Prikaz jednog rada sa adolescentnom grupom devdesetih...

Oni su tada imali 15-17 godina.

Danas su to ljudi od 33, 34, 35 godina.
Neki od njih su uspesni.
Neki u inostratstvu
Nekih vise nema*samoubistva, saobracajni udesi, overdose...
Neki su psihijatrijski pacijenti.
Mesto odravanja: glumaki studio,centar Beograda.
Vreme odravanja: januar 1997.
Grupa: adolescenti uzrasta 16-22 godine

Atmosfera:Demonstracije u Beogradu traju ve trei mesec.kolski raspust je produen.Djaci ne

idu u kolu, fakulteti ne rade.Saobraaj u gradu uglavnom ne funkcionie. Slabo ko odlazi na
posao.Glavna deavanja su na ulicama grada.Ulice i trgovi grada su puni, iako je napolju
veoma hladno.Ljudi etaju na minus deset.Dok mi i u Studiju radimo,, uju se pitaljke,
uzvici.Aktivnosti u studiju ni jednog momenta nisu prekinute uprkos ovoj vanrednoj situaciji.
Mnogi uenici glume, dolaze na asove peice, preko Brankovog mosta, sa Karaburme,
Zvezdare, Miljakovca.Ovo je jedina organizovana aktivnost koja im je preostala u itavoj
konfiziji opte druteve nestabilnosti.Dolaze vie nego ikad uredno, svi.esto, kada u ulozi
voditelja grupnog rada sa adolescentima, na poetku seanse postavim pitanje - Da su svi tu ,
oni odgovaraju na taj nain to diu tri prsta i u horu uzviknu :Svi, svi svi.
Oiledna je jaka njihova potreba za strukturom vremena i prostora, koja daje sigurnost, svakom
od nas, a posebno adolescentima.
lanovi studija uurbano spremaju predstavu:Glumac je glumac je...glumac.Najednom,
premijera, koja je trebala biti tih dana u Narodnom pozoritu u Beogradu je zbog pootrene
unutranjo-politike situacije otkazana, na nedredjeno vreme. Napolju ljudi pokuavaju da
smene vodju, policijski kordoni na sve strane.Gradjani uzvikuju parole sa jedne strane,
policija je sa druge. Policija ponekad izgubi kontrolu i reaguje na uzvike grdadjana, tako to
kree da ih juri i udara pendrecima. Ljudi bee.Igra mia i make nema granica a uloge se
menjaju.