Copyright 2013 Ivan Ivakovi

Copyright 2013 ovog izdanja, LAGUNA

Mojoj erki Aniti,

da vidi u kakvoj zemlji su joj roditelji odrasli

Kakvo je drutvo, takva je i muzika.

Muzika ne moe da se gleda van konteksta drutva.
Doni tuli, 1983.

Fotograja na prednjoj korici

Goran Bregovi i eljko Bebek (Bijelo dugme)
Foto Zoran Ivanovi
Fotograje koje otvaraju poglavlja
1.
2.
3.
4.
5
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.

ore Marjanovi (str. 18-19) Arhiva Ivana Ivakovia

Siluete (str. 36-37) Foto Novosti
Elipse (str. 54-55) Foto Novosti
Lola Novakovi (str. 74-75) Arhiva Ivana Ivakovia
Lepa Luki (str. 92-93) Foto Borba
aban Bajramovi (str. 112-113) Hammer Production
Bijelo dugme (str. 124-125) Arhiva Ivana Ivakovia
Leb i sol (str. 160-161) Arhiva Duana Vesia
Zdravko oli (str. 184-185) Arhiva Ivana Ivakovia
Riblja orba (str. 206-207) Foto Predrag Simovi
Prljavo kazalite (str. 236-237) Foto Zoran Ivanovi
Branimir Doni tuli (str. 270-271) Foto Zoran Ivanovi
Lepa Brena (str. 298-299) Foto Zoran Ivanovi
Zabranjeno puenje (Emir Kusturica i Nele Karajli) (str. 310-311) Foto Slobodan Sari
Momilo Bajagi Bajaga (str. 326-327) Foto Zorica Bajin-ukanovi
Ekatarina Velika (str. 344-345) Foto Zorica Bajin-ukanovi
ore Balaevi (str. 360-361) Foto Dragutin Savi
Saa Loi (Plavi orkestar) (str. 376-377) Foto Zoran Ivanovi
Laibach (str. 390-391) Foto Zoran Sv. Jovanovi
Sran Gile Gojkovi (Elektrini orgazam) (str. 404-405) Foto Neboja Babi
Dragan Koji Keba (str. 424-425) Foto Slobodan Sari

SADRAJ
Beleka autora
Zahvalnost
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.

Josip Broz Superstar

Demonstracije na zviduk u osam
Ma kakav Deger, Mievi je pravi!
Igra rokenrol cela Jugoslavija
Kako je Rankovi titio Lolu
Srpski Nevil
Ciganska je tuga pregolema
Tako ti je mala moja kad dobije nagradu SKOJ-a
Hitovi i legende iz sedamdesetih
ivot je lep Helen-Marie
Sviraj, drue, ne provociraj ovaj narod!
Mi pleemo, la-la-la-la
Doni tuli protiv kurvinih sinova
Lepa Brena i gorki smeh
Crko Maral!
Obe strane jastuka
Sami na ulici
Odbrana bagrenja
Poslednje bitke Mirka i Slavka
Politika kao sudbina
Vreme smrti
U crno zavijeno
Epilog

Bibliograja
O autoru

11
13
15
18
36
54
74
92
112
124
160
184
206
236
270
298
310
326
344
360
376
390
404
424
443
465
467

BELEKA AUTORA
Naslov i podnaslov ove knjige, kao to red nalae, objanjavaju i njen sadraj. Uz jednu
dodatnu napomenu: knjiga govori o SFRJ i neuporedivo manje o SRJ. O dve drave
koje su, u trenutku kada su nastajale, u svom imenu imale re Jugoslavija (Kraljevina
Jugoslavija roena je, znamo, kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a prekrtena je
naknadno).
Ovo, hoe se rei, nije knjiga samo o muzici nego i o dve zemlje u kojima je ta muzika nastala i nestala; o dve zemlje u kojima se nikad nije znalo da li e neko propevati
na bini ili e propevati u policiji; o dogaajima i drutvenom ambijentu koji je rodio
pesme i izvoae za koje svi znamo.
Taj ambijent je od izuzetnog znaaja, jer da je on bio drugaiji, drugaija bi bila i
muzika. Drugim reima, jugoslovenska muzika, kao i bilo koja druga, u svakom trenutku je liila na svoju zemlju; istorija muzike gusto je, na mnogim vorovima, isprepletena sa istorijom drave. Pogledajte samo SFRJ: ona i njena muzika ivele su u braku
dugom nekoliko decenija, ponekad slono, ponekad u svai, i na kraju su umrle zajedno. Romantino? Ne, jer ta zemlja i taj zvuk nisu svoje poslednje dane proveli hranei
golubove u parku, nego prolazei kroz prvo i, po svoj prilici, poslednje masovno krvoprolie koje se u Evropi dogodilo jo od Drugog svetskog rata.
Takoe, nadam se da je jasno kako ovakva knjiga zahteva da pria o svakom periodu i anru koji je na licu Jugoslavije ostavio dubok trag ponekad, naalost, i runu
brazgotinu bude ispriana uglavnom kroz karijeru jednog ili nekoliko najpopularnijih
i najtipinijih predstavnika, a ne kroz rasplinjavajue nastojanje da se osvrnemo na sve
uesnike jedne ere ili jednog muzikog pravca.
Poto smo, dakle, sve ovo ustanovili i poto je jasno da imamo posla sa knjigom
koja se bavi onom muzikom koja je bila ogledalo drave, italac e razumeti zato, na
primer, nije mnogo pisano o nekim od najboljih jugoslovenskih rok grupa. Te grupe u
umetnikom smislu ostavile su znaajne tragove, ali njihova muzika je znatno manje
bila odraz drutvenog ambijenta, i istovremeno ga je znatno manje menjala nego to

11

su to inile pesme Lepe Luki ili jo lepe Brene, pesme na koje oveanstvo nee biti
naroito ponosno. Otud je u ovoj knjizi koja, priajui o muzici, govori o drutvenim
i politikim lomovima kroz koje je propalo vie generacija Brena dobila gotovo celo
jedno poglavlje, a desetine odlinih rok grupa jedva da su ili uopte nisu pomenute.
Radei ovakve stvari, prkosio sam sopstvenom ukusu i eljama, ali koncepcija knjige
nije dozvoljavala da bude drugaije. Teim se time da, ak i u ovakvoj konstelaciji stvari, rokenrol anr koji me je vaspitao i koji mi je najblii zauzima ogroman prostor.
Takoe teka srca, u dubokoj senci sam morao da ostavim dez, jo jedan pravac
prema kojem oseam veliku ljubav i potovanje. Iako je ova muzika, odmah posle Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji predstavljala bunt par excellence, pa bi se moglo govoriti
i o njenom drutvenom, a ne samo umetnikom znaaju, ona na due staze nije uspela da bitno promeni zionomiju ovdanje masovne kulture i donese neki veliki obrt u
javnom ukusu. Sve u svemu, dez je u Jugoslaviji ipak bio egzotika, a neka od njegovih
najistaknutijih imena poput trubaa Duka Gojkovia ili bubnjara Lale Kovaeva
karijeru su vie gradila u inostranstvu nego u svojoj zemlji. U knjizi koja se, poput ove,
na sasvim oigledan nain bavi muzikom za mase, pria o dezu morala je biti svedena na kratak osvrt, i to samo na prve dane. Ali ta pria je toliko uzbudljiva i lepa ak
romantina, ako to ne zvui previe patetino da me ve dugo ne naputa elja da je
ispriam u zasebnoj knjizi.
Naposletku, ak i u okviru odabrane koncepcije, ni u jednom trenutku nisam osetio ionako duboko nezdravu ambiciju da kaem sve. Naprotiv, hteo sam da itaocu
ponudim priu koja e, rekoh li ve, biti saeta, pa sam tom cilju svesno rtvovao, na
primer, tvist ili embrionalnu fazu zabavne muzike. Namera mi je, uz to, bila da ova knjiga bude pitka nadam se ne i plitka i uprkos nekim munim dogaajima, zabavna.
To, razume se, nije bio teak zadatak. Naprotiv, teko bi bilo ispriati bilo kakvu priu
iz SFRJ i SRJ i biti dosadan, jer te zemlje su, i na nivou istorije i na nivou svakodnevice,
neprestano nudile dramu i komediju.
Za razliku od SRJ, kojom je dominirao patriotski ki podloan brzom zaboravu,
pesme iz SFRJ zemlje u kojoj sam roen, u kojoj sam prohodao i odrastao danas su
jednako popularne kao i kada su nastale. tavie, mada je SFRJ umrla pre gotovo etvrt
veka, neke njene pesme i izvoai sluaniji su sada nego dok je bila iva. U toj injenici nalazi se i odgovor na pitanje zato je smisleno priu o Titovoj Jugoslaviji, koja je
samo naizgled usputna tema ove knjige, ispriati ba kroz hronologiju njene muzike.
Zato to je jo jednom se, eto, uveravamo muzika vea od ivota.

12

ZAHVALNOST
Moja zahvalnost ide na adrese trojice novinara. Pre svih, Momila orgovia, koji mi je
dao ideju za rukopis. Da nije bilo orgovieve ideje, ne bi bilo ni ove knjige. Osim toga,
znaajan podsticaj u pisanju dobio sam od Zorana Miljatovia, a veliku i raznovrsnu
pomo od danas, naalost, pokojnog Dragana Belia.
Zahvalan sam aklini Ki, koja mi je, itajui rukopis, u nekoliko navrata dala korisne
savete i sugestije. Svojim znanjem pomogli su mi Aleksandar iki, Petar Janjatovi,
Goran Tarla i, posebno, nepobedivi Duan Vesi.
Hvala sagovornicima u knjizi za interesantna priseanja i komentare, kao i fotograma, muziarima i arhivama Novosti i Borbe za slike koje, kako to ve biva, ponekad
govore vie od svih rei.
Zadovoljstvo mi je to ovaj rukopis objavljuje Laguna, najvea izdavaka kua na
teritoriji koju je nekad zauzimala SFRJ. Zahvaljujem svima u Laguni koji su zasluni to
knjigu Kako smo propevali zajedniki doivljavamo kao razlog za ponos.
Posebnu zahvalnost dugujem mojoj porodici koja je u ovom kao i u prethodnim
a, plaim se, i buduim sluajevima pokazala strpljenje i razumevanje bez kojih knjige
esto ni ne mogu da nastanu.
I. I.

13

JOSIP BROZ
SUPERSTAR
Pisati o Jugoslaviji bar onoj koja je nastala posle Drugog svetskog rata i trajala do
poetka devedesetih kao i o njenim zvezdama, muzikim ili bilo kojim drugim, nije
mogue bez pisanja, i to na samom startu, o Josipu Brozu Titu. Jer, Tito je bio ne samo
tvorac te drave koju je Goran Bregovi molio da pljune i zapeva, a Lepa Brena joj
klicala u nekim od svojih hitova ve i njen prvi i najvei superstar. Pre ora Marjanovia, Zorana Mievia, Bijelog dugmeta i Riblje orbe, pre Momila Bajagia, Cuneta
Gojkovia, Zdravka olia, Mie Kovaa i Tereze Kesovije, bio je, dakle, Josip Broz. A
posle njega, suprotno onoj slavnoj paroli, nije bio Tito. Posle Tita, doli su aper, Krsti,
novokomponovana narodna muzika i turbo-folk.
Tito je bio najvea jugoslovenska zvezda iz nekoliko razloga od kojih je najvei taj
da je on za ulogu zvezde bio roen. Bio je elegantniji od Brajana Ferija, eljao se paljivije nego Dejvid Bouvi u Thin White Duke periodu, puio je samo najkvalitetniju robu
i bio vei hedonista od Kita Riardsa, pa nikome nije smetalo ni to je postao gojazniji
nego Elvis pred kraj ivota. Da i ne pominjemo to to ga je obavijala misterija dostojna
Pola Makartnija: i za jednog i za drugog prialo se, naime, da su prevremeno umrli i da
ih je zamenio dvojnik. Tito je zapravo bio hodajui PR, i to mnogo godina pre nego to
je ta disciplina postojala u bilo kojem delu Jugoslavije. Osim tajanstvenosti, uz njega
su do te mere ili glamur, spektakl, pa povremeno i histerija, da je ak i Goran Bregovi,
koji je od Tita nauio vie nego Petar Stamboli i Draa Markovi zajedno, bio impresioniran. Uzgred, ne samo to je Bregovi bio drug Tito jugoslovenskog rokenrola nego
je i Tito bio Goran Bregovi jugoslovenske politike.
Ne zna se ta je Tito mislio i da li je uopte mislio o Bijelom dugmetu, ali zna se da
je voleo muziku. Po nekim svedoenjima, posebno je cenio klasiku ak je navodno
na klaviru sasvim pristojno svirao uberta i umana francuske ansone i ruske melodije, a od jugoslovenske muzike najvie je voleo pesme iz Zagorja (prirodno, poto mu
je to rodni kraj), Dalmacije, kao i vojvoanske tamburae. Uz to, znao je i neke detalje

15

iz biograja pevaa koji su ga zabavljali

na slavljima i banketima; tavie, esto
se trudio da otopi protokolarnu atmosferu pitajui ih kako im je u profesiji i
dobronamerno ih zafrkavajui (Kako
si, Cune? Dokle e da se goji?).
Po nekim drugim svedoenjima, rok
muziare je ezdesetih, kao i mnogi drugi,
nazivao urlatorima. Uprkos tome, bilo
je oigledno da mu nisu sasvim antipatini. Vrh vlasti pustio je kerbere iz
(o)srednjeg ealona da laju na rokenrol,
ali zabranio im je da ga, makar i jednom,
ujedu. Zauzvrat, rok muziari su svirali i
pevali pesme Titu u ast, svirali pred njim
lino, ili na radne akcije i, uopte, ponaali se kao deca koja se ponekad pokake
nasred obdanita ali su, generalno, dobra
i posluna. Takvo ponaanje nije svoj
koren imalo u strahu, nego u nekoj vrsti
romantike jer prva generacija jugoslovenskih rokenrolera rasla je odmah posle
Drugog svetskog rata i bivala vaspitavana na temeljnim vrednostima Titovog sistema. A jedna od najtemeljnijih
bila je, zna se, ljubav prema samom Titu.
Stvari e se tu promeniti tek sa novim talasom i taman posle Titove smrti dolaskom
generacije koja nije bila optereena totemima samoupravnog socijalizma i koja autoritete
nije nalazila u drugovima Titu, idu i Leki, nego u drugovima Rotenu, Strameru i Kostelu.
U muzici, Tito je voleo raznolikost mnogo vie nego u politici. Na politikoj sceni
ukinuo je konkurenciju: jedini bend koji je imao dozvolu za javne nastupe bio je Savez
komunista Jugoslavije, iji je on bio ef i frontmen. Svaki pokuaj da se oformi jo neka
ekipa zavravao je u andergraundu. Ponekad i bukvalno. No da se jo za trenutak vratimo na najvei razlog Titovog jedinstvenog statusa i da je bilo konkurencije, teko da
bi iko tom oveku stigao i do kolena. Osim to je bio genijalni manipulant da je postojao neki veliki pokret protiv Tita, sam Tito bi se odmah stavio na njegovo elo on je
imao najreu vrstu harizme: onu koju, rekosmo li ve, ovek od roenja nosi u sebi i
koja samo eka priliku da hipnotie okolinu. I sa kojom se, bar kada je o Titu re, umire:
njegova sahrana nalikovala je Vudstoku, i to ne samo po tome to su i jedan i drugi skup
pothranjivali neke od najkrupnijih zabluda naeg vremena.
Takav kakav je bio, Tito je ostavljao izuzetan utisak i na domaoj i na stranoj sceni.
to se tie domae, opet je prvi shvatio, valjda zato to su komunisti bili avangarda, da

16

Zamenjene uloge: Tito kao lmska zvezda i Riard Barton kao Tito. Barton, jedan od najpoznatijih
holivudskih glumaca, igrao je Tita u ratnom spektaklu Sutjeska, 1973. (Foto Novosti)

u ou-biznisu nema duge karijere ako konstantno ne pridobijate mladu publiku. Osim
toga, jo pre Mika Degera znao je da je vaan sastojak veitog uspeha taj da sebe
prikaete kao venog mladia. Rezultat: Tito je redovno podmlaivao svoju publiku
tako to je imao svoje pionire, a u uspelom pokuaju da sebe predstavi zauvek mladim,
svoje roendane, dakle datume koji svedoe o procesu starenja, slavio je na Dan mladosti. Na stranoj sceni mogao je da parira ak i jednom Brusu Springstinu. Lepo je to
je Springstin snimio dupli album River i nema sumnje da je re o ploi za sva vremena,
ali da je Tito reio da se bavi tom temom, i njegov album bio bi vanserijski i dvostruki:
jedna ploa za Neretvu, druga za Sutjesku.
alu na stranu gde joj je i mesto Titov ivot bio je sazdan po svim pravilima oubiznisa, a sam Tito postao je vrhunski brend mnogo pre nego to je iko u Jugoslaviji uo
za tu re. Na stranicama koje slede videemo u kakvoj atmosferi se sve to dogodilo i ko
su bili Titovi najbolji uenici u ou-biznisu i najgori uenici u politici.

17

18

DEMONSTRACIJE
NA ZVIDUK U OSAM
19

davno je potvreno da su Jugosloveni, ma ta se pod tim terminom podrazumevalo, zaljubljeni u muziku. Gde su te davne potvrde? Evo jedne: usred Drugog
svetskog rata graani budue Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ)
odnosno, kasnije, Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), traili su radiostanice koje su emitovale dez. Evo jo jedne, i jo bolje: za vreme nemake okupacije, dok
je, dakle, ratna gare bila svuda u vazduhu, ovu muziku su, recimo, na priredbi (tadanji
renik) areno popodne, svirali pijanista Bora Simi i trombonista Mladen Bobi Gutea.
Zvanino stvorena 29. novembra 1943. na Drugom zasedanju Antifaistikog vea
narodnog osloboenja Jugoslavije (AVNOJ) u bosanskom gradiu simbolinog naziva Jajce, Jugoslavija je, sve do poetka devedesetih, bila sastavljena od est republika
(Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Slovenije) i dve autonomne pokrajine (Vojvodine i Kosova). U njenom glavnom gradu Beogradu, odmah
po osloboenju 1944. godine, u bioskopu Avala davao se ameriki lm Serenada u dolini Sunca; modernim jezikom reeno, saundtrek tog lma bio je dez. U jezivoj nematini, raao se novi optimizam: jo su se nosile drvene cipele, ali su plesne kole bile pune.
U Beogradu, tada gradu sa oko 250.000 stanovnika, svirali su orkestri Utjesov i Strna, a
u novootvorenu Ameriku itaonicu polako su poele da stiu dez ploe.
Meutim, Komunistika partija, koja je preuzela apsolutnu vlast u posleratnoj
Jugoslaviji, na dez je gledala kao na kapitalistiku propagandu. Na primer, 1947.
godine Milovan ilas, jedan od najmonijih ljudi u dravi, pisao je ovako: Amerika je
na zakleti neprijatelj, a dez, kao njegov produkt, takoe. Uz to, dez muziari teko
su, ili nikako, dobijali paso kada je trebalo da putuju u inostranstvo.
Krajem etrdesetih, Jugoslavija je prola kroz jo jedan buran period i veliki obrt:
raskinula je tesne veze sa SSSR-om (Savezom Sovjetskih Socijalistikih Republika, liderom Istonog bloka, u kojem su bile okupljene komunistike drave) i krenula
sopstvenim putem, balansirajui izmeu Istonog i Zapadnog, kapitalistikog bloka.
Tu igru je sa mnogo spretnosti igrao Josip Broz Tito, predsednik Komunistike partije
Jugoslavije (kasnije Saveza komunista Jugoslavije), vrhovni vojni komandant, neprikosnoveni vladar cele drave i, kako je ve reeno, njena najvea zvezda.
Raskid bliskih veza sa Moskvom, tadanjom planetarnom prestonicom komunizma, i Josifom Visarionoviem Staljinom, efom SSSR-a i najtvrim diktatorom u istoriji
te ideologije, Jugoslaviji je doneo dve stvari: jednu uasnu i drugu dobru. Uasna stvar
bilo je razraunavanje sa velikim brojem Staljinovih pristalica irom Jugoslavije, to se
pretvorilo u goli teror ne samo nad ljudima koje su do prethodne veeri upravo jugoslovenski komunisti ubeivali da je Staljin najvii uzor i totem kojem se treba klanjati,
nego i nad mnogim ljudima koji u to nikad nisu poverovali, koje to nije ni zanimalo i koji
su bili sasvim neduni. Jedan preiveli osuenik svedoio je da se na robiju moglo dospeti i ako ste nekome dali bilo kakvu knjigu recimo, Krleinu u kojoj se pominjala
Rusija ili ako ste ujutro, budei se, sluajno pogledali na istok. Vrhunac takvog terora
odigravao se na Golom otoku, ostrvu-zatvoru u severnom Jadranu, gde su osuenici
umirali na velikim mukama, savladani tekim radom i meusobnim batinanjem na koje
su ih terali zatvorski uvari.

20

Palica u pravim rukama: Vojislav Bubia Simi. (Foto Novosti)

Druga, mnogo bolja stvar sastojala se u, makar i sporom, okretanju Jugoslavije ka Zapadu i njegovoj kulturi. Taj proces spontan kod mnogih graana, nevoljan kod mnogih politiara prvi ozbiljniji zamah imao je poetkom pedesetih. Jugoslavija je poela da gradi
meki socijalizam, znatno liberalniji od onog koji je, na primer, vladao Poljskom, Istonom
Nemakom ili Maarskom; o Rumuniji, Albaniji ili samom SSSR-u da se i ne govori.
Meki socijalizam je, i pored mnogih opiranja u establimentu, omoguio modernoj zapadnoj kulturi da upliva u socijalistiku Jugoslaviju i tu ostavi velikog traga, najpre
u muzici. Dez scenu su, tako, gradili Duan Vidak, Predrag impa Ivanovi, Vojislav
Bubia Simi, Spasa Milutinovi, Duko Gojkovi, Eduard Sail, Bora Rokovi, Svetolik Jakovljevi, Miljenko Prohaska, Bojan Adami i mnogi drugi. Lagano su nestajale
ekstremne poratne situacije u kojima su ploe pogodne za putanje na radiju one
koje nisu propagirale reakcionarnu i dekadentnu zapadnu kulturu bile birane u prisustvu eksperata u uniformi i sa mainkom u rukama. Umesto toga, maja 1953. u Beogradu, osnovano je Udruenje dez muziara, a u avgustu je poeo da izlazi i njihov list.
Dodue, jo su postojali veliki otpori, ak i u profesijama od kojih se to ne bi oekivalo protiv deza su pisali knjievnik Ivan Ivanji ili lmski kritiar Milutin oli
meutim, povratka vie nije bilo: u jesen 1953, na stadionu Partizana, pred skoro
10.000 ljudi, odrano je Jesenje takmienje dez orkestara, a Udruenje dez muziara redovno je organizovalo koncerte na Kolarcu, nazvane Metronom za vas. Kultni

21

ameriki lmovi Bal na vodi i Mladi s trubom, prikazivani u beogradskom bioskopu 20. oktobar, izazvali su nezapameno
interesovanje. Po nekim svedoenjima,
umereniji su lm gledali pet, a pravi zaljubljenici trideset puta. Ta dva lma poslala su u istoriju revolucionarne pesme koje
su vladale do 1948, kada su se razili Tito
i Staljin. Umesto pastira Kostje, stigao je
Glen Miler.
Prirodno, u prvoj fazi razvoja deza u
Jugoslaviji, dominirali su orkestri. Pevaa
kao i kompozitora bilo je malo. Njihovom pojavom, otprilike deceniju posle rata,
postalo je komplikovanije odeliti laki dez
od takozvane zabavne muzike ili lagera; terminoloke i druge zbrke koje ponekad i danas postoje kada se govori o ovom
periodu sasvim su razumljive: jedan anr
pretapao se u drugi sve do kraja pedesetih,
kada su se pojavili pevai koji su, mada svrstani u zabavnu muziku, bili blie rokenrolu
Teret slave: Ivo Robi, jedan od prvih starova
jugoslovenske zabavne muzike, deli autograme.
nego dezu.
(Foto Novosti)
Iako nije bila meu prvima, Nada Kneevi je, od ljudi koji su pevali dez, ostala najbolje upamena. to se tie kompozitora, meu njima posebno mesto zauzima
Darko Kralji.
Roen 18. februara 1920. u Zagrebu, on se prouo kada je, kao tek stasao mladi,
komponovao pesmu Zato si pospan, o?, koja je postala hit ne samo u predratnom Zagrebu nego i, neto kasnije, u okupiranom Beogradu. Beograd je, inae, oduvek
voleo Kraljia, a Kralji je zauzvrat napisao neke prekrasne kompozicije o Beogradu.
Njegova pesma Devojko mala spada u najuu antologiju, a sa pesmom Na randevu Lola (Zorana) Novakovi, jedna od najpoznatijih jugoslovenskih pevaica uopte,
postigla je svoj prvi uspeh, pobedivi na konkursu za lager nedelje koji je osmislio Radivoje Lola uki, tada urednik zabavnog programa Radio Beograda. Autor itavog niza
sjajnih pesama, Kralji je snimio muziku za tano 52 lma, ukljuujui Zviduk u osam i
Ljubav i moda, koji su postali zatitni znaci ezdesetih u Beogradu.
* * *
Kada se pomene muzika pedesetih i, pogotovo, ezdesetih, prva asocijacija je rokenrol:
Bo Didli, ak Beri, Elvis Prisli, The Beatles, The Rolling Stones, The Kinks... Meutim,

22

u Jugoslaviji je, na prelasku jedne decenije u drugu, dominirala zabavna muzika koja
se odvojila od deza. Osnovne karakteristike zabavne muzike bili su jednostavni, lako
razumljivi tekstovi i pamtljive melodije; ona je bila namenjena srednjoj klasi, koja je u
to vreme poto je bila pokoena ratom i
posleratnim obraunom partizana sa njom
poinjala ponovo da se formira.
Prve zvezde zabavne muzike bili su
Vojin Popovi u Beogradu i Ivo Robi u
Zagrebu. U glavnom gradu Srbije i Jugoslavije kasnije su se pojavili Duko Jaki,
ore Marjanovi, Lola Novakovi, Radmila Karaklaji i drugi, a prestonica Hrvatske iznedrila je Stjepana Dimija Stania,
Vica Vukova, i tako dalje. Ovi ljudi predstavljali su, kako kau njihovi savremenici,
kastu kojoj su se graani divili. Peva koji je
dobio priliku da neto snimi za radio imao
je status poluboanstva, a mnogobrojni
festivali i revije na kojima su se pojavljivali
superstarovi zabavne muzike predstavljali
su prave svetkovine.
Tako je, na primer, Duan Jaki na
Opatijskom festivalu pevao punu deceniju od 1958. do 1968. osvojivi 1961. na
toj smotri, najvanijoj u tadanjoj JugoDarko Kralji je napisao itav niz sjajnih pesama
meu kojima je i antologijska Devojko mala.
slaviji, tri nagrade sa autorskom kompozi(Foto Novosti)
cijom Julijana, a na Beogradskom proleu
trijumfovao je uz famoznu pesmu erge.
Meutim, ni pevanje po kafanama i barovima nije bilo neuobiajeno. Naprotiv, Dimi
Stani je, recimo, u beogradskim kafanama, gde je uspevao da zadri eleganciju i dobre
manire, bio jedan od najomiljenijih pevaa.
Nesumnjivo, najkrupnije ime zabavne muzike i verovatno najpopularniji jugoslovenski peva svih vremena, bez obzira na anr, bio je ore Marjanovi. On je imao publiku
lojalnu do fanatizma: na njegovim koncertima prvi put u Jugoslaviji viena je histerija, a
pota mu je stizala u dakovima. Njegove oboavateljke ovako su pisale: Volimo ga vie
od oca i majke. I ovako: Htele smo da se ubijemo kada nam je neko telefonom javio
da je ore na festivalu u Opatiji dobio paralizu vilice i da vie nee pevati. Rekle smo,
ako se do ponoi ne pojavi na malim ekranima, sa nama je svreno. Ili ovako: Nau
decu emo vaspitavati u okistikom duhu, jer smatramo da treba prenositi ljubav za
orem sa kolena na koleno. Neke su ga bukvalno posmatrale kao natprirodno bie,
piui: Mi elimo da uverimo sebe da je on obian ovek, smrtni, ali ne uspevamo. On
je za nas bog! Bog je na koncerte (priredbe) uveo rokenrol ikonograju: skidao

23

je mikrofon sa stalka, skakao i valjao se po pozornici, svlaio sako i bacao ga u publiku.

Rei da je to inio prvi u Jugoslaviji bilo bi nepotpuno i nepravedno; puna istina glasi
da je Marjanovi sve ovo radio itave etiri godine pre Mika Degera i devet godina pre
Dima Morisona.
Klubovi oboavalaca ora Marjanovia postojali su u Beogradu (samo taj imao je
blizu 10.000 lanova), Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Titogradu (tadanji naziv za Podgoricu), Kotoru, Dubrovniku, Niu, i tako dalje. Gordana Kondi, potpredsednica beogradskog kluba, krajem ezdesetih je govorila: oreva pesma je povezala sve mlade i
gotovo izbrisala granice nacionalnosti. Mi odlazimo u Zagreb ili Osijek, a drugovi iz tih
gradova dolaze k nama u goste. Neu zaboraviti moj odlazak u Zagreb i Sarajevo, gde
sam se oseala kao kod kue. Izazvavi neuveno oduevljenje kod publike, Marjanovi je izazvao istu takvu ljubomoru kod konkurencije; mnogi pevai, ukljuujui i velika
imena poput Arsena Dedia i Gabi Novak, jednostavno nisu mogli da sakriju koliko mu
zavide.
Roen 30. oktobra 1931. u Kuevu, Marjanovi je zavrio gimnaziju u Poarevcu, a
onda je doao u Beograd i upisao studije farmacije. Paralelno sa studiranjem, zaraivao
je novac radei u Prosveti i Radio Beogradu. To nije bilo ni izbliza tako glamurozno kao
to zvui: u Prosveti je radio u odeljenju gde su stare knjige bile unitavane za preradu,
to znai da je sve vreme provodio cepajui papire, a u Radio Beogradu radio je kao inkasant, obilazei rano ujutro beogradska predgraa. Osim toga, istovarivao je vagone na
eleznikoj stanici, raznosio mleko i novine i statirao u lmovima Svi na more, Anikina vremena i Pesma s Kumbare, kao i u predstavi Kralj Lir Jugoslovenskog dramskog pozorita.
Konano, proslavio se 1958, pevajui kompoziciju Darka Kraljia Zviduk u osam.
Te godine, naime, na njegovom nastupu u Niu, nastao je pravi lom: publika mu nije
dala da ode sa bine, a on se, poto je spremio samo etiri pesme, izvinjavao i govorio
da ne zna vie. Dogodilo se neto jedinstveno, govorio je kasnije. Publika je bila u
delirijumu, a ja u oku. Mislio sam da mi nee zapamtiti ni ime.

ORE MARJANOVI NA FILMU: KATASTROFA ILI TRIJUMF?

Pojavljivanje ora Marjanovia na filmu izazvalo je podeljene reakcije. Film
Zviduk u osam reditelja Save Mrmka naiao je na no i podsmeh kod kritiara.
Sa tek neto malo duhovitog preterivanja, Bogdan Tirnani je, mnogo godina
kasnije, podseao: Ne pamti se da je neki film jo od 1895. godine (pronalazak
brae Limijer) dobio poraznije kritike. Sam Marjanovi u jednom feljtonu se
seao: Kritiari su jedva doekali da me zbog tog filma sravne sa zemljom.
Film zaista nije bio blistav, ali nain na koji su ga sahranili bio je stvarno neumeren. Publika je, meutim, bila oduevljena. tavie, kako su godine prolazile, Zviduk u osam imao je sve bolji rejting, da bi na kraju stekao status kulta i
postao jedna od obaveznih stanica na dananjim sentimentalnim putovanjima
po bivoj SFRJ.

24

Duet: Stjepan Dimi Stani i ovekov najbolji prijatelj. Stani je bio jedan od najomiljenijih pevaa i u
Zagrebu i u Beogradu. (Foto Novosti)

Niki nastup smatra se prelomnom takom oreve karijere. Ironija je u tome to

je on tamo otiao gotovo sluajno, na nagovor Duka Radanevia, efa jednog malog
beogradskog benda odnosno, kako se tada govorilo, ansambla koji je pratio humoriste i pevae. Marjanovi je u Ni stigao bez ikakvih ambicija. tavie, po sopstvenom
priznanju, toliko se uplaio kad je video krcatu Letnju pozornicu, da je reio da odustane. Sreom, na vreme se predomislio i, mada pod jakom tremom, izaao na scenu.
Toliko sam sveta video samo na fudbalskim utakmicama, seao se kasnije. I sad
najave nekog ora Marjanovia, mali aplauzi i ja ponem Zviduk u osam. Otpevao
sam prvi deo. Tu sad dolazi orkestarski intermeco. Odjednom zaujem neobian zvuk;
uinilo mi se da su se sruile tribine. Shvatio sam da je to aplauz. Otpevam pesmu
do kraja, zatim odmah Plavo u plavom, i onda pone skandiranje: ore, ore
zapamtili su mi ime! Ja odem sa scene poto mi je Duko Radanevi rekao da pevam
samo dve pesme. Izae ovek da najavi pevae zabavne muzike, ali nije uspeo, i Radanevi mi da znak oima da pevam treu pesmu. Ja otpevam Stidljivu serenadu. Opet
ista reakcija. Ne znam ta da radim. Duko mi opet daje znak i ja otpevam onu kaubojsku pesmu iz lma Crvene podvezice a onda nastane lom i pakao! Dogodilo se neto,
verujem, jedinstveno. Morao sam da pevam bis, ali nisam vie imao pesama i opet sam
otpevao Zviduk u osam, Plavo u plavom, Stidljivu serenadu i tu kaubojsku.

25

U krutu, konzervativnu zemlju kakva je Jugoslavija bila na prelasku pedesetih u ezdesete, u zemlju koja se guila u praini i sivilu samoupravnog socijalizma, Marjanovi je unosio duh Zapada i to je kod publike nailo na odjek koji je zaista bio preko svih
oekivanja. U establimentu je pak dodue, samo na poetku izazvalo kritike koje
iz dananje perspektive deluju komino: u novinama su se pominjali neukusni gestovi
i pokreti kojima se neki domai pevai slue, bedno imitirajui Zapad koji nam nikad,
ni u emu, nee biti uzor.
Po uzoru na Zapad ili ne, prvi album ora Marjanovia, nazvan Muzika za igru i
objavljen na Marjanoviev roendan, 30. oktobra 1959, bio je prodat za mesec dana.
U tom roku, 11.000 ljudi, u zemlji u kojoj nije bilo vie od 20.000 gramofona, kupilo
je Marjanovievu plou. Uzgred, bio je to prvi vinil sa zabavnom muzikom na kojem
je bila etiketa tek osnovane Produkcije gramofonskih ploa Radio Televizije Beograd
(PGP RTB).
Izlazak albuma zatekao je ora Marjanovia u Sloveniji, u Ljubljani, gde je sluio
vojsku. U razgovoru za zagrebaki magazin Plavi vjesnik, maja 1968, on se toga ovako
seao: Deurni vodnik me je zvao da primim paket. Bio sam iznenaen. Paket je bila
moja ploa. Obradovan i srean, sa suzama u oima, unezveren, pomalo uplaen, kao
malo dete, gledao sam u areni omot na kojem sam prepoznao svoj lik i proitao svoje
ime. (...) Mislio sam da sanjam. eleo sam da ujem ono to je snimljeno. Izleteo sam
iz kasarne. Poao sam u centar Ljubljane i uleteo u prvu kuu. Zazvonio sam na vrata,
ne seam se koja je to bila kua i u kojoj ulici. Zamolio sam domaina da ujem plou.
Oprostite, da li imate gramofon, pitao sam sredovenu enu. Ona me je uplaeno
pogledala. Klimnula je glavom i ja sam uao u stan. Posle nekoliko minuta, ploa se
okretala na gramofonu. uo sam svoj glas. Dvanaest kompozicija je brzo prolo. Prisutni su me pitali ko to peva. Ja sam utao. Uspeo sam samo da kaem: Hvala i oprostite
to sam vam smetao.
Poto je publiku ovo se moe shvatiti doslovno bacio u trans hitovima Zviduk u osam, Lazarela, O, kakav mesec, Vera, Stari frak, Volim te, devojice, i
tako dalje, ore je 1960. godine sa Pesmom raznosaa mleka, naslovljenom kao da
je izvaena iz njegovog ivota, trijumfovao u Opatiji. Intonacija u novinskim tekstovima se promenila, pa je o Marjanoviu pisano i ovo: Od svojih pesama on je napravio
dramske uloge. (...) Poznato je da ovaj peva veoma dugo i briljivo prouava tekstove
svojih pesama i u tom pogledu bi mnogi mogli da se ugledaju na njega.
Sve je to, meutim, bila deja igra u odnosu na prainu koja se podigla kada Marjanovi, sledee godine, u Beogradu, od irija nije dobio nijednu od tri ravnopravne
nagrade na festivalu Radija i Televizije Zlatni mikrofon. U znak protesta, revoltirana
publika okrenula je lea pozornici, potom napustila dvoranu Doma sindikata u kojoj je
odrano nalno vee, itav sat ekala svog heroja da izae, a onda ga doslovce ponela
ulicom na rukama i posadila ga na krov jednog e kod hotela Moskva. Kada je saoptena odluka irija, spiker je objavio da se radio i televizijski prenos prekida iz tehnikih
razloga, seao se Marjanovi. Ljudi su kod kue osetili da se neto neobino dogaa
i pohrlili su na ulice.

26

Prvi album ora Marjanovia Muzika za igru bio je

prodat za mesec dana. Kupilo ga je 11.000 ljudi, u
zemlji koja tada, 1959. godine, nije imala vie od 20.000
gramofona. (Arhiva Ivana Ivakovia)

27

Nezapamena popularnost: ore Marjanovi je u mnogim jugoslovenskim gradovima imao klubove

oboavalaca. Samo beogradski klub brojao je skoro 10.000 lanova. (Arhiva Ivana Ivakovia)

Bili su to prvi ulini protesti u Jugoslaviji: po Marjanovievoj proceni, okupilo se oko

sedam hiljada ljudi. Podran takvim i tolikim horom, bez orkestra, sat posle ponoi, u
istinski dirljivoj atmosferi, on je pevao Zviduk u osam, uvenog Milorda i druge
pesme. To je bilo strahovito, priseao se. Masa ljudi koja se ljulja, pogledi puni ljubavi, svako hoe da te takne, da ti poljubi ruke. To je bilo neto neverovatno, neto to se
vie nikada nee ponoviti. Nikome. Na kraju me je milicija spasla.
Te noi izbrisana je granica izmeu mita i realnosti, a narednih godina Marjanovi
je tenziju drao hitovima Potrai me u predgrau, Medison, Da eki imam ja
i Romana. Sedamdesetih se redovno pojavljivao na festivalima zabavne muzike, a
posebno zadovoljstvo svojoj publici pruao je na tradicionalnim koncertima u Domu
sindikata. Osamdesetih, pred naletom rok muzike, posebno novog talasa, kao i pred
ekspanzijom novokomponovanog folka na elu sa Lepom Brenom, zabavna muzika

28

je izgubila vanost i odumrla. Marjanovi, meutim, nije izgubio ni vernu publiku ni

dobru reputaciju. Kao ivoj legendi, odobravano mu je sve, pa i kolaboracija sa narodnjacima, a vanost njegove pojave opisivana je i decenijama poto je poeo karijeru.
Tako je, recimo, Bogdan Tirnani, jedan od najboljih jugoslovenskih novinara svih vremena, primetio kako je ore obrnuo na glavu (odnosno postavio na noge) sva pravila zabavljake profesije. Do tada su pevai delovali kao da su progutali motku, pisao
je Tirnani. A ore je mada tada nismo znali da se to tako zove svoje nastupe
pretvarao u ou-program.
Trebalo bi jo rei da su oru ak i jugoslovenske vlasti priznavale status masovnog da ne kaemo ba narodnog heroja. Za vreme jednog maratona od jedanaest
koncerata u Domu sindikata a tvrdi se da je ta serija mogla da bude i duplo dua, samo
da su postojali slobodni termini stigla mu je ovakva poruka: Molim Vas, ore, izvinite, nisam u mogunosti da doem na Va koncert. U potpisu je stajalo ime Jovanke
Broz, Titove supruge. Zato je, obrnuto, Marjanovi bio u mogunosti, i koristio je,
da peva Titu u Karaorevu, Gradskoj skuptini u Beogradu ili na brodu. Poznanstvo

29

BEZRAZLONA ANTIPATIJA
ore Marjanovi i Vice Vukov nisu se nikada sreli posle incidenta u Subotici,
incidenta koji je Vukova kotao karijere u celoj Jugoslaviji, a Marjanovia u
Hrvatskoj. Naime, mada nita nije odgovorio Vukovu kada mu je ovaj u Subotici opsovao srpsku mater i uprkos tome to je odbio da na sudu svedoi protiv
Vukova, Marjanovi, ni kriv ni duan, u Hrvatskoj vie nije imao ta da trai.
Na Zagrebakom festivalu publika ga je doekala zviducima; on je, dodue,
sjajnim nastupom to pretvorio u aplauze, a sutradan, dok je etao Zagrebom,
ljudi su prilazili i izvinjavali mu se. Niko, meutim, vie nije hteo da mu organizuje koncert u Zagrebu. U borbi koja se utke, ali uporno, godinama, vodila
izmeu onih koji su ga voleli kao ranije i onih koji su izlazili iz sobe kada bi ga
videli na televiziji, pobedili su ovi drugi i to se vie nikada nije promenilo. Prema
oru je zavladala bezrazlona antipatija, pa su i neki ljudi pametnog i bogatog duha, ak decenijama kasnije, dozvoljavali sebi rune ispade. Na primer,
pisac Miljenko Jergovi obrukao se 2007. godine, piui o tome kako je Marjanovi kao da je on kriv to ga je Vukov opsovao ili to je Vukov zabranjen
posle svega nastavio skakati po pozornici, bacati u publiku svoj kockasti sako
i meketavim glasom pjevati svoje pjesme. I tako godinama, kroz cijele sedamdesete i osamdesete. Vukov je pak, po Jergoviu, bio ivi simbol Hrvatske i hrvatstva, kao neega to je kulturnije, ljepe, raspjevanije i zanesenije od ora
Marjanovia.

ora Marjanovia i Josipa Broza Tita dobilo je i zvanian ukras kada je 1972. predsednik odlikovao pevaa Ordenom rada sa srebrnim vencem.
Iste godine, Vice Vukov, ovek koji je dotad bio Marjanoviev najvei konkurent,
suoio se sa potpunim embargom. Njegove pesme bile su proterane sa svih jugoslovenskih radio i televizijskih programa sa prvog programa beogradske televizije skinuo
ga je Duan Mitevi prodaja njegovih snimaka bila je zabranjena, a koncerte vie niko
nigde nije hteo da mu organizuje. Stoprocentna cenzura Vica Vukova nije bila pokrivena ni jednim jedinim zvaninim papirom, ali za time nije bilo ni potrebe. Odluka uticajnih politiara ionako je bila jaa od svake hartije i Vice Vukov je, kao peva, a zamalo i
kao ovek, prestao da postoji.
Izuzetno talentovan, sa glasom uz koji je mogao napraviti i opersku karijeru, Vukov,
roen 3. avgusta 1936. u ibeniku, postao je popularan isto kad i ore Marjanovi.
Naciju je osvojio hitovima Bokeljska no, Vugi, Jednom u gradu ko zna kom i
Bodulska balada, a na putujuem festivalu Pesma leta 68, odranom tokom jula,
uspeo je da pretekne i samog Marjanovia. Mada je nale Pesme leta odrano u Beogradu, na Marjanovievom terenu, i mada je Marjanovi tu pobedio pevajui Romanu, prvo mesto u generalnom plasmanu osvojio je Vukov sa pesmom Darovi za svu
djecu.

30