MAGIJA KAO ZASTARELA TEHNOLOGIJA SVESTI

( TA OTKRIVA SVETLOSNA FORMULA? )

1. Re je odvajkada budila unutranji duhovni apat preko koga je ovek saznavao
istinu o svom mestu u vidljivom i nevidljivom delu stvarnosti.
Razmiljajui o govoru i reima, mudraci drevnih epoha su naslutili energetskovibratornu osnovu sveta blisku onoj koju je fizika otkrila i nauno potvrdila tek u naem
vremenu.
Biblijkska reenica: I ree Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost. (Po. 1.3) je bila
seme iz koga su se duhom Jevreja razvile velianstvene zamisli o glasovima, reima
i njihovoj povezanosti sa brojevima kao kljuevima za razumevanje konane istine. Po
predanju je ta istina ve bila zapisana u izvornoj, izgubljenoj knjizi Mojsijevoj, knjizi od
belih slova glasova i belih rei sazdanih od preiene svetlosti.
2. SVETLOST je praizvorno i prvoroeno edo REI biblijskog postanja. I ree Bog:
neka bude svjetlost. I bi svjetlost. Kroz ovu prastaru reenicu unutarnji, hiljadugodinji
mudrac naega uma, vekovima nagovetava znaaj ZVUKA i SVETLOSTI za nastanak i
razvoj oveka kao duhovnog bia.
Rezultatima koje smo dobili pomou SVETLOSNE FORMULE taj je nagovetaj dobio
naunu podlogu zasnovanu na odnosu koji se javlja pri pretvaranju grubljih vidova
ZVUNE u SVETLOSNU ENERGIJU, a ova u jo tananije naboje naih duhovnih stanja.
3. SVETLOSNA FORMULA je matematiki obrazac koji pokazuje na koji se nain grublji
vidovi zvune energije pretvaraju u finije energetske oblike nervnih impulsa i znaenja.
Uzmimo neku re, na primer LJUBAV. Zvuni talasi ove rei pobuuju bubne opne usled
ega nastaju nervni impulsi koji se elektromagnetnim treptajima kreu prema mozgu. Naa
formula pokazuje da ovo pretapanje ZVUKA u SVETLOST, grubljeg u finije, tei odreenoj
zakonosti.
Kao fizika mera te tenje ka redu posluile su nam vrednosti koje smo nazvali
SVETLOSNA STANJA GLASOVA. Izraene frekvencijama, koje kao kosmike odrednice
svetlosti doivljavamo u vidu boja, ove vrednosti nas povezuju sa energijama kojima su
imenovane predstave utisnute u na um.
Za one koji ele da i praktino, raunskim putem prate naa izlaganja, dajemo tabele
SVETLOSNIH STANJA GLASOVA i uputstvo za izraunavanje SVETLOSNIH STANJA, to
jest BOJA NAZIVA:

SVETLOSNA STANJA GLASOVA

(u bilionima Herca)

Kolona 1
Kolona 2

Za glasove u poloajima osim finalnog

Za glasove u finalnom poloaju
V 239 276 J 286 R 319 LJ 345
C 392 T 412 419 S 541
U 551
551 565 E 568NJ 568
M 571
N 571 I 578 G 621 H 625
K 668
694 L 724 B 757 P 777
A 797
Z 807 O 817 D 831

J izmeu I-I ili A-I = 369

345 V 355 S 389

C 458 465 485
M 565 568 A 568
E 571 I 578 578
H 598 G 605 L 654
R 764 B 777 O 834

J 417 K 432
P 525 U 551
NJ 568 LJ 571
D 588 N 598
T 661 Z 684

Na osnovu ovih vrednosti boja naziva (HROMOFON) se izraunava po veoma

jednostavnom obrazcu:
s
S =
n
S s n -

frekvencija boje naziva

frekvencija svetlosnog stanja glasa
broj glasova u ispitivanoj rei. (Analizom nisu obuhvaeni glasovi F i D.)

Na primer, boja rei SRCE se izraunava na sledei nain. Za glasove S, R,C uzimamo
vrednosti iz kolone 1, a za glas E iz kolone 2. Prema tome:
541+319+392+571
Ssrce= = 456 biliona Herca
4
Na osnovu prirodne raspodele frekvencija u spektralnom kontinuumu ova vrednost
odgovara CRVENOJ boji naziva.

Frekvencija (S)
Odgovarajua boja naziva
- Biliona Herca
<
459
CRVENA PURPURNA (CRNA)
459
478
CRV. NARANDASTA (MRKA)
479
508
NARANDASTA
509
528
NAR. UTA
529
575
UTA-SMEA-SINJA (SVETLA)
576
601
UTOZELENA
602
635
ZELENA (TAMNA)
636
658
ZELENOPLAVA
659
701
PLAVA (BELA)
702
737
MODRA (BELA)

529
575
LJUBIASTA (?)
738
778
>
778
PURPURNA

Na primer, naziv ZEMLJA (S = 571 biliona Herca) pripada UTOM i SMEEM nivou, re
VATRA CRV.NARANDASTOM, NEBO PLAVOM...
Rezultati do kojih smo doli na ovaj nain predstavljaju osnovu za odreivanje prvih
slova u SVETLOSNOJ AZBUCI koja, na jedan novi nain, moe ponirati u materijalnoenergetsko tkivo sveta, ali isto tako oslukivati i tumaiti najskrovitije tajne smetene u
zabaenim, izbegavanim ili ozloglaenim mestima religije, alhemije i kabale.

Vrednosti dobijenih rezultata proveravane su preko njihove praktine primene i to u

sledeim oblastima:
a)Raunarstvo i informatika
b)Psihologija i medicina
c)Nauka o jeziku
d)Umetnost i estetika
e)Religija i filozofija
f)Parapsihologija
g)Fizika i tehnologija svesti
U tom smislu posebno ohrabruje konkretna primena svetlosne i svestne formule kao to
je:
a) Diplomski rad ininjera Sinie Vlajia sa temom o svetlosnoj formuli
odbranjen na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu kod mentora prof. dr. Vidojka
iria. Po reima autora cilj diplomskog rada je bio da se prui softverska podrka daljem
istraivanju svetlosne formule u smislu da se ve postojei i budui matematiki modeli
predstave na nain koji je najoperativniji i najblii korisniku. U daljem praktinom
istraivanju ininjer Sinia Vlaji objavio je rad Ekspertni sistem srpskog jezika zasnovan na
svetlosnoj formuli (1), u kome pie: Izloeni ekspertni sistem (ES) je program zasnovan na
svetlosnoj formuli, koji omoguava sistematsku analizu srpskog jezika sa aspekta njegove
semantike i ureenosti, uz mogunost ugraivanja uoenih pravilnosti (znanja) unutar ESa, pri emu se tako steena znanja mogu kasnije, kako koristiti, tako i aurirati novim
znanjima. Svrha ovih istraivanja je da se pomou svetlosne formule nau parametri koji
to uspenije povezuju prirodni govor sa kompjuterskim jezicima, ekspertnim sistemima i
vetakom inteligencijom.
Pored izrade softverskih programa za determinaciju globalnog znaenja rei u toku je
rad da se brojne vrednosti za azbuno promenljive kod kompjutera (aski kod) zakonito
poveu sa odgovarajuim elektromagnetnim tj. modanim talasima. U tom smislu
opisaemo grube konture jednog od ogleda: osobi se sugeriu odreene rei kako bi se
kod nje izazvalo odgovarajue psihiko stanje. Pri tome elektroencefalograf meri promenu
modanih talasa. Na osnovu njih kompjuter, preko softverskog programa u ijoj je osnovi
svetlosna i svestna formula, determinie koji je sadraj sugerisan tj. u kakvom se
psihikom stanju osoba trenutno nalazi. Zatim se analizira korelacija izmeu sugerisanih
sadraja, emitovanih modanih talasa, subjektivnog stanja osobe i determinacije tog
stanja koju daje kompjuter. Poetni rezultati ukazuju na mogunost neposrednije veze
kompjutera sa modanim talasima i onoga to oni znae.
b) Praktina upotreba svetlosne formule nala je mesto i u psihologiji, posebno u
autogenom treningu i preventivnoj terapiji koju primenjuje primarijus dr. Tihomir Jovanovi,
neuropsihijatar (2). Pored ostalih ovakav pristup podrava i dr. Olga Milosavljevi,
pedijatar (2).
Govorei, u tom smislu o knjizi Leenje mislima (11) professor dr. Stanislav Niki,
neuropsihijatar, pie: Vlajievi obrasci za poboljanje zdravlja su veoma interesantni. Isti
i prilagoeni obrasci mogli bi veoma korisno posluiti i kao obrasci zdarvog naina
ivota. Ovde se moemo dotai pojmasile znaenja. U savremenoj psihologiji se velika
panja posveuje informacijama. Informacija treba da bude kratka, jasna i logina. Ako se
ona uklapa u mreu naih misli o naem zdravlju i eljama, onda se lako pomae
prihvatanju novih obrazaca koji pomau harmonizaciji, a samim tim i zdravijem nainu
ivota...Znaajno je da Spasoje Vlaji, potujui ta saznanja, dodaje i svoja iskustva i time
nas upuuje na pravi put ne samo ozdravljenja nego i zdravijeg ivota. Neka ovo bude jo
jedan proboj iz haosa sluenog uma modernog oveka.
Dalji radovi u ovoj oblasti usmereni su ka istraivanju energije arhetipova i njihovoj
primeni u psihologiji i psihijatriji.

Proizvod tog istraivanja, a u vezi sa psihologijom uspeha je i knjiga Razmiljajte kao

Nikola Tesla(13) o kojoj profesor dr. Gordana Ajdukovi, dekan Fakulteta za trgovinu i
bankarsatvo, pie: Ta knjiga je udbenik uspjeha. Takav udbenik je poput nasunog
hljeba potreban naim kolama, jer uz njegovu pomo, ovjek postaje svjestan svojih
uspavanih moi, mogunosti dosega sopstvenih elja i vanosti vjere. Praktikum koji vodi
dragocjenom razmiljanju i uspjehu je potreban. Zato vjerujem da e ova obimom mala
knjiga uskoro zauzeti vidno mjesto meu udbenicima za ivot...
Znaaj svetlosne formule za psihologiju je i u tome to je preko nje nauno dokazana
energetska podloga Jungovih arhetipova, duhovnih praslika.
c) Primenu svetlosne formule u nauci o jeziku posebno je istraivao profesor Filolokog
fakulteta u Beogradu dr. Vojislav I.Ili. On pie: Za odreivanje akustike prirode glasova
srpskohrvatskog jezika Pavle Ivi i Asim Peco izradili su sve potrebne spektograme.
Spasoje Vlaji slinom metodom izradio je za na jezik tabelu svetlosnih stanja glasova koja
se pokazuje u bilionima herca, univerzalnoj meri svetlosti...Ta razmatranja su i u rasveti
Humboltove teorije o inner Form jezika... (3)
Za dr. Petra Milosavljevia, profesora na Katedri za srpski jezik i knjievnost u Novom
Sadu Vlajieva istraivanja vie idu u prilog shvatanjima romantike, humboltovske
lingvistike u odnosu na deosirovsku. ak vie od toga: ona tezama humboltovske
lingvistike daju egzaktno nauno proverljivu osnovu, ali otvaraju prostor za nove i
nesluene prodore saznanja iz oblasti jezika. Ispitujui jezike fenomene sa stanovita
dejstvenosti malih energija, Vlaji je uinio i znaajne pomake u sferi komunikologije i u
sferi semantike. Poto su njegova ispitivanja vrena na srpskom jeziku (delom i na
nemakom), ona, na svoj nain,predstavljaju jedan od novih prodora srbistikih
istraivanja. (12)
U daljim lingvistikim istraivanjima vie panje se poklanja intonaciji, ritmu i drugim
pojavama vezanim za govor. Izraunata je i svetlosna formula za nemaki jezik (4).
d) Povezanost svetlosne formule sa umetnou i estetikom detaljno je istraivao
poznati pesnik i knjievni kritiar Ljubia Joci koji je ostavio vie radova na tu
temu (5). Pored ostalih ta istraivanja je nastavio dr. ivan ivkovi profesor Filolokog
fakulteta u Beogradu (6) kao i knjievni kritiar i publicista Milivoje Pavlovi koji za
svetlosnu formulu pie da harmonino spaja lepotu spoljanjeg zvuno-vizualnog oblika
sa unutarnjim smislom u kome se energija glasova preobraava u svetlosne talase
znaenja (7).
Dalja istraivanja u ovoj oblasti vode ka razradi matematikih modela koji bi putem
poliulne (sinestetske) harmonije skladno spojili zvuk sa bojom, muziku sa slikarstvom.
e) Svojom prirodom da opisuje odnose izmeu fizikog i mentalnog nivoa svetlosna i
svestna formula su zanimljive za religiju i filozofiju. O njihovom odnosu prema tumaenju
verskih simbola posebno je, na javnim tribinama govorio i u recenzijama pisao
prof.dr. Dimitrije Kalezi, tadanji dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu (8,9,10), a sa
filozofskog gledita prof.dr. Velimir Abramovi (10).
f) U znatnom broju objavljenih radova svetlosne i svesne formule povezuju se sa
parapsiholokim istraivanjima, ezoterijom, mitologijom itd.
Svrha je da se ono to je nejasno priblii razlonom sagledavanju, da se
parapsihologija prevede u psihologiju, a magija u nauku. U tom svetlu profesor dr. Velimir
Abramovi, pie: Matematiko iskazivanje hromofonske relacije bilo je nuan uslov za
osveenje svetlosne formule i razvoj Vlajieve nove (meta)fizike uopte, u kojoj oseam
saimanje mudrosti najviih posveenika tajnih drutava, osnivaa dosadanjih
civilizacija. U Vlajievom delu vidim svedoenje o najdubljem savremenom potresu sveta,
kome smo mi epicentar, a o emu, na alost, taj isti svet nema jo jasnog saznanja. Ne zna
se u nauci jo ni ono to je na autor ve dobro prouio i doveo do operacione tehnike, do
inenjeringa budunosti... (14)
g) Razvoj istraivanja koja su poela sa svetlosnom formulom doveo je do novih
osnova za fiziku i tehnologiju svesti (14, 15, 17). Povodom toga profesor dr. Milivoje
Rakoevi, pie: U iroj javnosti, kao i naunim krugovima, poznato je da je istraiva
Spasoje Vlaji predoio mogunost izvoenjasvetlosne formule kojom se izraava relacija

izmeu zvuka i boje...Kad se ovaj recezent u nauci ne bi bavio onim ime se bavi, on ne bi
imao razumevanje za brojna uoptavanja sadrana i iskazana u ovoj specifinoj i u mnogo
emu izuzetnoj knjizi. Ovako, ne samo da ima razumevanja, nego je i iznenaen, u
najpozitivnijem smislu te rei, lepotom, validou i naunom verodostojnou tih
uoptavanja...Ako se kroz budua istraivanja potvrdi da je sve to tako, onda e se, to je
sasvim sigurno, pokazati da je re o epohalnom otkriu. (16)
Miljenje o ovim istraivanjima je napisao i dr. Dejan Rakovi, profesor Elektrotehnikog
fakulteta u Beogradu, gde izmeu ostalog, kae: Pomenuta istraivanja svakako su na
liniji ponovo probuenog naunog interesovanja za istraivanje fenomena svesti u
poslednjoj deceniji 20. veka, sa znaajnim doprinosom i nae naune sredine...Zato
istiem da su implikacije i pomenutih (nelokalnih) aspekata svesti i (prividno
naduzronog) poretka prirode kojima se sa energetsko-informacionog jezikog aspekta
bavi i ova knjiga Spasoja Vlajia izuzetno vane jer u krajnjoj instanci otkrivaju
sinhronicistike zakonosti preferencije na planu kolektivne svesti (Jungovo kolektivno
nesvesno), ije bi nelokalno reprogramiranje moglo biti od velikog globalnog preventivnog
psihosomatskog znaaja. (17)
Govorei o knjizi Svest i naduzroni poredak prirode dr. uro Koruga,
profesor Mainskog fakulteta u Beogradu, pie: Spasoje Vlaji ovom knjigom otvara
jedan od moguih puteva traganja za Ajntajnovom milju da je najneshvatljivije to da je
Univerzum shvatljiv. Po Vlajiu postojanjenelokalnog informacionog polja daje ansu da
se tom saznanju pribliimo iz ugla psiho-biofizikog ustrojstva ovekaO mnogim iznetim
stavovima moe se voditi nauna rasprava, italac se moe saglasiti ili ne sa iznetim
stavom, ali posle svega, ostaje potreba da se problematici koja je izneta u knjizi jo vie
posvetite. (17)
U svakom sluaju zahvaljujui svetlosnoj i svestnoj formuli otvorena je jedna, znatnim
delom, nova oblast koja privlai panju mladih istraivaa. Opravdanost njenog postojanja
potvrdie ili opovrgnuti dalja nauna istraivanja.

Magija i svest
elja da se ovlada skrivenim zakonima i upravlja nepoznatim silama zajedniki je
pokreta i nauke i magije. Ali je sutinska razlika u pristupu.
Nauka tei da razlono objasni pojave i korisno ih upotrebi u sigurnim tehnologijama sa
to izvesnijim uincima.
Magija se zadovoljava samom upotrebom tih senovitih moi, uglavnom sa
nepredvidivim ishoditima, a esto i opasnim posledicama.
Rasprujui aveti i spodobe uronjene u maglama neznanja i mulju podsvesti, nauka
suava magijske oblasti, a njene volebne obrede zamenjuje sa proverenim tehnologijama
vatre, svetlosti i najnovijom tehnologijom svesti. O toj tehnologiji opseno piem u
knjigama Svest i naduzroni poredak prirode i Stvaranje i privlaenje sree. Uputstva za
praktinu primenu datu su u Knjizi o radostu i uspehu.
Nadvisivi magiju, naunici su pronikli do skrivenih sila oveijih, do dara datog za
svestrani napredak i razvoj nae vrste. Tajnoviti zakoni smisla otkrili su nam radosno
saznanje: roeni smo sreu da stvaramo i snove da ostvarimo.
ta nam u tom smislu govore istraivanja koja su poela sa svetlosnom formulom?
Magija je zastarela tehnologija svesti bremenita sa mnogim opasnostima. One preteno
dolaze zbog nepoznavanja zakona i sila koje magijai pokreu svojim obredima. Opasnosti
vezane za magiju, kao zastarelu tehnologiju, mogu se uporediti sa tekoama tokom
upoznavanja elektrine i nuklearne energije.
Gde je izlaz?

Sveti oci i mudraci iz zemalja drevnih ostavili su spasonosni obrazac: magiju treba
zameniti naukom, nauku uzvisiti do oduhovljene nauke, a nju preobraziti u neposredniji dodir sa
Duhom Svetim.
To je put Hristovog uenja do nepojmljivih moi koje se verom i ljubavlju bude u
svakom oveku. I nita nee vam biti nemogue (Mt.17, 20), obeava Spasitelj.
U tom svetlu je i Tesla traio odgovor na sutinsko pitanje: Moe li on (ovek) da
podini sebi neiscrpne energije prirode tako da one sve svoje funkcije pod njegovom
naredbom vre i, jo vie od toga, moe li toliko usavriti svoj nain upravljanja da one
stupaju u dejstvo jednostavnom snagom njegove volje?
Ogledi iz tehnologije svesti, koje svakodnevno obavljamo u Zemunu, u ulici Goce
Deleva 15 (tel. 011/267-44-66), nagovetavaju da moe!

LITERATURA:
1. Sinia Vlaji, Ekspertni sistemi srpskog jezika zasnovan na svetlosnoj
formuli, Zbornik sa naunog skupa Symopis 94, Kotor 1994.
2. Spasoje Vlaji, Leenje zvukom i bojama, IPA Miroslav, Beograd 1992.
3. Spasoje Vlaji, Nova (meta)fizika, IPA Miroslav, Beograd 1992.
4. Spasoje Vlaji, Svetlosna formula, IPA Miroslav, Beograd 1992.
5. Ljubia Joci, Ogledi o signalizmu, IPA Miroslav, Beograd 1994.
6. ivan ivkovi, Signalizam, Vuk Karadi, Parin 1994.
7. Milivoje Pavlovi, Signalistika laboratorija, Zbornik signalizam
avangardni stvaralaki pokret, Kulturni centar Beograd, 1984.
8. Spasoje, Sinia i Slobodan Vlaji, Naum, IPA Miroslav, Beograd 1993.
9. Spasoje Vlaji, Lua, IPA Miroslav, Beograd 1994.
10. Spasoje Vlaji, Slovo, IPA Miroslav, Beograd 1995.
11. Spasoje Vlaji, Leenje mislima, IPA Miroslav, Beograd 2004.
12. Petar Milosavljevi, Uvod u srbistiku, Trebnik, Kosovska Mitrovica
Beograd 2002.
13. Spasoje Vlaji, Razmiljajte kao Nikola Tesla, IPA Miroslav, Beograd
2005.
14. Spasoje Vlaji, Teslini milenijumski darovi, IPA Miroslav, Beograd 2002.
15. Spasoje Vlaji, Ovako govori Tesla, IPA Miroslav, Beogard 2002.
16. Spasoje Vlaji, Svestna formula, IPA Miroslav, Beograd 1996.
17. Spasoje Vlaji, Svest i naduzroni poredak prirode, IPA Miroslav,
Beogard 2001.

SVETLOSNA FORMULA
(PSIHOFIZIKE OSNOVE)
U ovom tekstu izlaemo rezultate koji pokazuju da je u osnovi
svetlosnih stanja glasova i rei jedan od bazinih zakona psihofizike
Fehnerov zakon o odnosu drai i senzacije.
1.1. Zvuna dra i elektromagnetna senzacija

Do SVETLOSNE FORMULE moemo doi i ako za polazite

uzmemo Veberov zakon o intezitetu oseta koji glasi: PRIRATAJ U
STIMULACIJI KOJI DOVODI DO PRVE JEDVA PRIMETNE RAZLIKE U
OSEAJIMA STOJI U STALNOM ODNOSU SA VELIINOM
PRETHODNE DRAI:

D
= K (const)
D
D D -

poetna dra
najmanji prirataj u stimulaciji koji dovodi do promene u senzacijama

Ovaj zakon vai za neki srednji interval drai (1) koji odgovara
najveem delu stimulacija koje doivimo.
Ako u skladu sa Veberovim zakonom kao dra uzmemo mehaniku
energiju glasa imamo:
Z
= K (const)
Z
Z poetna akustina energija
Z - najmanji prirataj akustine energije koji dovodi do promene u senzaciji.
Poto se posle delovanja na bubnu opnu akustika energija DRAI
prevodi u elektromagnetno prostiranje nervnih impulsa koje mozak
REGISTRUJE KAO SENZACIJU, to moemo da po postulatu, koga je
definisao Fehner postavimo:
S = const
S -

prirataj na skali senzacije

Naime, kako je konstatovao Fehner svaki se oset razlikuje po jaini

od najbliih za jednu jedva primetnu razliku. To onda omoguuje
posmatranje psihofizike skale kao uzlazne aritmetike progresije ija je
jedinica JND ( jedva primetna razlika) (1).

Kako je po Veberovom zakonu odnos izmeu prirataja i predhodnog

dranja takoe konstantan, moemo analogno Fehnerovom postupku,
postaviti da je:
Sp
=
k
Z

Sp

prirataj senzacije na bazi elektromagnetne energije (svetlosna stanja

glasova)

konstanta prevoenja energija

Ako prirataje Sp i Z pretvorimo u diferencijale, a zatim obe strane

jednaine integriramo, dobijemo:
1
dZ
dSp =
k
Z

....................1

Integracija daje:
Sp = k InZ + C
Poto kao DRA uzimamo OPTIMALNE OKTAVE to jest akustiku
energiju kod ijeg frekvencijskog opsega veina slualaca prima
i prepoznaje snimljeni glas kao identian glasu na koga su navikli da ga
sluaju i izgovaraju (2), to integracionu konstantu C, koju definiu
granini uslovi, moemo izraunati na osnovu donjeg praga drai, kada
bi odgovarajua senzacija bila jednaka nuli
(Sp = 0). U naem sluaju to bi bilo pri najnioj frekvenciji zvuka u seriji
optimalnih oktava poto u daljem tekstu radimo sa srednjim
vrednostima odgovarajuih raspona to je kod nas Zmin = 300 Hz.
Odavde imamo:
0 = k InZmin + C

....................4

C = - k In Zmin

....................5

Zamenom vrednosti i reenjem jednaine 3 dobijamo:

Sp = k InZ k InZ k In Zmin

Z
Sp = k In
Zmin
gde je:
Sp Z
Zmin -

....................6

frekvencija senzacije
frekvencija zvune drai
vrednost donjeg praga drai

Oigledno je da smo dobili jedan od oblika poznatog Fehnerovog

zakona: INTEZITET ELEKTROMAGNETNE SENZACIJE NERVNIH
IMPULSA STOJI U LOGARITAMSKOM ODNOSU SA INTEZITETOM
ZVUNOG DRAENJA.
Ako uporedimo osnovni porast srednjih vrednosti OPTIMALNIH
OKTAVA, datih po Ivi kariu (2) sa elektromagnetnom energijom tj.
Frekvencijama vidljivog dela spektra, koga smo uzeli kao energetski
etalon svetlosnih stanja glasova o emu smo detaljno pisali u knjizi
Svetlost I ula (3) onda dobijamo i fizike pokazatelje navedenog
Fehnerovog zakona:
Tabela 1
Frekvencije optimalnih oktava
glasova
(Herca)
9600
4800
2400
1200
600
300
(geometrijski red drai)
senzacije)

Frekvencije svetlosnih stanja

(biliona Herca)
440
504
568
632
696
760
(aritmetiki red

Za vrednost aritmetikog priratanja senzacije smo uzeli k = 64 10

Hz, poto se ova vrednost pokazala kao pogodna pri istraivanju
odnosa izmeu svetlosnih stanja naziva. Pomeranja ove konstante ili

poetne vrednosti niza ka manjoj ili veoj vrednosti ne menja bit

posmatranih odnosa izmeu drai I senzacije.
Navedeni odnos geometrijskog reda DRAI (zvuna energija glasa) i
aritmetikog reda SENZACIJE (svetlosno stanje glasa) je u potpunom
skladu sa Fehnerovim zakonom.
Kada govorimo o optimalnim oktavama i svetlosnom spektru, mi, radi
lakeg raunanja, postavljamo fiksne, srednje vrednosti. U daljem radu
emo videti da se ustvari radi o rasponu unutar koga je odreena
verovatnoa oekivanih odnosa.
Navedeni odnosi su u skladu i sa Stivensenovim postavkama u
kojima podrava ideju da Fehnerov logaritamski zakon upravo prikazuje
odnos izmeu fizikog i fiziolokog kontinuma. Naime, od fizikog
signala u naem sluaju zvuka koduje se, u fiziolokom medijumu,
nervni impuls.
1.2. Formula optimalnih oktava
Vratimo se sada formuli 6. Zamenom Z iz serije optimalnih oktava,
tabela 1, dobijamo:

Z
9600
4800
2400
1200
600
300

Sp
221,95
177,54
133,18
88,77
44,35
0,00

Poto je Sp frekvencija odnosno energija senzacije to preko nje

moemo odrediti odgovarajue vrednosti svetlosnih stanja glasova
kojima te senzacije odgovaraju:
Sp
S = Smax -
....................7
Inq
s
Smax Sq
q

frekvencija svetlosnog stanja glasa

maksimalna vrednost frekvencija u spektru svetlosnih stanja
glasova. U naem sluaju = 760 biliona Hz
frekvencije senzacije
kolinik progresije drai (q = 2)

Odavde imamo da je:

Sp = (Smax s) Inq

....................8

Zamenom u jednaini 6 i reenjem po s dobijamo:

K
Z
S = Smax - In
....................9
Inq
Zmin
Ova formula je identina FORMULI OPTIMALNIH OKTAVA o kojoj
piemo u knjizi Svetlost i ula od str. 36...Naime, zamenom konstanti
dobijamo:
Z
S = 760 92,27 In
Zmin

1.3. Svetlosno stanje rei

Do SVETLOSNE FORMULE smo doli statistikom analizom naziva
(videti Svetlost I ula od str. 63), dok je FORMULA OPTIMALNIH
OKTAVA izvedena na bazi Fehnerovog psihofizikog zakona o odnosu
drai i senzacije. Poto pomou obe formule dolazimo do svetlosnih
stanja glasova, to smo uporeivanjem ovih rezultata dobili odreene
koeficijente koji kvantitativno povezuju ove dve formule. Grupisanje
vrednosti oko ovih koeficijenata (0,5 0,7 1 1,1 1,2) pokazuje da pored
akustike energije date srednjim vrednostima frekvencija optimalnih
oktava i drugi inioci uestvuju u ovom procesu. O tim iniocima smo
detaljnije pisali u knjizi Svetlost i ula, od str. 38.
Uzimajui u obzir i taj koeficijenat konana formula izraunavanja
SVETLOSNIH STANJA GLASOVA na bazi frekvencija optimalnih oktava
bi glasila:
K
Z
S = [ Smax - In ] c
....................10
Inq
Zmin
c -

koeficijenat ostalih svojstava glasova kao I njihove povezanosti sa morfolokim

modalitetima receptora

k = 64 10 Hz
Kod najveeg broja glasova ovaj koeficijenat je 1 to pokazuje
dominantan znaaj frekvencija optimalnih oktava, ali i znatan uticaj
drugih inilaca: homogenost akustinog polja, zvunost, intonacija,
fizioloka svojstva itd.
Na bazi svetlosnih stanja glasova moemo izraunati
vrednosti svetlosnih stanja rei. Ispitivanja izloena u knjigama
Svetlosna formula (4) i Svetlost I ula (3), pokazuju da sledea formula
obuhvata najvei broj inilaca vanih za ovo izraunavanje:
S1
S2
Sn
S = + +...+
....................11
n
n
n
S

S1, S2...Sn n

frekvencija svetlosnog stanja rei

frekvencija svetlosnih stanja glasova u rei: S1 prvog,
S2 drugog itd. Ove vrednosti se izraunavaju po jednaini 10.
ukupan broj glasova u rei

Odavde imamo:
s
S =
n

....................12

Svaki segment formule 11 se sastoji iz kolinika svetlosnog stanja

glasa i ukupnog broja glasova u nazivu. Poto koeficijenat c regulie
ostala svojstva glasova ovaj kolinik pokazuje da pojedinane vrednosti
glasova opadaju srazmerno broju glasova u rei.
Povezujui geometrijske i linearne nizove, zvuk i boju, dra i utisak,
logaritamska priroda svetlosne formule vodi nas preko zlatnog
preseka i udesne spirale (spire mirabilis) do osnovnih naela prirode
a to su jednostavnost i uteda. Zasnovana na zakonima
lepote, svetlosna formula nam otkriva unutranju stranu svesti i
arobnom spiralom die u duhovne dimenzije. To je ono objedinjujue
polje svih sila odakle se mislima upravlja sa dogaajima u fizikom
svetu (voljno izazivanje sinhroniciteta) a elje ostvaruju sa najmanjim
utrokom rada, vremena i energije.

LITERATURA:
1. Predrag Ognjenovi, Oseaj i mera, Glas, Beograd, 1977.
2. Branko Vuleti, Gramatika govora, GZH, Zagreb, 1980.
3. S. Vlaji, J. Savkovi, Svetlost i ula, Beograd, 1986.
4. Spasoje Vlaji, Svetlosna formula, Jugoart, Beograd-Zagreb,
1984.