Koliko je jo ostalo amerikoj imperiji?

Alfred W. McCoy
Mada Vaington sanja o 2040. ili 2050. godini kao kraju Amerikog Veka, realnije
procene domaih i globalnih trendova upuuju na to da e 2025. godine, bez obzira na
svu galamu, svega 15 godina od danas, doi do tog kraja.
Uprkos oreolu svemoi koji zrai iz veine imperija, ak i jedan pogled na njihove
istorije bi trebalo da nas podseti na to koliko su to krhki stvorovi. Ekologija njihove moi
je toliko osetljiva da, onda kada stvari ozbiljno krenu nagore, imperije se redovno razlau
neverovatnom brzinom: u sluaju Portugalije bila je to samo jedna godina, u sluaju
Sovjetskog Saveza dve, osam godina za Francusku, 11 godina za Otomansku Imperiju,
17 za Veliku Britaniju, a, po svoj prilici, 22 godine za SAD, ako ponemo sa brojanjem
od izuzetno vane 2003. godine.
Budui istoriari e verovatno obeleiti kao poetak tog pada Amerike nerazumnu odluku
Buove administracije da se izvri invazija Iraka. Meutim, dok su krvoprolia, spaljeni
gradovi i poklani civili bili obeleje padova onolikih ranijih imperija, kolaps ove imperije
21. veka bi mogao proi relativno mirno putem nevidljivih pipaka ekonomskog kolapsa
ili kibernetikog rata (cyberwarfare).
Ali nemojte sumnjati: kada se globalna vlast Vaingtona konano zavri, nastupie
svakodnevna bolna podseanja na to ta za Amerikance u svim drutvenim slojevima i
uslovima znai taj gubitak nadmoi. Kako je ve pola tuceta evropskih drava to otkrilo,
opadanje imperije uglavnom tei da izazove jako demoraliue dejstvo na drutvo i
redovno dovodi do ekonomskih tekoa najmanje u jednoj generaciji. Kako se ekonomija
usporava, politika temperatura raste, to esto izaziva i ozbiljne unutranje nemire.
Postojei ekonomski, obrazovni i vojni podaci ukazuju na to da e se, ako se radi o
globalnoj moi SAD, negativni trendovi ubrzano gomilati do 2020. godine, a verovatno
e kritinu masu dostii ne kasnije od 2030. Onaj Vek Amerike, koji je tako
trijumfalno oglaen poetkom Drugog svetskog rata, bie odrpan i izbledee ve u svojoj
osmoj deceniji do 2025. goidne, a mogao bi u istoriju otii 2030.
Znaajno je da je 2008. godine Ameriki nacionalni obavetajni savet (US National
Intelligence Council) priznao da se amerika globalna mo zaista nala na opadajuoj
putanji. U jednom od svojih periodinih izvetaja o budunosti (Global Trends 2025)
ovaj Savet navodi: transfer globalnog bogatstva i ekonomske moi je sada u toku i ide
uglavnom sa Zapada na Istok , kao i: on nema presedana u modernoj istoriji i da je
primarni faktor toga u opadanju relativne snage SAD, ak i na vojnom polju. Meutim,
kao i mnogi u Vaingtonu, ovaj Savet je predviao veoma drugotrajno i blago opadanje
amerike globalne nadmoi, a njegovi analitiari su gajili nadu da e SAD ipak na neki

nain dugotrajno zadrati jedinstvenu vojnu nadmo (), to e odravati globalnu

vojnu silu tokom vie sledeih decenija.
Nema te sree. Prema sadanjim predvianjima, SAD e se nai na drugom mestu po
proizvodnji, iza Kine (koja je ve sada drugoplasirana svetska ekonomija) oko 2026.
godine a pae iza Indije do 2050. Istovremeno, inovativnost Kine u primenjenoj nauci i
vojnoj tehnologiji je na uzlaznoj liniji negde izmeu 2020. i 2030, i to ba onda kada
sadanji korpus brilijantnih amerikih naunika i inenjera odlazi u penziju i ostaje bez
adekvatnih naslednika iz redova sadanje slabo obrazovane mlade generacije.
Prema sadanjim Pentagonovim planovima, oko 2020. e biti oitana konana oprotajna
molitva imperiji na samrti: bie lansiran trostruki tit svemirskih robota, to predstavlja
poslednju dobru nadu Vaingtonu da, uprkos svom sve slabijem ekonomskom znaaju,
ipak zadri svetsku nadmo. Ali do tada e kineska globalna mrea komunikacionih
satelita sa podrkom najmonijih svetskih kompjutera ve biti u punoj funkciji. To e
Pekingu pruati nezavisnu platformu za militarizaciju i naoruavanje u svemiru, kao i
moni sistem komunikacija za vojne ili raketne udare po svakom uglu zemaljske kugle.
Beloj Kui, uukanoj u imperijalnu aroganciju (ba kao i Vajtholu i Ke d` Orseju pre
nje), jo uvek se priinjava da e jenjavanje moi biti postepeno, blago i samo delimino.
U svom govoru (State of the Union) prolog januara predsednik Barak Obama je pruao
uveravanja: Ja za SAD ne prihvatam drugo mesto. Nekoliko dana kasnije
potpredsednik Dozef Bajden se ak i podsmevao ideji da nam je sueno da nas snae
ideja (istoriara Pola) Kenedija da emo postati velika neuspena nacija zato to smo
izgubili kontrolu nad ekonomijom i prenapregli se. Tako je i neoliberalni politiki guru
Dozef Naj (Joseph Nye), piui za asopis establimenta Forin Afers (Foreign
Affairs), odbacio prie o ekonomskom i vojnom rastu Kine kao pogrene metafore o
prirodnom opadanju, poriui da se radi o bilo kakvom slabljenju globalne moi SAD u
ovom periodu.
Obini Amerikanci, koji vide da im zaposlenja izmiu u inostranstvo, imaju realnije
gledanje od svojih uukanih lidera. Anketa iz avgusta 2010. pokazala je da 65 odsto
Amerikanaca veruje da je zemlja u stanju opadanja. Ve sada, Australija i Turska,
tradicionalni vojni saveznici SAD, koriste svoje oruje proizvedeno u SAD za zajednike
pomorske manevre sa Kinom. Ve sada, najtenji ekonomski partneri SAD odustaju od
podravanja amerikog protivljenja kineskom vetakom deviznom kursu. Dok je
ameriki predsednik prolog meseca leteo kui sa svoje azijske turneje, sumorni naslov
Njujork tajmsa je ovako saeo stanje: Obamino gledanje na ekonomiju odbijaju irom
sveta. Kina, Britanija i Nemaka izazivaju SAD, a trgovinski pregovori sa Seulom nisu
uspeli. ak ni oni.
Istorijski posmatrano, ne radi se o tome da li e SAD izgubiti neospornu globalnu mo,
nego o tome koliko e nagao i bolan taj pad biti. Hajde da umesto Vaintonskih eljenih
zamiljanja upotrebimo onu istu futuristiku metodologiju njihovog sopstvenog National
intelligence council-a i zamislimo etiri realna scenarija o tome kakav e biti pad kada
tokom 2020-tih godina globalna mo SAD dospe so svog finala: sa velikim treskom ili

blago (uz to, uinimo i etiri dodatne procene o stanju u kome smo danas). Scenarija za
budunost obuhvataju ove aspekte: ekonomsko opadanje, naftni poremeaj,
nepromiljenu vojnu avanturu i Trei Svetski rat. Iako je teko da su to jedine mogunosti
u vezi sa slabljenjem ili ak kolapsom SAD, one ipak nude neki pogled u budunost koja
nam nezadrivo juri ususret.
EKONOMSKO OPADANJE SADANJE STANJE Danas vidimo tri glavne pretnje
dominatnoj poziciji Amerike u globalnoj ekonomiji: gubitak ekonomske moi zbog sve
manjeg udela u svetskoj trgovini; opadanje amerikih tehnikih inovacija i okonanje
privilegovanog statusa dolara u njegovoj ulozi svetske rezervne valute.
SAD su do 2008. godine ve pale na broj tri u svetskom izvozu (udeo 11 odsto) u
poreenju sa Kinom (12 odsto) i EU (16 odsto). Nema razloga za verovanje da e se taj
trend promeniti.
Isto tako, slabi vostvo SAD u tehnolokim inovacijama. U 2008. godini SAD su iza
Japana bile broj dva po broju svetskih prijava za patente sa 232.000 prijava. Ali Kina se
brzo pribliavala sa 195.000, i to zahvaljujui munjevitom porastu od 400 odsto
raunajui od 2000. godine. Evo vesnika daljeg opadanja: u 2009. godini Amerika je pala
na najnii nivo decenije meu 40 drava koje je posmatrala Fondacija za informacionu i
inovativnu tehnologiju (Information Technology & Innovation Foundation) u vezi sa
kretanjima svetske sposobnosti za inovacije. Ono to ove podatke podupire je da je u
oktobru Ministarstvo Odbrane Kine objavilo da ima najbri kompjuter na svetu: Tianhe1A, koji je, prema jednom amerikom ekspertu, toliko moan da moe da oduva
postojei ameriki kompjuter 1.
Dodajmo ovom i jasne dokaze da je obrazovni sistem SAD, koji je izvor buduih
naunika i inovatora, zaostajao iza svojih takmaca. Posle decenijskog svetskog vostva u
grupama 25- i 34-godinjaka sa zavrenim univerzitetom, ova zemlja je pala na 12. mesto
u 2010. godini. Skoro polovina postidplomaca prirodnih nauka u SAD su danas stranci, a
veina e otii kui. Oni nee ostajati ovde kao nekada. Drugim reima, do oko 2025.
godine SAD e se verovatno suoiti sa kritinim manjkom talentovanih naunika.
Ovakvi negativni trendovi sve vie podstiu sve otriju kritiku uloge dolara kao svetske
rezervne nalute. Kenet S. Rogof (Kenneth S. Rogoff), bivi glavni ekonomista MMF je
kazao: Ostale zemlje vie lako ne prihvataju da Amerika sve najbolje zna o ekonomskoj
politici. Sredinom 2009, kada su svetske banke posedovale astronomsku sumu od etiri
triliona amerikih dolara u amerikim dravnim obveznicama, predsednik Rusije, Dmitrij
Medvedev je insistirao na tome da je vreme da se zavri sa vetaki odravanim
unipolarnim sistemom zasnovanim na jednoj nekadadanjoj snanoj rezernoj valuti.
Istovremeno, guverner Kineske centralne banke je nagovestio da bi budunost mogla da
poiva na nekoj svetskoj rezernoj valuti nevezanoj za individuane drave (tj. nevezanoj
za ameriki dolar). Ovo treba uzeti kao putokaz u dolazei svet kao i za mogui pokuaj
kako kae ekonom Majkl Hadson (Michael Hudson) da se ubrza bankrot amerikog
finansijsko-vojnog svetskog poretka.

EKONOMSKO OPADANJE SCENARIO ZA 2020. Posle godina nabujalih deficita

usled neprestanih ratovanja u dalekim zemljama, 2020, kako se i oekivalo, ameriki
dolar konano gubi svoj specijalni status svetske rezervne valute. Iznenada bujaju cene
uvezenih roba. Nesposoban da otplauje nabujale deficite uz pomo prodaja inostranstvu
sada ve devalviranih dravnih papira, Vaington najzad biva primoran da skree svoj
ogromni vojni budet. Pod unutranjim i spoljnjim pritiskom, Vaington polako povlai
amerike snage iz stotina prekomorskih baza na svoj kontinent. Ali sada je to ve
prekasno.
Suoene sa malaksajuom supersilom koja nije sposobna da otplauje svoja dugovanja,
Kina, Indija, Iran, Rusija i ostale sile i velike i regionalne provokativno izazivaju
dominaciju SAD na okeanima, u svemiru, kao i u sajber svetu (cyberspace). U
meuvremenu, usled i usred rastuih cena, sve vee nezaposlenosti i neprekidnog pada
realnih zarada, domae amerike podele prerastaju u nasilne sudare i polarizovane debate
o esto ak i irelevantnim temama. Na politikom talasu razoarenja i beznaa neki
ekstremno desniarski patriota grabi predsedniki poloaj koristei gromoglasnu retoriku
uz zahteve da se potuje ameriki autoritet i uz pretnje vojnim ili ekonomskim
protivmerama. Svet ne obraa skoro nikakvu panju na to i Ameriki Vek se zavrava
u tiini.
NAFTNI UDAR SADANJE STANJE Jedna od rtvi opadanja amerike ekonomske
moi je i njen gubitak apsolutne kontrole nad svetskim snabdevanjem naftom. Levom
trakom autoputa, pretiui amerikog masovnog benzinskog potroaa, Kina je ovog leta
postala najvei potroa energije. To je poloaj koji je Amerika drala tokom vie od
jednog veka. Komentariui ovu promenu, energetski specijalista Majkl Kler (Michael
Klare) je kazao da ova promena znai da e Kina odrediti tempo oblikovanja nae
globalne budunosti.
Do 2025. Iran i Rusija e kontrolisati skoro polovinu svetskog snabdevanja gasom, to e
im dati neverovatan potencijal za uticaj na Evropu, gladnu energije. Dodajte ovoj smei i
rezerve nafte, pa e, kako je upozorio National Intelligence Council, za svega 15 godina
Rusija i Iran postati energetski lideri.
Uprkos vanrednim tehnikama, najvanije svetske naftne sile danas crpu velike rezerve
nafte koje su lake i brze za ekspoataciju. Prava pouka naftne katastrofe u Meksikom
zalivu nije u aljkavosti kompanije Briti Petroleum, koja je jedan od ekonomskih
dinova, nego zbog toga to je bila primorana da, radi odravanja svog profita, ide u
traganje za onim to Kler zove teko dostupna nafta vie hiljada metara pod vodom.
Problem ini teim to to su Kinezi i Indusi iznenada postali veliki potroai energije.
ak i da rezerve fosilnih goriva ostanu konstantne (a nee), tranja, a time i cene, e
skoro sigurno rasti, i to jako i brzo. Ostale razvijene zemlje pokuavaju da ovu pretnju
neutralizuju ofanzivnim uletanjem u eksperimentalne programe za razvoj alternativnih
izvora energije. Amerika je krenula drugim pravcem, preduzimajui nedovoljno za razvoj
alternativnih izvora, dok je tokom prethodne tri decenije udvostruila svoju zavisnost od

uvozne nafte. Izmeu 1973. i 2007. godine uvoz nafte u SAD je porastao od 36 odsto
koriene energije na 66 odsto.
NAFTNI UDAR SCENARIO ZA 2025. SAD ostaju toliko zavisne od strane nafte da
nekoliko nepovoljnih dogaaja na svetskom energetskom tritu 2025. godine izazivaju
naftni ok. U poreenju s njim, onaj prethodni naftni ok iz 1973 godine, kada su se cene
uetvorostruile u roku od nekoliko meseci, izgleda siuan. Naljueni naglim padanjem
vrednosti dolara, naftni ministri OPEK-a na sastanku u Saudijskoj Arabiji zahtevaju da se
budua plaanja vre korpom jena, juana i evra. Ve samo to izaziva dalji nagli rast
cene kotanja amerikog uvoza nafte. Istovremeno, pri potpisivanju itave nove serije
dugoronih ugovora sa Kinom, Saudijci stabilizuju svoj devizni menjaki bilans time to
prelaze na juan. Istovremeno, Kina sasipa nebrojene milijarde u izgradnju ogromnog
transazijskog nafto-gasovoda i u finansiranje iranske eksploatacije najveeg svetskog
gasnog polja u Junom Parsu u Persijskom zalivu (South Pars in the Persian Gulf).
Zabrinuti da amerika mornarica nee biti vie u stanju da titi naftne tankere iz
Persijskog zaliva koji snabdevaju Istonu Aziju, koalicija Teherana, Rijada i Abu Dabija
formira neoekivani novi Golfski savez i tvrdi da e od sada nova flota brzih kineskih
nosaa aviona iz baze u Omanskom zalivu patrolirati Persijskim zalivom. Pod tekim
ekonomskim pritiskom, London pristaje da otkae Americi unajmljivanje baze na svom
ostrvu Dijego Garsija u Indijskom Okeanu a Kanbera pod pritiskom Kineza obavetava
Vaington da amerika Sedma flota vie nije dobrodola da koristi australijski Frimantl
kao svoju domau luku. Sve to, ustvari, izbacuje ameriku mornaricu iz Indijskog
okeana.
I tako sa svega nekoliko poteza pera i neto otrih izjava sahranjuje se Karterova
doktrina, shodno kojoj amerika vojna sila treba da veno titi Persijski zaliv. U tom
trenutku Amerika je u stanju da sama zadovolji svega 12 odsto svojih energetskih potreba
iz sopstvene alternativne industrijske produkcije, koja se nalazi tek u fazi razvoja, a ostaje
u zavisnosti od uvozne nafte za 50 odsto svoje ukupne energetske potronje.
Naftni ok, koji sledi, udara na dravu kao orkan, gura cene u nebeske visine, ini da su
putovanja strahovito skupi poduhvati i uzrokuje da realne zarade (koje su i inae padale)
ulaze u fazu slobodnog pada i time ini ostatak amerikog izvoza (i onakav kakav je ve
dugo bio u padu) potpuno nekonkurentnim.
Kako temperatura na termostatima u amerikim domovima opada, cene gasa nemerljivo
rastu, dolari otiu u inostranstvo da plate skupu naftu, a amerika ekonomija je
paralisana. Uz ve duga otrcana saveznitva i pojaane budetske pritiske, amerike
vojne snage se najzad postepeno poinju povlaiti iz svojih prekomorskih baza. Tokom
nekoliko godina Amerika je praktino bankrotirala, a sat kuca ka ponoi Amerikog
Veka.
NEPROMILJENA VOJNA AVANTURA: SADANJE STANJE Suprotno zdravoj
intuiciji, a kako im mo i inae ve slabi, imperije se esto uvaljuju u nepromiljene
vojne avanture. Ovaj fenomen je istoriarima imperija poznat kao mikro-militarizam, a

izgleda da se u njega uklapaju psiholoki napori za kompenzaciju, radi ublaavanja bola

zbog velikih povlaenja, i to tako to se onda vri okupacija novih teritorija, ma koliko to
bilo kratkotrajno ili katastofino. Takve operacije, koje su neracionalne ak i sa
imperijalne take gledita, esto kao posledicu imaju iscrpljujue trokove i poniavajue
poraze, koji samo ubrzavaju gubitak moi imperije.
Imperije koje su tokom vekova pod pritiskom pate od arogancije, koja ih nagoni da sve
dublje uskau u nesrene vojne avanture, sve dotle dok im se porazi ne pretvaraju u
katastrofu. Oslabljena Atina je 413. godine pre Hrista poslala 200 brodova koji su bili
uniteni na Siciliji. panska imperija na samrti poslala je 20.000 vojnika da ih
masakriraju berberski ustanici u Maroku. Britanska imperija je na svom zalasku, 1956.
godine unitila svoj presti napadom na Suec. A 2001. i 2003. Amerika je okupirala
Avganistan i izvrila invaziju Iraka. Sa nadmenou i arogancijom, to je milenijumima
karakteristika imperija, Vaington je poveao broj svojih snaga u Avganistanu na
100.000 ljudi, proirio rat na Pakistan i produbio svoju upletenost u taj rat do 2014.
godine, a i posle nje, izazivajui sebi i manje i velike katastrofe u toj grobnici imperija,
sasvim proetoj gerilom i naoruanoj nuklearnim orujem.
NEPROMILJENA VOJNA AVANTURA: SCENARIO 2014. Taj mikro-militarizam
je toliko nepredvidljiv, toliko nerazuman, da stvarni dogaaji ubrzo preteknu ak i
najfantastinije scenarije. Uz vojne efektive SAD koje su tako tanko razvuene od
Somalije do Filipina i sa rastuim napetostima u Izraelu, Iranu i Koreji, mogue
kombinacije katastrofalnih vojnih kriza su mnogobrojne.
Usred leta 2014. oslabljeni ameriki garnizon u Kandaharu, u junom Avganistanu, koji
je pod neprekidnim borbama, dok su amerike vazduhoplovne snage prinudno
prizemljene zbog peanih oluja, biva iznenada nadvladan od strane talibanskih gerilaca.
Dolo je do tekih gubitaka i ponieni ameriki komandant alje bombardere B-1 i F-16
lovce da unite svu okolinu onog grada za koju se smatra da je pod kotrolom talibana.
Istovremeno, vazdune topovnjae (AC-130U Spooky) preoravaju ruevine
unitavajuom topovskom vatrom.
Neposredno posle toga mule propovedaju dihad u damijama irom te oblasti a
regularne avganistanske snage, koje su Amerikanci obuavali sa ciljem da pomognu ratni
obrt u njihovu korist, poinju u sve veem broju da dezertiraju. Zatim talibanski borci
otpoinju niz izvanredno promiljenih i organizovanih napada na amerike granizone
irom zemlje, to uzrokuje masovne amerike pogibije. U scenama koje podseaju na one
iz Sajgona 1975. godine, ameriki helikopteri spasavaju amerike vojnike i civile sa
krovova u Kabulu i Kandaharu.
U meuvremenu, voe OPEK-a, besni zbog viedecenijske pat-pozicije oko Palestine,
otpoinju novi naftni embargo protiv SAD, protestujui protiv amerike podrke Izraelu
kao i zbog ubistava nebrojenih muslimanskih civila u izraelskim ratovima irom Srednjeg
Istoka. Pod pritiskom eksplozivnog rasta cena benzina i zbog rafinerija koje vie nemaju
sirovina, Vaington vue svoj potez: alje Specijalne operativne snage (Special
Operations forces) da okupiraju naftne luke u Persijskom zalivu. Ovo izaziva talase

samoubilakih napada i sabotae naftovoda i izvora nafte. Dok se crni oblaci dima diu
uvis, a diplomati u UN poinju da ogoreno osuuju akcije Amerike, komentatori irom
sveta podseaju na istoriju, igoui ovaj Ameriki Suec, koji podsea na onaj debakl
iz 1956, koji je oznaio kraj Britanske imperije.
TREI SVETSKI RAT SADANJA SITUACIJA Uleto 2010. poele su da rastu vojne
napetosti izmeu SAD i Kine u Zapadnom Pacifiku, koji je ranije smatran za Ameriko
jezero. ak i samo godinu dana pre toga niko ne bi mogao da prognozira takav razvoj
dogaaja. Onako kako je posle Drugog svetskog rata Vaington igrao na kartu Londona
sa ciljem da prikupi sebi to vie od britanske globalne moi, tako i Kina danas koristi
zarade svoje izvozne trgovine sa SAD da finansira ono to e verovatno postati izazov
premoi Amerike na vodenim putevima Azije i Pacifika.
Uporedo sa svojim rastuim bogatstvom, Peking pretenduje i na ogroman pomorski
prostor koji se protee od Koreje do Indonezije i na kome je dugo dominirala mornarica
SAD. U avgustu, poto je Vaington izrazio da ima nacionalni interes u Junom
kineskom moru i tamo izvrio pomorske vebe kako bi jo i naglasio svoju tvrdnju,
zvanini pekinki Global Tajms (Global Times) je ljutitio reagovao: Rvaki me
SAD-Kina oko pitanja Junog kineskog mora je povisio uloge za odluivanje ko e biti
budui vladar ove planete.
Usred rastuih napetosti, Pentagon je objavio da Peking sada poseduje mogunosti da
napadne () (amerike) nosae aviona u zapadnom Tihom Okeanu () i da pogodi
nuklearna postorjenja svugde () u kontinentalnom delu SAD. ini se da Kina
razvijanjem ofanzivnih nuklearnih, svemirskih i kibernetikih sposobnosti za ratovanje,
kako Pentagon kae, tei za dominacijom nad informativnim spektrom u svim
dimenzijama modernih bojnih polja. Paralelno sa sadanjim razvojem mone pogonske
rakete Dugi Mar V (Long March V), kao i lansiranje dva satelita u januaru 2010. i jo
jednog u julu to ini da ih sada ve ima pet Peking alje signal da brzo koraa u
pravcu sopstvene nezavisne mree od 35 satelita za globalno pozicioniranje (GPS),
komunikaciju i obavetajne mogunosti, to bi bilo spremno do 2020. godine.
Kao kontrameru Kinezima, kao i radi proirenja sopstvene vojne pozicije na planetarnom
nivou, Vaington namerava da izgradi novu digitalnu robotsku mreu u vazduhu i vasioni
uz unapreene mogunosti kibernetskog ratovanja (cyberwarfare) i elektronskog
nadgledanja. Vojni planeri oekuju da e ovaj integrisani sistem obaviti zemljinu kuglu
kao sajber-mrea, koja e biti u stanju da zaslepi itave armije na bojnim poljima, kao i
da uniti ak i pojedinca teroristu negde u polju ili nekoj faveli. Ako sve bude ilo kako je
planirano, Pentagon e do 2020. lansirati trostruki tit svemirskih automatizovanih
bespilotnih letilica (drones) sa letnim dometom od stratosfere do egzosfere, naoruanih
aktivno pokretnim projektilima (agile missiles) i povezanih sa elastinim i otpornim
satelitskim sistemom, kojim se upravlja pomou totalnog teleskopskog osmatranja.
Prolog aprila Pentagon je izveo istorijsku operaciju. Proirio je operativno polje dronova
u egzosferu, potajno lansirajui bezposadni IKS-37B spejs atl (X-37B unmanned space
shuttle) u nisku orbitu na 255 milja nad planetom. X-37B je prva iz nove generacije

bezposadnih letilica koje e obeleiti potpuno naoruavanje svemira i time otvoriti arenu
budueg ratovanja koja ne lii ni na ta to se ranije deavalo.
TREI SVETSKI RAT SCENARIO 2025. Tehnologija svemirskog i kibernetikog
ratovanja je toliko nova i neistraena da ak i najneverovatniji scenariji mogu ubrzo biti
prevazieni stvarnou koju je je jo uvek teko shvatati. Ipak, ako jednostavno
iskoristimo onu vrstu scenarija koje je (ameriko) vazduhoplovstvo koristilo u svojoj
Vebi budue mogunosti 2009. (2009 Future Capabilities Game), moemo doi do
boljeg shvatanja toga kako se vazduh, svemir i sajber prostor meusobno preklapaju, i
da tako ponemo da zamiljamo kako bi se u stvarnosti mogao odvijati sledei svetski rat.
etvrtak u 23:59 sati na Dan Zahvalnosti (Thanksgiving Thursday) 2025. godine. Dok se
sajber-kupci guvaju oko internet portala firme Best Buy da bi nali najvee popuste
pri kupovini najnovijih elektronskih ureaja iz Kine, tehniari Svemirskog nadzornog
teleskopa (Space Surveillance Telescope [SST]) amerikih Vazduhoplovnih snaga na
Mauiju se od zaprepaenja zagrcavaju kafom koju upravo piju kada im iznebuha pocrne
svi panoramski ekrani. Hiljadama milja daleko odatle, u operativnom centru Amerike
sajber komande u Teksasu ameriki sajber-vojnici ubzo otkrivaju tetne binarne simbole
(malicious binaries), koji, mada su odaslati anonimno, imaju jasne digitalne otiske
prstiju Narodno-oslobodilake armije Kine.
Taj prvi otvoreni udarac nije predviao niko. Kineski zlobni softver (malware) grabi
kontrolu nad robotima koji se nalaze na bezposadnom amerikom dronu na sunani
pogon Leinar (Vulture) dok ovaj leti na visini od 21.000 metara iznad moreuza
Cuima, izmeu Koreje i Japana. On iznenada ispaljuje sve svoje rakete koje nosi pod
krilima raspona 122 metra i tako bez efekta bune desetine i desetine smrtonosnih
projektila u dubine utog Mora. To potpuno razoruava ovu uasavajuu letilicu.
Odluna da vatrom uzvati na vatru, Bela kua odobrava uzvratni udar. Uz potpuno
pouzdavanje da je F-6 Frakcionisani slobodno letei (F-6 Fractionated, Free-Flying)
satelitski sistem neprobojan, komandanti amerikih vazduhoplovnih snaga u Kaliforniji
alju robotske ifre flotili svojih X-37B svemirskih dronova koji lete 250 milja iznad
Zemlje i nareuje im da ispale svoje Triple Terminator projektile na 35 kineskih
satelita. Nema nikakvog efekta. Skoro u panici, amerike vazduhoplovne snage lansiraju
svoje hipersonino krstaree vozilo Soko (Hypersonic Cruise Vehicle) u luk 100 milja
iznad Tihog okeana i zatim, svega 20 minuta kasnije, alje kompjutersku ifru da ispali
projektile na sedam kineskih satelita koji se nalaze u bliskoj orbiti. Odjednom ispada da
ifre za ispaljivanje nisu vie aktivne.
Dok se kineski virus bez otpora i kontrole iri kroz kroz F-6 satelitsku strukturu i dok
drugorazredni SAD-superkompjuteri ne uspevaju da odgonetnu avolski komplikovane
kodove kineskog malware-a, signali globalnog pozicioniranja (GPS signals),
neophodni za navigaciju amerikih brodova i aviona irom sveta poremeeni su. Flote
nosaa aviona se besciljno vrte u krug usred Pacifika. Eskadrile lovaca su prizemljene.
Ubistveni dronovi lete besciljno prema horizontu i padaju kada im se pogonske rezerve
iscrpe. Potpuno iznenada SAD gube ono to su amerike vazduhoplovne snage dugo

smatrale za apsolutni vrh svemir. U roku od svega nekoliko sati vojna sila koja je
gospodarila planetom tokom skoro itavog veka je potuena u Treem svetskom ratu, bez
ijedne ljudske rtve.
NOVI SVETSKI POREDAK? ak i ako budui dogaaji budu dosadniji od onih etiri
opisana scenarija, svi znaajni trendovi upuuju na daleko vei pad amerike globalne
moi do 2025. godine od bilo ega to sada izgleda da Vaington predvia.
Dok (ameriki) saveznici irom sveta poinju, s obzirom na narastajue azijske snage, da
revidiraju svoju politiku, trokovi odravanja vie od 800 prekomorskih vojnih baza e
jednostavno postati neizdrivi, to e nevoljni Vaington najzad primorati na postepeno
povlaenje. Kako su i Vaington i Kina u trci za naoruavanje u vasioni i sajber-prostoru,
neizbenan je porast napetosti izmeu te dve sile, to ini vojni konflikt do 2025. u
svakom sluaju moguim, mada ne i zagarantovanim.
Ono to ovu stvar jo vie komplikuje je da se opisani ekonomski, vojni i tehnoloki
trendovi nee odigravati izolovano. Kao to se to i evropskim imperijama posle Drugog
svetskog rata dogodilo, te negativne snage e bez ikakve sumnje igrati u sinergiji.
Kombinovae se na potpuno nepredvidljive naine izazivajui krize u odnosu na koje su
Amerikanci izuzetno nespremni i pretie da izazovu iznenadni sunovrat u ekonomiji, to
e ovu zemlju osuditi na ekonomsku mizeriju za ivota najmanje jedne generacije.
Kako slabi mo SAD, prolost nudi itav spektar mogunosti za budui svetski poredak.
Na jednom krilu tog spektra, ma koliko to bilo neverovatno, ipak se ne moe iskljuiti
pojava neke nove globalne supesile. Pa ipak, i Kina i Rusija imaju kulture izrazito
upravljene prema samim sebi, imaju nerazumljiva nelatinina pisma, regionalne
odbrambene strategije, kao i nerazvijene pravne sisteme a sve to im ne prua kljune
instrumente za globalnu dominaciju. Dakle, za sada bar na horizontu nema jedne jedine
supersile koja bi mogla da nasledi Ameriku.
U najgroznijoj verziji nae globalne budunosti, moglo bi doi do koalicije konglomerata
multilateralnih snaga kao to je NATO i neke meunarodne finansijske elite, koji bi
mogli da stvore jedinstvenu moda nestabilnu grupaciju, to bi dovelo do besmisla da se
dalje podrazumeva bilo kakva nacionalna imperija. Mogue je zamisliti da
denacionalizovane korporacije i multinacionalne elite upravljaju takvim svetom iz
bezbednih urbanih tvrava/enklava ostavljajui mase u urbanom i seoskom bespuu.
Majk Dejvis u Planeti favela (Mike Davis, Planet of Slums) prua izvestan uvid u takav
svet posmatran odozdo na gore. On tvrdi da e ve sada milijarda ljudi zgomilana u
svetske favele (taj broj e do 2030. narasti na dve milijarde) biti zverinjaci, propali
gradovi Treeg sveta () bojna polja 21. veka. Dok mrak pada na neku buduu superfavelu, imperija moe upotrebiti orvelovske tehnologije ugnjetavanja () sa
helikopterima-topovnjaama kao bumbarima koji napadaju tajanstvene neprijatelje po
uzanim uliicama favela. Svakog jutra favele reaguju bombaima-samoubicama i bunim
eksplozijama.

Negde u sredini mogueg globalnog spektra budunosti moe se pojaviti globalna

oligopolija, sa novim silama Kinom, Rusijom, Indijom i Brazilom, koje sarauju sa
opadajuim silama kao Britanijom, Nemakom, Japanom i SAD kako bi nametnule ad
hoc globalnu dominaciju, slinu onom labavom savezu evropskih imperija koje su oko
1900. godine vladale polovinom oveanstva.
Jo jedna mogunost: porast lokalnih hegemona to bi bio povratak na neto to podsea
na internacionalni sistem koji je postojao pre no to su moderne imperije nastale. U tom
neovestfalskom poretku sa beskonanim pojavama mikronasilja i nekontrolisane
eksploatacije, svaki hegemon bi dominirao svojom okolinom Brazilija u Junoj
Americi, Vaington u Severnoj Americi, Pretorija u junoj Africi itd. Vasiona, sajberprostor i morske dubine koje vie nisu pod kontrolom planetarnog policajca Amerike
moda bi mogli postati i zajedniko dobro koje bi kontrolisao proireni Savet bezbednosti
UN ili neko slino ad hoc telo.
Svi ovi scenariji ekstrapoliraju postojee trendove u budunost, uz pretpostavku da
Amerikanci, zaslepljeni arogancijom decenija istorijske moi bez premca, ne mogu ili ne
ele da preduzmu korake da uzmu pod kontrolu eroziju svog globalnog poloaja.
Ako je opadanje Amerike sada zaista na svojoj 22-godinjoj silaznoj putanji od 2003. do
2025. godine, onda smo ve protraili najvei deo prve decenije tog opadanja u ratovima
a to nam je odvuklo panju od problema na due staze. Kao vodu prosutu u pustinjski
pesak prokockali smo trilione toliko potrebnih dolara
Ako je zaista preostalo samo jo 15 godina, anse da i njih protraimo ostaju velike.
Kongres i predsednik su zaglavljeni; ameriki sistem je poplavljen korporativnim
sredstvima koja su namenjena ba zaglavljivanju sistema. Ima malo nade da bi neka
znaajna tema kao to su nai ratovi, na prenaduvani sistem bezbednosti, na izgladneli
obrazovni sistem, kao i nai zastareli izvori energije mogli biti uzeti u ruke sa dovoljno
ozbiljnosti kako bi nam se obezbedilo nekakvo meko prizemljenje koje bi nam moglo
obezbediti prosperitet i ulogu nae zemlje u svetu koji se menja.
Evropske imeprije su otile, a amerika imperija je u nestajanju. Sve je sumnjivije da e
Amerika imati uspeh slian uspehu Britanije u oblikovanju sledeeg svetskog poretka
koji bi joj titio interese, sauvao prosperitet i koji bi nosio peat njenih najboljih
vrednosti.
Alfred V. Mekoj (Alfred W McCoy) je profesor istorije na Univerzitetu ViskonsinMedison (University of Wisconsin-Madison). On je redovan autor na Tom Dispeu
(TomDispatch.com), a najnovija knjiga mu je Kontrola amerike imperije: SAD,
Filipini i nastanak drave-kontrolora (Policing Americas Empire: The United States,
the Philippines, and the Rise of the Surveillance State [2009]). Osniva je projekta
Imperije u tranziciji (Empires in Transition), globalne radne grupe opd 140
istoriara sa univerziteta na etiri kontinenta. Rezultati njihovih prvih sastanaka u
Medisonu, Sidneju i Manili su objavljeni (Colonial Crucible: Empire in the Making of the
Modern American State), a nalazi njihove najnovije konferencije e biti objavljeni u

2011. godini (Endless Empire: Europes Eclipse, Americas Ascent, and the Decline of
US Global Power