Pokoravanje Miela Uelbeka

Tehnika drutvenog ugovora

Pie: Duan Pavlovi
Zamislite dve zaraene vojske. Obe su podjednakog vojnog kapaciteta (ljudstvo, naoruanje,
transport, sanitet itd.). Jedina razlika je u vojnoj disciplini i hijerarhiji. Prva vojska je
liberalizovana. U njoj nema vrhovne komande kojoj svi bezpogovorno moraju da se
pokoravaju. Decentralizacija odluivanja je maksimalna. Svaki vojnik misli da sm najbolje
zna kako se vodi bitka. to je glavno, svaki vojnik misli da sam moe da odlui da li uopte
eli da uestvuje u njoj. Nasuprot tome, drugu vojsku karakteriu gvozdena disciplina i preki
vojni sud. Postoji jasno identifikovan centar odluivanja. Sva nareenja se bezpogovorno
izvravaju, a najmanja neposlunost se proglaava dezerterstvom i sankcionie strogom
kaznom. ta mislite, koja vojska ima vie anse da pobedi?
Ovo je (krajnje pojednostavljena) metafora koja pomae razumevanje onoga to je Miel
Uelbek hteo da kae svojim novim romanomPokoravanje. Po njemu, savremeno francusko (i
evropsko) drutvo karakterie sukob evropskog sekularizma i islama. U tom sukobu
sekularisti prolaze loe. Muslimani preuzimaju Francusku i pretvaraju je u islamsku zemlju.
Kako je to mogue?
RELIGIJA I IDEOLOGIJA: Zaplet je prosto fantastian. Na francuskim predsednikm
izborima 2022. godine u drugi krug izbora ulaze kandidat francuske desniarske stranke
Nacionalni front i kandidat Muslimanskog bratstva (koji je dobio malo vie glasova od
socijalistikog kandidata). Da bi spreili pobedu desniara, socijalisti pozivaju svoje glasae
da glasaju za kandidata Muslimanskog bratstva, koji potom pobeuje na izborima. Kasnije se
formira i nova vlada u kojoj Bratstvo dobija znaajan broj ministarstava (meu njima i
Ministarstvo prosvete). Kako vreme prolazi, sve vei broj francuskih graana prelazi u islam.
Zato su francuski socijalisti podrali muslimanskog kandidata? Po Uelbeku, tome je
doprinela drava blagostanja i vievekovna liberalizacija francuskog drutva koja je oslabila
katolianstvo, i umesto autoritarnih omoguilo dominaciju liberalnih (graanskih) drutvenih
normi. Godinama zatieni institucijama drave blagostanja koju su gradili socijalisti,
zaposleni u javnom sektoru (ovde predstavljeni kroz lik univerzitetskog profesora Fransoa)
bili su uvereni da bilo kakva politika promena ne moe da poljulja njihov status nedodirljivih
(str. 70). Graanska ideologija dezorijentisala je Katoliku crkvu (koja se predala posle
francuske buroaske revolucije), to je dovelo do potpune pasivnosti i straha od sopstvene
tradicije.
Liberalniji deo francuskog drutva se toliko grozi francuskih desniara da je pre spreman da
prihvati tuu ideologiju i religiju nego radikalniju varijantu sopstvene. Taj strah od sopstvene

tradicije i kulture doveo je do jo veeg slabljenja katolianstva i potonje konverzije u islam,

koji se opisuje u Pokoravanju.
Ovo je samo dramaturki zaplet. Poruke koje Uelbek eli da poalje itaocima (kroz lik
konvertita Rediea) tiu se sposobnosti nacija u kontekstu bioloke borbe za opstanak. Sukob
religija se, po Uelbeku, razreava putem prirodne selekcije. Religija i tradicija ovde nisu same
po sebi vredne, ve se vide kao ideologije koje kolektivu obezbeuju vitalnost za potrebe
biolokog opstanka. Kao i u sukobu dve vojske, u sukobu verskih kolektiva pobeuje onaj
koji je disciplinovaniji i gde drutvene norme nisu podlone razliitim tumaenjima.
Disciplinovaniji kolektiv je superiorniji, a superiornost je selektivna prednost.
ISLAM I ENE: Muslimani su u ovom romanu predstavljeni kao superiornija zajednica.
Klju njihove superiornosti je islam, odnosno nain na koji islam vidi ulogu ene, porodice,
braka i seksa u drutvu. Ovim pitanjima Uelbek je poeo da se bavi jo u svojim prethodnim
romanima, Platforma (2001) i Mogunost ostrva (2005). Njegova glavna tvrdnja je da je
evropska civilizacija slobodama i pravima graana (u koje ubrajamo i seksualne slobode)
razorila brak i porodicu, a time i drutvo i crkvu. Uticaj individualizma i sloboda miljenja i
govora doveli su Katoliku crkvu do nesposobnosti da se odupre moralnom propadanju, da
odbaci homoseksualni brak, pravo na abortus i pravo ena na rad. Takva Evropa koja vie nije
u stanju sama sebe da spase, postala je lak plen bolje organizovanih muslimana (str. 243).
Uelbek takvu poruku alje kroz glavnog junaka koji je u sva tri romana skoro identian: to je
mukarac u svojom najboljim godinama kojeg vie nita ne uzbuuje, odan je alkoholu, ivi
potpuno sam, esto menjajui partnerke ili obilazei javne kue, i koji je nesposoban da
zasnuje porodicu. Seks ne shvata kao sredstvo za bioloku reprodukciju, ve iskljuivo kao
zadovoljstvo. To ima i drutvene reperkusije, jer se u Mogunosti ostrva jasno pokazuje kako
ljudi jedni na druge poinju da, kroz prizmu takvog shvatanja seksa, gledaju kao na potronu
robu. im pojedinac izgubi seksualnu sposobnost, drugima postajesocijalno nezanimljiv.
Za razliku od toga, islam je uspeo da ouva prirodno uspostavljene hijerarhije, potinjenost
ena i dece muu, odn. ocu. Poligamija u porodici je, po Uelbeku, kljuna za razumevanje
vitalnosti islama i muslimana, jer kolektivu omoguava bioloku sposobnost da izdri
konkurenciju i prirodnu selekciju. Dominantni mujaci mogu da imaju vie ena, to
omoguava irenje najkvalitetnijih gena po populaciji. Ljudsko drutvo se po tome ne
razlikuje od ivotinjskih zajednica, jer ovo je bioloki superioran princip u odnosu na
zajednice u kojima je poligamija zabranjena i u kojima bioloki "inferiorni" pojedinci takoe
imaju pravo na irenje svojih gena po populaciji (str. 237-8). Ali poligamija nikako nije jedina
"superiornost" koja karakterie muslimane. Cela drutvena organizacija u kojoj ena igra
podreenu ulogu doprinosi ovoj vitalnosti. Patrijarhalni parovi imaju vie dece od ateistikih
ili agnostikih, ene su slabije obrazovane, hedonizam i individualizam manje vani (str. 623). Takvi kolektivi su sposobniji za preivljavanje u odnosu na kolektive koji imaju
liberalizovanu religiju i individualizam. Nije sluajno da muslimani u romanu odmah po
formiranju nove vlade trae za sebe mesto ministra obrazovanja. Promene u sistemu
obrazovanja povlae za sobom itav niz promena u obrazovanju i drutvu. Sada je obavezna
samo osnovna i strukovna srednja kola. Drava vie ne finansira gimnazije, kao ni

univerzitete (str. 176). ene su iskljuene iz daljeg obrazovanja i odmah posle osnovne kole
se usmeravaju ka kolama za domaice (str. 74).
PRIRODNA I DRUTVENA SELEKCIJA: Mnoge od ovih tvrdnji su, razume se, sporne,
kako empirijski tako i teorijski. Razmotrimo, na primer, tvrdnju o superiornosti principa
poligamne porodice. Taj princip proizvodi drugaije ishode kada funkcionie unutar ljudskog
drutva od ishoda koje uoavamo meu ivotinjama. Superiorniji mujaci meu, recimo,
jelenima ili ovekolikim majmunima stiu pravo na vie enki na osnovu svoje fizike snage.
Kada (iz bilo kog razloga) izgube tu snagu, njihovo mesto zauzimaju mujaci koji su u tom
trenutku snaniji. To omoguuje da te zajednice u svakom trenutku predvode mujaci koji su
fiziki najjai. Njima je omoguena oplodnja neogranienog broja enki, to uveava
verovatnou da e se geni najsposobnijih u prethodnoj generaciji preneti na naredne
generacije. Za razliku od njih, u ljudskim drutvima koja neguju poligamiju samo prva
generacija najjaih mukaraca uspeva da iskoristi privilegiju irenja gena po celoj populaciji.
Nakon toga, dominantan poloaj "najkvalitetnijih" mujaka reguliu drutvene ili zakonske
norme koje njihovim potomcima omoguuju isti privilegovani poloaj bez obzira na kvalitet
koji je krasio njihove pretke. Drugim reima, usled genetskih mutacija vie ne postoji
garancija da e glave porodice ve u narednoj generaciji biti isto onoliko superiorne koliko i
njihovi preci koji su poloaje stekli fizikom snagom (ili nekom drugom uporednom
prednou). Princip poligamije se otuda moe ispostaviti kao samoporaavajui. Demokratska
konkurencija na kojoj poivaju sekularne drave je, razume se, daleko od savrenog naina
selekcije najsposobnijih za najvanije drutvene funkcije, ali ipak omoguava meritokratiju
koja predstavlja selektivnu prednost u odnosu na drutva u kojima se pojedinci biraju na
osnovu statusa u poligamnoj porodici.
To se pokazalo na primeru opadanja Otomanskog carstva. U periodu vladavine Sulejmana
Velianstvenog, carstvo je bilo u naponu snage. U decenijama koje su usledile, zatvaranje,
korupcija i nepotizam su postali raireni upravo zbog drutvenih ili zakonskih normi koje su
spreavale najkvalitetnije da izau na vrh drutvene lestvice. Najuoljiviji primer je bio
pogoranje kvaliteta samih sultana. Za nekih 100 godina od Sulejmana (umro 1566) do
Mehmeda IV (postao sultan 1648) promenilo se ak devet sultana. Od toga, petorica su bili
zbaeni s trona, a dvojica ubijeni. Mnogi sultanski naslednici ubijali su jedni druge pre
dolaska na presto da bi sebi obezbedili to ekskluzivno pravo. Kada je Mehmed III (1597)
doao na presto, naredio je da se njegovo devetnaestoro brae smesta pogubi. Osman III je
postao sultan u 57. godini ivota (1754). Ceo svoj ivot proveo je u haremu. Toliko je mrzeo
ene da je naredio svim enama koje se kreu po sultanovoj palati da moraju da oko nanula da
veu krpe kako ne bi uo odjek njihovih koraka.
Pokoravanje je fascinantan roman koji bi trebalo da proitaju svi slobodnomislei leviari,
liberali, libertarijanci i feministkinje. On bi mogao da ih podstakne da jo jednom razmisle i
nau spremne odgovore na Uelbekove tvrdnje o posledicama francuske buroaske revolucije,
liberalizma i dravne blagostanja. Desniari, meutim, ne bi trebalo da nakon ovog romana
likuju. Oni uglavnom veruju da su tradicija, religija i nacionalna kultura po sebi vredne.
Uelbek, meutim, tvrdi drugaije: oni jesu vredni, ali su refleksija selektivne prednosti kojoj

kolektivi tee u borbi za opstanak. Kao takvi, nikako nisu nuni i jedini koji mogu da
doprinesu tom cilju.
autor je profesor na fakultetu politikih nauka u beogradu