Bo{ko Puleti}

BUKEFAL

96

Bo{ko Puleti}

BO[KO PULETI] ro|en je 29. 12. 1946. godine u Beogradu.

Diplomirao je na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju u grupi Gluma 1968. godine u Beogradu. Iste godine primqen je za stalnog ~lana drame u Narodnom pozori{tu.
Do sada napisao drame:
Prosta stvar 1980. godine.
Zvani~no saop{tewe 1982. godine. Drama je u re`iji autora
pobedila na Susretima drugarstva radnika Beograda i nagra|ena
na istim susretima u Zaje~aru, Kwa`evcu. Dramu je izveo Dramski
studio OKUD-a ,,Rad iz Beograda.
Bukefal 1983. godine. Drama je izvedena 1987. godine u Narodnom pozori{tu iz Ni{a u re`iji Branivoja \or|evi}a.
TV-film Pogre{an korak 1987. godine.

97

Bukefal

Bo{ko PULETI]

BUKEFAL

Jer samo to ni Bogu nije dato ~ak

da u~ini da nije bilo {to bilo je
Aristotel

LICA:
ARISTOTEL
HELENA
ALEKSANDAR
NARATOR

98

NARATOR:

Bo{ko Puleti}

Po legendi: Nektaneb II, posledwi egipatski faraon,

ispred gra|anskog rata pobegao je u Makedoniju, zavoleo
Olimpijadu `enu kraqa Filipa i iz te veze ro|en je
Aleksandar.
Ka`u da je Bukefal bio kow qudo`der i da je na boku
imao `ig nalik na glavu gove~eta. Aleksandar ga je jahao
samo u sve~anim prilikama i u bitkama. Kada je
Bukefal uginuo, Aleksandar je osnovao grad i nazvao ga
Bukefalija.
Aleksandar je bio ~akarast (imao je o~i razli~itih
boja). Zna~ajni podaci o Aleksandru zapisani su u
delima Plutarha...
U delima Kalistena (Aristotelovog ne}aka) slu`benog
istori~ara u Aleksandrovim pohodima...
Vremenom... legenda o Aleksandru {iri se na istok...
(tamo ga zovu Iskander).
Uzbe~ki pesnik Ali{er Bevoi (1441-1501) napisao je
poemu Val Iskander (Iskanderova stena) u kojoj je
Aleksandar predstavqen kao musliman i obrazac
idealnog vladara...
Dubrova~ki pesnici u HIII stole}u, pomiwu ga kao...
Lesandra Srbqanina...
Trag legende o Aleksandru-Iskanderu, sa~uvan je i u
nadimku Skender beg.
[irom sveta pesnici, pisci, istori~ari... pi{u i
ostavqaju (ili izmi{qaju) podatke o Aleksandru...
Najmawe podataka o Aleksandru ostavio je onaj koji bi
trebalo i da ga je najboqe poznavao...
... Aleksandrov u~iteq Aristotel!
... Za{to?

99

Bukefal

SCENA
Na brdu iznad velikog grada. Ogwi{te, kr~ag, dva le`aja i ka{et (u
kome Aristotel ~uva svoje spise). U dnu scene visoko podignut plato.
Iznad wega drveni jaram na kojem visi veliki ~vor (Gordijev)

VREME
(... recimo) pre Hrista, a svaka sli~nost sa stvarnim li~nostima ili
doga|ajima... namerna je, ali nije bitna.
Po~iwe u mirnoj tihoj no}i bez vetra. Zavr{ava se jutrom.
Iz mraka topot kowa... zatim... wisak... udaqavawe kowskih kopita. lagano dolazi svetlo... Sve je pusto... Haos.
Sasvim u dnu, na jednoj kamenoj uzvi{ici, nazire se u polumraku Helena.
Svetlost dolazi uz tihe zvuke Helenine harfe.
Ispod kamene nadstre{nice pojavquje se Aristotel... Odlazi do ka{eta i uzima spise... Prilazi ogwi{tu na sredini...
Po~iwe ritual prino{ewa `rtve, papirusi gore.
Aristotela osvetqava plamen ove male vatre...
ARISTOTEL:

(Poluglasno ~ita sa papirusa)

Gnothi se auton! Drevni delfski zapis! Gnothi se auton!
Upoznaj samoga sebe!
(Uzima dleto i drveni ~eki} u ruke i dovr{ava natpis
na kamenoj plo~i)
Upoznaj... samo razum mo`e da uredi ovaj haos! Upoznaj
samoga sebe!
(Podi`e kamenu plo~u sa natpisom upoznaj i postavqa je na nahereni arhitrav polomqenog friza)
Upoznaj samoga sebe!
(Iz ka{eta uzima papiruse, zatim prilazi ogwi{tu,
po~iwe ritual prino{ewa `rtve, papirusi gore... Do
prino{ewa `rtve gotovo u {apatu ponavqa)
Gnothi se auton! Gnothi se auton... Upiznaj samoga sebe i
razve`i Gordijev ~vor! I razve`i Gordijev ~vor! Gnothi
se auton! Ja, bezna~ajni Aristotel... po zanatu u~iteq i
bezvernik! Ja koji u vas ne verujem! I vi to znate!
Iskreno vas molim bogovi tame budite no}as uz mene!
Ujutru }u se ako `iv budem podsmehnuti no}a{wem
strahu! Ali sada iskreno vas molim! Budite no}as uz

100

Bo{ko Puleti}

mene! Ako u tom mraku uop{te ne~ega ima, ako postojite? Budite no}as uz mene! Ja ose}am i znam! On }e no}as
do}i! Kao {to ose}am i znam da me je strah srybe u srcu
tog de~aka! Bogovi tame! Jednom bila je isto ovako tamna no}! Oti{li su svi! A on je dugo plakao! Dugo i
neute{no, kako to samo umeju deca! Zaspao je tada na
mojoj ruci! Zaspao je tuzzzan! Ja sam ga uporno ali bezuspe{no te{io! Pred zoru je sko~io! Pomislih po~e}e
opet da pla~e! Govorih mu da }e roditeqi do}i! E tada!
Tada sam to kod wega prvi put primetio! Posmatrale se
me sa de~ijeg zbuwenog lica... o~i odraslog ~oveka!
^akaraste o~i... desno crno... a levo plavo! Na podnadulom od suza de~ijem licu, dva mala jezera razli~itih
boja i sa dubinama do kojih ja nisam mogao da doprem...
Nije rekao ni jednu re~... }utao je i gledao me... u o~ima
se iskrila... bezbrojna pitawa... na koja sam ja... predose}ao... i znao... da ne znam... i ne umem da odgovorim!
U}utao sam! Mislim... prvi put u zzzivotu stvarno zbuwen... tajnom wegovog }utawa... Dok je on uporno i ne
trep~u}i, trazzzio ne{to u mojim o~ima... to je trajalo...
beskrajno dugo! Na trenutak sklopuh o~i... trenutak ili
dva! A kada sam ih ponovo otvorio? On je ve} mirno
spavao... i u snu li~io na sve usnule sedmogodi{we
de~ake. Bogovi tame! Ako... no}as do|e? A on }e sigurno
do}i! Gleda}e me pogledom... one no}i... i ja opet... ne}u
umeti da mu odgovorim! Bogovi tame! Ako u toj... praznini... uop{te ne~ega ima...
Na po~etku rituala, polako i tiho, u{la je Helena i sve ~ula.
HELENA:

Aleksandar ne}e do}i!

ARISTOTEL:

Ha! Nije lepo prislu{kivati tu|e re~i... `eno! A jo{ je

ru`nije prislu{kivati tu|e misli!

HELENA:

Ja nisam prislu{kivala!

ARISTOTEL:

Nisam zavr{io! Kao {to rekoh... on }e no}as sigurno

do}i! Ti... `eno poku{aj da shvati{! Ne}e do}i
Aleksis! Do}i }e Aleksandar! Aleksandar Filipov!
Voqom naroda i sve{tenstva Aleksandar Veliki. Car
... i Bog!

HELENA:

Za mene, on }e uvek biti... Aleksis... drug... i brat!

101

Bukefal

ARISTOTEL:

Tebi }e mnogo {ta... ostati nepoznato... daleko... uvijeno

u ose}awa... i nerazumqivo!

HELENA:

Poku{ava{ li to, u~itequ... da mi, ne vre}aju}i me,

stavi{ do znawa... da sam samo `ena?

ARISTOTEL:

To mi se uvek dopadalo!

HELENA:

[ta to u~itequ?

ARISTOTEL:

To... da je u tvojim pitawima uvek bio sadr`an odgovor!

HELENA:

Ipak sam... ponekad bila u pravu!

ARISTOTEL:

Bila si u pravu mnogo puta!

HELENA:

I?... [ta je to onda u~itequ?

ARISTOTEL:

Izuzetak!

HELENA:

...Izuzetak koji potvr|uje pravilo?

ARISTOTEL:

@eno! ...Ako u~i{?... Onda u~i do kraja!

HELENA:

Ne razumem!

ARISTOTEL:

Nedostaje jedna re~!... Hajde reci... definicija glasi...

HELENA:

Izuzetak koji uvek potvr|uje pravilo! Je li sada

ta~no?

ARISTOTEL:

Ni{ta nije ta~no!... I ni{ta nije savr{eno! Umara{ me

`eno! ... [ta sam ono hteo? ... A, da! Sada je tvoje }utawe
znak da si quta? Je li tako?

HELENA:

Ne!... Samo sam malo... tu`na u~itequ! Aleksandra. a i

sve ostale de~ake... uvek si oslovqavao sa sine... jedino
sam ja za tebe uvek bila samo... `ena!

ARISTOTEL:

Bila si starija od wih!

HELENA:

... Imala sam... samo deset godina!

ARISTOTEL:

Nisam zavr{io... Bila si starija... i ako }e to goditi

tvojoj sujeti pametnija... ali to nije bilo bitno! Za
wih si bila ne{to {to nisu mogli da na|u u mojoj ku}i...
bila si... Toplota!... Toplota koju nose samo `ene! Tiha
i nenametqiva toplota... majke ili sestre! Uostalom svi
su te voleli!

HELENA:

Svi... osim tebe u~itequ!

ARISTOTEL:

... Osim mene!

HELENA:

Priznaje{ to!

102

Bo{ko Puleti}

ARISTOTEL:

Za{to bih... priznavao?... To je tako!

HELENA:

Malo ti je re~i potrebno u~itequ... da ka`e{ nekome...

da ne postoji!

ARISTOTEL:

Helena! Hodi ovamo!... Sedi!... I slu{aj!... Poku{aj da

shvati{!... Iza svake zime dolazi leto!... A iza svakog
leta... dolazi zima!... Leta prolaze... a zime ostaju u
nama!... U mojoj glavi... srcu... i telu... mnogo je zima!

HELENA:

Ti nisi toliko star, u~itequ!

ARISTOTEL:

Nisam zavr{io... `eno! O ~emu sam ono po~eo... a, da...

Kako ne shvata{?... Ne radi se samo o broju zima... ve} i
o wihovoj du`ini... i hladno}i!... Ela... kada su te
doveli... bila si sasvim mala devoj~ica... Razume{ li
{ta ti govorim? Pre desetak zima ti bi za mene bila...
mogu}nost... da `ivot bude lep{i... zna~ajniji! A sada? ...
Sada si samo suprotno! Stalno me podse}a{ na ono {to
mi je `ivot uskratio... ili {to je jo{ gore... pored ~ega
sam pro{ao! A da nisam to ni primetio! Kako me to
gleda{?... Uvek kada ti zasvetle o~i... ja pomislim da me
sve razume{... iako znam da ~esto nije tako! Razume{ li
me sada, Ela? Razume{ li za{to ne mogu da te volim?...
Ili jo{ boqe... za{to te volim... onoliko koliko i kako
mogu!

HELENA:

To... mogu da shvatim!.... Samo ne razumem sebe, u~itequ!

Za{to ja tebe... pored svega... toliko volim?

ARISTOTEL:

Ha! Za{to? Zato {to voli{ Aleksandra!... Zato {to si

volela ostale de~ake... Zato {to }e{ uvek!... A to upamti, uvek imati potrebu da nekoga voli{... U nadi da }e ti
bar neko uzvratiti qubav!

HELENA:

... Ako }e to biti moj `ivot!... Ja se toga pla{im!

ARISTOTEL:

Ha! Zato se i ja pla{im Aleksandra!... Zato se ti pla{i{ mojih re~i... Zato se svi na ovaj ili onaj na~in
pla{imo onih koje volimo!

HELENA:

I...? ^emu }e onda biti moj `ivot?... Reci, u~itequ!

Reci... ti to zna{! Bi}e stalni strah!... Je li tako?

ARISTOTEL:

Tvoj `ivot... sine!... Bi}e ono {to napravi{ od wega!

Ni mawe ni vi{e od toga!

103

Bukefal

HELENA:

(Posle duge pauze u kojoj se prvi put gledaju sa razumevawem)

Done}u sve`e vode!

ARISTOTEL:

Ne Elena! Sa~ekaj!
(Uzme od we }up)
Ja }u oti}i do izvora... Ti odr`avaj vatru!... [ta sam ono
hteo... a. da... poslu{aj me i ne razmi{qaj mnogo o tome!
Uzaludno je! Sve ono {to }e se no}as... ili bilo kada
zbiti?... Davno nam se ustvari ve} dogodilo!
(Ode)

HELENA:

(Zauzeta oko vatre)

O Aleksandre... Aleksis... do|i! U~iteq u mnogo ~emu
ima pravo... Ja sam ipak samo... `ena! I moja
razmi{qawa ~esto su haoti~na! Ali sluh mi je,
bogovima hvala, jo{ uvek dobar! Drago mi je da si do{ao!
Prepoznala sam tvoj korak Aleksis! Ho}e{ li se i daqe
igrati malog de~aka... ili }e{ u}i?

ALEKSANDAR: (Obu~en u sve{teni~ku togu sa kapuqa~om, polako u|e,

do|e do we i sve~ano joj spusti pred noge mali zamotuqak. Dugo se gledaju...)
Doneo sam ti dar!
HELENA:

Nema ve}eg dara od trena kada te ponovo ugledaju moje

o~i! Dobro do{ao ku}i, Aleksis!

ALEKSANDAR: Mogu li tvoje o~i... na trenutak... da ipak pogledaju dar?

HELENA:

(Odvije zamotuqak, tanka, svilena, prozirna tunika...)

Lepa je!... Nose li se ovakve na dvoru?

ALEKSANDAR: Na dvoru?... Na dvoru `ene uglavnom nose gluposti! Ova

tunika krojena je prema tebi! I bojena je prema tvojim
o~ima!
HELENA:

Moje o~i, Aleksis... nisu ovako tamne!

ALEKSANDAR: Bile su!... Onoga jutra kada sam odlazio...

HELENA:

... Dar je lep!... Ali ja bih radije gledala tebe!

ALEKSANDAR: (Dugo se gledaju)

Ostala si ~udna!
HELENA:

Skini to sa glave!

104

Bo{ko Puleti}

ALEKSANDAR: (Potpuno skine sve{teni~ku togu, obu~en je sasvim

jednostavno i bez ukrasa)
Jesam li se promenio?
HELENA:

Ne!... Sem ove nove bore izme|u o~iju!... Jo{ uvek si lep!
Uvek si bio najlep{i od sve moje bra}e!

ALEKSANDAR: Samo... najlep{i?

HELENA:

I najpametniji!

ALEKSANDAR: Za godinu dana... postala si {krta na re~ima!

HELENA:

Zar sam neku pohvalu... zaboravila?

ALEKSANDAR: Najva`niju!... On je uvek govorio da sam najboqi... da sam

wegov najboqi u~enik!
HELENA:

Da!... Bio si!

ALEKSANDAR: Govori li stari tako o meni jo{ uvek?

HELENA:

Ne!

ALEKSANDAR: ... Ne?

HELENA:

Ne!... Sada govori samo o tome... da nije bio dobar

u~iteq!

ALEKSANDAR: Kako nije bio?... Kada?

HELENA:

Ka`e... nikada nije bio dobar u~iteq!

ALEKSANDAR: (Posle pauze)

Ostario je... naglo!
HELENA:
Video si ga?
ALEKSANDAR: Pro{ao je pored mene... na dohvat ruke... nije me video!
Bio je zagledan... negde u tamu!
HELENA:
Takav je danima... stalno zagledan... mislim u sebe!
ALEKSANDAR: Aristotel?... U~iteq zagledan u sebe?
HELENA:

U sebe ili u svoju... pro{lost!

ALEKSANDAR: (Posle pauze)

Koliko ima novih u~enika?
HELENA:
Nema novih u~enika... Kada si oti{ao, ti i tvoja grupa...
rekao je samo... mislim da je bilo dosta. Od tada
`ivimo sami.
ALEKSANDAR: (Posle pauze)
Znao sam!

105

Bukefal

HELENA:

Znao si?

ALEKSANDAR: ... Znao sam da }u... pogre{iti {to dolazim! Helena

danas bi za mene trebalo da bude veliki dan! Jutros sam
progla{en za cara... za cara i boga! Ceo dan gledam
pijana nacerena lica... Ceo dan mi qube noge i krajeve
ode}e... I ceo dan u tom moru lica... tra`im va{a!
Za{to samo vas dvoje niste do{li?... ]uti{?... Pa neka!
Evo, povio sam svoju... sada ve} carsku glavu i do{ao sam!
Do{ao sam kri{om! @eleo da vidim jedinu iskrenu
sre}u do koje je meni stalo... iskrenu sre}u zbog mene na
va{im licima... u va{im o~ima... Sre}a i ja... San
malog de~aka!... I {ta sam na{ao? Tebe kojoj nisam
pogodio boju o~iju! I wega zagledanog u pro{lost!
Elena... ni{ta ne razumem!... Sve se promenilo!
HELENA:

Ni{ta se nije promenilo... Aleksandre! Ni{ta!... Osim

tebe!.

ALEKSANDAR: ... Osim mene?

HELENA:

Svet je ostao isti!... Svet je bio i uvek }e ostati isti!

Jedino se mi mewamo!

ALEKSANDAR: A ja sam se promenio?... Zato {to sam postao car?

HELENA:

Zato {to si postao car... i bog Aleksis! Zato {to si

postao... svetlost, Aleksandre! A narodu je uvek bilo
te{ko da gleda u svetost! Ti si se promenio! I tu se
vi{e ni{ta ne mo`e promeniti! Navikni se da mo`e{
da `ivi{ sa tim! Svet }e te od danas gledati drugim
o~ima!
ALEKSANDAR: Ho}e li gledati... kroz mene? Kao {to me ti ve~eras
gleda{?
HELENA:
Ne!... Ja te gledam ovako... zato jer te volim!... I ti to
zna{! Ali svet }e te od danas gledati druga~ije! Kao
{to }e{ ti drugim o~ima gledati svet!
ALEKSANDAR: Ovo postaje sme{no!... Igra re~i?... Je li tako? Sve
jeste!... A u isto vreme i sve nije!... I to si nau~ila od
wega!
HELENA:
Aleksandre... ja sam ti ovo sasvim ozbiqno rekla!
ALEKSANDAR: Lepo!... Onda nau~i ne{to i od mene! Mo`e{ se igrati
re~ima do mile voqe... ali to }e uvek biti... samo igra
re~i... @ivot je Elena!... Mnogo komplikovaniji od
igre!... I opasniji!

106

HELENA:

Bo{ko Puleti}

... Aleksandre.

ALEKSANDAR: Aleksis!
HELENA:

Dobro... Aleksis!

ALEKSANDAR: Zagrli me!

HELENA:

(Privija se uz wega)
Je li ovako dobro?

ALEKSANDAR: Da!... Dobro je!... Tu`no je samo {to sam ovaj zagrqaj
iznudio!
HELENA:

Ti zna{ da si uvek ovde... u mom srcu!

(Dugo i ne`no ga qubi.)

ARISTOTEL:

(Sa vrata)
Ova skromna ku}a raduje se tvom dolasku! Dobrodo{ao
ku}i sine!

ALEKSANDAR: (Pritr~i i zagrli ga)

... U~itequ...
ARISTOTEL:

Lepo je {to si do{ao!... Sada mi dopusti da te boqe

vidim!
(Spusti se na kolena i pokloni se do zemqe)

ALEKSANDAR: U~itequ... {ta ti je?

ARISTOTEL:

(Ode i sedne pored ogwi{ta)

Pozdravio sam svoga cara! Onako kako je red.

ALEKSANDAR: ... Danas sam progla{en. I kako bi to ti rekao, "Bi}u

dobar ili lo{ vladar"... ali u ovoj ku}i... bi}u uvek i
samo... tvoj u~enik!... Molim te da to nikada ne
zaboravi{! Mogu li sada da sednem pored tebe?
ARISTOTEL:

Za godinu dana sve si zaboravio!... Ne razume{?... Pa

postavio si suvi{no pitawe! Ova ku}a je tvoja... i
mo`e{ sesti gde `eli{... Aleksandre!

HELENA:

Mo`emo li te ne~im ponuditi?... Gladan pretpostavqam

nisi?

ALEKSANDAR: Popio bih malo vode!

HELENA:

(Donese kr~ag. Aleksandar sipa vodu u wene sastavqene

{ake, zatim dugo pije, onda jo{ jednom)
Neka ti je sa zdravqem!

ALEKSANDAR: Voda u gradu nikada ne}e biti kao ova!

107

Bukefal

ARISTOTEL:

Ta~no!...
(Dugo se gledaju)
Pa pri~aj... Aleksandre!

ALEKSANDAR: Nema mnogo {ta novo da se pri~a... Za Filipa si ~uo?

ARISTOTEL:

Da!... Zabolela me je wegova smrt!... Bio je dobar ~ovek!...

@ao mi je {to nisam bio tamo!

ALEKSANDAR: To je bila wegova posledwa `eqa... izri~ita! Otpratili smo ga tamo... majka i ja!
ARISTOTEL:

Da... ~uo sam... ka`u... sve je to nekako odjednom do{lo!

ALEKSANDAR: Nije dugo bolovao... Smatrao je ovakav kraj... svojom

sre}om!
ARISTOTEL:

Svojom sre}om? Pre mnogo godina, u prvom ratu koji je

vodio protiv Darija izgubio je desno oko... Zapawio sam
se kada sam ga video onako krvavog i... nasmejanog...
tada... Rekao mo je iste re~i koje je malopre izgovorio
Aleksandar... Mogao sam izgubiti i drugo oko... imao
sam sre}e... Mo`da je Filip i bio u pravu... Mo`da u
svemu tome i ima sre}e... Ali je sigurno da ima i mnogo
tuge!

HELENA:

(Posle duge pauze u kojoj nema niko ni{ta da ka`e)

U~itequ!... Aleksis mi je doneo lep dar! Ja znam da ti ne
dr`i{ do ode}e... pogotovu `enske... ali ovo je lepo...
zar ne?

ARISTOTEL:

... Da, lepo je...

HELENA:

Ho}e{ li mi zameriti ako ovo obu~em odmah?

ARISTOTEL:

@eno!... Tvoje re~i su beskrajne kao i tvoja pitawa!

Potpuno mi je svejedno {ta }e{ ti obu}i!

HELENA:

Je li i tebi svejedno... Aleksis?

ALEKSANDAR: Ne! Nije mi svejedno... naprotiv!

HELENA:

... Lepo... onda }u je ipak obu}i!

ARISTOTEL:

... Svako za svojom sre}om...

HELENA:

Rekao si ne{to u~itequ?

ARISTOTEL:

Rekao sam... `eno!... Ako }e te to radovati... obuci je!

108

Bo{ko Puleti}

HELENA:

Razumela sam! @ena je suvi{na u mu{kim razgovorima!

Pa lepo... oti}i }u do izvora... okupa}u se... a onda }u
obu}i ovu... lepotu! Aleksis!... Mnogo mi je drago {to si
do{ao!
(Iza|e iz kolibe)

ARISTOTEL:

Ha... ko bi rekao... Bila je sasvim mirno dete... Sada je...

~udna `ena... Verovatno }e biti u`asna starica ali ja
to, bogovima hvala... ne}u do`iveti...

ALEKSANDAR: (Dugo gleda za Helenom)

To se nikada ne zna u~itequ!...
(Naglo sagne glavu)
Ni ja nisam verovao {ta }u sve... do`iveti...
(Tra`i ne{to po nedrima i kada na|e strpa to u
usta... `va}e nezainteresovano naizgled)
ARISTOTEL:

Jo{ uvek te... ponekad zaboli glava?

ALEKSANDAR: ^esto!... Nabavio sam neku smolu sa Istoka!... @va}em...

i tako...
ARISTOTEL:

Kakva je to smola?

HELENA:

Ne znam!... Smola nekog crvenog cveta... ili biqke...

Zaboravio sam ime.

ARISTOTEL:

Da vidim!

ALEKSANDAR: (Izvadi grudvicu iz usta i pru`i mu)

Nema ba{ prijatan ukus...
ARISTOTEL:

(Miri{e je, zatim proba)

Boqe ti je od ovoga?

ALEKSANDAR: ... Pa...

ARISTOTEL:

Bol prestane?

ALEKSANDAR: Ne!... Boli i daqe... ali lak{e podnosim!

ARISTOTEL:

Tako sam i mislio!

(Vrati mu grudvicu, Aleksandar `va}e)
Koliko dugo ostaje{?

ALEKSANDAR: Ujutru moram biti dole!

(Nasme{i se)
Carske du`nosti.
ARISTOTEL:

Skoro }e pono}! Nemamo puno vremena... pri~aj!

ALEKSANDAR: Odakle da po~nem, u~itequ?

109

Bukefal

ARISTOTEL:

Svejedno je odakle po~ne{!

ALEKSANDAR: ...Najboqe je da po~nem od mog odlaska odavde... Nemoj se

mr{titi u~itequ, ne}u biti op{iran! Presko~i}u
ceremoniju do~eka i ostale va`ne dvorske gluposti
koje sam morao da trpim... Prvo {to bi tebe zanimalo...
trideset dana po dolasku u grad, pobunila su se br|anska
plemena!... Zamolih Filipa da taj... problem re{i
garda!
ARISTOTEL:

Komandant garde... ako se dobro se}am?... Jedan je od

~inova koji si dobio ro|ewem?

ALEKSANDAR: Ta~no u~itequ! Oti{ao sam... i vratio se za tri dana!

ARISTOTEL:

... Rezultat?

ALEKSANDAR: Doneo sam zakletve bezrezervne... odanosti Filipu... i

zakasneli porez!... Deset godina unazad!
ARISTOTEL:

... Na~in?

ALEKSANDAR: Odlu~nost, u~itequ!

ARISTOTEL:

Nastavi... Detaqi?

ALEKSANDAR: Pozvao sam prvo na razgovor plemenske stare{ine!

Predao im Filipove darove... To nije moj na~in... Ali
Filip je insistirao!
ARISTOTEL:

I?... Sve je bilo u redu?

HELENA:

Naprotiv, u~itequ! Ni{ta nije bilo u redu! Sprdali su

se sa Filipovim darovima... Mene nisu prime}ivali...
gledali su me sa visine... oholo! Tada sam se prvi put
setio tebe i tvojih re~i... Svako je ohol ta~no
onoliko... koliko mu nedostaje razuma... Za vreme
sve~ane ve~ere... ~ak su i mene ga|ali hranom! Posle
velike galame i prepirke... u kojoj ja nisam u~estvovao...
izneli su zajedni~ki zahtev!

ARISTOTEL:

Kakav zahtev?

ALEKSANDAR: Tra`ili su oslobo|ewe od poreza... koji ionako nisu

pla}ali... i zahtev za nekom vrstom... autonomije! Naravno bilo je jo{ gluposti... ali ovo bi bila su{tina!
ARISTOTEL:

Tvoj odgovor?

ALEKSANDAR: ... Nisam odgovorio ni{ta! Posle sve~ane ve~ere... naredio sam da plemenske stare{ine razoru`aju i okuju u

110

Bo{ko Puleti}

gvo`|a!... To i nije bio veliki problem. Bili su pijani

kao stoka!... Zatim sam stavio gardu u stawe najve}e
pripravnosti! Ujutru sam pozvao br|anski narod!
Poku{ao da im objasnim da... jedno kraqevstvo mo`e da
egzistira... jedino na disciplini! Re~i su bile
uzaludne!... Gledali su u mene... prazno! A onda sam,
u~itequ... jednog po jednog... sedamnaest plemenskih
stare{ina... nabio na kopqe!... ^lanove wihovih
porodica... To bi bilo sve!
ARISTOTEL:

... ^uo sam o tome!... Ka`u... bilo je i sasvim male dece?

ALEKSANDAR: Da... bilo je i sasvim male dece!

ARISTOTEL:

To je bila... nepotrebna surovost... Aleksandre!

ALEKSANDAR: U~itequ, ja sam oduvek znao da }u jednoga dana vladati

ovom zemqom! Ja ne mogu stalno razmi{qati i
provoditi vreme ~ekaju}i! Naredio sam mirno da pobiju
decu! A bilo mi ih je `ao! @ao mi ih je i sada! Ali bih
opet to uradio!
ARISTOTEL:

Sine, nema smrti, ~ak ni prijateqa... u kojoj ne}e{

osetiti... bar malo radosti!

ALEKSANDAR: Sigurnost vladaoca iznad je wegove li~ne sigurnosti!

Uostalom, to sam nau~io od tebe!
ARISTOTEL:

Od mene?

ALEKSANDAR: Kada se vladar za ne{to odlu~i... onda to treba da

uradi...
ARISTOTEL:

Onda to treba da uradi do kraja!

ALEKSANDAR: Ta~no, u~itequ! Kada sam odlu~io da kaznim kaznio

sam do kraja!
ARISTOTEL:

Ha! A to si nau~io od mene! Je li tako? Kako dobri

u~enici imaju izuzetnu sklonost... za slaba mesta svojih
u~iteqa! Svejedno! Reci! [ta je na sve to rekao Filip?

ALEKSANDAR: Nekoliko dana! Nekoliko dana nije rekao ni{ta! na

proslavi Dana prole}a, pohvalio je javno moje {kolovawe, i predao mi vrhovnu komandu nad vojskom!
ARISTOTEL:

... Da!... Reci kako su to naimenovawe primili komandanti armija?

ALEKSANDAR: ... Uglavnom ravnodu{no!

ARISTOTEL:

111

Bukefal

Ravnodu{no?... Koliko je doprlo do mene... napravio si

velike promene!
ALEKSANDAR: Promena je bilo... Pitawe je koliko su... velike? Prvo
sam osnovao Veliki vojni savet... U wega su u{li svi
komandanti armija. To sam proglasio za vrhovno vojno
telo!... Komandu armija poverio sam novim qudima!
Ve}inu zna{... sem dvojice... svi su tvoji u~enici! I
nani`e u komandi do{lo je do velikih pomerawa!
Zapovednici u vojsci... otprilike dve tre}ine, su novi!
ARISTOTEL:

I mladi?

ALEKSANDAR: ... I mladi!

ARISTOTEL:

... Daqe?

ALEKSANDAR: Daqe, ja sam... ili ako ho}e{, dr`ava je odredila nova...

daleko ve}a sredstva za opremu i modernizaciju armija!... Tako stvar funkcioni{e... Ima dosta novog
oru`ja... Vojni~ke plate su mnogo ve}e!... Ali najvi{e
ima onoga... ~ega je i najvi{e i nedostajalo... discipline!
ARISTOTEL:

A {ta na sve to ka`e... Vrhovni vojni savet?

ALEKSANDAR: Ne ka`e ni{ta! Kada sam utvrdio da stvar funkcioni{e... jednostavno sam ukazom... Vrhovni vojni savet...
pretvorio u Savet... savetodavnog karaktera!
ARISTOTEL:

Savetodavnog?... Kome?

ALEKSANDAR: Savetodavnog vrhovnom vojnom komandantu!... Meni! I,

naravno... po potrebi!
ARISTOTEL:

... I {ta ti savetuju?

ALEKSANDAR: Do sada nisam imao... potrebu da mi bilo {ta savetuju!

ARISTOTEL:

... Oni su to primili mirno?

ALEKSANDAR: Iznenadio bi se u~itequ... kada bi znao... koliko qudi...

vole da budu na visokom polo`aju... da za to primaju
velike plate... a da pritom niza{ta ne odgovaraju... i da
ni{ta ne rade!... Tu mislim. ti nisi u pravu.
ARISTOTEL:

Ne razumem?

ALEKSANDAR: U~io si nas da je jedna od glavnih karakteristika

~oveka... potreba za stvarawem... potreba da ~ovek bude
stalno fizi~ki i misaono aktivan!... A vidi{ ja sam za

112

Bo{ko Puleti}

ovo kratko vreme utvrdio ne{to sasvim suprotno!

Ve}ina qudi spremna je da uradi sve... samo da {to mawe
radi!
ARISTOTEL:

Svaki ~ovek je svet u malom, Aleksandre! Ovo tvoje

iskustvo je neva`no... isto onoliko koliko je mo`da i
ta~no... kao {to je ta~no da ti skre}e{ razgovor!

ALEKSANDAR: ... Za{to skre}em?

ARISTOTEL:

Ne znam... sine...

ALEKSANDAR: U~itequ, jo{ uvek ti ~ini zadovoqstvo da bude{...

zagonetan!??
ARISTOTEL:

Zagonetno nam je samo ono {to... ne razumemo...

ALEKSANDAR: (Posle pauze)

Ta~no!
ARISTOTEL:

Ha!... Nastavi...

ALEKSANDAR: Pa... nastavak je... sme{an, u~itequ! Slede}i postupak:

poslao sam zvani~nu poruku... lepu, qubaznu, i jezi~ki
~isto formulisanu... pretwu! Atiwanima! Zvani~no sam
tr a` i o p o v r a t a k j u ` n i h d e l o v a t e r i t o r i j e
Makedonije!... Kao alternativu... ponudio sam rat! Pretpostavqa{ kakav je bio odgovor?
ARISTOTEL:

... Pozitivan!

ALEKSANDAR: Dali su mi i vi{e no {to sam tra`io!... Onda sam isti

postupak primenio sa Tra~anima... Za Spartu si ~uo...
pretpostavqam?
ARISTOTEL:

Da... i kako ocewuje{ rezultat?

ALEKSANDAR: ... Rezultat? Makedonsko kraqevstvo sada je dva puta

ve}e!
ARISTOTEL:

... Makedonska kraqevina!

ALEKSANDAR: Da!... Nikako da se naviknem na novi... zvani~ni naziv

dr`ave!
ARISTOTEL:

Lepo!... A sada mi reci... {ta je u svemu tome...

sme{no!???

ALEKSANDAR: Sve je sme{no, u~itequ!... Pobio sam... a ti bi to rekao

bez milosti... pedesetak qudi... i otkrio sam... ve~ni
princip!

113

Bukefal

ARISTOTEL:

Kakav princip?

ALEKSANDAR: Strah... u~itequ! Princip straha!... I princip pokornosti!

ARISTOTEL:

... Budi... jasniji!

ALEKSANDAR: ... Kada sam na kopqe nabio... plemenske stare{ine... i

kada se ceo taj masakr... zavr{io... Pojahao sam kowa... i
nenaoru`an... potpuno sm... projahao kroz redove
br|ana! Zna{ li kako su me... tada gledali?
ARISTOTEL:

... Sa mr`wom, pretpostavqam?

ALEKSANDAR: Ne, u~itequ! Gledali su me sa strahom... i gledali su me

sa divqewem! Mo`e{ li to da razume{?
ARISTOTEL:

... I tada si odlu~io da... strah proglasi{ za svoj

princip!??

ALEKSANDAR: Za{to da ga... proglasim?... Strah je to oduvek i bio!

Samo sam ja to prvi zapazio i pretvorio... Ili }u
pretvoriti u na~in vladawa!... I ne govorim samo o...
strahu od smrti... Plemenske stare{ine jesam nabio na
kopqe... kao {to sam Vrhovni vojni savet... nabio na
kopqe wihovih potreba... i dokle god wihov hleb bude u
mojim rukama... Traja}e i strah da im jednog dana taj hleb
ne}u dati! Plata, novac, zlato, ekonomija a uvek u
krajwem zna~ewu hleb... bili su... i bi}e... za
~ove~anstvo.... daleko tragi~niji od ma~a! Qudi }e,
u~itequ u strahu... uvek rado poklawati svoju... Apsolutnu slobodu... koja je uostalom uvek i postojala samo u
ideji... za ne{to {to je... bar malo realnije i od ovoga
sveta! Pa makar se to... ne{to!... Zvalo: malo sigurnosti
i malo hleba!
ARISTOTEL:

Ha! Toliko si ube|en da je taj tvoj princip dobar?

ALEKSANDAR: Toliko u~itequ da sam uveren... da }e taj princip...

generacije iza mene... hiqadama godina... hiqadama godina primewivati kao na~in vladawa!... Mo`da ne}e
biti ovako krvav... A mo`da }e biti i krvaviji... Ali
osnov vlasti... od sada... i zauvek... bi}e strah!
ARISTOTEL:

ALEKSANDAR:

Bio bih sre}an kada ne bih morao da se suprotstavqam

svom vladaru... ali Aleksandre ti sasvim sigurno...
apsolutno nisi u pravu!

114

Bo{ko Puleti}

U~itequ! Tebi se to mo`e svi|ati ili ne! Mo`e{ biti

za to... ili protiv toga! Ali to ne}e ni{ta bitno
izmeniti! Qudi nikada ne}e mnogo voleti vlast! Ali }e
uvek voleti da neko wima vlada! A osnov svega i zauvek...
kao {to rekoh.. bi}e strah! Ja to znam... a mislim da
zna{ i ti!
ARISTOTEL:

Mislim... da si prenebegao... jednu sitnicu!

ALEKSANDAR: Kakvu sitnicu?

ARISTOTEL:

... Sitnicu koja se zove... narod!

ALEKSANDAR: Narod?... O ~emu govori{?... Koji narod?

ARISTOTEL:

Onaj... narod Aleksandre... ~ija qubav... voqa i odanost...

stoje toliko blizu uz mr`wu i pobunu... Da se izme|u te
dve krajnosti ne mo`e zavu}i ni vrh od igle! To ili
nisi dobro nau~io... ili si zaboravio!

ALEKSANDAR: Beskrajna je tvoja bezazlenost u~itequ! Pa ja sam i sve

ovo u~inio u ime naroda! U ime naroda i po wegovoj
voqi! U ime naroda ju~e... U ime naroda danas! I u ime
naroda sutra! I ako nekada i bude neke gre{ke... a
sigurno }e je biti... ja za to ne}u biti kriv! Rado }u
priznati i re}i... Aleksandar je pogre{io... Ali ne zato
{to nije predvideo gre{ku... ve} zato {to se pokorio
narodnoj voqi! Iskreno, u~itequ... ja vladam po svojoj
voqi! Ali ne u svoje ime!... Ja vladam u... ime naroda! I
sve {to ikada uradim!... Ukqu~uju}i tu i moje gre{ke...
za sve }e biti odgovoran... jedino... i iskqu~ivo narod!
Nepogre{ivost vladara jedan je od osnovnih uslova za
dugu vladavinu! U~itequ!... Ipak sam ja tu lekciju dobro
nau~io!
ARISTOTEL:

... Mo`da... samo takav stav podrazumeva... da nema{...

visoko mi{qewe o svesti naroda kojim vlada{!

ALEKSANDAR: Budimo malo vi{e... iskreni, u~itequ! Visoko mi{qewe o svesti naroda kojim vlada... nikada nije imao i
nikada ne}e ni imati... ni jedan ozbiqan vladar! Narod...
to su qudi!... A poznaju}i qude koji me okru`uju... ili
pre svega poznaju}i sebe... ta~no je... nemam visoko
mi{qewe o svesti naroda! Uostalom, svaki narod... pa i
moj narod... ima onakvog vladara... kakvog zaslu`uje!
Mada u su{tini sve to nije bitno! Va`an je princip!
Ako }e ti biti lak{e... kr~ag i ide na vodu... dok se ne

Bukefal

115

razbije! Bar }emo se u ovom posledwem... nadam se...

slo`iti?

116

ARISTOTEL:

Bo{ko Puleti}

Te{ko }emo se u tome slo`iti, Aleksandre! ^ovek koji

se nikada niu~emu ne prevari... nikada i nije u pravu! Ti
si, vidi{... u taj svoj princip siguran...

ALEKSANDAR: A ti si se prevario?... U meni?... Je li tako?

ARISTOTEL:

Ja!... Ja sam samo starac na kraju puta... koji... sa mnogo

tuge saznaje... da si ti... sve ono ~emu sam poku{ao da te
nau~im... da si sve to okrenuo... na drugu stranu!

ALEKSANDAR: Ta~no, u~itequ!... Sve ono {to sam nau~io od tebe

okrenuo sam! Ali na pravu stranu!
ARISTOTEL:

... I iz najiskrenijeg uverewa?

ALEKSANDAR: (Posle pauze)

Postaje{ lukav, u~itequ! Poznata mi je tvoja misao da...
i budale sve rade... iz najiskrenijeg uverewa!
ARISTOTEL:

Ha!... Pa nisam to mislio da ka`em!

ALEKSANDAR: Znam, u~itequ, da nisi mislio! A i da si mislio ti to

ne bi rekao... Je li tako?
ARISTOTEL:

... Nikada se nisam pokajao... zbog onoga {to sam pre}utao! A ti se... nemoj mr{titi sine! I nemoj se qutiti!
Poku{aj da shvati{!... To je mnogo korisnije! Qude
nije... tako lako razumeti!

ALEKSANDAR: ... Razumeti svet... i voleti ga... dve su potpuno razli~ite

stvari!
ARISTOTEL:

Ta~no!... Ja svet nikada nisam uspeo da... shvatim! Ali

sam uspeo da ga zavolim... To bi mogla da bude i linija
maweg otpora... O~ima vojnika gledano... to je mo`da i
kukavi~ki... ali meni je danas drago... {to je to tako!

ALEKSANDAR: Raspravimo se jednom... do kraja, u~itequ! Ja... ako moram

da biram, izme|u nasiqa... i kukavi~luka... uvek }u
radije izabrati ... nasiqe! Ja sam vladar! A srce
vladara ne treba da bude u grudima... nego u glavi... I to
sam nau~io od tebe! A {to se ti~e naroda... sve dok god
ovce... budu glupe... ~obani }e morati da budu okrutni!...
Znam ja da je ovako moje mi{qewe o narodu za tebe...
okrutno... bogovima hulno... a verovatno... smatra{ i da
je glupo! Ali ja... tako zaista mislim! I sve {to sam ti
no}as rekao... rekao sam iskreno... kao {to bih bio
iskren sm pred sobom!

117

Bukefal

ARISTOTEL:

... Kao pred... ogledalom?

ALEKSANDAR: Ta~no, u~itequ!... Kao sm sebi pred ogledalom!

ARISTOTEL:

Mo`da je tu i su{tina na{eg nesporazuma!... Kao pred

ogledalom! Sve ono {to je za mene levo?... Za tebe je
desno! Kao pred ogledalom... Aleksandre! U~io sam te
da voli{ qude... godinama budio sam u tebi qubav prema
nauci... umetnosti... Po Filipovoj... a i po mojoj `eqi...
trudio sam se da postane{ ono... {to nikada nismo
imali... idealan vladar!... Jedino {to sam ja uvek
verovao... da je idealan vladar... jednostavno... sluga
svoga naroda... a ti si oti{ao odavde... za godinu dana...
samostalno si nau~io da... vlada{! Osvojio si za kratko
vreme vi{e zemaqa... nego {to je Filip uspeo celog svog
`ivota! Napravio si velike promene... u sistemu
vlasti... neko }e mo`da... jednoga dana, za te promene
re}i... da su bile... istorijske! I zaista ti verujem da si
sve ovo... uradio iskreno... i iz najboqih namera...
Mislim da i... ma kako mislio o svom narodu... u krajwoj
liniji ti ne mo`e{ da ga ne voli{! Ali! A ti zna{ da u
svim pri~ama uvek postoji jedno... ali! Ma koliko ti ja
priznavao da su tvoje promene bile revolucionarne!
Ono {to si ti uradio... u odnosu na ono ~emu sam te ja
u~io... stoji jedno naspram drugog... kao u ogledalu! Sve
je na izgled isto... Ali je okrenuto na suprotnu stranu!
I jo{ ne{to! Ti si vladar... i po tvome vlada{ iz
najboqih namera... Ali zapamti... narodu su najvi{e
patwi uvek donosili oni... sa najboqim namerama!... Oni
sa... vi{im ciqevima! Oni koji su bezgrani~nu cenili
vlast! A vlastoqubqe vremenom postaje navika... koja se
pretvara u potrebu! Neka ova misao bude posledwe ~emu
poku{avam da te nau~im!... I `elim da zna{... da nisam
iznena|en! Ja sam sve ovo... naslu}ivao!

ALEKSANDAR: ... Naslu}ivao?

ARISTOTEL:

Od dana kada su te doveli! Kada su te prvi put videle

moje o~i! Naslutio sam da su te bogovi... odredili za
ne{to drugo! Meni ~udno i nepojmqivo... ali sigurno...
veliko! Ja sam u to predose}awe... uvek bio siguran...
kao {to ni sada nisam sasvim siguran... da li se te tvoje
budu}nosti pla{im... ili bi trebalo... da joj se radujem!

118

Bo{ko Puleti}

Jedno je u svakom slu~aju sigurno! Tvoja budu}nost }e

biti ... velika! Ali }e biti... samo tvoja!
ALEKSANDAR: Za{to samo moja?... To je budu}nost ove zemqe...
budu}nost moga naroda... budu}nost Elenina... tvoja!
ARISTOTEL:

Sine! Staza kojom ide{... vodi u visinu!... Mo`da do

samog vrha! I qudi }e po}i za tobom... mo`da i radije
nego {to to ti danas mo`e{ i da nasluti{! Ali na toj
uskoj stazi... ima mesta samo za jednog ~oveka! Pored
tebe ne}e biti mesta za tvoje... neprijateqe... Ali ga
ne}e biti ni za prijateqe! Tvoj ciq je... ako se ne varam,
Aleksandre... budu}nost! A to zna~i istorija... vrata
istorije su uska... sine! U istoriju se ulazi... jedan po
jedan!... Naravno... samo oni...

ALEKSANDAR: Samo oni... koji zaslu`e... se}awe budu}ih generacija?

To si hteo da ka`e{... u~itequ?
ARISTOTEL:

Ustvari ne!... Hteo sam da ka`em... samo oni koji u~ine

ne{to dobro, humano i korisno... ali ne za sebe! U
istoriju bi trebalo da ulaze qudi... koji ceo svoj
`ivot... posvete boqoj sudbini svoga naroda! Mada i
oni... drugi, ~esto ulaze u istoriju... ^ak suvi{e ~esto...
Mislim na qude koji `ivot posvete... recimo, vi{im
interesima! Kao {to vidi{ ni tu ne postoji pravilo!...
Na`alost... ili sre}om!

ALEKSANDAR: ... Na`alost ili sre}om! Te dve re~i ~esto je upotrebqavao... Filip!
ARISTOTEL:

Stari qudi godinama... po~iwu da li~e jedni na druge!

Imaju sli~ne... snove... sli~ne... na~ine! Starost... kao
uostalom i detiwstvo... sli~no je kod svih qudi!

ALEKSANDAR: U ~emu je sli~no?... Ne razumem o ~emu govori{?... Tvoje

misli mi be`e... u~itequ!
ARISTOTEL:

Mladi qudi imaju svoje snove, Aleksndre! Svoje `eqe,

nadawa... ambicije! Pred mladim qudima je ru`i~asta
vizija... nekog wihovog... budu}eg... i zami{qeng `ivota.
A stari qudi... prete`no... razmi{qaju o kraju! I boje
wihovih razmi{qawa su tamne... tamne kao... Ha!... Ti si
dobar u~enik, Aleksandre! Sada si ti mene naveo da
skrenem razgovor!

119

Bukefal

ALEKSANDAR: Ne razumem u~itequ... o ~emu govori{? Po onome {ta si

mi rekao... i kako si mi rekao... mislio sam da smo
zavr{ili razgovor!
ARISTOTEL:

Ne verujem da sam mnogo {ta zaslu`io... u `ivotu! Ali

verujem da sam zaslu`io... strpqewe svojih u~enika! Ono
{to bih ja hteo... i {to moram da znam... za mene je veoma
va`no!... A mislim i za tebe!

ALEKSANDAR: Jo{ uvek te ne razumem?

(Nervozno)
O ~emu govori{?
ARISTOTEL:

O Filipu!

ALEKSANDAR: ... O Filipu?

ARISTOTEL:

Ta~nije... govorim o Filipovoj smrti!

ALEKSANDAR: Opet ne razumem, u~itequ! Nejasna pitawa... podrazumevaju nejasne odgovore! Budi konkretniji... moja skromna
pamet... ne mo`e da te prati!
ARISTOTEL:

... Poku{avam... da formuli{em pitawe.

ALEKSANDAR: Od kada su tebi, u~itequ, problem... formulacije?

ARISTOTEL:

To je potrebno! Kao {to si lepo primetio... malo pre

sam preterao. Ne bih `eleo da opet... nezgrapno formulisanim pitawem... uvredim svoga cara!

ALEKSANDAR: ... Svoga cara?... Lepo!... Pa onda pitaj... svoga u~enika!

To je mnogo jednostavnije... u~itequ!
ARISTOTEL:

Izgleda sine... da za mene... vi{e ni{ta nije jednostavno!

ALEKSANDAR: (Posle male pauze)

Mogu li ja?
ARISTOTEL:

... [ta?

ALEKSANDAR: Mogu li, u~itequ... da ja formuli{em pitawe?

ARISTOTEL:

(Dugo ga gleda, i po{to shvati da misle isto)

Bi}e dovoqno... da na to pitawe... samo odgovori{?

ALEKSANDAR: Ja nemam ni{ta lepo u `ivotu, u~itequ! Sem se}awa na

vreme koje sam proveo pored tebe. Tim svojim uspomenama se kunem... ja nisam otrovao Filipa! Niti sam na
bilo koji na~in ume{an u wegovu smrt!... Je li to
dovoqno? To si hteo da pita{... zar ne?

120

ARISTOTEL:

Bo{ko Puleti}

To sam `eleo... da ~ujem... od tebe, sine!

ALEKSANDAR: ... Filipu dugujem {to postojim dugujem mu `ivot! Ali

tebi dugujem... svoj lep{i `ivot, u~itequ!
ARISTOTEL:

Hvala ti, sine! Mada sam ja to... u dubini du{e znao... ja

sam svima govorio...

ALEKSANDAR: Znam, u~itequ! Preneli su mi tvoje re~i: Aleksandar

tako ne{to nikada ne bi uradio. Tako si govorio... zar
ne?
ARISTOTEL:

Da, tako sam govorio... a... za{to si ti }utao? Za{to

nisi spre~io te glasine? Bilo bi dovoqno da si javno
istupio! Ni{tarijama koje {ire te glasine bila bi
zapu{ena usta zauvek! Narod bi tebi poverovao!

ALEKSANDAR: U~itequ!... Malo~as nisi hteo da formulacijom uvredi{ svoga cara!... Za{to to sada ~ini{?... Rekao si
ni{tarije...
ARISTOTEL:

Nisi me razumeo, sine... ja govorim o podlacu koji je

izmislio sve te gadosti u vezi sa Filipovom smr}u!

ALEKSANDAR: U~itequ! Pre nego {to nekom novom... pogrdom uvredi{

svoga cara... saslu{aj!... Ta ni{tarija... koja je izmislila
sve te gadosti u vezi sa Filipovom smr}u... taj podlac...
sam ja!
ARISTOTEL:

... Ti?

ALEKSANDAR: Da ja!
ARISTOTEL:

Ali... za{to?

ALEKSANDAR: Zato {to si me nau~io da... svaki vladar mora imati i

svoje neprijateqe! I zato... {to sam poku{ao da
razmi{qam na wihov na~in! Pretpostavimo!... Ako moj
sada{wi ili budu}i neprijateq odlu~i da uradi ne{to
protiv mene... rat, zavera... bilo {ta! Mo`e li onda taj
moj sada{wi... ili izmi{qeni neprijateq da ra~una na
bilo kakvu milost sa moje strane? Mo`e li se uop{te
o~ekivati milost od ~oveka... koji nije imao milosti ni
prema svom roditequ?
ARISTOTEL:

Ali ti... nisi!... Malo pre si mi se zakleo!

Bukefal

121

ALEKSANDAR: Ta~no, zakleo sam se! I zakleo sam se ~ista srca... jer to
zaista nisam ni uradio! Ali... to znamo... ti i ja! Za ceo
ostali svet... osta}e sumwa!... A vladar u meni... `eli...
da ta sumwa traje!
ARISTOTEL:

... Uvek si bio tako razli~it... Aleksandre! Ustvari ti

ne li~i{ ni na koga... ni na koga koga ja znam! A eto, na
trenutak... u~ini mi se... da me kroz tvoje zenice gledaju
Olimpijadine o~i!

ALEKSANDAR: (Hladno)
Nikada nisi uspeo da zavoli{ `enu koja me je rodila!
ARISTOTEL:

Tvoju majku uvek sam po{tovao!... I sada je po{tujem! Da

bi se neko zavoleo... ptrebno je mnogo vi{e... od
po{tovawa!

ALEKSANDAR: Ta... antipatija je... obostrana! Nadam se da to zna{?

ARISTOTEL:

Ha!... Olimpijada je uvek smatrala da sam pun praznih

re~i! [to je, uostalom, i ta~no! Eto, ja sa druge strane...
nikada nisam mogao da podnesem to weno dru`ewe sa... tu
naklonost prema... Ostavimo to!

ALEKSANDAR: Za{to?... Reci mi, u~itequ, za{to?... Nikada te to nisam

pitao! Za{to se qudi toliko boje zmija?... Otkuda taj
strah kod wih? I za{to ih se ti pla{i{?... To je glupo!
Meni su prve igra~ke bile... maj~ine mezimice!
U~itequ... zmije su vrlo mile... i pronicqive
`ivotiwice! Eto... Filip je u dru`ewu sa zmijama...
video prst bo`iji! A ti si to... oduvek smatrao nastranim!
ARISTOTEL:

Filip je u toj bliskosti sa zmijama video... ono {to je

Olimpijada... ili, jo{ boqe, ono {to je on sam `eleo da
vidi!... Kada si se ti rodio... istoga dana zapaqen je
Artemidin hram u Efrosu... Filip me je kao i uvek
pitao za savet... Rekao sam da se o tome }uti! Olimpijada
je na`alost i u tome... videla prst bo`iji!

ALEKSANDAR: To ipak... nije toliki razlog... da se ovoliko podnosite!

122

ARISTOTEL:

Bo{ko Puleti}

Olimpijada i ja smo daqni ro|aci... to uostalom zna{/

Ja se... ~ak se}am i dana kada se rodila! Bio sam sasvim
mali... ali se toga dobro se}am... pqu{talo je! A muwe su
cele no}i udarale u brdo iznad sela! Ujutru? Jednostavno vi{e ih nije bilo! Ni we ni uku}ana... ku}a je
godinama zjapila prazna... selo ko selo... sva{ta je
naga|alo! Posle petnaest godina... u mijeze je u{la...
lepotica o kojoj su se, dodu{e, pri~ale ~udne pri~e...
Ali mojim dvadesetim godinama to nije smetalo! Ne
znam... za{to govorimo o tome?

ALEKSANDAR: Nastavak pri~e... znam!... Ali bih voleo da ~ujem i od

tebe!
ARISTOTEL:

Ha!... Zna~i ipak ti je rekla!... Svejedno! Da skratim...

Na trgu... zvani~no pred celim selom... ponudio sam jo{
{aku smokava... To je u to vreme bio na~in da mladi}
devojci stavi do znawa da mu se svi|a! Olimpijada je
qubazno prihvatila poklon... Zahvalila se! A onda je
jednu ruku stavila u nedra... drugom sastavila je moje
{ake... rekla je da `eli da mi uzvrati dar! Zamolila me
je da zatvorim o~i! Kada sam ih otvorio... na mojim
dlanovima le`ala je mala crna qigava zmija! Olimpijada se razdragano smejala! To je sve!

ALEKSANDAR: Ona ka`e... da si se mirnim glasom zahvalio na poklonu!... I vratio joj zmiju nazad! I danas smatra da je to
bilo veoma hrabro!
ARISTOTEL:

Te no}i... posle dugog vremena... jedan dvadesetogodi{wak... upi{ao se u snu!... Toliko o hrabrosti!

ALEKSANDAR: Zna~i... zbog toga je ne podnosti{!

ARISTOTEL:

Vremenom... i godinama... u~e}i... shvatio sam...da {to

vi{e saznajem sve mawe znam! Zbog toga ne mogu da
razumem qude opsednute... predore|eno{}u... ili veli~inom! To je sve... ni mawe ni vi{e od toga! Olimpijadu }u uvek po{tovati... ali je ne}u razumeti nikada!

ALEKSANDAR: ... Ni voleti? Jer qubav zahteva mnogo vi{e od po{tovawa.

ARISTOTEL:

Pa eto... moglo bi to... i tako da se ka`e!

ALEKSANDAR: ... Moglo bi!... A moglo bi i da se ka`e: ... Zaslu`uje li

Aleksandar ne{to vi{e... od po{tovawa?

123

Bukefal

ARISTOTEL:

Sinko!... Uz svo po{tovawe... tvog visokog zvawa!... To

{to si sad rekao... neosnovano je... i glupo! Ti bi
trebalo da me poznaje{! Ja sam te voleo... u godinama
koje su pro{le! Volim te i sada! A vole}u te u kratkom
vremenu koje je ispred mene! To je kona~no... bez obzira
na sve okolnosti... okolnosti... o kojima smo ve~eras
razgovarai... a za koje }u velikim delom... biti kriv i ja!

ALEKSANDAR: Eh... znao sam da }e{ se uvrediti... Ipak reci? Toliko

me voli{... da bi mi poklonio bilo {ta da zai{tem?
ARISTOTEL:

Aleksis! Ja tebi ne mogu pokloniti ni{ta... {to ti ve}

pre nisam dao... Sve {to posedujem na ovome svetu...
oduvek je i bili tvoje... Potrebno je samo da uzme{ ono
{to `eli{!... Mada su ovo velike re~i za ovu praznu
kolibicu!

ALEKSANDAR: Eto vidi{... i to sam nau~io od tebe!

ARISTOTEL:

Jednoga dana... kada razmisli{... to {to misli{ da si

nau~io od mene... vide}e{ da i nije bog zna {ta!

ALEKSANDAR: Mo`da?... Ali ja sam uradio isto to! Sve sam ispoklawao! Prijateqima... vlasteli... Nekima od tih qudi ~ak
ne znam ni imena... Poklonio sam sve... imawa... ku}e...
kowe... nakit... sve! Ja sada li~no... nemam ni{ta! Ali je
zato cela carevina moja! Kako bi ti rekao: Dao sam sve
da bih sve imao!
ARISTOTEL:

Utoliko je ~udnije da ne{to po`eli{ u ovoj skromnoj

kolibici!

ALEKSANDAR: Ja sam rekao ne{to!... Ali sam mislio... na nekoga!

ARISTOTEL:

Ako sam te dobro razumeo... Aleksandre! Onda ti pita{

pogre{nu osobu! Ja ti wu... ne mogu... pokloniti!... Jer
moja i nije! Slobodna je... O tome... razgovaraj sa wom!

ALEKSANDAR: U~itequ... meni i tebi je su|eno... da stalno budemo u

nesporazumu!... Mislio sam... na Bukefala!
ARISTOTEL:

Onda je na{ nesporazum jo{ ve}i!... Verovao sam da sam

te nau~io da razlikuje{... ragu od pravog kowa!... Aleksis!... Kog }e ti |avola ta stara kqusina?

ALEKSANDAR: Ta... stara kqusina... prvi je kow koga sam pojahao! Za

mene boqeg i lep{eg kowa nema! Uostalom... mi smo ~ak
i vr{waci!

124

ARISTOTEL:

Bo{ko Puleti}

Da!... Samo {to si ti u najboqoj mladosti... A Bukefal

je na kraju `ivotnog puta! I to je deo... sudbine!

ALEKSANDAR: @ivotni put je dug... onoliko koliko traje! Mogu li

Bukefala... smatrati svojim?
ARISTOTEL:

Naravno!... Samo uz starog Bukefala... primi i jedan

sve` savet! ^uvaj ga se... postao je zao... po~eo je ponovo
po starom... Ha... izujedao je pola sela... ^ak je i mene
letos ujeo... Seqaci ve} uveliko {u{kaju, i naravno po
svom obi~aju... preteruju... govore... da je Bukefal
ustvari kow-qudo`der!... Jedino Eleni dozvoli da ga
poja{e... ponekad... Uostalom kada ga bude{ video...
predomisli}e{ se!

ALEKSANDAR: Prvi me je prepoznao... jo{ dole pored ograde! Dojurio

je i stavio mi glavu na rame... Ti bi se verovatno
podsmehnuo da si video! ^ovek i kow... stajali su dugo
zagrqeni! Eto... sada je kona~no moj!
ARISTOTEL:

Sada... isto kao i ranije... Uvek je bio tvoj!... Po~iwe da

biva hladno... uskoro }e zora!

ALEKSANDAR: Zora?... A da... helespont... Spava ti se, u~itequ?

ARISTOTEL:

Stari qudi malo spavaju... Zato su vaqda uvek tako

pospani! Pa hajde da spavamo! Izgleda da smo sve rekli
jedan drugome.

ALEKSANDAR: Ostalo je jo{ ne{to!

ARISTOTEL:

Neva`no... nadam se?

ALEKSANDAR: Kako za koga... Za mene je veoma va`no! Eleni sam doneo

dar!... Ti si meni darovao Bukefala, red je da i ja...
ne{to darujem tebi!
ARISTOTEL:

U godinama ispred tebe vreme }e ti biti sve dragocenije! Pklonio si mi ovu no} i... svoje prisustvo! Meni
je to dovoqno!

ALEKSANDAR: Ipak me prvo saslu{aj. Odlu~io sam... po ugledu na staru

formu dr`ave, osnova}u ponovo Savet staraca! U wega
}e u}i filosofi... umetnici... ratnici... i naravno
politi~ari!... Odnosno sve {to je pametno u ovoj zemqi!
Proglasi}u to za vrhovno dr`avno telo! Prvi
predsednik Saveta staraca... a to je moj dar! Prvi
predsednik ... bi}e{ ti!

125

Bukefal

ARISTOTEL:

... Ja?

ALEKSANDAR: Ujedno... to je i moja molba, u~itequ! U godinama ispred

mene, koje si malo~as pomenuo... ~eka me toliko toga... da
mi je ~ak sve jedno {ta }e biti! U svakom slu~aju, bi}e
mi lak{e... ako znam... da }e{ ti biti pored mene!
ARISTOTEL:

U pravu si sine... godine ispred tebe... bi}e sigurno

te{ke! Ali sa mnom pored tebe... mislim da ti mogu biti
sam te`e!

ALEKSANDAR: Toliko te poznajem, u~itequ... da to znam! Sve jedno!...

Ho}u da bude{ pored mene!... Za{to }uti{? Mnoga
prijateqstva razorilo je }utawe dugo. To su tvoje re~i!
ARISTOTEL:

Da bi ne{to bilo razoreno... uslov je da pre toga

postoji... kao celina!... U svakom slu~aju... hvala ti na
daru! On je u skladu sa... Ho}u da ka`em da je carski!
Samo... mene... politika je interesovala... jedino kao
teorija! A zatim... ja sam ipak star!... Moje mogu}nosti
nisu vi{e kao nekad.. ho}u da ka`em...

ALEKSANDAR: Ho}e{ da ka`e{ da to ba{... i nije neki dar? Ustvari...

tra`i{ re~i... da me u~tivo odbije{! Je li tako?
ARISTOTEL:

Ne, Aleksandre!... Ne}u biti u~tiv! Bi}u iskren... To je

ustvari najlak{e! Ako bih oti{ao odavde... oti{ao bih
nevoqno! @iveo me|u qudima koje ne razumem... i koje ne
`elim da razumem! Morao bih da radim posao koji ne
volim! I radio bih ga sa mukom!... U svakom slu~aju...
provodio bih vreme ~ekaju}i... kada }e{ ti Savet
staraca pretvoriti u Savet... savetodavnog karaktera.

ALEKSANDAR: ... U~itequ!

ARISTOTEL:

Ne prekidaj me!... Nisam zavr{io... Aleksandre!... Ovoj

zemqi treba vladar! Ko zna... mo`da upravo ovakav...
kakav si ti? Na~in na koji si izabrao da vlada{...
iskqu~uje druge qude... Ja sam te na to upozorio... mada
si ti toga... mislim i sam bio svestan!... Od sada... i
zauvek... bi}e{ sam! I {to se pre na to navikne{... bi}e
ti lak{e!... u svakom slu~aju... iznad grada... u maoj
kolibici... jedan starac... uvek }e biti radostan da te
vidi!

ALEKSANDAR: ... I tu se ni{ta ne mo`e promeniti... zar ne?

126

ARISTOTEL:

Bo{ko Puleti}

Na{u budu}nost... odre|uje pro{lost! A pro{lost se,

kao {to zna{... ne mo`e mewati! To je jedan od retkih...
kona~nih pojmova!

ALEKSANDAR: U~itequ!... @elim da zna{... ja i pored svega verujem...

da }e ovo vreme... po mnogo ~emu biti izuzetno!
ARISTOTEL:

Ha!... Ovo je vreme... kao i svako drugo, Aleksandre! Jer...

vreme postoji... jedino u nama!... Ili ako ho}e{ ba{ da
cepidla~imo... ovo je vreme za... spavawe!

ALEKSANDAR: Ta~no... za spavawe... Vreme za snove!... Protuma~i mi

ne{to u~itequ! U posledwe vreme... stalno sawam isti
san!... Sawam onu zoru... kada si mi prvi put dopustio da
poja{em... Bukefala! Odjahao sam daleko van sela... U
povratku naterao sam ga u galop... ispred kolibe...
stajala je Elena.. i stajao si ti! Iza va{ih glava...
izlazilo je sunce!... A ja sam leteo ka vama!... Ispod
Bukefalovih kopita... pr{tala je rosa... eto! Danas...
danas su me proglasili ... za bo`anstvo!... A ja sam se...
jedino toga jutra... u zoru... na seoskom kowu... maleni
de~ak... jedini put u `ivotu... ose}ao mo}an... veliki... i
voqen... kao Bog!... Isto tako je i u mom snu... Samo {to u
snu... jurim sve br`e!... A do vas... nikako da stignem!
ARISTOTEL:

Sine... snovi su za de~ake... i za starce... mada... eto...

ponekad...

HELENA:

(Glas spoqa)
Zatvorite o~i!

ARISTOTEL:

... Zaboga... `eno!... Kako ti ne dosadi...

HELENA:

Zatvorite o~i!... Aleksis, nemoj varati... zatvori o~i!

(Elena u|e u novoj haqini, stane ispred wih. Staru
haqinu spusti kraj nogu)
... Gledajte!

ALEKSANDAR: ... Lepa si.

HELENA:

Sre}na sam!... Lepota je... ose}awe sre}e... Je li tako...

u~itequ?

ARISTOTEL:

[ta?... Ha!... Aleksandre... ona je uvek bila... lepa!...

Samo ti to nisi prime}ivao... ranije!

HELENA:

... A jesi i ti to prime}ivao... u~itequ?

ALEKSANDAR: ... Za{to }uti{?

127

Bukefal

ARISTOTEL:

... Ha!

ALEKSANDAR: Uhvatili smo te!... Reci... jesi li prime}ivao... da je

lepa?
ARISTOTEL:

(Po{to ravnodu{no pokupi svoj le`aj)

... Ja za to... nikada nisam imao vremena... Laku no}!

HELENA:

Kuda }e{, u~itequ?

ARISTOTEL:

... Da spavam... Vas dvoje... do~ekajte zoru... brbqaju}i!...

Napoqu je tiho... a meni je potrebna ti{ina! Ha!... da
bih mogao da sawam!... Laku no}, deco!
(Polako iza|e)

ALEKSANDAR: Mnogo se promenio!

HELENA:

... Misli{... ostario?

ALEKSANDAR: Ne znam... neka tuga... izbija iz wega!

HELENA:

... Ostavimo to... sedi ovamo... tako... i po~ni... pri~aj!

ALEKSANDAR: ... O ~emu?

HELENA:

O svemu!... Pre svega ho}u da znam... da li su `ene.. na

dvoru... lepe?

ALEKSANDAR: ... Ima i lepih!

HELENA:

Lepih... kao ja?

ALEKSANDAR: Ima... ima i lep{ih!

HELENA:

Gade!

ALEKSANDAR: Ali ni jedna od wih... nema tvoje o~i!

HELENA:

... Poku{ava{ da se izvu~e{ laskawem?

ALEKSANDAR: Ne laskam ja tebi. Ela!... Ti zna{... ja ne mogu voleti...

nijednu drugu `enu... onako kako volim tebe!
HELENA:

Znam! Sedi!... Ovamo... bli`e...

(Zagrli ga i dugo i ne`no ga qubi)
O Aleksandre... toliko dugo sam te ~ekala!... Jesi li je...
na{ao?

ALEKSANDAR: ... Koga?

HELENA:

Pa... wu!... Jesi li je na{ao, Aleksis?

ALEKSANDAR: Pre mnogo godina na{ao sam tebe... Meni je to dovoqno!

128

HELENA:

Bo{ko Puleti}

... Za vladara... to nije dovoqno!... Mora{ ipak... na}i

wu!... Samo zapamti... najvi{e na svetu... uvek }u te
voleti ja!

ALEKSANDAR: Odakle ti... to!?? ... Ja... nemam vremena da razmi{qam o

tome!
HELENA:

... Nema{ vremena?

ALEKSANDAR: Elena!... Za{to pri~amo o tome?

HELENA:

Tako!

ALEKSANDAR: ... Da nisi?...

HELENA:

... [ta?

ALEKSANDAR: Da nisi odlu~ila da se udaje{?

HELENA:

Ne!... To sam davno odlu~ila. Osta}u sa u~iteqem! Ne}u

se udavati!

ALEKSANDAR: ... Za{to?

HELENA:

Zato {to nema nikoga... kome sam potrebna... onoliko

koliko sam potrebna wemu!

ALEKSANDAR: Potrebna si meni!

HELENA:

To nije isto! Ti }e{ oko sebe uvek imati mnogo `ena...

koje }e biti sre}ne ako ih samo pogleda{! A u~iteq
vi{e nema nikoga... osim mene! Kao {to meni niko...
Opet pri~amo o... ozbiqnim stvarima... Nastavi!

ALEKSANDAR: ... Nastavi?... [ta?

HELENA:

O `enama... tamo... Recimo... kako se obla~e?

ALEKSANDAR: Ela... ne znam kako da ti objasnim... ja to... kako se tamo

obla~e `ene... Ja se tamo bavim drugim poslovima!...
Tamo je sve druga~ije... nego ovde!
HELENA:

Nemoj varati, Aleksis... ti to ne ume{! Na meni si

odmah primetio haqinu!... Rekao si da sam u woj lepa!?

ALEKSANDAR: Ti si... drugo!

HELENA:

Na koji na~in sam ja drugo?

ALEKSANDAR: ... Tebe... volim!

HELENA:

... O Aleksis... toliko sam sre}na {to si do{ao!

(Stavi wegove ruke na svoje grudi)
Gledaj... srce mi udara kao ludo!

129

Bukefal

ALEKSANDAR: (Polako skloni ruke, sagne glavu, vadi zamotuqak, zatim primeti wen za~u|en pogled. Poku{ava da se
osmehne)
Lek!... Prokleta glavoboqa!
HELENA:

Jo{ uvek... pati{ od toga?

ALEKSANDAR: Ponekad!... Bolovi nai|u... samo kada se... uzbudim!

HELENA:

... Uzbudi{?... O Aleksis... pa ti si to sada... zbog mene...

Mnogo te volim... Ej... propalice... ne spavaj... se}a{ li
se izvora? Koliko si onda imao godina?

ALEKSANDAR: Onda na izvoru... imao sam... dovoqno godina... da budem

odgovoran za ono {to radim!
HELENA:

Se}a{ se? ... Bila je u`asna vru}ina... Kupali smo se kao

i mnogo puta pre toga... A ti si... propalice... odjednom
po~eo da mi dodiruje{ grudi... Prvo mi je izgledalo...
kao da me golica{... a... posle... dopalo mi se!

ALEKSANDAR: Tada me je stari... jedini put izgrdio... Psovao je i rekao

mi...
HELENA:

^akarasta... propalice.

ALEKSANDAR: Mislim... bio je u pravu!

HELENA:

Nije bio u pravu! Nai{ao je... video dvoje dece... zagrqene u vodi... pobesneo... i po~eo da se dere kao lud!...
Ustvari... vikao je samo na tebe! Mene je samo... ~e{}e
nego ranije... po~eo da zove... `eno.

ALEKSANDAR: Na svoj na~in... prema tebi je ustvari uvek bio stro`iji!

HELENA:

Ne radi se o tome, Aleksande! Mene... jednostavno...

nikada nije uspeo da zavoli...

ALEKSANDAR: Voleo te je... na wegov na~in!

HELENA:

Nikada me nije voleo Aleksis... A danas mi je to i

objasnio... Voleo je jedino tebe... voleo je i ostale
de~ake!... U svakom slu~aju... tebe najvi{e! Ja mu se iz
nekog wegovog razloga... nikada nisam dopadala!

ALEKSANDAR: Imao sam... vaqda pet godina... ali se dobro se}am...

Posle velike pobede... Filip je starom... ponudio... da
uzme od plena... ono {to ho}e! Aristotel je izabrao...
samo malu... prepla{enu devoj~icu! Zna{ li {ta je na to
rekao Filip?

130

HELENA:

Bo{ko Puleti}

... Onda jo{ nisam razumela va{ jezik!

ALEKSANDAR: Rekao je: Zaboga Aristotele... uze}e{ samo... to malo...

{ugavo siro~e...? A u~iteq je kratko odgovorio... da...
uze}u... samo ovo dete! Skinuli su ti robovski kaji{... A
ti si se prepla{ena... pribila uz wega... Pesnici bi
rekli... bila je to qubav na prvi pogled.
HELENA:

Ta~no!... Bila je to velika qubav... Ali samo moja! I

samo sa moje strane... Vremenom... istopila se ~ak i
wegova... poslovi~na qubaznost! Za sada me jo{ uvek
podnosi... Ali mislim... sve te`e!

ALEKSANDAR: Ne`nost... nikada nija bila wegov na~in! I prema

de~acima je ~esto bio grub!
HELENA:

Aleksis... ja nisam de~ak... ja sam `ena! On je ipak u

pravu... ja sam samo `ena... I meni je potrebno da me neko
voli... bar ponekad!... Meni je potrebna ne`nost... kao
voda... kao vazduh... Meni je dvadeset godina... i stalno
ne{to ~ekam, ne znam {ta... ^ekam tebe!... Wega! ...
Gospode... oprosti mi, Aleksis... Ne znam {ta mi je?

ALEKSANDAR: ... Ni ti, zna~i... nisi nikada?...

HELENA:

... Nisam! Aleksis... ti si mi kao brat... pri~aj mi o

tome!

ALEKSANDAR: ... O ~emu?

HELENA:

Pa to!... Mu{karac i `ena? ... Je li stvarno lepo?...

Pri~aj!

ALEKSANDAR: Ja... ne znam.

HELENA:

Aleksis... Nemoj da se izvla~i{!... Uostalom... razgovarala sam o tome sa u~iteqem! Sve mi je objasnio!

ALEKSANDAR: ... O ~emu si... razgovarala sa u~iteqem?

HELENA:

Pa o tome!... Rekla sam da brinem za tebe... znala sam da

nisi... nikada... a oti{ao si iznenada...

ALEKSANDAR: ... I {ta je on rekao?

HELENA:

Rekao mi je, pre svega... da to nije moja briga! A posle mi

je objasnio da na dvoru... postoje... odre|ene `ene...
ve{te u tim stvarima... Rekao je da }e te one... obu~iti!

ALEKSANDAR: ... Obu~iti?

131

Bukefal

HELENA:

Ta~no tako je rekao: `ene koje }e Aleksadra obu~iti u

tim... stvarima!

ALEKSANDAR: ... Obu~iti!... Da!... To sasvim li~i na wega... Sva{ta.

HELENA:

(Posle du`e pauze i poverqivo)

A... bi li... ti mene...

ALEKSANDAR: ... [ta?

HELENA:

Bi li ti mene... obu~io!?

ALEKSANDAR: ... Elena...

HELENA:

(Druga~ije shvativ{i wegovo }utawe, naglo svu~e tuniku, ostane samo sa tankim platnom na bedrima)
O Aleksis... volim te... hajde!... Hajde kao onda kada smo
bili mali... kao onoga dana na izvoru... Zagrli me,
Aleksis!
(Ona uleti u wegovo naru~je, dok je on nespretno vi{e
smiruje nego grli jednom rukom. Drugom izvla~i lek)
O Aleks... divno mi je sa tobom... @ene u selu pri~aju...
lepo je samo sa ~ovekom koga voli{... Ja nikoga ne volim
kao tebe, Aleksis!

ALEKSANDAR: Pa i ja tebe... volim, Ela!... Molim te...

(Polako je odvoji od sebe)
Elena... poku{aj da shvati{... ja to ne mogu!
HELENA:

Za{to?... Moje telo... nije dovoqno lepo?

ALEKSANDAR: Ne radi se o tome!

HELENA:

... Ne razumem o ~emu pri~a{?

ALEKSANDAR: Elena!... Ja to... uop{te ne mogu... Ja nisam to... nikada!

Molim te... ne volim da govorim o tome!
HELENA:

Kako... nisi nikada... Za{to?... U~iteq je rekao te...

`ene tamo!

ALEKSANDAR: Ostavi... te `ene!

HELENA:

... I stvarno... nisi nikada?

ALEKSANDAR: ... Ne!

HELENA:

Za{to?

ALEKSANDAR: Nisam mogao...

HELENA:

Za{to nisi bar... poku{ao... Te `ene... tamo...

132

Bo{ko Puleti}

ALEKSANDAR: Poku{ao sam... bezbroj puta... jednostavno... ja to ne

mogu!
HELENA:

... To je glupo... Aleksis... To mo`e... svaki de~ak!

ALEKSANDAR: Mo`e svaki de~ak... I mo`e svaki ~ovek!... Ja to ne mogu!

Obuci se!
HELENA:

Za{to Aleksis?... Ja se ne stidim pred tobom... Ja te

volim!... Rekla sam ti... da bi bilo lepo... Qudi se moraju
voleti... Do|i!

ALEKSANDAR: ... Obuci se!

HELENA:

Aleksandre! Glupo je da predamnom zove{ svoj ponos u

pomo}!... I nemoj me tako gledati... a obu}i se ne}u! ne}u
i zato... jer si ti jo{ uvek... moj mali brat, i ja tebe...

ALEKSANDAR: Meni tvoje sa`aqewe nije potrebno!... Niti ma ~ije!

HELENA:

Aleksis, ko govori o sa`aqewu... Svi qudi na ovom

{ugavom...

ALEKSANDAR: Prestani da brbqa{ kao papagaj! Svi qudi... svi

mu{karci... svi de~aci... Samo o tome misli{... Kao da
sam ja kriv {to... dobro... evo... razgovarajmo o tome...
Ali kratko!... Aleksandar to ne mo`e... i {ta?... I
{ta onda? [ta onda {to to mo`e ceo svet... kako ti
ka`e{?... Ja ne mogu! Ali zato mogu ono... {to ne mo`e
ni jedan de~ak... {to ne mo`e ni jedan ~ovek...
HELENA:

... [ta ti je, Aleksis?

ALEKSANDAR: Ti glupa~o! Ti, ti... za{to sam te voleo? Za{to sam

uop{te dolazio? I za{to me tako gleda{... [ta o~ekuje{ da }u re}i? [ta sa toliko odvratne `eqe `eli{
da ~uje{!??... Dobro!... ^u}e{.... ^u}e{ prva... Ja zbog
toga... o ~emu ti bez prestanka pri~a{... ja zbog toga
nisam mawe vredan! Naprotiv... ili mo`da ba{ zbog
toga... u~ini}u ono... {to ne mo`e niko! Osvoji}u svet...
Elena! Ceo... celi... {iroki... svet! Je li to dovoqno za
jedan qudski vek?
HELENA:

...[ta }e{ osvojiti?

ALEKSANDAR: Svet!... Osvoji}u svet! A sada se obuci!

HELENA:

Obu}i }u se onda kada ja to budem htela! A ti zapamti

Aleksandre: da bi se podigla ku}a treba prvo uzidati
prvi kamen! Da bi se osvojio svet treba pre toga

133

Bukefal

osvojiti... bar jednu `enu! Nadam se da ovu staru istinu

zna{?
ALEKSANDAR: Umorio sam se od va{ih dvosmislenosti! Obuci se!
HELENA:

Ne `elim! Lepo mi je ovako!... Prvi put se ose}am

slobodna! Mo`da je ova moja sloboda posledwa... pred
veliko osvajawe sveta! Jadni Aleksis! Ostao si mali
de~ak! Ti jo{ uvek veruje{ u te... bezazlene snove? Svet
se ne mo`e osvojiti... ti mali...

ALEKSANDAR: Rekao sam... da se obu~e{!

HELENA:

A ja sam rekla da ne}u! I nemoj tako da me gleda{!... Ja

se tebe ne bojim! Pogledaj me, Aleksandre!... Ja znam da
sam sasvim obi~na! @ena kao {to sam ja... ima na
hiqade! Pre pet godina... dodirivao si mi grudi! Danas
si slabiji nego tada! Danas ti je potreban... carski
ponos... i bes! Da se sakrije{ iza wih!... Aleksandre...
{ta misli{... mo`e{ li... pre nego {to osvoji{ beli
svet... da osvoji{ bar mene?... Re}i }u ti!... Ne mo`e{!
Ali ne zato {to to ne mo`e{! Ve} zato {to ti to sada
ja ne bih dopustila!... I zemqi je kao i `eni...
Aleksandre... potreban mu{karac!

ALEKSANDAR: (Zamahne da je udari)

Sada mi je dosta!
(Ostane tako sa uzdignutom rukom uko~en nekoliko
trenutaka)
ARISTOTEL:

(Sa vrata)
Aleksandre!
(Pri|e im i podigne wenu staru haqinu)
Obuci se!

Ona ga poslu{a bez re~i.

ALEKSANDAR: ... U~itequ!...
ARISTOTEL:

Sine! Vreme ti je da po|e{! Svi}e! Sa istoka dolazi...

svetlost i oblaci! Izgleda da }e ki{a! Bukefala sam
osedlao... Mislim da }e{ sti}i... pre ki{e!

HELENA:

... U~itequ...

ARISTOTEL:

@eno!... Bez suvi{nih re~i! Govori}u samo ja!... Aleksandre, ho}e{ li da pozdravi{... svoju sestru pre odlaska?

134

Bo{ko Puleti}

ALEKSANDAR: (Posle duge pauze)

Ne!... Mislio sam da }emo zavr{iti razgovor... u~itequ?
ARISTOTEL:

[ta se dogodilo... dogodilo se Aleksandre... Za razgovor

sada je kasno... svanulo je!... Elena... ho}e{ li ti
pozdraviti... svoga brata?

HELENA:

Da!... Oprosti...
(Poqubi ga u obraz)
Sre}no po{ao!

ARISTOTEL:

A sada nas dvojica!

(Ho}e da klekne)

ALEKSANDAR: Nemoj, u~itequ!

Tog trenutka ga stra{no zaboli glava. Po|e rukom ka nedrima. Aristotel ga uhvati za ruku, krene drugom rukom, spre~i ga Elena. Dr`e ga
tako razapetog nekoliko trenutaka.
ARISTOTEL:

... Poslu{ati me ne mora{... ali moja je du`nost... da ti

ka`em!... Ne znam mnogo o tim travama... ali

ALEKSANDAR: U~itequ, nemoj! Celu ovu dugu no} govorili smo ... o
budu}nosti... Tra`ili smo smisao o onome {to }e do}i...
a ni ti ni ja ne znamo sigurno... ni {ta nam donosi
dana{wi dan! Sada u zoru... nemoj ni{ta re}i!
Ostavi...... kada bude prilika i vreme!
ARISTOTEL:

... Vreme?

ALEKSANDAR: Da vreme! Kao pesak... stalno mi curi izme|u prstiju! ...

Ja }u sada... oti}i! I dugo vremena ne}u biti tu! Ko zna...
mo`da se... nikada ne}u ni vratiti! Ako se ikada
vratim?... Prvo }u do}i ovde!... Za Bukefala... hvala ti,
u~itequ... i ~uvaj se! mada je moja briga suvi{na....
Ostavqam te u sigurnim rukama!... Jedino vas... molim...
oboje! Ako mo`ete... nemojte me se se}ati... po ovoj no}i!
Jer ja... Eto... vi meni... i sada izgledate... kao onoga
jutra... kada sam na Bukefalu... jurio ka vama! Ostalo je...
malo vremena!
Ode bez pozdrava. ^uje se topot kowa, grmqavina, po~iwe ki{a.
HELENA:

Kao da ga gledam posledwi put!

ARISTOTEL:

Svaki put je... prvi... i posledwi!

HELENA:

Ho}e li se on vratiti... u~itequ?

135

Bukefal

ARISTOTEL:

Ko zna... verovatno da... ne}e! [to se mene ti~e... oti{ao

je... zauvek... i odavno...

HELENA:

[ta }e biti sa wim, u~itequ?

ARISTOTEL:

Ha!... Dobi}e... dobi}e sve ono {to je oduvek `eleo!

HELENA:

... I kao {to ka`e stara pesma...

Dobi}e sve... samo sre}an... nikada biti ne}e.

ARISTOTEL:

Ko ho}e da usre}i ceo svet... mora pre svega da unesre}i

sebe! pogledaj ki{u, Elena! Iza we opet }e biti sunca...
a onda opet ki{a!... I tako u krug!

HELENA:

U beskraj!

ARISTOTEL:

U beskraj ili u krug... sve jedno je! ... Qudi kao Aleksandar... uvek }e biti bli`e centru kruga!... I na wima
}e le`ati... odgovornost ovoga sveta... Ali }e teret
`ivota podneti qudi sa periferije kruga... Oni po
kojima se kotrqao... i po kojima }e se uvek kotrqati
to~ak `ivota... Ela... na{i najve}i protivnici... uvek }e
biti u nama samima!... [ta sam ono hteo... A, da... Ela...
zna{ li da je dan... za jednu no}, pre postao nego no}?

HELENA:

Ne po~iwi opet, u~itequ! Sve su to samo re~i... zvuci

koji padaju po nama... kao ki{a... mada se po ki{i...
najlep{e spava... Hajdemo... hajdemo da spavamo!

ARISTOTEL:

\avola... moj le`aj je ostao napoqu... Sigurno je potpuno

mokar! Ha! Idi ti spavaj!

HELENA:

Moj le`aj je suv...

ARISTOTEL:

Dobro... idi spavaj...

(Ona ga uporno gleda)
[ta je bilo?... Za{to me tako gleda{? I {ta je tu
sme{no?... Ela... {ta ti je.. za{to }uti{?

HELENA:

Ti si me nau~io... Po~e}u da razumem... onda kada nau~im

da }utim!

136

Bo{ko Puleti}

ARISTOTEL:

Da }uti{... ti da nau~i{ da }uti{?... Nisam ja te sre}e!

(Okrene se od we)
Jo{ uvek si ovde? [ta ti je Ela... idi spavaj... Sutra }e
opet biti... novi dan! Idi i spavaj!

HELENA:

... Zna{... razmi{qala sam mnogo ovih dana... i odlu~ila... Od sada... i zauvek! Spava}emo zajedno... Aristotele!

ARISTOTEL:

(Posle velike pauze)

Za{to!

HELENA:

Zato {to je tebi no}u hladno... I zato {to ja vi{e ne

mogu... i ne `elim da spavam sama!

ARISTOTEL:

Ti si poludela... `eno!

HELENA:

Ne, u~itequ!... Ja sam to... odlu~ila! A ti bar zna{

koliko sam ja tvrdoglava!

ARISTOTEL:

... Slu{aj, `eno!...

HELENA:

Slu{aj jednom... i ti mene, Aristotele! Sada }u... po~eti

da pri~am! I pri~a}u dugo!... Pri~a}u uporno! Ako
treba pri~a}u danima! I pri~a}u... sve dok ne
pristane{! Uostalom... ja volim da pri~am! Odlu~i se!

ARISTOTEL:

... To je najpodlija ucena za koju sam ~uo!

HELENA:

U redu! Onda }u po~eti da nabrajam razloge... Prvo... ja

tebe...

ARISTOTEL:

Nemoj!... Samo nemoj po~eti da pri~a{! Ha!... Hajdemo!

(Elena pri|e uz wega, gleda ga)
Uostalom... i onako mi se ne spava!
(Ona ga sre}na zagrli)
Ma... hajdemo!...
(Zagrli i on wu)
Dosado!

Aristotel i Elena odlaze do le`aja. Dugo se gledaju. Nestaje svetla i

sve vi{e se ~uje ki{a. Sa zvukom ki{e me{aju se zvuci ovacija vojnika. Na
visokom platou pojavquje se Aleksandar. Sada je u ratni~koj odori bez
{lema. Stoji zagledan u ~vor. Sve ja~e ovacije vojnika. Aleksandar je sav
u sjaju carske ratni~ke odore! I daqe je zagledan u Gordijev ~vor!
Klicawe vojnika i dobo{i su sve glasniji.. Aleksandar trijumfalno
pote`e ma~ i preseca Gordijev ~vor! Klicawe vojnika i naroda pretvara
se u divqa~ke ovacije! Dobo{i i trube sa poklicima vojnika prate
trijumfalni silazak Aleksandrov sa platoa, sa visoko uzdignutim

137

Bukefal

ma~em!
Aristotel gotovo bauqaju}i, izlazi iz Heleninog zaklona, probu|en
ovom nesvakida{wom ceremonijom. Po izlasku Aleksandra u svetlost
praskozorja, on uzima odse~eni deo Gordijevog ~vora, razgleda ga prvo
radosno, a onda zagledan u budu}nost, zure}i u praznu ta~ku prostora,
kao da se presli{va...
ARISTOTEL:

Gnothi se auton! Upoznaj samoga sebe! Gordijev ~vor je

prese~en ali je i do dana dana{weg ostao nerazvezan!
(Sa neba u raznim nivoima spu{ta se mno{tvo ~vorova.
Aristotel ih spazi i ustukne prestravqen)
Bogovi tame!

Dim obavija Aleksandra, Gordijev ~vor i masu koja kli~e.

NARATOR:

Po istoriji ili po legendi {to ~esto biva isto:

Aleksandar je postao kraq u dvadesetoj godini! Dvanaest godina je proveo ratuju}i... I u svim ratovima
pobedio! Umro je u trideset drugoj godini... Posledwe
godine sto trinaeste olimpijade! 5176-te godine od
postanka sveta po Herodotu! Gordijev ~vor je ostao...
prese~en!

Udari dobo{a, trube i ovacije, zajedno sa svetlom i{~ezavaju polako.

Jedino se jo{ ~uju zvuci Helenine lire, pa i to nestane.

KRAJ
Katrga, juli 2307. godine od Aleksandrove smrti.