SADRAJ

1. PRIRODNE ODLIKE
2. LOKALITETI
3. PRIRODNI SPOMENICI I GRADITELJSKE VRENOSTI
4. FLORA
5. FAUNA
6. FUNGHI
7. TURIZAM

1.

PRIRODNE ODLIKE

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u centralnom delu Republike Srbije. Zbog svojih
prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglaen za nacionalni park. Nacionalni
park Kopaonik obuhvata povrinu od 11.810 hektara i po broju endeminih vrsta
predstavlja jedan od najznaajnijih centara biodiverziteta endemine flore Srbije.
Kopaonik se nalazi izmeu reka Ibra i Sitnice na zapadu,Laba na jugoistoku, Joanice i
Koznike reke na severu dok je istona strana omeena dolinom reke Rasine i Toplice.
Duboke kotline i klisure Kopaonika urezale su Barska i Lisinska reka na zapadnoj strani,
Duboka i Brzeka reka na istonoj strani, a Ciganska i Gobeljska reka na severnoj strani.
I zajedno sa Samokovskom rekom, centralnom kopaonikom vodenom arterijom, utiu
na rasprostranjenje biljnog i ivotinjskog sveta i obeleavaju Kopaonik.
Kopaonik karakterie raznovrsna geoloka graa sa stenama razliitog nastanka i starosti
(serpentiniti, graniti, kriljci, mermeri, andeziti, krenjaci).
Dananje oblike reljefa Kopaonika stvorili su, kroz dugi niz godina, procesi erozije i
spiranja.
Klima Kopaonika obeleena je sa preko 200 sunanih dana godinje zbog ega i nosi
naziv "planina sunca". Kopaonik se nalazi na prelazu primorske ka kontinentalnoj klimi.
Juni poloaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena spreava dugotrajno zadravanje
oblanosti nad planinom.Hladni i tei vazduh zadrava se u okolnim dolinama tako da
zimske temperature nisu mnogo niske. Srednja godinja temperatura Ravnog Kopaonika
je 3,7 C. Snegovi sa izvesnim odstupanjima padaju krajem novembra i traju do meseca
maja , proseno 180-230 dana godinje.Padavine su u proseku vee od 1000 mm
godinje.
Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se od najstarijih vremena kopala ruda.
Vulkanska aktivnost i vreli mineralni rastopi su uzrokovali promene na stenama usled
visokih temperatura i snanih pritisaka. Tako je nastala "kopaonika rudna oblast" sa
velikim brojem rudnika u kojima se mogu nai rude metala gvoa, olova i cinka kao i
retkih metala srebra i zlata i retkih minerala: volastonita, fluorita i azbesta.
Kopaonik nije izvorite velikih reka zbog relativno malih godinjih padavina ali zato
postoji gusta mrea malih povrinskih tokova koji potiu od brojnih izvora sa cele
povrine ove planine, od kojih su neki sa hladnom vodom, neki su lekoviti sa poveanom
radioaktivnou i mineralizacijom vode.
Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode, Krmar voda, Pajino preslo, Javor
esma, Kaznovske baije.
- Na toku Samokovske reke, najvee vodene arterije Kopaonika, formiraju se mali
vodopadi i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci formira viestepeni vodopad Jelovarnik u
duini od 80 metara.
- Kopaonik je poznat po interesantnim hidrolokim pojavama tresavama i pitevinama.
Tresave nastaju kao posledica velikog isparenja mnogih potoka i bara i stare su preko
1000 godina. Najvea tresava na Kopaoniku je Jankova bara. Pitevine su prirodni zagati
od busenaste trave u kojima se zadrava voda. Obino pitevine postaju tresave.

Na podruju Kopaonika nalazi se nekoliko urvinskih jezera. Najvee je Semeteko

jezero, koje se nalazi na 900 mnv u ataru sela Semete ispod visa Orlovac. Semeteko
jezero je krunog oblika, prenika 60m. Vodu dobija od podvodnih izvora, a manjim
delom i od dva izvora iznad jezera. Podvodni izvori zasluni su za to to je jezeru
praktino nemogue izmeriti dubinu, jer su oni toliko duboki i iroki da praktino
predstavljaju deo jezera.
Prosena temperatura vode je 10C, dok u julu i avgustu dostie i 20C. Na jezeru su se
formirala tzv. "plovea ostrva" na kojima ima rastinja. Prilikom duvanja vetra ostrva se
kreu po jezeru, to predstavlja atrakciju poseticima jezera (vonja po jezeru). Jezero je
poribljeno sa aranom, a "starosedeoci" su tritoni (Salamandra salamandra) - vrsta repatih
vodozemaca iz porodice Salamandera sa slabo razvijenim nogama u naem narodu
poznatiji kao dadevnjaci. Jugozapadno od Joanike banje nalaze se jo dva urvinska
jezera: Gornje (Dugako) i Donje (Malo) jezero.
Od hidrotehnikih zahvata na Kopaoniku interesantan je Mijatovia jaz, koji je Dragoljub
Mijatovi iz sela utice prokopao 1929. godine, kao kanal za vodu (vadu) duine 18 km.
"Gejzir" hladne vode koji je nastao kao posledica hidrogeolokih istraivanja, stub je
vode visine oko 5 metara.
Najpoznatije banje ovog podruja su: Joanika banja (t 78C), Lukovska banja (t3656C) i Kurumlijska banja (t 38-56C) ije vode imaju izuzetno lekovita svojstva.
- Povoljni klimatski uslovi, raznovrsna geoloka podloga, debeo sneni pokriva uticali
su na razvoj izuzetno bogatog i raznovrsnog biljnog i ivotinjskog sveta tako da je
Kopaonik postao pravi centar za istraivanja u nauci i praksi.

2.

LOKALITETI

Zakonom o zatiti ivotne sredine Republike Srbije, na podruju NP Kopaonik izdvojen

je niz objekata prirode, prirodnih i stvorenih vrednosti koji su svrstani prema razliitim
stepenima zatite.
Pod posebnom zatitom NP je 1375,2 hektara, izdvojenih u 13 rezervata prirode i 26
prirodnih spomenika, 12 geomorfolokih, 6 geolokih, 8 hidrolokih i 15 objekata
svrstanih u nepokretna kulturna dobra.
2.1. KOZJE STENE - sa reliktnim zajednicama smre, jele i vresa i veim brojem reliktnih vrsta
i vegetacije stena.
2.2. VUAK - obuhvata jedinstvenu zajednicu jele i smre (prisutne jo samo na Zlataru), kao i
dve zajednice smre, jele i bukve.
2.3. MRKONJA obuhvata zajednicu bukve i jele sauvane strukture u uslovima degradiranog
zemljita.
2.4. JANKOVA BARA najvea tresava na Kopaoniku, sa veim brojem tresavskih zajednica
kao i specifinih zajednica smre, jele, crnog i belog bora.
2.5. GOBELJA rezervat predstavnika planinskih, klimaregionih zajednica i osobenih zajednica
ostenjaka sa stanitima izrazito retkih i ugroenih vrsta.
2.6. BARSKA REKA obuhvata za nauku znaajne umske zajednice bukve, jele i smre
reliktnog karaktera.
2.7. SAMOKOVSKA REKA obuhvata izuzetno interesantne i raznovrsne zajednice smre sa
mahovinom, kiselicom, bekicom i dr., kao i vegetaciju tresava.
2.8. METOE sa est fitocenoloki razliitih smrevih i bukovih zajednica i nizom drugih
retkih i reliktnih biljnih vrsta.
2.9. JELAK sa interesantnim bukovo jelovim ekosistemom u okviru koga se javlja znaajna i
retka vrsta tise.
2.10. SUVO RUDITE izraziti predstavnik visokoplaninskog predela na gornjoj granici
umske vegetacije sa klimaregionalnim zajednicama borovnice, niske kleke i subalpske smre,
kao i zajednicama tipca i metliaste vlasulje.
2.11. DUBOKA u optini Brus obuhvata delove reliktne zajednice bukve sa aikom, kao i
zajednicu bukve sa crnim grabom (jedina ovakva zajednica na Kopaoniku).
2.12. JELOVARNIK hidroloki i geomorfoloki spomenik, vodopad sa tri kaskade ukupne
visine 70 m, okruen zajednicom bukve, jela i smre.
2.13. BELE STENE (LJEB) - geoloki spomenik, istaknuti stenski mra

2.1

Kozje Stene

Prirodni rezervat koji se nalazi na zapadnom delu planine Kopaonik, na levoj strani klisure
Smokovske reke iznad koje se uzdiu vrlo atraktivne stene po kojima je rezervat i dobio
naziv.
Obuhvata povrinu od 431,98 ha kojom je obuhvaena klisura, itav greben Kozje stene, vis
Kukavicu i istone padine brda Jadovnik . U okviru povrine ovog rezervata izdvaja se
nekoliko specifinih celina. Kanjonski deo karakterie endemina i reliktna flora kao i
raznovrsna i vrlo brojna fauna.
Reliktne ume klisure Samokovske reke grade smre i naroito interesantne jele kao i
zajednice smre, jele i vresa (Erico-PiceoAbietum). Kozje stene su jedini prirodni rezervat
u kome raste lokalni endemit Kopaonika Viola kopaonicensis ( kopaonika ljubiica ).
Travna vegetacija Jadovnika i Kukavice predstavlja hranidbenu bazu ivotinjskim vrstama.
Znaajan je i ornitoloki znaaj ovog rezervata jer se tu mogu sresti vrste kao to su: sivi
soko (Falco peregrinus), orao zmijar (Circaetus gallicus), osiar (Pernis apivorus), balkanska
uata eva (Eremophila alpestris balcanica), planinska strnadica (Emberiza cia ), itd.

2.2

Vuak

Prirodni rezervat koji se nalazi u severozapadnom delu parka, u predelu Banjskog Kopaonika, na
jugozapadnoj strani vrha Vuak. Obuhvata povrinu od 62,02 ha.
Osnovnu vrednost predstavlja umska zajednica smre i jele (AbietiPiceetum-serbicum)
koja je naroito interesantna jer jela daje odreeni indikatorski znaaj a smra raste iznad
svog visinskog pojasa (15501750m). Koncept zatite odnosi se na ouvanje zajednice u
celini.

2.3. Mrkonja
Prirodni rezervat koji se nalazi na levoj dolinskoj strani Gobeljske reke ispod lokaliteta Mrkonja.
Obuhvata povrinu od 31,10 ha.
Osnovnu vrdnost predstavlja klimaregionalna meovita uma smre, bukve i jele (Piceo
FagoAbietum). To je reliktna uma istorijski najstarija u srednjeplaninskom pojasu
Kopaonika. Koncept zatite odnosi se na praenje prirodne sukcesije i ouvanje prirodnih
vrednosti.

2.4. Jankove Bare

Nalazi se na oko 1420 mnv u dolini potoka Reica. Obuhvata povrinu od 103,82 ha. Osnovnu
vrednost ovog rezervata predstavljaju tresavske zajednice osetljivi i retki ekosistemi
kojima obeleje daju mahovine roda Sphagnum, a ujedno su i stanita retkih, endeminih i
reliktnih biljnih vrsta koje su zatiene kao prirodne retkosti: Potentilla palustris,
Menyanthes trifoliata, Dctylorhiza cordygera ssp, Bosniaca, Salix rosmarinifolia i dr.
Ovaj rezervat je jedan od rezervata diverziteta na Kopaoniku, posebno za predstavnike
vodozemaca i gmizavaca, ali i za faunu ptica i insekata. Prostor oko tresave slui za svadbeni
let umske ljuke (Scolopax rusticola), a i kao gnezdilite gaaste kukumavke (Aegolius
funereus), sove utine (Asio otus), planinske pliske (Motacilla cinerea), kraljia (Regulus
regulus), lenikare (Nucifraga caryocatactes), itd.

2.5. Gobelja
Nalazi se na Maloj Gobelji, obuhvatajui izvorinu elenku Gobeljske reke i prostire se od luno
izvijenog grebena na liniji: Otri kr - Velika Gobelja Mala Gobelja, do korita Gobeljske
reke. Obuhvata povrinu od 138,64 ha.
Osnovnu vrednost predstavlja refugijum iznad klisure Gobeljske reke, na ijim strmim,
otrim stenovitim hrptovima raste runolist (Leontopodium alpinum), glacijalni relikt koji je
krajnje ugroena vrsta u Srbiji.

2.6. Metoe
Prirodni rezervat koji obuhvata desnu dolinsku stranu Brzeke reke i kanjon reke sa okolnom
umom u kojoj se javlja tisa. Obuhvata povrinu od 110,58 ha
U rezervatu se nalazi svetilite Metoe, spomenik sakralne arhitekture sa prilaznom stazom
duine oko 600m, kao i gejzir hladne vode iji mlaz dostie 5-6 metara visine.
U ovom rezervatu se izdvaja est fitocenoloki razliitih smrevih i bukovih zajednica i
nizom drugih retkih i reliktnih biljnih vrsta.

Vrlo su brojne ume smra i jela koje se prostiru do 1800 metara a stabla bukve dostiu 40
metara.

2.7. Barska reka

Nalazi se na desnoj dolinskoj strani Barske reke, u Ravnom Kopaoniku. Obuhvata povrinu od
89,92 ha.
Osnovnu vrednost daje bogatstvo i raznovrsnost vegetacije, koja je orografski i hidroloki
uslovljena. Karakteristino je i vertikalno smenjivanje vegetacije od smrevih, bukovo
smrevih, bukovo-jelovosmrevih do istih bukovih uma.

2.8 Samokovska reka

Nalazi se na levoj dolinskoj strani Samokovske reke, izmeu renog korita i grebena Visoki deo.
Obuhvata povrinu od 66,66 ha.
Na ovom lokalitetu izdvojena su tri tipa zajednice od posebnog znaaja za nauku: zajednica
smre sa kiselicom (Piceetum abietis oxalidetosum), smre sa mahovinom (Piceetum abietis
myrtilletoum) i smre sa mahovinom (Piceetum hylocomietosum). U ovom rezervatu se
nalazi ogledna povrina Instituta za bioloka istraivanja "Sinia Stankovi".

2.9. Jelovarnik
Obuhvata povrinu od 57,14 ha. Osnovnu vrednost ovom rezervatu daje istoimeni vodopad oko
kojeg se nalaze prirodne polidominantne ume bukve, bukve i smre, bukve, smre i planinskog
javora.

2.10. Jelak
Rezervat se nalazi na desnoj strani klisuraste doline Brzeke reke, na lokalitetu Paniki jelak.
Obuhvata povrinu od 59,17 ha.
Osnovnu vrednost ovom rezervatu daje prisustvo tise (Taxus baccata) retke i reliktne biljne vrste,
planinskog javora (Acer heldreichii) endemita i prirodne retkosti kao i meovite umske
zajednice tise i jele (TaxoAbietum).
Podruje pod najstroijom zatitom obuhvatalo bi prostor od renog korita na 1000 mnv do 1490
mnv.

2.11. Suvo Rudite

Nalazi se na severoistonim padinama Suvog Rudita, na delu padine koja se prua od

Panievog vrha prema izvorinom kraku Brzeke reke, obuhvatajui lokalitet Krmar
voda. Obuhvata povrinu od 50,63 ha.
Osnovne vrednosti ovog rezervata jesu klimaregionalne zajednice borovnice, kleke i
subalpske smre, kao i zajednice tipca i matliaste vlasulje. Koncept zatite odnosi se na
zatitu subalpijske bunaste vegetacije, izdanskih voda i na zatitu zemljita od erozije.

2.12. Duboka

Rezervat se nalazi na levoj dolinskoj strani reke Duboke, penjui se od renog korita od
1020 mnv do 1780 mnv. Obuhvata povrinu od 97,33 ha.
Osnovne vrednosti ovog rezervata jesu reliktne zajednice bukve sa aikom (Seslerio
Fagetum) u kojoj su izdvojene dve subasocijacije: typicum i ostryetosum, i bukve sa
crnim grabom (Ostryo-SeslerioFagetum), jedina na Kopaoniku, kao i reliktna zajednica
planinskog javora sa subalpijskom bukvom (Aceri heldreichii Fagetum subalpinum).

2.13. Bele Stene

Obuhvata ljeb Bele Stene kao i ume koje se sputaju sve do "Metoa" i "Jelaka". Obuhvata
povrinu od 76,21 ha.
Osnovne vrednosti ovog rezervata jesu biljne zajednice livada (Brometum erecti), kamenjara
(Carici humilis Helianthemetum canii, Helianthemo Seslerietum latifoliae), stena (Edriantho
Saxifragetum porophylae helianthemosum cani), uma (Piceetum abietis moesiaceae),
subalpijskih bunastih (VaccinioJuniperetum nanae), visokih zeleni (Adenostilletea).

3.

PRIRODNI SPOMENICI
-

Geomorfoloki spomenici kamene granitne figure: Lisija stena, Pajin grob,

Suvi vrh, Jankov breg, Babin grob, Visoki deo, Karaman Vuak.

Geomorfoloki spomenici tragovi pleistocenske glacijacije: Cirk Krmar, Cirk

iroki do, Cirk Velika Gobelja.

Geoloki spomenici: Velika stena, Velika iljaa, Jelica, ljeb, Gvozdac i Otri
kr.

Hidroloki spomenici-izvori I vrela: Vrelo Duboko, Gejzir Gvozdac, izvor

Marina voda, izvor Krmar, vodopad Barska reka vodopad Jelovarnik,
Semeteko jezero.

Hidroloki spomenici - strogo zatieni vodotoci slivova: Samokovska reka,

Gobeljska reka, Barska reka, Brzeka reka, Duboka reka.
GRADITELJSKE VREDNOSTI

- Ostaci srednjovekovnog puta Kukavica (oko 4km).

- Ostaci srednjovekovnog rudita: selo Zaplanina, Samokovska reka, Kadijevac, Suvo
Rudite, Brzeka reka, Bela reka.
- Objekti sakralne arhitekture: Crkvite u Metou, crkva Sv. Petra i Pavla u Krivoj reci,

objekat iz turskog perioda hamam u Joanikoj Banji.

- Spomenici iz oslobodilakih ratova: spomenik na Mramoru, spomenici aki grob,
Raskrsnica, spomenik rtvama faizma u Krivoj Reci.
- Ostali spomenici: Paniev mauzolej .
- Privredni objekti narodnog graditeljstva Mijatovia jaz.
- Stambeni objekti narodnog graditeljstva selo Lisina, selo orevii, selo Crna Glava,
selo Kriva Reka, selo Brzee.
- Privredni objekti narodnog graditeljstva vodenice i strugare: Brzee, Kriva Reka,
Gobeljska reka, Joanika Banja.

4.

FLORA

Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omoguili su razvoj bogatog i

raznovrsnog biljnog sveta koji su pruavali mnogi istraivai, irom sveta, s razliitih
aspekata. Biljni svet je zastupljen sa mnogobrojnim vrstama drvea, bunova, zeljastih
biljaka, cvetnica, paprati, mahovina, liajeva, gljiva od kojih su mnoge i lekovite.
Visokoplaninska flora Kopaonika zastupljena je sa 825 bilj. vrsta i podvrsta svrstanih u
292 roda i 80 familija, to predstavlja 1/5 ukupne flore Srbije.
Najvii umski pojas iznad 1500 mnv pokrivaju guste smreve ume dok se na veim
nadmorskim visinama (1750-1900) smreve ume proreuju i prelaze u zajednice niskih
bunova gde preovlauju planinska kleka i borovnica.
Ledeno doba je, u odnosu na ostale delove Evrope, na naim planinama neznatno unitilo
floru o emu svedoi i brojna reliktna flora tj. biljke koje su ostaci nekadanje drevne
flore. Reliktna flora ukazuja na autohtonost flore i vegetacije Kopaonika. Biljke relikti
Kopaonika su: Leontopodium alpinum, Vaccinium uliginosum, Eriophorum latifolium,
Taxus bacata, Acer heldreichii, Ostya carpinifolia, Trolius europaeus i dr.
LOKALNI ENDEMITI
Na teritoriji NP Kopaonik, ive tri stenoendemine biljne vrste koje rastu samo tu i vie ni na
jednom mestu u svetu. To su sledee vrste:
1.Sempervivum kopaonikensis (Kopaonika uvarkua)
2.Viola kopaonikensis (Kopaonika ljubiica) stablo slabo razgranato.Listovi jajasti do
jajasto -lancetasti, talasasto nazubljeni, do 1,5cm dugi. U osnovi listova se nalaze po dva perasto

deljena zalistka duine do 1,5cm. Cvet do 2cm u preniku, ute boje, sastavljen od pet nejednakih
listia krunice. Donji listi je vei od ostalih sa razvijenom ostrugom u osnovi. Plod trostrana
ahura.
Rasprostranjenje: Lokalni endemit Kopaonika
Na Kopaoniku se javlja iskljuivo na serpentinskim kamenjarima od 1500 do 2000m (Kukavica,
Nebeske stolice, Treska).
Srodnici: Po smrevim umama Kopaonika relativno je esta i V.biflora L.sa bubreastim
listovima i sitnim utim cvetovima.
3.Cardamine pancicii (Panieva reuha) niska busenasta, od osnove razgranata biljka. Grane
izuvijane. Prizemni listovi na dugim drkama, celi ili slabo perasti sa 4-8 usko eliptinih listia
prvog reda, terminalni listi celog oboda. Cvetovi beli 1,5-1,8cm u preniku, grupisani u
grozdaste cvasti. Krunini listii jajasti, na vrhu plitko urezani; listii aice lancetasti do 3,5mm
dugi. Plodovi ljuske, 15-35mm duge, sve na istu stranu povijene.

ZATIENE BILJNE VRSTE

U NP Kopaonik ivi i 91 endemina i 82 subendemine biljke, od kojih je ak 30 vrsta zatieno
Uredbom o zatiti prirodnih retkosti teritorije Srbije tj. stavljene su pod reim apsolutne zatite.
Zabranjeno je svako njihovo upanje, kidanje, seenje, lomljenje, i na bilo koji nain unitavanje
i oteivanje. Izuzetno se moe izvriti neka od ovih radnji ali samo u naune svrhe i to uz
odobrenje Zavoda za zatitu prirode Srbije.
1.Lycopodium annotinum
2. Diphasium complanatum
3. Thelypteris palustris
4. Taxus baccata
5. Salix rosmarinifolia
6. Anemone apennina
7. Potentila palustris
8. Astragalus dasyanthus
9. Acer heldreichii
10. Daphne laureola
11. Pirola rotundifolia
12. Goniolimon collinum
13. Gentiana lutea L.subsp.symphiandra
14. Gentiana acaulis
15. Menyanthes trifoliata
16. Leontopodium alpinum
17. Tulipa scardica
18. Lilium martagon
19. Gladiolus imbricatus
20. Stipa pulcherrima
21. Cyperus longus
22. Goodiera repens

23. Dactylorhyza incarnata

24. Dactylorhyza cordigera
25. Dactylorhyza majalis
26. Orchis coryophora
27. Gumnadenia odoratissima
28. Leucorchis friwaldi
29. Leucorchis atrorubens
30. Listera cordata

BILJNE VRSTE SA EVROPSKE CRVENE LISTE

Evropska crvena lista (European Red List, UNESCO, New York, 1991.) je knjiga
retkih i ugroenih vrsta biljaka i ivotinja, sa njihovim opisom, rasprostranjenou,
stepenom ugroenosti i merama zatite.
U ovoj Meunarodnoj Crvenoj listi zastupljene su 4 biljne vrste registrovane u NP
Kopaonik i to su, iz grupe endeminih biljaka:
1. Pedicularis heterodonta Pani.
2. Stipa mayeri Martinovsky,
dok su iz grupe neendemine flore to sledee biljke:
1. Alyssum markgrafii O.E.Schulz.
2. Viola elegantula Schott
Na Kopaoniku se javljaju, u skladu sa kategorijama meunarodne asocijacije za zatitu prirode
(IUCN), i vrste svrstane u razliite kategorije ugroenosti i to su :
Vrste u opasnosti da ieznu: Potentilla palustris i Gentiana lutea.
Ranjive vrste: Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum
montanum,Leontopodium alpinum.
Iezle (neodreene) vrste: Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene
saxifraga, Narcissus radiflorus.
Retke vrste: Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea i mnoge
druge.
VEGETACIJA
Na Kopaoniku je zastupljeno izuzetno pravilno visinsko smenjivanje vegetacije i poinje od
vrbovo-topolovo-jovovih uma u dolini reka, preko termofilnih uma crnog bora, zajednice
cera i sladuna, ume kitnjaka i graba, uma medunca i crnog jasena zatim uma brdske
bukve, ume hrasta kitnjaka (do 1100 mnv), ume bukve i jele (do 1600 mnv) u koje prodire

smra< koja dominira u umama od 1550 do 1750 mnv.

Iznad 1750 mnv poinje zona bunaste polegle kleke i borovnice sa niskom subalpskom
formom smre, pa sve do alpskih suvati koje se nalaze iznad 1950 mnv.

5.

FAUNA

Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omoguili su razvoj bogatog i raznovrsnog
ivotinjskog sveta .
Bogata je fauna insekata. Kopaonik je jedini poznati lokalitet na kome je nadjena endemicna
i reliktna vrsta dnevnog leptira Colias balcanica Rebel. Zabelezen je vei broj vodozemaca i
gmizavaca. Fauna ptica obuhvata 173 vrste od kojih je 90% gnezdarica. Posebno se istie
balkanska uata eva. Fauna sisara obuhvata 40 vrsta. Znacajno je i prisustvo vidre uz
vodotoke. Kvalitet voda omoguava prisustvo potone pastrmke Salmo truta u gotovo svim
vodotocima Kopaonika.
SISARI
Faunu sisara Kopaonika ini 40 vrsta: 9 vrsta bubojeda (Insectivora), 5 vrsta slepih mievaljiljaka (Chiroptera), 1 vrsta paglodara (Lagomorpha), 14 vrsta glodara (Rodentia), 9 vrsta
mesodera (Carnivora) i dve vrste papkara (Artiodactyla).
Sve ove vrste su autohtone i naseljavaju podruje Koponika od davnina, uz izuzetak
amerike ondatre koja je uz posrednu pomo oveka, prodrla pre 40 godina uz dolinu Ibra i
vodotoke severoistonog podgorja Kopaonika.
U prolom veku etiri vrste sisara je istrebljeno sa ovih predela, uglavnom negativnim
uticajem oveka : medved (Ursus arctos), koji se poslednjih nekoliko godina moe sresti
ovde ali smatra se da je samo u prolazu bez stalnog mesta boravka, ris (Lynx lynx), divokoza
(Rupicapra rupicapra) i jelen (Cervus elaphus). U Medjunarodnoj Crvenoj listi
Evrope( European Red list, Unesco, New York, 1991) od ovog broja vrsta obuhvaene su
dve vrste registrovane u Nacionalnom parku Kopaonik, Muscardinus avellanarius (Rodentia)
i Canis lupus (Carnivora), obe sa naznakom ranjiva vrsta po pitanju globalnog statusa.
FAUNA RIBA
Vode NP Kopaonik pripadaju salmonidnom, pastrmskom regionu i odlikuju se samo
ribljim naseljima autohtone vrste potone pastrmke ( Salmo truta L.).
Potona pastrmka predstavlja semimigratornu (sa izraenim slatkovodnim migracijama u
toku ishrane, a posebno u periodu mresta), reofilnu vrsti ( naseljava hladne i brze vodotoke,
bogate kiseonikom, ije je dno prekriveno kamenjem i krupnijim ljunkom).

Potona pastrmka se u skladu sa Zakonom o zatiti prirode, nalazi na listi zatienih divljih
vrsta, a njena zatita, upravljanje, lov, korienje i unapredjivanje populacija uredjuju se i
propisimaiz oblasti ribarstva
ORNITOFAUNA
Od 19. veka da danas je na podruju Kopaonika zabeleeno oko 180 vrsta ptica. Stvaran broj
broj vrsta koje se mogu sresti na ovom prostoru je sigurno vei i on se procenjuje na oko 210
vrsta. Od do sada zabeleenih vrsta na Kopaoniku je gnezdilo 125 vrsta . Zbog nestanka
nekoliko nekadanjih gnezdarica Kopaonika, broj vrsta koje se danas gnezde ovde se kree
oko 115.
U fauni dominiraju ptice umskih stanita, otvorenih planinskih stanita i ptice kulturnih
predela. Ptice vezane za vodena stanita nisu u veoj meri prisutne na Kopaoniku. Zbog
velikog diverziteta , bogatstva faune ptica i zbog prisustva retkih i ugroenih vrsta Kopaonik
je jo 1997. godine uvrten u spisak meunarodno znaajnih podruja za ptice (IBA).
Karakteristine gnezdarice uma Kopaonika su: osiar Pernis apivorus, orao zmijar Circaetus
gallicus, uralska sova Strix uralensis, gaasta kukumavka Aegolius funereus, planinski
detli Dendrocopos leucotos, troprsti detli Picoides trydactilus, letarka Bonasa bonasia,
mala muharica Ficedula parva, umski zvidak Phylloscopus sibilatrix, planinska senica
Parus montanus.
Visokoplaninske panjake i rudine naseljavaju planinska eva Eremophila alpestris, drozd
kamenjar Monticola saxatilis, jarebica kamenjarka Alectoris graeca, planinski popi Prunella
collaris. Na stenovitim liticama i u kanjonima reka gnezde se suri orao Aquila chrysaetos,
sivi soko Falco peregrinus i buljina Bubo bubo. Predele sa livadama i vonjacima
naseljavaju prdavac Crex crex, uk Otus scops, pupavac Upupa epops, rusi svraak Lanius
collurio, umska eva Lillula arborea, Parus lugubris senica ljivarka, strnadica vinogradarka
Emberiza hortulana.
Nekoliko vrsta koje su se nekada redovno gnezdile na Kopaoniku su usled izraenih
antropogenih pritisaka prestale da se gnezde u savremenom periodu. To su veliki tetreb
Tetrao urogallus, crvenokljuna galica Pyrrocorax pyrrocorax, utokljuna galica Pyrrocorax
graculus, beloglavi sup Gyps flavus, crni leinar Aegypius monachus, patuljasti orao
Hierateus pennatus, puzgavac Trichodroma muraria i zlatovrana Coracias garrulus.
Na teritoriji nacionalnog parka sprovodi se niz mera zastite kako bi se veci broj vrsta zadrzao
tu i nastavio normalne ivotne aktivnosti npr. Postavljanje vetakih kuica za gneenje,
usklaivanje drugih aktivnosti u parku sa potrebama zatite ptica.
VODOZEMCI I GMIZAVCI
Iako oskudni, postojei podaci ukazuju na mogunost prisustva veeg broja vrsta na iji
razvoj pozitivno utie i mozaian raspored uma, travnatih povrina, golih stena i vode.
Na prostoru Kopaonika zabeleeno je ukupnoo 14 vrsta batrahi i herpetofaune ( 6 vrsta
vodozemaca i 8 vrsta gmizavaca). Ovaj prostor ne spada u podruja sa visokim diverzitetom
faune vodozemaca i gmizavaca.
Sa izuzetkom tri vrste aba roda Rana, kao i poskoka ( Vipera ammodytes) koje su zatiene
vrste, ostale vrste su strogo zatiene i nalaze se na prilozima Pravilnika o proglaenju i
zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva. Jedine vrste koje
se ne nalaze u odredjenom stepenu zatite su zelemba ( Lacerta viridis) i zidni guter
( Podarcis muralis).
Vrste vodozemaca i gmizavaca su izuzetno osetljive na skoro sve vrste promena, ak i one
najmanje mogu posluiti kao bioindikatori stanja ivotne sredine.
Classis AMPHIBIA vodozemci su na Kopaoniku zastupljeni sa vrstama areni dadevnjak
( Salamandra salamandra), alpski mrmoljak (Triturus alpestris), utotrbi muka ( Bombina
variegata), velika zelena aba (Rana ridibunda), livadska aba (Rana dalmatina), ridja aba

(Rana temporaria).
Classis REPTILIA gmizavci su na Kopaoniku zastupljeni sa vrstama zelemba ( Lacerta
viridis), ivorodni guter (Lacerta vivipara), zidni guter (Podarcis muralis), belouka
(Natrix natrix), ribarica (Natrix tessellata), obini smuk (Elaphe longissima), poskok (Vipera
ammodytes), arka (Vipera berus)
FAUNA DNEVNIH LEPTIRA
Faunistiko bogatstvo je uslovljeno centralnim poloajem Kopaonika na Balkanskom
poluostrvu, razuenou reljefa i bogatstvom flore, vegetacije i stanita. Ovi preduslovi, u
kombinaciji sa dugim geloko istorijskim periodom razvoja i malim uticajem glacijacije,
uslovili su prisustvo 138 vrsta dnevnih leptira. Kopaonik spada medju najbogatije planine
Balkanskog polustrva sa ovom grupom insekata.
Balkansko poluostrvo ima 290 vrsta dnevnih leptira tako da 138 vrsta Kopaonika ini 47,5 %
ukupne faune Balkanskog poluostrva. Za Srbiju je poznato da ima 194 vrste u svojoj fauni,
tako da kopaonike vrste ine 71% od tog broja.
Na Kopaoniku je od posebnog znaaja prisustvo specifinih faunistikih elemenata. Vrste
Coenonympha orientalis Rebel i Boloria titania Esper imaju svoje najistonije
rasprostranjenje upravo na Kopaoniku.
U toku terenskih istraivanja otkrivena je nova vrsta leptira za Srbiju na Kopaoniku.
Zygaena augelicae je vrsta koji naseljava severne predele a Slovenija je, sve do njenog
otkria na Kopaoniku,oznaavana kao najjunija tacka rasprostranjenja.
U zoni visokoplaninskih kamenjara, na otvorenim (oro)mediteranskim panjacima,
stenovitim obroncima i jarugama sreemo i vrstu Colias caucasica Staudinger, koja je relikt
pliocena, ouvana na refugijalnom stanitu iznad pojasa smrevih uma.
Prisustvo vrste Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus je od velikog znaaja. Ova
mirmekofilna vrsta ima interesantan ivotni ciklus: prvu polovinu ivota gusenice provode u
cvastima biljnih vrsta Oruganum i Thymus a zatim ih u svoje mravinjake unose mravi vrsta
Myrmica sabuleti i M. scabrinodis i do kompletiranja postembrionalnog razvoja gusenice se
hrane larvama ovih mrava. Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus je znaajna indikatorska
vrsta stanja prirodnih ekosistema pa je zato u celoj Evropi (European Environmental Agency,
Butterfy Conservation Europe) predmet biolokog monitoringa.
Na evropskom nivou razmatranje Kopaonik u svojoj fauni poseduje 17 vrsta dnevnih leptira,
oznaenih kao ciljne vrste: Z. polyxena, P. mnemosyne, P. apollo, C. caucasica, L. dispar, P.
vicrama, S. orion, G. alexis, P(M). arion, M. alcon, P. eros, B. titania, N. vaualbum, E.
aurinia, M. aurelia, C. orientalis i E. medusa.
Od evropskog znaaja su i vrste dnevnih leptira obuhvaene programom NATURA 2000:
Lycaena dispar, Polyommatus eroides, Nymphalis vaualbum i Euphydryas aurinia. Ove vrste
su stavljene pod zatitu Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih
divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva.
NEKE VRSTE KOJE SE MOGU NAI NA KOPANIKU
4.1. SURI ORAO (Aquila chrysaetos)

Suri ili zlatni orao ( Aquila chrysaetos) je jedna od najveih ptica grabljivica.
Veliina odraslih surih orlova moe biti razliita. Jedinke nekih od najveih podvrsta
surih orlova mogu biti vrlo velike. Veina vrsta su duge izmeu 65 i 100 cm sa rasponom
krila izmeu 150 i 240 cm. Teina je izmeu 2,5 i 6,7 kilograma. Meutim, primeeni su

neki primerci u divljini koji su neto vei, do ak 9 kilograma teine i duine od 102 cm.
Kao i kod mnogih drugih dnevnih grabljivica, i kod surih orlova enke su krupnije od
mujaka.
Boja perja moe biti crnkasto smea i tamno smea, sa zlatnom bojom na zadnjem dijelu
glave i vratu, po emu je i dobio ime. Na gornjim delovima krila postoji neto svetlija
povrina. Mladunci dosta lie na odrasle jedinke, ali imaju beli rep i bele fleke u blizini
nonog zgloba koji polako nestaje svakim mitarenjem i na kraju, u petoj godini, potpuno
nestaje.
enka moe da dostigne teinu i do 6 kg a mujaci do 4 kg. ivi na razliitim mestima,
najvie na planinskim masivima bez guste vegetacije. ivotni vek zlatnog orla moe da
bude i do 50 godina.
Hrani sa zeevima, mievima, mrmotima, kunama, lisicama i kornjaama, ali esto i sa
strvinama. Mogu jesti i druge ptice, a nekad i stoku, poput jagnjadi i jaria. Tokom zime
imaju problema sa pronalaenjem hrane, te mogu jesti i strvinu da bi se prehranili. Kada
nema ni toga, pokuae napasti sove i sokolove. Postoje zapisi po kojima su jeli ak i
jastrebove i buljine.
Imaju vrlo dobar vid i mogu spaziti plen sa velikih udaljenosti. Imaju ak 8 puta veu
otrinu vida od ljudi. Kande koriste za ubijanje i noenje plena, a kljun samo za jedenje.
Obino imaju podelu rada tokom lova jedan suri orao tera i navodi plen prema drugom
koji eka u zasedi.
Razmnozavanje: Suri orlovi obino ostaju sa istim partnerom tokom celog ivota. Grade
po nekoliko gnezda irom svoje teritorije i koriste ih po nekoliko godina. Gnezda se
sastoje od granica, i odozgo su napunjena travom kad se koriste. Starija gnezda mogu
biti velika i do dva metra u preniku i 1 metar u visinu poto ih orlovi svaki put
popravljaju kad im neto fali i tako ih tokom vremena kroz upotrebu uveavaju. Ako je
gnezdo smeteno na drvetu, grane nekad pod teinom mogu da popuste tako da se gnezdo
srui. Razne druge divlje ivotinje malog rasta, koji su tako mali da obino ne interesuju
ovu veliku grabljivicu, mogu koristiti njihova gnezda kao sklonite. Oni koji bi ih
zapravo mogli jesti su upravo zanimljivi plen za surog orla i zato izbegavaju njihova
aktivna gnezda.
enke legu dva crna jajeta izmeu januara i septembra (u zavisnosti od mesta u kojem
ive). Leanje na jajima poinje praktino odmah poto se snese prvo jaje, i pilii se
obino legu poslije 45 dana. Potpuno su beli i roditelji ih hrane oko 55 dana pre nego to
mogu da pokuaju sa svojim prvim letom i lovom. Obino preivi samo starije mladune,
dok prvo umre pre nego to ikad napusti gnijezdo. Razlog tome je to starije mladune
vie naraste i izbori se za vie hrane u gnezdu. Ovo je korisno za vrstu jer tako roditelji
uspevaju da donesu dovoljno hrane a mlae pile je rezerva u sluaju da starije ugine
ubrzo nakon to se izlee. Roditelji ulau mnogo truda u odgajanje mladih. Ako ovi
preive nekoliko godina, velika je verovatnoa da e doivjeti starost. Meutim, meu
tek izleenim piliima smrtnost je velika, te veliki broj njih ugine u prvih nekoliko
sedmica.
Stepen ugroenosti

Suri orlovi su ranije iveli u umerenim klimatima Evrope, severnoj Aziji, Severnoj
Americi, Severnoj Africi i Japanu. U veini predela u kojim ivi ova ptica ivi u
planinskim oblastima, ali je ranije ivela i u ravnicama i umama. Poslednjih godina
poela je ponovo da se razmnoava u nizijama (vedska i Danska).
U centralnoj Evropi se njihov broj znatno smanjio i sada ih ima samo na Apeninskom
poluostrvu, Alpima i Karpatima. U Velikoj Britaniji ih, po pregledu iz 2007. godine, ima
240 parova od ega je veina u brdima kotske, a od 1969. do 2004. godine su se parili u
distriktu Ingli Lejk. Jo uvek se mogu videti kako preleu planine kotske ali se
postepeno vraaju u severnu Englesku.
U Irskoj, gde je ova vrsta izumrla od lova od 1912. godine, ima pokuaja da se ponovo
uvede ova vrsta ptica. etrdeset i est jedinki je puteno u divljim predelima nacionalnog
parka Glenveg, u okrugu Donegal, od 2001. do 2006. godine, od ega su najmanje tri
enke uginule. Namerava se pustiti ukupno 60 ptica, da bi se osiguralo irenje populacije.
U aprilu 2007. godine tako se izleglo prvo mladune u Irskoj u poslednjih skoro 100
godina. Prethodni pokuaji da se suri orlovi razmnoavaju u nacionalnom parku Glenveg
su propali.
U Severnoj Americi situacija nije tako teka ali ipak postoji znaajno smanjenje broja.
Glavnu pretnju predstavlja unitavanje njihovog prirodnog okruenja, zbog ega su neki
suri orlovi u 19. veku ve napustili svoja stanita. U 20. veku pretnju su predstavljala
trovanja tekim metalima i organohloridima ali je ovaj problem reen zakonskim
odredbama o zagaivanju prirodne sredine.
Suena stanita i nedostatak hrane danas predstavljaju glavni problem za ovu vrstu.
Sudari sa elektrinim vodovima su esti od 20. vijeka. Na svetskom nivou suri orlovi se
ne smatraju ugroenim uglavnom zbog veeg broja jedinki u Aziji i Americi.
Suri orao spada u grupu ugroenih ivotinjskih vrsta...nalazi se na Crvenoj listi faune
Sveta, Evrope i Srbije...brojnost populacije u Srbiji svela se, na 40-50 parova...Na
Kopaoniku postoje tri aktivna gnezda surog orla od kojih je jedno gnezdo obuhvaceno
monitoringom dok ostala dva, zbog nepristupacnosti terena nisu. Mesta na kojima smo
pronasli gnezda surog orla necemo otkriti iz bezbedonosnih razloga.

4.2. GAASTA KUKUMAVKA (Aegolius funereus)

Gaasta kukumavka spada u sove male veliine. Telo je duine od 23 do 28 cm, krila od 15.5 do
18.3 cm i mase od 98 do 215g. enke su za nijansuvee i masivnije od mujaka kao i kod
ostalih vrsta sova. Ova mala sova sa relativno krupnom glavom , ima gornji (leni) deo tela
tamno okoladne boje proaran saistaknutim mrljama i takama. Donji delovi tela (grudi i
stomak) su prljavo bele boje i bogato su isprugani riim ili tamno braon prugama naroito na
grlu i grudima . Kod odraslih ptica postoji individualna varijacija u boji perja gde su neke
jedinke vie obojene braon dok pak druge su vie sive morfe. Glava je krupna sa istaknutim
utim oima dok je rep kratak i proaran sa retkim belim prugama. Kljun je svetlo ute boje,
a noge su dobro operjale poput ostalih planinskih vrsta sova. Mladunci su potpuno monotone
krem-braon boje.
Bazinu ishranu gaaste kukumavke ine mali sisari do veliine puha (Glis rlis).To su
najee voluharice, mievi i neto ree rovice. Dopunsku ishranu ove sove ine male ptice

pevaice do veliine kosa ( Turdus merula) vrlo retko insekti i abe. umski mievi i puhovi
su dobro poznate vrste glodara koje u sluaju prenamnoenja ine velike tete u umama,
dok su voluharice poynate tetoine poljoprivrednih kultura. Osim toga, mnoge vrste glodara
su potencijalni prenosioci vrlo tekih i ozbiljnih zaraznih i parzitskih bolesti (mija groznica,
tularemija, trihineloza). Lovei i hranei se njima, gaaste kukumavke su prirodni regulatori
brojnosti ovih ivotinja i time nam ine neprocenjivu korist.
Gaaste kukumavke se gnezde u drugoj godini ivota i svake godine menjaju partnera. Kao i
sve druge vrste sova, ne grde gnezda ve trae pogodne nie u okolini. Gnezda ove sove su
smetena u dupljama drvea. Naputene rupe crne une( Dryocopus martius) su najee
prvi izbor, mada prirodne pukotine ili duplje manjih detlia takoe mogu postati mesto za
gneenje. Takoe, rado prihvataju vetake kuice(kutije) za gneenje koje im nudi ovek.
Polog se najee sastoji od 4 do 6 (3-10) sferinih belih jaja na kojima enka lei izmeu 25
i 29 dana u zavisnosti od vremenskih prilika (temperature, koliine padavina , vlanosti
vazduha). Po izleganju mladunci imaju masu od oko 8 g i pokriveni su prljavo belim
paperjem. Mada jos uvek slabo lete mladunci naputaju gnezdo u starosti od oko 30 dana i
kriju se u blizini. Postaju nezavisni sa oko 2 meseca starosti kada naputaju roditeljsku
teritoriju.
Gaasta kukumavka pripada Sibirsko-Kanadskom tipu faune i rasprostranjena je u borealnoj
klimatskoj zoni i u planinama (Evropa, Azija i Severna Amerika). Osim severa Evrope gde je
gaasta kukumavka redovan stanovnik, lokalne populacije se mogu nai na Pirinejima,
Karpatima, Alpima i na Balkanu. Balkanska populacija ove male sove je najugroenija
(glacijalni relikt) i najslabije prouena pa bi u budunosti trebalo mnogo vie panje
posvetiti monitoringu i aktivnoj zatiti ove vrste sove. Prema podacima Puzovoa i saradnika
(2003) u Srbiji se gnezdi izmeu 60 i 110 parova ove vrste i u blagom je opadanju. Iy vrlo
oskudnih podataka iz nae zemlje pretpostavlja se da se najznaajnije populavije ove vrste
sova nalaze u centrlanoj i zapadnoj Srbiji (Kopaonik, Golija, emerno, Tara, Jadovnik,
Zlatar, Zlatibor). Kod nas ova sova naseljava visokoplaninske reliktne etinarske i meovite
etinarsko bukove ume od 1200-1800 m nadmorske visine.
Gaasta kukumavka je strogo zatiena kao prirodna retkost Uredbom o zatiti prirodnih
retkosti kojom je zabranjeno svako uznemiravanje, proganjanje i ubijanje ptica i unitavanje
njihovih stanita. Takodje, uvrtena je na spisak trajno zatiene divljai po Zakonu o
lovstvu.

O potrebama zatite gaaste kukumavke

Od ukupne povrine koje zahvataju ume u Srbiji samo 9.17 % su etinarske ume. Svakodnevno
ova povrina se smanjuje. Takoe, ove ume su sve mlae i degrdiranije i tako da se ivotni
prostor gaaste kukumavke svakim danom suava. Zbog sve vee ljudske potrebe za
ekspoloatacijom drveta, posebno etinarskog (takozvana amovina) populacija ove reliktne vrste
sove je sve ugroenija i na ivici opstanka.
Brojni umski poari, divlja gradnja i nekontrolisana sea potpomau izumiranju ove ugroene
vrste. Takoe, s druge strane, ovakve ume ostaju bez predatora koji brinu o prenamnonju tetnih
insekata (gubari i potkornjaci) i glodara (prenosioci zaraznih bolesti). Kroz mnoge projekte je u
praksi potvreno da ovek moe relativno lako, brzo i ekonomski jeftino da intervenie u

ovakvim situacijama i bar delimino popravi stanje poremeene prirodne ravnotee. Jedan od
naina kojim bi pomogli prirodi da povrati bilans je postavljanjem kuica (kutija) za gneenje
ptica. Istraivanja ostalih vrsta umskih sova u Srbiji su pokazala da veliki broj jedinki ima
problema sa pronalaenjem pogodne duplje (rupe, pukotine) za gneenje. Nepotpunim ali ipak
validnim podacima kojima raspolaemo pretpostavljamo da i kod gaaste kukumavke postoji isti
problem. Naime, primeen je vrlo mali broj pogodnih duplji tokom petodnevnih istraivanja u
rezervatu Jankove bare (svega dve). Sve ove injenice nas navode na potrebu da radimo na
aktivnoj zastiti ove vrste.

4.3. SIVI VUK (Canis Lupus)

Sivi vuk je najvei pripadnik porodice pasa. Najvei vukovi ive na sjeveru (prosjena masa = 41
kg.), dok su predstavnici junijih populacija (Indija, Pakistan, Avganistan) upola manji .
Prosjena je masa odrasloga vuka s podruja Srbije 30 kg. Od vrha nosa do vrha repa dugaki su
prosjeno 170 cm (rep - 40 cm), a prosjena im je visina u grebenu 70 cm. Boja vujega krzna
ovisi o udjelu crnih, sivih i smeih pokrovnih dlaka. enke su oko 2 do 12% manje od mujaka i
20 do 25% lake od njih. Boja krzna kod vukova varira, u rasponu od bele, preko svetlosmee,
crvenkaste, do sive i crne Kod nas mu je boja krzna gotovo uvijek siva; lea i rep su tamnosive
boje koja prema trbuhu i nogama prelazi u svijetlosivu. Na prednjoj strani podlaktice najee
ima tamnu prugu, iako su pronaeni i primjerci bez nje. Graom tijela vuk je prilagoen tranju, a
naroito dugotrajnom kasu.. Noge su mu relativno due nego u drugih pripadnika porodice pasa ,

to pridonosi brzom kretanju na relativno velike udaljenosti.

Vukovi ive i love u skupini koja se zove opor. Jezgru opora ini jedan reproduktivni par
vukova (alfa enka i mujak), a svi ostali pripadnici opora, tenad i njihova starija braa,
potomci su toga para roditelja. Vukovi u oporu putuju, love, hrane se i odmaraju, to jest zajedno
su cijele godine. Iako se u divljini moe doi do susreta sa usamljenom jedinkom vuka, normalan
socijalni ivot vukova odvija se u oporu. Vuji opor se u pravilu sastoji od roditeljskog para i
njihovih potomaka, dakle, re je o porodici. Vukovi (za razliku od domaih pasa) polno sazrevaju
tek s dve godine i do tog vrijemena ostaju s roditeljima. Prologodinji mladunci pomau
roditeljima u podizanju mlae generacije. U normalnim okolnostima, u jesen se vuji opor
sastoji od roditeljskog para, njihovih prologodinjih, kao i mladunaca iz te godine. S dostizanjem
polne zrelosti, mladi vukovi po pravilu naputaju teritoriju svojih roditelja i kreu u potragu za
vlastitim. Roditelji se zovu alfa-par i dominantniji su u odnosu na svoj podmladak, pa stoga nema
borbi oko dominacije. Jedino se mladi vukovi takmie oko pozicije beta vukova. Oni koji ne
uspeju da dostignu ovaj rang postaju omega-vukovi, na najniem poloaju. Do parenja izmeu
srodnika nikad ne dolazi, ak i kad ne postoji drugi seksualni partner. Pri tome, mujak je taj koji
odbija parenje. Razdoblje skotnosti je oko ezdeset dana, a u jednom leglu je u pravilu izmeu
troje i sedam (ponekad se dogodi i etrnaest) mladunaca. Vukovi u divljini obino ive 8 do 9
godina.
Ishrana Osnovu vuje hrane ine veliki biljojedi, pri tome lovi onu vrstu koja je najea u
podruju na kojem ivi. Na severnim delovima teritorije na kojem su rasprostranjeni preteno
love u oporu sobove, irvase, srne ili neku drugu divlja iz porodice jelena. U njihovu lovinu u
Istonoj Evropi spadaju i divlje svinje. Redovno love i male glodare kao to su zeevi, kuni,
krtice,pacovi i mievi. U sluaju nestaice divljai, vukovi e jesti i strvinu i otpatke, kao i
lubenice, krastavce i dinje. Vitamine i neophodne elemente za razvoj organizma vukovi ne
dobijaju iskljuivo hranei se biljojedima, nego i sami jedu biljnu hranu. U vrlo kvalitetnu hranu
za vukove ubraja se razno bobiasto voe, kao i listovi nekog bilja i trave. Ogromna i neutoljiva
prodrljivost vukova spada u podruje bajki i legendi. Prema aktuelnim istraivanjima, godinja
potreba jednog vuka za hranom kree se izmeu 500 i 800 kg po pojedincu. U proseku, vuk jede
oko 2 kg dnevno, ali se pri tome mora uzeti u obzir i dua razdoblja u kojima vuk ne uspeva da
ulovi nita. Zanimljivo je to da, vuk moe pojesti odjednom i do 10 kg mesa, ali on je veoma
snalaljiv i umesto da sve to lepo svari, on deo tog mesa povrati i zakopa ga kao zalihu. Mladi
vukovi esto love i jedu insekte.

4.4. DiVLJA SVINJA (Sus scorfa)

Divlja svinja je vrsta iz roda svinja. Divlje svinje su bliski roaci domaih svinja a ive u
oporima, uglavnom oko vlanih uma. To je krupna divlja koja se dosta lovi jer je veoma
brojna. Za tu brojnost je zasluan vei broj mladih u leglu i nedostatak prirodnih neprijatelja. Iako
po prirodi nisu agresivne, divlje svinje mogu biti opasne jer imaju velike kljove i jako su brze.
Masa im varira u zavisnosti od godinjih doba i klime u kojoj ive. Dok se u nekim podrujima
masa kree izmeu 75 i 115 kg kod mujaka a kod enki oko 75 kg, u vlanijim i hladnijim
podrujima mujaci budu teki i 175, pa i preko 200 kg, a enke i do 140 kg. Odrasli primerci
divljih svinja mogu biti visoki od 90 do 100 cm, a dugaki od 120 do 160 cm. Onjaci su im tako
postavljeni u vilici da se donji, sekai, uvek preklapaju sa gornjim, brusaima, i na taj nain se
otre. Divlja svinja ima boju krzna smee boje, tako da se uklapa u okolinu. Mladi, kada se
oprase, imaju karakteristine uzdune pruge koje im ostaju do drugog meseca.
Svinja je papkar, iji se papci zavravaju sa etiri prsta, pri emu je prvi potpuno atrofirao. Trei i
etvrti prst zavravaju se dugim noktima, dok drugi i peti takoer imaju nokte koji su dosta manji
i samo se delimino oslanjaju na zemlju, ostavljajui trag karakteristian za ovu vrstu i koji se
razlikuje od traga srne ili jelena. Rep je karatak, prav i zavrava snopom ekinja. Divlje svinje
izuzetno brzo tre i dobri su plivai. Uglavnom se zadravaju po obodima uma gde postoje
vodotoci. U svojim stanitima obavezno mora imati mesta sa vodom, tzv. kaljuita gde se valjaju
u blatu i na taj nain se osveavaju i reavaju konih parazita. Za odmor koriste brlog, ali pre
nego to legnu u njega prvo neko vreme sede. Nain pridizanja je takav da prvo sednu
osmatrajui okolinu, pa tek zatim ustaju. Za starije je karakteristino da ive usamljenikim
ivotom i oporu se prikljuuju samo u vreme parenja. Mladi veprovi se esto nalaze u blizini
opora, ali nikada kao njegov deo. Kada se posmatra kretanje krda, uoi se da se na elu kree
najstarija krmaa.

Po nainu ishrane spadaju u svatojede i hrane se korenjem, irom, kestenom, nasadima

kukuruza, penice, ali i crvima, insektima, jajima, abama, mievima. Ima odlino razvijeno ulo
njuha, zbog ega se koristi u pronalasku podzemnih gljiva tartufa pa ak i u policijske svrhe. ulo
vida nije naroito razvijeno ali dobro reaguje na pokret.
Divlja svinja je preteno nona ivotinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omoguava da
ima na raspoalganju veliki teren, te nema probleme koji proistiu iz prekobrojnosti, kao to su
nedostatak hrane i sl. Poseuje ume sa visokim stablima (smre, jelove, hrastove, bukove ), koje
su bogate podumskim rastinjem, obraene povrine i livade koje rije ali u pravilu uvek ispod
1000 m n/m. Danju ostaje sakrivena i odmara se u gustiu kupinjaka i niskog grmlja.
enke postaju polno zrele sa 10 meseci, a mujaci koji mesec kasnije. Meutim, ne pare se pre
navrenih 18 meseci, osim ako nije dolo do poremeaja prirodne ravnotee. Period teranja divlje
svinje se odvija od polovine novembra do poetka februara. U tom periodu moe da doe do
borbi meu mujacima, jer glavna enka obelei teritoriju na vie mesta i to je znak da e sve
enke iz opora biti u teranju za dve nedelje. Posle borbi sa drugim mujacima, najjai vepar
ostaje sa oporom oko mesec dana i za to vreme upari sve enke iz opora. Posle tog perioda se
vraa usamljenikom ivotu.
Divlja svinja u naim krajevima gotovo da i nema prirodnog neprijatelja izuzev vuka i medveda.
Divlja svinja je podlona parazitskim bolestima koje se konzumiranjem njenog mesa mogu

preneti na oveka. Mladi primerci esto stradaju u saobraaju. Veoma su plodne i zbog tog ih i u
naim krajevima ima znaajan broj. Kad je populacija divljih svinja prekobrojna, prave velike
tete na poljoprivrednim usevima te se organizuju dodatni lovovi ovih ivotinja kao i sejanje
umskih proplanaka razliitim kulturama. U narodu se sreu imena krmaa ili divlja svinja za
enku i vepar za mujaka.

4.5. DIVLJA MAKA (Felix silvestris L.)

To je snana ivotinja okrugle glave sa kratkom njukom i kratkim uima. U snanoj vilici istiu
se otri onjaci. Telo joj je pokriveno gustom dlakom sivo-smee boje sa retkim, poprenim
tamnim prugama i uzdunom tamnom prugom po leima. Krai, debeo rep ima 8 tamnih
prstenova i vrh je uvek tamno obojen. Na prednjim nogama ima pet prstiju, a na zadnjim etiri
koji su sa donje strane uvek tamni. Na prstima ima otre kande koje moe da uvue. Grudi i
trbuh su svetliji i jednolino obojeni. Tijelo divlje make je dugo do 80-90 cm u duinu, rep je
dug do 45 cm, visinu dostizu do 45 cm, a tezinu i do deset kilograma.
Make su snane i veoma spretne ivotinje. Imaju odlino razvijen sluh, vid i opip a slabije njuh.
Za ovu porodicu su karakteristine kande na prstima koje odlino koriste pri hvatanju plijena i
kretanju. Hodaju oprezno i gotovo neujno a skau u duinu i do 15 puta od duine svog tijela.
Iskljuivi su mesoderi. Hrani se mesom manjih ivotinja i ptica, te jajima.
Make se pare tokom februara i marta a enka nakon 9 sedmica donosi na svijet 2-4 slijepih
mladunaca. Nakon mjesec dana mladi poinju da jedu meso koje im donosi majka. Osamostaljuju
se sa 4-5 mjeseci a polno sazrjevaju sa 9 mjeseci.
Od pitomih maaka je razlikujemo uvijek po crnim usnicama i tabanima i vrlo dlakavom
unutranjosti uiju.

4.6. ARENI TVOR

Veoma retka vrsta sisara cija se duzina tela kree od 29-35 cm. areni tvor ima kratku njusku i
veoma duge, upecatljive usi. Noge su kratke sa dugim i jakim kandzama. Nasuprot repu koji je
dug i sa dugom dlakom na ostalim delovima tela dlaka je kratka. Bele i crne oznake na licu sa
belim prugama oko ociju i belim oznakama oko usta. Na ledjima dlaka je je zuta i jako pegava sa
nepravilnim crvenkastim ili braon pegama. Rep je tamno braon sa zuckastim delom u sredisnjem
delu (repa). Stomani deo tela i noge su tamno braon boje. Masa zenke varira od 295 do 600 g,
dok je muzjak nesto tezi od 320 do 715 gr. Zivotni vek sarenog tvora krece se od 7 - 8 godina.
Areal vrste: Sareni tvor je raspostranjen na teritoriji Azije i Evrope. U Srbiji se moze videti u
istonom delu Srbije, na Peteru, i na Kosovu. Ima ga na Kopaoniku.

Status: Vormela peregusna se nalazi u IUCN Crvenoj knjizi ugrozenih vrsta. Kao
ugrozena vrsta je proglasena 1996 god. Misljene je da je do smanjenja populacije sarenog
tvora doslo usled unustavanja njegovog stanista (kultivacijom), upotrebom rodenticida i
smanjivanja broja dostupnog plena.
Sareni tvor je najaktivniji u toku jutra ili veceri. Njegov vid je slab tako da se oslanjaju na
culo mirisa ili njuha.Vode usamljenicki nacin zivota, na teritoriji koja pokriva povrsinu

od oko 0.5-0.6 km i vrlo su agresivni prilikom susreta sa drugom jedinkom. Ne puta

tenost neprijatnog mirisa, sem kad se brani, a veoma je brz i spretan. Hrani se najee
glodarima, ali i malim pticama i voem.
Razmnozavanje: Sareni tvor se pari u toku marta ili pocetkom juna meseca. Bremenitost
je duga i i varijabilna i traje od 243 do 327 dana. Mladi dolaze na svet krajem januara i
poetkom marta mesca. Usled odlozene oplodnje sareni tvor donosi mlade na svet u
periodu najpovoljijh uslova kada je plen brojan. Zenka na svet donosi od 4 do 8
mladunaca o kojima se stara sama. Mladunci progledaju nakon 38-40 dana, sisaju do 5054 dana i napustaju jazbinu sa 61-68 dana.

4.7. SRNA
Srna (Capreolus capreolus) je autohtona vrsta papkara, izuzetno lepe i skladne gradje tela.
Prilagodljiva je, te nastanjuje veliki broj razlicitih stanista.Stanita ove prelepe divljai su rubni
delovi meovitih uma uz iroke livade. Srnea divlja je vrlo adaptivna te se u nekim delovima
moe videti i sasvim blizu naselja i uz granice puteva.
Kod nas je prvenstveno stanovnik rubova suma koje se naslanjaju na poljoprivredna dobra.
Muzjaka zovemo srndac srnjak, redje jarac, zenku srna ili uka a mladunce lane.
Po nainu ivota i ponaanju, srna je preteno dnevna ivotinja i najvie se kree popodne i u
veernje sate. Tokom dana uzima hranu u 8-11 intervala. Prosean ivotni vek jedinke iznosi 1315, a ponekad 17-18 godina.
Odrasli primjerci dostiu teinu i do 30 kg pa i vie. Krzno se prilagoava vremenskim uslovima
te varira od letnje boje ukasto-crvene dok zimi krzno srnee divljai dobija sivo-smeu boju.
Na zadnjici srnea divlja ima belu fleku, tzv. ogledalo. Tek roena lanad imaju na krznu pege
koja ih jo vie kamufliraju u prirodi.
Srna menja dlaku dva puta godinje, i to u prolee i poetkom jeseni. Vreme linjanja zavisi od
nadmorske visine, zdravlja i starosti ivotinje. Za obeleavanje teritorije i druge oblike mirisne

komunikacije slue se konim lezdama. One se nalaze izmeu papaka zadnjih nogu, a ispod
skonog zgloba sa vanjske strane su smetene lezde lojnice, koje takoe ostavljaju miris na
vegetaciji o koju se ivotinja oee.
Muzjak ima rogove sainjene od kotane materije, koji su ujedno i trofej, a odbacuju se svake
godine s jeseni da bi se novi formirali do leta naredne godine. U prolee srnda ee svoje
novonarasle rogove koji su u to vreme pokriveni koicom sa dlakama-bastom, istovremeno
oznaavajui svoj teren (eona lezda).
Jedinke se pare u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta, a ponekad i kasnije. Kod srna koje
se pare kasnije ne dolazi do prekida razvoja zametka tj. porod se odvija istovremeno sa onima
koje su bile u embrioteniji. Srnda prati srnu koja je u teranju i to traje 4 dana, a potom je naputa
i trai drugu. Na taj nain, on oplodi 4-5 srna. Lanjenje pocinje u maju, a srna olani jedno
( prvorotka) do dva laneta, retko vise. Kod srna je zabelezena pojava embriotenije, tj. "mirovanja"
embriona u materici do meseca decembra, ime se obezbedjuje lanjenje u povoljnijim
vremenskim uslovima.
U toku zime, srnea divlja se skuplja u krda a u martu se stada razdvajaju. To udruivanje je
nagonsko i opravdano je uticajem negativnih spoljanjih faktora. U krdu vlada unutranja
organizacija, koja ga odrava na okupu i prua oseaj sigurnosti. Voa krda je po pravilu srna
majka, koja vodi lanad. Tek pred sam porod srna prekida vezu sa prologodinjom lanadi. Po
broju lanova i porodinoj strukturi razlikuje se porodino, proireno porodino i nagomilano
krdo. Najtrajnije je porodino krdo koje ima razvijene odnose izmeu jedinki, jer se radi o
lanovima jedne familije (srna - lanad). Srndaci ive samotnjacki a srne sa lanadima
Kao preivari, srnea divlja je apsolutni vegeterijanac. Hrana se sastoji iz trave, listova, umskih
izdanaka, plodova livada i ume.
ula mirisa i sluha su izvanredna, dok je ulo vida slabije. Srne su daltonisti i ne registruju treu
dimenziju prostora dok odlino reaguju na pokret.
Vrsta je koja je pokazala da se dobro snalazi u sveopstoj urbanizaciji, sto nikako ne znaci da treba
da je prepustimo samoj sebi vec to treba da bude podsticaj da se uzgoju ove vrste posveti jos veca
paznja.

6.

FUNGHI

Svet gljiva zastupljen je sa 219 vrsta gljiva, od kojih su neke retke ili su po prvi put konstatovane
za jugoslovensko podruje upravo na Kopaoniku. Istraivanja navode da je Kopaonik bogat
vrstama gljiva i da je vredno podruje za dalja prouavanja.
Poznatije jestive vrste gljiva koje mogu da se nau na Kopaoniku jesu: vrganji (Boletus edulis,
B.pinicola, B.aereus...), lisiarka (Canthareiius cibarius), smrak (Morchella sp.), sunanica
(Macrolepiota procera), ampinjoni (Agaricus silvicola, A.nivescens, A. semotus...), bukovaa
(Pleurotus ostreatus), krasnice (Russula paludosa, R.cyanoxantha, R.virescens...), mlenica
(Lactarius piperatus), ubretara (Coprinus comatus), blagva (Amanita caesrea), puhara
(Lycoperdon perlatum)...
Od otrovnih vrsta gljiva na Kopaoniku se mogu nai i smrtonosno otrovne gljive: zelena pupavka
(Amanita phalloides) naa najotrovnija peurka, uiljena pupavka (Amanita virosa), panterovka
(Amanita pantherina), muhara (Amanita muscaria), ludara (Boletus satanas), smrdljiva
suncobranka (Lepiota cristata)...
Gotovo sve jestive gljive, veoma cenjene i traene, imaju svoje prave pravcate otrovne dvojnike
ak smrtonosne! Ukoliko niste vrstan poznavalac gljiva nemojte se uputati u bilo kakve avanture
vezane za branje i pripremanje jela od gljiva!
"Gjive su jedna od najraznovrsnijih grana eukariota, ali su u raspravama o uvanju i negovanju
ivog sveta isuvie esto zanemarene. One su udo biodiverziteta. Kada neka vrsta majmuna
nestane, svet obrati panju, ali nikada neemo znati koliko je gljiva ve izumrlo, izgubljeno bez
pompe, osudjeno da ostane nepoznato i neimenovano"...
Konano po prvi put se u Srbiji pojavila knjiga koja e osposobiti ljude da determiniu i razumeju
gljive svoje zemlje. Knjiga "GLJIVE SRBIJE I ZAPADNOG BALKANA" autora Branislava
Uzelca, predstavlja blago koje vredi imati u svojoj biblioteci. Neka poslui i kao nadahnue i
orue za delotvornu brigu o predelima koji predstavljaju dom prelepih i retkih vrsta Srbije.
Mnoge vrste gljiva su otrovne, a i individualne reakcije ljudi mogu biti veoma razliite.
Samonikle gljive konzumirate iskljuivo na sopstvenu odgovornost! Nikada ne upotrebljvajte u
ishrani gljive za koje ne znate tano koje su. Ni autor teksta, ni autori fotografija, ni izdava, ne
snose, niti mogu snositi odgovornost za eventualno trovanje, za individuale reakcije, ili za
posledice netanog odreivanja vrsta.
Veliki broj razliitih vrsta gljiva naseljva Kopaonik i Srbiju tako da se moze rei da smo u tom
pogledu Evropa u malom...Postoji veliki broj jestivih gljiva ali su malobrojne one koje u vama
bude elju da se itav ivot hranite samo njima. Jedna od takvih je i:
SUNANICA (Macrolepiota procera)
Plodno telo: eir do 40 cm, isprva jajast, zatim zaobljen pa rairen i ispupen u sredini, pokriven
braon ljuspama na osnovi krem boje. Listici su gusti, slobodni, lako se odvajaju od mesa sesira,
krem boje. Drka do 40x4 cm, u osnovi je zadebljana u vidu bulbe, pokrivena sitnim, cik-cak
poredjanim, braonkastim ljuspama. Prsten je krupan, slozen, visoko postavljen, pokretan.
Mikroskopija: spore elipticne do pomalo jajaste, dekstrinoidne, sa izraenom germinativnom
porom, 13-20 x 8-12 m, u masi krem boje. Bazidijumi su uglavnom sa 4, retko sa 2 spore.
Heliocistidi su uglavnom batinastog oblika.
Meso: beliasto, nepromenljivo, prijatnog mirisa, ukusa poput mladih oraha.
Stanite: plodi tokom leta i jeseni po umama, obodima uma i livadama. Veoma esta vrsta.
Jestivost: jestiva, cenjena.

ZELENA PUPAVKA (Amanita phalloides)

Plodno telo: eir do 15 cm, okruglast, pa rairen i zaravnjen, promenljive boje od ukaste do
braon, ali najee u maslinastozelenim nijansama, ispod glatke koice je vidljiva vlaknasta
struktura. Listii su gusti, slobodni, beliasti ili sa neto zelenkastog odsjaja. Drka je veliine do
20x3 cm, prema osnovi ira, sa bulbom, bela, poprskana pigmentom istim kao onaj na eiru.
Prsten je visoko postavljen, irok, visei. Vreasta volva je spolja bela, iznutra u nijansama eira.
Mikroskopija: spore iroko eliptine do okruglaste, amiloidne, 8-10x6-9 m, u masi beliaste
boje.
Meso: beliasto, pomalo sladunjavog cvetnog mirisa
Stanite: plodi tokom leta i jeseni po umama, najee ispod hrasta (Quercus). esta vrsta.
Jestivost: smrtno otrovna!
5.1. LISIARKA
5.2. PANTEROVKA
5.3. BUKOVAA

5.1. LISIARKA

Plodno telo: visine do 15 cm, jasno se razlikuju nepravilan sesir, najpre ravan a zatim
udubljen, sirine do 10 cm, i drska, niz koju se sa donje strane sesira spustaju zilice koje
podsecaju na listice. Cela gljiva je zute boje.
Mikroskopija: spore elipticne, pomalo bubrezaste, glatke, hijaline, neamiloidne, u masi
svetlozuckaste. Bazidijumi nose 4 spore. Nema cistida.
Meso: zuckasto na povrsini, svetlike u sredini, vlaknasto, laganog, prijatnog mirisa koji
podseca na kajsiju, isprva slatkastog pa onda ljutog ukusa.
Staniste: plodi od pocetka leta do sredine jeseni po mladim umama jele,bukve, breze,
bora i hrasta specijalno na zemljistu bogatom mineralima.
Oprez vrlo slina: Lana lisiica (Hygrophoropsis aurantiaca), koja nije otrovna , ali
ni jestiva (izaziva muninu i povraanje) i otrovna zavodnica (Omphalotus olearius),
koja se od lisiarke razlikuje po intenzivno narandzastoj boji klobuka , kao i time da za
razliku od lisiarke koja raste iz zemlje, zavodnica raste iz panja.
Jestiva, cenjena gljiva koja se skuplja naveliko.
Nauno ime ove gljive "cibarius" potie iz latinskog jezika i znai "dobra za jelo". Ima
izgled zvrka i oblik punog levka. Pored toga to je delikatesna, ona je i lekovita. Sadri
osam esencijalnih aminokiselina i vitamin A. U tradicionalnoj medicini Japana i Kine
koristi se u leenju nonog slepila, upale oiju (oftalmije) i suve koe. Moe sigurno
poveati otpornost organizma prema infekcijama respiratornog trakta. Istraivanja
obavljena na mievima pokazala su da alkoholni rastvor spora moe zaustaviti rast
sarkoma 180. Lisiarka je prava divlja gljiva, budui da jo nije uspela u vestackom
uslovima. Jede se svea termiki obraena , jer za razliku od drugih gljiva suenu vie
nikad nemoete ponovno omekati. Za uvanje se izvrsno pokazalao smrzavanje, ali prije
toga treba je kratko blanirati. Ako dobro poznajete ovu peurku boje umanceta jajeta,
moete je sa zadovoljstvom brati i pripremati kao gula, sa povrem, pre svega pirinem,
a takoe je moete i suiti ili ostaviti u marinadu.

5.2. PANTEROVKA
KLOBUK
5-12cm, u mladosti gotovo polu loptast, stariji jastuast do spljoten i tanjirasto udubljen, urezan
po rubu. Koica vlana i lepljiva, lako se guli. Po njoj su, veinom koncentrino, poreane bele ili
sive pahulje, odnosno krpice, omanjenje i plitke, koje moe kia isprati, tako da bude i gola. U
osnovi preteno sme, kao bela kafa ili karton, bilo sa oker, sa sivim, ili maslinastim primesama;
prema rubu neto svetliji. Ponekad je teme gotovo crno smee, esto, naprotiv, tako svetle
povrine, bledo sivkaste ili ak beliaste, da podsea na preslicu (Amanitu vaginatu).
LISTII
Beli sve do starosti, slobodni, gusti, iroki, neno meki, uz stuak slobodni, iri od 7mm
DRSKA
8-12 x 0,7-2cm, valjkasta , proirena pod listima, i u dnu sa okruglom ili jajolikom bulbom;
gladak ili pahuljast, gore ui, nije naboran, u osnovi beo. Tesno obuhvaen preostalim delom
belog spoljanjeg ovoja koji gore zavrava sa 2-3 stepeniasta prstena. Prsten tanak i ne irok, beo
neiscrtkan i neurezan, ali veinom talasast i ispresavijan. Izmedju prstena i bulbe ponekad ima
jedan ili ak nekoliko belih pojaseva. Oko bulbe nalazi se opnasta bela ovojnica, kao stegnuti
ovratnik, neslobodna, koja, malo klinasta na dnu, daje zajedno sa bulbom utisak kazana.
MESO
Sono, belo, nedebelo (tanje od 7mm), slatkastog ukusa (ne probati), bez mirisa ili sa blaim
mirisom na ren ili na zemlju; kod mediteranskih vrsta na trule ili na rasvetni plin.
HEMIJSKE REAKCIJE
Na sumpornu kiselinu tamnosmea.
MIKROSKOPIJA
Spore elipticne do jajaste, neamiloidne, 9-12 x 7-8, no kod nas uglavnom manje, ne due od 89,5 x 6-8,5, u masi belicaste boje.
STANITE I RASPROSTRANJENOST
Uspeva u svim naim krajevima i u svim tipovima uma, ubraja se meu ee gljive, a raste ili
sam ili po dve tri zajedno.
DOBA
Jedna od vrsta koje su najosetljivije na vremenske prilike pa se mogu pojaviti u bilo koje doba od
poetka VI i polovine IX meseca sa veim razmacima ak i u susednim teritorijama.
JESTIVOST
Jako otrovna gljiva, moe biti smrtonosna. Otrovi: ibotenska kiselina, muscimol i neke
psihoaktivne supstance. Prvi simptomi su vidljivi izmeu 15 minuta i 2 sata, osoba je uznemirena,
ima smetnje i halucinacije, nemir, poremeaj sluha, stanje pijanstva i ljutnje, greva u stomaku i
jakih proliva. Koa bude vrela i suva. Kad trovanje uzme maha ne treba ispirati eludac nego
treba izazvati povraanje jako slanom, toplom vodom i davati sredstva za smirenje.
SLINE VRSTE
Mogla bi se zameniti sa krastavkom (Amanita spissa) i sa bisernicom (Amanita rubescens) ali ove
gljive nemaju stegnutu ovojnicu ni celu volvu na dnu struka, nego nizove perli. Velika slinost i
sa velikom krastavkom (Amanita excelsa) ima volvu ali ona nije stegnuta i raspada se pa joj rub
klobuka nije linearno urezan kao kod panterke. Pri branju ove tri jestive gljive potreban je veliki
oprez i veliko znanje o rodu (Amanita).

5.3. BUKOVAA
Plodno telo: eir do 15(25) cm, koljkastog oblika, zaobljen pa rairen, na kraju udubljen,
povrina je glatka, u nijansama be, sive i braon boje, ponekad sa ljubiastim osjajem. Listii su
veoma gusti,silazni, beliasti do sivkasti. Ekscentrino postavljena drka je kratka ili je skoro
nema. Spore su izduene, 9-11x3-4m, u masi blede ljubiaste boje.
Meso je beliasto, prijatnog, pomalo metalnog mirisa i blagog ukusa.
Stanite: raste po hladnom vremenu na mrtvom drvetu, ee listopadnih nego etinarskih vrsta,
ponekad u gustim buketima koji mogu biti teki i po nekoliko kilograma.
Jestivost: Odlina je jestiva gljiva i relativno lako se uzgaja.
Postoji varijetet ove vrste, P.columbinus sa eirom prljavo plavozelene boje i raste najee na
drvetu etinara.
Bukovaa, jedna je od onih izuzetno ukusnih gljiva koje moemo nai samonikle u prirodi, ali ih
moemo i vrlo uspeno uzgajati. U svetu je poznata pod imenom umska ostriga. Tokom zime je
ugroen na imuni sistem. Javljaju se anemije, povien holesterol i trigliceridi, lumbago i
ukoenost udova. Priroda nam ba u pravo vreme poklanja gljivu koja e nam kao dijetetski
dodatak pomoi da ublaimo ili otklonimo ove tegobe. To je naravno, bukovaa.
Ona sadri sve esencijalne amniokiseline, sa izuzekom triptofana, zatim vitamine: B1, B2, B5,
B6, B7, vitamin P i mnoge minerale. Proteini iz bukovae su po svom sastavu vrlo slini
ivotinjskim. Pored toga sadri i veliki procenat ugljenih hidrata i samo oko 4% masti.
Glavni nosioci lekovitosti kod peuraka su sloeni eeri - polisaharidi. Meu njima, najvaniji je
Beta 1,3/1-6-glukan, koji se nalazi i u bukovai. On pomae sniavanju nivoa holesterola i
triglicerida u serumu. Ako se osuena bukovaa dodaje u koliini 4% ukupnoj dnevnoj ishrani,
nivo holesterola e za dva meseca opasti za 65-80% . Slovaka Republika je pomogla kliniku
studiju Naunog Instituta Ministarstva Zdravlja Slovake u istraivanju bukovae kao
antioksidanta i prirodnog sredstva za sniavanje holesterola i triglicerida.
Antitumorna aktivnost ovog Beta-glukana je izuzetno snana. Ona se ispoljava na zaustavljanju
rasta tumora, bilo da se gljiva kao takva konzumira ili da se koristi ekstrakt, tj. preparat u kome je
sadran ovaj polisaharid. Doze od 0,1 mg/kg do 0,2 mg/kg Beta-glukana pokazuju izuzetno
znaajan efekat inhibicije tumora .
Stimulacija imunog sistema posredstvom Beta-glukana u sprezi sa odreenom terapijom znatno
skrauje vreme bolesti i daje mnogo vee anse za oporavak.
U Kini, gde je opisana jo u Dinastiji Sung (420-479), koristi se za ublaavanje bolova i
relaksaciju miia. Pored toga, upotrebljava se i u leenju lumbaga, ukoenosti ekstremiteta i
tetiva, kao i za leenje loe cirkulacije . Preporuena doza za leenje je 3-9 gr suve bukovae u
toku dana.
Na kraju, moe se zakljuiti da je bukovaa dragocena gljiva za ishranu i kao pomono lekovito
sredstvo za odreene bolesti. Bilo da koristite onu koja je uzgojena ili da uivajui u prirodi idete
sami u potragu za umskom ostrigom, svakako ete za sebe uraditi.

5.4. PLAVI JARII ILI VELIKA UBRITANKA

Visoka je do 35 cm sa eirom visine do 20 cm i irine do 6 cm, u obliku izduene elipse, sneio
bela sa crepoliko poreanim krljutima, takoe belim i sa bojom lenika od vrhova. Iste je boje i
koasti pokrov na vrhu. Gljiva poinje rumeniti, pa crniti, dok se rubovi ne pretvore u crno
mastilo u procesu samoprodiranja. Meso belo, neno, ukusno osveavajueg mirisa. Ima ukus
piletine. Veoma je dobra za spremanje orbi.
Jedna od najplemenitijih gljiva, samo paziti da rubovi nisu poeli crneti, ak i kod svee ubranih
gljiva, kada se samo odsee crni deo.Lako je otrovna kada lamele vie nisu bele.Slina joj je i
priblinog kvaliteta ubritarka (Sorpus ovatus).Coprinus regulie nivo ecera u krvi, gasi upale u
organizmu i povrh svega sprecava kardiovaskularne bolestii izazvane dijabetesom.
Extrakt Coprinus-a nije komercijalno dostupan pa se jedino koristi kao suena ili u obliku tableta
od praha presovane gljive.
Gljiva Coprinus Comatus bogata je kalijumom, kalcijumom, gvodem, bakrom, cinkom i
nijacinom ali natrijum sadri u veoma maloj kolicini.
Pored toga, pokazano je da sadri dvadeset slobodnih aminokiselina, od kojih su osam esencijalne
aminokiseline (koje telo ne moe samo da proizvodi pa moraju biti dodatno unete u organizam.

7.

TURIZAM

Zbog povoljne klime, broja sunanih dana u godini, geomorfoloke raznovrsnosti Kopaonik je
izuzetno pogodan za razvoj turizma. Kopaonik prua posetiocima ljubiteljima prirode, uivanje
i lepe doivljaje...
U okviru Nacionalnog parka izgraen je prelep turistiki centar sa sistemom iara i skijakih
terena za alpsko i nordijsko skijanje.
PONUDE NP KOPAONIK
LETNJA PONUDA
Peake ture - obilazak najatraktivnijih destinacija NP Kopaonik, uz pratnju vodia.Svakog dana
poseuju se odreeni predeli a prave se i jednodnevni izleti po dogovoru sa Vama kao i branje
sezonskih umskih plodova i sakupljanje lekovitog bilja.
Izleti se izvode po mestima predvienim za te prilike. Od izletita koja se ureuju znaajnija su:
Metoe, Kadijevac, orov most, gde se izletnicima prua mogunost za aktivan i pasivan odmor.
U saradnji NP Kopaonik sa korisnicima NP Kopaonik dobijate brojne i interesantne ponude u
kojima moete uivati i doiveti nazaboravne trenutke, na ovoj planini, kojoj podjednako prijaju i
leto i zima.
Manastirske ture obilazak srednjevekovnih manastira i svetilita u okruenju Kopaonika:
Studenica, Sopoani, urevi stupovi, Gradac
Vinska tura obilazak upe Aleksandrovake poznate po kvalitetnom vinu i rakiji (informacije
Splavarenje Ibrom - sa obilaskom srednjevekovnog grada Maglia
Paraglajding kola - obuka u rukovanju padobran krilom
Planinarenje - Paniev vrh, vrh iljak, Kozje stene, Markova stena... planinarske staze vode
kroz prelepe etinarske i listopadne ume, planinske livade i panjake...
kola Jahanja - na konjima uz pratnju vodia jahanje kroz prelepe predele Kopaonika
kola u prirodi - boravak dece niih razreda, upoznavanje sa prirodom Kopaonika, sa biljkama i
ivotinjama, ekologijom...
ZIMSKA PONUDA
Skijanje - na prelepim ski stazama interesantnim i za poetnike i za iskusne skijae,
Snowboarding i Paragliding - kombinacija padobranstva i skijanja, Zimske noi - Kopaonik
pretvaraju u planinu zabave i provoda.
INFORMATIVNI CENTAR NACIONALNOG PARKA KOPAONIK
Zgrada Javnog preduzea NP Kopaonik na Kopaoniku je i informativni centar NP Kopaonik.
Informativni centar je i polazna taka svih naunih, kulturnih i turistikih zbivanja u
Nacionalnom parku.
U NP Kopaonik, u okviru informativnog centra, radi vodika sluba za prezentaciju i
popularizaciju NP Kopaonik koja odrava predavanja i u prirodi i u okviru zgrade, praene video
projekcijama, pre svega filmova o Kopaoniku a zatim i filmova o svim zatienim predelima i
ekologiji SrbijE. Informativni centar ima salu u kojoj se odravaju manji ili vei skupovi,
sastanci, predavanja i drUGE aktivnosti vezane za ouvanje i unapreivanje prirode.
U zgradi informativnog centra prodaju se razliiti proizvodi u vezi sa upoznavanjem i ouvanjem
prirode i NP Kopaonik prospekti, razglednice, planinarsko turistike karte, knjige, video i DVD
zapisi ...

ta posetiti
Prouite kartu predela kroz koje putujete. U ovom delu Srbije otkriete mnoga turistika mesta,
banje, srednjevekovne gradove, crkve i manastire. Uz put moete napraviti predah u nekom od
njih. Sopoani, Studenica, ia, Magli, Vrnjaka i Mataruka banja, vredni su Vae panje.
ivopisni predeli okieni vinogradima, vonjacima, cvetnim livadama i stoletnim umama pratie
Vas svuda uz put i ostaviti snaan utisak koji e Vas naterati da uvek i iznova pohodite ovu
planinu.
A da i zima moe biti prijatna uveriete se ako posetite Kopaonik, planinu kojoj zima zaista prija!