Univerzitet Union-Nikola Tesla

FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADMENT

KONSTATIN VELIKI - NI

SEMINARSKI RAD
Predmet: Uvod u ekonomiju
Tema: Finansijsko trite

Profesor:

Student:
Tamara Markovi
Broj indeksa: MB 38-P/2015

Uvod . 3
1. Trite novca ...... 4
1.1.
Nastanak i razvoj trita novca . 4
1.2.
Ciljevi i funkcije trita novca... 5
1.3.
Finansijski instrumenti trita novca. 6
1.4.
Svetsko trite novca. 6

2. Trite kapitala 7
2.1.
Nastanak i razvoj trita kapitala....... 7
2.2.
Funkcije trita kapitala..... 7
2.3.
Instrumenti trita kapitala.... 8
2.4.
Primarno trite kapitala........ 8
2.5.
Sekundarno trite kapitala............ 9
3. Devizno trite .. 10
3.1.
Pojam, uloga i uesnici na finansijskom tritu10
3.2.
Funkcije i struktura deviznog trita.............11
3.3.
Instrumenti deviznog trita..11
3.4.
Devizni kursevi i njihovo formiranje.....12
3.5.
Nain i mesto formiranja deviznih kurseva.......12
4. Trite derivata ...................................................................................................... 13
4.1.
Pojam i sutina finansijskih derivata.13
4.2.
Fjuersi kao finansijski terminski ugovori.....13
4.3.
Opcije kao finansijski terminski ugovori...14
4.4.
Svop poslovi kao finansijski derivati.14
4.5.
Egzotini derivati.......15
5. Finansijska i devizna trita u svetu i Srbiji ...........................................................16
6. Institucije finansijskog trita u Srbiji i njihov razvoj ............................................16
Zakljuak .................................................................................................................. 18
Literatura .................................................................................................................. 19

Uvod
Finansijsko trite predstavlja jedan od najvanijih segmenata funkcionisanja privrednog
I finansijskog sistema svake trine privrede. U okviru finansijskog trita znaajni su
njegovi posebni segmenti, koji ine njegovu osnovnu strukturu i njegovo funkcionisanje.
To su:
Trite novca,
2

 Trite kapitala,
Devizno trite, i
Trite finansijskih derivata.
Iako su odnosi na finansijskom tritu povezani I meusobno se prepliu, ove celine
imaju kao posebna trita svoje specifinosti, to ih ini posebnim. U daljem nastavku bie
objanjeni ba ovi, osnovni delovi finansijskog trita.

1. Trite novca
1.1.

Nastanak i razvoj trita novca

Prve organizovane novane transakcije u cilju zarade zabeleene su jo pre nove ere u
Rimskoj imperiji. Kasnoji dogaaji raspad rimskog carstva i razni ratovi, uslovili su prekid
organizovane trgovine novcem, to je trajalo vie od deset vekova. Tek razvojem italijanskih
gradova, krajem 13-tog i poetkom 14-tog veka, od strane jedne poznate i ugledne porodice,
3

organizovano je prvo trite novca u Firenci, koja je svoje vikove novca, u najveem obimu
pozajmljivala Engleskoj i Francuskoj, bez kamata uz taksu kao cenu za prenos novca.1
Kasnije na prelazu 15- og u 16-ti vek, Englezi u Londonu i Francuzi u Parizu, formiraju svoja
nacionalna trita novca.Tako se trgovina novcem proiruje izmeu nacionalnih trita i
poinje se upotrebljavati menica sa bankarskim potpisom. Krajem 16- tog veka Amsterdam
postaje centar svetske trgovine i vrlo znaajan finansijski centar, koji ubrzo poprima znaaj
svetskog finansijskog centra.
U prelazu u 18- ti vek, Engleska stavlja svoj poslovni bankarski sistem pod okrilje Centralne
banke, postaje finansijski organizovanija, jaa i monija u nacionalnim okvirima i postepeno
preuzima vodeu ulogu na svetskom finansijskom tritu. Skoro istovremeno, Nemci
osnivaju svoje Berlinsko trite (1876), Francuzi Parisko za Francusku i Rusiju, a Amerikanci
svoje u Njujorku. Ovim procesima su Centralne banke pojedinih zemalja zapoele aktivnosto
jaanja nacionalnih bankarskih sistema, nacionalnih, a kasnije i internacionalnih finansijskih
trita.
Pojavom velike ekonomske krize, dolazi do velikih ekonomskih i finansijskih poremeaja,
tako da narednih 30 godina (1930 1961) meunarodno trite novca nije ni funkcionisalo.
Umesto toga, cvetali su pekulativni poslovi, koji su se temeljili na devalvacijama i
revalvacijama nacionalnih valuta. Uspostavljanje reda na meunarodnom finansijskom tritu
zapoinje posle 1962. godine, kada dolazi do zakljuivanjaniza platnih i drugih sporazuma
izmeu najrazvijenijih industrijskih zemalja i njihovih Centralnih banaka u pogledu operacija
na finansijskom tritu.
U naoj zemlji je due vreme postojalo trite novca, ali je ono bilo svedeno samo na nivo
bankarskih institucija. Zakonskim propisima i osnivanjem yvaninog Trita novca i
Beogradske berze (1996), stvoreni su formalni uslovi za rad trita novca I trita kapitala, i
konstituisanjem ovih institucija ovih institucija stvorena je jedne od bitnih pretpostavki
njegovog funkcionisanja i bitna komponenta trine privredne i finansijske transformacije u
naoj zemlji.
1.2.

Ciljevi i funkcije trita novca

Trite novca se moe definisati kao mesto gde se sueljavaju ponuda i tranja iralnog novca
i razliitih kratkoronih finansijskih instrumenata (hartija od vrednosti).2
Na tritu novca dolazi do obavljanja razliitih finansijskih transakcija koje se materijalizuju
u strukturi ponude i tranje kratkoronih finansijskih sredstava tj. novca i kratkoronih
hartija od vrednosti, iji je osnovni regulator realna kamatna stopa.
Najvanijim ciljevima trita novca smatraju se:
Odravanje optimalne likvidnosti banaka i privrede,
Zadovoljavanje tranje za potrebnim sredstvima i
Ostvarivanje dopunskih prihoda uesnika.
Odravanje optimalne likvidnosti banaka i privrede omoguava se preko direktnih
kratkoronih kredita i pozajmica novca i preko kupovine i preko prodaje kratkoronih hartija
od vrednosti.
Zadovoljavanje tranje za potrebnim sredstvima, ukoliko ne raspolau sa novcem u skladu sa
trenutnim operativnim potrebama, privredni subjekti preduzea i banke obezbeuju ga
putem odgovarajuih zaduenja na tritu novca, a svoje eventualne povremene vikove
1 Dr ivota Risti: Trite novca Teorija i praksa, NIP Privredni pregled, Beograd, 1990.
god., str. 19.
2 Prof. Dr Uro N. uri: Finansijsko trite, Via poslovna kola Beograd, Beograd, str. 68.
4

mogu plasirati na tritu novca putem pozajmica ili putem kupovine kratkoronih hartija od
vrednosti i tako obezbediti ostvarivanje dopunskih prihoda.
Glavne funkcije trita novca mogu se svesti na:
Omoguuje bankama realokaciju suficita kratkoronih likvidnih sredstava,
Omoguuje kupoprodaju kratkoronih vrednosnih papira izmeu raznih uesnika kao
to su preduzea, banke i nebankarske institucije,
Omoguuje odravanje likvidnosti bankarskog sistema i makrosistema putem
intervencije Centralne banke i na taj nain utie na formiranje visine kamatne stope i
na formiranje deviznog kursa.3
Preko trita se vri transfer likvidnih sredstava izmeu banaka. Banke koje imaju
privremene suficite u svojim bilansima transakcija omoguuju preko mehanizma trita da se
novac pozajmljuje onim bankama koje imaju deficit. Na ovaj nain banke mogu da obezbede
dovoljnu koliinu novca, kako za tekue potrebe odravanja likvidnosti, tako i za
popunjavanje obaveznih rezervi kod Centralne banke.
Mehanizam trita novca omoguuje i prenos privremenih vikova kratkoronih sredstava
izmeu transaktora iz raznih sektora privrede preduzea, banaka, nebankarskih institucija
tako da transaktori koji imaju privremene vikove kupuju kratkorone papire od drugih
transaktora kojima je u tom trenutku potreban novac za reavanje nekih poslovnih problema.
Preko trita novca Centralna banka vri intervenciju preko kupovine ili prodaje kratkoronih
hartija od vrednosti u smislu regulisanja potrebne koliine novca u opticaju i odravanja
potrebnog nivoa kamatne stope, pa i deviznog kursa.
Ako je ponuda privremeno slobodnih kratkoronih vikova novca na tritu novca vea od
tranje, Centralna banka e intervenisati u smislu kupovine tog vika novca. Ako je ponuda
privremeno slobodnoh kratkoronih vikova naovca na tritu novca manja od tranje,
Centralna banka e intervenisati u smislu prodaje novca da bi se pokrio nedostatak novca i
zadovoljila tranja. Time se odrava likvidnost i stabilnost makroekonomskog i bankarskog
sistema, odrava se nivo kamatne stope, a to utie i na stabilnost deviznog kursa.
Funkcionisanje trita novca pozitivno utie na preduzea kao uesnike na tritu novca. To
se naroito odnosi na velika preduzea koja imaju velike dnevne prilive i odlive gotovine,
odnosno iralnog novca. Funkcionisanje trita novca omoguava da trite novca dre dve
kategorije likvidnih sredstava i to kao: primarnu likvidnost u vidu dranja transakcionog
(gotovog, iralnog ) novca i sekundarnu likvidnost u vidu dranja kratkoronih hartija od
vrednosti.
Znai, na tritu novca se odvijaju kupoprodajne transakcije kratkoronih vrednosnih papira,
kao to su: kratkorone dravne obveznice, depozitni certifikati banaka i komercijalni papiri
preduzea.
1.3.

Finansijski instrumenti trita novca

Promet na tritu novca i tritu kapitala je motivisan ulaganjem ili investiranjem, tako da
ulagai mogu koristiti oba trita i to tako to bi povlaili sredstva sa jednog, da bi uloili na
drugo ili oba trita. Kamatne stope na ovim tritima su meusobno zavisne, pod dejstvom
promena ponude i tranje. Zato se smatra da su osnovni elementi po kojima se razlikuju ova
dva trita likvidnost i kvalitet finansijskih instrumenata koji na njima cirkuliu.
Kod trita novca, novac koji investiraju pojedinci i preduzea, kupujui ove
kratkorone hartije od vrednosti, koristi se za kratkorone kredite razliitim preduzeima,
3 Dr Milutin irovi: Reforma finansijskog sektora u socijalistikim zemljama / Uloga
banaka i drugi finansijskih institucija u privrednim reformama socijalistikih zemalja,
Beograd, 1989. god., str. 8.
5

kompanijama i dravnim organima. Suprotno tome, dugorone hartije od vrednosti, kao to

su deonice i obveznice, poznate su kod trita kapitala. Upravo zbog toga, teko je povui
liniju izmeu ova dva trita.
Sredstva trita novca investiraju se u razliite vrste kratkoronih debitnih vrednosnih
papira. Neki najei su:
Komercijalni papiri, obveznice korporacija, koje reprezentuju kredite korporacijama;
Depozitni certifikati, izdati od velikih banaka, sa dospeima rangiranim od jednog
meseca pa do nekoliko godina;
Bankarski akcepti, odnosno kratkoroni krediti dati uvoznicima i izvoznicima;
Kratkoroni krediti dati gradskim, optinskim i dravnim agencijama;
Blagajniki zapisi izdati od federalne vlade sa dospeima od 30 do 90 dana.4
1.4.

Svetsko trite novca

Razvijena finansijska trita, koja su ve nekoliko decenija na samom vrhu i osnova su za

ubrzaniji razvoj i promene finansijskih odnosa u oblasti ekonomske i finansijske saradnje
meu dravama, imaju svoje karakteristike koje se mogu svesti na:
Pojavu novih oblika finansijskih instrumenata;
Pojavu novih telekomunikacionih sistema;
Uklanjanje postojeih barijera nacionalnih trita.
Navedene promene i procesi doveli su do globalizacije finansijskih trita i finansijskih
odnosa i tokova. Globalizacija u finansijskoj sferi podrazumeva proces integracije
nacionalnih finansijskih trita u jedno svetsko finansijsko trite. Ovo pogoduje
preduzeima i bankama u cilju lakeg traenja i obezbeivanja sredstava za finansiranje
svojih potreba.
Ovakve promene su uzrokovali mnogobrojni faktori, meu kojima su najvanijim:
Deregulacija finansijskih trita,
Tehnoloki napredak u informacionoj tehnologiji i
Vea institucionalizacija meunarodnog trita.5
Iskustva razvijenih trinih privreda sa razvijenim finansijskim tritem pokazuju da je
nemogue funkcionisanje preduzea i banaka na trinim osnovama, bez postojanja
finansijskog trita. Nema uspenog funkcionisanja finansijskog trita, ako ono nije
ukljueno u meunarodno finansijsko trite i na taj nain je omoguen pristup novanim
resursima.

2. Trite kapitala
4 Prof. Dr Uro N. uri: Finansijsko trite, Via poslovna kola Beograd, Beograd, str.72.
5 Dr Dejan Eri: Promena uloge finansijskog menadmenta u uslovima razvijenih
finansijskih trita, Ekonomski fakultet Univerziteta u Pritini i Institut za ekonomska
istraivanja a.d. Pritina, Brezovica, 1997. god., str. D-65.
6

2.1.

Nastanak i razvoj trita kapitala

Nastanak trita kapitala vezan je za nastanak berze. Prva berza na svetu osnovana je u
Njujorku 1792. godine, kada su 24 trgovaca i akconara ugovorom formirali trite deonica.6
Postoje tri bitne komponente proizvodnje: zemlja, rad i kapital. Naravno, kapital je najtee
dostii. Preduzetnici su u stalnoj potrazi za kapitalom, a potroai stalno troe kapital.
Kapital se definie kao novac za poslovne ureaje i opremu u koju se investira. U ranijim
periodima, kapital se obezbeivao u oviru nacionalnih ekonomija, dok su danas izvori
kapitala proireni ka meunarodnim relacijama. To se posebno odnosi na zemlje koje imaju
vikove finansijskih resursa, pa ih putem mehanizma finansijskog trita plasiraju u manje
razvijene i nerazvijene zemlje.
Novac postaje raspoloiv za poslovne poduhvate preko investiranja i kredita. Krediti se
moraju vraati, tako da onaj koji obezbeuje kredit dobija svoj novac natrag sa kamatom.
Sasvim je drugaije sa investiranjem, pod kojim se podrazumeva ulaganje u kupovinu
deonica. To je ulaganje na trajnoj osnovi i do novca vlasnik deonice moe doi samo njenom
prodajom na finansijskom tritu odnosno tritu kapitala sekundarnom tritu kapitala.
Deonica u osnovi znai vlasnitvo. Vlasnitvo moe da ima tri oblika: individualno
vlasnitvo, partnersko vlasnitvo i korporativno vlasnitvo. Vlasnitvo se reprezentuje preko
deonikih certifikata. Certifikati simbolizuju vlasnitvo i kao hartije od vrednosti mogu se
kupovati i prodavati na tritu kapitala. Trite kapitala se moe posmatrati preko dve celine:
kao trite deonica i kao trite obveznica.
Trite kapitala je bino za vea preduzea koja svojim performansama kreiraju budue
trendove ponaanja na tritu i tako utiu na rad i ponaanje manjih preduzea. To pozitivno
utie na njihova vlasnikai finansijska prestruktuiranja, to ima uticaj na izbor menaderskih
timova u cilju uspenijih poslovanja velikih i malih preduzea.
Trite kapitala nije postojalo kod nas uglavnom iz razloga koj se moe nazvati sindrom
ideoloke blokade.7
Ciljevi funkcionisanja trita kapitala ogledaju se u:
Sticanju bogatstva;
Uveavanju bogatstva;
Posedovanju vlasnitva.
U razvijenim trinim privredama nema granica linom bogatstvu i svako ko poseduje neto
slobodnog novca moe, koristei svoje sposobnosti, znanje i uee, da kreira svoje bogatstvo.
Odluke, analize, gubici i dobici su stvar linog razumevanja, informacija, interpretacija i
odgovarajuih akcija. Koju e deonicu ili obveznicu i kada kupac kupiti, stvar je line
procene ili oslonca na profesionalce u tom poslu.
2.2.

Funkcija trita kapitala

Trite kapitala igra veoma vanu ulogu u trinoj privredi. To se ogleda kako u domenu
primarnog trita kapitala, tako i u okviru sekundarnog trita kapitala. Aktivnosti koje
proimaju ova dva segmenta vezane su za dugorone hartije od vrednosti: obveznice i
deonice.
Funkcija trita kapitala moe se sagledati preko njegove korisne uloge po tri osnova:
6 E magazin, novembar 2007. god., broj 55.
7 Dr Milutin irovi: Reforma finansijskog sektora u socijalistikim zemljama, Beograd,
1989.god., str. 8.
7

 Mogunosti pretvaranja dugoronih vrednosnih papira u likvidna sredstva,

Mogunosti sagledavanja tekue valorizacije preduzea preko trinih cena
vrednosnih papira i stope dividende,
Mogunosti institucionalnih procesa trinog restruktuiranja preduzea i banaka, koje
pokazuju slabe ili nedovoljne finansijske performanse.
Prva mogunost se ogleda u tome da se dugorone hartije od vrednosti veoma brzo pretvore u
likvidna sredstva, to predstavlja znaajan motivacioni faktor stanovnitva u ove hartije. Na
ovaj nain se stvaraju mogunosti za dugorone izvore kapitala za finansiranje dugoronog
razvoja. Jo jedan od naina popunjavanja deficita dugoronog kapitala vri se putem
zaduivanja domae privrede u inostranstvu, sve dok zemlja ima kreditnu sposobnost na
svetskim tritima kapitala.
Druga mogunost u rigidnim finansijskim strukturama nije mogua, pa se uzimaju u obzir
samo knjigovodstvene vrednosti fizikih i finansijskih aktiva i pasiva, pa se na taj nain kao
razlika dobija neto imovina ( kapital ) preduzea. Prednost tekue valorizacije preduzea je u
tome to se mogu bre sagledati stvarne promene u finansijskim rezultatima preduzea i
visini neto imovine. Tekua valorizacija preduzea preko trinih cena hartija od vrednosti i
visine stope dividende ukazuju na predhodne i eventualno na budue perfomanse preduzea,
Ovi indikatori mogu bitno da utiu na izbor optimalnog plasmana sveeg kapitala i na
popravljanje loih finansijskih performansi preduzea.
Trea mogunost ukazuje na to da se preko ovog mehanizma vri stalna diferencijacija
preduzea i banaka sa stanovita njihovih ekonomskih performansi, pa se kroz sistem
ekonomske prinude vri proces njihovog restruktuiranja po principu da jai preuzima
kontrolu nad slabijim. Na ovaj nain dolazi do jaanja kvaliteta ekonomije, bilo da se radi o
preduzeima ili bankama.
2.3.

Instrumenti trita kapitala

Osnovna podela dugoronih hartija od vrednosti koje su predmet trita kapitala su kreditne i
vlasnike. Vlasnike su deonice, a kreditne su obveznice. Kupci kreditnih hartija od vrednosti
su investitori i tedie. Banke preteno kupuju i prodaju obveznice, dok se marginalni iznosi
bankarskih resursa dre u deonicama. Na tritu kapitala preovlauju kreditne hartije od
vrednosti. Reprezentativni tip ovih instrumenata su obveznice.
Vrste dugoronih hartija od vrednosti koje su predmet kupoprodaje na tritu kapitala
su:
Blagajnike note, sa dospeem 1-10 godina,
Blagajnike obveznice sa dospeem od 5 godina i vie,
Obveznice dravnih agencija ( serijalne i dugorone),
Obveznice dravnih i lokalnih administrativnih jedinica u standardnoj i serijalnoj
formi sa dospeem od 1 godine i vie,
Obveznice preduzea sa dospeem od jedne godine i vie.
Za hartije od vrednosti na primarnom tritu je bitno da se one prodaju po nominalnoj
vrednosti. Tada je njihova nominalna i trina vrednost izjednaena. Meutim, kada je re o
prodaji hartija od vrednosti na sekundarnom tritu, skoro se nikada njihova nominalna i
trina vrednost ne poklapaju, izuzev kada se radi o sluajnostima.
2.4.

Primarno trite kapitala

Primarno trite kapitala podrazumeva inicijalnu emisiju hartija od vrednosti kompanija,

finansijskih institucija i drave. Kljune hartije od vrednosti koje se emituju su deonice i
obveznice. Egzistiraju tri osnovna oblika emisija hartija od vrednosti:
Javna prodaja,
Direktan plasman institucionalnim investitorima,
Privilegovana prodaja.8
Javna prodaja podrazumeva primarnu prodaju deonica i obveznica irokoj publici na
otvorenom tritu kapitala. Propisima pojedinih drava regulie se minimalna stopa emisije
novih deonica koja mora da bude ponuena irokoj publici radi obezbeivanja
zadovoljavajue likvidnosti.
Direktan plasman deonica i obveznica podrazumeva ukljuivanje institucionalnih investitora
u kupovinu dela vrednosti novoemitovanih hartija od vrednosti. Prednost ovog naina prodaje
je u tome, da se u kratkom periodu moe ostvariti veliki obim plasmana novoemitovanih
hartija od vrednosti.
Privilegovana prodaja odnosi se na prodaju deonica postojeim deoniarima po osnovu prava
pree kupovine. Ovim mehanizmom se zadrava postojea vlasnika, upravljaka i kontrolna
struktura deoniara.
Primarna emisija obveznica, kao hartija od vrednosti, ima tano odreene, definisane i
propisane postupke, koje obavljaju za to posebno ovlaene finansijske organizacije, uz
ispunjavanje svih potrebnih i definisanih uslova. U procesu emisije hartija od vrednosti
kompanija uestvuju etiri tipa transaktora:
Kompanija emitent,
Investiciona banka,
Investitori,
Dravna komisija za hartije od vrednosti.
Direktni uesnici u ovim transakcijama su kompanije emitenti i investitori, dok investicione
banke imaju posredniku ulogu. U svim zemljama, gde postoje poslovi primarnih emisija
hartija od vrednosti, deluje dravna komisija za hartije od vrednosti, iji je glavni zadatak da
sagledava ispunjavanje zakonom propisanih uslova za emitovanje hartija od vrednosti od
strane preduzea, firmi i banaka.
2.5.

Sekundarno trite kapitala

Sekundarno trite kapitala omoguava vlasnicima hartija od vrednosti kao to su kompanije,

institucije i pojedinci, da mogu ponovo doi do svog novca, odnosno da svoje vrednosne
papire pretvore u gotov novac. Ovo se naroito odnosi na deonice, poto je jedina mogunost
za njihove vlasnike da, ukoliko to ele ili su prinueni, ponovo dou do svog novca. To
vlasnici hartija od vrednosti mogu uiniti veoma brzo i efikasno.
Razvoj sekundarnog trita kapitala utie na razvoj primarnog trita kapitala hartija od
vrednosti preko obezbeivanja permanentne likvidnosti dugoronih hartija od vrednosti.
Stepen razvijenosti sekundarnog trita kapitala meri se:
Visinom trine kapitalizacije (proizvod ukupnog broja deonica i trinih cena
pojedinanih deonica),
Obimom prometa na tritu kapitala,
Brojem registrovanih firmi na tritu kapitala.
8 Prof. Dr Uro N. uri: Finansijsko trite, Via poslovna kola Beograd, Beograd, 2002.
god., str. 80.
9

Mesta na kojima se vri stvarna kupoprodaja vrednosnih papira su berze. Na berzama mogu
uestvovati samo ovlaene kompanije i pojedinci zvani brokeri i dileri.
Mogue je poslovanje i preko meovitih fondova. 9 Meoviti ili uzajamni fondovi su
kompanije koje udruuju novac od svojih deoniara, u deonicama, obveznicama, dravnim
hartijama od vrednosti i kratkoronim instrumentima trita novca. U stvari, poslovanje
meovitih fondova vode investicione kompanije, brokerske kue i neke finansijske institucije.

3. Devizno trite
3.1.

Pojam, uloga i uesnici na finansijskom tritu

Deviznim tritem se smatraju novane transakcije kojima se razmenjuju ili transferiu razne
vrste valuta izmeu razliitih ekonomskih subjekata ili rezidenata. Drugim reima, devizno
trite j emesto na kome se sueljavaju ponuda i tranja za razliitim devizama.
Zemlje koje danas ine svetsko devizno trite imaju liberalizovane devizne sisteme i
konvertibilne nacionalne valute, od kojih dominiraju:
SAD dolar,
Euro,
Britanska funta,
Japanski jen,
vajcarski franak,
Kanadski dolar.10
Glavni svetki centri u kojima se obavlja najvei deo poslova deviznog trita su: Njujork,
London, Frankfurt, Cirih i Tokio.
Uesnici na deviznom tritu su:
Poslovne banke,
Centralna banka,
Uvoznici,
Izvoznici i
Drugi specijalizovani subjekti.
Kljuna uloga na deviznom tritu pripada poslovnim bankama. Preko poslovnih banaka vri
se razmena nacionalnih valuta na interbankarskom tritu, a one se na deviznom tritu
pojavljuju kao uesnici za svoje potrebe, za potrebe svojih komitenata, te kao debitori
odnosno kreditori.
Centralne banke imaju na deviznom tritu regulatornu i interventnu ulogu i pojavljuju se u
cilju odravanja odgovarajueg obima i strukture ponude i tranje radi stabilnosti deviznog
kursa i sprovoenja mera monetarne politike.
Uvoznici i izvoznici, kao krajnji potroai deviza, kupuju, odnosno prodaju devize na
deviznom tritu da bi omoguili ostvarivanje novog poslovnog odnosno prometnog ciklusa.
Na deviznom tritu se pojavljuju i specijalni uesnici kao to su portfolio menaderi i
devizni brokeri. Prvi arde za raun svojih komitenata i cilj im je poboljanjestrukture aktive i
ostvarivanja zarada, a drugi formiraju zaradu na osnovu naloga za kupovinu i prodaju deviza.
Postoje etiri razloga zbog kojih se ekonomski subjekti pojavljuju na deviznom tritu, bilo
da su kupci ili prodavci strane valute ili pak i jedno i drugo. To su:
9 www. Emagazin. co. yo. Internet str. 5.
10 Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990.god., str. 542.
10

 Komercijalni razlozi obino ukljuuju transakcije kao to su putovanja u inostranstvo,

kupovina inostranih vrednosnih papira, prodaja fabrika ili opreme na podruja sa
drugom valutom, provizije i uea primljena iz inostranstva i redovna plaanja za
uvoz ili prilivi iz izvoza.
Kratkorone transakcije odnose se na transakcije na novanim tritima, kada
investitori oekuju vei prinos na odreena ulaganja u inostranstvu ukljuujui i rizik
moguih promena u deviznom kursu.
pekulacije su takoe jedan od razloga pojavljivanja na deviznom tritu. Sutina
poslovne pekulacije na deviznom tritu je u tome da neko planira da kupi neto to
mu ne treba, ali oekuje da e prodajom toga kasnije ostvariti profit, ili planira da
proda i isporui neto u budunosti to nema, ali to se nada da e kupiti kasnije po
nioj ceni pre ispunjavanja obaveza isporuke.
Specifine ekonomske potrebe su razlozi da se na deviznom tritu pojave
organizacije ili njihovi klijenti i centralna banka za potrebe intervencija na spot ili
fjuer tritu da ojaa ili oslabi svoju valutu u odnosu na druge.
3.2.

Funkcije i struktura deviznog trita

Funkcije deviznog trita mogu se izraziti kao:

Ostavarivanje devizne likvidnosti,
Ostvarivanje kliringa,
Ostvarivanje zatite od deviznih rizika,
Ostvarivanje odgovarajue zarade na neusklaenim promenama deviznih kurseva i
kamatnih stopa.
Savremeno devizno trite je viedimenzionalna struktura i njegova podela se moe izvriti
na:
Promptno ili spot devizno trite,
Terminsko ili forvard devizno trite,
Trite valutnih opcija i
Trite valutnih fjuersa.
Obavljanje promptnih i terminskih transakcija ne obezbeuje dovoljnu zatitu interesa kupaca
i prodavaca deviza na deviznom tritu. Sloenost poslova i transakcija namee potrebu jae
zatite, pa se kao posledica toga pojavljuju novi naini poslovanja poznati kao finansijske i
valutne inovacije.
Finansijske inovacije su napredne izmene ili modifikovanje uloga banaka i finansijskih
institucija u sistemu plaanja, kao posrednika izmeu ponuaa i korisnika sredstava.
Meu najvanijim razlozima za nastanak finansijskih inovacija smatraju se:11
Poveana nestabilnost kamatnih stopa, porast inflacije i promene deviznih kurseva,
Napredak u kompjuterskoj i telekomunikacionoj tehnologiji,
Vea sofisticiranost i obuenost profesionalnih uesnika na tritu,
Konkurencija finansijskih posrednika,
elje da se zaobiu postojei propisi i poreski zakoni i
Promena globalnih obrazaca finansijskog bogatstva.
3.3.

Instrumenti deviznog trita

11 List akcionarskog drutva za osiguranje i reosiguranje DDOR NOVI SAD, Novi Sad,
jul 2006. godine, broj 262.
11

Postoje konvertibilne i nekonvertibilne valute. Konvertibilne valute se slobodno i bez veih

ogranienja prodaju na deviznim tritima, dok su nekonvertibilne zatiene u okviru
nacionalnih granica strogim reimima njihove upotrebe. Koriste se samo u okviru tih granica
i kretanje njihovih kurseva vezano je za kretanje jedne ili vie konvertibilnih valuta.
Meutim, postoje i situacije kada se usled ostvarivanja zajednikih ekonomskih i monetarnih
ciljeva, meu vie drava u okviru ekonomske unije formira jedna valuta da bi se
stabilizovale este promene kurseva pojedinanih valuta. Kad je kretanje kursa jedne valute
vezano za kretanje kurseva vie valuta, tada tu valutu nazivamo sloena ili korpa valuta.
3.4.

Devizni kursevi i njihovo formiranje

Devizni kurs je cena novca jedne zemlje u odnosu na novac druge zemlje ili je cena jedne
valute u obliku druge valute.12 Devizni kurs moe biti iskazan kao direktni, koliko se jedinica
domae valute daje za jednu ili sto jedinica domae valute i indirektni, koliko se jedinica
strane valute dobija za jednu ili sto jedinica domae valute. Postoje fiksni i fleksibilni,
odnosno plivajui devizni kursevi.
Fiksni devizni kursevi podrazumevaju institucionalizovane margine formiranja koje su
nepromenljive za odreeni dui period, dok plivajui devizni kursevi podrazumevaju stalno
menjanje i njihovo usklaivanje sa ponudom i tranjom na deviznom tritu.
Pored direktnog i indirektnog izraavanja kurseva postoje i tzv. ukrteni kursevi. 13 Pod njima
podrazumevamo cene dve valute prema treoj.
Teorije formiranja deviznih kurseva polaze od razliitih uslova i na razliit nain objanjavaju
formiranje deviznih kurseva. Najee se u literaturi navode dva teorijska pristupa:
Zakon jedne cene,
Teorija pariteta kupovnih snaga.14
Prvi pristup polazi od toga da e cene identinih dobara i usluga biti jednake na svakom
tritu bez obzira koja ih zemlja proizvodi i nudi.
Drugi pristup akcenat stavlja na promene opteg nivoa pariteta cena zemalja i na toj osnovi
usklaivanje i formiranje deviznog kursa.
Savremene teorije formiranja deviznih kurseva istiu etiri grupe faktora formiranja deviznih
kurseva koji deluju u duem vremenskom periodu odnosno na dui rok:
Relativni nivo cena,
Spoljnotrgovinski reimi,
Izvozna i uvozna tranja,
Produktivnost.
3.5.

Nain i mesto formiranja deviznih kurseva

Postoje dva naina formiranja deviznih kurseva. Jedan je formiranje deviznih kurseva na
berzi, a drugi je formiranje deviznih kurseva na profesionalnom interbankarskom tritu.
12 Prof. dr Uro N. uri: Bankarski portfolio menadment, Feljton Novi Sad, 2002.
godine, str. 569.
13 Thomas Fitch: Dictionary of banking Terms, Bartons Business Guides, New York, 1990.
god.
14 Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 542 543.
12

 Formiranje deviznih kurseva na berzi kao obliku deviznog trita ima veliki znaaj.
Devizni kursevi se formiraju na jednom mestu sastanku na berzi, koji ukljuuje
svakodnevne sastanke predstavnika ovlaenih banaka, predstavnika Centralne banke
i ovlaenih brokera. Na tom mestu berzi vri se kupoprodaja deviza i formira, ali i
objavljuje zvanini kurs vanijh svetskih valuta u odnosu na domau valutu.
Meubankarsko ili interbankarsko devizno trite ini mrea komercijalnih banaka,
centralne ili centralnih banaka, brokera i komitenata, koji komuniciraju jedan sa
drugim teleksom, telefonom ili kompjuterskom mreom preko glavnih svetskih
finansijskih centara.

4. Trite derivata
4.1.

Pojam i sutina finansijskih derivata

Nastanak finansijskih derivata vezuje se za poetak 20. veka, mada se prvi zabeleeni
sluaj trgovine se fjuersima vezuje za srednji vek. Ali, godina 1972 se smatra poetkom
prave trgovine derivatima kao hartijama od vrednosti.
Razvijena trita hartija od vrednosti, kao to je tada bilo ameriko, britansko,
holandsko i mnoga druga uvode derivate hartije na ve postojee berze i nove koje se
specijalizuju za trgovinu raznim vrstama derivata. Prvi fjuers ugovor sainjen je u Japanu u
16. veku, a u SAD, na ikakoj berzi oobavljena je prva transakcija robnim fjuersima.
Finansijski derivatni instrumenti su ugovori koji se oslanjaju na ishod nekog unapred
odreenog finansijskog dogaaja na berzi, kao to su visina kamatne stope, visina deviznog
kursa, visina cene sirovina.15
Derivati, kao hartije od vrednosti moraju imati podlogu u akciji, obveznici, kratkoronim
hartijama od vrednosti ili robi. Trite mora da ima veliki broj uesnika, da bude likvidno i da
svojom strukturom obezbeuje potrebnu transparentnost.16
Uslovi za obavljanje transakcija derivatima hartija od vrednosti mogu se svesti na sledee:
Da postoji razvijeno finansijsko trite hartija od vrednosti,
Da postoje infrastrukturne institucije za obraun transakcija derivatima,
Da postoji odreena tehnika i kadrovska opremljenost za obavljanje ovakvih
transakcija,
Da postoji odreeni interes za zakljuivanje ovih transakcija,
Da postoje odgovarajua knjigovodstveno raunovodstvena tehnika reenja za sve
vrste i podvrste ugovora za razne modele transakcija.
Finansijski derivati se mogu podeliti u dve velike grupe:
Finansijske terminske ugovore ( klasine i fjuerse ) i
Finansijske opcijske ugovore ( robne i fjuerse ).
Finansijski terminski i opcijski ugovori su prenosivi, glase na robu standardizovanu po:
kvalitetu, koliini i rokovima. Pogodni su za korienje prednosti ponude i tranje na berzi i
funkcionisanje kliringa pri berzi, ime se omuguava likvidnost trita finansijskim
derivatima.
Sutina finansijskog terminskog ugovora je da je on sporazum izmeu kupca i prodavca da
kupoprodaju obave u odreeno vreme u budunosti po ceni koju su dogovorili danas.
4.2.

Fjuersi kao finansijski terminski ugovori

15 Prof. dr Branko . Ljuti: Kolaps trgovake banke, br. 5., 1995. godine, str. 37.
16 Finansijski leksikon, Informator, Zagreb, 1962. godine, str. 62.
13

Terminski ugovori fjuersi, u finansijskom smislu, oznaavaju kupljenu ili prodatu

inostranu valutu na osnovu kretanja deviznog kursa koji e biti naveden na kotacijama
devizne berze na neki budui datum, koji je predhodno ugovoren.
Fjuer ugovor je protivsredstvo za nepredvieno kretanje cena: posao se zakljuuje
sada da bi se primenio u budunosti. U fjuers ugovoru kupac i prodavac su saglasni o:17
Danu isporuke o buduem vremenu,
Ceni koja e biti plaena na taj dan u buduem vremenu i
Kvalitetu i kvantitetu robe koja je predmet ugovora.
Fjuers ugovori mogu imati vie varijanti: fjuersi na berzanski indeks, fjuersi na hartije od
vrednosti i valutni fjuersi.
Osnova za fjuers ugovore na berzanski indeks je indeks akcija u berzanskoj trgovini.
Fjuersi na hartije od vrednosti mogu da budu sa fiksnim prihodom ili na oroene
depozite. Koriste se za zatitu od eventualnih buduih promena kamatne stope.
Karakteristika ovih ugovora je da se mnogi od njih izvravaju u gotovini, poto
podloga ugovora ne moe biti izvrena isporukom hartija od vrednosti ili oroenih
depozita.
Valutni fjuers ugovor je ugovor o kupovini ili prodaji standardnih iznosa strane
valute, pri emu su kursevi identini sa terminskim kursevima.
4.3.

Opcije kao finansijski terminski ugovori

To su ugovori koji se kupuju na berzi i omoguavaju opsiguranje unapred odreene kamatne

stope, sve do datuma isteka datog aramana. Opcija je pravo, a ugovor o opciji daje pravo
izbora prodavcu ili kupcu da proda robu, hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente
po fiksnoj ceni na fiksni datum ili u bilo koje vreme do fiksnog datuma.
U transakcijama opcijama razlikuju se neki pristupi:
Evropska opcija: moe se realizovati samo na dan isteka njene vanosti,
Amerika opcija: moe se realizovati bilo kog dana u okviru vanosti roka opcije,
Kupovna opcija: daje pravo kupcu da kupi opciju odreene robe ili hartije od
vrednosti odreene dogovorene cene pre utvrenog datuma prodaje,
Prodajna opcija: daje pravo na prodaju odreene koliine robe ili hartije od vrednosti
po unapred utvrenoj ceni bilo kog dana do datuma vaenja opcije,
Dupla opcia: omoguava kupovinu ili prodaju.
Cena po kojoj opcija moe biti realizovana ja poznata pod nazivom izvrna ili udarna cena.
Strajk cena u opciji je cena prema kojoj kupac moe da kupi ili proda predmet opcijskog
ugovora.
Opcijski ugovori moraju biti standardizovani. Da bi opcijski ugovor mogao da bude
standardizovan, mora da sadri sledee elemente:
Vrstu opcijskog ugovora prodajni ili kupovni,
Rok izvrenja ugovora evropska ili amerika opcija,
Predmet opcije vrsta hartije od vrednosti,
Strajk cenu opcije
Rok vanosti opcije.
Kod opcije treba razlikovati unutranju vrednost ( za opciju koja je na dobitku, unutranja
vrednost je razlika izmeu trine vrednosti i osnovne udarne cene opcije; za opciju koja je
17 Finansijski leksikon, Informator, Zagreb, 1962. godina, str 41.
14

na gubitku, unutranja vrednost je nula) i ronu vrednost (razlika izmeunjene trine

vrednosti I njene unutranje vrednosti).
4.4.

Svop poslovi kao finansijski derivati

Postoji nekoliko vrsta svopova kao finansijskih derivata: kamatni svop, svop sa baznom
kamatnom stopom, svop sa nultim kuponom i opcioni svop.
Kamatni svop je ugovor o razmeni plaanja kamatne stope izmeu partnere pri emu nema
razmene glavnice, poto je tok gotovine u istoj valuti.Kamatne stope koje se zamenjuju mogu
da budu na fiksnoj ili promenljivoj osnovi.
Svop sa baznom kamatnom stopom je svop izmeu strane koje su se zaduile po promenljivoj
kamatnoj stopi, ali su bazne stope bile razliite.
Svop sa nultim kuponom omoguava emitentu duga sa nultim kuponom da ga zameni za
konvencionalni dug sa promenljivom kamatnom stopom.
Opcioni svop je araman u kojem jedna strana dobija proviziju jer pristaje da ue u svop.
Svopovi su najmoderniji finansijski berzanski instrumenti18 nastali kao nadogradnja na:
kamatne stope na berzama novca, devizni kursevima na deviznim berzama, sirovina na
berzama sirovina.
4.5.

Egzotini derivati

Egzotini derivati su moderni specifini oblici finansijskih derivata hartija od vrednosti, koji
u odnosu na transakcije obinim finansijskim derivatima nude mogunost ostvarenja mnogo
veih mari vee i do tri puta, a prinos na uloena sredstva vei za 35% do 50 %. Oigledno
je da su ovi derivati motivisani veom zaradom tj. veim profitom. Treba rei da oni u sebi
sadre znatan elemenat spekulacija zbog veeg rizika kojem su investitori izloeni kada uu u
ove transakcije.
Egzotini derivati su proizvod finansijskog ininjeringa. Ipak, smatra se da je uee
egzotinih derivata u ukupnom poslovanju derivatima, jo uvek veoma malo.19
Globalne firme koje trguju hartijama odvrednosti imaju prednost kod poslovanja derivatima,
poto se nalaze u bazi komitenata i potrebnoj infrastrukturi za obavljanje takve trgovine.
Zapravo, pravu prednost imaju one firme koje mog u okviru svije unutranje organizacije
rada da sprovedu integraciju poslovanja derivatima i poslovanja novcem.
Na tritu u poslednjim decenijama, prisutni su razni oblici egzotinih derivata, meu kojima
se najee upotrebljavaju:
Jednosmerne note sa promenljivom kamatnom stopom, kod kojih kupon moe da se
poveava, smanjuje ili ostaje isti i note otplative na poziv emitenta sa promenljivom
kamatnom stopom sa tendencijom rasta; ono to razlikuje ove noze od drugih jeste da
se kupon koji se isplauje poveava tokom vremena odnosno odrava oekivanje da
e doi do porasta kamatnih stopa na tritu. Svrha transakcija notama kao egzotinim
derivaima je mogunost primanja nadtrinog prinosa po noti.
Dvovalutne note sa promenljivom kamatnom stopom koje omoguavaju investitorima
da provere svoje pretpostavke o kretanju kamatnih stopa.

18 Prof. dr Branko . Ljuti: Kolaps trgovake banke, br. 5., str. 37.
19 Sneana Dukanac i Dragoslav Vukovi: Egzotini derivati, list Berza, br. 3/95, Trite
novca i kratkorinih hartija od vrednosti, Beograd, 1995. god.
15

 Rasponske note koje omoguavaju da se po njima plaa kupon iznad vrednosti na

tritu u zavisnosti od kretanaj cene osnovne aktive u odnosu na neki ranije utvreni
raspon cena.
Rasponske note sa vie varijanti, potoji varijanta kod koje se isplauje deo kupona za
svaki dan u kome je nota unutar raspona; druga varijanta gde plaaju vie, ali moraju
ostati unutar raspona tokom celog roka vaenja ovog derivata; kao treih je mogue
da cena osnovne aktive ode iznad raspona, ali e prestati da vai ako cena ode ispod
raspona; kod nekih vai obrnut sluaj itd.
Svopcije koje predstavlja opciju da se ue u svop odnosno daje se komitentu pravo da
ue u svop, koji e mu plaati kamatu po promenljivoj stopi u zamenu za plaanje po
fiksnoj kamatnoj stopi.
Svopovi za amortizaciju indeksa sa inovatnim obrtima, koji koriste imaoci hartija od
vrednosti na osnovu hipoteke za rizik u sluaju da hipotekarni dunik prevremeno
otplati glavnicu.
Korpa golih pasa, smatra se jednim od najegzotinijih derivata,a emitovan je na bazi
amerikih dugoronih obveznica sa ziro kuponom koji slue kao kolateral za ove
emisije.
U poslovanju egzotinim derivatima bitna je mogunost obavljanja transakcija po najnioj
ceni. Za takav pristup neophodno je da se identifikuje koliko jedna firma moe da preuzme
kritinih delova procesa transakcije derivatima. Kada je re o banci, ona upravlja rizikom
procesa transakcija svojih egzotinih derivata kombinacijom svojih strategija. Banka moe
ukloniti deo ili ukupnu poziciju iz svog bilansa prodajui je drugoj banci u celini ili je
prepakovati i prodavati pojedinano komitentima, moda i u formi nekog drugog egzotika.

5. Finansijska i devizna trita u svetu i Srbiji

Finansijska trita su ujedno i jedan od faktora proizvodnje. Trite kapitala, novano i
devizno pored toga to prvenstveno vre svoju funkciju o kojoj je bilo rei u uvodu, imaju i
znaajnu ulogu u povezivanju svih trita , robno novanih i faktorskih , u jednoj zemlji i u
medjunarodnim okvirima.
Finansijska trita daju trini karakter privredi jedne zemlje a za to je pre svega potrebno da
postoji trini metod alokacije resursa. Pod tim se podrazumeva stanje iste konkurencije,
stanje u kome niko od uesnika privrednih aktivnosti nema mogunosti da utie na cenu. Ona
se formira na osnovu ponude i tranje, formira se na tritu. Osnovni resursi su rad, kapital i
devize. Za formiranje njihovih ravnotenih cena potrebno je finansijsko trite.
Finansijski sistem razvijenih trinih privreda ima viestruku ulogu od kojih su najvanije:
1. finansijski sistem obezbedjuje funkcionisanje trinog mehanizma alokacije
finansijskih resursa u nacionalnim i medjunarodnim okvirima.
2. finansijski sistem obezbedjuje platni promet u zemlji i inostranstvu.
3. finansijski sistem obezbedjuje metode i institucije za tednju, amortizaciju.
Cilj tih akumulacija u razvijenim privredama su investicije u najprofitabilnije projekte, dok se
u nerazvijenoj privredi one reinvestiraju u delatnosti iz kojih potiu. Potrebno je akumulaciju
objediniti, a na osnovu uporedne analize moguih investicija izvriti rangiranje i vriti
procenu rizika a tek onda plasirati novac. Takav nain poslovanja otvara put integrisanju
finansijskog trita i medjunarodne tokove. Finansijska trita uestvuju u odredjivanju
optimalne strukture proizvodnje, odnosno obezbeuju alakacionu efikasnost u svim
ekonomskim aktivnostima. Ona obezbedjuju i tehniku efikasnost i unapredjuju efikasnost
svakog projekta. Jedna od vanih funkcija je i to to finansijsko trite mobilie vikove koji
se javljaju u raznim sektorima privrede i stanovnitva i stavlja ih na raspolaganje
16

preduzeima i domainstvima kojima su ta sredstva potrebna. Alokativna efikasnost se

izraava u pronalaenju najprofitabilnijeg projekta a tehnika u zatiti interesa investitora za
uloena sredstva.

6. Institucije finansijskog trita u Srbiji i njihov razvoj

Donoenjem Zakona o hartijama od vrednosti, zakona o tritu novca i Zakona o tritu
kapitala postavljen je osnov za razvoj finansijskog trita. Razvoj finansijskog trita trebalo
bi da se odvija u sledeim pravcima:
1. Trite novca i hartija od vrednosti trebalo bi da bude otvoreno za inostrane partnere
koji bi zamenjivali devize za dinare i koji bi mogli ostvarivati prihode od prodaje
instrumenata na berzi pretvarati ih u devize i prebacivati u inostranstvo. To moze da
vazi i za banke a na taj nain uspostavile bi se veze izmedju inostranog i domaeg
trita hartijama od vrednosti. Istovremeno treba omoguiti da se preduzea i banke
kratkorono zaduuju u inostranstvu a ta trita ne bi u punoj meri bila otvorena za
fizika lica.
2. Potrebno je omoguiti gradjanima da u zemlji mogu drati devizne depozite u svim
konvertibilnim valutama. To predstavlja ekvivalent zaduivanja u inostranstvu. Takve
depozite bie racionalno uzimati samo ako se njihova dinarska protivuvrednost od
prodaje na deviznom tritu moe uloiti u profitabilne projekte koji mogu da
obezbede punu revalorizaciju i realnu kamatu za pokrie kursnih razlika i dinarske
protivuvrednosti kamate na devizne depozite.
3. Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o tritu kapitala stvorili su uslove za
primarno trite za emitovanje i prvu prodaju efekata , a isto tako i za prodaju na
sekundernom tritu. Ovo trite treba da bude otvoreno i za strane gradjane
preduzea , jer kad stranac kupuje domae hartije od vrednosti za domau valutu on
vri investiranje , a kad ih emituje hartije od vrednosti izraene u devizama on izvozi
deo domae akumulacije. Merama ekonomske politike potrebno je utvrditi do kog
nivoa se moe dozvoliti takav izvoz akumulacije. Investiranje u nau privredu trebalo
bi da bude slobodno kao i transfer prenosa ili ostanka osnovnog kapitala po prestanku
investiranja.
Postoji vei broj institucija finansijskog trita. One su se razvijale uporedo sa razvojem ovih
trita. Pojedine institucije nastale su pre finansijskih trita (banke, tedionice). Neke
institucije tvorevina su finansijskih trita kao to su institucionalni investitori (osiguravajue
organizacije, penzioni fondovi), kao i neki finansijski posrednici (investicione kompanije).
Postoje razliite vrste finansijskih institucija i sve one slue za najefikasnije transferisanje
finansijske tednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama. Finansijske
institucije se mogu klasifikovati na razliite naine.

17

Zakljuak
Na osnovu svega, moemo zakljuiti da je struktura finansijskog trita veoma sloen sistem
u kome su upleteni trite novca, trite kapitala, devizno trite i trite derivata. Treba jo
naglasiti da naa zemlja ima mnogo potencijala, koji moe iskoristiti i nai se na veoma
visokom nivou u svetskoj privredi, ali da bi to ostvarila neophodno je uestalo ulaganje u
segmente finansijskog trita. Samo na taj nain ojaae struktura finansijskog trita, koja do
sada i nije bila na nekom zavidnom nivou.
Globalni pojam trita predstavlja susretanje ponude i tra`nje koje dovodi do formiranja cene
i do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.Predmeti razmene na tritu mogu da budu
stvarna dobra i razne usluge, hartije od vrednosti, valute, devize, krediti, razna snaga i
sl.Prema predmetu razmene na tritu izdvajaju se dva njegova osnovna segmenta:finansijsko
i robno trite.
Finansijska trita su ambijent u kome se kreiraju i transferiu finansijska potraivanja
(obaveze) i izraavaju i realizuju ponuda i tranja za finansijskim instrumentima. Preko
finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u
proizvodnji.
Subjekti koji raspolau sredstvima putem kredita ili vlasnikih akcija stavljaju ih na
raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

18

Literatura:
1. Dr Dejan Eri, Promena uloge finansijskog menadmenta u uslovima razvijenih
finansijskih trita, Ekonomski fakultet Univerziteta u Pritini, 1997. god.
2. Dr Milutin irovi, Reforma finansijskog sektora u socijalistikim zemljama,
Beograd, 1989. god
3. Dr Srboljub Jovi, Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990. god.
4. Dr ivota Risti, Trite novca, Teorija i praksa, NIP Privredni pregled, Beograd,
1990. god.
5. Prof. dr Branko . Ljuti, Kolaps trgovake banke, broj 5., 1995. god.
6. Prof. dr Uro N. uri, Finansijsko trite, Via poslovna kola Beograd,Beograd,
2002. god.
7. Sneana Dukanovac i Dragoslav Vukovi, Egzotini derivati, list Berza, broj 3/95,
Beograd, 1995. god.
8. List akcionarskog drutva za osiguranje I reosiguranje DDOR NOVI SAD, Novi
Sad, jul 2006. god., broj 262.
9. Finansijski leksikon, Informator, Zagreb 1962. god.
10. E magazin, novembar 2007. god., broj 55.

19