1.

Rastojanje izmeu dve take

d ( A, B) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 )2
2. Deljenje dui u datoj razmeri
Ako je taka M ( x , y ) unutranja taka dui AB, gde je A( x1 , y1 ) i
B ( x2 , y2 ) i ako je data razmera
AM
AM : MB = to jest (
= ) , u kojoj taka M deli du AB , onda se koordinate take M raunaju po
MB
obrascima
x + x2
y + y2
M ( x , y ) x = 1
i y = 1
1+
1+
M ( x , y )
A( x1 , y1 )

B( x2 , y 2 )

3. Sredina dui
Ako je taka M ( xs , ys ) sredina dui AB ( A( x1 , y1 ) i B ( x2 , y2 ) ) onda se njene koordinate raunaju po formuli
x +x
y + y2
M ( xs , ys ) xs = 1 2 i y s = 1
2
2
M ( xs , ys )
A( x1 , y1 )

B( x2 , y2 )

4. Povrina trougla preko koordinata temena

Neka su A( x1 , y1 ) , B( x2 , y2 ) i C ( x3 , y3 ) temena datog trougla ABC odreena pomou naznaenih koordinata u
odnosu na pravougli koordinatni sistem xOy, tada je povrina trougla data obrascem

P =

1
x1 ( y2 y3 ) + x2 ( y3 y1 ) + x3 ( y1 y2 )
2

moe i preko determinante( naravno, ko je upoznat sa njihovim izraunavanjem)

x1
1
P = x2
2
x3

y1 1
y2 1
y3 1

Prava
i) opti ( implicitni oblik) je ax + by + c = 0
ii) eksplicitni oblik je y = kx + n
k- koeficijent pravca ( k = tg , gde je ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x ose)
n - je odseak na y - osi
x y
iii)
+ = 1 je segmentni oblik
m n
m je odseak na x osi
n je odseak na y osi

v)

Prava kroz taku A( x1 , y1 ) sa koeficijentom pravca k je :

vi)

Prava kroz take A( x1 , y1 ) i

vii)

Primeujete da je onda k =

B ( x2 , y2 ) je :

y y1 = k ( x x1 )
y y
y y1 = 2 1 ( x x1 )
x2 x1

y2 y1
x2 x1

Kakav moe biti meusoban poloaj dve prave u ravni?

1) Mogu da se seku
Taku preseka nalazimo reavajui sistem od te dve jednaine !
Ako posmatramo prave y = k1 x + n1 i
y = k2 x + n2 onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:

tg =

k2 k1
1 + k1 k2

Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je k1 k2 = 1 ( uslov normalnosti)
2) Mogu da budu paralelne
Prave y = k1 x + n1 i
y = k2 x + n2 su paralelne ako je k1 = k2 ( uslov paralelnosti)
Ako su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jednaine dveju pravih koje se seku u taki O, tada je :
A1 x + B1 y + C1 + ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0
jednaina pramena pravih sa centrom u taki O.

Rastojanje take ( x0 , y0 ) od prave ax + by + c = 0

je : d =

ax0 + by0 + c
a2 + b2

Krunica
Krunica (kruna linija) je skup taaka u ravni sa osobinom da su sve take tog skupa na jednakom
rastojanju (r) od jedne stalne take (C, centar) te ravni.

Opta jednaina krunice je:

( x p) 2 + ( y q) 2 = r 2

Ako je krunica data u obliku x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 moemo koristiti formulice

d
p=
2
e
q=
2
2
r = p2 + q2 f

USLOV DODIRA ( Krunice i prave y = kx + n ) je

r 2 (k 2 + 1) = (kp q + n) 2

Ako traimo tangentu iz neke take VAN krunice neophodno je koristiti uslov dodira. Ali ako trebamo nai
tangentu ba u taki dodira ije koordinate znamo moemo koristiti gotovu formulicu:
( x p )( x0 p ) + ( y q )( y0 q ) = r 2

Elipsa je skup taaka u ravni s osobinom da je zbir rastojanja ma koje take od dveju datih taaka(ia) stalan broj.

y
b

M(x,y)

x2 y 2
+
=1
a 2 b2

r2

r1

-a F(-c,0)
1

a
F(c,0)
2

-b
r1 , r2 su potezi ( radijus vektori) elipse i vai za bilo koju taku na elipsi
2

F1 (c, 0), F2 (c, 0) su ie elipse , gde je c = a b

r1 + r2 = 2a

( konstantan broj)

a - je velika poluosa , odnosno 2a je velika osa

b - je mala poluosa, odnosno 2b je mala osa
e=

c
a

je ekscentricitet ( jo kod elipse vai da je e<1)

Glavna jednaina elipse je

x2 y 2
+
=1
a 2 b2

ili

b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2

Elipsa i prava
Slino kao kod krunice, da bi odredili meusobni poloaj prave i elipse, reavamo sistem jednaina:
y = kx + n i b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
-

Ako sistem nema reenja , onda se prava i elipsa ne seku, to jest a 2 k 2 + b 2 < n 2

Ako sistem ima dva reenja, onda prava see elipsu u dvema takama a 2 k 2 + b 2 > n 2

Ako sistem ima jedno reenje, prava je tangenta elipse i zadovoljava USLOV DODIRA:

a 2 k 2 + b2 = n2
Napomena
Ako nam trae tangentu elipse u datoj taki ( x0 , y0 ) na elipsi ( koja pripada elipsi), onda imamo gotovu formulu:

t:

x x0 y y0
+ 2 =1
a2
b
3

Hiperbola je skup taaka u ravni s osobinom da je razlika rastojanja ma koje take od dveju datih taaka stalan
broj.

b
y = x
a

y=

b
x
a

(x,y)
r2

r1

-a
F(-c,0)
1

F(c,0)
2

x2 y 2

=1
a2 b 2

a je realna poluosa ( 2a je realna osa)

b je imaginarna poluosa ( 2b je imaginarna osa)

r1 r2 = 2a

r1 , r2 su potezi ( radijus vektori) i za njih vai

2

F1 (c, 0), F2 (c, 0) su ie hiperbole , gde je c = a + b

e=

c
a

prave

je ekscentricitet ( jo kod hiperbole vai da je e >1)

y=

b
b
x i y = x su asimptote hiperbole
a
a

Glavna jednaina hiperbole je

x2 y 2

=1
a 2 b2

ili

b 2 x 2 a 2 y 2 = a 2b 2

Prava i hiperbola
Slino kao kod krunice i elipse , da bi odredili meusobni poloaj prave i hiperbole, reavamo sistem jednaina:
y = kx + n i b 2 x 2 a 2 y 2 = a 2b 2
-

Ako sistem nema reenja , onda se prava i hiperbola ne seku, to jest a 2 k 2 b 2 < n 2

Ako sistem ima dva reenja, onda prava see hoperbolu u dvema takama a 2 k 2 b 2 > n 2

Ako sistem ima jedno reenje, prava je tangenta hiperbole i zadovoljava USLOV DODIRA:

a 2 k 2 b2 = n2
Ako nam trae tangentu hiperbole u datoj taki ( x0 , y0 ) na hiperboli , onda imamo gotovu formulu:

t:

x x0 y y0
2 =1
a2
b
4

Parabola je skup taaka u ravni sa osobinom da je rastojanje svake take od jedne stalne take (ie) jednako
odstojanju te take od jedne stalne prave (direktrise).
y

y 2 = 2 px

F(

x =

p
,0)
2

p
2

p
F ( , 0) je ia parabole.
2
p
p
Prava x =
je direktrisa parabole ili x + = 0 .
2
2
Odstojanje take F od direktrise obeleava se sa p i naziva se parametar parabole.
Koordinatni poetak je teme parabole.
Jednaina parabole je

y 2 = 2 px

Prava i parabola
Slino kao kod krunice , elipse i hiperbole da bi odredili meusobni poloaj prave i parabole, reavamo sistem
jednaina:
y = kx + n i y 2 = 2 px
- Ako sistem nema reenja , onda se prava i parabola ne seku, to jest p < 2kn
- Ako sistem ima dva reenja, onda prava see parabolu u dvema takama p > 2kn
- Ako sistem ima jedno reenje, prava je tangenta parabole i zadovoljava USLOV DODIRA: p =
Napomena
Ako nam trae tangentu pararbole u datoj taki ( x0 , y0 ) na pararboli , onda imamo gotovu formulu:

2kn

y y0 = p( x + x0 )
www.matematiranje.in.rs