Bankar anarhista (1) Pravo zlo jesu drutvena pravila i fikcije

Samo to smo zavrili veeru. Preda mnom je moj prijatelj bankar,

uveni trgovac i vrsni profiter, puio sve u esnaest. li, razgovor je
zamro meu nama. Pokuao sam da ga oivim. Okrenuh se k njemu, uz
osmeh.
- Je li istina da ste nekad, tako mi rekoe pre neki dan, bili anarhista?
- Ne da sam bio. Bio sam i jo uvek sam. Nisam se promenio to se toga
tie. Ja jesam anarhista.
- Ovo je dobro! Vi anarhista! U emu ste ni anarhista? Jedino ako toj rei
ne pridajete neko drugo znaenje...
- Drugaije od uobiajenog? Ne, tu re koristim u pravom smislu.
- Hoete da kaete, dakle, da ste isti onakav anarhista kakvi su oni iz
radnikih organizacija? Znai da izmeu vas i tih podmetaa bombi i
sindikata nema razlike?
- Razlike, razlike ima... Sigurno da ima razlike. li, nije to to mislite. Vi
sumnjate da su moje drutvene teorije iste kao njihove?
- , shvatam. Vi ste anarhista kada je re o teoriji, ali u praksi...
- U praksi sam isti anarhista kao i u teoriji. I to se prakse tie, vei sam,
mnogo sam vei anarhista od tih koje ste citirali. Celi moj ivot to
pokazuje.
- Eh?!
- Sav moj ivot to pokazuje, dragi moj. Nikada niste ozbiljno tome
posvetili panju. Zato vam se ini da govorim gluposti ili da se
poigravam s vama.
- O, ovee, ja nita ne razumem... Osim ako... ako ne smatrate svoj
ivot haotinim i antidrutvenim, pa pridajete ovakav smisao
anarhizmu...
- Ve sam vam rekao da ne. Dakle, rekao sam vam da pod anarhizmom
podrazumevam ono to se o njemu uobiajeno misli.
- U redu... I dalje mi nije jasno... O, ovee, hoete da kaete da nema
razlike izmeu vaih istinski anarhistikih teorija i vaeg ivota u praksi,
ovakav kakav je on sada? Uveravate me da je va ivot potpuno isti kao
ivot obinih anarhista?
- Ne, nije to. Ono to hou da kaem jeste da izmeu mojih teorija i
ivota koji ivim nema nikakve razlike ve daje to potpuno isto. Da ivim
drugaije od tih tipova iz sindikata i podmetaa bombi - to je tano. li,
oni ive van granica anarhizma, ja ne. to se mene tie, kod mene bankara, uvenog trgovca, profitera, ako elite - teorija i praksa su
jedno. Vi ste me uporedili sa tim sindikalcima i bombaima da biste mi
pokazali da sam drugaiji od njih. I jesam, ali razlika je u ovome: oni (da,

oni, a ne ja) jesu anarhisti samo u teoriji, a ja sam i u teoriji i u praksi.

Oni su suludi anarhisti, ja sam pametni anarhista. To znai, stari moj, da
sam ja pravi anarhista. ( Oni - sindikalci i bombai (ja sam tamo ve bio i
izaao sam odatle ba zbog pravog ( anarhizma) - oni su otpad
anarhizma, te zentare velike slobodarske doktrine.
- E, pa ovo jo ni avo nije uo! To je neverovatno! li, kako vi mirite va
ivot hou da kaem, va bankarski i poslovni ivot - sa anarhistikim
teorijama? Kako ga mirite ako kaete da pod anarhistikim teorijama
podrazumevate isto ono to pod tim podrazumevaju i obini anarhisti? I
vi mi ak kaete da ste drugaiji, jer ste vei anarhista od njih, je li to
tano?
- Ba tako.
- Nita ne razumem.
- Stvarno elite da znate?
- Gorim od elje.
Izvadio je ugaenu cigaru iz usta i lagano je zapalio; zurio je u ibicu
koja je dogorevala; stavio ju je paljivo u pepeljaru; zatim je, podigavi
glavu, na tren sputenu, rekao:
- Sluajte. Potekao sam iz naroda, iz radnike porodice iz grada. Nisam
imao, kao to moete da pretpostavite, ni uslove niti su mi okolnosti ile
na ruku. Jedino su mi zapali zdrav razum i elina volja. li, to je dar
prirode koji moje skromno poreklo nije moglo da mi uskrati. Bio sam
radnik, radio sam, iveo oskudno. Bio sam, ukratko, ono to i veina u
mom okruenju. Ne kaem da sam gladovao, ali sam bio na ivici. Ostalo
bih mogao da preskoim, jer to ni u emu ne bi promenilo ono to je
dolo potom, ili to u vam ispriati, ni to to je bio moj ivot, ni to to
je on sada. Sve u svemu, bio sam obian radnik. Radio sam jer sam
morao da radim, ali sam radio najmanje to sam morao. Bio sam, dakle,
lukav. Kad god sam mogao, itao sam, diskutovao i, poto nisam glup, u
meni su se stvorili ogromno nezadovoljstvo i snaan bunt protiv
sopstvene sudbine i drutvenih uslova koji su je uinili takvom. Ve sam
vam rekao da je, ruku na srce, moja sudbina mogla da bude mmogo gora
nego to je bila, ali u to doba sam sebi liio na nevoljnika na koga je
usud svalio sve nepravde ovoga sveta, posluivi se drutvenim
zakonima da bi u tome uspeo. Imao sam tad dvadeset, dvadeset jednu
najvie - tada sam postao anarhista.
Stao je za trenutak. Nagnuo se prema meni. Produio je, pribliivi mi se
jo malo.
- Uvek sam bio pronicljiv. Obuzeo me je gnev. eleo sam da razjasnim taj
duevni bunt u sebi. Postao sam anarhista pri punoj svesti i volji.
Promuurni i ubeeni anarhista koji sam i do dan-danas ostao.
- A teorija koju danas zastupate ista je kao ona koju ste tada branili?
- Ista. Anarhistika, istinita teorija je samo jedna. Uvek sam verovao u
nju, kao to i danas verujem, videete ve... Dakle, rekao sam vam da,

poto sam po prirodi vispren, postadoh anarhista pri istoj svesti. A ko

je to anarhista? To je onaj koji negoduje zbog nepravde to se raamo
drutveno nejednaki - u sutini je to. Odatle potie, kao to se vidi, bunt
protiv drutvenih pravila koja tu nejednakost omoguavaju. Ono na ta
vam sada ukazujem jeste psiholoki put koji vodi ka tome da ovek
postane anarhista, a posle u prei na teorijski deo. Za sada, moete da
razumete tu pobunu inteligentnog oveka u mojim uslovima. Kako on
vidi ovaj svet? Neko se rodi kao milionerov sin, koga od kolevke tite od
tih nedaa, a nije ih malo, koje se parama mogu zaobii ili ublaiti. Drugi
se rodi kao bednik, jo jedna usta vie da se nahrane, tamo gde usta ne
fale. Onaj se rodi kao vojvoda ili markiz i zato ga uvaavaju bez obzira
na to ta radi. Neko se rodi kao ja, pa treba da bude vrst ko koplje da
bi ga, u najmanju ruku, smatrali ovekom. Neki se rode u uslovima da
mogu da ue, putuju, da se obrazuju, da postanu, da kaemo, pametniji
od onih koji su prirodno jo inteligentniji. I tako dalje, i tako u svemu.
Nepravde majke prirode, ne moemo da ih izbegnemo. Ali, nepravde
drutva i nepravde zbog drutvenih pravila - zato ih ne bismo izbegli?
Prihvatam, nema druog leka, da je neki ovek nadmoniji od mene jer
mu je priroda dala dar, snagu, energiju; ne prihvatam da je on bolji od
mene zbog neprirodnih kvaliteta, s kojima nije izaao iz majine utrobe
ve ih je dobio na lepe oi im se pojavio, kao to su bogatstvo,
drutveni poloaj, lagodan ivot i tako dalje. Bilo je to, dakle, iz protesta
protiv shvatanja koja vam upravo opisujem, iz kog je roen moj
anarhizam koji me, ve sam vam rekao, dri i danas.
Opet je zastao za trenutak, kao da je mislio kako da nastavi. Puio je i
terao dim polako, na suprotnu stranu od mene. Okrenuo se i hteo da
produi. Ja sam ga, ipak, preduhitrio.
- Jedno pitanje, iz radoznalosti. Zato ste postali ba anarhista? Mogli
ste da postanete socijalista ili neto drugo naprednije to ne bi bila
takva krajnost. Sve je to nastalo iz vaeg revolta... Mislim da sve to ste
rekli o anarhizmu (i smatram da ta definicija anarhizma stoji)
podrazumeva pobunu protiv svih drutvenih obrazaca i konvencija, elju
i napor da se one ukinu.
- Ba tako.
- Zato ste odabrali tako iskljuiv obrazac i niste se opredelili za neki
drugi... blai?
- Evo zato. O svemu sam razmiljao. Naravno da sam u biltenima koje
sam itao video sve te teorije. Odabrao sam anarhistiku teoriju krajnost, kako dobro rekoste iz razloga koje u vam navesti u par rei.
Za tren je bio odsutan. Onda se okrenuo prema meni.
- Pravo zlo, jedino zlo jesu drutvena pravila i fikcije koje se nameu
prirodnom poretku - sve od porodice do novca, od veroispovesti do
drave. ovek se raa kao muko ili ensko, hou da kaem, raa se da
bi kao odrastao bio mukarac ili ena; ne raa se, po pravdi prirode, da
bi bio mu, bogat ili siromaan, niti da bi bio katolik ili protestant,
Portugalac ili Englez. A sve te stvari su u slubi drutvenih fikcija. Zato

su te drutvene fikcije loe? Jer su ustanovljene i nisu prirodne. Novac je

isto toliko lo kao drava, a ustrojstvo porodice kao verska uenja. Kada
bi postojale druge religije, a ne ove, bile bi istovetno loe, jer bi i one
bile ustanovljene, nametale bi se i ometale prirodne zakone. Mada je
svaki sistem koji nije ist anarhistiki sistem i koji zahteva ukidanje svih
utvrenih pravila i njihovo potpuno nestajanje - takoe nerealan.
Uposliti svu nau udnju, sav na napor, svu pamet da bismo uspostavili
ili doprineli da se zane drutvena fikcija umesto neke druge, ista je
takva besmislica, ako ne i zloin, jer bi to bilo stvaranje drutvenog
previranja s ciljem da sve ostane po starom. Ako drutvene fikcije
smatramo nepravinim, jer suzbijaju i gue ono prirodno u oveku, zato
bismo se upinjali da ih zamenjujemo drugim fikcijama, ako tu snagu
moemo da upotrebimo da ih potpuno ukinemo? Ovo izgleda ubedljivo.
Ali, pretpostavimo da nam zameraju kako to jeste izvodljivo, ali da
anarhistiki sistem nije ostvarljiv u praksi. Da ispitamo ovaj deo
problema. Zato anarhistiki sistem ne bi bio ostvarljiv? Svi mi napredni
polazimo od principa da je - iako je dananji sistem nepravian - mogue
da se on zameni drugim pravinijim sistemom, jer pravda ipak postoji.
Kada ne bismo tako razmiljali, ne bismo bili napredni nego
malograani. A odakle dolazi to merilo pravde? Iz prirodnog i istinitog,
kao suprotnost drutvenim fikcijama i lanim konvencijama. Jer, ono to
je prirodno, to je prirodno u celini, nije samo jedna njegova polovina,
etvrtina ili osmina. Eto. Ukratko, ili je ono to je prirodno drutveno
mogue ili nije mogue. Drugim reima, ili drutvo moe da bude
prirodno, ili je, u sutini, fikcija koja ne moe da bude prirodna ni u kom
sluaju. Ako drutvo moe da bude prirodno, onda bi trebalo da bude
anarhistiko, odnosno slobodno, jer je to drutvo potpuno prirodno. Ako
drutvo ne moe da bude slobodno, ako (iz nekog razloga koji nije bitan)
mora da bude izmiljeno, onda od dva zla biramo manje: uiniemo ga
unutar te neizbene fikcije to je mogue prirodnijim, da bi ono bilo
pravinije. Koja je fikcija najprirodnija? Nijedna sama po sebi, jer je
izmiljena. Najprirodnija bi, u naem sluaju, bila ona koja najvie lii na
prirodnu, koja se osea kao najprirodnija. A koja najvie lii na prirodnu
ili koju oseamo kao najprirodniju? To je ona na koju smo navikli. (Pod
prirodnim podrazumevamo ono to je instinktivno; ono to nije
instinktivno ve u svemu podsea na to - jeste navika. Puenje nije
prirodno, nije instinktivna potreba, ali ako se naviknemo da puimo, to
nam postaje prirodno i poinjemo da ga oseamo kao deo instinkta).
Dakle, koja drutvena laa i paralaa ini nau naviku? Sadanji
graanski sistem. Zdravorazumski gledano, ili nalazimo da je prirodno
drutvo mogue i zato zastupamo anarhizam, ili ga smatramo
nemoguim i branimo graanski reim. Nema sredine. Razumete?
- Da, izgleda ubedljivo.
- Jo ne u potpunosti. Ima jo neto slino da se razjasni... Sloiete se
da je anarhistiki sistem mogu, ali ne i da je iznebuha ostvarljiv,
odnosno da se iz graanskog pree u slobodno drutvo, bez dva-tri
meustanja ili vlasti. Ko tako gleda, prihvata anarhistiko drutvo kao
mogue, ali uvia da je nuno neko stanje prelaska iz graanskog
drutva u anarhizam. Dakle, pretpostavimo da je tako. Kakvo je to

meustanje? Na cilj je anarhistiko, odnosno slobodno drutvo. To

posredniko stanje jedino bi moglo da bude takvo da pripremi
oveanstvo za slobodno drutvo. Priprema je ili materijalna ili,
jednostavno, mentalna; ona zahteva niz materijalnih ili drutvenih
poduhvata koji bi doprineli da se oveanstvo prilagodi slobodnom
drutvu; ili je to pak propaganda iji uticaj postepeno raste i koja bi
trebalo da pripremi drutvo da je mentalno poeli i prihvati. Da
razmotrimo prvi sluaj, postepeno materijalno prilagoavanje
oveanstva slobodnom drutvu. Nemogue je. I vie od toga - apsurdno
je. Nema materijane adaptacije ukoliko ta stvar ve ne postoji. Niko od
nas ne moe materijalno da se prilagodi drutvenom miljeu dvadeset
treeg veka, ak i kada zna da e on doi; a ne moe materijalno da se
prilagodi, jer dvadeset trei vek i njegov drutveni milje jo uvek
materijalno ne postoje. Na osnovu toga zakljuujemo da je na prelasku
iz graanskog u slobodno drutvo jedino to bi moglo da se prilagodi,
razvije ili promeni bilo ono mentalno u njemu - postepena adaptacija
duha idejama slobodnog drutva. Mada, na pol,u materijalnog
prilagoavanja, postoji jo jedna mogunost...
- Pa koliko ima tih mogunosti!
- Dragi moj, pametan ovek treba da otkloni sve mogue sumnje u
razmiljanju i da ih pobije, pre nego to zasnuje sopstveno uenje. Sve u
svemu, ovo je odgovor na ono to ste me pitali...
- Dobro.
Fernando Pesoa
Nastavie se

- to se tie materijalnog prilagoavanja, rekoh, ima jo jedna

mogunost. A to je revolucionarna diktatura.
- Kakva sad revolucionarna diktatura?
- Kao to sam vam objasnio, nema materijalnog prilagoavanja neemu
to jo ne postoji kao materijalno. li, ako bi se nekim iznenadnim
pokretom podigla socijalna revolucija, odmah bi se uspostavil diktatura
koja bi trebalo da omogui zasnivanje slobodnog drutva. Ve sada
postoji, mada jo u povoju, neto materijalno iz slobodnog drutva.
Dakle, ta materijalna stvar emu se oveanstvo prilagoava ve je tu. I
to je injenica kojom bi manguparija koja zastupa diktaturu proletarijata
branila svoj stav, kada bi bila kadra da ga obrazloi, odnosno da misli.
Taj argumenat je, naravno, moj a ne njihov. To je tekoa koju treba
prebroditi... I kao to ete se uveriti, ta diktatura je lana. Jedna
revolucionarna vlast, kada postoji, kakav god da joj je cilj ili idejavodilja, materijalno je samo jedno - revolucionarna vlast. Ta
revolucionarna vlast je zapravo ratna diktatura, drugim reima,
despotski vojni reim, jer je drutvu ratno stanje nametnuo onaj deo
drutva koji je revolucijom uzurpirao vlast. ta to moe da iznedri?
Iznedrie to da onaj ko se prilagodi vlasti - poto je ona materijalna, a u

isti mah i despotski vojni reim prilagoava se, dakle, tom despotskom
vojnom reimu. Ideja koja je vodila revolucionare ka cilju sasvim je
nestala u drutvenoj stvarnosti, potpuno zaokupljenoj ratnim
fenomenom. Tako, ono to revolucionarna diktatura stvara - a to ona
due traje time e to dobiti potpuniji oblik jeste ratno drutvo
diktatorskog soja, dakle vojni despotizam. ak ne bi moglo ni da bude
neto drugo. Uvek je bilo tako. Ne poznajem istoriju tako dobro, ali ono
to znam jeste da se sve u njoj slae sa ovim to sam rekao; ne bi ni
moglo da se ne slae. ta su izrodila politika previranja u Rimu? Rimsko
carstvo i njegov vojni despotizam. ta je dala Francuska buroaska
revolucija? Napoleona i njegov vojni despotizam. A videete ta e da se
izlegne iz Ruske revolucije... udo koje e decenijama da unazadi
ostvarivanje slobodnog drutva. A ta biste i mogli da oekujete od tog
naroda nepismenjaka i mistiara? Najzad, to i nije tema razgovora...
Jeste li razumeli moje stavove?
- Savreno.
- Razumete da sam doao do ovakvog zakljuka: cilj - anarhistiko
drutvo, slobodno drutvo; nain - preobraaj graanskog u slobodno
drutvo bez tranzicije. Ovaj preobraaj treba da bude pripremljen i
omoguen snanom, detaljnom i pitkom propagandom, koja bi svim
duhovima bila dostupna i koja bi sve prepreke prevalila. Jasno je da re
propaganda ne koristim samo doslovno ve pod njom podrazumevam
sve: neposrednu ili indirektnu akciju, ukoliko moe da doprinese
slobodnom drutvu i oslabi otpor koji bi da ga osujeti. Na taj nain,
socijalna revolucija, kada bi dolo vreme, nemajui prepreke pred
sobom, bila bi nagla, jednostavna i ne bi morala da uspostavlja nikakvu
revolucionarnu diktaturu, jer ne bi imala kome da se suprotstavlja. Ovo
ne bi moglo da se izvede na taj nain ako bi anarhizam bio neostvarljiv;
a ako je anarhizam neostvarljiv, onda je jedino opravdano i pravino
drutvo - graansko drutvo.
- Eto vam zato i kako postah anarhista, i zato odbijam druge, manje
radikalne drutvene doktrine, kao neozbiljne i suprotne prirodi. Hajde
sad da nastavim priu. Zapalio je ibicu i sporo prineo pla-men cigari.
Usredsredio se i produio:
- Bilo je i drugih momaka koji su mislili kao ja. Veinom su bili radnici, ali
je bilo I par drugih; spajalo nas je siromatvo i to, ako se dobro seam,
to nismo bili glupi. eleli smo da se obrazujemo, da uimo, i
istovremeno da vrimo propagandu, da zagovaramo nae ideje. eleli
smo i za nas i za druge - za celo oveanstvo - novo drutvo, teslimljeno
svih predrasuda koje ljude ine vetaki nejednakim i nameu im
podreenost, patnju i teskobu, koje im mati priroda nije namenila. to
se mene tie, ono to sam itao, potvrivalo je moje stavove. Proitao
sam skoro sve anarhistike knjige. U to vreme je bilo sijaset slinih
jeftinih knjiga. Odlazio sam na skupove i sluao govore ondanjih
propagandista. Svaka knjiga i svaki govor jo vie su me uveravali u
ispravnost i pravinost mojih ideja. Ono to sam onda mislio - ponavljam
vam, prijatelju - jeste ono to i danas mislim; jedina razlika je to sam
onda to samo mislio, a danas tako i radim.

- Svakako, jasno mi je kako ste postali takav anarhista i potpuno

razumem da ste to i ranije bili. Ne treba i dalje da me uveravate u to.
Ono to me zbunjuje jeste kako ste iz svega toga izali kao bankar...
Kako ste, na kraju, postali bankar... Mada, ve nagaam.
- Ma ne nagaate nita... Znam tahoete da kaete... Oslanjate se na
injenice koje ste upravo uli, mislite da sam anarhizam smatrao
neostvarljivim i da sam zato, kao to rekoh, jedino opravdano i pravino
drutvo video u graanskom drutvu, zar ne?
- Pa, manje-vie tako...
- li, kako bi to moglo da bude, kada vam od poetka razgovora
ponavljam da sam anarhista, da to nisam samo bio nego da sam to i
dan-danas? Da sam postao bankar i trgovac zbog toga to vi mislite,
onda ne bih bio anarhista ve malograanin.
- Pa, u pravu ste... Onda kako, doavola? Hajde, kaite...
- Rekoh vam ve da sam uvek bio bistar i energian. To su mi prirodne
vrline, nisu mi ih prineli u kolevku (ako sam je uopte imao), sam sam ih
doneo u nju. E tako. Smatrao sam da je neizdrivo da budem anarhista
pasivac, koji e samo da slua govore i da o njima razglaba s
prijateljima. Ne, neto je trebalo da se uradi! Da se radi i bori za
notlaene i za rtve drutvenih konvencija! Reio sam da se rtvujem za
tu ideju, ako mi se ukae prilika. Poeo sam da razmiljam kako bih
mogao da budem od koristi toj slobodarskoj ideji. Napravio sam nacrt
plana akcije. ta eli anarhista? Slobodu - slobodu za sebe i za druge, za
celo oveanstvo. eli da bude osloboen uticaja ili pritiska drutvenih
fikcija; da bude slobodan kao kada se prvi put pojavio na ovom svetu od
majke roen, ba kako bi trebalo da bude po pravdi. Ne mogu svi da
budu jednaki pred prirodom: neki se raaju visoki, neki niski, neki jaki,
neki slabi, neki vie a neki manje inteligentni... Ali, svi bi mogli da budu
jednaki od tog trenutka pa nadalje, ali ih drutvene fikcije spreavaju u
tome. Te fikcije je, dakle, trebalo unititi. Trebalo ih je unititi... Ali mi
nije promakla jedna stvar: trebalo ih je unititi u cilju slobode,
neprekidno imajui u vidu stvaranje slobodnog drutva. Jer, proces
unitenja fikcija drutva moe da doprinese stvaranju slobode, kao to
moe da ustanovi razne druge socijalne fikcije, podjednako loe jer su
isto tako izmiljene. Tu je trebalo voditi rauna. Trebalo je utanaiti tok
delovanja, bio on buran ili ne (jer je sve opravdano u borbi protiv
drutvenih nepravdi), da bi se doprinelo unitenju socijalnih fikcija, a da
se pritom ne osujeti stvaranje budue slobode, ve da se, ukoliko je
mogue, pone sa stvaranjem neega iz ega bi prava budua sloboda
tek trebalo da izraste. Jasno je da je ta sloboda, koja treba da pazi da ne
ugroava, u stvari ona budua sloboda, danas zvana sloboda potlaenih
drutvenim fikcijama. Oigledno je da ne treba da pazimo da ne
naruavamo slobodu monika, dobrostojeih, svih koji predstavljaju
drutvene fikcije i od njih imaju koristi. To nije prava sloboda ve
sloboda da se drugi tiranizuju, to je opreno istinskoj slobodi. Protiv te
nazovi slobode trebalo bi najee da se borimo i da je osujeujemo. ini
mi se da je ovo sada jasno...

- Potpuno. Nastavite...
- Za koga anarhista eli slobodu? Za celo oveanstvo. Na koji nain
moe da osvoji slobodu za itavo oveanstvo? Potpunim unitenjem
drutvenih fikcija. A kako je mogue potpuno unititi drutvene fikcije?
Ve sam vam predoio objanjenje, kada sam vam, na vae pitanje,
obrazloio druge napredne sisteme i zato sam bio i jo uvek sam
anarhista... Da li se seate mog zakljuka?
- Seam se.
- Jedna estoka, sirova, briua drutvena revolucija, koja bi uinila da
drutvo u skoku pree iz graanskog u slobodno drutvo. Ta drutvena
revolucija bi trebalo da bude pripremljena pregornim i upornim radom,
neposrednim i posrednim delovanjem, spremna da sve duhove pripremi
za dolazak slobodnog drutva i da oslabi, do besvesnog stanja, sav
otpor buroazije. Izvinite to vam ponavljam razloge koji neizbeno vode
do ovog zakljuka koji lei unutar anarhizma; ve sam obrazloio i ve
ste ih razumeli.
- Da.
- Najbolja bi bila svetska revolucija, istovremena u svim krajevima
sveta, ili barem u onim vanim krajevima sveta; a ako se ne da, onda
zahvatajui svaku naciju munjevito i bez ostatka, irei se iz jednog u
drugi kraj. Vrlo dobro. ta sam ja mogao da uradim u tu svrhu? Nisam
mogao sam da izvedem svetsku revoluciju, ak ni u zemlji u kojoj sam
bio. Ono to sam mogao bilo je da svojski radim na pripremi te
revolucije. Ve sam vam objasnio kako: borei se svim sredstvima protiv
drutvenih fikcija; nikada ne prekidajui borbu niti propagandu
slobodnog drutva, odnosno budue slobode i sadanje slobode
potlaenih - stvarajui, ukoliko je mogue, neto to bi bila budua
sloboda.
Rasterao je dim i, posle kratkog predaha, nastavio.
- Dakle, prijatelju moj, upregnuo sam svu svoju pamet u akciju. Raditi za
budunost u redu, mislio sam; raditi da bi drugi bili slobodni - tako
treba. ta je sa mnom? Jesam li ja niko? Da sam bio hrianin, radio
bih, srean, za dobrobit drugih, jer bi me na nebu ekala nagrada; ali da
sam bio hrianin, ne bih bio anarhista, jer bi te nejednakosti bile
nebitne u naem kratkotrajnom ivotu; bile bi samo stanje naeg
dokazivanja, koje bismo nadoknadili u potonjem, venom ivotu. li, ja
ne bejah hrianin, kao to nisam ni danas, pa sam se pitao: za koga bih
se ja to rtvovao u svemu tome? I pre svega, zato bih se rtvovao?
Skolili bi me ponekad trenuci sumnje; vi razumete da je to bilo
opravdano... Ja sam materijalista, razmiljao sam, nemam drugog ivota
do ovog; zato bih se muio drutvenim nejednakostima, propagandama
i ostalim priama, kada mnogo vie mogu da uivam i da se zabavljam
ako se ne bavim time? Ko ima samo ovaj ivot, ne veruje u veni ivot,
ko priznaje samo zakone Prirode, ko se opire dravi jer ona nije
prirodna, braku, jer je neprirodan, novcu jer ni on nije prirodan, svim
drutvenim fikcijama, jer ni one nisu prirodne, zato onda svim silama

brani ovekoljublje i rtvovanje za druge i za oveanstvo, kada

altruizam i rtvovanje takoe nisu prirodni? Da, isti rezon koji mi govori
da se ovek ne raa da bi se oenio, niti da bi bio Portugalac, bogat ili
siromaan, isti rezon mi govori da se ovek ne raa da bi bio solidaran
ve da bi bio sam; dakle, suprotno od altruiste i solidarca krajnji
samoljubac. Nadmudrivao sam se sam sa sobom oko ovog pitanja. Vidi
ti, govorio sam sebi, mi se raamo kao pripadnici ljudskog roda i zato
imamo obavezu da budemo solidarni s drugim ljudima. Ali, da li je ideja
o dunosti prirodna? Odakle potie ta zamisao o dunosti? Ako me ta
ideja o dunosti obavezuje da rtvujem svoje blagostanje, ugodnost,
instinkt za odranjem i druge prirodne instinkte, u emu bi se razlikovao
in ove ideje od ina bilo koje druge drutvene fikcije, koja u nama budi
istovetan oseaj? Iako u poetku oprena prirodnom egoizmu, ova ideja
o dunosti, o ljudskoj solidarnosti, mogla bi da bude prirodna ako bi u
sebi imala egoistinu nadoknadu, jer bi u tom sluaju tom egoizmu
pruala kompenzaciju i, na kraju krajeva, ipak mu se ne bi
suprotstavljala. rtvovati zadovoljstvo, jednostavno ga rtvovati, nije
prirodno; rtvovati neko zadovoljstvo zbog drugog, to je ve u samoj
Prirodi: u redu je da se izmeu dve prirodne stvari, kada ve ne mogu
da se imaju obe, odabere jedna. E pa koja samoiva ili prirodna
kompenzacija moe da mi prui posveenost pitanju slobodnog drutva i
budue ljudske sree? Samo svest o izvrenoj dunosti, o pregoru u
najbolje svrhe. I nijedna od tih stvari nije sebina nadoknada niti
samozadovoljstvo ve je to uitak nastao iz fikcije, kao to je uitak
injenica da ste neizmerno bogati ili da ste roeni u povlaenom
drutvenom soju. Priznajem vam, stari moj, da sam pokatkad bio
neverni Toma... Oseao sam se kao nevernik, izdajnik sopstvenog
uenja... Ali sam ubrzo sve prevaziao. Ideja pravde je bila tu, u meni,
mislio sam. Ona je za mene bila prirodna. Oseao sam da postoji via
dunost od brige za linu sudbinu, te nastavih da se borim za svoju
ideju.
- ini mi se da tom odlukom niste pokazali veliku mudrost... Niste reili
problem... Pustili ste da vama zavlada sentimentalnost...
- Dabome. Ali, ono to vam sada priam jeste kako sam postao
anarhista, kako sam to ostao i danas. Verno u vam obrazloiti sve
nedoumice i tekoe koje sam imao i kako sam ih savladao. Slaem se
da sam u tom trenutku pobedio logiku duom a ne razumom. Ali, morate
da shvatite da sam kasnije, kada sam svesno spoznao anarhistiku
doktrinu, sve te tekoe, tada bez racionalnog odgovora, u celosti
savladao.
- Zanimljivo...
Fernado Pesoa
Nastavie se

- Pa da. Evo da vam nastavim priu. Imao sam taj problem, ali u svakom
sluaju sam ga reio, kao to rekoh. Odmah zatim, stigla me je jo jedna
misaona potekoa, koja me je prilino zbunila. Bilo bi u redu, hajde da
kaemo, da sam bio spreman da se rtvujem bez ikakve line
nadoknade, odnosno bez ikakve istinski prirodne nadoknade. Ali,
pretpostavimo da budue drutvo nije marilo za ono emu sam teio i da
nikada ne bi ni moglo da bude slobodno. Kog avola bih se ja onda
rtvovao? Hajde da se rvtujem za neku ideju u kojoj nema line koristi,
da nita od toga nemam; ali da se rtvujem i da pritom nemam nikakvu
garanciju da e ono za ta se borim ikada biti i da sama ideja nee imati
nita od tog mog zalaganja, e to bi bila kap u punoj ai... Odmah da
vam kaem da sam reio problem istim sentimentalnim putem kojim
sam reio i onu prvu tekou; a opet, upotrebio sam i logiku, kao to
sam je automatski upregnuo i onda kada sam potpuno postao svestan
svog anarhizma... Videete ve... Od tog doba potie i par mojih naivnih
nazovimudrolija: Vrio sam svoju dunost zbog budunosti, neka
budunost ispuni svoju dunost zbog mene... Tako nekako... Izloio sam
taj zakljuak ili, pre e biti, zakljuke, saborcima i svi su se sloili sa
mnom. Bili su saglasni da treba da se ide napred i da se sve uini za
slobodno drutvo. Istina, nekolicina, oni najbistriji, bila je malo
poljuljana mojim izlaganjem, ne zato to su bili protiv nego zato to
nikada do tada stvari nisu videli tako jasno... Ali, ipak su se svi sloili...
Svi smo se udruili da iznesemo veliku drutvenu revoluciju, da se
iznedri slobodno drutvo, bilo da nam budunost to donese ili ne!
Napravili smo grupu, sve pravi ljudi, pa poesmo propagandu - veliku,
naravno, u okviru granica koje smo imali. I dugo smo se, esto praeni
velikim potekoama, borili za na anarhistiki ideal.
Ovde se bankar na due uuta. Nije zapalio cigaru koja je opet bila
dogorela. Na tren se osmehnuo i, kao neko ko je dokuio neto vano,
upiljio se u mene i nastavio, sveijim glasom, naglaavajui rei.
- U to vreme, rodilo se neto novo. Kaem u to vreme, mislei na
sledee. Hou da kaem da sam, posle nekoliko meseci propagande
primetio novi problem, krupniji od svih, veoma ozbiljan problem...
Seate se, zar ne, onog to sam rigoroznim razmiljanjem utvrdio da bi
trebalo da bude proces delovanja anarhista? Jedan proces ili procesi koji
doprinose ukidanju drutvenih fikcija, a da pritom ne zaustave stvaranje
slobodnog drutva, odnosno da ne zatome tu jedvaslobodicu potlaenih
drutvenim fikcijama; proces koji bi, budui mogu, proklijao u nekakvu
mladicu budue slobode... Tako dakle: poto sam taj kriterijum zacrtao,
nikada ga vie nisam napustio... U vreme nae propagande, o kojoj vam
priam, otkrio sam neto. U grupi propagandista, bilo nas je oko
etrdesetak, ako ne greim, desilo se ovo: stvorila se tiranija.
- uj, stvorila se tiranija. Kako?
- Ovako... Neki su hteli da se nametnu drugima i da oni vode glavnu re.
Ne kaem da su to radili u ozbiljnim stvarima, ak i nije bilo tu nekih
ozbiljnih stvari u kojima bi to inili. Ali, injenica je da se to deavalo
svakodnevno, ne samo to se tie propagande nego i u obinim ivotnim
situacijama. Jedni su bezoseajno hteli da vladaju, drugi da im sluguju.

Neki su postali glaveine jer su se nametnuli, drugi jer su bili veti. To

se ogledalo u najobinijim stvarima. Na primer: dvojica bi zajedno ili
ulicom, doli bi do njenog kraja, jedan je hteo da ide desno, drugi levo i jedan i drugi su bili ubeeni da su u pravu. Ali, ovaj za levo bi kazao:
Idemo ovuda; drugi bi poteno odvratio: Ne mogu, ovee, moram
ovuda, iz ovog ili onog razloga... Ali, na kraju, protiv svoje volje i
ubeenja, i drugi bi skrenuo levo... Jednom bi to bilo jer bi ga onaj
ubedio, drugi put jer je ovaj navalio, trei put opet iz nekog nesuvislog
razloga... Dakle, nikad nije bilo zdravorazumski ve su uvek i to
nametanje i ta pokornost bili nasumini, instinktivni... Kao u ovom
prostom sluaju, tako i u svemu drugom, od najobinijih do najsloenijih
situacija... Jel vidite u emu je stvar? - Vidim. Ali, ta je, kog avola,
udno u tome? To je sve prirodno da prirodnije biti ne moe!
- Pa hajde da munemo glavom. Hou da uoite da je sve to suprotno
anarhistikoj doktrini. Obratite panju, sve se ovo dogaalo u maloj
grupi, bez nekog velikog znaaja i uticaja, u grupi kojoj nije bila
poverena nikakva vana odluka niti bitna akcija. Takoe zapaate da je u
igri bila grupa ljudi koja se udruila da bi uinila sve to moe u svrhu
anarhizma - da bi pobedila, koliko je mogue, drutvene fikcije, te
stvorila, opet u granicama mogueg, slobodu budunosti. Jeste li shvatili
ove dve stavke?
- Shvatio sam.
- E sad, vidite dobro ta ovo znai... Mala grupa potenih ljudi (stavljam
ruku u vatru da su bili poteni!), stvorena da bi agitovala za slobodu,
jedino pozitivno i opipljivo to je za par meseci stvorila jeste - unutarnja
tiranija. A ta tiranija... Nije ta tiranija nikla iz akcije drutvenih fikcija,
to bi, iako albsno, bilo donekle opravdano kod drugih ljudi, a najmanje
oproteno nama koji smo se borili protiv tih fikcija; bilo kako bilo, iveli
smo usred drutva utemeljenog na tim fikcijama, te nije bila iskljuivo
naa greka to nismo mogli da pobegnemo od njegovog delovanja. Pa
ak nije ni to. Nego, oni to su vladali, koji su inili po svom, nisu to
radili zbog para ili zbog drutvenog poloaja, niti zbog bilo kakvog ara
fiktivne prirode; inili su to zbog neke vrste akta izvan drutvenih
fikcija. Hou da kaem da je ta tiranija, u odnosu na drutvene fikcije,
bila novi soj tiranije. Nametnuli su je ljudi koji su ve u klici bili
ugnjeteni drutvenim fikcijama. A povrh svega, dizgine tiranije bile su u
rukama ljudi sa asnim namerama da unite tiraniju i iznedre slobodu.
Sada bacite pogled na sluaj neke vee grupe, mnogo uticajnije, koja se
bavi vanim pitanjima i donosi presudne odluke. Omoguite toj grupi da
se bori, kao naa grupa, za ureenje slobodnog drutva. Recite mi sad,
da li nazirete, s tim jarmom izmeanih tiranija, nekakvo drutvo koje bi
liilo na slobodno drutvo ili neko oveanstvo koje bi bilo dostojno
sebe...
- Pa to me ba golica...
- Golica vas, zar ne? tu ue i sporedne cake, podjednako golicave...
Na primer, pomona tiranija...
- Molim?

- Pomona tiranija. Bilo je meu nama onih koji su, umesto da se

nametnu drugima, suprotno od toga, pomagali svakome kome su mogli.
Izgleda kao da je suprotno od ove tiranije, jel da? li nije, isto je. To je
ta ista nova tiranija. I isto ide protiv anarhistikih principa.
- uj ovo! Kako?
- Pomagati nekome, dragi prijatelju, znai smatrati ga nesposobnim; ako
taj neko nije nesposoban, onda e da postane ili da se smatra takvim, a
to je u prvom sluaju tiranija, a u drugom prezir. U prvom sluaju se
ograniava sloboda drugog oveka, a u drugom se polazi od principa,
moda i nesvesno, da je taj drugi ovek vredan prezira i nedostojan
slobode, odnosno nije kadar da prihvati tu slobodu.
Hajde da se vratimo na na sluaj... Uviate kako je ovaj potez bio
teak. Neka i radimo za budue drutvo bez oekivanja da e ono da nas
nagradi ili, rizikujui, da e ono ikada nastati. Sve to jo i nekako. Ali,
kap koja preliva au jeste misao da radimo za buduu slobodu, a
stvaramo, u stvari, novu tiraniju, onu koju sami vrimo, mi potlaeni,
jedni nad drugima. E to je ono to ne moe...Poeo sam da razmiljam.
Neto je tu kripalo, neto nije bilo kako treba. Imali smo dobre ideje,
pouzdanu doktrinu, da li to znai da nam je metod bio lo? Sigurno, ali
gde, naavola, da naem greku? Malo je falilo da poludim od
razmiljanja. A onda, jednog dana, iznenada, kako to uvek biva, naao
sam reenje. Bio je to veliki dan za moju anarhistiku teoriju, dan kada
sam otkrio, da tako kaem, metod anarhizma.
Za trenutak me je pogledao, mada kao kroz mene, pa nastavio istim
glasom.
- Mislio sam: imamo novu tiraniju, koja nije nikla iz drutvenih fikcija.
Odakle je, onda, potekla? Da li je nastala iz prirodnih kvaliteta? Ako
jeste, onda adeu, zbogom slobodno drutvo! Ako je drutvo u kome su
jedino prirodni kvaliteti one vrline sa kojima se ljudi raaju, koje duguju
Prirodi, i nad kojima nisu vlasni - ako je drutvo u kome deluju samo ti
kvaliteti zapravo samo gomila tiranija, ko e hteti da pomeri mali prst
da bi doprineo ostvarivanju tog drutva? Izmeu ove i one tiranije, bolje
da ostanemo na ovoj koju poznajemo, na nju smo navikli i manje e nas
boleti nego to bi nas bolela nova tiranija, sa svim tiranskim svojstvima
koja bi dola ravno iz Prirode - protiv nje ne bi bilo mogue buniti se,
kao to je bezizgledno buniti se protiv smrti ili protiv injenice da ste
roeni niski, a vi biste eleli da ste zelen bor. Ve sam dokazao da, ako
iz nekog razloga, nije mogue dosegnuti anarhistiko drutvo, onda je
najprirodnije drutvo umesto njega graansko drutvo. Ali, da li bi ta
tiranija, nastala meu nama, zaista ponikla iz prirodnih sposobnosti?
ta su, uopte, prirodne sposobnosti? To su stepen inteligencije, mate,
volje i tako dalje, sa im se neko raa - naravno, na mentalnom polju, jer
su fizike prirodne sposobnosti drugo pitanje. Ako jedan ovek vlada
drugim ovekom, bez nekog razloga poteklog iz drutvenih fikcija, onda
je sigurno da su njegove prirodne sposobnosti vee od sposobnosti onog
kojim vlada. On njime vlada pomou svojih prirodnih sposobnosti. Ali,
moramo da se zapitamo da li je to korienje prirodnih kvaliteta

istinsko? Drugim reima, da li je prirodno? ta je prirodno korienje

naih prirodnih mogunosti? To je kada ono slui prirodnim ciljevima
nae linosti. Pa da li je vladati nekim prirodna tenja linosti? Moe da
bude i postoji sluaj kada je to izvesno - kada nam je taj neko
neprijatelj. Za anarhistu je, naravno, neprijatelj svako ko je predstavnik
drutvenih fikcija i dotinih tiranija. I niko vie, jer ostali ljudi su isti kao
on, pa su mu oni prirodni saborci. Sad vidite da tiranija koja se
uspostavljala meu nama nije bila takva; ta tiranija je sprovoena nad
ljudima koji su isti kao mi, nad naim prirodnim drugovima, u stvari
naim dvostrukim drugovima, jer smo bili ujedinjeni istim idealom.
Zakljuak: ta naa tiranija, ako nije potekla iz drutvenih fikcija, takoe
nije potekla od prirodnih sposobnosti; nastala je zbog pogrene primene
i izopaenosti prirodnih kvaliteta. A ta je bio izvor te izopaenosti?
Jedna od ove dve stvari: ili je ovek prirodno zao, te su zato sve
prirodne sposobnosti prirodno nastrane, ili je ta nastranost posledica
duge izloenosti oveanstva miljeu drutvenih fikcija, koje su iznedrile
tiraniju, u kojoj se najprirodnije korienje prirodnih sposobnosti
preobraava u istinktivno tiransko. Od ovih dveju pretpostavki, koja je
bila prava? Bilo je nemogue zadovoljiti naunu, odnosno logiku
prirodu vienja. Razumu ovde nije bilo mesta, jer on potuje istorijski ili
nauni red, a zavisi od poznavanja injenica. Ni nauka nam tu ne
pomae, jer gde god dosegnemo pogledom u prolost, vidimo oveka
koji je izloen ovom ili onom sistemu drutvene tiranije i zato uvek u
stanju koje nam ne doputa da istraimo kakav je ovek koji boravi u
savreno istim i prirodnim okolnostima. Budui da nismo kadri da
precizno odredimo problem, moramo da sednemo na tas gde pretee
vea verovatnoa, a to je druga hipoteza. Suvislije je pretpostaviti da
preduga izloenost oveanstva drutvenim fikcijama - stvoriteljkama
tiranije - ini da se ovek, u stvari, raa sa izopaenim prirodnim
sposobnostima da tiranizuje blinjeg (ak i onaj koji tome ne tei), nego
pretpostaviti da se prirodne sposobnosti prirodno izopauju, to na
izvestan nain predstavlja protivrenost. Zato se mislilac opredeljuje,
kao to sam se i ja opredelio, gotovo potpuno uveren, za drugu
mogunost. Jedno je, dakle, sigurno... U sadanjim drutvenim uslovima
nemogue je da grupa ljudi koja zajedno radi, koliko god imali dobre
namere i koliko god nastojali da savladaju drutvene fikcije i izbore se
za slobodu, ne podlegne tiraniji, onoj novoj tiraniji koju sami stvaraju dodatak drutvenim fikcijama, i da u praksi ne pokvare sve ono to bi u
teoriji eleli, ak i vlastite ideje koje ele da ostvare. ta onda da se
radi? Vrlo je prosto... Svi treba da radimo za istu svrhu, ali odvojeno.
- Odvojeno?!
- Da, jeste li pratili moje argumente?
- Jesam.
- Zar ne mislite da je logian, da je ovaj zakljuak kljuan?
- Mislim, mislim. Ono to mi nije ba jasno...
- Sad u da vam objasnim... Rekao sam vam da svi radimo za isti cilj, ali
odvojeno. Radei za isti anarhistiki cilj, svako od nas sopstvenim

naporom doprinosi unitenju drutvenih fikcija, to nam je konani cilj, i

takoe doprinosi stvaranju slobodnog drutva budunosti; radei
odvojeno, neemo biti kadri ni na koji nain da stvorimo novu tiraniju,
jer niko nee biti vlastan nad drugima i nee moi, dominirajui, da
ograniava drugima slobodu niti da je ugui. Radei odvojeno za isti
anarhistiki cilj, dvostruko smo u prednosti - jedna je zajedniki napor, a
druga nestvaranje nove tiranije. Nastavljamo moralno ujedinjeni i
radimo na istovetan nain za isti cilj: i dalje smo anarhisti, jer svako od
nas tei slobodnom drutvu; ali ne postajemo ni voljno ni nevoljno
izdajnici nae ideje, niti smo u mogunosti da se u izdajnike
preobratimo, zato to nismo pod pogubnim uticajem drutvenih fikcija
ve radimo izolovano, u duhu naslea koje nam je Priroda podarila. Ova
taktika odnosi se na ono to ja zovem vreme pripreme za socijalnu
revoluciju. Poto se narue burujske odbrambene snage, a drutvo
dovede u stanje da mora da prihvati anarhistiku doktrinu, na korak
blizu da kroi u drutvenu revoluciju i zavrni udar, e tada ne moe da
se nastavi odvojeno delovanje anarhista. li, u tom trenutku, slobodno
drutvo e virtuelno ve stii - stvari e biti drugaije. Taktika koju vam
objanjavam odnosi se samo na delovanje anarhista u srcu graanskog
drutva, kao to je bila grupa kojoj sam ja pripadao. Eto, to bi bio pravi
anarhistiki proces! Zajedno smo bili luk i voda i jo smo sami sebe
tiranisali i unitavali, sve skupa s naim teorijama. Ni razdvojeni nismo
bili bogzna ta, ali barem nismo guili slobodu niti stvarali novu tiraniju.
To to smo postigli, ipak je vredno, jer nije bilo nepravde ni gubitka. Uz
to, radei ovako razdvojeni, nauili smo da verujemo sebi i da se ne
oslanjamo na druge. Tako smo postali slobodniji ve na poetku, a
pripremali smo se za budunost i lino i kao primer drugima. Bio sam
presrean zbog ovog otkria. Odmah sam ga saoptio drugovima...
Jedan od retkih trenutaka u mom ivotu kada sam ispao budala.
Zamislite koliko sam bio opinjen svojim otkriem da sam oekivao da se
oni sloe!
- Nisu se sloili, naravno...
- Sablaznili su se! Odbili su, prijatelju, odbili! S gnuanjem! Manje-vie,
svi su protestvovali! Nije to trebalo da se desi! To je bilo da ne veruje!
li, niko nije rekao kako bi trebalo da bude. Obrazlagao sam i
diskutovao, a kao odgovor na argumente dobijao sam sve same splaine
od iskaza, kao kad ministri u skuptini izlau, a nemaju odgovore... Tada
sam shvatio s kakvim sam se betijama i zentarama uhvatio u kolo!
Skinuli su maske. Ta zbirodija je bila stvorena za roblje. Hteli su da budu
anarhisti na tu raun. Hteli su slobodu, ali da je drugi izvojuju za njih,
pa da im je tutnu u ruke, kao da kralj daruje titulu! Skoro svi su bili
takvi, vucibatine!

- Da li ste se naljutili?
- ta naljutio! Razjario sam se! Razgoropadio! Malo je falilo da se pobijem sa
njima. I odluio sam da ih napustim. Izolovao sam se. Smuilo mi se celo to

stado, eto ta! Gotovo sam izgubio veru u anarhizam. Hteo sam sve da batalim.
Ali, nekoliko dana kasnije, dooh sebi. Shvatio sam da pravi anarhista treba da
bude iznad ovakvih svaa. Nisu hteli da budu anarhisti? Ja u da budem! Hteli su
samo da se igraju oslobodilaca? Ja nisam bio za te igre. Nisu imali snage da se
bore ukoliko nisu bili stisnuti rame uz rame, a onda su stvarali meu sobom novi
vid tiranije protiv koje su se navodno borili? Pa neka budale rade to ako hoe, kad
ne umeju drugo. Zato da budem buruj, ne dolazi u obzir. Smatralo se da, u
pravom anarhizmu, svako treba da se bori vlastitim snagama za slobodu i protiv
drutvenih fikcija. Odluio sam da to, dakle, inim sopstvenim snagama. Niko nije
hteo da me sledi na pravom putu anarhizma? Onda u da ga sledim sam. Boriu
se protiv svih drutvenih fikcija svojim nainom, verom, bez moralne podrke
mojih dojueranjih saboraca. Ne mislim da je to bilo neko plemenito ili herojsko
delo. Samo je bilo prirodno. ko je trebalo da put sledim samostalno, odvojen od
drugih, niko mi vie nee biti potreban. Dovoljan mi je moj ideal. Na tim
principina i okol-nostima zasnovao sam odluku da se borim protiv svih drutvenih
fikcija.
Vatreno je govorio, te je na tren stao. Onda je produio mirnijim glasom.
- Ovo je ratno stanje, mislio sam, to izmeu mene i drutvenih fikcija. U redu, ta
mogu da uinim protiv drutvenih fikcija? Radim sam da ne bih ni na koji nain
doprineo stvaranju tiranije. Kako mogu samostalno da uestvujem u pripremi
drutvene revolucije i u pripremi oveanstva za slobodno drutvo? Treba da
izaberem jedan od dva procesa koji postoje, ukoliko ne budem mogao da koristim
oba. ta dva procesa posredno su delovanje dakle propaganda i direktno
delovanje svake vrste. Prvo sam mislio na posredno delovanje, na propagandu.
Kakvu propagandu sam mogao da vrim sam? Na stranu propaganda koja se
sporadino obavlja u razgovorima sa ovim ili onim i koja slui za svaku priliku;
ono to sam eleo da znam jeste da li je ta indirektna akcija bila put kojim sam
mogao da krenem i energino i uspeno obavljam svoju anarhistiku aktivnost.
Bilo mi je odmah jasno da ne mogu. Niti sam bio govornik niti pisac. Hou da
kaem, bio sam sposoban da govorim javno kada je trebalo i da napiem lanak
za asopis; ono to sam eleo da dokuim jeste da li je moja narav u
propagandnom delovanju bilo koje vrste mogla da postigne izuzetnije rezultate za
anarhistiku ideju nego da se angaovala u nekoj drugoj oblasti. Ipak je akcija
uvek svrsishodnija od propagande, osim za osobe vrhunski talentovane za
propagandu kao to su veliki govornici, kadri da naelektriu i namame mnotvo,
ili veliki pisci koji knjigama oaravaju i ubeuju. Nisam bio uveren da sam tog
kalibra, pa to da se kitim tuim perjem. I kao to sam vam rekao, niti sam bio
roen kao govornik niti kao pisac. Batalio sam zato ideju indirektne akcije kao
puta kojim je trebalo da krenem u anarhistikom delovanju. Bio sam primoran da
izaberem neposredno delovanje, drugim reima, napor primenjen u realnom
ivotu. Nisu mi bili potrebni klikeri za razmiljanje ve akcija. Hajde onda, neka
bude. Trebalo je da u praktian ivot uvedem akciju anarhiste koju sam vam
razjasnio, a to je tui se s drutvenim fikcijama ne stvarajui novo tiranstvo,
ohrabrujui odmah, ako je mogue, neto to bi bilo izdanak budue slobode.
Kako to, doavola, izgleda u stvarnosti? Pa ta znai boriti se u ivotu ? To znai
rat, nita manje nego rat. Kako se ratuje s drutvenim fikcijama? Pre svega, kako
se uopte ratuje? Kako se pobeuje neprijatelj? Na jedan ili na drugi nain: ili ga
ubije, dakle uniti; ili ga zarobi, odnosno pokori i onesposobi. Da unitim
drutvene fikcije nisam mogao; njih je jedino mogla da sravni socijalna revolucija.

Do tog koraka, drutvene fikcije su jedino mogle da budu poljuljane, za mrvu

pomerene; ali da budu unitene, mogle su samo dolaskom slobodnog drutva i
potpunim porazom burujskog sistema. Najvie to sam mogao da uinim u tom
smislu bilo je da srubim, da doslovce ubijem ovog ili onog klasnog predstavnika
burujskog drutva. Razmotrio sam to pitanje i shvatio da je to glupost. Zamislite
da sam ubio par ili tuce predstavnika tiranije drutvenih fikcija... Kakav bi bio
ishod? Da li bi se te drutvene fikcije uzdrmale? Ne bi. Drutvene fikcije nisu neka
politika situacija koja je u rukama nekolicine ili ak u rukama samo jednog
oveka. Zlo u drutvenim fikcijama jesu one same, u kompletu, a ne u
pojedincima koji ih predstavljaju, osim ako oni ne predstavljaju same te fikcije. A
zatim, napad na drutveni red uvek izaziva reakciju; ne samo to sve ostaje po
starom nego se esto i pogorava. I uz to, zamislite, to je vrlo mogue da se
desi, da me posle tog atentata uhapse, da me stave u haps i likvidiraju ovako ili
onako. Pretpostavimo da sam ve tad liio ivota tuce kapitalista. Kuda sve to
vodi? S mojom likvidacijom, ak i ako to ne bi bila smrt ve veni zatvor ili
zatoenitvo, anarhistika ideja bi izgubila jednog borca. A dvanaest kapitalista
koje sam sravnio sa zemljom ne bi bilo dvanaest izgubljenih elemenata
burujskog drutva, jer sastavni elementi tog drutva nisu borbene ve potpuno
pasivne due; bitka se ne bije sa lanovima tog graanskog drutva ve sa
kompletom drutvenih fikcija na kome se to drutvo zasniva. Sad, drutvene
fikcije nisu ljudi u koje moe da se puca. Razumete? Nisam bio vojnik koji ubija
tuce vojnika protivnike vojske. Bio sam kao vojnik koji ubija dvanaest civila iz
naroda protivnike vojske. Ubijanje bi bilo besmisleno, jer se njime ne bi odstranio
nije-dan protivnik... Na taj nain nisam mogao da razmiljam o unitenju
drutvenih fikcija ni u potpunosti ni delimino. Trebalo je, dakle, da ih ujarmim, da
ih pobedim pokoravanjem i onesposobim za delovanje.
Iznebuha je upro kaiprst u mene.
- To sam i uradio!
Spustio je prst i nastavio.
- Hteo sam da dokonam koja je bila najvanija drutvena fikcija, jer je to bila prva
kojoj je valjalo zategnuti dizgine. U nae doba, to je svakako novac. Kako da
zauzdam novac ili, tanije, silu i tiraniju novca? Tako to u da postanem
nezavistan od novca i njegove sile, da se postavim iznad njegovog uticaja i da ga
ograniim, bar kada je re o meni. Da umanjim njegov uticaj na mene, razumete?
Jer, ja sam bio taj ko se borio: da sam suzio uticaj novca kod svih ljudi, to ne bi
znailo da sam ga ograniio ve unitio, jer bi onda svi stavili taku na fikciju
para. A ja sam ve dokazao da jedna drutvena fikcija moe da bude unitena
samo socijalnom revolucijom, svrgnuta samo sa ostalim fikcijama u padu
burujskog sistema. Kako sam mogao da se postavim iznad novca?
Najjednostavnije je bilo da se povuem iz polja njegovog delovanja - civilizacije,
da odem u divljinu, pa da jedem korenje, pijem vodu sa izvora, hodam kao od
majke roen i ivim kao ivotinja. Ali, to ne bi znailo boriti se protiv drutvene
fikcije, ak i kada bih mogao tako da ivim. To bi znailo pobei i ne boriti se. U
stvari, ko se skriva od borbe, nije pobeen, ali moralno jeste, jer se nije ni borio.
Taj proces je morao da bude neto drugo - proces borbe a ne beanja. Kako da
zavladam novcem borei se protiv njega? Kako da se zatitim od njegovog uticaja
i tiranije? Bio je mogu samo jedan proces - obezbediti novac u dovoljnoj koliini
kako ne bih osetio njegov uticaj; i to ga vie budem imao, manje u trpeti njegov

uticaj. U tom trenutku mi se sve razbistrilo. Svom snagom ubeenog anarhiste i

logikom lucidnog oveka, zakoraio sam u aktuelnu poslovnu i bankarsku fazu
svog anarhizma, prijatelju.
Kratko je predahnuo pre novog naleta strasti obrazlaganja. Onda je nastavio, opet
vatreno.
- Da li se seate onih logikih zavrzlama koje sam vam opisao, a koje su me
skolile na poetku karijere svesnog anarhiste? I onog to sam vam rekao: da sam
ih tada sve reio vetaki, oseanjima a ne logikom? I vi ste tada dobro primetili
da ih nisam reio logikom...
- Seam se....
- A da li se seate da sam vam kasnije kazao, kada sam najzad shvatio istinski
anarhistiki proces, da sam te zavrzlame odjednom reio logikom?
- Da.
- Vidite kako se sve razvilo... Problem je bio u tome to nije prirodno raditi neto,
ta god da je, bez prirodne nadoknade, odnosno egoistine nadoknade; i nije
prirodno da stremimo neemu bez saznanja da e na cilj biti ostvaren. Bile su tu
dve tekoe i evo kako su se prelomile u procesu anarhistikog delovanja, a
razum me je uverio da je to delovanje jedino pravo... Poto me je proces uinio
bogatim, uspeo sam, znai, da ostvarim egoistino zadovoljenje. A poto sam
postao ilaviji od snage novca, zapravo sam ga se reio i na taj nain postao
slobodan, to znai da je anarhistiki proces tenje za slobodom bio ostvaren.
ivim slobodu koja je samo za mene, to je istina. Ali, kao to sam vam dokazao,
sloboda za mase mogua je pomou svrgavanja drutvenih fikcija socijalnom
revolucijom, to ja nisam kadar sam da izvedem. To konkretno znai da ako teim
slobodi - imau slobodu. Ostvarujem moguu slobodu, a ne onu nedostinu, jer
to ne mogu - ne mogu... Neka sad zanemarimo razum koji ovaj anarhistiki
proces odreuje kao jedini pravi. Sama injenica da taj process automatski reava
logike prepreke na koje bilo koji anarhistiki proces nailazi, dovoljna je da potvrdi
da je takav proces jedini pravi. Taj proces sam, dakle, sledio. Sav sam se dao u
poduhvat da, bogatei se, zavladam fikcijom novca. Uspeo sam. Trebalo je
vremena, jer je borba bila estoka, ali je vredelo. Izbegavam da vam priam
kakav je bio moj poslovni i bankarski ivot. Ta pria bi, ak, mogla da bude i
zanimljiva, naroito u nekim detaljima, ali nije vredno truda. Radio sam, borio se,
zaradio pare; jo predanije sam se bacio na rad, jo ee se borio, jo vie
zaradio. Najzad sam se namlatio para. Nisam se libio da upotrebim neophodna
sredstva, priznajem, prijatelju. Sluio sam se ime sam mogao - profitiranjem,
finansijskom obmanom, varao konkurenciju. ta?! Pa borio sam se protiv
najgnusnijih i najneprirodnijih drutvenih fikcija, jel trebalo da se obazirem na
metode?! Ja sam se tukao za slobodu, nisam mogao da se osvrem na oruje
kojim je trebalo da porazim tiranstvo. narhista-zvekan koji baca bombe i puca
svestan je da je ubica i vrlo dobro zna da mu njegovi metodi nee doneti smrtnu
kaznu. Taj zloinaki napada nemoralnost, jer veruje da ta nemoralnost zasluuje
da bude unitena zloinom. Njegov postupak je nedotupavan, jer je takav
postupak, kao to sam vam ve pokazao, pogrean i tetan kao anarhistiki
postupak; ali to se tie morala njegovog postupka, tu se ipak taj postupak
pokazuje kao inteligentan. S druge strane, moj metod je bio valjan i njime sam se
kao anarhista zakonski sluio, kako bih se to vie obogatio. Uspeo sam da

dosegnem granice sna jednog bistrog i vetog anarhiste. Danas sam slobodan.
inim ta mi je volja, unutar mogueg. Moj anarhistiki kredo je bio sloboda: eto,
osvojio sam je, dobro, slobodu koju je u naem nesavrenom drutvu bilo mogue
osvojiti. eleo sam da pobedim drutvene snage; i uspeo sam, odnosno pobedio
sam ih.
- ekajte, ekajte, rekoh. Sve ovo lepo zvui, ali neto ste prevideli. Uslovi vaeg
delovanja, kako ste dokazali, nisu bili samo stvaranje slobode nego i nestvaranje
tiranije. A vi ste stvorili tiraniju, kao profiter, bankar i nezajaljivi finansijer,
izvinite, ali sami ste rekli da ste stvorili tiraniju. I to istu takvu kakvu bi stvorio
bilo koji drugi predstavnik drutvenih fikcija protiv kojih se borite.
- Ne, stari moj, greite. Nisam ja stvorio tiraniju. Tiranija, koja moe da bude
rezultat mog delovanja u borbi protiv drutvenih fikcija, ne polazi od mene i zato
je nisam ja stvorio. Ona boravi u drutvenim fikcijama i ja je nisam sjedinio sa
ostalim fikcijama. Ta tiranija je sama tiranija drutvenih fikcija i ja nisam mogao
da unitim niti da probam da to uinim. Po stoti put vam ponavljam: samo
socijalna revolucija moe da sprei drutvene fikcije; do tada, savrena
anarhistika akcija, kao to je moja, jedino moe da pokori drutvene fikcije i to
na nivou anarhiste koji to sprovodi u delo, jer taj proces ne dozvoljava iri obim
vladanja drutvenim fikcijama. Nije re o tome da se sprei stvaranje ve
postojee tiranije, ve da se ne dozvoli da nastane ona nova tiranija,jo
nepostojea. Radei zajedno, anarhisti utiu jedni na druge, kao to vam ispriah,
i tako meu sobom stvaraju, nezavisno od drutvenih fikcija, tiraniju. To je ta
nova tiranija. Tu ja nisam stvorio. Ne bih ni mogao da je stvorim zbog samih
uslova mog delovanja. Ne, prijatelju, ja sam samo stvorio slobodu.Jednog sam
oslobodio. Sebe samog. Jer mi taj moj postupak, kao to sam vam izloio, jedini
pravi anarhistiki postupak, nije dozvolio da oslobodim vie njih. Koga sam
mogao da oslobodim, oslobodio sam.
- Dobro... Slaem se. Ali, vidite, ovaj argumenat gotovo da navodi ljude da
poveruju da nijedan zastupnik drutvenih fikcija ne sprovodi tiraniju.
- I ne sprovodi. Tiranija je u fikcijama, a ne u ljudima koji je otelovljuju. Oni su, da
tako kaem, sredstva kojima se fikcije slue da bi tiranisale svet, kao to je no
alat za ubicu. Vi sigurno ne mislite da bismo odstranjujui noeve, odstranili
ubice. ujte... Smaknite sve kapitaliste sveta, ne unitavajui kapital. Kapital e
ve sledeeg jutra, u akama drugih i na njihov nain, nastaviti svoju tiraniju.
Sravnite, ne kapitaliste, nego kapital; koliko e kapitalista ostati? Razumete?
- Pa, imate pravo.
- Za ime boga, najvie za ta biste mogli da me optuite jeste da sam jedva neto
uveao, ali jedva, tiraniju drutvenih fikcija. Taj argumenat je besmislen jer, kao
to sam vam rekao, tiranija koju nije trebalo da stvaram i koju nisam ni stvorio
jeste ona druga tiranija. Ali, i tu postoji slaba taka: vi, s istim rezonom, moete
da optuite generala koji prekida odbranu svoje zemlje jer procenjuje kako bi
rtvovao prevelik broj vojnika da bi pobedio. Ko ide u rat, i dobija i gubi. Cilj je
ispred svega, ostalo...
- U redu... Ali, vidite ovu stvar... Pravi anarhista eli slobodu ne samo za sebe ve
i za druge... ini mi se da on eli slobodu za celo oveanstvo...

- Bez sumnje. li, ja sam vam ve rekao ono to sam nauio kroz onaj jedini pravi
anarhistiki proces - svako treba sam da se izbori za svoju slobodu. Ja sam sebe
oslobodio, izvrio sam svoju dunost istovremeno i prema sebi i prema slobodi.
Zato ostali, moji drugovi, nisu uinili isto? Nisam ih spreavao u tome. Bio bi
zloin da sam ih ometao u tome. Nisam ih sputavao skrivanjem istinskog
anarhistikog procesa ve sam, im sam ga otkrio, odmah jasno izneo svima.
Sam proces me je omeo da uinim vie. ta sam mogao vie da uradim? Da ih
nateram da me slede? ak i da sam to mogao, ne bih to radio, jer bih im
oduzimao slobodu, a to bi bilo protiv mojih anarhistikih principa. Da im
pomognem? Iz istog razloga ni to nisam mogao. Nikada nikome nisam pomagao
niti pomaem, jer je to, budui ograniavanje slobode drugog, takoe protiv mojih
principa. Vi me optuujete za neto to je bilo preko mojih mogunosti. Zato
kritikujete mene, kad sam oslobodio onoliko ljudi koliko sam mogao? Zato pre ne
kritikujete one koji nisu ispunili svoje dunosti?
- Shvatio sam. Ali, da li ti ljudi nisu uradili ono to ste vi uinili, zato to su bili
manje inteligentni od vas, manje uporni ili...
- Ah, prijatelju moj, te stvari su prirodne nejednakosti, a ne drutvene...
Anarhizam sa tim nema veze. Stepen inteligencije ili volje neke osobe zavisi od
njega i od Prirode; drutvene fikcije se tu ne upliu. Postoje prirodne sposobnosti,
ve sam vam rekao, koje mogu da se izopae usled duge izloenosti oveanstva
drutvenim fikcijama; ali izopaenost se ne ogleda u nivou sposobnosti koji je
potpuno od Prirode dat, nego u primeni sposobnosti. Nedostatak inteligencije ili
volje nema nikakve veze s korienjem tih sposobnosti ve samo sa njihovom
nedovoljnom koliinom. Zato vam kaem: sve su to apsolutno prirodne
nejednakosti i nema toga ko je nad njima vlastan, niti postoje drutvene promene
koje bi mogle da ih izmene, kao to ja ne mogu da postanem dugajlija ili vi
kratkonog... Osim ako...Osim ako, kao u sluaju tih tipova, nasledna izopaenost
prirodnih sposobnosti ne ide dotle da ugroava jezgro vlastitog temperamenta...
Dakle, neko se raa da bude rob, to muje od prirode, te je nesposoban za bilo
kakav napor koji tei slobodi... Ali, u tom sluaju, kakve veze oni imaju sa
slobodnim drutvom ili sa slobodom? Ako se neko rodi da bude rob, sloboda bi za
njega, kao suprotnost njegovoj naravi, bila tiranstvo.
Nastade kratak predah. Bankar se naprasno nasmeja.
- Vi ste pravi anarhista. U svakom sluaju, zabavno je da, posle svega to sam
uo, uporedim va anarhizam sa uenjem koje zagovaraju ovi dananji anarhisti...
- Prijatelju, ve sam vam rekao, dokazao sam i sada vam ponavljam... Razlika je
samo u ovome: oni su anarhisti-teoretiari, a ja sam praktini teoretiar; oni su
anarhisti-mistiari, a ja sam nauni anarhista; oni su pritvorni anarhisti, a ja sam
anarhista borac i oslobodilac... Oni su nazovianarhisti a ja sam anarhista.
I tu ustadosmo od stola.
Lisabon, januar 1922