vim {ir kim
pristup m i kapacitet m ka
i p ve}awem weg ve funkci naln sti.
Ovakva d#namika k nstantn
mewa pretp stavke za k ri{}ewe IT u
ad#inistraciji. E-uprava m ra, s t ga, biti iva materija. Ovaj akci ni
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
25

plan }e biti kruni plan gd# }e se smer kretawa prilago|avati

po
potrebi, a na osnovu razvoja u toj oblasti. Tako ovaj plan
kombinuje
neophod#ost dugoro~nih perspektiva za krupne IT projekte sa konstantnim pra}ewem trenutnih mogu}nosti informacionih tehnologija.
Daqi razvoj akcionog plana }e se sprovod#ti kroz tesnu sarad#u
specijalizovanih ministarstava sa Ministarstvom rad# i slubama vlad#ne ad#inistracije (DEPIT). V no mesto d#j log
}e biti Od#or
d# vnog Sekret rij t z inform
cione tehnologije, Od#or d# vnog
Sekret rij t z reorg niz ciju i obnovu, Od#or Minist rstv inform cione tehnologije, IT Forum Minist rstv
rd i vl d#ne d#inistr cije k o i wim pod#e|enih slubi (AADIT). N crt kcionog pl n je
bio d#st vqen svim minist rstvim
i relev ntnim slub m
pod Minist rstvom
rd
i vl d#ne d#inistr cije 1998. Pl n je t ko|e
d#st vqen AADIT, Od#oru Dr vnog Sekret rij t z Reorg niz ciju i
obnovu i Od#or d# vnog sekret rij t z inform cione tehnologije.
Pl n
rd
e-uprava }e sn bd#ti specij lizov n
minist rstv
op{tim inform cij m
koje se od#ose n
d#goro~ne me|usektorske IT
ob veze u centr lnoj d#inistr ciji vl d#, t
ko d me|usektorsk IT k o
i on
u okviru sv kog pojed#n ~nog sektor
mogu biti me|usobno
uskl |ene. T ko ciqn
grup
z
ov j pl n obuhv t
pred#t vnike vl
d# i
sve ost le koji u~estvuju u izvr{ewu str tegije i r zvoj IT u centr
lnoj
d#inistr ciji vl
d#. Ciqn
grup
d# izvesne mere ukqu~uje cit vu
d# vnu upr vu> npr. on obuhv t i lok lni sektor vl d#, s posebnim
n gl skom n inter kciju lok lne i centr lne upr ve. Ov j kcioni pl n
}e u isto vreme biti v n d#o osnovice god#{we IT potro{we u
Minist
rstvu rd i d# vne d#inistr cije i wihovim slub m . Pl n
}e, k o t k v, igr ti kqu~nu ulogu u izr d# buxet , komunik ciji izme|u
d#rektor slubi, r spod#li i pl nir wu ktivnosti. Ov j kcioni pl n
je z snov n n
d#inistr tivnoj politici vl d# i od#e|uje n koji n ~in
}e me|usektorski IT r zvoj pod# ti re liz ciju prim rnih ciqev z
ov j r zvoj. R spored#ovog kcionog pl n
je sled#}i>
2. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ADMINISTRATIVNA POLITIKA
2.1. IT u ad#inistraciji vlad#
Tokom posled#e
d#cenije norve{ko d#u{tvo se u ogromnoj meri
razvilo u informaciono d#u{tvo -- d#u{tvo u kome su razli~ite
primene informacione tehnologije osnovna karakteristika procesa
rad#, razmene informacija i komunikacije me|u qud#ma. Ovo se u
velikoj meri od#osi i na centralnu ad#inistraciju vlad#. Razvoj u
oblasti IT je postavio nove izazove i
mogu}nostipred ad#inistrati#7a i informativnu politiku, {to moemo
prikazati sled#}im primerima>
-- Elektronska interakcija izme|u sektora je zna~ajno intenzivirana

posled#ihgod#na<
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE
UP#AVE
26

-- Mnogi korisnici ad#inistracije trenutno postavqaju sve ve}e

zahteve za pristup i otvorenost ad#inistracije zbog pogod#osti
koje
prua IT. Razli~ite IT nad#enosti i pristup IT me|u korisnicima
aministracije d#vode d# neophod#osti d# se obrazuju javne slube koje
koriste i re{ewa koja nud# IT i trad#n 72uftfe ru~ne obrad#.
Ovaj razvoj je u~inio IT kqu~nim instrumentom u pruawu re{ewa
i usluga vlad#ne ad#inistracije. Ovo je jasno vid#ivo u kqu~nim d#kumentima vlad# kao {to su d#klaracija Voksenasen i inauguralna
d#klaracija.
U d#klaraciji Voksenasen stoji
d# }e vlad#> ''koristiti informacione i komunikacione tehnologije u ciqu obnove, unapre|ewa i mod#rnizacije svih aspekata d#u{tvenog sektora''.
2.2 Ciqevi ad#inistrativne politike
Primarni ciqevi i
strategija ad#inistra#7e]b] politike vlad#,
kako su pred#tavqeni u pred#ogu parlamentu od#strane Ministarstva za
rad#i vlad#ne ad#inistracije, mogu se sumirati u ~etiri stavke>
-- Ad#inistracija usmerena ka korisniku> centralna upravna
ad#inistracija }e se upoznati sa potrebama i eqama korisnika i kad#
god#je to mogu}e, tome prilagod#ti svoj na~in rad#.
-- Politi~ki upravqana ad#inistracija> centralna upravna ad#inistracija
treba d a bud# prilagod#ivo, fleksibilno oru|e za primenu
politike vlad#.
-- Efikasna ad#inistracija orijentisana ka rezultatima> centralna
upravna ad#inistracija treba d#, d# najvi{e mogu}e granice, ostvari
rezultate u sklad# sa postavqenim ciqevima i to bez pomo}i sa strane.
-- Otvorena
i d#mokrats#un ad#inistracija regulisana zakonskim
regulativama> treba d# obezbed# mogu}nost pred#i|awa i jed#ak tretman za sve kao i d# naglasi otvorenost i pravo pristupa informacijama koje se ti~u d#no{ewa od#uka i aktivnosti vlad#.
Opred#qenost ka korisnicima je posebno vana stavka u ad#inistrativnoj politici vlad#. U inauguralnoj d#klaraciji vlad# stoji d# }e>
''fokus biti na korisnicima u d#avnom sektoru a zahtevima koji
se
ponavqaju }e se iza}i u susret''. Opred#qenost ka korisniku je i glavna
smernica informacione politike, kojoj je jed#n od#primarnih ciqeva
d# ''obezbed# nesmetan pristup informacijama koje se ti~u aktivnosti
u javnom sektoru i to za pojed#nce i organizacije''.
2.3 e-uprava> ciqevi ad#inistrativne politike pod#ani IT
Ovaj akcioni plan ima za
ciq d# pripremi teren za elektronsku
upravu, ad#i#, 7n4ne72f gd# IT pomae realizaciju pomenutih ciqeva
ad#inistrativne politike. Plan ne pokriva sve aspekte jed#e
ovakve
ad#inistracije. Me|usektorski od#osi o kojima je bilo re~i u
ovom
planu moraju funkcionisati zajed#o sa IT u svakom pojed#na~nom sektoru u ciqu realizacije elektronske uprave. Treba d#dati i to d# konELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
27

cept e-uprave pre svega obuhvata IT stranu ad#inistrativnog razvoja.

Pored# IT moraju se primeniti i d#uga
sred#tva d# bi se postigli
pomenuti ciqevi ad#inist#nuf72pe politike. Ciqevi ad#inistrativnog
razvoja }e biti pod#oni stalnom preispitivawu i politi~kom
uskla|ivawu. IT moe d#prineti ja~awu opred#qenosti ka korisnicima
ad#inistracije na vi{e na~ina.
Prvo, upotreba Interneta
je ad#inistraciji obezbed#la novi
informativni kanal koji je d#stupan {iroj javnosti. Kanal otvara nove
mogu}nosti za alternativne metod# prezentovawa i grupisawa informacija. Ovaj informacioni kanal je pre svega d#dadak, a ne zamena za
ostale izvore informacija, tako d# koli~ina informacija koju d#bijaju oni koji ne koriste ovaj med#j nije umawena.
Drugo, elektronska komunikacija je omogu}ila fleksibilnije i jed#ostavnije oblike interakcije izme|u ad#inistracije i wenih korisnika.
Tre}e, IT prua nove mogu}nosti umawuju}i zna~aj geografske lokacije pojed#nca ili organizacije. Osnivawem kancelarija javnih slubi
gd# je korisnicima ad#inistracije omogu}en pristup javnim slubama
kroz razli~ite agencije i ad#inistrativne nivoe je d#bar primer.
Princip opred#qenosti ka korisniku
treba d# d# smernice za
razvoj i primenu IT u centralnoj ad#inistraciji vlad#. Jed#a od#glavnih
poruka mod#la opredeqenosti ka korisniku opisanih u Predlogu parlamentu je d# ''treba u~iti kroz kontakte sa korisnicima''.
Metod# za
razvoj i od#avawe ad#inistrativnih sistema IT se moraju stalno
revid#rati kako bi se ostvarila orijentisanost ka korisnicima.
Politi~ka operativnost ad#inistracije se moe ostvariti
pod#{avawem IT d# poja~a fleksibilnost i transparentnost ad#inistracije. Informacije koje se mogu d#biti preko Interneta i
elektronskom komunikacijom sa korisnicima ad#inistracije mogu se relativno brzo reorganizovati kako bi se novi politi~ki signali i re{ewa
primenili mnogo bre nego {to je to slu~aj kod#tradicionalnih metoda
informisawa i interakcija. U isto vreme IT prua nove mogu}nosti za
za{titu poverqivih informacija na razli~itim nivoima ad#inistracije i koord#nacije u razli~itim sektorima.
Kroz
pod#{ku procesu
rad# ad#inistracije# kao i unutra{wim i
spoqnim interakcijama, IT moe d#prineti efikasnoj ad#inistraciji
orijentisanoj ka postizawu rezultata. Dobro osmi{qena IT re{ewa
mogu d#ti nove, efikasne metod# za sklad#{tewe i razmenu informacija. Centralna uloga izvora informacija u rad# ad#inistracije zna~i
poboq{awe efikasnosti u ovoj oblasti {to d#prinosi zna~ajnom
napretku ad#inistracije kao celine.
Projekat d#jekat 7 elektronske po{te je d#bar primer kako IT
moe d#prineti otvorenoj i d#mokratskoj ad#inistraciji regulisanoj
zakonskim regulativama. Ovaj projekat je omogu}io novinarima mnogo
lak{i pristup rad# ad#i#472up]474p i tako znatno poboq{ao vezu ad#iAGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE
UP#AVE
28

nistracije i javnosti. Mogu}nosti za pretraivawe i sortirawe

koje
prua IT obezbe|uje boqu korespond#nciju izme|u velikog broja
informacija koje su ''teoretski'' d#stupne iz ad#inistracije i informacija koje korisnici ad#inistracije mogu zaista d# razumeju. U isto
vreme je vano
omogu}iti d# sklad#{tewe i transfer osetqivih
informacija bud# u sklad# sa potrebama o za{titi privatnosti.
IT }e biti vaan instrument u realizaciji ciqeva vlad# u oblastima koje pored#ad#inistrativne obuhvataju i ostale oblasti
politike.
Regionalni politi~ki ciqevi vlad# su jed#n od# primera. Informacione tehnologije obezbe|uju mogu}nosti interakcije i re{ewa zad#taka kroz razli~ite nivoe u okviru rad#og
kolektiva kao i nezavisno od geografskih granica. Ovo prakti~no zna~i d#
izvr{ewe zad#taka moe
biti u mnogo ve}oj
meri d#centralizo#]ene i tako preme{teno u one
oblasti koje nisu gusto ispuwene,
a d# se u isto vreme efikasnost i
potrebe korisnika ni najmawe ne zanemare. Koncept e-uprave je vizija
kako bi trebalo koristiti IT d# bi pomogla u realizaciji pomenutih
ciqeva ad#inistrativne politike.
3. IZBOR PRIORITETNIH OBLASTI
3.1. Najvaniji elementi elektronskog upravqawa
Realizacija e-upravqawa zahteva d# se IT ne koristi samo kao alat
za re{avawe problema, ve} d# u istoj meri
bud# i pokreta~ka snaga za
reorganizaciju i obnovu. E-upravqawe
jevid ad#inistracije gd# se IT
u velikoj meri koristi u ciqu pove}awa efikasnosti unutra{we komunikacije, a istovremeno slui za uvo|ewe inovacija u ciqu poboq{awa
interakcije sa korisnicima. Izvestan broj prioritetnih oblasti ovog
plana se fokusira na oba ova aspekta. Plan rad# d#fini{e osam prioritetnih oblasti za me|usektorski IT razvoj u centralnoj
ad#inistraciji
vlad#od 1999 d# 2001>
1) obezbe|ewe 2000. god# 2) infrastruktura 3) IT obezbe|ewe
4) informacioni servisi na Internetu 5) elektronske ad#inistrativne proced#re 6) zamena elektronskih pod#taka 7) elektronska trgovina u ciqu javne nabavke 8) IT menaxment i organizacija.
Ne postoji jasna granica izme|u ovih prioritetnih oblasti. Razlog
pod#le na od#e|ene prioritetne oblasti lei u ~iwenici d# one
pojed#na~no
pred#tavqaju perspektive i fokus koje treba pratiti i
osigurati,
d#k }e od#e|ene mere i razvojni projekti ukqu~ivati d#e ili
vi{e prioritetnih oblasti. Izbor osam prioritetnih oblasti pred#
stavqa korak po korak pristup uspostavqawu elektronskog upravqawa.
One mogu biti pod#qene u tri osnovne grupe.
Temeq uspostavqawa elektronskog upravqawa
Prioritetne oblasti> infrastruktura, IT obezbe|ewe i obezbe|ewe 2000 smatraju se temeqom elektronskog upravqawa. To se postie
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
29

kroz efikasnu i d#bro organizovanu infrastrukturu, mud#r menaxment IT obezbe|ewa i d#bro re{avawe problema u centralnoj ad#inistraciji vlad#.
Oblasti#me|usektorske pri#ene T za uspostavqawe e-uprave
U elektronskom upravqawu IT pomae u realizaciji primarnih
ciqeva ad#inistrativne politike. Kako bi ovo postigli, mi }emo
se
fokusirati na ~etiri oblasti me|usektorske primene IT tokom period# pred#i|enog planom. Oblici informacionog servisa na Internetu
i elektronske ad#inistrativne proced#re mogu pod#ati sve
pomenute ciqeve u smislu orijentacije ka korisnicima, upravqawa
politikom, efikasnosti i otvorenosti.
Orijentacija ka korisnicima je vaan aspekt informacionog
servisa, d#k se elektronske ad#inistrativne proced#re fokusiraju
iskqu~ivo na pove}awe efikasnosti. Zamena pod#taka elektronskim
d#prinosi i orijentaciji ka korisnicima i pove}awu efikasnosti, d#k
se elektronska trgovina u ciqu javne nabavke iskqu~ivo koristi u ciqu
pove}awa efikasnosti ad#inistracije. Zajed#i~k#p faktor za ove ~etiri
prioritetne oblasti je fokus na tzv. elektronsku interakciju.
Oblasti elektronskog informacionog centra i elektronske ad#inistrativne proced#re treba d# unapred# interakciju sa javno{}u. Zamena
elektronskih pod#taka (izve{tavawe i ostala interakcija sa poslovnim
sektorom i elektronska trgovina u ciqu javne nabavke
(interakcija
izme|u vlad# kao kupca i snabd#va~a iz poslovnog sektora) od#posebnog
su zna~aja za interakciju sa poslovnim sektorom.
Strate{ka podr{ka reali#aciji elektronskog upravqawa
Prioritetna oblast IT menaxmenta i organizacije fokusira se na
pove}awu znawa i kompetencija vezanih za od#ovaraju}e metod# i alate
primewene u menaxmentu i sprovo|ewu obaveza IT u ad#inistraciji.
Prioritetna oblast }e d#prineti# boqoj i efikasnijoj iskori{}enosti
IT u ind#vidualnom sektoru u sklad# sa sveobuhvatnim ciqevima
ad#inistrativne politike.
3.2 PRIORITETI
Klasifikacija prioritetnih oblasti pred#tavqa, korak po korak
prilaz uspostavqawu elektronskog upravqawa. Osnovama za od#ovaraju}e me|usektorske mere i sektorsku primenu u oblasti IT, bi}e d#t
prioritet u
prvomd#lu period# obuhva}enog planom. Ovo zahteva d# se
ve}a pawa posveti infrastrukturi i IT obezbe|ewu. Nivo posve}enosti i aktivnosti u ministarstvima i slubama se, sveobuhvatno
gled#no, pove}ao nakon {to je Ministarstvo rad# i
d#avne uprave
po~elo sa pra}ewem ovog rad# u centralnoj d#avnoj upravi. Imaju}i u
vid# rezultate posled#eg istraivawa, mi{qewe Ministarstva je bilo
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
30

d# se moraju uve}ati napori na svim nivoima centralne d#avne

uprave. Ovo se najvi{e od#osilo na nivo vlad#nih slubi na kojima je
bila najve}a od#ovornost. Ovo se tako|e od#osilo na
centralizovano
pra}ewe rad# kao i na pra}ewe rad# pod#e|enih slubi svakog ministarstva. Za uspe{no realizovawe plana neophod#o je ispuniti sled#}e>
-- Prioritet na svim nivoima rad# se mora d#ti nalaewu re{ewa
za d#nosti ad#inistracije centralne d#avne uprave, sa posebnim
naglaskom na kriti~ne funkcije na{eg d#u{tva. U po~etku, ovaj rad# mora
biti povezan sa od#ukama na vi{em nivou, koje obuhvataju
procenu
rizika i pripremu planova za prevazilaewe vanred#ih okolnosti,
a
sve to
u koord#naci#fe sa Ministarstvom pravd#. Nakon toga, pojed#na~no, ministarstva moraju postaviti prioritete u svojim sektorima i
prilagod#ti pra}ewe rad# u sklad#
sa svojim pod#e|enim slubama.
-- Doprinos izvora i tempo, moraju eskalirati u pojed#nim slubama i ministarstvima koja prate wihov rad# a sve to u vezi sa centralnim
nad#ledawem rad#. Pove}awe d#prinosa izvora mora, ako se to pokae
neophod#im, biti ostvareno i preispitivawem prioriteta. Na
rukovod#tvima ministarstava i slubi, lei
od#ovornost d a se ta
preispitivawa i primene.
Potreba d# se
d# prioritet kriti~nim funkcijama centralne
d#avne uprave, uslovqava prilago|avawe nivoa posve}enosti ostalim
prioritetnim oblastima. Veoma je vano ne zahtevati od#ministarstava i slubi prevelike napore u ostalim prioritetnim oblastima vezanim za me|usektorski razvoj.
Ministarstvo rad# i d#avne uprave }e nastaviti d# d#je prioritet razvoju infrastrukture, {to pod#azume#2e poja~ane napore u ciqu
razvoja centralne d#avne mree i uspostavqawe zajed#i~kog servisa.
Osim toga, problemima u razvoju infrastrukture tako|e }e biti
d#t
prioritet, kao i naporima na uspostavqawu i unapre|ewu elektronskog
informacionog servisa na Internetu. Me|usektorskoj
sarad#i, {to
pod#azumeva zamenu elektronskih pod#taka, elektronsku ad#inistrativnu komunikaciju i elektronsku trgovinu, bi}e d#t prioritet u
d#ugoj polovini
period# pred#i|#4t]f planom. Za ove prioritetne
oblasti, bi}e od#e|eni vi{egod#{wi programi.
IT menaxment i organizacija u ad#inistraciji
obuhvata usred# sre|enost na uve}awe znawa i ve{tina u kori{}ewu od#e|
en#u metod# i
oru|a za upravqawe i izvr{ewe
IT zad#taka u ad#inistraciji. Ova
oblast }e se i d#qe razvijati tokom nared#og period##
i bi}e sad#ana kako u me|usektorskim, tako i u naporima unutar sektora.
ELEKTRONSKA DRAVNA ADMINISTRACIJA
31

Impres>
IZDAVA~> AGENCIJA ZA UNAPRE\EWE DRAVNE UPRAVE
KRAQA MILANA 36, 11000 BEOGRAD
tel. 011 334 55 32< faks> 011 334 56 71
e-mail: reformator@apad.sr.gov. yu
Za izd#va~a> Sowa Cagronov
Ured#ik> Sowa Cagronov
Zamenik ured#ika> Mi#mir Brki#
Recenzenti> prof.Boi#ar
Radenkovi#i prof.
Mi#dragIvkovi#
Autor> Brani#lav An|eli#
Koord#nator rojekta> Vladi#ir Gajtovi#
Lektor i korektor> Vladi#ir Gajtovi#
Sarad#ici> Qi#ana Fi#ipovi}, Nevenka
[ai#,
Aleksandra Pastor, Dejan Radovi#, Tatjana Petrovi#,
Haxi DarkoArbuti#P
Dizajn i kom juterska obrad#> Vlada
Stevanovi#
[tam a> Mraz Data
Tira> 5000
AUDU
ISBN 86-83599-07-8
AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRAVNE UP#AVE
32
CIP -- Katalogizacija u publikaciji
Narod#a biblioteka Beograd 35.0 (49 .1)
681.32
AN\ELI], Branislav
E-uprava> elektronska d#avna ad#inistracija u Republici
Srbiji / Branislav An|eli}. - Beograd# Agencija za
unapre|ewe d#avne uprave, 2002 (Beograd# Mraz Data). 32 str. > graf. prikazi< 21cm
Tira 5000.
ISBN 86-83599-07-8
a) Dravna uprava - Organizacija b) Javne slube Poslovawe - Primena ra~unara
COBISS-ID 98057740