Fakultet za pravne i poslovne studije

Dr Lazar Vrkatić, Novi Sad

Poslovna psihologija II deo

Međusobno usklađivanje čoveka

i rada kao dinamički proces
 Doprinos psihologije rada poslovnoj
psihologiji

Psihologija rada ima dva osnovna zadatka:

1. da na osnovu psiholoških saznanja omogući i olakša

usklađivanje:
• psiho-fizičkih mogućnosti, želja, ciljeva i očekivanja
individue sa zahtevima i odlikama radne situacije i tako
doprinese očuvanju psihofizičkog zdravlja, prilagođenosti i
zadovoljstva pojedinca.

•
2. da na osnovu psiholoških saznanja
(i realizacije prvog zadatka), doprinosi
stvaranju uslova za realizaciju veće
efikasnosti i efektivnosti u radu
zaposlenih.

•
Analiza posla i
zahtevi prema
izvršiocu
U ovoj nastavnoj jedinici bavimo se:
• Određenjem pojma analize posla ,
• Procesom analize posla,
• Svrhom i značajem analize posla ,
• Metodama analize posla.
 Šta je analiza posla
Analiza posla je postupak kojim se utvrđuju:

• zadaci koje radnik treba da izvršava,

• uslovi u kojima se ti zadaci izvršavaju i

• koje psihofizičke zahteve ti zadaci i uslovi postavljaju pred

izvršioca – operatera
 Šta je opis posla ( Job description)?

• Opis posla je „prvi i osnovni produkt analize posla. On

predstavlja pisani dokument o sadržaju posla kao jednoj
identifikovanoj organizacionoj jedinici“

• Opis posla obezbeđuje bazične informacije o poslu,

naziv, odnose u vezi sa izveštavanjem, svrhu posla,
ključne dobiti od posla, glavne zadatke i dužnosti .
•
 Proces analize posla – radnih zadataka/
rada
• Iz prikaza definicija analize posla proizilaze dve važne
aktivnosti relevantne za samu suštinu, ali i praksu u
primeni analize posla i to :

• (1) opis i analiza posla – radnih zadataka/ rada i

• (2) analiza (neophodnih / poželjnih) karakteristika osobe koja taj
posao / zadatak / rad može uspešno da izvrši.
 Primer šeme analize posla
• Naziv radnog mesta;
• Organizaciona celina gde je posao organizovan;
• Potrebna kvalifikacija;
• vrsta stručne spreme,
• stepen stručne spreme,
• Pregled poslova;
• Očekivani ključni rezultati po oblastima;
• Glavne odgovornosti;
• Kome se podnose izveštaji o radu sa tog mesta - ko je nadležni
• subordinirani rukovodilac;
• Lokacija - gde se posao realizuje;
• Potpis i datum.
 Utvrđivanje zahteva prema izvršiocu
• Utvrđivanje zahteva prema izvršiocu u anglo-
saksonskoj tradiciji dugi period vremena odnosio se
na : znanja (Knowledge), veštine (Skills) i
sposobnosti ( Abilities), ili poznati KSA pristup.

• Ovaj pristup nije uključivao ostale karakteristike

ličnosti od kojih takođe zavisi uspešnost u poslu, kao
što su : crte ličnosti, stavovi, vrednosti i motivacija
• Sa promenama u strukturi privredne delatnosti i sadržaju
rada, ove karakteristike su postajale sve važnije za uspeh u
poslu, tako da je bio neophodan tzv. KSAO pristup koji
uključuje i ostale karakteristike (Other personal
characteristics).

• Došlo se do uvida da inteligencija nije u toj meri povezana

sa uspehom na poslu kao širi krug karakteristika ličnosti
označenih kao kompetencije koje su identifikovane kod
prosečnih i nadprosečnih izvršilaca.
• Zato se u praksi sve češće okreće ka
kompetencijama , kao fleksibilnijem konceptu koga
zaposleni „nose sa sobom“.

• Umesto radnih mesta razvijaju se matrice

kompetencija za određena radna mesta ili familije
radnih mesta.
 U koje svrhe se koristi opis posla
• definiše mesto posla u organizaciji
• jasno određuje izvršiocu i ostalima kakav se doprinos
očekuje od tog posla u ostvarenju celine ciljeva
organizacije;
• obezbeđuje potrebne informacije za kandidate
zainteresovane za zapošljavanje.
• predstavlja bazu za definisanje ugovora o zapošljavanju
• određuje okvir za postavljanje ciljeva ostvarenja
učinka ;
• predstavlja polaznu osnovu za vrednovanje
( evaluation) i kategorisanje (grading) poslova;
• predstavlja osnovu za utvrđivanje sistema osnovnih
zarada;
 Metode prikuplanja podataka
• Opažanje;
• Anketni upitnik ;
• Intervju;

Podaci se prikupljaju od:

• samih izvršilaca, neposrednih rukovodilaca , eksperata,

• Osnovna teškoća – kada se prikupljaju podaci od samih izvršilaca
je u tome što se dobijaju uglavnom podaci šta izvršilac radi , a ne
i o tome šta bi trebalo da radi
• Rešenje : uključiti eksperte i rukovodioce;
 Dodatne metode

• Izvođenje aktivnosti( „u vlastitoj koži”)

• nedostatak: mali broj poslova analitičari mogu da
izvode lično;

• Metod kritične tačke : najuspešnije i najmanje

uspešne reakcije;
 Racionalizacija analize posla
• Analiza posla je skup proces;
• Promene posla danas su česte;
• Zato se javila potreba za racionalizacijom posla. U
tom smislu uvode se :
• standardi posla;
• opisi familija poslova;
• fokusirana analiza posla,...
• analiza uzoraka posla od strane eksperata
• smanjuje se broj izvora podataka