Analiza radnog mesta i njena uloga

Analiza radnog mesta je proces prikupljanja svih relevantnih informacija o zadacima i odgvornostima na odreenom radnom mestu, ukljuujui i strune i psihofizike sposobnosti i vetine koje se zahtevaju od izvrioca tih radnji. Analiza radnog mesta je sistematizovani postupak prikupljanja i sreivanja podataka o nekom poslu. Predstavlja prvi korak u procesu oblikovanja selekcionog postupka. U analizi radnog mesta postoji zbrka u terminologiji, pa se esto naziva i analiza posla, analizi pozicija i slino. Struni tim koji vri analizu mora da bude sastavljen tako da sagleda sve vane karakteristike jedog posla. Najpoeljnije je da se tim sastoji od lekara, inenjera, psihologa i samog organizatora posla. Analiza radnog mesta ima vano mesto u selekciji jer trebamo da znamo koje su specifine osobine izvrioca odgovorne za uspeno obavljanje nekog posla. Nakon to se utvrde, te osobine moemo da merimo. Nakon sprovedene analize radnog meste dobijamo odgovore na sva ta pitanja, ali i na pitanja o zadacima, odgovornostima, funkcijama i kontekstu obavljanja odreenog posla. Analiza radnog mesta predstavlja opis i popis informacija o poslu i radniku, o tome ta i kako radnik treba da radi, u kakvim uslovima treba da radi, i bez kojih osobina i sposobnosti radnik ne moe da obavlja dati posao. Osim i profesionalnoj selekciji, analiza radnog mesta je vana i u brojnim drugim procesima: Procenjivanju radnih sposobnosti Odreivanju visine plate Programiranju zatite na poslu Poboljanju radne uinkovitosti Obrazovanju i strunom usavravanju

Analiza radnog mesta je aktivnost kojom menaderi ljudskih resursa moraju stalno da se bave, jer je ona osnova za planiranje ljudskih resursa, dajui vane informacije neophodne za razvoj opisa i specifikaciju posla.

Opis posla
Opis posla predstavlja zadatke, dunosti i odgovornosti na poslu. Najznaaniji elementi opisa posla su: Identifikacija sadri naziv posla, odeljenje, lokaciju, opti pregled u kome se ukratko opisuje sutina posla Osnovne funkcije i dunosti - deo za koji potrebno najvie vremena, sadri jasne izjave u vezi sa osnovnim izvrenim zadacima, dunostima i odgovornostima Specifikacija posla kvalifikacije potrebne da bi se posao izvrio na zadovoljavajui nain (znanje, vetine, sposobnosti, obrazovanje, iskustvo i fiziki zahtevi) Promena dunosti i odgovornosti poslodavac menja dunosti zaposlenog (zaposlenom se dodaju dunosti koje nisu na listi) Opis posla moe da da bude: 1. Potpun opis poslova identifukuju se svi poslovi i zadaci radnog mesta, od najsloenijih do najjednostavnijih. Cilj potpunog opisa je da se razgranie poslovi izmeu pojedinih radnih mesta, kako ih zaposleni ne bi pogreno tumaili i odbijali da ih izvre. Svaki radnik treba da zna svoje obaveze na poslu i ta se od njega konkretno oekuje. 2. Povran opis poslova opisivanje kljunih poslova na radnom mestu, bez ulaenja u detalje. Bitne su glavne aktivnosti, jer zastupnici ovog naina smatraju da je nemogue popisati sve sporedne aktivnosti i dunosti, jer one treba da proisteknu iz glavnog posla. 3. Specifikacija posla opisuje listu znanja, vetina i sposobnosti koje su neophodne zaposlenom da bi obavio posao na pravi nain. Tu spadaju obrazovanje, iskustvo, radne vetine, fizike i mentalne karakteristike. Osim ovi uslova, u poslednje vreme se sve vie zatheva na dodatnim uslovima (znanje jezika, poznavanje rada na raunaru, poloen vozaki ispit, organizacione i komunikativne sposobnosti, zatim osobine linosti kao to su energinost, kooperativnost, odlunost, odgovornost). Specifikacija posla pojanjava ta je neophodno za dobro izvrenje posla a ne ta bi trebalo da poseduje idealan kandidat.

Metode analize posla

Glavne metode kje se koriste u analizi posla: Posmatranje ili opservacija Opservacija na osnovu intervjua i/ili upitnika Metoda vlastite koe Specijalne metode analize posla

1. Posmatranje kod ove metode menader posmatra zaposlenika koji izvrava posao i hvata beleke kako bi opisao zadatke koji se izvravaju. Postoje 2 tipa posmatranja: Uzorkovanje rada ne obraa se panja na svaki detalj unutar radnog ciklusa, ve se uzorukuju odreene akcije Dnevnik rada zahteva od zaposlenih da vode dnevnik o sviojim dunostima i belee koliko esto ih izvravaju i vreme koje je utreno na svaku dunost 2. Metoda procene na osnovu intervjua i upitnika podrazumeva da analitiar (procenjiva) poseti svako radno mesto, razgovara sa svakim zaposlenikom koji izvrava posao. Zapisivanje informacija se vri standardizovanim formama intervjua. Mogu se intervjuisati zaposleni kao i njihovi nadreeni. Postoje i grupi intervjui gde itervjuiu svi zaposleni zadueni za neposredno izvrenje posla, plus rukovodioci odeljenja ili sektora. Da bi intrvju bio uspean, osoba koja ga vodi mora biti dobro pripremljena i informisana o poslu koji se analizira, da ima sve potrebne informacije o svom sagovorniku i da na valjan nain definie strukturu samog intervjua. Upitnik je najvie koriena metoda za prikupljanje podataka o poslu. Najpre se pravi upitnik, a onda se on daje zaposlenima i menaderima da ga popune. Upitnik se sastoji od pitanja bitnih za posao koji se analizira. Ona moraju biti dobro osmiljena. Prednost ovog metoda je to se u vrlo kratkom vremenskom periodu prikupljaju informacije od veeg broja ljudi.

Upitnik sadri pitanja iz sledeih oblasti: Osnovne dunosti Vreme koje se provodi na dunosti Dodatne dunosti koje zaposleni izvrava Uslovi rada Oprema na radu Izvetaji koje zaposleni priprema Spoljanji i unutranji kontakti i znanja Vetine i sposobnosti koje se koriste

Kada se popuni upitnik se vraa na pregled analitiaru koji zatim analizira dobijene podatke.

3. Metoda vlastite koe analitiar sam obavlja posao koji analizira. Za ovu metodu su potrebna prethodna znanja ili obuka.

4. Specijalne metode analize radnog mesta: Upitnik za analizu pozicije specijalizovani upitnik za analizu posla. Sadri veliki broj stavki koje se grupiu u sledee teme: gde i kako zaposleni dobija informacije neophodne za izvrenje posla, koji nivoi razumevanja su bitni za obavljanje posla, koje fizike aktivnosti se izvravaju, kakvi su odnosi sa saradnicima, kakvi su radni uslovi. Funkcionalna analiza posla predstavlja celovit pristup analizi posla. Razmatraju se sledee karakteristike: ciljevi organizacije, ta radnici rade u okviru svojih poslova kako bi ostvarili zadate ciljeve, nivoi onoga to radnik radi, standardi za izvrenje aktivnosti i potrebne obuke.

Proces analize radnog mesta

Osnovni koraci u analizi su: 1. Utvrivanje poslova i pregled postojee dokumentacije prvi korak je utvrivanje posla koji e da se ispituju. U ovoj fazi se donosi odluka da li e se ispitivati odreena vrsta posla, svi poslovi u jednom odeljenju ili svi poslovi u datom preduzeu. Ovde se vri i pregled postojee dokumentacije (opisi poslova, organizacione eme). 2. Upoznavanje menadera i zaposlenih sa procesom analize najvanija stvar je objasniti ovaj proces (svrhu analize, osnovnim koracima, vremenskim okvirom) menaderima, zaposlenima i svim drugim ljudima koji su obuhvaeni ovom analizom.

3. Sprovoenje analize posla prikupljanje informacija analizom posla. Podele se upitnici, zaposleni ih popune, vraaju analitiaru, zatim se obavljaju intervjui i posmatranja uesnika analize. Na kraju analitiar proverava da li su upitnici kompletno popunjeni. 4. Priprema opisa posla i specifikacija kada se informacije dobijene analizom posla pregledaju, sortiraju i klasifikuju, koriguju i analiziraju, vre se zavrni i konani opisi poslova i specifikacije. Nakon ovog koraka, menaderi opise vraaju zaposlenima na pregled jer im se na taj nain daje mogunost da naprave ispravke i dobijanje pojanjenja neega to im konkretno ne bude jasno.

Psihograf
Utvrivanje potrebnih osobina i odreivanje psihofizikih zahteva se zasniva na prethodnoj detaljnij analizi, opisu i kvantitativnim podacima o zadacima, dunostima na poslu i uslovima rada. Na osnovu svih nabrojanih informacija koje su dobijene u realnim situacijama, se moe zakljuiti koje su osobine potrebne i u kojem stepenu za obavljanje odreenog posla. Ovi psihofiziki zahtevi mogu biti izraeni sistematski i na organizovan nain u obliku psihografa. Psihograf sadri grafiki prikaz ili profil potrebnih osobina Pravljenje psihografa obuhvata sledee faze: Pravljenje spiska osobina nalaenje i utvrivanje svih osobina koje su znaajne za uspeno obavljanje posla Definisanje osobina Pravljenje skale za ocenu vanosti svake osobine potrebne za uspeh na poslu Ocenjivanje vanosti osobina vri se tako to se svaka osobina posebno ocenjuuje na datoj skali Empirijski utvrivanje psihofizikih osobina se vri na sledei nain: Bira se grupa ljudi koja radi isti posao Neposredni rukovodioci koji poznaju rad izabranih zaposlenika,ocenjuju njihovu sposobnost Na osnovu mera uspeha na poslu, radnike delimo na ispodprosene, prosene i superiorne Radnici se uporeuju u pogledu mentalnih i fizikih osobina