Prozor

Dva mukarca, obojica jako bolesni, zajedno su leali u bolnici. Jedan od njih je svakoga
dana mogao sedeti na svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih plua. Njegov krevet je
stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi mukarac je morao stalno leati na ledjima.
Brzo su se upoznali i razgovarali celoga dana. Priali su o svojim porodicama, poslu, gde su
bili u vojsci i gde na odmoru. Svakog dana je mukarac koji je sedeo do prozora opisivao
drugome stvari koje je video napolju.
Mukarac na drugom krevetu je poeo iveti za te trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i
priao o dogadjajima i bojama spoljanjeg sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s
labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca sputala svoje amce u
vodu. Mladi parovi su zagrljeni etali uz cvee svih boja. Veliko, staro i snano drvee je
ulepavalo kraj, a u daljini su se videla svetla grada.
Kada je mukarac do prozora detaljno objanjavao sve to, njegov prijatelj na drugom krevetu
bi zatvorio oi i zamisljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je mukarac do prozora
opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira to njegov prijatelj nije uo tu muziku,
on ju je video u svojoj glavi. Tako su prolazili dani i nedelje.
Jednog jutra je sestra donela vodu za umivanje i do prozora pronala telo mukarca koji je u
snu mirno umro. Bila je tuna i pozvala je medicinsko osoblje koje je iznelo telo iz sobe. Tada
je drugi mukarac zamolio da ga pomaknu do prozora. Sestra mu je sa zadovoljstvom
udovoljila, pobrinuvi se da se udobno namesti i ostavila ga samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljanji svet.
Konano je imao priliku da sam uiva u lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan
zid.
Kada se sestra ponovo pojavila, mukarac je pitao koji je to razlog da je pokojni prijatelj tako
lepo opisivao stvari u spoljanjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao
videti zid koji je stajao ispred prozora.
Zatim ree: "A moda je ipak hteo usreiti vas."