Zbirka Zadataka Iz Elemenata Elektronskih Uređaja

Rifat Ramovi
Slobodan Petrievi
Pea Mihailovi
Zbirka zadataka iz elemenata

elektronskih ureaja
Univerzitet u Beogradu Elektrotehniki fakultet

BEOGRAD, 2012
Rifat Ramovi, Slobodan Petrievi, Pea Mihailovi

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja
Recenzenti
dr Jovan Radunovi
dr Vitomir Milanovi
Odlukom Nauno-nastavnog vea Elektrotehnikog fakulteta broj

2123/2 od 06.11.2012. godine ova knjiga je odobrena kao nastavni
materijal na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu
Izdava
Elektrotehniki fakultet
ISBN 978-86-7225-051-0

Predgovor
Problematika konstruisanja i primene komponenata elektronskih ureaja pedstavlja znaajnu granu
elektrotehnike iji kontinuirani razvoj karakterie stalni tehnoloki napredak u procesu proizvodnje
komponenata i nove topologije elektronskih kola. Uticaj svojstava komponenata na ukupne performanse
elektronskog kola kao i zahtevi koje kolo nameu u pogledu svojstava komponenata meusobno se prepliu.
Studije na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu pokrivaju ovu problematiku kroz predmet Elementi
elektronskih ureaja, ijim studentima je ova zbirka namenjena. Materijal iz zbirke bie koristan svima koji
se bave ovom problematikom u praksi.
Zbirka prati gradivo predmeta Elementi elektronskih ureaja i u potpunosti je usaglaena sa nastavnim
programom.
Autori se zahvaljuju dipl. ing. Iliji Adiu na tehnikoj podrci u izradi zbirke.
U Beogradu 2012.g.
Slobodan Petrievi
Pea Mihailovi

Predgovor Prof. Ramovia
U elji da se prikau neki konstrukcioni problemi u oblasti elemenata elektronskih ureaja i ukae na put
njihovog reavanja, oformljena je ova zbirka, koja predstavlja samo deo materijala koji je korien dugo
godina na vebama iz predmeta Elementi elektronskih ureaja na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu.
Na ovim problemima su, pored sastavljaa, i izvodei vebe iz navedenog predmeta, radili i Dr S.irbegovi,
Dr A.Mutavdi, Dr Z.Popovi, Mr .Spasojevi, Dr V.Milanovi i Mr Z.Ikoni.
Smatramo da se ovaj materijal, dok se eka kompletniji i potpuniji, korisno posluiti u savladavanju gradiva
iz oblasti Elemenata elektronskih ureaja.
Ovaj materijal, koji obuhvata oblast kalemova sa jezgrom i bez jezgra, mrene, impulsne i niskofrekventne
transformatore, otpornike, kondezatore i postupke dobijanja poluprovodnikih p-n spojeva, pokriva samo
deo programa iz predmeta Elemenati elektronskih ureaja. On e uskoro biti dopunjen ostalim sadrajima iz
ove problematike.
Tehniko sreivanje ovog materijala. pomogla je VTVA-a iz arkova, na emu posebno zahvaljujemo.
R. Ramovi
U Beogradu

IN MEMORIAM
Profesor Rifat Ramovi rodjen je 1. januara 1948 godine u
Zastupu, a detinjstvo
i mladost je proveo u Brodarevu.
Diplomirao je 1972., magistrirao 1978., a doktorirao 1982.
godine , sve na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. Prvo se
zaposlio 1972. godine u Institutu Mihajlo Pupin. Od 1974.
zaposlen je na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, gde je
proao sva zvanja od asistenta pripravnika do redovnog profesora,
u koje zvanje je izabran 2001. godine. Nauno nastavna delatnost
profesora Ramovia odvijala se na Elektrotehnikom fakultetu u
Beogradu, na Katedri za mikroelektroniku i tehniku fiziku.
Odmah po dolasku na fakultet profesor Ramovi se ukljuio u
nastavni proces izvodei vrlo uspeno auditorne i laboratorijske
vebe iz vie predmeta. Od tada profesor Ramovi postaje
omiljena linost medju studentima i kolegama, zbog svojih
izrazitih naunih, strunih, podjednako i ljudskih kvaliteta.
Naporedo sa uspenom pedagokom karijerom, profesor Ramovi
sredinom sedamdesetih godina prolog veka poinje i naunu
karijeru.
Prvi nauni rezultati vezani su za vrlo zanimljive i aktuelne
problematike analize temperaturske zavisnosti probojnog napona u
p-n spojevima i dvodimenzionalne analize transportnih procesa u
MOS strukturama. Rezultati ovih istraivanja publikovani su u renomiranom medjunarodnim asopisima i
prezentovanim na mnogim konferencijama, gde su propraeni sa velikom panjom. Posle odbrane doktorske
disertacije 1982. godine nauna delatnost profesora Ramovia odvija se u dva pravca: mikroelektronika i
pouzdanost. Obe ove oblasti profesor Ramovi uveo na ETF u Beogradu i ostao do danas neosporno
najznaajniji istraiva. U oblasti mikroelektronike profesor Ramovi je, voen nepogeivom intuicijom,
uvideo znaaj analitikih modela u analizi mikroelektronskih naprava. Voen, samo njemu svojstvenom
nesebinou, okupio je veliki broj mlaih saradnika koji su iz ove oblasti diplomirali, magistrirali i
doktorirali u proteklih dvadeset i vie godina. Mnogi od njih su sada u najviim zvanjima na fakuletima i
institutima u zemlji i inostranstvu. Broj objavljenih radova u asopisima i zbornicima sa konferencija
profesora Ramovia iz oblasti modelovanja poluprovodnikih naprava vei je od 100. Svi ovi radovi su
viestruko citirani u domaoj i stranoj literaturi. Nita manje nije znaajna ni aktivnost profesora Ramovia u
oblasti pouzdanosti, oblast koju je profesor Ramovi utemeljio u naoj zemlji. Posebno su znaajni radovi
profesora Ramovia koji se odnose na analizu pouzdanosti i rasoploivosti telekomunikacionih sistema u
okviru kojih je okupio veliki broj saradnika.
Ve na samom poetku svoje karijere profesor Ramovi privlai veliki broj studenata koji rade diplomske
radove kod njega, lista kojih je na alost zakljuena sa brojem 316. Posle odbrane doktorske disertacije, kao
to je ve reeno, profesor Ramovi je okupio itav tim mlaih saradnika koji su pod njegovim kreativnim
rukovodstvom uradili desetine magistarskih teza i doktorskih disertacija. To su ozbiljne naune studije iz
kojih se vidi, pored doprinosa autora, nauna imaginacija i voenje teze sigurnom rukom profesora
Ramovia.
Kao nastavnik profesor Ramovi spadao je u najkvalitetnije i najomiljenije profesore naeg Fakulteta, u
prvom redu zbog ozbiljnih predavanja i ljudskog odnosa prema studentima (ocene na studentskim anketama
su uvek bile iste petice ili neto malo ispod nje). Ovo je sve rezultovalo i objavljivanjem desetak vrlo
znaajnih i zapaenih udbenika, koji su svi danas u upotrebi, u irokoj lepezi tema od elemenata
elektronskih ureaja, preko mikroelektronike i pouzdanosti. Nikako se ne moe zaobii i nauna monografija
posveena modelovanju unipolarnih tranzistora malih dimenzija, sada ve bazina literatura za izradu
magistarskih i doktorskih radova iz ove oblasti.
Kolege su profesora Ramovia birale na mnoge znaajne funkcije kao to su lan Saveta fakulteta u vie
saziva, zamenik efa Odseka za elektroniku i telekomunikacije i Odseka za tehniku fiziku, predsednik i lan
mnogih fakultetskih i van fakultetskih komisija. Kao ef Katedre za mikroelektroniku i tehniku fiziku
katedru je uspeno vodio u vremenu vrlo delikatnih dilemma i tekih odluka.
Prof. Ramovi preminuo je 10. decembra 2007.g.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
SADRAJ
Kalemovi ............................................................................................................................................ 1
Mreni transformatori ........................................................................................................................ 38
Niskofrekventni transformatori .......................................................................................................... 55
Impulsni transformatori ..................................................................................................................... 65
Otpornici ........................................................................................................................................... 68
Kondenzatori ..................................................................................................................................... 94
Elektronska kola ...............................................................................................................................113
Pouzdanost .......................................................................................................................................149
Dodaci .............................................................................................................................................169
Kalemovi
Iako se konstrukcija savremenih elektronskih sklopova vie oslanja na otpornike i kondenzatore, kalemovi
jo uvek zauzimaju znaajno mesto, pre svega u impulsnim elektronskim kolima kao to su npr. prekidaka
napajanja. Zbog prirode konstrukcije opte prisutni trend minijaturizacije komponenata se odvija sporije
kada su u pitanju kalemovi to je osnovni razlog njihove slabije zastupljenosti.
Egzaktno modeliranje karakteristika kalemova je komplikovan numeriki problem koji se moe uspeno
zaobii primenom empirijskih formula iz ovog poglavlja.
Zadatak 1.1
a) Izvesti izraz za induktivnost kalema L preko geometrijski svedenih parametara 1 i 2 ako jezgro kalema
ima zazor (procep) l0 .
b) Pokazati da se izraz za moe napisati u obliku
N 2 S1
'
L 0
(1.1.1)
Za sluaj jezgra od dinamo limova U-I profila, gde je svedeno meugvoe ' dato izrazom
1 l
1 l S
' 2 p' 2 1 2 1 p
f e 1 f e 2 S 2
(1.1.2)
Faktor ispune jezgra gvoem iznosi
fe p 0
2
(1.1.3)
REENJE:
a) Za magnetno kolo na slici vae relacije:
I
NI Rm
LN
(1.1.4)
(1.1.5)
Rm Ri
(1.1.6)
i 0
l
1
i
0 1 Si
Gde su N - broj navojaka; I - struja; - fluks; Rm - magnetska otpornost, - permatibilnost.
Ri
(1.1.7)
Iz (1.1.4), (1.1.5), (1.1.6), (1.1.7) sledi
N 2 0
N 2 0
0 e Se N 2
N2
n
l0 le l0
l0
l
Rm
le

i
S
'
S 0 i 1 i Si
0
Se
(1.1.8)
Kako je
le
l
2
, 2 e2 Se 1 , le le' l0 1
Se
Se
2
2
(1.1.9)

Sledi
0 e N 2
Se 2
(1.1.10)
pri emu je
n
13
li Si
e
e
22
i 1
Ve
(1.1.11)
gde je Ve - svedena zapremina.

b) Polazei od izraza za induktivnost kalema u obliku
LN
B S
B S
B S
N 1 1 N 2 2 N 0 1
I
I
I
I
(1.1.12)
i koristei Amperov zakon o cirkulaciji vektora H
Hdl 2 H
l 2 H 2 l2 2H 0 p N I
1 1
(1.1.13)
i zakona o konzervaciji fluksa
B S B1 S1 f e B2 S 2 f e B0 S1
(1.1.14)
gde je B 0 1 H , odnosno
H1
B0
B
B1
B2
S
, H2
1 , H0 0
0 1
0 2 f e 0 2 S 2
0
(1.1.15)
dobija se
NI 2
B0 1 l1 1 l2 S1
p
0 f e 1 f e 2 S 2
(1.1.16)
NI 2
B0 '
p
0
(1.1.17)
odnosno,
gde je
p'
1 l1 1 l2 S1
p
f e 1 f e 2 S 2
(1.1.18)
Pri emu je S1 S 0 .
Iz (1.1.17) dobija se
2B0 p '
0 N
(1.1.19)
Smenom (1.1.11) u (1.1.10) dobija se
L 0
N 2 S1'
'
(1.1.20)
Do relacije (1.1.20) moe se doi i polazei od izraza (1.1.8) u obliku
0 N 2
l0 n li
S 0 i 1 i Si
(1.1.21)
koji za ovu situaciju daje
0 N 2
0 N 2
N 2 S1
0
2p
2l1
2l2
'
1
S
2l1 S1
2l2 S1
2 p 1

S 0 1 S1 f e 2 S 2 f e S1
S0 1 f e S1 2 f e S 2
(1.1.22)
Zadatak 1.2
Izvesti izraz za induktivnost prigunice bez predmagneenja sa procepom (p), ako se koriste M limovi
standardnih dimenzija.
REENJE:
Imajui u vidu da se radi o limu standardnih dimenzija, to znai da je
d b
e b ,
2
Gde je b - debljina limenog paketa, izraz za induktivnost je oblika:
B S
B S
B 2S2
N 0 0 N 1 1 N
I
I
I
I
Koristei Amperov zakon o cirkulaciji vektora H
Hdl N I H 0 H 1l1 H 2 l2
LN
(1.2.1)
(1.2.2)
i zakona o konzervaciji fluksa
B S B1 S1 f e 2 B2 S 2 f e B0 S1 ,
(1.2.3)
gde je
B 0 1 H ; S1 S0 ; S1 2S2
(1.2.4)
dobija se
B0
1 l1 1 l2 S1

.
0 N
f e 1 fe 2 2 S 2
Smenom (1.2.1) u (1.2.5)
N B0 S0
,
L
B0
1 l1 1 l2 S1

0 N
f e 1 fe 2 2 S 2
(1.2.5)
I 2
(1.2.6)
odnosno
L 0
N 2 S1
'
(1.2.7)
gde je
1 l1 1 l2 S1

fe 1 f e 2 2 S 2
svedeno meugvoe. Poto je S1 2 S 2 kod standardnih limova vai 1 2 , tada je
1
l
'
l1 l2 e .
fe
fe
'
(1.2.8)
(1.2.9)
Zadatak 1.3
Smatrajui definiciju geometrijskih parametara jezgra 1 i 2 poznatim, za prosto zatvoreno jezgro od n
delova, poznatih parametara i , li i Si (i=1,...,n) i jednim zazorom ( l0 , S0 ) izraziti:
a) - srednju propustljivost svih magnetnih delova jezgra i e - ekvavilentnu propustljivost celog
magnetnog kola (sa zazorom), u zavisnosti od navedenih poznatih parametara.
b) Ako su propustljivosti delova vrlo visoke a l0 ne tako malo, na ta se svodi izraz e ? Da li sada e zavisi
od i -ova?
c) U sluaju kola sa samo jednim magnetskim delom ( 1 , l1 , S1 ) koliko je i da li je ono jednako sa 1 ?
REENJE
a) Polazei od izraza za induktivnost kalema sa jezgrom
N 2 0
N 2 0
0 e S e N 2
N N 2
n
l0
l
l0 le' l0
I
Rm
le l0
i

S 0 i 1 i Si S0 S '
e
L 0 e
(1.3.1)
Se N 2
le
(1.3.2)
n
le' l0
li
'
S e i1 i Si
(1.3.3)
odnosno:
le' l0
n
S e'
i 1
li
i Si
Se 1
.
n
l
S e' i
i 1 i Si
le' l0
n
l
l
Se 0 i
S 0 i 1 i Si
(1.3.4)
le
n
l
l
Se 0 i
S0 i 1 i Si
1
n
l0
l
i
S0 i 1 i Si
(1.3.5)
gde su:
le' l0 le
l
2
; 2 e2 ; Se 1 ; le 1 .
Se
Se
Se
2
2
(1.3.6)
b) Zakljuak se lako izvodi iz (5).
c) Iz (4)
le' l0
,
l1
'
Se
1 S1
(1.3.7)
to znai da je 1 , odnosno bie 1 ako je l1 le' l0 ; a Se' S1 .(Obzirom da je zapremina jezgra
V li Si Ve le Se obino je 1 ).
Zadatak 1.4
Odrediti broj zavojaka prigunice koja ima induktivnost L = 4 H i struju
predmagneenja I = 20 mA, ako je jezgro standardnih dinamo limova
profila L = 59, sloenih kao na slici, izolovanih akrementalom, debljine
paketa b = 6 mm.
REENJE
Induktivnost kalema je
B S
N 1 1
I
I
L I
N
f1 B1
B1 S1
LN
(1.4.1)
(1.4.2)
Polazei od Amperovog zakona o cirkulaciji vektora H
Hdl N I 2 H
l H 2 l2
(1.4.3)
1 1
i koristei zakon o konzervaciji fluksa
B1 S1 B2 S 2 B S ,
(1.4.4)
Dobija se
N 2
B1 l1 l2 S1
f 2 B1
0 I 1 2 S 2
(1.4.5)
Za lim profila L= 59 iz tablice (Dodatak 4) nalazimo: l= 59 mm, d= 9 mm, m=i= 13 mm, g= 50 mm, e= 5
mm, = 0,35 mm, f= 2,8 mm.
Iz teksta zadatka je b= 6 mm. Sa slike i na osnovu podatka sledi l1 m e 8 mm l2 l 59 mm.
L I
B1 S1
2
N H1 l1 H 2 l2
I
N
(1.4.6)
(1.4.7)
Gde su:
H1 H1 B1 ; H 2 H 2 B2 ;
B1S1 B2 S 2 B2 B1
(1.4.8)
S1
S2
(1.4.9)
S1 b d f e 0, 6 0,9 0,9 0, 486 cm 2
(1.4.10)
S 2 b d f e 0, 6 0,5 0,9 0, 27 cm 2
(1.4.11)
Uz usvojenu vrednost f e 0,9 .

Na osnovu (1.4.4) sledi
B2 B1
S1 0, 486
B1 1,8 B1
S2
0, 27
(1.4.12)
Iz jednaina (1.4.2) i (1.4.5), kada se smene brojne vrednosti za L ; I ; l1 ; l2 ; S1 ; S2 i 0 1, 256 10 8

dobija se :
H
m
N 1, 646 103
1
f B1 .
B1
(1.4.13)
0,8
10, 62
N 7,96178 105 B1
f 2 B1 ,
B B
2
2
1 1
gde je induktivnost B u teslama T .
(1.4.14)
Usvajajui vrednosti za B1 na osnovu dijagrama = (B) (Dodatak 9) za dinamo limove (Dodatak 4) dolazi
se do rezultata koji su prikazani u tablici.
0,2
0,4
0,6
0,8
B T
1
B2 1,8 B1 T
0,36
0,72
1,08
1,44
1 1 B
4950
6000
5890
4500
2 2 B
5850
5100
2550
800
N f1 B1
8230
4115
2743
2058
N f 2 B1
315
706
2055
8569
Na osnovu podataka u tablici nacrtaju se dijagrami N f1 B1 i N f 2 B1 i iz preseka te dve krive

dobija se traeni broj zavojaka prigunice za date uslove N2550 zavojaka.
Zadatak 1.5
Za filter frekvencije f 500 Hz potrebno je proraunati prigunicu sledeih karakteristika:
- Induktivnost L 0, 2 H ;
- Q faktor Q 20 ;
- struja I 50 mA ;
- gustina struje J 2,5 A / mm 2 ;
- magnetna indukcija Bm 1,1 T . (To je ukupna radna indukcija).
Za jezgro upotrebiti dinamo lim IV profila M-42, debljine 0,35 mm , sa meugvoem 1 mm .
Namotaje motati na standardno kalemsko telo. Pri proraunu zanemariti debljinu kalemskog tela. Smatrati da
je ica izolovana lakom, a da je izolacija izmeu limova od hartije debljine 30 m. (Koristiti stat u dinamo
limovima).
REENJE
Dinamo lim tipa M i njegove standardne dimenzije po DIN-u dati su na slici i tabelarno (Dodatak 3).
M 42:
h 42 mm
c 30 mm
L 42 mm
d 12 mm
e 6 mm
a 9 mm
s 3, 2 mm
i 36 mm
Induktivnost prigunice moe se nai po obrascu:
L 0
S
S
N 2 1, 256 ' N 2 10 8
'
(1.5.1)
Gde su:
'
1 le
; S b d ; Seff s f e ;
fe
(1.5.2)
f e 0,91 iz tabele (Dodatak 3) pri emu su S cm2 , cm ;

le 2 a c e 9, 6 cm .
(1.5.3)
Za dati profil M-42 iz tabele se nalazi:
a 9 mm
d 12 mm
l 42 mm
e 6 mm
c 30 mm
b 15 mm
s b d 4,5 1, 2 1,8 cm ; Seff s f e 1,8 0,91 1, 638 cm 2 .

2
Radna indukcija je u gvou:
Bm
1,1
1, 20879 1, 2 T .
f e 0,91
(1.5.4)
Sa dijagrama se oitava (Dodatak 18) H H B H 1, 2T 7 A / cm .

Pa se dobija:
B
1, 2 T
1364
0 H 4 107 700
9, 6
' 0,1
0,1077 cm .
0,91 1364
Iz jednaine (1.5.1) N
(1.5.5)
(1.5.6)
L ' 108
0, 2 0,1077 108
976 zavojaka.
1, 256 S
1, 256 1,8
Na osnovu poznatih podataka nalazi se minimalni prenik ice d min 1,13
I
0,161 mm .
J
Iz tablice (Dodatak 1) se bira prvi vei standardni prenik ice i odgovarajui prenik ice sa izolacijom
(lakom):
d min 0,18 mm
d s min 0, 21 mm
Na osnovu uslova Q 20 Q
L
L 2 f L 2 500 0, 2
20 R
31, 4 .
R
20
20
20
Dakle mora biti R 31, 4

Otpornost R kalemskog namotaja moe se odrediti iz obrasca
R cu
4 cu N lm
l
2 N R ' lm ,
2
dg
d min
4
(1.5.7)
gde je:
N - izraunati broj zavojaka
lm - duina srednjeg navojka
cu - specifina otpornost ice namotaja

R ' - poduna otpornost namotaja.
Dimenzije kalemskog tela odreuju se prema dimenzijama limenog paketa (Dodatak 3). Ako su dimenzije
kalemskog tela na slici (Dodatak 14) onda postoji sledei odnos tih dimenzija:
U napred navedenim dimenzijama slova oznaavaju:
(cm)
a =9 - irinu prozora lima
b =15 - debljinu limenog paketa
(cm)
(cm)
c =30 - visinu prozora lima
d =12 - irinu jezika lima
(cm)
s =0.5 - debljinu kalemskog tela
(cm)
(za profil M)
irina prozora tela
visina prozora tela
irina spoljnopg dela tela
visina spoljnog dela tela
irina kalemskog tela
visina kalemskog tela
duina kalemskog tela
g d s
f bs
m d 3s
n b 3s
q (2a d ) 2 s
t (2a b) 2 s
p c 5s
(cm)
(cm)
(cm)
(cm)
(cm)
(cm)
(cm)

Iz gornjih formula mogu se proraunati dimenzije kalemskog tela koje odgovara dinamo limu M-42. Te
dimenzije su sledee:
q 29 mm
l 26, 4 mm
g 12,5 mm
t 34 mm
f 16 mm
Debljina zida kalemskog tela s odreuje se iz sledee tabele:
1-10
10-200
200-500
P2
VA
0,05
s cm
0,1
0,2
500-1.000
0,3
Broj zavojaka u jednom sloju je
N'
l
d s min
26, 4
126 zavojaka.
0, 21
(1.5.8)
Broj slojeva ice je
N 976
8 slojeva
N ' 126
(1.5.9)
Obim spoljanje konture je
ls 2m 2n 8 z ds .
(1.5.10)
Obim unutranje konture je
l0 2m 2n .
(1.5.11)
Odatle sledi da je duina srednjeg navojka
lm 2(m n 2 z ds ) 2( g f 2 z ds 4 s )
(gde je usvojeno s 0 )
lm 2( g f 2 z ds ) 63, 72 mm .
(1.5.12)
(1.5.13)
Sada se moe odrediti poduna otpornost
R'
0, 689
i ukupna otpornost R N R ' lm 976 0, 689 0, 06372 42 .
2
d
m
Da bi bio ispunjen uslov Q 20 , tj. R 31, 4 mora se usvojiti vei prenik ice i to prema relaciji
(priblino).
d min d staro
R
,
Rmax
(1.5.14)
a posle toga se mora proveriti mogunost smetaja na odabrano kalemsko telo dobijenog broja zavojaka,
odnosno valjanost dimenzija lima.
10
Zadatak 1.6
Prigunice sa jezgrom malog procepa sastavljena je od dinamo limova tipa EI-84 sa 4% Si, debljine
0,35 mm . Limovi su izolovani slojem laka debljine 20 m .

a) Nai broj navojaka N i debljine paketa b ako je L 10 H ; struja magneenja I 30 mA .
b) Nai maksimalnu induktivnost ove prigunice pri struji magneenja I 200 mA , za isti broj zavojaka,
smatrajui da se moe primeniti Hann-in dijagram za ovaj sluaj.
c) Ako ova ista prigunica ima procep od 0,001; 0,04 i 0,1 mm i ako je struja magneenja I 30 mA
nacrtati L f p ; gde je p - procep.
REENJE
a) Iz izraza za induktivnost prigunice
S
N2
(1.6.1)
'
gde je ' ' vidi se, da se ne moe odrediti broj zavojaka N , jer je nepoznato odnosno B kao i
veliina procepa .
L 0
Raunarska metoda za odreivanje induktivnosti, u ovom sluaju, zasniva se na korenju posebnog

dijagrama po autoru Hann-u, koji je dat na slici (Dodatak 13) a predstavlja anvelopu maksimuma krivih
WL WL
He
za razno . Drugim reima, sa Hann-inog dijagrama se mogu oitati maksimalne vrednosti
induktivnosti L za odreeni broj zavojaka N kalema i zadatom vrednosti meugvoa . Na slikama su:
S - presek jezgra (u cm),
le cm - srednja duina magnetnih linija u gvou,

I - jednosmerna struja,
L - induktivnost,
N - broj navojaka,
l0 - procep.
Da bi odredili geometrijske parametre sile potrebno je za E-I 84 oitati dimenzije i one su:
h l 84 mm
c 42 mm
b 28 mm
f 4,5 mm
e 14 mm
d 28 mm
a 14 mm
2
2
s d b d b
f e 0,95 ;
le 16,8 cm .
Seff
Seff b d f e 7,84 ; s
8, 26 cm .
fe
Znajui L , I , S i le nalazimo Wl a onda na sl. 6.1. oitamo H e i nalazimo N .
HA2
L I 2 10 4 10 4
A
0, 28 104 3 H e 0,9 .
S le 8, 26 16,8
cm
cm
H l
0,9 16,8
N e e
756 zavojaka.
I
20 10 3
WL
b) Iz
11
(1.6.2)
(1.6.3)
(1.6.4)
N I 756 10 1
A
4,5
le
16,8
cm
(1.6.5)
sledi sa dijagrama
WL
HA2
S l
LI2
1,5 10 4 3 L WL 2 e 2,15 H
S le
I
cm
(1.6.6)
c) Iz
01 2 p1
2p
2p
1,19 103 ; 2 2 4, 76 10 3 ; 3 3 0, 0119

le
le
le
le
(1.6.7)
sledi
HA2
HA2
WL1 4 10 4 3 , WL1 4 10 4 3 L1 1,85 H ; L2 4,6 H ; L1 26,8 H
cm
cm
12
(1.6.8)
Zadatak 1.7
Polazei od izraza za otpornost kalema
R0
lm N
lm N 2
C0 N 2
2
d
fn Sn
4
izvesti izraz za C0 kod:

a) kalema sa jezgrom krunog oblika,
b) kalema sa jezgrom pravougaonog oblika,
c) kalema sa jezgrom pljosnatog oblika.
h
D1
D1
ica
izolacija
CILINDRICNO JEZGRO
a
vojaka
N na
b
b
ica
izolacija
PRAVOUGAONO JEZGRO
a
d
h
jaka
N navo
b
b
a
ica
izolacija
PLJOSNATO JEZGRO
REENJE
Polazei od izraza
R0
lm N
lm
N C0 N 2
2
d
fn l h
4
(1.7.1)
gde je
d2
fn 4
l h
(1.7.2)
13

- sainalac ispune kalema navojcima,
l - duina kalema,
h - visina navojka,
d - prenik ice bez izolacije,
lm - duina srednjeg navojka,
moe se lm izraziti preko dimenzija kalema i odrediti C0 .
a) prema slici a) je
lm D1 h
(1.7.3)
duine kalemskog tela l , visine
Tako da se izraz za R0 moe izraziti preko kvadrata broja navojaka N
navojaka h , prenika kalemskog tela D1 i faktora ispune.

Otpornost namotaja bie:
R0
N D h 103
l1

S
d2
4
(1.7.4)
mm 2
a dimenzije u cm .
m
, gde je
R0
103
D1 h N 2 C N 2
fn l h
(1.7.5)
gde je
103
D1 h .
l h fn
b) Ako su a i b irina i visina jezgra u mm (prema sl.) tada je kod pravougaonog oblika:
C
lm 2 a b h 10 3
l1 N 2 a b h 10 3
(1.7.6)
(1.7.7)
(1.7.8)
Otpornost namotaja bie
R0
l1
CN2
S
(1.7.9)
gde je
2 103 a b 2 h
C
l h fn
(1.7.10)
c) Kod kalema pljosnatog oblika vai
lm b h 2a 103 m
l1 N lm
l
R0 1 C N 2 r
S
103
2a
C
b h .
l h fn
(1.7.11)
(1.7.12)
(1.7.13)
(1.7.14)
14
1.1 KALEMOVI BEZ JEZGRA

Zadatak 1.8
Odrediti broj zavojaka i sopstvenu kapacitivnost jednostavnih kalemova realizovanih motanjem, navojak do
navojka ice prenika d s 0, 2 mm , izolovane lakom, na kalemskim telima prenika d i1 10 mm ,
d i 2 12 mm
d i 3 15 mm
d i 4 20 mm
ako
su
induktivnosti
tih
kalemova
L1 L2 L3 L4 40 H . Pri proraunu sopstvene kapacitivnosti koristiti obrasce:

d0
a) C0 z
pF ; d0 cm
p
3, 6 arch
d
C
2, 085
pF
b) 0 z
z l / d0
d0
p
cm
arch
d
Dobijene rezultate pod a) i b) meusobno uporediti.
REENJE
Polazei od obrasca za induktivnost po Kammerloher-u:
(1.8.1)
L k1 N C2 d 03 k2 N C2 l 3
N l
NC ,
(1.8.2)
l
p
gde je p -. Korak kalema, moe se doi do reenja. Poto su navojci gusto namotani (jedan do drugoga)
l
1
1
zav
NC
48
(1.8.3)
p d s 0, 021
cm
( d s 0, 21 mm iz dodatka 1 d 0,18 mm ).
Pa je
L k1
d 03
d s2
1
d s2
d 03
k11 40 10
0, 021
3
1, 02
17, 64 109
(1.8.4)
1
3
1, 021
16,57 10 9
(1.8.5)
l
1 2,1 l1 21, 4mm
d 01
1
l
k12 17, 64 10 9
9, 7 109 2 2,1 l2 14 mm
3
1, 221
d 02
k13 17, 64 10 9
1
l
5 10 9 3 0,8 l3 12, 2 mm
3
1,521
d 03
k14 17, 64 10 9
l
1
2,1 10 9 4 0, 42 l4 8,5 mm
3
2, 021
d 04
15
(1.8.6)
l
21, 4
N1
101,9 102 zav.
ds
0, 21
4
66,6 67 zav.
0, 21
12, 2
N3
58, 09 58 zav.
0, 21
8, 5
N4
40, 47 41 zav.
0, 21
N2
(1.8.7)
a) Poto je
p d s 0, 21
1,1666 1,17
d d 0,18
prema relaciji a)
C0 Z
d 0 pF 2, 058 d 0 pF .
p
3, 6 arch
d
2
arch p ln p p 1 0, 5696 .
d
d
(1.8.8)
(1.8.9)
(1.8.10)
Pa se dobija:
C0' Z 1, 56 pF
C0'' Z 1,87 pF
C0'''Z 2, 33 pF
C0IVZ 3,10 pF
b)
2, 085
d 0 z l / d 0 3, 66 d 0
p
arch
d
Za k 1 sa sl. l / d 0
C0 Z
pF
cm
pF
z'' 1,15 0, 48
cm
pF
z''' 0,8 0, 48
cm
pF
zIV 2,1 0,52
cm
z' 2,1 0,52
(1.8.11)
C0' Z 1,87 pF
C0'' Z 2,11 pF
(1.8.12)
'''
0Z
2, 64 pF
C0' Z 3,81 pF
16
Zadatak 1.9
a) Nai maksimalnu induktivnost jednoslojnog cilindrinog kalema, motanog zavojka do zavojka Cu icom
prenika d 0, 6 mm , izolovanom lakom CuL , koja se moe ostvariti sa duinom ice l 26 m .
Nai prenik i duinu ovih namotaja. Induktivnost raunati po formuli Weiss-Ollendorf-a u kojoj se
zanemaruje kvadratni lan po d 0 / l .
b) Odrediti meusobnu induktivnost izmeu dva dela ovog kalema dobijena tako to se napravi izvod na 30tom zavojku. Koristei formulu Weiss-Ollendorf-a.
REENJE
L L'
l
S
0 N 2
lp
l
.
d0
1 0, 45
l
Obzirom da je l N d i l d 0 N
l
0 l2 N
2
N2
L 0 N
l
4 N d 0, 45 l
2
4
0,
45
(1.9.1)
(1.9.2)
0 l N
l
4 d N 2 0, 45
d
smenom N sa x N x dobija se
x
,
a x2
d x a x2 2x2
0
2
dx a x 2
a x2
(1.9.3)
(1.9.4)
odakle a x 2 ,
0, 45 l
5642, 77 75,1 75 namotaja .
d
(1.9.5)
L 689,93 H , d0 11,03 cm , l N d 4,95 cm , 0, 45 , gde je uzeto d 0, 66 (to je ica

d0
sa izolacijom od laka CuL , prema dodatku 1).

l
Obzirom da je
0, 45 0, 2 da je greka usled zanemarivanja lana
d0
l
manja od 1%.
d0
b) Kalem se deli na dva kalema, AB i BC, formiranjem 30-og izvoda
LAC LAB LBC 2 M M
LAC LAB LBC

.
2
17
(1.9.6)
l AB
30
4,95 1,98 cm . LAB 0
4
75
LBC 0
2
N AB
d 02
2
d0
d0
l AB 1 0, 45 0, 005
l
l
2
N BC
d 02
d0
d0
l AB 1 0, 45 0, 005
l
l
LAC ... 689,93 H

L LAB LBC
M AC
106 H .
2
18
314, 61 H
162, 76 H
(1.9.7)
(1.9.8)
Zadatak 1.10
a) Kratak jednoslojni cilindrini kalem treba da ima L 0,1 mH , prenik kalemskog tela d i 6 cm , a
prenik ice d 0, 22 mm (Cu LS) i C0 z 3 pF . Odrediti broj zavojaka N i duinu kalema l , koristei
za C0z aproksimativnu formulu, a za L obrazac po Kamerloer-u.
b) Koliki je optimalni prenik ice d opt na f 200 kHz u odnosu na gubitke (omski, skin efekat, blizinski
efekat) i koliko iznosi parazitivna kapacitivnost kada se d iz dela a zameni sa d opt .
REENJE
a) Iz dodatka 1 d 0, 22 mm oita se d s 0,3 mm .
Srednji prenik kalema je d 0 d i d s 60,3 mm .
Polazei od aproksimativnog obrasca
d0
d0
p
d0
Ch
Ch 1, 754 2,954 3
Ch
d
C0 Z 3, 6
3 3, 6
p
3, 6 arch
d
Tako da je u graninom sluaju C0 z 3 pF , p 3d 0, 66 mm .
C0 Z
(1.10.1)
Prema obrascu po Kamerloher-u je
l
l
L k L' k1 N c2 d 03 k2 N c2 l 3 cm
d0
d0
(1.10.2)
Poto je
Nc
l
p 2 L 0, 0662 10 4
H
k1
1,987 109 2 109

3
3
p
d0
cm
6, 03
(1.10.3)
l
l
0, 42 l 0, 42 d 0 2,53 cm .
se oitava
d0
d0
l
Broj zavojaka je N N c l 38,3 38 zavojaka .
p
sa grafika (Dodatak 6) k1 k1
b) Prema relaciji
6
x
R R f , d s , d 0 , l R0 1 F ( x) b Gb x
4
c K N2
2S h 2 b 2
dg
4 d 0
n - broj vlakana gajta

d g - spoljanji prenik gajtna
c - koeficijent za icu za Cu icu je c 0 n 1
S - dubina skin efekta
d
1
5030
x
S
cm
s
f 0
f
l
0, 42 K b 10
d
19
(1.10.4)
58 s
m
s
5,8 105
2
mm
cm
Vrednost parametra s se oitava sa dijagrama (Dodatak 15)
s 200 kHz 0, 0148 cm

0, 435
Sa dijagrama (Dodatak 9) se oita
opt
xopt
2
xopt
2
2,5 d opt 2,5 2 0,148 0,52 mm .
s xopt
Usvajamo standardno d 0,50 d s LS 0, 6 C0 z 6, 75 pF (priblino se moe uzeti)
d opt
s
dopt
s
2 2
1
za 2000 ;
2 6
2
1 za 0, 3 .
20
ds
Zadatak 1.11
Izvriti proraun visokofrekventnog kratkog cilindrinog
do
jednoslojnog kalema bez jezgra, sa sledei podacima:
2
L=0.2 mH, I=12 mA, l=5 cm, J=2.5 A/mm , d0 =6.5 cm. Odrediti
sopstvenu kapacitivnost kalema.
di
p
REENJE
d 0 di d s
(1.10.5)
Prenik ice (bez izolacije) dobija se iz izraza
(1.10.6)
d2
I
0, 079 mm 0, 08 mm
J
Prenik ice sa izolacijom d s oitava se iz dodatka 1 za sluaj izolacijom lakom ds=0,095 mm0,1 mm.
gde je d 1,13
Koristei obrazac po Kammerloher-u za induktivnost

2
l
N
L k1 N c2 d 03 k1 d 03
l
d0
(1.10.7)
Dobija se
N l
L
194 zavojka
k1 d 03
(1.10.8)
pri emu je
l
5
H
k1 k1
k1 0, 77 4,8 109
cm
6,5
d0
(1.10.9)
Sopstvena kapacitivnost je
C0 Z
d0
3, 6 pF
p
3, 6 arch
d
(1.10.10)
gde je korak
l
5
0, 025 cm 0,25 mm
N 194
(1.10.11)
21
Zadatak 1.12
ds
Kratak
jednoslojni
cilindrini
kalem treba da ima:

L 0,1 mH, di 6 cm, d 0, 22 mm , gde je di - prenik
kalemskog tela. ica je izolovana lakom i svilom. Odrediti broj
navojaka N, duinu kalema l i induktivnost L da bi bilo C0 3 pF .
REENJE
Iz tabele (Dodatak 1) se oita ds0,3 mm za d=0,22 mm.
Sada se moe raunati
do
di
d0 di d s 6, 03 cm
Iz obrazca
C0 Z
d0
p
3, 6 arch
d
(1.10.12)
Moe se izraunati odnos
p d cosh
d0
2.973d 0, 66mm
3, 6 C0 Z
(1.10.13)
Prema Kammerloher-ovom obrascu je:

2
1
N
L k1 N d k1 d 03 k1 d 3 ,
p2
l
2
c
3
0
(1.10.14)
4
L p 2 10 0, 066
H
k1
1,9867 109 2 109 .

3
3
d0
cm
6, 03
(1.10.15)
l
l
l 0, 4 d 0 2, 412 cm .
se oitava
d0 0, 4
d0
Sa dijagrama (Dodatak 6) k1
l 2, 412
36, 4545 .. 37 zavojka.

p 0, 066
(1.10.16)
22
Zadatak 1.13
Dva potpuno jednaka, kratka vieslojna cilindrina kalema,
nalaze se na istom telu. Odrediti kolika treba da bude visina
i broj zavojaka jednog kalema, ako mu je induktivnost
500 H . Koeficijent sprege kada se kalemovi sasvim
priblie je k 0,6 . Duina kalema je l 0,5 cm , a
prenik kalemskog tela d i 1 cm . Ako je pri namotavanju
upotrebljena ica izolovana lakom i svilom, koliki je d s .
REENJE
Prema Weeler-ovom obrascu je
0, 0787 d 02 N 2
L
3d 0 9l 10 h
(1.11.1)
gde je
d0 di h .
(1.11.2)
Vidi se da su nepoznati N i h, to namee traenje jo jednog uslova. Kada se kalemovi sasvim priblie tada
je ukupna induktivnost
Le LI LII 2 LI-II 2 L 2L12 ,
(1.11.3)
gde je L12 meusobna induktivnost.

Poto je
Le 2 L 2 kL ,
(1.11.4)
odnosno
Le
2 l k 2 1 0, 6 3, 2 .
L
(1.11.5)
Obzirom da je
2
Le
0, 0787 d 02 2 N
3d 0 9 2l 10h
H ,
(1.11.6)
jer je to jedinstven kalem sa dva puta veim brojem navojaka i dva puta veom duinom (kada se kalemovi
sasvim priblie) iz (1.11.1), (1.11.5), (1.11.6) sledi
4 3d 0 9l 10h
Le
3, 2
L
3d 0 18l 10h
(1.11.7)
Iz (1.11.7) se dobija
h 0,8 cm d0 di L 1,8 cm
N
(1.11.8)
L 3d 0 9l 10h
1
190 zavojaka
d0
0, 078 10 6
(1.11.9)
Da bi nali d i dS odreujemo povrinsku gustinu navojaka N0.
N0
N
zav.
475
,
lh
cm 2
(1.11.10)
pa direktno itamo iz tabele (Dodatak 11).
d s d s N 0 d s 0, 489 mm i d 0, 4 mm
Ako se koristi dijagram po GROVER-u i obrazac po GROVER-u za jedan kalem se dobija:
23
d i 1 cm; d 0 di 2h 2, 6 cm
di
1
0, 4
d 0 2, 6
l
0,5
0, 28
d 0 1,8
(1.11.11)
Koristei se dodatkom 7 sa dijagrama se ita kvk=510-4pa je
d l
L d 0 N 2 KVK i , H 2, 6 190 2 5 10 4 469,3 H .
da da
24
(1.11.12)
Zadatak 1.14
Na torusnom kalemskom telu (od trolitula), ije su
dimenzije d i 2 cm ; Di 6 cm ; Da 10 cm (date na
slici), potrebno je namotati vieslojni kalem sa icom
prenika d 0,9 mm . ica je izolovana lakom i svilom.
Znajui da visina namotaja ne sme da bude vea od 5 mm
d a di / 2 5 mm , i da induktivnost kalema treba da
Da
Di
di
bude 500 H , odrediti broj navojaka N i broj slojeva z.

REENJE
Za torusne kalemove je
L 0,314
d 02 N 2
10 8 H ,
D0
(1.12.1)
gde je
Di Da 6 10
8 cm ,
2
2
d Da
d0 i
d i h 2 0, 5 2,5 cm ,
2
L D0
1
N
104 451 zavojaka .
d 0 0,314
D0
(1.12.2)
(1.12.3)
(1.12.4)
Kako je
d 0 di
(1.12.5)
dc
gde je z - broj moguih slojeva; a d s 1, 017 mm (prenik ice sa izolacijom za d 0,9 mm ), dobija se
d0 di h d0 z d s Z
Z=5.
25
Zadatak 1.15
Dva kalema bez jezgra u meufrekventnom transformatoru (I sa krajevima AB i III sa krajevima CD), i
induktivnosti LAB LI i LCD LIII , visine h i duine l1 i l3 respektivno, realizovani su unakrsnim
motanjem na zajedniko kalemsko telo spoljanjeg prenika D , ne meusobnom rastojanju l2 . Razmak l2
izmeu I i III kalema predstavlja fiktivni kalem II sa krajevima BC i sa istim brojem zavojaka, po jedinici
duine kao ko I i III kalema.
a) Nai izraz za koeficijent sprege k
M I-III
izmeu kalemova LI i LIII , smatrajui poznatim
LI LIII
induktivnosti LXY X , Y A,B,C,D i uzimajui u obzir injenicu da je meusobna induktivnost kalema
LAB i kalema " LBD " jednaka zbiru M I-III i M I-II .

b) Koristei Wheeler-ov obrazac odrediti k f l2 ako je l1 l3 1 cm , h 1 cm i D 1 cm . Za koju
duinu l2 e bit k 0,1 ?
c) Odrediti broj zavojaka N , prenik ice d (izolacija sa lakom i svilom) i duinu ice l , ako je
LI LIII 400 H uz podatke pod b).

REENJE
LI LAB
" LII " " LBC "
(1.13.1)
LIII LCD
Poto je data meusobna induktivnost LAB i " LBD " napisaemo izraz za LAD , a da bi se oslobodili M I-III ,
izraz za LAC .
a)
LAD LAB LBD 2 M I-II M I-III
(1.13.2)
LAC LAB LBC 2 M I-II
(1.13.3)
Iz (1.13.2) i (1.13.3) sledi
M I-III
1
LAD LBC LBD LAC i k
2
M I-III
1 L LBC LBD LAC
AD
LI LIII 2
LAB LCD
(1.13.4)
b) Za LI LIII tj. LAB LCD zbog simetrije LAC LBD , odnosno
1 LAD LBC
L
2 AC
2 LAB LAB
LAB
(1.13.5)
Poto se radi o kratki vieslojnim kalemovima za proraun svake od induktivnosti Lx , y
x, y A, B, C, D
moe se primeniti Wheeler-ov obrazac:
7 87 d 02 N 2 108
H
3d 0 9l 10h
gde je: N - broj navojaka d 0 , l , i h dimenzije u (cm).
L
(1.13.6)
Poto je poduna gustina zavojka ista za II kao i za I i III kalem
Nc
N
l
N
N
N
; N c 1 ; N c 2 ; Nc 3
l1
l2
l3
(1.13.7)
26
Zamenom N N c l
N1 N c l1 ; N 2 N c l2 ; N 3 N c l3
u izraze za induktivnost svakog od
kalemova (1.13.6), na osnovu (1.13.5) i (1.13.6) dobija se :

2
3d 10 h 9l
2l1 l2 3d 0 10h 9l1
0
1

1 3d 0 10h 9 l1 l2 l1 3d 0 10h 9l2
k
2
2
l1 l2
3d 0 10 h 9l1
2 3d 10h 9 l l l
0
1
2
1
2
l2

l1
(1.13.8)
Smenjujui brojne vrednosti za l1 , l3 , d 0 i h iz (8)
25 1
1
2
2
2
2 l2
l22
1 l2 .
2 34 9l2
16 9l2
25 9l2
za k 0,1
2
1
1
2
4 4l2 l22
l22
1 2l2 l22
250 34 9l2
16 9l2
25 9l2
(1.13.9)
Jednaina (1.13.9) se ne moe jednostavno reiti analitiki pa se mora primeniti neka od iterativnih metoda
ili grafiki tako to e se nacrtati kriva k k l2 na osnovu (1.13.8).
Usvajajui za l2 vrednosti 0, 1, 2, 3, 4 (cm) izrauna se k l2 i nacrta kriva sa koje je za k 0,1 nalazi l2 .
l2 cm
0,47
0,17
0,088
0,044
0,0125
Sa dijagrama se dobija l2 1,8 cm .

c) Iz (1.13.6) N
3d0 9l1 10h L 108

7,87 d 02
Povrinska gustina zavojka je N 0
179 zavojaka.
N
179
zav.
.
179
l1 h 11
cm2
Iz dodatka 1 sledi d s d s N 0 se oitava prenik ice d s d 0, 70 mm (interpolacijom). Duina

upotrebljene ice je l d 0 N 2 179 1120 cm 11,2 m .
27
Zadatak 1.16
Jedan vieslojni kalem koji ima N 500 zavojaka , namotan je na kalemsko telo, zavojak do zavojka, i ima
duinu l 3 cm . Visina namotaja je h 0,5 cm , srednji prenik d 0 1 cm . Za namotaj je upotrebljena
Cu-ica prenika d s 0, 20 mm , sa izolacijom dva puta pamuk.
a) Izraunati L ovog kalema, ne uzimajui u obzir debljinu izolacije, a po obrazcu za due kalemove?
b) Koliko procenata od L iznosi korekcija zbog izolacije?
c) Koliko se dobija L upotrebom Weeler-ovog obrazca?
REENJE
Poznati su
N 500 zavojaka; l 3 cm;

h 0,5 cm; d 0 1 cm;
Prema obrascu za dugake vieslojne kalemove je
d 02 N 2 0, 627 d 0 h N 2
L 1, 256
0, 693 k 108 H
4l
l
Pri emu su dimenzije izraene u cm .

Korekcioni sainilac k je funkcija od
l
h
(1.14.1)
l
, k k i oitava se iz tablice (Dodatak 5)
h
l
k k 6 0, 2446 pa se dobija L 575 H .
h
b) Korekcija koja se vri usled uticaja izolacije ice, na induktivnost, je data relacijom
D
L 0, 627 d 0 N 2, 303 log 0,155 108 H
(1.14.2)
d
gde je D razdaljina izmeu susednih ica a d prenik ice bez izolacije. Stvarna induktivnost je L' L L .
L
Dobija se L 1,86 H odnosno
100 0,33 % .
L
c) Prema Weeler-ovom obrascu je
0, 787 d 0 N 2
561 H
3d 0 9l 10h
(1.14.3)
28
Zadatak 1.17
Na istom cilindrinom kalemskom telu na kojem se nalazi jednoslojni kalem (krajevi A i B) od 40 zavojaka,
motanih jedan do drugog icom prenika d s 0,5 mm , induktivnosti L 6, 4 10 6 H , namotano je u
produetku na isti nain i sa istom icom, ali u suprotnom smeru jo 120 zavojaka i izraeni su izvodi C, D i
E posle 40, 80 i 120 zavojaka.
a) Koristei obrazac po Weisu i Olendorf-u izraunati induktivnost LAC , LAD , LAE , koeficijent sprege k i
meusobne induktivnosti M izmeu kalemova LAB i kalemova LBC , LBD i LBE , respektivno.
b) Rezultat dobijen za LAC uporediti sa rezultatom koji se dobija prema Kammerloher-u. Koliko je relativno
odstupanje?
REENJE
L k2 N c2 l 3
(1.15.1)
gde je
l AB N AB d s 40 0, 05 2 cm
N
40
zav.
N c AB
20
l AB
2
cm
(1.15.2)
(1.15.3)
Znajui LAB L 6, 4 106 H nalazi se
L
6, 4 10 6
H
2 109
2
3
2
3
Nc l
20 2
cm
l
l
Sa grafika (Dodatak 6) k2 k2
2 d 0 1 cm .
d0
d0
k2
(1.15.4)
Poto postoje svi podaci za kalem, koristei obrazac po Weis-u i Olendorf-u
L L'
l
lp
(1.15.5)
gde je
N 2 d 02
N2
10 8 H 0, 98646
10 8 H
4l
l
2
lp
d
d
1 0, 45 0 0, 005 0
l
l
l
6
LBC LAB 6, 4 10 H
L' 1, 256
LBD 0,98646
(1.15.6)
(1.15.7)
(1.15.8)
2
N BD
l
802
108 BD 0,98646
108 0,899 14,19 H
lBD
l pBD
4
lBD 80 0, 05 4 cm;
l pBD
lBD
1,1121875;
lBD
0,899;
l pBD
120
LBE 0,98646 3 108 0, 93 22, 02 H
6
l pBE
l
lBE 120 0, 05 6 cm;
1, 07486; BE 0, 93.
lBE
l pBE
29
(1.15.9)
LAC LAB LBC 2M 1
(1.15.10)
Meusobna induktivnost M je ista po veliini kao izmeu LAB i LBC kada bi zavojci bili motani svi na istu
stranu, samo bi tada ukupna induktivnost bila L'AC LBD 14,19 H .
Pa bi bilo L'AC LAB LBD 2 M 1 M 1
L'AC LAB LBD

0, 695 H .
2
LAC LAB LBC 2 0, 695 11, 41 H .

1
k1
0,10859 .
LAB LBC
LAD L'AB LBD 2 M 2 .
L LAB LBD
M 2 AD
0, 72 H .
2
LAD LBE 22, 03 H .
LAD 6, 4 14,19 2 M 2 19,15 H .
0, 72
k2
0, 0755 .
6, 4 14,19
LAE LAB LBE 2M 3 .

L LAB LBE 29,888 6, 4 22,02
M 3 AE
0, 733 H ,
2
2
gde je:
1662
108 0,9468 29,888 H ;
83
l
1, 05617 ; AE 0,9468 .
l pAE
L'AE 0,98646
l pAE
l AE
LAE LAB LBE 2M 3

LAE 26,966 H
0, 729
k3
0, 06139 .
6, 4 22, 03
Prema Kammerloher-u je L'AC k2 N c2 l 2 0,55 109 20 2 43 14, 08 H .
l
4
H
k2 k2 k2 4 0,55 10 9 ,
1
cm
d0
zav.
N c 20
; l 4 cm .
cm
L LAB LBC
M 2 AC
0, 64
2
LAC LAB LBC 2M 11,52 H .
Odstupanje:
LAC LkAC 11, 41 11,52
0, 00964 0,964 % .
LAC
11, 41
30
Zadatak 1.18
Kratak jednoslojni cilindrini kalem ije su dimenzije l 5 cm i d i 1, 5 cm , ima izvod u taki C, tako da
je N AC 30 zavojaka , a N BC 30 zavojaka . Izraunati koeficijent meusobne induktivnosti M izmeu
delova A-C i C-B koristei:
a) Kamerloerov obrazac
b) Obrazac Weis i Ollendorf-a
REENJE
LAB LAC LCB 2 M

1
M LAB LAC LCB
2
a) Koristei obrazac za induktivnost po Kammerloher-u
3
LAB k2 N c2 l AB
8 1010 225 125 22,5 H ,
gde je:
2
N 75
zav.
zav.
Nc
15
N c2 225
,
l AB
5
cm
cm
LAB
5
5
H
3, 33 k2 3,3 8 108 .
d 0 1,5 d s 1,5
cm
l
3
LAC k2 AC N c2 l AC
4 10 9 225 8 7, 2 H ,
d0
l
N
zav.
30
gde je: N c 15
; l AC 2 cm; CB AC lCB 5 2 cm
cm
N AB
75
l
l
2
2
H
1,333 k 1, 333 4 10 9 .
d 0 1,5 d s 1,5
cm
l
3
LCB k2 CB N c2 lCB
2 10 9 225 27 12,15 12, 2 H ,
d0
gde je N c 15
zav.
l
N
45
; lCB 3 cm; CB CB lCB 5 3 cm ,
cm
l
N AB
75
l
3
3
H
k2 CB k2
k2 2 2 109 .
k2
cm
1,5
d0
1,5 d s
1
1
Pa je definitivno M LAB LAC LCB 22,5 7, 2 12, 2 1, 6 H .
2
2
b) Prema Weis-u i Ollendorf-u je
l
d 02 N 2 1
L L 1, 256
10 8 H
lp
lp
4
l
l
2
2
d N
10 8
1, 256 0
2
4
l
d0
d0
1 0, 45 0, 005
l
l
Poto je: d 0 d i d s d i 1,5 cm .
'
31
N AB 75 zav.; N AC 30 zav.; N CB 45 zav.;

l AB 5 cm; l AC 2 cm; lCB 3 cm;
LAB 1, 256
2
d 02 N AB
4
l AB
LAC 1, 256
2
d 02 N AC
4
l AC
LCB 1, 256
2
d 02 N CB
4
lCB
108
22, 0035 H 22 H
2
d0
d0
1 0, 045 0, 005
l
l AB
108
7,48 H
2
d0
d0
1 0, 045 0, 005
l
l AC
10 8
d
d
1 0, 045 0 0, 005 0
l
lCB
LAB LAC LCB

1,14 H .
2
32
12,24 H
Zadatak 1.19
Dva kratka vieslojna kalema A i B namotana su jedan iznad drugog na telo prehika D 5 mm , icom
prenika 0,2 mm, izolovanom emajlom i lakom N 0 13
zav.
.
mm 2
Ako je kalem B za reakciju u oscilatoru i ako ima tri puta manje zavojaka od kalema A, a kalem A treba da
ima induktivnost LA 390 H , koristei se Wheeler-ovim obrascem nai:
- Broj zavojaka kalema A - NA
- Ukupan induktivnost LAB
- Meusobnu induktivnost M kalemova A i B i
- Visinu namotaja oba kalema.
Poznato je da maina za unakrsno motanje kalemova ima hod od 8 mm.
REENJE
Po Weeler-u je
LA
0, 0787 d 02 N 2
3d 0 9l 10h
0, 0787 D h N 2
3 D h 9l 10h
gde je
2
N
N
2
2
0, 0787 D
0, 0787 0,5
N
N
N0 l
N
1040
h
pa LA
H .
N
N
N0 l
3 D 9l 13
3 0,5 9 0,8 13
N0 l
1040
Da bi nali N (poto je to numeriki dosta teko), usvajaemo vrednosti za N i nalaziti odgovarajue L i
na osnovu toga nacrtaemo krivu L f N sa koje priblino moemo da oitamo N za dato L .
Dobija se:
N zav.
250
300
312
315
350
L H
228,017
353,608
389,128
398,328
515,989
Sa grafika se oita
N 312 zav. h
N
0,3 cm; h 0, 3 cm.
N0 l
0, 0787 d 0'' N B2
0, 0787 1, 2 2 104 2
LB
N
104
3d 0'' 9l 10 B
3 1, 2 9 0,8 10
N0 l
1040
gde je uzeto
d0'' D 2h h1 0,5 0, 6 0,1 1, 2 cm

LB 103,9776 H .
Kako je : LAB LA LB 2 M
LAB LA LB
2
M 155,68 H
M
33
N A 312
104 zav. N B 104 zav.

3
3
N
312
hA A
0,3 cm 3 mm hA 3 mm
N 0 l 1040
N
104
hB B
0,1 cm 1 mm hB 1 mm
N 0 l 1040
NB
2
0, 0787 d 02 N AB
N
3d 0' 9l 10 AB hAB
N0 l
d 0 D hA hB 0,5 0,3 0,1 0,9 cm
N AB N A N B 416 zav.
N 0 l 1040
LAB
l 0,8
Pa sledi
LAB 305, 2409 H .
34
Zadatak 1.20
Na istom cilindrinom kalemskom telu na kojem se nalazi jednoslojni kalem od 18 zavojaka namotan je u
produetku istom icom prenika d s 0,5 mm , kao i prvi kalem, i na isti nain zavojak do zavojka, ali u
suprotnom smeru, drugi kalem B od 54 zavojka, koji ima 4,8 puta veu induktivnost od kalema A.
Izraunati induktivnost kalemova A i B, ukupnu induktivnost Le , meusobnu induktivnost M i koeficijent
meusobne sprege k ova dva kalema. Proraun izvriti koristei obrasce po Weis-Olandorf-u i
Kammerloher-u i dobijene rezultate na ova dva naina uporediti.
REENJE
lA 2 3
l A d 03
LA k1 N c d 0 k1 2
d0
d0 d s
lB 2 3
lB d 03
LB k1 N c d 0 k1 2
d0
d0 d s
l
k1 A
d
LB
0 4,8
LA
l
k1 B
d0
l A N A d s 18 0, 05 0,9 cm
lB N B d s 54 0, 05 2, 7 cm
(1.18.1)
(1.18.2)
(1.18.3)
Da bi nali d 0 predpostavljaemo nekoliko njegovih vrednosti, nai

i sa dijagrama oitati za koje d 0 je zadovoljen uslov (1.18.3).
1
2
3
d cm
0
l
l
l A lB
i
, odnosno k1 A i k1 B
d0 d0
d0
d0
lA
d0
lB
d0
0,9
0,45
0,30
0,225
0,15
2,70
1,35
0,90
0,675
0,45
l
k1 A 109
d0
l
k1 B 109
d0
5,8
2,3
1,20
0,75
0,38
23,0
9,8
5,80
3,7
2,3
l
k1 A
d0
l
k1 B
d0
3,9655
4,26
4,833
4,933
6,05
Prema tabeli (odnosno dijagramu koji moe da se nacrta) dobija se d 0 3 cm .
35
LA k1 0,3
d 03
33
1, 2 27 5
9
1,
2
10
10 12,96 H 13 H
2
2
ds
0, 05
25
d 03
33
5, 78 27
9
5,
78
10
10 5 62, 424 H 62,4 H

2
2
ds
0, 05
25
Le LA LB 2M .
LB k1 0,9
Kada bi kalemovi bili motani u istom smeru, bilo bi:

L'e LA LB 2 M ,
3
l A lB d 03
33
36 d 0
9
8,
4
10
90, 72 H .
2
1
2
0, 052
3 ds
d0 ds
Iz (8), (6) i (7)
1
M L'e LA LB 0,5 90,72 13 62, 4 7, 66 H
2
Le LA LB 2M 60, 08 H .
M
7, 66
k
0, 268945819 .
LA LB
13 62, 4
gde je L'e k1
Prema Weis-u i Olendorf-u je:
L L'
N 2 d 02
l
, gde je L' 1, 256
108 H
lp
4l
LA 0
2 N A2
d0
4
lA
1
2
2 2 lA
d0 Nc lA
4
lp
d
d
1 0, 45 0 0, 005 0
lA
lA
2
N
1
l
LB 0 d 02 B
0 d 02 N c2 B lB
2
4
lB
4
lp
d
d
1 0, 45 0 0, 005 0
lB
lB
2
N A NB
L'e 0 d 0
4
l A lB
0
1
d
d
1 0, 45 0 0, 005 0
l A lB
l A lB
2 2 l A lB
d0 N c
l A lB
4
lp
Iz relacija za LA i LB na osnovu uslova zadatka
d
1 0, 45 0
LB
l
lA
4,8 B
LA
lA
d
1 0, 45 0
lB
d
1 0, 45 0
lA
d0
0, 005
lA
2
d0
0, 005
lB
d0
d0
0,
005
1, 6 1 0, 45
lA
lB
d0
0, 005
lB
36

2
2
d0
d0
d0
d0
5, 075 0, 005 1,6 1 0, 45 0, 005 0
lA
lA
lB
lB
5, 075 10 3 d 02 0, 233d 0 0, 6 0 d 0 2,83 cm .

Usvojiemo d 0 3 cm kako bi pravili poreenje dobijenih rezultata za LA , LB , Le , M i k po razliitim
metodama kod kalema sa istim fizikim parametrima l , d 0 , N , d s .
Iz navedenih relacija dobijaju se sledei rezultati:
LA 13,070 H ,
LA 64,285 H ,
Le 93,199 H ,
gde je uzeto d 0 3 cm ; N c 20
zav.
H
i 0 d 02 N c2 35, 51256336 106
.
cm
4
cm
L'e LA LB 2 M
1
M L'e LA LB 7, 922 H
2
Le LA LB 2M 61,511 H .
M
k
0, 2733 .
LA LB
Razlika u rezultatima II i I prorauna je:
LIIA LIA 13, 07 12,96 0,11 H

LIIB LIB 64, 285 62, 424 1,861 H
LIIe LIe 61, 511 60, 08 1, 431 H
M II M I 7, 922 7, 66 0, 262 H
k II k I 0, 2733 0, 2689 0, 0084 .
37
Mreni transformatori
Problematika konstruisanja transformatorskih tela optimizovanih za radnu frekvenciju od 50 Hz (ili 60 Hz)

stara je koliko i problematika prenosa elektrine energije naizmeninom strujom. Mreni transformatori
sreu se u celom lancu proizvodnje i distribucije elektrine energije, ali i u raznim elektrinim i elektronskim
uredjajima iroke potronje. Pre razvoja prekidakih sistema za napajanje, mreni transformatori su drali
primat u vanom segmentu konstruisanja elektronskih uredjaja-napajanju. Konverzija visokog napona na
frekvenciji elektrine mree u niski napon potreban za napajanje elektronskih uredjaja bio je dominantna
oblast primene ovakvih transformatora. Iako su znaajno potisnuti razvojem prekidakih napajanja, kada je
potrebno konstruisati jednosmerni izvor napajanja visokih performansi, mreni transformator ostaje element
izbora.
38
Zadatak 2.1
Pri proraunu mrenih transformatora na osnovu poznatih podataka treba proraunati ostale parameter
(geometrijske i elektrine) i izvriti proveru smetaja i pregrevanja. Tako se na kraju prorauna poseduju svi
podaci:
1. GEOMETRIJSKI PARAMETRI
- profil lima (oblik i dimenzije)
- debljina lima
- broj limova ne
- izolacija izmeu limova fe
- debljina paketa b
- broj navojaka N1 i N 2 primara i sekundara
- duina ice l1 i l 2 primara i sekundara
- prenik ice d1 i d 2 primara i sekundara
- broj slojeva z1 i z2 primara i sekundara
- teina GFe i GCu upotrebljenog gvoa i bakra.
2. ELEKTRINI PARAMETRI
- naponi U1 i U 2 primara i sekundara
- struje I1 i I 2 primara i sekundara
- snage P1 i P2 primara i sekundara
- snaga gubitka PCu PFe u bakru i gvou
- stepen korisnog dejstva
- struja praznog hoda I 0
3. PODACI PROVERE
- smetaja navojka
- maksimalne temperature pregrevanja
1. Proraunati mreni transformator (nai broj navojaka primara i sekundara N1 i N 2 ; prenik ice primara
i sekundara d 1 i d 2 ; snagu gubitka u gvou i bakru i proveriti mogunost smetaja, ako je:
- napon primara U1 220 V ,
- napon sekundara U 2 40 V ,
- struja sekundara I 2 2 A ,
- maksimalna indukcija Bmax 1, 2 T ,
- dozvoljeno pregrevanje 60 0 C .
Pri izradi transformatora korieni su dinamo limovi profila M debljine 0,35 mm, sa izolacijom od laka (za
jezgro) i bakarna ica izolovana lakom (za namotaje).
REENJE
39
Pri proraunu mrenih transformatora polazi se od snage sekundara
P2 U 2 I 2 40 4 160 W
(2.1.1)
Na osnovu snage P2 odreuje se efektivni popreni presek jezgra
Seff k
Pz
Pz
160
7
7
12,5 cm 2
f
f
50
(2.1.2)
a na osnovu Seff se odreuju
d max Seff 35, 2 mm
(2.1.3)
(2.1.4)
d min 0,82 Seff 29 mm

( d min se dobija iz uslova b 1,5 d , a d max iz uslova b d ).
Iz tablica (Dodatak 2) se nalaze dimenzije M lima za standardizovano d
d min d d max i oitaju ostale
dimenzije:
d 34 mm
a 17 mm
h 102 mm
le 23,8 cm
c 68 mm
f e 0,92
to odgovara limu M-102.

Broj limova je ne
Seff
12,5 10
105 .
d 3, 4 0,35
Geometrijska debljina limenog paketa je
Seff
12,5
4 cm .
d f e 3, 4 0,92
Broj zavojaka nalazimo po obrascu:
U1 104
220 10 4
666 670 zavojaka .

4, 44 f Seff Bmax 4, 44 50 12,5 1, 2
N1 670 zavojaka
U1 U1
U
2 N 2 N1 2 2
N1 N1
U1
N1
2 2 P2 2 160 W 1, 062 - oita se sa dijagrama (Dodatak 16), pa

40
N 2 670
1, 062 127 zavojaka .
220
N 2 127 zavojaka
Prenik ice dobijamo koristei obrazac d 1,13
Kako je stepen iskorienja
I
.
J
P2
, i usvajajui 0,9 nalazimo struju primara
U 1 I1
P2
160
0,81 A .
U1 220 0, 9
I1 0,81 A
I1
40

Dozvoljena gustina struje oitava se sa dijagrama (Dodatak 19) Seff f J , J f Seff
J J Seff 600 C 2,8

J 2,8
60 C .
0
A
,
mm2
A
mm 2
Pa d1 1,13
d 2 1,13
I1
0,81
1,13
0, 608 mm
J
2,8
I2
4
1,13
1,35 mm .
J
2,8
Usvajamo prvu veu vrednost prenika ice koja je standardizovana i oitavamo odgovarajui prenik
izolovane ice d s .
Bie:
d1 0, 70 mm
d s1 0, 74 mm
d1 1,5 mm
d s 2 1,56 mm
Broj slojeva Z primarnih i sekundarnih navojaka dobijamo po obrascima
N ds
N ds
N
N
k
k
, Zs k
'
l
N
l
l
ds
Gde je k korekcioni koeficijent zbog neujednaosti motanja. Za idealno motanje je k 1 , za mainsko je
k 1, 05 , a za runo k 1,1 .
Zs k
Za lim profila M-102 oitamo dimenzije kalemskog tela (Dodatak 2):

q 65 mm; g 35 mm; f 37 mm; l 61 mm; t 71 mm .
Pa imamo:
N1 d s1
670 0, 74
1, 05
9.
l
10 6,1
N d
127 1,36
Z 2 k 2 s 2 1, 05
4.
l
10 6,1
Z1 k
Odrediemo sada snagu gubitaka transformatora. Gubici u bakru su:

PCu R1 I12 R2 I 22 .
Treba odrediti R1 i R2 . To emo uraditi po obrascu R
4 N lm
l
.

S
d2
Poto je , l i S zavise od temperature, trebalo bi to uzeti u obzir. Poto se radi o malim promenama
temperature, promenu duine ice i njenog prprenog preseka moemo zanemariti. Zato emo odrediti
otpornost bakarne ice na sobnoj temperaturi, jer je dato za sobnu temperaturu, a onda znajui
temperaturski sainilac Cu naemo otpornost na traenoj temperaturi.
4 0 N1 lm1
N l
22 103 1 2 m1
2
d1
d1
4 0 N1 lm1
N l
R02
22 10 3 1 2 m1
2
d1
d1
R01
gde je 0 0, 0172787
mm 2
.
m
Da bi nali R01 i R02 moramo odrediti lm1 i lm 2 .
41
lm1 = duina srednjeg navojka primara.

lm 2 = duina srednjeg navojka sekundara (prvog navoja).
lm3 = duina srednjeg navojka sekundara (drugog navoja).
lm1 2 b d 6 s hn
2
lm 2 2 b d 6 s hn
lm 3 2 b d 6 s
3
hn
2
s = debljina kalemskog tela. Ova debljina se daje u funkciji snage P2 (Dodatak 20).
s s P2 s 160 W 0,1 cm 1 mm za bakelizovanu hartiju i za prepan.
hn = visina namotaja na kalemskom telu. hn se odreuje na osnovu irine prozora lima a . Vodei rauna o
debljini kalemskog tela, visina je
hn a 3s cm hn 1, 7 3 0,1 1, 4 cm .
Ako prozor a nije potpuno ispunjen, onda je
hn Z1 d s1 Z 2 d s 2 9 0, 74 4 1, 56 1, 29 cm .
Pa imamo:
lm1 2 4 3, 4 6 0,1
3,14 1, 4
18, 2 cm . lm1 18, 2 cm
2
Poto imamo samo jedan sekundarni namotaj, onda njegov srednji navojak (duina lm 2 ) odgovara lm' 3 .
3
hn
2
2 4 3, 4 6 0,1 1,5 3,14 1, 4 22,6 cm . lm 2 22, 6 cm .
lm' 3 lm 2 2 b d 6 s
lm 2
Sada moemo nai otpornost:
R01 22 10 3
670 18, 2
R02 22 10 3
127 22, 6 cm
Kako je
0, 7
5,5 , R01 5,5
1,36 mm
R R0 1
Cu T 200 C 3,92 10 3
0, 28 , R02 0, 28
R1 6,8 .
R2 0,35 .
Konano:
PCu R1 I12 R2 I 22 6,8 0,812 0,35 42 10, 06 W . PCu 10, 06 W

Gubici u gvou izraunavaju se po obrascu
PFe 1, 25 GFe
42

2
f 2
f 2
PFe 0
0
Bmax GFe [W ], B 0, 7T
100
100
gde su:
f 1,6
PFe 0
Bmax GFe [W ], B 0, 7T
100
GFe - teina gvoa, - koeficijent gubitka u Fe , koji zavisi od indukcije Bmax i frekvencije i vrste lima.
Ovaj koeficijent se daje u tablici (Dodatak 10).

Za na sluaj je :
1, 96
W
kg
GFe b h 2 2 a b c f e
a b c V1 = zaprmina prozora,
= specifina teina Fe ,
f e = sainilac ispune,
GFe 2,35 Kp .
Pa je PFe 1, 25 1, 96 2,35 6, 3 W .
Stepen iskorienja je :
P2
160
160
0,907 , 0,9
P2 PFe PCu 160 16,36 176, 36
kao to je i usvojeno.
Duina upotrebljene ice je :
l1 N1 lm1 670 18, 2 120 m . l1 120 m
l2 N 2 lm 2 127 0, 226 29 m . l2 29 m
Na kraju proveravamo smetaj navojaka. Za ovaj sluaj Cu zahvata priblino 45% proseka prozora, a 55%
preseka otpada na izolaciju ica, meuizolaciju i prostor izmeu ica. Povrina poprenog preseka bakarnih
zavojaka je
SCu N1
d12
d 22
N2
4,83 cm . SCu 4,83 cm
4
4
Povrina prozora je
Sp a c
Korisna povrina prozora za smetaj namotaja je
S k 0, 45a c 5, 2 cm 2 , S k 5, 2 cm 2
kao to se vidi S k SCu .
Znai, navojci se mogu smestiti na izabrano kalemsko telo. Time je proraun transformatora zavren. Radi
korekcije faktora 2 odreuje se U , tj. Pad napona u sekundaru usled gubitka u bakru.
PCu 10,06
2,515 V 2,52 V
I2
4
U U
2 2
1, 063 .
U2
(novo)
N 2 korigovano N 2 2
127,118 zavojaka 127 zavojaka .
2 (staro)
U
Iz izraza
43

1
2
A

J k'
2
1 h h mm
3
odreuje se pregrevanje i
J2
k '2
h
1 h 62, 77 0C .
3
A
za J 2,8
; h 1, 29 cm; k ' 0, 48 .
2
mm

44
Zadatak 2.2
Izvriti proraun mrenog transformatora ( U1 220 V, f 50 Hz ) sa dva sekundarna namotaja ako je
I 2 1 A, U 2 40 V, I 3 0, 4 A i U 3 380 V . Koristei dinamo limove E-I IV debljine 0,35 mm ,

sa izolacijom od laka. Uzeti da je Bmax 0,9 T , dozvoljeno pregrevanje. Pored prorauna broja zavojaka
sva tri namotaja, prenika ice, gubitaka u limovima i namotajima izvriti i proveru: smetaja namotaja,
temperature pregrevanja u namotajima i izabranih vrednosti za koeficijente korisnog dejstva i
sekundarnog sainioca napona 2 . Predloite mere za poboljanje prorauna, ako je to potrebno.
REENJE
Pri proraunu mrenog transformatora sa dva sekundarna namotaja polazi se od ukupne snage u sekundaru.
Ps P2 P3 U 2 I 2 U 3 I 3 40 1 380 0, 4 192 W
Na osnovu tako dobijene snage P2 odreuje se efektivni popreni presek Seff jezgra (Dodatak 17) bira se lim
E-I 130, a na osnovu tog preseka d max i d min , odnosno d jezgra (irina jezgra).
Seff k
Ps
192
7
13, 717 cm 2 13,7 cm 2 .
f
50
d max Seff 3,7 cm .

d min 0,82 d max 3, 04 cm .
Prema tabeli (Dodatak 4) za dimenzije limova za ve usvojeni lim E-I 130 se nalazi:
l 130 mm; m i 87,5 mm; e 17,5 mm; f 6, 6 mm; c 70 mm;

d 35 mm; a 30 mm; h 105 mm; l 115 mm; r 6 mm; b 35 mm
Faktor ispune jezgra sa Fe f e 0,92 oitava se iz Dodatka 3.
bgeom
S eff
13, 7
4, 25
0, 92 3, 5
fe d
S
13, 7
ne 10 eff 10
112 .
d
3,5 0,35
Teina gvoa je
GFe h l 2 a c b f e 10,5 13, 0 2 3 7 4, 25 0,92 7,6 2808 p 2808 kp

Broj zavojaka primara je:
10 4 U1
10 4 220
803, 7 804 zavojka.

4, 44 f S eff Bmax 4, 44 50 13,7 0,9
N1 804
3, 654545454 . N1 804 zavojaka

U1 220
N1
Broj zavojaka u sekundarnim namotajima je:
N2
N1
804
U 2 2
40 1, 06 154,55 155 zavojaka N 2 155 zavojaka .
U1
220
Usvajajui 0,92
I1
Ps
192
0,9486 A 0,95 A , I1 0,95 A

U1 0,92 220
45

Pa su prenici ica namotaja:
d 1 1,13
I1
0,95
1,13
0, 75 mm .
J
2,15
d 2 1,13
I2
1
1,13
0, 77977 0, 78 mm .
J
2,15
I3
0, 4
1,13
0, 4874 0, 49 mm .
J
2,15
A
.
J J S eff ; J 13,7; 60 2, 25
mm2
d 1 0,80 mm
d s1 0,872 mm
d 1 1,13
d 2 0,80 mm
d s 2 0,872 mm
d 3 0, 50 mm
d s 3 0,551 mm
( d je prema dodatku 1 standardizovanih prenika Cu ice sa i bez izolacije).
Otpornosti namotaja su:
4 N lm
.
d 2
hn ,
2
s 0,1 cm za Ps 192 W .
lm1 2 d b 6 s
hn a 3 s 3, 0 0,3 27 mm 2,7 cm .
lm1 2 3,5 4, 25 0, 60 2, 7 2 8,35 2, 7 20,94 cm .

2
2
lm 2 2 3,5 4, 25 0, 60 2, 7 16,7 2, 7 25,18 cm .
lm1 2 3,5 4, 25 0, 60
3
3
2, 7 2 8,35
2, 7 29, 42 cm .
2
2
Kako je
4 0 4
mm 2
0, 0172 0, 0218997
m
1
Cu 3,92 10 3 0
C
4 4
mm 2
0 1 0, 0218997 1 3,92 10 3 60 0,027
m
4
2,7 cm ,
Pa je
N1 lm1
804 20,94
2,7 106
7, 2 .
2
d 1
0, 082
155 25,18
R2 2, 7 106
1,37 .
0, 082
1472 29, 42
R3 2, 7 10 6
46,77 .
0, 052
R1 2, 7 106
46
l cm ; d cm .
m
PCu R1 I12 R2 I 22 R3 I 32 6 1,37 6, 55 14,97 15 W . PCu 15 W .
f 2
f 2
PFe v

Bmax GFe 1, 38 0,81 2,802 3,14 W . PFe 3,14 W
100
100
Provere:
Ps
192
0, 914 ,
Ps PCu PFe 192 15 3,14
a usvojili smo 0, 92 .
U
U
U s R1 I1 2 R2 I 2 R3 I 3 2 1, 23 1,37 1,97 4, 57 V .
U1
U3
U U s
U s
4,57
2 2
1
1
1, 02 ,
U2
U2
220
a usvojili smo 1, 06 .
S p a c 3 7 21 cm 2 .
d 21
d 22
d 23
SCu N1
N2
N3
4,04 0, 78 2,89 7, 71
4
4
4
S korisno 0, 45 S p 9, 45 .
Kako je S korisno S Cu Namotaji mogu da se smeste.
1
2
A

Iz izraza J k
2
1 h h mm
3
h
J 2 h 1
2
3 2,15 2,7 1 0,9
49, 4 0C
k
0, 48
za k 0, 48 , a radili smo sa 60 0 C , to je ispravno.
47
Zadatak 2.3
Izloiti princip prorauna mrenog transformatora:
- Koje su polazne veliine date?
- Koje se veliine usvajaju?
- ta i kao treba odrediti (obrasci se ne moraju znati napamet)?
48
Zadatak 2.4
Proraunati mreni transformator (nai: broj navojaka primara i sekundara N1 i N 2 ; prenik ice primara i
sekundara d 1 i d 2 ; snagu gubitaka u bakru i proveriti mogunost smetaja navojaka), koji slui za
napajanje ispravljaa preko kojeg se pune akumulatori, ako je:
- napon primara U1 220 V
- napon sekundara U 2 20 V
- struja sekundara I 2 10, 5 A
- maksimalna indukcija Bmax 1, 4 T .
Pri izradi transformatora koriena su trakasta rasklopna jezgra E-E debljine 0,35 mm (po traci) i ,bakarna
ica izolovana lakom. Dozvoljeno je 600C.
REENJE
Snaga sekundara je
P2 U 2 I 2 20 10, 5 210 W
Iz tablice (Dodatak 12) se oitavaju dimenzije limova:
S eff 8,8 cm 2
b 40 mm
d 25 mm
c 62,5 mm
a 25 mm
l 100 mm
a 25 mm .
Broj navojaka primara i sekundara je:
N1
U1 10 4
220 10 4
804 zav.
4, 44 f Seff Bmax 4, 44 50 8,8 1, 4
U1 U 2
U
2 N 2 N1 2 2 77 zav.
N1 N 2
U1
2 - je oitano sa dijagrama (Dodatak 16)
2 2 P2 2 210 W 1, 055 .
Prenici ice primarnih i sekundarnih namotaja su:
d 1 1,13
I1
1, 06
1,13
0, 74479 0,74 mm
J
2, 44
d 2 1,13
I2
2,344 mm
J
Standardizovane vrednosti (iz Dodatka 1) su:
d1 0, 75 mm,
d1s 0,80 mm
d 2 2, 5 mm,
d 2 s 2, 75 mm
Dozvoljena gustina struje J oitana je sa dijagrama (Dodatak 19) Seff f J , .
J J S eff
60 C
2, 44
A
.
mm
Struja primara je odreena iz izraza za stepen korisnog dejstva
49
P2
U I
2 2,
U1 I1 U1 I1
gde je usvojeno, P2 0,9 ,
I1
U 2 I2
1, 06 A .
U1
Na osnovu izraunatih I1 , I 2 ;
4 N1 lm1
l1
,
S1
d12
l
4 N 2 lm 2
R2 2
S2
d 22
R1
gde je
0 1 0, 0175 1 0, 0460 0, 0217
mm 2
m
a lm1 i lm 2 se odreuju kao u zadatku 2.1, nalazi se
PCu R1 I12 R2 I 22 .
Provera smetaja i ostalih elemenata kao i u prvom zadatku iz ove oblasti.
50
Zadatak 2.5
Za usmerako kolo prikazano na slici poznate su srednje vrednosti napona i struje
U 0 20 V i I 0 400 mA . Smatrajui da su diode usmeraa idealni elementi
izvesti:
a) Izraz za snagu na osnovu koje se dimenzionie presek jezgra transformatora P2 i
izraz za struju na osnovu koje se dimenzionie presek ice namotaja transformatora
I2 .
I
U
b) Koristei se rezultatima pod a) proraunati transformator (nai N1 , N 2 , d1 , d 2 )
A
i dinamo
mm 2
Rp
usvajajui da je Bmax 1 T , gustina struje u namotajima J 2,5

limove tipa E-I za jezgro.
Za proraunati transformator proveriti mogunost smetaja namotaja.
REENJE
Po definiciji efektivna vrednost struje je :
1
2
2
m
sin 2 t d t
(2.5.1)
Srednja vrednost struje je:
I0
2
1 2
1
I max sin t d t I max sin t d t
I max sin t d t
2 0
2 0
1
1
I m2 sin2 t d t
2 0
2
(2.5.2)
I m2 sin2 t d t
1 2
I m sin 2 t d t
Im
I
I1 I 2 m
2
2
U
U 2 2m
2
(2.5.3)
(2.5.4)
Srednje vrednosti struje i napona su:
I0
2
I
1
2 Im
(2.5.5)
I max sin t d t I max sin t d t m sin t d t
2 0
I0
2 I m 4 I2
I2
I 0 0,392699
4
(2.5.6)
Analogno
2 U zm 2 2 U 2
2 U 0
U2
13, 32864882
4
b) P2 2 U 2 I 2 za proraun jezgra
U0
P2 2 U 2 I 2 2
U m I m U m I m 2 2 U 0 I 0
2 2 U 0 I0
4 4
8
2 2
2
2 2
2 2
P0
12 0, 5 2 7, 402203300 10, 4682963 10, 5 W .
8
8
P2 10,5 VA
P2
51
(2.5.7)
(2.5.8)
Seff 3, 2029 cm 2
N1 3094 zavojaka
N 2 469 zavojaka
d 1 0,1863 mm
d 2 0, 505 mm
I1 67,974 mA .
52
Zadatak 2.6
Izvesti obrasce za ekvivalentni otpor gubitaka Rg sveden na sekundar, u zavisnosti od otpornosti R1 i R2 i
broja zavojaka N1 i N 2 primara i sekundara:
- za autotransformator za redukciju napona;
- za autotransformator za povienje napona;
- navesti prednosti i nedostatke autotransformatora u odnosu na obine transformatore.
REENJE
a)
PCu R1 I12 R2 I 22
I1
N2
I N1 N 2
I 2 I1 I
N
I I 2 1 2
N1
N
I1 I 2 2
N1
2
N
N
PCu I 2 R1 I 22 1 2 R2 Rg I 22
N1
N1
2
2
Rg
R1 N 22 R2 N1 N 2
N12
b)
PCu R1 I12 R2 I 22 Rg' I 22
I
N N1
2
I2
N1
I I 2 2 1
N1
'
g
R2 N12 R1 N 2 N1
N12
53
Zadatak 2.7
Sekundar mrenog transformatora broja zavojaka N 2 je optereen jednosmernim usmeraem, tako da kroz
njegove zavojke protie i jednosmerna struja I 0 . Ako je transformator idealan i efektivna vrednost struje je
I 2 , kolika je efektivna vrednost I1 struje primara (koji ima N1 zavojaka)?
Da li je I1 vee ili manje od n I 2 n
N2
?
N1
REENJE
T
I0
1
i2 t dt
T 0
i2 t i2' t I 0
T
'
2
i t dt 0;
0
N2
n
.
N1
Na primarnu stranu transformatora prenosi se samo
i2' i1'
N1
1
i1 ,
N2
n
tako da je
T
T
'
2
i t dt i t n dt 0
1
0
T
I 22
1
i22 t dt
T 0
I12
2
n2
n2
n2
i2'2 t dt i2 t I 0 dt i22 2i2 I 0 I 02 dt
T 0
T 0
T 0
I12 n 2 I 22 2 I 2 I 0 I 02
I
I1 n I 2 1 0
I2
I1 n I 2 .
54
Niskofrekventni transformatori
Niskofrekventni transformatori nalaze primenu u prenosu signala iz audio opsega pri emu je njihova glavna
uloga transformacija amplitude signala. Kako je frekvencijski opseg audio signala ogranien na opseg koji
uje ovek, spektralna karakteristika ovakvih transformatora je manje zahtevna za projektovanje od
impulsnih varijanti. Unutar ovog opsega zahteva se maksimalno ravna amplitudska karakteristika i linearna
fazna karakteristika kako bi vernost reprodukcije zvuka bila dobra. Poto nalaze primenu i u skretnicama u
pasivnim zvunicima od ovakvih transformatora se zahteva i adekvatan prenos signala velike snage (reda
100 W) to namee i proraun disipacije i gubutaka u jezgru.
55
Zadatak 3.1
Polazei od ekvivalentne eme neidealnog transformatora izvesti izraze za slabljenje b 20 log
U'
U ''
(dajui i odgovarajue ekvivalentne eme):

a) optereenost transformatora pri niskim uestanostima,
b) optereenost transformatora pri visokim uestanostima,
Na osnovu izraza pod a) izvesti izraz za proraun induktivnosti primara transformatora.
REENJE
Ekvivalentna (asimetrina) ema neidealnog transformatora je:
Ekvivalentna ema idealnog transformatora je
Slabljenje se definie kao: b 20 log
U'
E Rp
2
n Ri Rp
U'
U ''
(3.1.1)
a) Pri niskim uestanostima ekvivalentna ema optereenog transformatora je:
Pa je slabljenje na niskim uestanostima:
Ri Rp
n2
b1 20 log 1
Rp
Ri 2 min L1
n
(3.1.2)
b) Pri visokim uestanostima ekvivalentna ema optereenog transformatora je:

56
E
U ''
Rp
n2
(3.1.3)
R
Ri 2p j L1
n

b2 20 log 1 max L1
R Rp
i
n2
(3.1.4)
Nekada se upotrebljava i sledea ekvivalentna ema pri visokim uestanostima (kada je znaajan uticaj
sopstvene kapacitivnosti):
Rp
1
2
n j n2 C2
E
Rp
1
n 2 j n2 C2
''
U
Rp
1
2
n j n2 C2
Ri
Rp
1
n 2 j n2 C2
(3.1.5)
R n 2 C 2 2
2
b2 20 log 1 i max

2

(3.1.6)
c) Na osnovu b1 ima se
Ri
L1
Rp
n2
.
Rp
0,23b1
min Ri 2 e
1
n
(3.1.7)
57
Zadatak 3.2
Za
neoptereeni
je Ri 200 , f min 50 Hz,f max
mikrofonski
ulazni
transformator,
poznato
6 kHz,CS 200 pF . Proraunati za ovaj transformator: L1 , N1 , N 2 ,
d1 , d 2 , ako je za jezgro upotrebljen dinamo lim IV M-55 debljine 0,35 sa izolacijom od hartije debljine
h=30 m ; b=20 mm i =250.
REENJE
L1
Ri
200
0, 6366 H
2 f min 2 50
(3.2.1)
dobija se iz
Ri
Rp
n2
R
min Ri 2p e0,23b1 1
n
S eff cm 2 2
L1 1, 256
N1 10 8 H
le cm
l
' e
Prema tablici (Dodatak 2) za dati lim ( b 20 , d 17 , f e 0, 91 )

L1
S eff 3, 2 cm 2 ;
N1 8922
n2
(3.2.3)
.(3.2.4)
le 13,1 cm
L1 le
911 zavojaka
M S eff
2 4 0,115 b2
1, 4 0,115 b2
max C2 Ri
2 f max C2 R1
2
2
C
'
i
max
2
b2 20 log 1

(3.2.5)
(3.2.6)
n 2 Ri Cx max 1, 41 e0,23b2 1
Uzimajui b2 3 db N 2
(3.2.7)
N1
N
7419 zavojaka jer je n 2 .
N1
2 f max Ci Ri
Prenik ice se dobija po obrascu d1 0, 03
R1 1
(3.2.2)
N1 lm1
0, 614 mm , koji se dobija iz uslova
Ri
N1 lm
0, 25 Ri
d12
4
(3.2.8)
Na osnovu prenosnog odnosa odreuje se i d 2 ( lm1 11,3 cm ; d1 0, 614 mm usvaja se standardizovana

vrednost sa izolacijom).
58
Zadatak 3.3
Za dati izlazni transformator poznato je:
Ri
R 2p
10 k , N1 3000 zavojaka , N 2 300 zavojaka ,

n2
Ls1 0,1 H i C2 400 pF .
Sekundarni namotaj transformatora namotan je preko primarnog namotaja.
a) Izvesti izraz za gornje granine uestanosti koje odgovaraju slabljenju od 3 dB, posmatrajui posebno
uticaj rasipne induktivnosti (LS1), a posebno sekundarne kapacitivnosti transformatora (C2),
b) Za navedene brojne vrednosti izraunati ove uestanosti. ta bi trebalo uraditi pri realizaciji datog
transformatora da bi se gornja granina uestanost poveala?
REENJE
a) Kada je uzeto u obzir Ls1
E
''
U
R1
Rp
n2
Rp
n2
j LS 1
E Rp
U 2
n Ri R p
Ovo je za idealan transformator.
U'
L s1
b 20 log '' 20 log 1
Rp
U
Ri 2
n
odnosno za max je
(3.3.1)
(3.3.2)
L s1
b 20 log 1
Rp
Ri 2
n
Rp
Rp
Ri 2
Ri 2
n e 0, 23b 1
n e 0,69 1
f max
2 Ls1
2 Ls1
Kada je uzeto u obzir C 2
59
(3.3.3)
(3.3.4)
R ' n2 C
2
b 20 log 1 1 max
2

'
f max
10
'
f max
e 0, 23b 1
e 0,69 1
n 2 C 2 Ri n 2 C 2 Ri
10 4 e 0,69 1
2 0,158645 10 5 Hz 317308 Hz 317,3 kHz
2 Ls1
(3.3.5)
(3.3.6)
e 0,69 1
e 0,69 1
(3.3.7)
108 158,654 kHz .

2
10
4
4
10 4 10 10
Da bi se smanjile vrednosti C 2 i Ls1 tj. Da bi se povealo f max treba smanjiti rasipanje pogodnim izborom
'
f max
jezgra kao i naina motanja, izborom prenika ice i koraka motanja.
60
Zadatak 3.4
Za dati izlazni transformator poznato je:
Ri
Rp
n
10 k , N 1 3000 zav. , N 2 300 zav. , Ls1 10 mH i n 2 C 2 200 pF .
Sekundarni namotaj transformatora namotan je preko primarnog namotaja.

a) Izvesti izraze za gornje granine uestanosti koje odgovaraju slabljenju od 3dB posmatrajui posebno
uticaj rasipne induktivnosti ( Ls1 ), a posebno sekundarne kapacitivnosti transformatora ( C 2 ).
b) Za navedene brojne vrednosti izraunati ove uestanosti. ta bi trebalo uraditi pri realizaciji datog
transformatora da bi se gornja granina uestanost poveala?
REENJE
a) Kao u prethodnom zadatku.
b)
f max
f max
10
10 4 e 0,69 1
3173,08 kHz
2 Ls1
(3.3.8)
e 0,69 1
317,308 Hz
10 2 2 10 10 10 4
(3.3.9)
Poto je
d0
pF
(3.3.10)
p
3,6 arcth
d
pogodnim izborom p1 i d 0 (za zadato d ) moe se uticati na C . Takoe se na C moe uticati i nainom
C
motanja.
61
Zadatak 3.5
Izvesti izraz za proraun prenika bakarne ice primara kod niskofrekventnih transformatora, ako kroz
primar ne tee struja magneenja, a koji glasi
d 1 0, 03
N1 lm1
Ri
mm ako je R1
Ri
, gde su:
4
N1 - broj navojaka primara
lm1 cm - duina srednjeg navojka kod primara,

Ri - unutranja otpornost izvora,
R1 - otpornost navojaka primara.
REENJE
Da bi uticaj otpornosti navojaka primara R1 na frekventnu karakteristiku niskofrekventnog transformatora
bio to manji (to je poeljno) uzima se uslov
N l
R1
R
R1 1 m21 1
d 1 4
4
4
N
l
16
d 21 1 m
Ri
(3.4.1)
R1
d 1 0, 03
N1 lm
Ri
(3.4.2)
mm
(3.4.3)
gde je uzeto
Cu
1
mm 2 10 2
mm 2
. lm1 cm ; Ri .
57
m
57
m
62
Zadatak 3.6
Proraunati transformator (nai broj navojaka N1 i N 2 , presek ice d1 i d 2 primara i sekundara,
induktivnost L1 primara, debljinu procepa p
i S eff jezgra) koji obezbeuje prilagoenje po snazi

2
potroaa izlaznom tranzistorskom stepenu sa zajednikim emiterom pri sledeim uslovima:

- jednosmerna struja kolektora I 25 mA ,
- amplituda naizmenine struje kolektora I c max 25 mA ,
- dozvoljena gustina struje kolektora J 2,5
A
,
mm 2
- minimalna frekvencija f min 50 Hz ,

- otpornost potroaa R p 15 ,
- korisna snaga Pk 75 mW ,
- otpornost primara za jednosmernu struju je zanemarljiva,
- izlazna otpornost tranzistora
1
je vrlo velika,
h22e
- napon zasienja tranzistora u odnosu na napon napajanja je zanemarljiv,

- faktor gubitka napona je K g 1 ,
- za jezgro uzeti 4% silicijumski lim tipa E/I-60.
Napomena: Smatrati da se sa zadovoljavajuom tanosti moe primeniti dijagram Hanna.
REENJE
Pk
U m Im
2 P 2 75 10 3
U max k
6 V
2
I cm
25 10 3
Pk 75 mW
I
I cm 25 mA I c cm 17, 625 mA
2
U m 6 V
(3.5.2)
U c U cm
6V
240 .
Ic
I cm 25 103 A
12,5 J S p 12,5 2, 5 3
N1
3061,86 3062 zav.

I
30, 6 10 3
Rc
252
1875
3
I 25
25
30, 618 mA
2
2
2
S p a c 1 3 3 cm 2
2
H N1
I
le
l e 2 a c 2 1 3 1 11, 4 cm
(3.5.1)
3062 25 103
A zav.
6,87
.
11,14
cm
63
(3.5.3)

Sa dijagrama Hann-a (Dodatak 13) za
A zav.
LI2
9, 5 104 , WL 2,8 10 4
cm
S le
Pa je le 9,5 104 11,14 0,01058 cm 0,1058 mm , p 0, 0529 mm .

2
Rc
240
L1
0, 76394 0, 76 H
2 f min 2 50
H 6,87
Seff
L1 I 2 0, 76 252 10 6
0,153 cm 2
le 2,8 104 11,14
N 2 N1
I2
Rp
Rc
3062
15
765,5 766 zav.
240
N1
3062
I1
17, 625 70, 45 mA
N2
766
d 1 1,13
I1
30, 6186 10 3
1,13
0,1255 mm
J
2, 5
d 2 1,13
I2
70, 45 10 3
1,13
0,18969 mm .
J
2,5
64
Impulsni transformatori
Impulsni transformatori su posebna kategorija transformatora optimizovana za prenos etvrtki ili digitalnih
impulsa konstantne amplitude. Verzije manje snage nalaze primenu u sprezanju izlaza digitalnih logikih
kola sa talasovodnim signalnim linijama. Verzije vee disipacije koriste se za sprezanje kontrolnih sistema sa
poluprovodnikim elementima na visokim potencijalima. U optem sluaju, transformacijom amplitude
impulsni transformator moe generisati impulse velikih amplituda koji nalaze primene u radarskim
sistemima.
Spisak zahteva koje impulsni transformator mora ispuniti je pozamaan. Uslov verodostojnog prenosa
etvrtastog impulsa sa primara na sekundar (prenos sa zanemarljivom distorzijom) je veliki propusni opseg i
mali parazitni kapacitet i podunu induktivnost. Ako se primenjuje u visoko naponskim sistemima dodatno
se namee i uslov velike izlacione otpornosti izmedju navoja.
Merilo kvaliteta impulsnih transformatora je proizvod amplitude etvrtastog signala i njenog trajanja (tzv.
integral napona u vremenu).
65
Zadatak 4.1
a) Navesti izraze koji povezuju snagu disipacije ( P R I 2 ) jednog elementa (namotaja) sa
nadtemperaturom ( ) i ostalim parametrima za: (1) Trajan rad; (2) Kratkovremeni rad.
b) Izvesti izraz za gustinu struje J 2 za impulsni reim (2), trajanja t I .
c) Ako je gustina struje za reim (1) data sa:
1

J1
2
4h 4h
h 5 mm ( CCu
2
A
J
, gde je h visina namotaja u santimetrima. Koliko je I za 2 10 , ako je

2
J1
mm
J
g
mm 2
0, 4 0 , Cu 8,9
,
0,172
).
Cu
Cg
cm 3
m
REENJE
a)
P S
(4.1.1)
gde je - sainilac prenoenja toplote.

U reimu kratkovremenog rada sva toplota se troi na zagrevanje i ne stie da se prenese-disipira:
R I 2 CCu GCu
GCu Cu lm Si N
(4.1.2)
(4.1.3)
gde je CCu - specifina toplota
N lm
Si
(4.1.4)
b)
I
Si
J2
(4.1.5)
C lm Si N
C G
C
Si
N
l
Rt
I
m
I
Si
(4.1.6)
CCu Cu
Cu I
(4.1.7)
c)
J2
C
10; J 2
10
J1
I
4h 2
C 4h
3
I
100
4h2
4h
3
0, 483 S .
66
C
100
I
4h2
4h
3
(4.1.8)
Zadatak 4.2
Znajui da impulsni transformator radi u reimu jednostranih (pravougaonih, trajanja I ) impulsa napona
( U 1 ), najvee indukcije BI ,
a) Definisati impulsnu magnetsku propustljivost ( I ) i pokazati kako se ona odreuje na krivoj magneenja;
b) Nai relaciju koja povezuje BI sa U 1 .
REENJE
a) Impulsna magnetska propustljivost odreuje se kao kolinik promene magneenja indukcije BI i
jednaine magneenja polja H I .
BI
.
H I
(4.2.1)
Posle desetak impulsa dolazi do stabilizacije. Petlja poinje na osi a zavrava se na krivoj magneenja.
b)
u L1
di
d
dB
N1
N1 S eff
; Seff B
dt
dt
dt
(4.2.2)
u dt U
I N1 S eff BI
(4.2.3)
Smatra se da je za vreme trajanja impulsa napon konstantan u U 1
BI
U1 I
.
N1 Seff
(4.2.4)
67
Otpornici
Svakako najzastupljenija elektronska komponenta, savremeni otpornici se proizvode razraenim i dobro

modeliranim tehnolokim postupkom koji po pravilu koristi jeftine materijale za konstrukciju. Ne samo da je
cena otporinka jako mala ve se otpornici raznih vrednosti otpornosti u sedam ili vie dekada proizvode u
istoj formi (kuitu).
Po brojnosti nita manje zastupljeni od diskretnih otpornika, integrisani otpornici takoe nalaze mesto u
zbirci kroz primere konstruisanja.
Pored elementarne funkcije otpornosti, otporni elementi mogu imati i senzorska svojstva. Pored senzora
magnetskog polja, intenziteta svetlosti, pozicije i drugih fizikih veliina, posebno mesto zauzimaju
termistori kao senzori temperature iroke primene. Modeliranje ovakvog senzora od posebnog je znaaja u
medicinskoj primeni.
68
Zadatak 5.1
Dva iana otpornika, R1 od konstantanske i R2 od hrom-nikl ice, motanih jednoslojno zavojak do zavojka
na telu prenika D=20mm, vezana su paralelno u jednom ureaju. Dimenzionisati otpornike R1 i R2 (nai
prenik ice otpornika R2-d2, duine ica l1 i l2 i duine kalemskih tela l1 i l2 oba otpornika) tako da
ukupna otpornost ne zavisi od manjih temperaturnih promena okoline i da struje koje pri radu prolaze kroz
ove otpornike izazivaju istu promenu temperatura u njima.
Poznati su: prenik ice prvog otpornika d1=0,2mm i otpornost R1=250, kao i specifine otpornosti
konstantana 1=1,1mm2/m i temperaturni koeficijenti TCR1=-50ppm/0C i TCR2=110ppm/0C, respektivno
za otpornike R1 i R2.
REENJE
U bilo kojoj mrei sa pasivnim elementima ukupna otpornost je neka funkcija od otpornosti pojedinih
otpornika.
R=R(R1, R2, ..., Rn)
(5.1.1)
Ukupna promena otpornosti (totalni diferencijal) je:
dR
R
R
R
dR1
dR2 ...
dRn
R1
R2
Rn
Ako izvrimo mnoenje jednaine (5.1.2) sa
(5.1.2)
1
i preemo sa diferencijala na konaan prirataj,
R
jednaina postaje
R R Rn
R
R R R1
R R R2
1
... n
R R R1 R1 R R2 R2
R Rn Rn
f1
f2
(5.1.3)
fn
TCR=f1TCR1 + f2TCR2 + ... + fnTCRn
(5.1.4)
Kada se trai temperaturna stabilnost otpornika, pogodnim izborom otpornosti R1, R2, ..., Rn i funkcija f1,
f2, ..., fn treba uiniti TCR=0.
U ovom zadatku imamo
R1 R2
R1 R2
R
R
dR
dR1
dR2
R1
R2
(5.1.5)
(5.1.6)
R22
R12
1
R1 R2
dR
dR2
1
R R1 R2
( R1 R2 ) 2
( R1 R2 ) 2
1
Kada se (7) pomnoi sa
i sa diferencijala pree na konani prirataj, dobija se
R
R
R2
R1
R1
R2
R R1 R2 R1 R1 R2 R2
R TCR1 R1 TCR2
TCR 2
0
R1 R2
R2 TCR1 R1 TCR2 0
TCR2
110
R2
R1
250 550
TCR1
50
dR
Poto imamo R1 i d1 iz
69
(5.1.7)
(5.1.8)
(5.1.9)
(5.1.10)
(5.1.11)
R1 1
4l 1
d12
(5.1.12)
nalazimo l1
d12 R1
15,7 m
4 1
l 1
(5.1.13)
Iz izraza za otpornost R2
R2 2
4l 2
d 22
(5.1.14)
i uslova da pregrevanja u oba otpornika treba da budu ista, tj. 1=2 mogu se nai l2 i d2. Snaga disipacije
otpornika R1 i R2 je
P1 1 S R1 1
(5.1.15)
P2 2 S R 2 2
odnosno
P1
P2
, 2
1 S R1
2 SR 2
(5.1.16)
Kako su oba otpornika iana, to je 1=2, pa je
P1 S R1
P2 S R 2
(5.1.17)
Otpornici su paralelno vezani, pa im je napon isti
P1
U2
U2
, P2
R1
R2
(5.1.18)
Iz (5.1.17) i (5.1.18) se dobija
P1 R2 S1
P2 R1 S2
R2 l 1 d1
R1 l 2 d 2
(5.1.19)
(5.1.20)
Iz jednaina (5.1.14) i (5.1.20) sledi
R2
4 2
R d
4l
R
l 1 1 1 2 1 3 1 d1
2
d2
R2 d 2
d 2 R2
d 2 2
(5.1.21)
4l 1 R1
d1 0,154 mm
R2 R2
(5.1.22)
Iz jednaine (5.1.20) se dobija
R1d1
l 1 9,283 m
R2 d 2
(5.1.23)
S R1 l 1 d1 31,4 cm 2
(5.1.24)
S R 2 l 2 d 2 14,27 cm2
(5.1.25)
l 2
Duine otpornika nalazimo iz jednaina
S R1 D l1
S R 2 D l2
S R1
5 cm
D
S
l2 R 2 2,27 cm
D
l1
(5.1.26)
70
Zadatak 5.2
6
10
10
10
R0 [o]
Dimenzionisati tankoslojni otpornik od nikl-hroma NiCr (legura sa

80% Ni i 20% Cr) naparenog na korvid staklu (nai n, d, l i R), za
nominalnu snagu Pnom = 0,125W i struju I = 12,5mA, ako je
dozvoljena disipacija za otpornik od NiCr na korvid staklu 0,5W/cm2
(0,5W/cm2 je povrinska gustina snage). Zavisnost otpornosti sloja od
debljine sloja data je na eksperimentalno dijagramom na slici.
10
10
10
Reenje:
Povrina slojnog otpornika je
S R ld nd
10
200
400
600
800
1000
X [A]
(5.2.1)
Gde je n=l/d. Dozvoljena snaga disipacije mora biti vea ili u graninom sluaju jednaka potrebnoj
nominalnoj snazi podeljenoj sa povrinom otpornika.
Pnom
Pd
SR
P
S R nom
Pd
(5.2.2)
(5.2.3)
Potrebnu otpornost otpornika dobijamo iz nominalne snage i struje otpornika:
Pnom
1
800
2
I
8 (12,5 103 ) 2
(5.2.4)
Sa dijagrama x=f(R0) usvajamo neku debljinu otpornika X i oitavamo R0. Za x=400 A je R0=50 /o. Poto
je R = nR0,
R 800
16
R0 50
(5.2.5)
Na osnovu nejednakosti (5.2.3), uzimajui u obzir granini sluaj
Pnom
1
1
1 4
Pd
8
2
1
1
1
d
0,125 cm
4n
4 16 8
l nd 16 0,125 2 cm
SR l d n d 2
(5.2.6)
(5.2.7)
(5.2.8)
Dobijene dimenzije za d i l su jako velike pa se dobijenim reenjem ne bi mogli zadovoljiti, ve bi usvojili

novo x (recimo x=0,03m) i ponovo vrili proraun.
Napomena:
Ne postoji neka generalna kriva R0
( x)
, ve se te krive dobijaju eksperimentalno. Za industrijske svrhe
x
0,03 m x 0,2 m. Takoe, d i l su reda mikrometra.
71
Zadatak 5.3
Prilikom proizvodnje jednog monolitnog integrisanog kola koristi se Si sa epitaksijalnim slojem n-tipa,
koncentracije epitaksijalnog sloja Nep=3,51016 cm-3. Difuzijom bora iz konstantnog izvora koncentracije
N0=81018cm-3 u toku 42 minuta na temperaturi T=12500C formiraju se u epitaksijalnom sloju baze
potrebnih tranzistora srednje specifine provodnosti 27,8
1
.
cm
U kolu je pored aktivnih elemenata potreban i izvestan broj otpornika sa otpornostima R1=450 i R2=640 .
Dimenzionisati ove otpornike tako da se mogu formirati istovremeno sa bazama tranzistora, ako se zna da je
koeficijent difuzije bora u silicijumu DB-Si =410-12 cm2/S na T=12500C i da preciznost fotolitografskog
postupka dozvoljava najmanju irinu podruja difuzije dmin=20m.
REENJE
Da bi se bolje shvatio sam zadatak, treba poznavati tehniku integrisanih kola, a posebno fotolitografski
postupak. Poto se vri difuzija iz konstantnog izvora, raspodela primesa vrie se po zakonu
N ( x, t ) N 0 erfc(
x
2 Dt
(5.3.1)
Na mestu metalurkog spoja xj, koncentracija primesa difundovanog materijala jednaka je koncentraciji
primesa koje su ranije postojale u podlozi (primesa suprotnog tipa). Znai:
N ( x j , t ) N 0 erfc(
xj
2 Dt
(5.3.2)
gde je xj jednak debljini otpornika (debljina p-oblasti). Iz (5.3.2) sledi
erfc(
xj
2 Dt
) erfc( z )
3,5 1016
4,375 103
18
8 10
(5.3.3)
Iz grafika (Dodatak 22) se dobija da je
xj
2 Dt
(5.3.4)
x j 4 4 10 12 42 60 4 1,008 10 8 4 10 4 cm 4 m
R0
(5.3.5)
1
1
89,928 90
x j x j 27,8 4 10 4
Poto je R=R0n, sledi da je
R1 450
5
R0 90
R 640
n2 2
7,111
R0 90
(5.3.6)
n1
(5.3.7)
Poto je n=l/d, da bismo nali dimanzije otpornika moramo imati jo jednu jednainu. Umesto te jednaine
iskoristiemo uslov minimizacije i injenicu da fotolitografski postupak dozvoljava dmin 20 m i usvojiti
d=30 m.
Sledi da je:
l1=n1d=530=150 m
l2=n2d=7,1130=213,3 m
72
Zadatak 5.4
Pljosnato telo od pertinaksa, zanemarljive debljine, slui
za namotavanje ice, sloj do sloja, za jedan iani
potenciometar. Ovo telo je prikazano na slici. Ako ica
ima specifinu otpornost i prenik d i ako telo od
pertineksa ima gornji deo oblika Y=f(x), nai izraz za
otpornost RAX izmeu taaka A i X u funkciji navedenih
veliina, smatrajui da je d mnogo manje od svih drugih
dimenzija.
Kakvog oblika treba da bude telo da bi se otpornost
potenciometra menjala po logaritamskom zakonu?
REENJE
a)
RAX
4lx
d2
(5.4.1)
lx je duina ice izmeu taaka A i K.

x
(5.4.2)
S x l x d 2 f ( x)dx
0
x
lx
2
f ( x)dx
d 0
(5.4.3)
Iz jednaina (5.4.1), (5.4.3) se dobija
RAX
8
3
d
f ( x)dx
(5.4.4)
b)
Treba odrediti f(x) tako da bude
(5.4.5)
RAX k ln(1 Ax)

gde je k po prirodi otpornost, a A reciprona vrednost duine. Iz jednaina (5.4.4), (5.4.5) sledi
8
k ln(1 Ax)
d3
(5.4.6)
f ( x)dx
0
Ako se diferenciraju i leva i desna strana po x
kA
8
f ( x)
1 Ax d 3
k A d 3
k
f ( x)
1
8 (1 Ax) 1 Ax
(5.4.7)
(5.4.8)
73
Zadatak 5.5
iani potenciometar je dobijen motanjem ice od konstantana
(navojak do navojka) prenika d i specifine otpornosti =0,5mm/m,
na telo od tekstolita zanemarljive debljine, oblika prikazanog na slici.
Visina tela sa za 9 <x< 100mm menja po zakonu Y
k
x
, gde je
k=90mm3/2.
x
Ako su na delu 0 x 9mm namotani zavojci kratko spojeni, onda je
ukupna otpornost potenciometra R=10k. U tom sluaju odrediti:
a) prenik d i duinu l konstantanske ice
b) zavisnost otpornosti potenciometra od poloaja klizaa
c) odrediti otpornost R1 otpornika koji bi trebalo vezati na red sa datim potenciometrom da bi se otpornost
R12 izmeu taaka 1 i 2 menjala proporcionalno sa korenom iz x ( R12 const x ) u intervalu 9 x<
100mm
REENJE
a) Otpornost izmeu taaka 4 (dokle je potenciometar kratko spojen) i 2 je
R24 R52
4l42
d2
(5.5.1)
x0
(5.5.2)
S2 l42 d 2 f ( x)dx
x1
R24
8 K
d3
x1
1
dx
x
(5.5.3)
Otpornost izmeu taaka 4 i 3 je
R43
8 K
d3
x2
x1
dx 16 K
d3
x
x2 x1 .
(5.5.4)
Poto je R53=R43=10k, iz (5.5.4) sledi
16 K
R34
(5.5.5)
x2 x1 0,054
Iz jednaine (5.5.2), kada xx2, sledi
4K
4 90
x2 x1
d
0, 054
S
2 9 30
l54 54
10 m
d
0, 054
l l43 l54 56 m
l43
100 9 46 m
(5.5.6)
(5.5.7)
(5.5.8)
b) Na osnovu jednaine (5.5.3) se dobija
R24
8 K
d3
x1
dx 16 K
d3
x
x x1 1, 44 103
x 3
(5.5.9)
c) Prema uslovu zadatka je
R12 R1 1, 44 103
(5.5.10)
x 3 const x
R1 1, 44 103 3 4, 3 k
Za R1 = 4,3 k dobija se R12 1, 44 10
(5.5.11)
3
x .
74
Zadatak 5.6
Za stabilizator struje potrebno je proraunati i napraviti etalonski otpornik od konstantana sledeih
karakteristika:
R = 0,5 ; I = 20 A; = 80 0C
Na raspolaganju stoji konstantanska ica prenika d=0,5 mm, specifine otpornosti =0,5mm2/m i
keramika tela duine L=10cm i prenika D=2cm.
REENJE
Pre svega, treba izraunati koliku snagu disipacije treba da ima eljeni otpornik i na osnovu te snage mu
proraunavati dimenzije.
P = RI2 = 0,5202 = 200 W
(5.6.1)
Snaga disipacije koju dozvoljava otpornik dobijen motanjem ice na jedno keramiko telo, ije su dimenzije
date, je
P1 = Si = D L = 10-33,1410280 = 5,024 W
(5.6.2)
Na osnovu (5.6.1), (5.6.2) zakljuujemo da je potrebno bar
P
200
40
P1 5, 024
(5.6.3)
keramikih tela da bi bio zadovoljen uslov za snagu disipacije. Sada je potrebno nai otpornost jednog
otpornika:
4l
d2
S1 l d DL
DL
10
l
DN 3,14 2
12, 68 m
d
5 10 2
4l
4 12, 68
R1 2 0,5
32
d
(0, 5) 2
R1
(5.6.4)
(5.6.5)
(5.6.6)
(5.6.7)
Da bi ukupna otpornost bila R=0,5, mora se vezati
R1 32
64
R 0,5
(5.6.8)
otpornika u paraleli. Struja kroz jedan otpornik je
I1
P1
5, 024
0,396 0, 4 A ,
R1
32
(5.6.9)
to zadovoljava uslov zadatka da je I=20A.

Sa 64 ovakva tela zadovoljen je i uslov za dozvoljenu snagu disipacije.
75
Zadatak 5.7
Kondenzator promenljive kapacitivnosti (TCC=50ppm/0C) i redno vezana dva otpornika R1 i R2, ukupne
otpornosti R (R1 je pirolitiki sa TCR1=-200ppm/0C, a R2 je metalslojni sa TCR2=100ppm/0C), ine osnovni
deo jednog R-C oscilatora koji daje frekvenciju oscilacija f=1/11RC (R i C redno vezani). Pod uslovima da
za manje temperaturne promene frekvencija oscilacija treba da ostane nezavisna od temperature (ff() tj.
TCf=0), odrediti vrednosti otpornosti R1 i R2 ako je R=0,25M
Koliku snagu PR treba da razviju oba otpornika pri nadtemperaturi od 100C i kolika je rasipna povrina SR
istih potrebna da gubici u otporniku (omski) i u kondenzatoru (dielektrini) izazivaju iste nadtemperature
R= C ? Sainilac prenoenja toplote oba otpornika je isti i iznosi =210-3 W/cm20C, dok kondenzator
ima koeficijent nadtemperature k=35 0C/W i tangens gubitaka =10010-4.
REENJE
a) Polazimo od uslova da frekvencija treba da bude temperaturno stabilna, tj. TCf=0, te za dato kolo
nalazimo TCf i izjednaavamo ga sa nulom.
f
f
1
dR
dC ; f
R
C
11 RC
1
1
1
11RC
df
dR
dC
2
2
11CR
11C R
f
f
R
C
f R C
df
-TCf = TCR + TCC = 0

TCR = -TCC
(5.7.1)
(5.7.2)
(5.7.3)
(5.7.4)
(5.7.5)
Sada treba pronai TCR.
R = R1 + R2
R R1 R2
(5.7.6)
R
R1
R2
R1
R2
R
R1
R2
1
TCR R1TCR1 R2TCR2
R
(5.7.7)
(5.7.8)
(5.7.9)
Iz jednaina (5.7.5), (5.7.9) sledi
R1TCR1 + R2TCR2 = -RTCC

R = R1 + R2
(5.7.10)
(5.7.11)
Iz sistema jednaina (5.7.10) i (5.7.6) se dobija
TCR2 TCC R
125 k
TCR1 TCR2 2
R1=125 k, R2=125 k
R1 R
(5.7.12)
(5.7.13)
b)
PR=SRR
kPC= C
(5.7.14)
(5.7.15)
Iz uslova R =C sledi
PR
kPC
SR
PR=RI2
(5.7.16)
(5.7.17)
76
PC=RrI2
tg Cr Rr
tg
Rr
Cr
PC
(5.7.18)
(5.7.19)
(5.7.20)
I 2 tg
Cr
(5.7.21)
Iz jednaina (14), (15) i (19) se dobija:
I2
1
tg
RI 2
2 fC
SR
2 fCR
2
2 3,14
SR
815,584 815, 6 cm 2
k tg 11k tg 11 35 2 103 100 10 4
SR = 815,6 cm2
PR = SR = 210-3815,610 = 16,312 W = 16,3 W
PR = 16,3 W
k
77
(5.7.22)
(5.7.23)
(5.7.24)
(5.7.25)
(5.7.26)
Zadatak 5.8
Jedan iani otpornik cilindrinog oblika, sa kliznim
kontaktom prenika D=10mm, duine l=80mm i
otpornosti R=800, prikljuen je redno sa
otpornikom od R1=5000 na napon U=200V i slui
za regulaciju napona na R1.
l=80 mm
D=10 mm
a) Na kojoj e se najveoj temperaturi max nalaziti

deo otpornika izmeu taaka A i K ako se kliza K
moe pomerati izmeu taaka A i B za svih 80mm?
A
b) Kolika je remperatura otpornika R ako se kliza
nalazi u poloaju B?
Pretpostaviti:
- da otpornost oba otpornika ne zavisi od temperature
- da se odvoenje toplote sa zagrejanog mesta na ostali deo mase vri sporo
- da je temperatura okoline 0=200C
REENJE
a) Polazei od izraza za snagu disipacije
P = S
(5.8.1)
dobija se
P
S
(5.8.2)
x
R
u2
PAK RAK I 2 R I 2 x
2
l
l
R1 RAK
R u2 x
800
l R1
x
l
PAK
S AK
SAK = DlAK = Dx
AK
(5.8.3)
(5.8.4)
(5.8.5)
Iz jednaina (5.8.3), (5.8.4) i (5.8.5) se dobija
AK
R x u2
R
D l x R1 x
l
5
4 10
100 x 5000
100 u 2
10 3 3,14 1 5000 100 x
(5.8.6)
(5.8.7)
Iz jednaine (5.8.7) sledi AK= max kod x0. Tada je
4 109
160
50,956 510 C
6
25 10
max = 0+ max = 20 + 51 = 71 0C
max
(5.8.8)
(5.8.9)
b) Za x=l se iz jednaine (5.8.7) dobija
4 109
37,868 0C
(0,8 5) 106
R = 0+ R = 20 + 37,8 = 57,8 0C
R
(5.8.10)
(5.8.11)
78
Zadatak 5.9
a) Pokazati (izvoenjem) da za termistor vae relacije
ln
Ra Ti
Ri Ta
i (Ta Ti ) 1
gde su: Ri otpornost termistora na temperaturi Ti (i=1 maksimum napona, i=2 minimum na statikoj U-I
karakteristici termistora); Ta temperatura okoline; Ra otpornost termistora na Ta ; i temperaturni
sainilac otpornosti termistora za Ti .
a) Nai izraze za T1 i T2 kada je Ta poznato. Do koje temperature Ta max e postojati navedeni ekstremumi?
c) Objasniti postupak izrade termistora i navesti materijale od kojih se izrauju.
REENJE
a) Polazei od karakteristike otpornosti termistora u funkciji temperature
B
R A eT
Ra A e
A Ra e
(5.9.1)
B
Ta
(5.9.2)
Ta
(5.9.3)
1 1
R Ra exp B
T T
a

1 1 B
dR
B
R0 exp B 2 2 R
dT
T
T T0 T
dR 1
B
2
dT R
T
B
2
T
u2
P
K S R T Ta k T Ta
R
(5.9.4)
(5.9.5)
(5.9.6)
(5.9.7)
(5.9.8)
k je koeficijent odvoenja toplote usled konekcije
U2=kR(T-Ta)
du
dR
2u
k
T Ta kR
dT
dT
du
0
dT T Ti
(5.9.9)
(5.9.10)
(5.9.11)
R Ri
dR
Ti Ta Ri
dT
dR 1
1

dT R
Ti Ta
(5.9.12)
(5.9.13)
i Ta Ti 1
(5.9.14)
Iz jednaina (6) i (15) se dobija
1
B Ti 2
Ti Ta
Ti 2
Ti Ta
(5.9.15)
Smenom (16) u (4) dobija se
79
T2
Ri Ra exp i
Ti Ta
1
1

T2 Ta
(5.9.16)
T 2 (T Ti )
Ri Ra exp i a
(Ti Ta ) Ti Ta
T
Ri Ra exp i
Ta
ln
(5.9.17)
(5.9.18)
Ra Ti
Ri Ta
(5.9.19)
b)
i(Ta-Ti)=1
b
Ta Ti 1 Ti 2 bTi bTa 0
Ti 2
T1 / 2
b b 2 4bTa
2
Mora biti b 2 4bTa 0 , odnosno
b
b
Ta , to jest Ta max .
4
4
c) Sinterovanjem od oksida materijala Fe, Mn, Wa, W, Ti na 1200 0C.
80
Zadatak 5.10
Redna veza otpornika RC (C=const.>0) i termistora (R=1k i =-2% /K za T=323K) eli se upotrebiti za
temperaturnu kompenzaciju. Moe li se izabrati takav otpornik RC da izmena ukupne otpornosti date redne
vaza Ru0 =3,5k (na T0=300K) na granicama radnog opsega temperature (00C, 700C) ne bude vei od 0,1%?
REENJE
Poznato je da se otpornost termistora moe predstaviti izrazom
B
T
B
T
B
R A e R e R exp
T
(5.10.1)
a temperaturni sainilac izrazom
TC R
B
T
(5.10.2)
Na osnovu podataka iz teksta zadatka i relacije (5.10.2) se dobija
B=-(323)2(-20,01)=2086,58K
(5.10.3)
Na osnovu izraza (5.10.1) i dobijene vrednosti za B sledi
A R
R323
1,5647957 1,565
2086, 58
exp
323
(5.10.4)
Na temperaturi T0=300K otpornost termistora je
2086,58
R 1,565 exp
1641,15 1, 641k
300
(5.10.5)
pa je na 300K
RC 0 Ru R 0 3, 512 1, 641 1,859k
(5.10.6)
Pored vrednosti otpornika RC0 potrebno je poznavati i njegov temperaturni sainilac otpornosti C. Obzirom
na ulogu ove redne veze (kompenzacija temperaturne izmene redne otpornosti) treba da bude C>0, jer je
<0. Na temperaturi T1=273K (=00C) otpornost termistora, prema izrazu 1, iznosi
2086, 58
R 1 1,565 exp
3, 265k
273
(5.10.7)
a na temperaturi T2=343K (=700C) je
2086,58
R 2 1,565 exp
686, 23
343
(5.10.8)
Prema uslovu zadatka treba da bude
Ru1 Ru 0
p 0, 001
Ru 0
(5.10.9)
Zadravajui znak jednakosti, dobija se
C1
R
1 R 1
p u0
1 Ru 0
RC 0
(5.10.10)
gde je
1 0 1 323 273 500 C

R 1 R 0 R 1 1, 641 3, 265 1, 624k
(5.10.11)
(5.10.12)
Na osnovu (5.10.8), (5.10.9), (5.10.10), (5.10.11) i (5.10.12) dobija se
0, 032
1
1
C1 0, 0324
k
k
(5.10.13)
Slino izrazu (5.10.10)(10) moe se pisati
81
C 2
R
1 R 2
p u0
2 Ru 0
RC 0
(5.10.14)
gde je
2 0 2 323 343 20 0 C
R 2 R 0 R 2 1, 641 0, 68622 0, 95478k
(5.10.15)
(5.10.16)
Smenom brojnih vrednosti nalazi se da je
0, 0119
1
1
C 2 0, 01193
k
k
(5.10.17)
Dobijeni rezultati za C1 i C2 pokazuju da se ne moe nai otpornik koji bi u datom opsegu temperatura
obezbedio izmenu otpornosti ove redne veze unutar 0,1%.
82
Zadatak 5.11
iani otpornik i termistor vezani su na red. Parametri termistora su R298=5 (otpornost
hladnog termistora pri sobnoj temperaturi T=298K) i B=2600K. Na sobnoj temperaturi redna veza je
potpuno temperaturno kompenzovana.
a) Proraunati iani otpornik (motan na cilindrino telo prenika D=15mm) ako se upotrebi ica od
mangana (=0,45mm2/m i p=310-5 1/0C), =400C.
b) Koliki su temperaturni sainilac otpornosti i otpornost redne veze pri =800C?
REENJE
a) Polazei od poznatog izraza za zavisnost otpornosti od temperature
R=R0(1+ p )
(5.11.1)
B
T
B
R R e R 0 exp
(T ) T0
(5.11.2)
gde je R0 otpornost termistora na sobnoj temperaturi T0=298K.

Za male promene temperature u okolini temperature T moe se u prvoj aproksimaciji uzeti da je
R=R+R=R0+R0+(R0 p +R0 )
(5.11.3)
gde je
=-B/T2.
(5.11.4)
Iz uslova potpune temperaturne kompenzacije, na osnovu jednaine (5.11.3) nalazimo
R 0 R 0
(5.11.5)
Poto je na osnovu (5.11.4)
2928 10 2
1
na T T0 298K
K
(5.11.6)
iz (5.11.5) se dobija R0=4,88k

Struja kroz otpornik je
P
1
0,0143 A
3
R
4,88 10 1
4I
0, 095mm
J
4l
R 2
d
Iz izraza l d Dl sledi l = 15,5cm.
d
(5.11.7)
(5.11.8)
(5.11.9)
b) Ekvivalentna otpornost serijske veze iznosi
BA
RT R R R 0 (1 A ) R 0 exp
T A T0
R (378 K ) R (378 K ) 4,89k
R R
1
R
3 10 5 0
RT
C
83
(5.11.10)
(5.11.11)
Zadatak 5.12
Jedan iani otpornik napravljen je namotavanjem (navojak do navojka) ice od cekasa (specifine
otpornosti =0,5mm2/m) na keramiko telo prenika D=10mm. Impedansa tog otpornika na frekvenciji
f=1000Hz iznosi Z=(50+j0,165) .
Nai:
l duinu otpornika (duinu tela otpornika)
d prenik ice
l duinu ice
Pd snagu disipacije
Pri radu za nalaenje induktivnosti kalemova koristiti metod prema Weisu i Olendorfu.
Smatrati da je oksidni sloj zice dovoljan za izolaciju meu navojcima, da reaktivna komponenta potie samo
usled induktivnosti otpornika, da je dozvoljeno pregrevanje =600C i da je D>>d.
REENJE
Na osnovu date impedanse na f=1000Hz
Z=(50+j0,165)
0,165=2fL
0,165
L
26, 26 106 26, 26 H
3
2 10
D0 = D + d D, jer je D>>d
S= Dl=ld
Dl
l
d
4l
R 2
d
4D
3
d
l
R
4Dl
4 10 0,5
d3
l 3 0, 4l A l 1/3
R
50
(5.12.1)
(5.12.2)
(5.12.3)
(5.12.4)
(5.12.5)
(5.12.6)
(5.12.7)
(5.12.8)
(5.12.9)
Ako se uzme l u metrima, d se dobija u milimetrima.

Po Weisu i Olendorfu je
L L
l
lp
L 1, 256
(5.12.10)
N 2 D 2
N 2 D2
108 0,98646
10 8
4l
l
(5.12.11)
gde su D i l vrednosti u cm.

Kako je N = l / d
L 0,98646
D2 l 2
l
2 108 0,98646 2 108
2
d d
d
(5.12.12)
Uzeto je D=1cm i potrebno je uzeti vrednosti l i d u cm.
L L
l
l
l
0,98646 2 108
lp
d
lp
(5.12.13)
Iz jednaine (5.12.9) se dobija
d 3 0, 4l mm 0,1 3 0, 004l cm
(5.12.14)
gde l treba uneti u cm.

Iz jednaina (5.12.13) i (5.12.14) nalazimo
84
L 0,98646
0,1 3 0,004l
108
l
lp
(5.12.15)
Zamenom vrednosti za L iz (5.12.3) dobija se
26, 26 10 6
3
0,98646 3 l
1
l
2 108
2
10
16 10
lp
(5.12.16)
l
0, 2626 3
16 0,670793
l p 0,98646
Y 0, 670793 3 l
(5.12.17)
l
lp
(5.12.18)
Da bismo nacrtali krivu Y=f(l) prema (19), usvajamo l u cm, zatim nalazimo l/lp po obrascu
lp
l
1 0, 45
D
D
0,005
l
l
(5.12.19)
a onda sa dobijene krive za Y=0,670793 nalazimo traeno l. Dobijene vrednosti su tabelarno sreene:
l [cm]
lp/l
0,5
0,8
0,9
1,0
1,5
1,880
1,556
1,4945
1,445
1,3978
Y 3l
l
0,7937
0,9283
0,9644
1,0000
1,1447
Sa grafika se oita l = 0,98 cm 1cm.

Usvajamo l=1cm.
Iz jednaine (5.12.9) d = 0,15874 mm
Iz jednaine (5.12.6) l=1,979 m
Snaga disipacije je
Pd = S=10-3Dl60=0,188495 W
Pd=0,188495 W
85
l
lp
0,42218
0,5966
0,6460
0,6920
0,8189
Zadatak 5.13
Jedan iani otpornik predvien je da radi u nekom ureaju na radnoj frekvenciji f1 i temperaturi 1. U
navedenim radnim uslovima otpornost mu je za q% vea od otpornosti za jednosmerni signal. Iz odreenih
razloga radna frekvencija se povea za p%. Da bi otpornost otpornika tom prilikom ostala nepromenjena
potrebno mu je promeniti radnu temperaturu za .
Odrediti promenu radne temperature u funkciji p, q i ( je temperaturni koeficijent specifine
otpornosti ice od koje je napravljen otpornik), smatrajui da se specifina otpornost ice od koje je
napravljen otpornik menja linearno sa temperaturom i da je R ~ A B
f , A i B=const.
Smatrati da su promene otpornosti zbog sopstvene induktivnosti i kapacitivnosti otpornika zanemarljive i da

se odnos otpornosti za naizmeninu i jednosmernu struju menja sa promenom frekvencije kao kod
pravolinijskog provodnika.
Nai za q=40%, p=4% i =10-3 1/0C.
Reenje:
Promena otpornosti usled skin efekta moe se izraunati (po Wallot-u) po obrascu:
R
Z4
~ 1
R0
3
R
1
~ Z
R0
4
za Z<1, tj. pri relativno niskim uestanostima
(5.13.1)
za Z>1, tj. pri relativno visokim uestanostima,
(5.13.2)
gde je
r
f 0
2
(5.13.3)
r poluprenik ice u cm
S
cm - specifina otpornost
(5.13.4)
f frekvencija u Hz, 0=1,25610-8 H/cm, Z je neimenovan broj.

Poto je u zadatku R ~
f , koristiemo obrazac (5.13.2), pa se dobija
R1 1 , f1 1 r
1

0 r f1
R0 1
4 2
1
(5.13.5)
R2 2 , f 2 1 r
1

0 r f 2
R0 2
4 2
2
(5.13.6)
Kako je R1(1,f1)=R2( 2 ,f2) i
1 1 , 2 1(1 )
2 2
R
S
(5.13.7)
sledi da je
l 1
f1
l 1
f1
1 0, 01 p
a
2 a
S4
1
S4
1 1
Smatra se da l i S ostaju nepromenjene sa promenom temperature. Znajui da je
86
(5.13.8)
1
f
a 1 1 0, 01 q
4
1
(5.13.9)
2 1 1
dobija se
1
f
1 0, 01 p
1 0, 01 q 1 A a 1
4
1 1
1
f
1 0, 01 q 1 A a 1 1 0, 01 p 1
4
1
Usvajajui
(5.13.10)
(5.13.11)
1 x , dobija se sledea jednaina:
1 0, 01 q
1 2
f
x a 1
4
1
1 0, 01 q
1 2
x 0, 75 0, 01 q
4
x 2 4 0, 75 0, 01 q
1 0, 01 p x
1 0, 01 p x
(5.13.12)
1 0, 01 p x 4 1 0, 01 q 0
Jednaina je oblika x2 + Bx + C = 0 i ima reenje
x 1
B B 2 4C
0,98637
2
(5.13.13)
Usvaja se reenje sa znakom +, jer vrednost korena mora da bude pozitivna.
B 4 0, 75 0, 01 q
1 0, 01 p 4 1,15
1, 04 4, 6910979
(5.13.14)
B = 4,6910979
C = -4(1+0,40) = -41,4 = -5,6
C = -5,6
x 1
4, 691 4, 6912 4 5, 6
0,98637
2
Iz zadnje jednaine se dobija = -27,1 0C, to je i logino, jer je >0. Znai, treba da opada da bi i R2
opadalo, a to sledi iz R=R0(1+), za >0.
87
Zadatak 5.14
Jedan iani otpornik predvien je da radi u nekom ureaju na radnoj frekvenciji f1 i temperaturi 1. U
navedenim radnim uslovima otpornost mu je za q% vea od otpornosti za jednosmerni signal. Iz odreenih
razloga radna frekvencija se povea za p%. Da bi otpornost otpornika tom prilikom ostala nepromenjena,
potrebno mu je promeniti radnu temperaturu za . Odrediti promenu radne temperature u funkciji p, q i
( je temperaturni koeficijnt specifine otpornosti ice od koje je napravljen otpornik), smatrajui da se
specifina otpornost ice od koje je napravljen otpornik menja linearno sa temperaturom i da je R~(A+Bf2),
A i B su frekventno nezavisne veliine, a f je frekvencija.
Smatrati da su promene otpornosti zbog sopstvene induktivnosti i kapacitivnosti otpornika zanemarljive i da
se odnos otpornosti za naizmeninu i jednosmernu struju menja sa promenom frekvencije kao kod
provodnika.
Za q=20%, p=2% i =210-3 1/0C nai .
REENJE
Polazei od poznatih relacija za odnos otpornosti provodnika pri naizmeninoj i jednosmernoj struji
R
Z4
1
R0
3
R
1
za Z>1, gde je Z koeficijent za skin efekt ice,
Z
R0
4
r
Z
f 0 r ,
2
1 S
H
, 0 , r m je poluprenik ice
m
m
(5.14.1)
(5.14.2)
(5.14.3)
(5.14.4)
Na osnovu jednaine (5.14.1), koju koristimo zbog uslova zadatka, i jednaine (5.14.3) za temperaturu 1 i
frekvenciju f1, je
r4
R1 R01 1 2 12 f12 02 2
48
4
r
R2 R02 1 2 22 f 22 02 2
48
(5.14.5)
(5.14.6)
r4 2 2 2
0 , dobijamo
48
R01 1 12 f12 A R02 1 22 f 22 A
Kako je R1=R2 , uvodei oznaku A
(5.14.7)
Obzirom da je
=1/
R
(5.14.8)
l
S
(5.14.9)
sledi da je
l
f12
l
f 22
1 1 A 2 2 1 A 2
S
1
S
2
(5.14.10)
Koristei uslove zadatka dobija se
R1
f2
1 A 12 1 0, 01q
R01
1
(5.14.11)
88
0, 01q A
f12
12
(5.14.12)
Takoe je
f 2 f1 0, 01 pf1 f1 (1 0, 01 p)
(5.14.13)
(5.14.14)
2 1 (1 )
Iz jednaina (5.14.10), (5.14.11), (5.14.12), (5.14.13) i (5.14.14)dobija se
1 0, 01q
1 1
f 2 (1 0,01 p )
1 A 1
2
1
12 1
(5.14.15)
(1 0, 01 p ) 2
1
(5.14.16)
odnosno
1 0, 01q 1 0, 01q 0, 01q

Ako usvojimo
x 1
(5.14.17)
iz (5.14.16) sledi
2
x 2 1 0, 01q x 0, 01q 1 0, 01 p 0
(5.14.18)
Reavanjem kvadratne jednaine (5.14.18) dobija se
x1/2
1 0, 01q 1 0, 01q
4 0, 01q 1 0,01 p
(5.14.19)
Smenjujui q=20% i p=2% dobija se
x1/2
1, 2 0, 60768
2
(5.14.20)
x1=0,989764
x2=0,21026
x 1
1=-5,10C
2=-394,90C
=-5,10C
2 se ne moe prihvatiti iz fizikih razloga.
89
Zadatak 5.15
Dimenzionisati otpornik u integrisanoj tehnici za nominalnu snagu od 0,05W i struju od 10mA, ija je
debljina debljina p oblasti jednog p-n spoja dobijenog difuzijom atoma bora u silicijum n-tipa, specifine
otpornosti =0,5cm, u trajanju 25 sekundi. Koncentracija atoma bora pri difuziji na povrini silicijuma je
konstantna i iznosi NB=51018 cm-3. Poznato je da se pri istim uslovima difuzije za vreme t=100s formira
otpornik debljine xj=0,22m. uzeti da se slojna otpornost menja po zakonu R
2, 2 101
, gde je xj
x j A
debljina otpornika (mesto metalurkog spoja) u m. Dozvoljena disipacija za ovaj otpornik Pd=5W/cm2.
Poznato je: pokretljivost n-nosilaca u silicijumu n=1300 cm2/Vs
z
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
erfc(z)
10-2
510-3
210-3
5,210-4
2,510-4
5,410-5
REENJE
Poto difuzija iz stalnog izvora dovodi do sledeeg profila raspodele
x
N ( x, t ) N 0 erfc
2 Dt
(5.15.1)
na mestu metalurkog spoja e za ovaj sluaj biti
xj
N A N B erfc
2 Dt
ND
(5.15.2)
gde su:
NA koncentracija akceptora
ND koncentracija donora
NB koncentracija bora na povrini uzorka
xj mesto metalurkog spoja
D difuziona konstanta
t vreme trajanja difuzije
Kako je
1
1
ND
e n N D
e n
(5.15.3)
Iz jednaina (2) i (3) se dobija
xj
1
N B erfc
2 Dt e n
xj
1
erfc
2 10 3
N
2
Dt
n
B
(5.15.4)
(5.15.5)
Na osnovu priloene tablice je
xj
2, 2
2 Dt
(5.15.6)
Kako je xj=xj=0,22m za t=t=100s, na osnovu jednaine (5.15.6) dobija se
xj '
2 Dt '
2, 2
0, 22 m
2 Dt '
(5.15.7)
Na osnovu jednaina (5.15.6) i (5.15.7) dobija se
xj
xj '
2 2, 2 Dt
2 2, 2 Dt '
(5.15.8)
90
x j 0, 22
t
25
0, 22
0,11 m
t'
100
(5.15.9)
Slojna otpornost je
2, 2 105 2, 2 101
200
xj
0,11
A
R0
(5.15.10)
Povrina otpornika je
SR=ld=nd2,
(5.15.11)
gde je
n=l/d
(5.15.12)
Otpornost slojnog otpornika je
l l
R0 n
S x d
(5.15.13)
n=R/R0
(5.15.14)
Kako je nominalna snaga Pnom=RI2 ,
Pnom
0, 05
0,05 104 500

2
2
3
I
10 10
(5.15.15)
pa je
n=500/200=2,5
(5.15.16)
Kako mora biti zadovoljen uslov
Pnom
Pd
SR
P
0,05
S R nom
0, 01 cm 2
Pd
5
(5.15.17)
(5.15.18)
Na osnovu jednaina (5.15.11) i (5.15.18) dobija se

SR=0,01 cm2=nd2=2,5d2
0, 01 1
0, 001 0, 0632cm 0, 632mm

2, 5 5
d=0,632mm
l=nd=2,50,632=0,158cm=1,58mm
l=1,58mm
91
Zadatak 5.16
Otpornik u integrisanoj tehnici dobijen je tako to je na uzorak silicijuma n-tipa specifine otpornosti
=0,1383 cm, nanet sloj akceptora debljine d=0,01m na povrinu 1mm2 , koncentracije N=51022 cm-3, a
onda izvrena difuzija u trajanju od 20s na temperaturi 1073K. Pokretljivost elektrona silicijuma na sobnoj
temperaturi je n=1600 cm2/Vs, a difuziona konstanta nanesenog akceptora u silicijumu na temperaturi
1073K je D=510-10 cm2/s.
Nai dimenzije tako dobijenog otpornika i njegovu maksimalnu snagu disipacije, ako je temperaturni
sainilac prenoenja toplote i ako nadtemperatura tog otpornika ne sme da pree =1500C.
Poznati su Pnom=0,15W i Inom=25mA, a slojna otpornost tako dobijenog otpornika se menja prema slici,
=0,002 W/cm2 0C
350
300
Ro [x/o]
250
200
150
100
50
0
1
x [um]
REENJE
Polazimo od poznate relacije
1
e n n e p p
(5.16.1)
to je u ovom sluaju
1
e n n
1
1
n
2,82 1016 N D
n e 1600 1, 602 1019 0,1383
(5.16.2)
(5.16.3)
Difuzijom iz sloja, raspodela primesa vri se po zakonu
x2
Q
exp
Dt
4 Dt
Q=N0d=510 220,0110 -4=51016 atoma/cm2
(5.16.4)
N A ( x, t )
(5.16.5)
Na mestu metalurkog spoja xj, tj. na mestu spoja p i n oblasti je
N A ND
x2
Q
exp j
4 Dt
Dt
(5.16.6)
x 2j
N D Dt
exp
4 Dt
Q
(5.16.7)
92
x 2j
2,82 1016 5 1010 20
exp
16
10
5 10
4 5 10 20
x 2j
4 108
ln104
(5.16.8)
(5.16.9)
x j 4 10 8 9, 21 6, 0696 10 4 cm
(5.16.10)
Sa dijagrama se oita da je Ro=100 /o

Iz Pnom=RI2nom se dobija
Pnom
0, 25
400
2
I nom 25 10 3 2
R 400
4
Ro 100
(5.16.11)
l
4 l 4d
d
S R l d 1 mm 2 4d 2 1 mm 2
1 1
0,5 mm, l=2mm
4 2
P
0, 25W
W
Pdis nom
25
2
SR
1mm
cm 2
(5.16.12)
Pdismin 25
W
cm 2
(5.16.13)
Kako je Pdis=SR, sledi da je
Pdis
0, 25W
1
W
W
2 2
1, 666 10 1
0
2 0
S R 10 cm 150 C 6 cm C
cm 2 0 C
93
(5.16.14)
Kondenzatori
Problematika konstrukcije kondenzatora uglavnom je bila bazirana na analizi geometrijiske strukture koja
dozvoljava realizaciju traene kapacitivnosti. Ovaj problem pogotovo je od znaaja u realizaciji promenljivih
kondenzatora kod kojih se zahteva da realizuju odredjenu analitiku funkciju u zavisnosti od poloaja
mehanikog pozicionera.
Razvoj tehnologije materijala omoguio je da se itav spektar vetakih materijala moe koristiti za
konstrukciju ime znaaj geometrije tela kondenzatora znaajno umanjen. Danas su na raspolaganju
kondenzatori u opsegu od nekoliko pF do F u istom kuitu i veoma slinih performansi.
Savremena tehnologija konstruisanja integrisanih elektronskih kola omoguava i realizaciju kondenzatora na
CMOS kompatibilnoj tehnologiji. Isto kao i sa integrisanim otpornicima, problem predstavlja realizacija
velikih vrednosti kapaciteta.
94
Zadatak 6.1
Izvesti obrasce f/fmax=(), r=X(), i /max=() za kruni oblik ploa i nacrtati ove zavisnosti za
srednjetalasno podruje. Da li ove funkcije zavise od broja ploa kondenzatora, razmaka izmeu njih i
vrednosti Cmax i Cmin? Da li je ovakav oblik ploa pogodan za kondenzator u radioprijemnicima?
REENJE
Poznato je da se promena kapacitivnosti sa promenom ugla kod obrtnih kondenzatora daje kao
dC
k1 r 2 ra2
d
(6.1.1)
Poto je u ovom sluaju r=X()=const.
dC
k2 ,
d
(6.1.2)
odnosno
C Cmin k2
(6.1.3)
gde je
k2
Cmax Cmin
(6.1.4)
U oscilatornom kolu je
f
f max
Cmin
C
1
1 1
1
1
1
Cmax Cmin
1 k2
1
Cmin
Cmin
Cmin
(6.1.5)
1 8
2
f 1500
C
max max
9
Cmin f min 500
(6.1.6)
Znai,
f
f max
1 8
Cmin
max
max
f
Cmax
(6.1.7)
1
f
f max
1
3
(6.1.8)
Sada emo napraviti tablice koje daju brojnu zavisnost () i () za pojedine uglove :
[rad]
0
/6
/3
/2
2/3
5/6
f

f max
0,568
0,521
0,444
0,399
0,361
0,333

max
0,33
0,509
0,641
0,745
0,839
0,922
Kao to se vidi iz jednaina (7) i (8), traene funkcije zavise samo od odnosa Cmax/Cmin , a ne zavise od broja
ploa n i meusobnog rastojanja d. Takoe se vidi da se () i () neravnomerno menjaju sa promenom
ugla , tako da bi skala bila pretrpana stanicama u jednom opsegu (na poetku).
95
Zadatak 6.2
Vazduni obrtni kondenzator, ije su ekstremne kapacitivnosti Cmin=50pF i Cmax=500pF, predvien je da
radi u R-C generatoru uestanosti f=k/C, gde je k konstanta.
Nai r=r() kod kondenzatora, tako da se uestanost generatora menja linearno sa promenom ugla
REENJE
Prema uslovu zadatka je
k
C
(6.2.1)
f max Cmax
f min Cmin
k=fmaxCmin
C f
f min max
C
(6.2.2)
(6.2.3)
(6.2.4)
Poznato je kod obrtnih kondenzatora da je
dC
kr r 2 ra2
d
gde je kr 0 r n 1 . Kada se uestanost menja linearno sa promenom ugla , tada je

2d
f=fmax-m
f f min
m max
(6.2.5)
(6.2.6)
(6.2.7)
Iz jednaina (6.2.4), (6.2.6) i (6.2.7) se dobija
Cmin f max
f max m
C
Cmin
C
m
1
f max
(6.2.8)
(6.2.9)
Posle diferenciranja jednaine (6.2.9) po dobija se
Cmin
dC
f max
9 Cmin
2
2
d
m 10 1 9
1
10
f max
(6.2.10)
jer je
m
1
f
1 min
f max
f max
1 Cmin
1
Cmax
1 9

10
(6.2.11)
Na osnovu (6.2.5) i (6.2.10)) sledi
9 C min
9
10 1
10
k1 r 2 ra2
(6.2.12)
Reavajui prethodnu jednainu po r dobija se
96
9 C min
2
10 1
k1
10
ra2
(6.2.13)
Nakon smene brojnih vrednosti za Cmin, ra i k1 dobija se
9 50 1012
2
12
10 1
29,6 10
10
1 1
0, 483
9
10
gde je k1=29,610-12 F/cm2
97
cm
(6.2.14)
Zadatak 6.3
Jedan promenljivi kondenzator koji ima n=21 plou, predvien je da radi u oscilatornom kolu radioprijemnika za srednjetalasno podruje (500kHz-1500kHz). Usled duge upotrebe jedna ploa kondenzatora se
deformisala, pa je zbog toga izvaena. Za koliko se promenila minimalna uestanost oscilatornog kola u tom
sluaju, ako je minimalna kapacitivnost ostala ista i ako je izvaena ploa iz sredine kondenzatora (nije
krajnja)?
REENJE
Za bilo koji kondenzator je
C Cmin C
(6.3.1)
gde je
C 0 r n 1
S
d
(6.3.2)
Kada se iz sredine kondenzatora odstrani jedna ploa, bie
C Cmin C
C Cmin
(6.3.3)
gde je
C 0 r n 3
S
d
(6.3.4)
C n 3
C n 1
(6.3.5)
C Cmin C Cmin
n 3
n3
C Cmin
C Cmin
n 1
n 1
2
n3
Cmin
C
n 1
n 1
2
n3
Cmin
C (0) Cmin
Cmin
Cmin
n 1
n 1
2
n3

C ( ) Cmax
Cmin
Cmax .
n 1
n 1
C
(6.3.6)
(6.3.7)
(6.3.8)
(6.3.9)
Poto je
a
C
i f max f max
,
, Cmin Cmin
(6.3.10)
sledi da je
Cmin
f 2
f 2
Cmin
1
min 2 min 2
2
n
3
2
n 3
Cmax f max
f max
Cmin
Cmax
n 1
n 1
n 1 n 1
(6.3.11)
gde je
2
f 1500
C
max max
9.
Cmin f min 500
f 2 n 1
2 max
f min
2 (n 3)
(6.3.12)
(6.3.13)
n 1
21 1
1500
2 n 3
2 (21 3)
(6.3.14)
523,8 kHz f f min

f min 23,8 kHz
f min
(6.3.15)
f max
f min
98
Zadatak 6.4
Jedan promenljivi kondenzator koji ima neparan broj ploa n, usled svoje nedovoljno tane izrade ima
mogunost aksijalnog pomeranja rotora prema statoru.
a) Odrediti (u optem obliku) odstojanje x=xm rotorskih ploa od statorskih, tako da kapacitivnost
promenljivog kondenzatora bude minimalna.
b) Ako je rotor u mogunosti da se aksijalno pomera za x=30m od svoj srednjeg poloaja (x=a/2) i ako
je a=1mm i b=0,5mm, za koliko se u ovom poloaju menja kapacitivnost?
REENJE
a) Ukupna kapacitivnost obrtnog kondenzatora e biti
n 1
n 1
n 1
C1
C2
C1 C2 ,
2
2
2
(6.4.1)
gde je (n-1)/2 ceo broj
C1
S
b
x
2
i C2
(6.4.2)
b
a (x )
2
Znai,
n 1
1
1
2
x b / 2 a x b / 2
(6.4.3)
ili
C
1
1
y
.
n 1
x
b
/
2
a
b
/
2
S
2
(6.4.4)
Da bi C bilo minimalno, treba da je
dC
0,
dx
dy
odnosno
0.
dx
dy
1
1
0
2
2
dx
x b / 2 a x b / 2
(6.4.5)
(6.4.6)
b
b
ax
2
2
a
xm
2
n 1
Usvojimo da je A
S . Tada je
2
1
1
C A
.
x
b
/
2
a
b
/
2
(6.4.7)
(6.4.8)
(6.4.9)
Ako se x promeni za y, C se menja za C.
C C
1
1
1
1
A
x x b / 2 a x x b / 2 d x d x
a b
d
za x d
2
b) Iz
99
(6.4.10)
x a /2
(6.4.11)
C C
2d
2
2
A
d x
(6.4.12)
razvojem u red se dobija

2
4
C C 2 x x
1 ...
A
d d d
(6.4.13)
4
2 A 2 A x 2 A x
C C

...
d
d d
d d
(6.4.14)
Za x=a/2 je
2 A x
2A
i C
C

d d
d
(6.4.15)
C x
1, 44%
C d
1
1
1 1 2A
C A
A
x b / 2 a x b / 2
d d d
1
1
A
A
C C A
b
/
2
a
b
/
2
d
x
d
a b 1 0,5
d
0, 25 mm
2 2 2 2
C C
C
1
C
C
100
(6.4.16)
(6.4.17)
(6.4.18)
Zadatak 6.5
Profil p-n spoja moe se predstaviti funkcijom
N(x) = Bxm za x>m
P(x)>>N(x) za svako x<0
Odrediti parametar m tako da se sopstvena uestanost rezonantog kola u kojem se dioda nalazi kao kapacitet
menja linearno sa prikljuenim naponom U.
REENJE
Ako je P(x)>>N(x), tada je xP<<xN tj. moemo uzeti xP=0, tj. xN=W.
W
x x dx 0 U 0 U ;
m 1
dx
0
U 0 U
eB
(6.5.1)
0
W m 2 0
;
U 0 U
0
m 2
eB
m 2 eB
0
m 2
(6.5.2)
m 2 0
m 2
W
U 0 U
eB
m 2 0
C 0 S 0 S
U 0 U
W
eB
C K U D U 0
fr
(6.5.3)
1
m 2
m2
S
eB
1
m2
~ U 0 U 2 m 2
2 LC
C
1
3
1 m
2 m 2
2
N ( x) B x 3/2
101
1
m 2
m 1
0 m 2 U 0 U
1
m 2
(6.5.4)
Zadatak 6.6
Nai kapacitivnost jedne inverzno polarisane diode, poprene povrine S=0,5mm2. Spoj je strm, sa
N=1015cm-3 i P=1017cm-3 .
Naponi inverzne polarizacije su 0, 5, 10V (=11, U0=0,7V). Dioda je na sobnoj temperaturi.
REENJE
xN
xN
( x)dx 0;
xP
Pdx
xP
Ndx 0;
xN
xN
x ( x)dx 0 U 0 U ;
xP
N x N P xP 0
(6.6.1)
- xPdx
-x P
xN
xNdx
0
x2
xP2
P N N 0 U 0 U
2
2
e
0
U 0 U
e
(6.6.2)
(6.6.3)
Iz (6.6.1) i (6.6.3) se dobija
xN
2 0
P
U 0 U
e
N N P
(6.6.4)
xP
2 0
N
U 0 U
e
P N P
(6.6.5)
CS
0
x N xP
(6.6.6)
Za N<<P je C S
CS
e 0
NP
N P 2 U 0 U
e 0 N
2 U 0 U
(6.6.7)
C(0)=53pF
C(5)=18,6pF
C(10)=13,5pF
102
Zadatak 6.7
Jedna grana nekog elektronskog kola sastoji se od redne veze kondenzatora kapacitivnosti C=5 pF i varikap
diode ija je zavisnost kapacitivnosti od napona data na slici. Na tu granu je prikljuen jednosmerni napon U0
i slui za regulaciju kapacitivnosti grane.
a) Nai kapacitivnost grane, ako je U0=20V.
b) Koji se najvei napon moe prikljuiti na ovu granu ako je Udiode=5V i kolika je tada kapacitivnost grane?
Napomena: Zavisnost Cd od Ud na slici je statika (Cd stat .)
20
Cd
18
16
14
Cd
12
10
8
6
4
2
0
0
10
12
14
16
18
20
Ud
REENJE
a) Koliina naelektrisanja na varikap diodi i kondenzatoru je jednaka
CdU d Q CU C CeU 0
CCd
U0
C Cd
(6.7.1)
odakle se dobija
Ud
U0
C
1 d
C
(6.7.2)
Pa se kapacitet diode moe iskazati preko napona diode kao
20V
Cd C 0 1 5 pF
1
Ud
Ud
(6.7.3)
Na osnovu prethodne jednaine pravi se grafik funkcije (6.7.3) i trai se presek sa krivom Cd=f(Ud) koja je
data na slici u tekstu zadatka.
103
20
Cd
Veza
18
16
14
Cd
12
10
8
6
4
2
0
0
10
12
14
16
18
20
Ud
Dobija se da je napon na diodi Ud = 7 V i kapacitet diode Cd = 9.4 pF. Sada se kapacitet veze rauna kao
Ce
CCd
3.2 pF
C Cd
b) Sa grafika oitamo Ud = 5 V i Cd = 10.5 pF.
Ce
CCd
3.39 pF
C Cd
CdU d CeU 0
U 0
(6.7.4)
C dU d
15.48 V
Ce
(6.7.5)
104
Zadatak 6.8
a) Dati ekvivalentnu emu kondenzatora
- kada preovlauju gubici u oblogama
- kada preovlauju gubici u dielektriku
- kada se vodi rauna o obe vrste ovih gubitaka
b) Napisati izreze za tg u sva tri gore navedena sluaja
REENJE
tg Cr Rr
1
tg
C p R p
(6.8.1)
tg Ce Re
R
1
R1
Re
1 jCR
jCe
(6.8.3)
Re R1
(6.8.2)
R
1 CR
1 CR
tg
2CR 2
1 CR
Ce
2CR 2
(6.8.4)
2
(6.8.5)
R1
R
1
R1
CR1
CR 2
1 CR CR
105
(6.8.6)
Zadatak 6.9
Ako jedan isti kondenzator predstavimo rednom i paralelnom vezom
idealnog kondenzatora i otpora gubitaka, kao na slikama A i B,
respektivno, pronai:
a) efektivnu (stvarnu) vrednost kapacitivnosti kondenzatora Ceff u
funkciji Cr i tg, odnosno Cp i tg
b) ekvivalentni tangens ugla gubitaka (tg) u funkciji tangensa ugla
gubitaka (tg1, tg2), dielektrinih konstanti (1, 2) i relativne debljine
dielektrika x, ako se izmeu kondenzatorskih obloga nalaze dva
dielektrika, tako da se ekvivalentni kondenzator moe predstaviti
vezom dva realna kondenzatora (1 i 2)
i)na red
ii) u paraleli
Reenje
a) Ceff je kapacitivnost koja odreuje vrednost impednase Z kondenzatora na odreenoj frekvenciji.
Ceff
1
Y
(6.9.1)
Sa slike A se rauna
Z Rr2
Ceff
CR
1
1
2
1 RrCr
1 tg 2
Cr
Cr
1
Cr
1
1 tg 2
1 tg 2
Cr
(6.9.2)
(6.9.3)
Sa slike B
2
1
2
Y C p C p 1 tg 2
Rp

Y
Ceff C p 1 tg 2
b)
i)
(6.9.4)
(6.9.5)
tg Rr Cr
tg1 Rr1Cr1
tg 2 Rr 2Cr 2
Rr Rr1 Rr 2
C C
Cr r 1 r 2
C r1 C r 2
Cr1 Cr 2
Cr 2
Cr1
Cr1 Rr1
Cr 2 Rr 2
Cr1 Cr 2 Cr1 Cr 2
C r1 C r 2
2
1
tg
tg1
tg 2
1 x
x
1
2
1 2
x
1 x
tg Rr1 Rr 2
106
ii)
1
C p R p
tg
tg1
C p1R p1
1
tg 2
C p 2 R p 2
C p C p1 C p 2
Rp
tg
tg
tg
R p1 R p 2
R p1 R p 2
R p1 R p 2
C p1 C p 2 R p1R p 2
C p1
C p1 C p 2
tg1
C p1
C p1 C p 2 C p1R p1
Cp2
C p1 C p 2
tg 2
Cp2
C p1 C p 2 C p 2 R p 2
tg1
tg 2
C p2
C
1
1 p1
C p1
Cp2
tg1
tg 2
x
, gde je y
2
1
1 x
1 y
1 y
1
2
107
Zadatak 6.10
Ekvivalentna elektrina ema jednog kondenzatora prikazana je na slici.
Smatrajui da C, R i R1 ne zavise od uestanosti, izvesti izraz za
tangens ugla gubitaka u kondenzatoru i pokazati da je njegova
minimalna vrednost tg min
2 R1
R
R
R1
R
1 .
R1
REENJE
1
R 1 jCR
R
jC
Z1 R1
R1
R1
2
1
1 jCR
1 CR
R
jC
R
Z1 R1
R
1 CR
CR 2
2
1 CR
(6.10.2)
1 CR
1
CR 2
, Ce
2
Ce 1 CR
CR 2
1
R
, Re R1
,
Z 2 Re j
2
Ce
1 CR
tg Ce Re
(6.10.1)
1 CR
CR 2
1 CR 2
R
1
R1
R1
2
2
CR
CR
1 CR
1
R1
CR1
CR
CR 2
CR12
1
1
Pri uslovu
CR1 dobija se tg
CR1
CR
CR
R
2
d tg
1
CR
0
2
CR1 1 0
d
CR
R
1
R
R1C 1
R1
tg
d 2 tg
d 2
tg min
tg min
(6.10.3)
(6.10.4)
(6.10.5)
(6.10.6)
(6.10.7)
(6.10.8)
1
1
CR1 1 2 2
R
C R R1
1
R1
R1
R1
R
2 2 R 2
R
1
R1
1
2 R1
R R1
2R
R
1
1
R
R
R1
R1 R R1
108
Zadatak 6.11
Nai optimalne temperature T1opt i T2opt koje odgovaraju minimalnoj temperaturnoj promeni kapacitivnosti
(osetljivosti) redne veze dva ploasta kondenzatora C1 i C2 istih povrina i istog meusobnog rastojanja
obloga, koji rade u nekom ureaju na temperaturama T1 i T2, respektivno, ako je T2-T1=const.=400C, a T1
moe da varira od 100C do 400C.
Smatrati da temperaturne promene kapacitivnosti potiu samo od temperaturnih promena dielektrinih
konstanti 1 i 2 feroelektrika koji su upotrebljeni kao dielektrici u kondenzatorima
1 4, 43 2T 1 1010 F/m
2 4, 43 130 T 10 10 F/m
Gde je T temperatura u 0C.
Koliko puta je ekvivalentna kapacitivnost ovako redno vezanih kondenzatora na optimalnnim temperaturama
vea od ekvivalentne kapacitivnosti pri T1=200C?
REENJE
S
S
T1 4, 43 (2T1 1) 10 10 F
d
d
S
S
C2 (T2 ) 2 T2 4, 43 (130 T2 ) 10 10 4 , 43 130 - T1 - T 1010 F
d
d
C1 (T1 )
(6.11.1)
(6.11.2)
Gde su T1 temperatura u 0C, S povrina u m2 i d u metrima.

2
2T1 1 130 T1 T 4, 43 10 10
CC
d
Ce (T1 ) 1 2
S
C1 C2
4, 43 10 10 2T1 1 130 T1 T
d
S
2T1 1 130 T1 T A 2T12 179T1 90
Ce (T1 ) 4, 43 1010
d
T1 91
2T1 1 130 T1 T
4T1 179 (T1 91) (2T12 179T1 90)
dCe (T1 )
A
dT1
(T1 91)2
dCe (T1 )
Iz uslova
0 dobijamo sledeu jednainu
dT1
(6.11.3)
(6.11.4)
(6.11.5)
4T1 179 (T1 91) (2T12 179T1 90) 2T12 364T1 16199 0
(6.11.6)
T12 182T1 8099, 5 0
(6.11.7)
T1/2 91 8281 8099,5 91 127,986
(6.11.8)
Poto po prirodi zadatka reenje mora biti pozitivno (T1100C), dobija se T1opt=36,986370C i T2opt770C
2 37 2 179 37 50
Ce (T1opt )
37 91
1, 205789 1, 2
Ce (200 C ) 2 20 2 179 20 50
20 91
109
(6.11.9)
Zadatak 6.12
Proraunati dimenzije specijalnog kondenzatora od 80pF sa cilindrinim oblogama (duinu obloga L i
spoljni prenik unutranjeg cilindra obloge D1) tako da mu probojni napon Ukr bude to vei, ako je
unutranji prenik spoljanjeg cilindra obloge D2 =100mm i ako je dielektrina vrstoa dielektrika
Kkr=200kV/cm, a relativna dielektrina konstata r=10.
Odrediti vrednost probojnog napona Upr i efektivnu vrednost radnog napona Ur, ako je koeficijent sigurnosti
4.
REENJE
Obrazac za kapacitivnost cilindriog kondenzatora je
2 L
r
ln 2
r1
(6.12.1)
Po zakonima elektrostatike je
Q CU DdS K 2 rL , gde je r1rr2 , D1=2r1, D2=2r2
(6.12.2)
CU 1
CU 1
, K max
2 L r
2 L r1
(6.12.3)
Ako se (6.12.1) smeni u (6.12.3)
r
ili U kr K kr r1 ln 2
r2
r1
r1 ln
r1
U kr
Iz uslova
0 dobija se maksimalno Ukr.
r1
U kr
r
r r
K kr ln 2 K kr r1 1 22 0
r1
r1
r2 r1
U kr max K kr r1
D 10
D1 2
3, 68 cm
e
e
K max
(6.12.4)
ln
r2
1
r1
r2
e
r1
(6.12.5)
(6.12.6)
(6.12.7)
C
80 1012
14, 4 cm
2 2 10 8,86 10 12
(6.12.8)
Dakle, 2r1=36,8 mm, l=144 mm

Iz (6.12.6) nalazimo Ukr
U kr max K kr r1 200
Ur
3, 68
368 kV
2
(6.12.9)
U kr
65, 25 kV
4 2
U
U kr kr max 59 kV
4,5 2
(6.12.10)
(6.12.11)
U nekom radio-aparatu upotrebljen je trimer za dodatno podeavanje rezonantne uestanosti (1MHz) u kolu.
110
Zadatak 6.13
Zavrtnjem za regulaciju kapacitivnosti prenika 4mm menja se razmak izmeu obloga kondenzatora do
dmax=1mm. Za nepokretnu plou kondenzatora lepljen je keramiki sloj debljine 0,5mm, relativne
dielektrine konstante kr=10 i slui, pored ostalog, i kao dielektrik kondenzatora. Ploe kondenzatora su
pravougaonog oblika, dimenzija 10x12mm2
a) Nai ekstremne kapacitivnosti ovog trimenra, kao i kapacitivnost stalnog kondenzatora u rezonantnom
kolu, ako se vezivanjem ovog trimera moe odstraniti relativno odstupanje frekvencije od 5%.
b) Nai tangens ugla gubitaka trimera u funkciji hoda zavrtnja, smatrajui da su gubici u vazduhu
zanemarljivi, a u keramici da iznose tgk=410-4 i nacrtati ovu zavisnost.
REENJE
a)
C 0 r
S
d
Cmax kr 0
Cmin 0
(6.13.1)
la
S
d min
S
kr 0
d min d1
kr 0 r
d2
4 19, 037214 pF
(6.13.2)
d min
S
d min
kr
d1 kr
1
d min 0 r
Cmax
d
1 1 kr
d min 0 r
(6.13.3)
d1=1mm-dmin=1-0,5=0,5mm
d1
kr 10
1;
10
dmin
0r 1
C
Cmin max 1,730658 pF
1 10
1
f rez
2 LC
1
1
f rez f
f 1 0.05
1
f
1

f rez
2 L(C Cmax )
Cmax
C
C Cmax
(6.13.4)
(6.13.5)
(6.13.6)
(6.13.7)
(6.13.8)
1, 05 1
f rez
f rez
(6.13.9)
1
Cmax
C
(6.13.10)
Cmax
1, 052 1
(6.13.11)
C=185,729162 pF
b) Odgovarajue ekvivalentno kolo trimera bi bilo kao na slici.
CC
Cx
tg RC R x max tg k
Cx Cmax
Cx Cmax
Cmax
Cx
(6.13.12)
111
tg k
C
1 max
Cx
S
C x 0 r
d
S
'
Cx max 0 kr
d1
tg k
tg k
tg k
tg
x
10
1 kr
1 x 1 20 x
0 d1
d1
tg
tg
(6.13.14)
(6.13.15)
(6.13.16)
4 10 4
, x je u mm
1 20 x
x [mm]
tg [10-4 ]
(6.13.13)
0,05
2
(6.13.17)
0,10
1,333
0,15
1
0,20
0,8
0,25
0,666
0,30
0,571
0,35
0,5
0,40
0,44
0,45
0,4
(6.13.18)
df
1 k
1 f
dC
2C C
2C
df
1 dC
f
2 C
f
1 C
f
2 C
1 Cmax Cmin
0, 05
2
C
C 10 Cmax Cmin 173 pF
(6.13.19)
(6.13.20)
(6.13.21)
(6.13.22)
(6.13.23)
112
Elektronska kola
Od posebnog interesa je izuavanje uticaja performansi elektronskih komponenata na rad elektronskih kola.
Ova analiza je dvosmerna. Svojstva komponenti ponekad odreuju ne samo performanse nego i topologiju
elektronskog kola dok sa druge strane zahtevane performanse elektronskih kola nameu kriterijume za izbor
komponenti u kolu. Ova intereakcija naalost ne vodi ka idealnom reenju ve se procesom suksesivnih
aproksimacija performanse kola dovode do eljenog nivoa uz pokuaj da se koriste komponente minimalnog
kvaliteta ime se olakava proces proizvodnje. Iterativni postupak kojim se vri razrada kola zahteva
odreeno iskustvo kako bi se izbegla potencijalna propagacija pogreene aproksimacije kroz proces i
smanjilo vreme potrebno za postizanje reenja.
Smisao ove glave je da ilustruje ovaj proces u pokuaju da prenese metodu i tehnike kojima se sluimo u
razradi elektronskih kola na itaoca i omogui mu da steenim znanjem sagleda ulogu performansi
elektronskih komponenata u ukupnim performansama elektronskog kola.
113
Zadatak 7.1 Kompenzacija temperaturske zavisnosti otpornosti

Posmatrati dva otpornika vezana na red, poznatih vrednosti R1 i R2 na temperaturi T0 i poznatih
temperaturskih koeficijenata otpornosti TCR1 =1 i TCR2=2. Izvesti izraz za ukupnu otpornost u funkciji
temperature i uslov za potpunu kompenzaciju temperature. Takodje izvesti izraz za ukupnu ovako
temperaturski kompenzovanu otpornost. Smatrati da se oba otpornika u svakom trenutku nalaze na istoj
temperaturi.
Reenje Razlika u temperaturi otpornika i temperaturi na kojoj su otpornosti poznate daje se obrascem
T T T0
(7.1.1)
Ukupna otpornost dva redno vezana otpornika i njena zavisnost od temperature moe se napisati u formi
R (T ) R1 (T ) R2 (T ) R10 1 1T R20 1 2 T R10 R20 T R101 R20 2
(7.1.2)
Prvi i drugi lan zbira u jednaini (7.1.2) ne zavise od temperature ve samo zavisi trei lan. Uslov za
potpunu kompenzaciju temperature moe se dobiti kao
T R101 R20 2 0
(7.1.3)
Iz jednaine (7.1.3) sledi da se potpuna temperaturska kompenzacija ostvaruje pri uslovu
R101 R20 2
(7.1.4)
Iz jednaine (7.1.4) sledi
R10
2 k
R20
1
(7.1.5)
to je ujedno i uslov potpune temperaturske kompenzacije.

Kao su R10 i R20 pozitivne veliine, to sledi da temperaturski koeficijenti otpornosti 1 i 2 moraju biti
suprotnog znaka.
Ukupna otpornost ovakve veze moe se izraunati kao
1
R R10 1 1T R20 1 k1T R10 R20 R20 k 1 R10 1
k
(7.1.6)
Iz jednaine (7.1.6) sledi da se ukupna otpornost temperaturski kompenzovane redne veze formira izborom
otpornosti jednog od dva otpornika na sobnoj temperaturi i faktora k koji zavisi od karakteristike materijala i
konstantan je.
114
Zadatak 7.2 Merni most sa mernim trakama

Na slici 7.1 je prikazana realizacija mernog sistema za merenje sile na bazi mernih traka (strain gage or
strain gauge) u vidu mernog mosta (Wheatston bridge). Napajanje mosta predstavljeno je generatorom VSS
koji generie konstantan napon napajanja bez ogranienja izlazne struje. Most je realizovan sa 4 otporna
elementa od kojih 1 ili vie (ak i sva 4) mogu biti senzorski elementi (elementi ija otpornost zavisi od
vrednosti merne veliine).
VSS
R1
R2
+
vM
R4
R3
7.1. Merni most sa mernim trakama

Jednostavna realizacija podrazumeva jednu mernu traku (na poziciji R1) i 3 fiksna otpornika postavljena na
pozicije R2, R3 i R4. Merenje se izvodi merenjem napona vM.
Izvesti izraz za prenosnu karakteristiku vM=fM(R1,R2,R3,R4)=vM/VSS
Analizirati uticaj tolerancije otpornosti svih otpornih elemenata u kolu na prenosnu karakteristiku
Analizirati uticaj temperaturskog koeficijenta otpornosti (TCR) na prenosnu karakteristiku
Analizirati uticaj uma svih rezistivnih elementat u kolu i izraunati amplitudski odnos signal/um (vM/vn). Za
proraun uma smatrati da je propusni opseg signala vM ogranien sa gornje strane idealnim film
niskopropusnikom granine frekvencije fg.
Reenje Merni most se moe posmatrati kao sklop od dva razdelnika napona (7.2) gde se napon vM uzima
kao razlika napona izmedju taaka v2 i v1.
115
VSS
VSS
R1
R2
v2
+
vM
v1
R4
R3
7.2. Merni most kao razdelnik napona

Pisanjem jednaina za razdelnike napona dobijaju se sledee relacije
v2 VSS
R3
R4
, v1 VSS
R2 R3
R1 R4
(7.2.1)
Iz (1) se dobija sledea relacija za izlazni napon relacija
R3
R1 R3 R2 R4
R4
vM v2 v1 VSS
VSS
R1 R4 R2 R3
R2 R3 R1 R4
(7.2.2)
Karakteristika prenosa mosta fM se esto daje u bezdimenzionoj formi kao
f M ( R1 , R2 , R3 , R4 )
R1R3 R2 R4
vM
VSS R1 R4 R2 R3
(7.2.3)
Merni most se moe realizovati sa jednim, dva, tri ili etiri merna elementa. Radi jednostavnosti, posmatrae
se sluaj kada je samo jedan element mosta merna traka, a ostala tri elementa su fiksne otpornosti. Ovim se
ne gubi na optosti analize poto se merne trake reprezentuju u ekvivalentnom elektrinom modelu mosta
kao otpornosti. U daljem tekstu zadatka smatrae se da je merna traka postavljena na mesto R1.
Posmatranjem jednaine (7.2.3) moe se uoiti specijalan sluaj koji se odnosi na situaciju R1 =R2=R3=R4 u
kojoj se dobija jednaina karakteristike prenosa tzv. balansiranog mosta. U tom sluaju kada je merna
veliina jednaka nuli, izlazni je napon vM jednak nuli. Promena vrednosti merne veliine dovodi do promene
vrednosti R1 pa se menja i vrednost izlaznog napona i samim tim vrednost fM.
U daljem tekstu zadatka smatrae se da se koristi balansirana konfiguracija mosta, poto ona za nultu
vrednost merne veliine proizvodi nulti izlazni napon (nema ofseta). Poto se zahteva analiza uticaja uma,
tolerancije i temperaturske karakteristike otpornika na izlaz mosta, a kako sve ove pojave imaju malu
amplitudu u odnosu na jednosmerne komponente napona koji se javljaju na mostu (V1 , V2), od interesa je
pronai parcijalni izvod fM u funkciji otpornosti. Potom se mogu traeni efekti iskazati kao totalni prirataj fM.
Takodje, lake je diferencirati odvojene karakteristike prenosa razdelnika napona nego integralni izraz za fM.
(7.2.4)
f M f 2 f1
gde su
f2
R3
v2
VSS R2 R3
f1
v1
R4
VSS R1 R4
Stoga se moe pisati
116
(7.2.5)
R3
f2
f2
R2
f1
R4
f1
R1
2
2
2
2
R2
R2 R3 R3 R2 R3 R1 R1 R4 R4 R1 R4
(7.2.6)
Sada se totalan prirataj karakteristike prenosa mosta u funkciji pojedinanih prirataja otpornosti moe
iskazati kao
f2
f
f
f
dR2 2 dR3 1 dR1 1 dR4
R2
R3
R1
R4
R3 dR2
R2 dR3
R4 dR1
R1dR4
2
2
2
2
R2 R3 R2 R3 R1 R4 R1 R4
df M
(7.2.7)
Ako se sa Ri obelei razlika vrednosti i-te otpornosti usled tolerancije, u sluaju balansiranog mosta (7.2.7)
se pogodno moe uprostiti kao
f M
R2 R3 R1 R4
4R 4 R 4 R 4 R
(7.2.8)
Sada se moe pokazati uticaj tolerancije otpornika u mostu na karakteristiku prenosa mosta tako to se uzima
najgori sluaj, u kome se razlike otpornosti usled tolerancije sabiraju
RT OL
RT OL
R
R
R
(7.2.9)
T OL T OL T OL
kTOL
4 Rnom
4 Rnom
4 Rnom
4 Rnom
Rnom
je obeleena tolerancija otpornika, sa RTOL je obeleena apsolutna vrednost razlike otpornog
f MTOL
Sa kTOL
elementa usled tolerancije (jednaka je za svaki otporni element) a sa Rnom je obeleena nominalna vrednost
otpornosti. Iz (7.2.9) i (7.2.3) sledi da je jednosmerni napon VMO koji je prisutan na mostu u odsustvu merne
veliine (tzv. napon ofseta)
(7.2.10)
VMO f MTOLVSS kTOLVSS
Za sluaj upotrebe otpornika tolerancije od 0.1% i napona mosta od 10V, sledi da postojo 10 mV napona na
izlazu mosta kada je vrednost merne veliine nula, tj. kada nema pobude! Ovo predstavlja ozbiljan problem
za realizaciju mosta u serijskoj proizvodnji. Situacija je ista kada se koristi i vie mernih traka u mostu, jer i
njihove tolerancije uestvuju na isti nain kao i tolerancije fiksnih otpornika. Iz ovog razloga se moraju
koristiti skupi otpornici jako visoke tanosti, ili se mora izvriti balansiranje mosta za svaki pojedinani most.
Ovo se postie podeavanjem jedne od otpornosti (naravno ne merne trake, nego fiksne otpornosti umesto
koje se stavlja promenljivi otpornik) tako da napon mosta bude nula u odsustvu pobude, ili oduzimanjem
napona koji je izmeren u odsustvu pobude od napona mosta.
Uticaj tolerancije otpornosti na nagib karakteristike prenosa mosta moe se oceniti analizom nagiba
karakteristike mosta
f M'
f1
R4
2
R1
R1 R4
(7.2.11)
Kada se ukljui tolerancija kTOL=R/R>0 za sve otpornike u balansiranom mostu u jednaini (7.2.11) za
jedan od dva mogua najgora sluaja ima se
'
f MTOL
1
R (1 kTOL )
2
R(1 kTOL ) R(1 kTOL )
1 kTOL
4R
(7.2.12)
Sada se relativna promena nagiba karakteristike prenosa mosta usled tolerancije moe iskazati kao
'
'
f MTOL
1 fM
f M'
1 kTOL
1
4R
4R k
TOL
1
4R
(7.2.13)
U drugom najgorem sluaju ima se

'
f MTOL
2
R(1 kTOL )
2
R(1 kTOL ) R (1 kTOL )
1 kTOL
4R
(7.2.14)
Relativna promena nagiba usled tolerancije za drugi najgori sluaj sa se moe iskazati kao
117
'
MTOL 2
'
M
'
M
1 kTOL 1
4R k
4R
TOL
1
4R
(7.2.15)
U oba sluaja relativna greka nagiba karakteristike prenosa mosta usled tolerancije otpornosti u mostu
jednaka je toleranciji otpornika.
Uticaj temperature na balansirani most se dobija analizom jednaine (7.2.8). Naime, poto se svi otporni
elementi nalaze fiziki blizu i disipiraju istu toplotu (snage na otpornim elementima su iste), oni se nalazi na
istoj temperaturi. Ako otporni elementi imaju isti temperaturski koeficijent otpornosti onda se promene
otpornosti elemenata usled temperature medjusobno potiru. Stoga se moe zakljuiti da je most inherentno
temperaturski kompenzovan. Praktina iskustva naalost pokazuju suprotno, poto se TCR pojedinih
otpornika razlikuju, a takodje i TCR merne trake postavljene na most nije isti kao TCR upotrebljenih fiksnih
otpornosti. Postoje medjutim metode kompenzacije koje koriste ovo inherentno svojstvo mosta i pored
merne instaliraju i jednu kompenzacionu traku koja nije napregnuta ali se nalazi na istoj temperaturi kao i
merna traka. Promena otpornosti merne trake usled promene temperature se kompenzuje istom promenom
otpornosti kompenzacione trake koja se nalazi u drugoj grani mosta.
U otpornicima su dominantna dva izvora uma. Prvi je termiki ili Donsonov um a drugi je fliker um.
Napon termikog uma na otporniku dat je obrascem
(7.2.16)
vT 4kTR f
-23
k je Bolcmanova konstanta (1.3810 J/K)

T je apsolutna temperatura tela otpornika
f je frekvencijski opseg
Prema tekstu zadatka, smatra se da je f=fg, poto je u pitanju idealni filter niskopropusnik koji filtrira signal
na samom mostu. Naravno, ovo je samo praktina aproksimacija, u praksi se na most vezuje pojaava koji
nema idealnu frekvencijsku karakteristiku.
Drugi izvor uma je fliker um iji se napon daje sa obrascem
vF kF
VDC
(7.2.17)
U praksi se ovaj um specificira preko indeksa uma NI, preko koga se moe izraunati fliker um kao:
vF VDC NI log
fg
(7.2.18)
fd
Problem svakako predstavlja vrednost donje granice frekvencijskog opsega fd, ija nulta vrednost
onemoguava proraun fliker uma. U praksi se koristi vrednost 10 Hz (to otprilike odgovara periodi
trajanja jedan dan) za fd. Ova aproksimacija pretvara izraz (7.2.18) u
vF VDC NI log105 f g
(7.2.19)
Za sluaj balansiranog mosta, svi otporni elementi imaju jednak i fliker i termiki um, tako da je dovoljno
uraditi analizu za jedna otporni element. Dodatno, merna traka ima manji fliker um od fiksnih otpornika, ali
isti termiki um. Stoga se tretman i merne trake u kolu kao fiksnog otpornika moe uzeti kao najgori sluaj.
Ekvivalentna elektrina ema kola mernog mosta za mali signal sa prikazanim generatorima uma za jedan
otporni element ima formu kao na slici dole. Ova ema dobijena je zamenom svih generatora jednosmernog
napona (u ovom sluaju samo VSS) simbolom mase
118
vn1
+
vT
R
+
vF
Generator vT predstavlja izvor termikog uma svakog pojedinog otpornog elementa u mernom mostu a
generator vF je izvor fliker uma svakog pojedinog otpornog elementa u mostu. Svaki otporni element
doprinosi svojim umom u razdeljenoj taki naponskog razdelnika vn1 (most se posmatra kao dva naponska
razdelnika) na isti nain, tako da se moe smatrati da prikazana ema predstavlja ukupnog izvora uma u
mostu. Jedan par otpornih elemenata (R1 i R4) formira napon uma vn1 u svom razdelniku, a drugi par (R2 i
R3) formira napon uma vn2 u drugom razdelniku. Poto su svu izvori uma nezavisni medjusobno, nema
korelacije izmedju njih, pa se ukupna efektivna vrednost uma u nekoj taki dobija kao koren iz sume
kvadrata vrednosti uma u toj taki koji potiu iz svih izvora uma. Dodatno, primenjuje se princip
superpozicije tako da se prvo u taki od interesa rauna um koji potie od termikog uma pa potom um u
toj taki koji potie od fliker uma, pa se efektivne vrednosti opet sabiraju kao koren iz sume kvadrata.
Efektivna vrednost uma u taki vn1 se rauna kao
2
v
v
v2 v 2
vn1 2 T 2 F T F
2 2
2
2
(7.2.20)
Faktor 2 u levoj strani jednaine (7.2.20) potie od injenice da u taki vn1 um potie od otpornika R1 i od
otpornika R2, tako da zbir ispod korena ima 4 lana, dva od dva fizika razliita izvora termikog i dva od
dva fizika razliita izvora fliker uma.
um u takama vn1 i vn2 je iako istog intenziteta zbog simetrije mosta, medjusobno nekorelisan, pa se ukupna
efektivna vrednost uma u razlici napona na mostu vM moe se napisati kao
vn 2
vT2
v2
2 F vT2 vF2
2
2
(7.2.21)
Dakle, ukupan um u naponu vM koji smo obeleili sa vn ima pogodnu osobinu da se ini kao da potie samo
od jednog otpornog elementa!
Kada se u iskaz (7.2.21) smene izrazi (7.2.16) i (7.2.19) i primeti da je jednosmerni napon na otpornom
elementu VDC=VSS/2 dobija se sledei izraz
vn 4kTRf g
VSS 2 2
NI log105 f g
4
(7.2.22)
Pogodna je prilika da se diskutuje o dominantnosti uma imajui u vidu da se otpornost otpornih traka, pa
samim tim i gornji limi otpornih elemenata u mostu, kree do 1k, te da se frekvencijski opseg merenja (fg)
moe smatrati manjim od10 Hz (u pitanju su spore mehanike promene), a indeks uma NI je oko 0.01V/V,
moe se zakljuiti da dominira fliker um. Za date vrednosti na T=300K i pri VSS=10V termiki um iznosi
1.65610-16 V2, dok fliker um iznosi 1.510-14 V2 i znaajno dominira (oko 90 puta je vei). Pri manjim
vrednostima otpornosti u mostu, to je est sluaj, fliker um jo vie dominira. Stoga se (16) moe
aproksimirati sa
119
vn
VSS
NI log105 f g 123nV
2
(7.2.23)
Procena odnosa signal/um proizilazi iz svojstva mernih traka da se relativna promena njihova otpornosti
kree oko 1% pri maksimalnoj pobudi, pa se za izabrano VSS=10V i simetrian most iz relacije (7.2.2) moe
napisati
vM VSS
( R dR1 ) R R 2
1 dR1
0.01
VSS
10V
25mV
2
4R
4 R
4
(7.2.24)
Sa dR1 je obeleena promena otpornosti merne trake usled istezanja (dejstva pobude).
Sada se odnos signal um moe iskazati kao
SNR
S vM dR1
1
25mV
200000 106dB
6
N vn
R 2 NI log10
123nV
(7.2.25)
to predstavlja jako dobar SNR. Treba primetiti da SNR ne zavisi od VSS ve samo od relativne promene
otpornosti merne trake, propusnog opsega i indeksa uma otpornih elemenata. Poveanje VSS ne popravlja
odnos SNR ve samo poveava disipaciju u kolu. Ovo opet poveava temperaturu otpornosti i termiki um.
Sa druge strane, elektromagnetska interferencija kao posledica prisustva EM polja u okruenju, dovodi do
indukcije struja u vodovima kola i pojave uma na izlazu kola koji nije pravi um ali nije ni
deterministika veliina. Ova pojava ne zavisi od VSS ali poto koristan signal na izlazu mosta zavisi od VSS to
se velika vrednost napona napajanja mosta esto koristi.
120
Zadatak 7.3 Uticaj parametara otpornika na pojaava sa zajednikim emiterom

Analizirati uticaj tolerancija otpornika na tanost zadate vrednosti pojaanja za naizmenini signal u
propusnom opsegu za pojaava sa zajednikim emiterom. Poznati su gm tranzistora koji pojaava signal i
vrednosti kolektorske i emiterske otpornosti. Smatrati da je tranzistor ispravno polarizovan i da kontinuirano
radi u direktnom aktivnom reimu Za konkretan primer uzeti sluaj g M=40 mS, RE=1 k, RC=10 k.
Reenje Konfiguracija iz teksta zadatka nacrtana je na donjoj slici.
VCC
RC
vc+VC
vi +VBB
RE
7.1. Pojaava sa zajednikim emiterom

Na slici su uobiajene polarizacione komponente zamenjene sa generatorom napona VBB na koji je
superponiran ulazni signal vi . Izlazni signal ima jednosmernu komponentu VC i naizmeniu komponentu vc
koja je pojaana replika ulaznog signala. Pojaanje se iskazuje obrascem
vc
g R
av 0 m C
vi
1 g m RE
(7.3.1)
Zadata vrednost pojaanja obeleava se sa av0 koja bi se dobila kada bi otpornici bili bez greke tolerancije i
imali tane zadate vrednosti RC i RE. Izraz za pojaanje sa realnim otpornicima av ima formu
av
g m RC 1 kC
(7.3.2)
1 g m RE 1 k E
Sa kC i kE su obeleene tolerancije kolektorskog i emiterskog otpornika respektivno. Opti sluaj

podrazumeva da se tolerancije jednake, pri emu je najgori sluaj kada vrednost imenioca opada usled
tolerancije a brojioca raste ili suprotno. Ako pretpostavimo da se tolerancija iskazuje pozitivnim brojem
(7.3.3)
k k E kR 0
a da je njen uticaj odredjen prethodnom reenicom kao najgorim sluajevima onda se moe prva opcija
formalizovati sa
av
g m RC 1 k
1 g m RE 1 k
(7.3.4)
Drugi najgori sluaj (kada pojaanje opada usled tolerancije) dobija se iz (7.3.2) u formi
av
g m RC 1 k
(7.3.5)
1 g m RE 1 k
Razlika pojaanja i projektovanog pojaanja usled tolerancije za prvi najgori sluaj, sada se iskazuje kao
121
dav av av 0
g m RC 1 k
1 g m RE 1 k
kg m RC 1 2 g m RC
g m RC
1 g m RE 1 g m RE 1 g m RE 1 k
(7.3.6)
Relativna greka pojaanja usled tolerancije moe se iskazati kao
dav
1 2 g m RE
av k
av 0
1 g m RE 1 k
(7.3.7)
Obrazac (7.3.7) pokazuje da relativna promena pojaanja usled tolerancije ne zavisi od RC. Od interesa je
pronai odnos relativne promene pojaanja i tolerancije otpornika
av
1 2 g m RE
ka
k
1 g m RE 1 k
(7.3.8)
Sada se ka moe nazvati tolerancija pojaanja.

Obrazac (7.3.8) dozvoljava analizu ovog odnosa za konkretne vrednosti parametara kola. Smenom vrednosti
iz teksta zadatka u (7.3.8) dobija se
ka
81
1 40(1 k )
(7.3.9)
Kako je k<<1, to se dobija da je ka=1.93, to nije zanemarljivo i znai da je relativna greka pojaanja usled
tolerancije otpornika 2 puta vea od tolerancije. Za sluaj kada je k=1%, dobija se da je ka=2%. Stoga se
preporuuje upotreba otpornika sa boljom tolerancijom.
Pogled na (7.3.8) upuuje da se moda moe optimizovati izraz za ka u funkciji RE, pa bi se eventualno
pojaava projektovao prema optimalnoj vrednosti otpornika u emiteru. Analizom se dobija
g m 1 k
ka
0
RE 1 g m RE 1 k 2
(7.3.10)
Naalost, prisutna monotonost ukazuje da je potrebno smanjiti RE to je vie mogue, uzimajui u vidu ostale
parametre kao to su distorzija signala i ponja kola, kao i potencijalno visoka vrednost za kondenzator u
emiteru koji odredjuje donju granicu propusnog opsega pojaavakog stepena. Smanjenje uticaja tolerancije
na pojaanje se osea kada vrednost proizvoda g MRE padne do oko 1,to u konkretnom zadatku povlai da je
RE=25.
122
Zadatak 7.4 Polarizacija pojaavaa sa zajednikim emiterom

Proces konstruisanja elektronskih pojaavaa koji koriste diskretni bipolarni tranzistor (BJT) kao
pojaavaki element zahteva dovodjenje tranzistora u reim rada koji omoguava traeno, dobro definisano,
linearno i stabilno pojaanje, na koje promena temperature i protok vremena ne utiu u znaajnoj meri.
Osnovni problem lei u elektrinim karakteristikama BJT-a koji je nelinearan pojaavaki element i zahteva
da vrednosti napona i struja njegovih terminala lee unutar definisanog skupa vrednosti kako bi se moglo
ostvariti pojaanje. Konkretno, re je o odravanju tranzistora u direktnom aktivnom reimu (DAR), to
zahteva direktnu polarizaciju BE spoja i inverznu polarizaciju BC spoja. Ovaj uslov mora biti ispunjen u
svakom trenutku, i kada se na ulaz pojaavaa dovede signal koji treba pojaati. Pozicioniranje vrednosti
napona i struja kroz tranzistor kada ulazni signal nije prisutan a koje omoguavaju da se prilikom
prikljuenja ulaznog signala tranzistor sve vreme nalazi u DAR-u, zove se polarizacija, ili definisanje mirne
radne take (MRT). Na slici 7.1 prikazan je pojaava sa zajednikim emiterom sa otpornikom u emiteru
(tzv. degeneriui otpornik), kao jedna od vie moguim kombinacija za definisanje stabilne MRT.
VCC>0
iC
RH
iB
VE
RC
VE
vc
ve
ve
vB
vi
t
CI
vE
RL
IE
CE
RE
7.1. Pojaava sa zajednikim emiterom sa otponikom u emiteru

Na slici 7.2 prikazani su grafici napona u funkciji vremena i to napon generatora vi (G), napon baze vB (B),
napon emitera vE (E) i napon kolektora vC (C). Treba primetiti da su napon generatora, baze i emitera u fazi a
da je napon kolektora koji je u stvari pojaan signal u protivfazi, poto je ovo invertujui pojaava koji ima
negativnu vrednost pojaanja. Kolektorska i emiterska struja koje su priblino jednake osciluju sa istim
obliko kao napon emitera (E). Logika prenosa signala naponom kroz pojaavake sisteme koja je prirodno
dominantan nain razmiljanja ne sme biti prepreka za uoavanje kljune injenice, a to je talasni oblik
kolektorske struje. U linearnim sistemima, sinusoidalna pobuda pojaavaa zahteva simetrinu promenu
napona na izlazu oko MRT, to zahteva simetrinu promenu kolektorske struje, poto je promena napona na
kolektoru proizvod kolektorske otpornosti i promene kolektorske struje.
Na ulazu u pojaava prisutan je kondenzator CI ija je uloga da spregne napon sa generatora vi koji
osciluje oko 0V sa bazom tranzistora gde signal treba da osciluje oko nekog pozitivnog napona odredjenog
polarizacijom.
Pojaava iji signali su na grafiku se napaja sa 5V, a vrednosti otpornika su RL=19K, RH=100K, RC=2K7 i
RE=100. Tranzistor je 2N2222. Uticaj optereenja koje unose potroa (kolo vezano na taku vC) i unutranje
otpornosti generatora se zanemaruju.
123
7.2. Naponi - CE pojaava sa otpornikom u emiteru

Standardna notacija koja se koristi za obeleavanje totalnih (velikih ili trenutnih) vrednosti, vrednosti malog
signala (korisnog signala) i jednosmernih vrednosti podrazumeva upotrebu malog slova u indeksu za mali
signal, velikog slova za veliki signal, a velikim poetnim slovom se obeleava jednosmerna vrednost veliine.
Notacija vai za struje i napone. Na primer, emiterski napon (veliki signal, totalni signal, trenutna vrednost
kolektorskog napona) vE se sastoji od dve komponente, jednosmer komponente VE, i komponente malog
signala ve
(7.4.1)
vE VE ve
Razreenje problema slova koje imaju istu formu u malom i velikom pismu dolazi sa godinama iskustva.
124
Mogue je bez pisanja jednaina, samo intuitivnom analizom, zakljuiti koji je mehanizam odgovoran za
stabilizaciju MRT. U sluaju da zbog porasta temperature poraste F tranzistora, dolo bi do porasta
kolektorske ali i emiterske struje. Porast emiterske struje dovodi do porasta napona emitera tranzistora, to
prouzrukuje smanjenje napona VBE. Smanjivanje ovog napona dovodi do smanjenja kolektorske struje prema
jednaini (7.4.2) koja opisuje karakteristiku prenosa bipolarnog tranzistora u direktnom aktivnom reimu.
iC I S e
vBE
VT
(7.4.2)
MRT tranzistora podrazumeva vrednost jednosmernog napona CE spoja i jednosmerne struje kroz kolektor
(VCE,IC), koje se po engleskom nazivu polarizacije (quiscent point) obeleavaju sa (VCEQ,ICQ)=(VC,IC).
Vrednost ICQ ima sutinski uticaj poto odredjuje pojaanje korisnog signala (mali signal, engl. small signal):
IC
RC
vc
g R
V
,
av m C T
IC
vi
1 gmZE
1 ZE
VT
(7.4.3)
gde je sa VT obeleen termalni napon
VT
kT
26mV (T 300 K ) ,
q
(7.4.4)
k je Bolcmanova konstanta, T je aspolutna temperatura a q naelektrisanje elektrona, a ZE predstavlja

impedansu paralelne veze otpornika i kondenzatora u emiteru. Vrednost VCE ne utie znaajno na elektrine
porametre pojaavaa ali utie na vrednosti parazitnih kapacitivnost tranzistora u modelu za mali signal, to
je od znaaja tek pri visokim frekvencijama, pa se stoga nee uzimati u dalje razmatranje.
U izrazu (7.4.3) imenilac smanjuje pojaanje u odnosu na maksimalno mogue gmRC. Ovaj se problem moe
reiti za sluaj pojaavanja naizmeninog signala povezivanjem kondenzatora CE u paraleli sa otpornikom RE.
Potrebno je da moduo impedanse koju formiraju ove dve komponente ima zanemarljivu vrednost ime se
omoguava put emiterske struje na frekvencijama na kojima se eli veliko pojaanje direktno u masu. Na
frekvencijama od interesa u formuli (7.4.3) ZE0 pa se ima
av gm RC
IC
RC
VT
(7.4.5)
Treba primetiti da u (7.4.5) figurie apsolutna temperatura T preko termalnog napona VT to demonstrita
zavisnost pojaanja od temperature. ak i u sluajevima kada bi kolektorska struja bila postavljena u MRT
nekim mehanizmom koji nije osetljiv na temperaturu, i dalje bi pojaanje ispoljavalo zavisnost od
temperature.
Uklanjanje emiterskog kondenzatora daje izraz za pojaanje
IC
RC
vc
g m RC
VT
av
I
vi
1 g m RE
1 C RE
VT
(7.4.6)
U izrazu (7.4.6) ova zavisnost je blaa zbog prisustva VT u imeniocu kao i u brojiocu. Dodatno, ukoliko vai
uslov
g m RE 1
(7.4.7)
tada se izraz (7.4.6) transformie u
av
RC
R
av C
RE
RE
(7.4.8)
i sada pojaanje ne zavisi od I C i VT, to znai da ne zavisi od pozicije MRT ili temperature! Uslov (7.4.7) se
lako zadovoljava jer se moe transformisati u
I C RE VT
(7.4.9)
a to je uslov koji se lako ispunjava jer se uvek moe odvojiti nekoliko stotina milivolti pada napona na
emiterskom otporniku radi stabilizacije MRT i pojaanja. U praksi se (7.4.9) svodi na
125
IC RE 10VT 260mV
(7.4.10)
to znai da je minimalna vrednost emiterskog otpornika 270 iz reda E12.

Dakle, uvodjenje degeneriueg otpornika RE ima izuzetno pozitivan uticaj na stabilnost MRT i pojaanja po
cenu smanjenja modula pojaanja. Ova cena i nije tako velika imajui u vidu pozitivne efekte.
7.4.1. Distorzije kod pojaavaa sa kondenzatorom u emiteru

Najvea mogue amplituda na izlazi CE stepena ostvariva je bez emiterskog otpornika i svakako ne moe
biti vea od
vc max vce max
VCC
2
(7.4.11)
Ispunjavanje uslova maksimalne amplitude znai da mora vaiti
(7.4.12)
vc max I C RC VC
poto se napon kolektora u MRT mora nalaziti najmanje za maksimalnu amplitudu izlaznog napona ispod
napona napajanja VCC. Kako je sa druge strane pojaanje dato sa (7.4.5) odatle sledi da je maskimalna
amplituda na ulazu u CE stepena jednaka termalnom naponu VT.
vb max vbe max
vc max I C RC
I R
C C VT
av
g m RC I C R
C
VT
(7.4.13)
Problem nastaje zbog injenjice da BJT nije linearan uredjaj, ve da kolekorska struja kao i varijacija
kolektorskog napona zavise eksponencijalno od napona vbe prema formuli (7.4.2). Stoga pri dovoljno velikim
vrednostima napona vbe dolazi do nelinearne distorzije signala (pojave harmonika) to se ne sme dozvoliti.
Procena vrednosti napona pri kojoj dolazi do diszije moe se izvriti poevi ba od jednaine (7.4.2),
razvojem iste u Tejlorov red u taki iC=IC. Po definiciji Tejlorov red ima formu
f ( x) f
(n)
( x0 )
n 0
( x x0 ) n
n!
(7.4.14)
Primenom definicije Tejlorovog reda na (7.4.2) dobija se
iC ( vBE ) I S e
n 0
vBE 0
VT
1
(vBE vBE 0 ) n
n !VTn
(7.4.15)
Logino je usvojiti da se razvoj u red vri oko take vBE0=VBE (napon vBE u MRT). Razlika trenutne vrednosti
napona vBE i VBE je vbe (oscilacija napona izmedju baze i emitera koja je mala po amplitudi i predstavlja
signal koji treba pojaati). Naravno, prvi lan iza sume je u stvari kolektorska struja u MRT, pa se ima
iC (vBE ) I C
n 0
vben
n !VTn
(7.4.16)
Sada je jasno da pri vbe koje je po veliini poredivo sa VT, mogu nastati harmonici kao posledica podizanja na
n-ti stepen funkcije vbe(t) koja predstavlja vremenski oblik ulaznog napona. Ovo je nepoeljna pojava, koja
se zanemarljivo ispoljava ako su svi lanovi reda za n>2 zanemarljivi u odnosu na n=1. Intuitivno je jasno da
vbe mora biti mnogo manje od VT kako bi ovo vailo.
Dakle, pojaava maksimalnog pojaanja moe pojaavati samo vrlo male signale, reda nekoliko mV, bez
uticaja distorzije.
Sa druge strane, pojaava sa emiterskim otpornikom ispoljava manju distroziju zbog efekta negativne
reakcije preko emiterskog otpornika.
7.4.2. Proces razrade CE stepena sa degeneriuim otpornikom

Proces dizajniranja pojaavakog stepena ne poiva na pisanju jednaina za jednosmerne struje i napone i
reavanja istih uz odredjena ogranienja ve se zasniva na iskustvenim elementima, odredjenim pravilima u
aproksimiranju vrednosti elektrinih veliina i poznavanju ogranienja elektrinih komponenata. Na primer,
mogue je dobiti reenje kola koje podrazumeva da neki od otpornika ima vrednost van standardnih
126

vrednosti, to znai da se taj otpornik mora realizovati kao redno paralelna veza vie otpornika ili kao
potenciometra. Ovo bi znaajno poskupilo proces izrade i predstavlja nepotrebnu komplikaciju, koja donosi
male koristi za uloen trud.
Postoje dva kljuna moment u procesu razrade koji ograniavaju mogue izbore vrednosti komponenata.
Prvi je naponsko ogranienje na izlazu stepena a drugi je optimalna vrednost kolektorske struje sa stanovita
performansi tranzistora.
Za zadatu vrednost pojaanja av, transformacijom formule (7.4.6) zbog uslova (7.4.9), moe se pokazati da
odnos kolektorskog i emiterskog otpornika zadovoljava
RC
av
RE
(7.4.17)
Uslov maksimalne amplitude signala na izlazu stepena (vc) je svakako da se kolektorska taka (VC) nalazi na
sredini vrednosti izmedju napona napajanja VCC i minimalne vrednosti koja dozvoljava da BJT ostane u
DAR-u, to je vrednost baznog napona u taki kada je napon kolektora najnii. Praktino napon na
kolektoru moe pasti i za napon provodjenja PN spoja V=0.2 V u odnosu na napon baze a da tranzistor
ostane u DAR-u, ali je to isuvie mali dobitak da bi se nepotrebno zakomplikovao raun.
Pogled na sliku 7.2 otkriva da u toj taki napon na emiteru dostie najveu vrednost, te da se napon kolektora
i emitera sustiu, to se ne sme dogoditi. Sa druge strane, u taki najvee vrednosti kolektorskog napona,
moe se desiti da napon kolektora probije napon napajanja VCC. Drugi uslov znai da mora vaiti da se
MRT kolektora nalazi na
VC VCC vc max ,
(7.4.18)
dok prvi uslov zahteva
VCC 2vc max VE ve max VBE
(7.4.19)
Sa vcmax je obeleana maksimalna amplituda kolektorskih oscilacija, sa vemax maksimalna amplituda

emiterskih oscilacija a sa VC, VBE, i VE su obeleeni naponi elektroda tranzistora u MRT.
Sluaj sinusoidalne pobude i maksimalne amplitude signala na izlazu podrazumeva maksimalnu oscilaciju
kolektorske (i emiterske struje), od nulte vrednosti do 2IC. Maksimalne amplitude emiterskih i kolektorskih
oscilacija su stoga proizvodi oscilacije kolektorske struje
vc max ic Rc I C RC
(7.4.20)
ve max ie Re ic RC I C RC
Uvodjenem (7.4.20) u (7.4.19) dobija se
VCC 2 I C RC VE I C RE VBE
(7.4.21)
odakle sledi kljuan uslov
VCC VE VBE I C 2 RC RE
(7.4.22)
Dakle u sluaju simetrine pobude (sinusoidalne ili pak nekog drugog simetrinog talasnog oblika) uslov
maksimalne amplitude izlaznih oscilacija unosi ogranienje u izbor otpornosti kolektora i emitera.
Najee je vrednost kolektorske struje u MRT ograniena optimalnom zonom za F koja ima centar na oko
1mA. Stoga se odredjuju otpornosti kako bi se zadovoljio ovaj uslov a dozvoljeno je da IC u konanom
reenju malo varira od idealnih 1mA zbog toga to postoje ogranienja za vrednosti otpornosti unutar E
redova vrednosti.
Dakle iz (7.4.22) sledi
VCC VE VBE
V VE VBE RC
2 RC RE CC
2
1
IC
IC RE
RE
(7.4.23)
Uz aproksimaciju jednakosti kolektorske i emiterske struje i uslova (7.4.8) dobija se
VCC VE VBE
(2 av 1)
VE
(7.4.24)
Dakle, za zadato pojaanje, zadatu vrednost napona napajanje i naravno poznat napon baza emiter u MRT,
sledi vrednost za napon emitera u MRT.
VCC VBE
VE
(2 av 2)
(7.4.25)
127

Prema izraunatoj vrednosti za VE odredjuje se vrednost emiterskog otpornika RE najblia vrednosti iz E reda
tako da struje IC priblino iznosi optimalnih 1mA.
7.4.3. Minimalni napon napajanja

Zanimljivo je sada u (7.4.25) ukljuiti uslov (7.4.10) za koji smo primetili da se lako ispunjava.
VCC VBE
10VT
(2 av 2)
(7.4.26)
Odakle sledi da napona napajanja ograniava maksimalno mogue pojaanje ili da je za postizanje pojaanja
potreban generator napajanja napona veeg od neke minimalne vrednosti.
VCC min 10VT (2 av 2) VBE

VCC VBE
2
10VT
av max
2
(7.4.27)
Konkretno, pojaava pojaanja 10 zahtevao bi napon napajanja od najmanje 6.1V.

Sada postaje jasno zato je teko konstruisati pojaava velikog pojaanja koji ne zavisi od temperature a radi
sa malim naponom napajanja (na primer jedna baterija od 1.5V).
7.4.4. Formiranje polarizacije baze

Odredjivanje vrednosti otpornika u emiteru prema (7.4.25) odredjuje praktino i napon baze uz uslova da se
kolektorska struja u MRT pozicionira na optimalnu vrednost.
VB VE VBE I C RE VBE IC
VB VBE
RE
(7.4.28)
Otporniki razdelnik RL i RH odredjuje bazni napon. Treba primetiti da kroz RH tee i bazna struja, medjutim
ukoliko se odaberu dovoljno male vrednosti za ove otpornika tako da struja kroz njih bude vea od struje
baze, ona se moe zanemariti. U praksi, za tranzistore za mali signal, to je ispunjeno, jer su F ovih
tranzistora reda od 100 pa do nekoliko stotina, to uz poziciju optimalne kolektorske struje znai da je struja
baze reda IB<10A. Dovoljno je dakle da struja kroz otporniki razdelnik ne bude manja od 100A. Uz ovaj
uslov moe se pisati
VB VCC
RL
RL RH
(7.4.29)
odakle se moe formirate odnos
VCC
R
1 H
VB
RL
(7.4.30)
Iako je izraz (7.4.30) jednostavan, problem je pronai odgovarajue vrednosti otpornosti iz zadatog E reda
kojim se postie najblii vrednost desnog kolinika vrednosti levog kolinika. Ponekad je potrebno
realizovati otpornike RH i RL kao redne ili paralelne veze vie otpornika radi postizanja boljeg poklapanja
vrednosti.
Dodatni uslov je da struja kroz razdelnik bude vea od neke kritine vrednosti
VCC
I
10 I B 10 C
RL RH
F
(7.4.31)
Uvodjenjem otpornikog odnosa (7.4.30) u (7.4.31) dobija se
RL
VB F
10 IC
(7.4.32)
to predstavlja dobru polaznu osnovu za izbor vrednosti otpornika u razdelniku.
128
7.4.5. Primer razrade CE stepena

Zadatak:
Razraditi CE stepen sa NPN BJT koji se napaja sa VCC=5 V, ispoljava pojaanje za naizmenini (mali
signal) od av>5 uz uslov simetrine pobude i maksimalne amplitude na izlazu. Na raspolaganju su otpornici
iz reda E12. Smatrati da je optimalna MRT kolektorske struje 1mA i da je F>100.
Razrada:
Iz formule (7.4.25) dolazi se do napona emitera u MRT od VE=0,367V. Ovaj napon ne sme biti vei od
izraunatog pa se bira sledei manji otpornik iz reda E12 od 330. Traeno pojaanje preko jednaine
(7.4.17) uslovljava da vrednost kolektorskog otpornika bude manja od 1650, dakle bira se otpornik od
1800 iz reda E12.
Zbog zaokruivanja vrednosti otpornosti na red E12 mogue je da se tranzistor nadje u saturaciji to se
proverava kritinim sluajem prema jednaini (7.4.22). Naime mora vaiti
VCC VE VBE I C 2 RC RE 0
(7.4.33)
Provera ubacivanjem brojnih vrednosti daje
5V 1mA 330 0.6V 1mA 2 1800 330 4.07V 1mA(3930) 0.14V 0
(7.4.34)
Ostaje da se odrede otpornici za formiranje napona baze. Prema (7.4.30) sledi
RH
5V
1 4.376
RL 0.93V
(7.4.35)
Dodatni uslov iz jednaine (7.4.32) daje
RL
0.93V 100
9 K 3
10 1mA
(7.4.36)
Sledea manja vrednost u redu E12 je 8K2, prvi izbor za RL. Prema (7.4.35) RH sada treba da iznosi
35883. Naravno, ova vrednost ne postoji u E12 redu pa se moe ili formirati paralelnom ili rednom
kombinacijom dva otpornika iz E12 reda (npr. 33K i 330 na red) ili da se proba neka druga kombinacija
za RL. RL se moe samo smanjivati, pa tako za vrednost RL od 2K7 potrebno je RH od 11815 to je blizu
otporniku 12K iz reda E12. Treba proveriti uticaj odstupanja otpornika od idealne vrednosti na struju
polarizacije.
Usvajaju se probne vrednosti za RH=12K i RL=2K7. Iz (7.4.29) dobija se bazni napon od VB=0.918V
kome prema (7.4.28) odgovara kolektorska struja od 0.965mA, to je dovoljno blizu traenoj vrednost, a
kako je realoizovana vrednost kolektorske struje manja od projektovane, ne moe doi do zasienja
tranzistora.
Treba napomenuti da isterivanje velike tanosti kolektorske struje nema puno smisla poto vrednost VBE ipak
ima toleranciju. U praksi, ako je potrebno ostvariti tano pojaanje, umesto otpornikog razdelnika stavlja se
potenciometar.
Alternativno, ako se ne zahteva uslov maksimalne amplitude, ili je mogue postaviti napon napajanja na
eljenu vrednost, onda se kolektorski otponik smanji, njemu se prilagodi i emiterski, kako bi se ouvalo
pojaanje a ostavio dovoljan prostor da tranzistor ne saturira pri eventualno veim vrednostima kolektorske
struje.
129
Zadatak 7.5 Regulator temperature

Uticaj temperature na elektrine parametre poluprovodnikih naprava moe predstavljati problem, pogotovo
u sluaju kada se elektronski sklop moe nai u sredini gde temperatura ambijenta varira u velikom rasponu.
Iako postoje tehnike koje omoguavaju znaajno smanjenje uticaja temperature na rad kola, postoje situacije
gde i vrlo male varijacije temperature, reda nekoliko stepeni, mogu izazvati znaajnu promenu parametara. U
takvim se situacijama pribegava temperatursko stabilizaciji radnog ambijenta kola, tako to se temperatura
ambijenta namerno odrava grejanjem iznad temperature odredjene klimatskim uslovima. Zagrevanje
ambijenta u kome radi elektronski sklop je lake od hladjenja istog, poto su u pitanju male zapremine
vazduha, koje se lako greju grejaima, bez potrebe za razmenjivaima toplote.
Predmet zadatka je konstrukcija elektronskog regulatora temperature (u daljem tekstu regulator) koji meri i
odrava priblino konstantu temperaturu u svom okruenju.
7.5.1. Elektronska ema

Detaljna elektronska ema regulatora prikazana je na slici 7.1 i obuhvata dva osnovna sklopa. Prvi sklop je
senzor temperature na bazi termistora (NTC) i obuhvata operacioni pojaava U1B, termistor RT, otpornike
R1-R6, kondenzator C1 i potenciometar P1. Drugi sklop je naponski kontrolisan izvor toplote (greja) i
obuhvata BJT tranzistor Q1, ampermetar IC, voltmetre VM i VS, operacioni pojaava U1A, otpornike R7R15, kondenzator C2, diodu D1 i potenciometar P2. Konektori J1 i J2 su predvidjeni za ulaz napajanja od 5V
(J1) i njegovo dalje prosledjivanje ka drugim sklopovima (J2).
J2
VCC
J1
1
2
1
2
R1
GND
R12
GND
IC
P2
P1
VS
0V-5V
t=[0C-50C]
C1
R2
R10
R6
R3
VS
V1 R5
V+
U1A
6
7
V2
VT
VC
3
GND
GND
U1B
VB
Q1
2
R7
4
C2
R4
RT
R11
VM
V-
VE
D1
R9
R8
0V-0.5V
t=[50C-00C]
R15
V
VM
GND
7.1. ema regulatora temperature

Senzor temperature formira napon VT proporcionalan temperaturi u stepenima celzijusa. Ovaj napon je prva
ulazna veliina u greja. Druga ulazna veliina je eljena vrednost temeprature ambijenta koja se zadaje
preko napona VS . Ova dva napona se porede i ako je napona VT manji od napona VS poveava se struja kroz
tranzistor Q1. Poveanje struje kroz Q1 uzrokuje poveanje njegove disipacije a tako generisana toplota se
preko hladnjaka na tranzistoru disipira u ambijent. Ukoliko je napon VS manji od napona VT postepeno se
smanjuje struja kroz Q1 to dovodi do smanjenja disipacije. Temperatura ambijenta u okruenju hladnjaka
tranzistora Q1 meri se preko NTC termistora RT koji je fiziki prislonjen uz hladnjak. Promena otpornosti
termistora usled promene temperature ambijenta menja napon VT ime se zatvara regulatorska petlja.
Ampermetar i voltmetri slue samo za praenje kljunih napona i struja kroz kolo kako bi se stekao uvid u
ponaanje kola.
130

Senzorski deo kola moe se podeliti na dve celine. Prva je senzor temperature na bazi NTC termistora RT
vezanog u merni most koji sainjavaju otpornici R2, R3 i R4. Napon V1 opada sa porastom temperatur
termistora, dok je napon V2 konstantan. Razlika napona V2-V1 ulazna je veliina u neinvertujui pojaava sa
podeavanjem ofseta koji sainjavaju U1B, R1, P1, R5, R6 i C1 a ija je uloga formiranje napona VT koji je
linearno proporcionalan temperaturi u stepenima celzijusa. Nagib karakteristike prenosa senzorskog kola
treba da iznosi k [V/C]. Ofset pojaavaa se podeava preko R1 i P1, ime se ujedno podeava i ofset
(vrednost napona VT pri 0C koja mora biti nula) celog senzorskog dela. Uloga kondenzatora C1 je da
ogranii propusni opseg pojaavaa i tako smanji ukupni um, poto su temperaturski procesi okarakterisani
velikom vremenskom konstantom.
Analiza grejaa zahteva kretanje suprotnim smerom od toka signala, to je est sluaj kada se izvodi analiza
sistema (engl. revers engineering). Grejno telo sainjava tranzistor Q1 sa svojim hladnjakom. Kako je
disipacija tranzistora u aktivnom reimu (DAR) praktino odredjena naponom vCE i strujom kolektora iC
(bazna struja je mala pa se disipacija na baznoj elektrodi praktino moe zanemariti), P=vCEiC, linearno
kontrolisan greja postie se variranjem struje iC ili napona vCE. Lake je varirati struju kroz tranzistor, poto
to zahteva samo promenu bazne struje, pri emu postavljanje napona vCE na fiksnu vrednost prisiljava
tranzistor da radi u DAR-u. Stoga se Q1 praktino ponaa kao naponski kontrolisan strujni izvor, ije su
emiterska i kolektorska struja jednake struji kroz otpornik R15. Operacioni pojaava U1A sa prateom
mreom pasivnih elemenata slui samo da podeava bazni napon i baznu struju tako da se na otporniku R15
odrava eljena struja. Dakle, napon vE odredjuje disipaciju tranzistora Q1 koja slui kao izvor toplote za
grejanje ambijenta. Varijacija napona vE utie na napon vCE i disipaciju, tako karakteristika grejaa nije
potpuno linearna. Stoga se po pravilu opseg promene napona vE bira tako da bude zanemarljiv u odnosu na
napon vCE. Iz tog razloga su srednje vrednosti napona vB i vCE manje od napona napajanja.
Regulator temperature je kolo sa negativnom reakcijom koje ima za cilj da odrava disipaciju grejaa na
takvom nivou da se u nekom bliskom buduem trenutku temperatura ambijenta odri na eljenoj vrednosti.
Ulazna veliina u ovakvo kolo oigledno treba da bude razlika eljene i trenutne temperature ambijenta, koja
se u terminologiji sistema automatskog upravljanja zove jo i signal ili vrednost greke. Signal greke u
ovom kolu je naravno vrednost napona VT i napona koji predstavlja eljenu vrednost temperature na istoj
skali kao i napon VT. Kako je ranije reeno, kretanje napona vE je malo u odnosu na napon napajanja, pa je
pogodno da se vrednost napona greke takodje nalazi u opsegu malih napona. Stoga se signal VT ne koristi
direktno kao element signala greke, ve se preko naponskog razdelnika R7-R9 svodi na nie vrednosti
napona VM pre ulaska u regulator. Signal eljene vrednosti temperature VS dobija se preko naponskog
razdelnika R10, P2 i R12. Operacioni pojaava U1A koristi razliku napona VS i napona V M kao signal
greke (prevodi ga u struju preko otpornika R11) i time kontrolie napon vE. Dakle, greja je invertujui
pojaava koji radi kao naponski kontrolisan strujni generator iji je ulaz signal razlike temperatura a izlazna
veliina disipacija tranzistora Q1.
Dalji tekst bavi se razradom pojedinih elemenata zadatka i detaljno e objasniti rad celog kola.
7.5.2. Senzor temperature

Senzor temperature generie napon VT koji je proporcionalan temperaturi u C, izlazni napon je VTL=0V pri
tL=0C a kree se do VTH pri maksimalnoj vrednosti temperature.
Kao senzor se koristi NTC termistor, model K164-1K5, firme EPCOS, koji je povezan u most koji
sainjavaju jo i otpornici R2, R3 i R4. NTC ispoljava nelinearnu zavisnost otpornosti od temperature koja je
prikazana na slici 7.1.
131
5000
4500
4000
3500
RT[]
3000
2500
2000
1500
1000
500
0
0
10
15
20
25
30
35
40
45
50
t [C]
7.1. Zavisnost R(t) za NTC K164-1K5
Poto NTC ispoljava negativni temperaturski sainilac otpornosti (otpornost opada sa temperaturom), most
ispoljava inverznu karakteristiku prenosa, napon polumosta sa NTC elementom opada sa temperaturom.
Nelinearna karakteristika NTC termistora moe se korigovati u smeru bolje linearnosti pomou otpornika R2
u mostu koji se moe odabrati po elji. Jedan od kriterijuma za linearizaciju NTC mosta je da napon V1
prolazi u tri take kroz idealnu linearnu karakteristiku, obino pri najnioj, srednjoj i najvioj temperaturi
koja se meri. Otpornici R3 i R4 ne uestvuju u linearizaciji, oni formiraju konstantan napon polumosta V2.
Izraz za napon V1 je
V1 (t ) VCC
RT (t )
RT R2
(7.5.1)
Uslov da napon V1 prolazi kroz tri take idealne linearne karakteristike u praksi znai da su razlike napona
pri maksimalnoj, srednjoj i minimalnoj temperaturi jednaki
V1L V1M V1M V1H V1L V1H 2V1M
(7.5.2)
V1L napon pri minimalnoj temperaturi

V1M napon pri srednjoj temperaturi
V1H napon pri maksimalnoj temperaturi
Slino se mogu usvojiti i oznake za otpornost termistora na kljunim takama temperaturskog opsega:
RTH otpornost termistora pri maksimalnoj temperaturi
RTM otpornost termistora pri srednjoj temperaturi
RTL otpornost termistora pri minimalnoj temperaturi
Treba primetiti da vai V1L<V1M<V1H, RTH<RTM<RTL.
Smenom (7.5.1) u (7.5.2) ima se
132
RTL
RTH
RTM
2
RTL R2 RTH R2
RTM R2
(7.5.3)
Iz jednaine (7.5.3) se dobija optimalna vrednost za otpornik R2 metodom linearizacije u tri take
R2
RTM ( RTH RTL ) 2 RTH RTL

RTH RTL 2 RTM
(7.5.4)
Oigledna simetrija doprinosu uverenju u tanost obrasca. Vrednosti otpornosti termistora pri ekstremima
temperaturskog opsega itaju se takodje iz dokumentacije, sa grafika ili iz tabela. Ovako dobijena vrednost
otpornosti na poziciji otpornika R2 praktino razreava i ostatak mosta, poto most mora biti simetrian, te
sledi R3=R2 i R4=RM. Na slici 7.2 prikazana je zavisnost napona V1(t) u linearizovanom mostu zajedno sa
idealnom linearnom karakteristikom za jednu praktinu realizaciju senzora. Primetno je presecanje dve
karakteristike u tri take, na krajevima i sredini opsega temperature, kako je metodom i predvidjeno.
4,0
3,5
V1[V]
3,0
2,5
2,0
1,5
0
10
15
20
25
30
35
40
45
50
t[C]
7.2. Zavisnost V1(t) linearizovanog mosta
Odstupanje linearizovane karakteristike od linearne je manje od 2% i dobar je rezultat. Nepovoljnost
linearizacije ogleda se u injenici da je nagib karakteristike V1(t) negativan, i da postoji ofset, pri nultoj
temperaturi napon V1 nije nula. Izraz za napon V1 u funkciji temperature moe se priblino napisati kao
V1 V10 k1t ,V10 4V , k1 0.0486V / C
(7.5.5)
Ova svojstva napona V1 zahtevaju korekciju kako bi se postigla eljena karakteristika senzora temperature.
Naravno, napon V2 pomae u eliminaciji ofseta, to i jeste njegova uloga u mostu, a znak i amplituda nagiba
karakteristike prenosa mogu se korigovati invertujuim pojaavaem. U tu svrhu posluie operacioni
pojaava U1B koji sa otpornicima R5 i R6 formira invertor (kondenzator C1 ne utie na pojaanje).
Otpornik R1 i potenciometar P1 slue da zajedno sa naponom V2 eliminiu ofset, a radi pojednostavljena
jednaina njihova serijska veza bie obeleena sa R1.
Analiza koja poinje uslovom idealnog operacionog pojaavaa (jednakost napona na + i ulazu i ulazna
struja u + i ulaze jednaka nuli) to znai da je V +=V2. Kirhofov zakon za struje za vor V+ glasi
133
V1 V2 VCC V2 V2 VT
R5
R1'
R6
(7.5.6)
Odakle sledi izraz za napon VT
R
R R
VT V2 1 6' VCC 6' 6 V1 V2
R1 R5
R1
(7.5.7)
iz kojeg se vidi da izraz ima tri lana Prva dva su konstantni, ne zavise od V1, i slue da se postavi ofset
karakteristike prenosa, tj. da pri nultoj temperaturi napon na izlazu bude nula. Drugi lan zavisi od V1 i
definie nagib karakteristike prenosa senzora.
Napon V2 je konstantan i iznosi
V2 VCC
R4
RM
VCC
R4 R3
RM R2
(7.5.8)
Formalno je mogue smenom (7.5.5) i (7.5.8) u (7.5.7) dobiti izraz iz kojeg se razbijanjem sume na lanove
odrede delovi koji odredjuju nagib i delovi koji odredjuju ofset, pa se reavanje te dve jednaine nadju
vrednosti otpornika. Jednostavnije je medjutim stvar posmatrati iz perspektive uslova karakteristike prenosa
senzora. Prvi uslov je da nagib karakteristike prenosa bude k, koji primenjen na deo jednaine (7.5.7) koji
odredjuje nagib znai da uz uzimanje u obzir (7.5.5) mora vaiti
R6
R
k
k1t kt 6
R5
R5 k1
(7.5.9)
Treba primetiti da je odnos R5 i R6 ovim fiksiran, i ak tavie, poto se mora ispotovati uslov vrednosti iz
reda otpornika E12, sledi da se R5 i R6 odmah odabiraju tako da formiraju najpribliniju vrednost uslova
(7.5.9).
U pogledu korekcije ofseta, najjednostavnije je poi od graninog uslova da senzor generie VT=0V pri 0C,
to znai da se (7.5.7) moe napisati kao
R
VCC V2 R6
R R
0V V2 1 6' VCC 6' 6 V1L V2 R1'
R1 R5
R R
R1
V2 1 6 6 V1L
R5 R5
(7.5.10)
Kako su poznati svi elementi sa desne strane jednaine (7.5.10) moe se izraunati vrednost zbirne otpornosti
otpornika R1 i potenciometra P1. Ukoliko se dobije negativna vrednost za R1, znai da je potrebno vezati R1
i P1 ka masi umesto ka VCC. Realizacija otpornosti kao zbir fiksnog otpornika i potenciometra posledica je
potrebe da se potenciometar koristi samo da pokrije deo opsega otpornosti koji nedostaje od nabjlie manje
vrednosti iz reda E12 do tane vrednost. Ovim se popravlja preciznost podeavanja otpornosti preko
potenciometra i tako finije podeava ofset.
Uloga kondenzatora C1 je da ogranii propusni opseg senzora ime se smanjuje ukupni um na izlazu.
Temperaturske promene su spore, karakteriu se vremenskim konstantama u sekundama, te stoga nije
potrebno da senzor ima veliki propusni opseg. C1 utie samo na frekvencijsku karakteristiku nagiba senzora,
to se moe modelirati smenom impedanse Z6 umesto R6 u jednainu (7.5.9). Nagib karakteristike prenosa
senzora ima sada oblik
k k1
R6
R5 1 j R6C1
(7.5.11)
Odakle se vidi forma filtra niskopropusnika prvog reda sa vremenskom konstantom pola na 1=1/1=R6C1.
Za merenje temperature ova konstanta ima tipinu vrednost od 0.1s.
7.5.3. Greja
Kako je u uvodu reeno, ulazni parametri u greja na osnovu kojih kolo odredjuje disipaciju tranzistora su
skalirani signal temperature VM i zadata vrednost temperature VS. Ova dva naponska signala moraju
reprezentovati temperaturu na isti nain, tj. zavisnost napona od temeperature mora biti ista. Otpornika
mrea R7, R8 i R9 slui da skalira napon VT pri emu paralelna veza R8 i R9 slui da se uz ogranienje
134

otpornosti iz reda E12 dobije to je mogue priblinija vrednost skaliranja. Paralelna veza R8 i R9 bie u
tekstu obeleena sa R89.
Uz uslov
R11 R7 , R8 , R9
(7.5.12)
signal VM se dobija preko formule za naponski
R89
R89 R7
VM VT
(7.5.13)
Uslov idealnosti operacionog pojaava znai da je V-=VS pa se struja kroz R11 moe odrediti kao
i11
VM VS
R11
(7.5.14)
Kako je operacioni pojaava idealan, to vai da je struja kroz C2 jednaka i11. Ako na trenutak zanemarimo
postojanje diode D1 (kasnije vie rei o tome), pad napona na C2, od take V- ka taki vE se moe pisati kao
i11 C2
du2
1
u2
i11dt
dt
C2
(7.5.15)
Sada se napona na emiteru vE moe pisati kao
vE VS u2 VS
1
1
i11dt Vs
VS VM dt
C2
C2 R11
(7.5.16)
Struja kroz tranzistor Q1 je odredjena sa
iE iC
vE
RE
(7.5.17)
Pa se disipacija na Q1 uz pomo (7.5.16) moe odrediti kao
P vCE iC VCC vE
vE
v
V
1
VCC E CC Vs
RE
RE RE
C2 R11
VM dt
(7.5.18)
uz pretpostavku da je napon vE znaajno manji od VCC, to je mogue ispuniti.

Jednaina (7.5.18) govori da disipacija ima dva lana, prvi koji je linearno proporcionalan sa zadatom
temperaturom i drugi, koji je proporcionalan integralu signala greke. Dakle, disipacija tranzistora je
propocionalna srednjoj vrednosti razlike stvarne i eljene temperature. Vremenska konstanta sa kojom se
usrednjava signal greke je proizvod C2R11 koji takodje treba da ima vrednost u zoni od nekoliko stotina
milisekundi. I R11 i C2 se mogu proizvoljno varirati radi dobijanja eljene konstante, pri emu ne treba
zaboraviti uslov (7.5.12).
Dioda D1 ima jednostavnu namenu da ogranii pad napona na C2 na vrednost praga provodjenja diode od
V=0.5V, ime se ograniava ukupna vrednost integrala iz (7.5.16), a time i maksimalna vrednost napona vE
na
(7.5.19)
VE max VS max V
Dioda ne utie na minimalnu vrednost napona vE, poto ne vodi struju u reimu inverzne polarizacije. Na taj
nain se ograniava i maksimalna disipacija tranzistora Q1, kako usled prevelike razlike izmedju trenutne i
zadate temperature integral uzeo velike vrednosti i samim tim se Q1 pregrejao i pregore.
Otpornika mrea R10, R12 i P2 slui kao ulaz od strane korisnika za zadavanje eljene temperature.
VCC
R10
R10 P2
VS VCC
R10 P2 R12
R10 P2 R12
(7.5.20)
135
Zadatak 7.6 Instrumentacioni pojaava

Problem merenja malih napnskih nivoa (diferencijalni signal) koji su posledica dejstva merne veliine, a
nalaze se superponirani na jednosmernoj komponenti napona (zajedniki signal), jedan je od kljunih
problema instrumentacione elektronike. Ovakva situacija tipino nastaje kod merenja sile ili istezanja putem
mernih traka, gde se zajednika komponenta izlaznog signala sa mernog mosta nalazi na pola napona
napajanja mosta a diferencijalna komponenta uzima za nekoliko redova veliine manje vrednosti. Kako samo
diferencijalna komponenta nosi signal od interesa, potrebno je pojaati ovu komponentu do nivoa volti a
istovremeno anulirati zajedniku komponentu. Kako je za pojaanje diferencijalne komponente potrebno
veliko pojaanje, direktno sprezanje izlaza mernog mosta sa ovakvim pojaanjem dovelo bi do prekoraenje
izlaznog naponskog ogranienja usled prisustva pojaanje zajednike komponente.
Jedno od reenja ovog problema koje se ustalilo u industriji je takozvani instrumentacioni pojaava
(instrumentation amplifier-IA). IA je diferencijalni pojaava (oduzima) sa velikim i dobro definisanim
pojaanjem diferencijalnog signala, velikim faktorom potiskivanja zajednikog signala (common mode
rejection ratio.CMRR) i sposobnou pomeranja naponskog nivoa nule na izlazu. Rezultat primene IA je
dobijanje naponskog signala referenciranog prema masi (ili nekom drugom eljenom nivou) koji je pojaana
slika ulaznog diferencijalnog signala.
IA se moe kupiti kao komercijalna elektronska komponenta sa veoma dobrim specifikacijama, tzv.
Integrisani IA. Od interesa je medjutim izuiti princip rada IA kako bi se na modelu uoile potencijalne
slabosti i razumeti specifikacije koje prate IA kao komercijalnu komponentu. Postoji vie reenja za
konstruisanje IA od diferencijalnih pojaava, a tzv. 3OP reenje sa tri operaciona pojaava nudi optimalan
kompromis po pitanju svojstava i funkcionalnosti i prikazano je na slici 7.1. Integrisani IA se moe
konstruisati i na nekom drugom principu od prikazanog, ali znaenje kljunih specifikacija celog pojaavaa
su iste, pa se razradom ovog modela ne gubi na optosti.
4
VCC
U1A
2
1
R1
VA R11
R12
11
R9
VEE
VCC
4
R2
V1
U1C
9
RG
VM
VO
10
vd/2
R4
V2
11
vd/2
CI
VI
VEE
VCM
VCC
VCC
4
R10
GND
6
7
R3
VB R13
R14
13
14
12
U1B
U1D
11
11
GND
VEE
VEE
U2B
5
7
6
7.1. Instrumentacioni pojaava sa 3 operaciona pojaavaa
136
RI
7.6.1. Instrumentacioni pojaava sa 3 operaciona pojaavaa

Signal koji je potrebno pojaati sa IA prikazan je kao superpozicija generatora zajednikog napona VCM i
generatora diferencijalne komponente vd/2 koji se putem kabla prenosi sa mernog mesta do pojaavaa.
Situacija koja zahteva kabl do merne take nije tako retka kao to se moe na prvi pogled uiniti, poto se u
industriji tei ka centralizaciji merno kontrolnog sistema grupisanjem kljunih mernih uredjaja na jedno
mesto. Naravno, merenje neke fizike veliine esto zahteva instalaciju senzorskog elementa u lokalu, tako
da se elektrini signal sa tog mesta mora voditi kablom do IA. Kabl naalost nije idealna komponenta,
ispoljava otpornost i kapacitivnost izmedju elektroda, a poto je ujedno i antena, u njemu se indukuju struje
koje su posledica promenljivih elektromagnetskih polja u sredini kroz koju kabl prolazi. Stoga kabl unosi u
put signala um, i menja elektrine karakteristike mernog senzora gledano sa strane IA.
Osnovu IA sainjavaju dva operaciona pojaavaa U1A i U1B sa otpornicima R1-R4 i otpornikom RG.
Konfiguracija je simetrina oko otpronika RG, a klju njenog razumevanja lei u putanji struje iG kroz
otpornik RG. Pod pretpostavkom idealnosti OP, ualzne struje polarizacije u minus ulaze U1A i U1B su nula,
pa se moe pisati
v B iG R4 iG RG iG R2 v A v A vB iG R2 R4 RG
(7.6.1)
Uloga otpornika R1 i R3 je zatitne prirode, slue da spree oteenje Opova i ostalih komponenata ukoliko
bi se na ulazu kola pojavio prenapon (visok napon van garantovanih limita rada). Ovo se moe desiti iz
raznih razloga, ali najee usled ljudske greke. Poto su OP idealni, ulazne struje u minus ulaze U1A i U1B
su nula, pa su plus ulazi ovih Opova na sledeim potencijalima
vU 1A VCM
vd
v
, vU 1B VCM d
2
2
(7.6.2)
Poto su Opovi idealni, vai stanje nulte razlike potencijala izmedju njihovim plus i minus ulaza tako da vai
v1 VCM
vd
v
, v2 VCM d
2
2
(7.6.3)
Sada se struja kroz otpornik RG iskazuje sa
v v
iG 1 2
RG
VCM
vd
v
VCM d
2
2 vd
RG
RG
(7.6.4)
Smenom (7.6.4) u (7.6.1) dobija se
v A vB
R R
vd
R2 R4 RG vd 1 2 4
RG
RG
(7.6.5)
Iz priloenog jasno se vidi da ovakva struktura pojaava diferencijalnu komponentu signala sa pojaanjem
ad 1
R2 R4
RG
(7.6.6)
Zbog prirodne simetrije kola poeljno je da signali vA i vB budu simetrinog nivoa kako bi se maksimalno
iskoristio izlazni naponski opseg operacionih U1A i U1B. Stoga se uzima da vai R2=R4=RF odakle se ima
ad 1 2
RF
RG
(7.6.7)
Iz jednaine (7.6.7) rauna se odnos RF i RG. Postavljanje pojaanja na eljenu vrednost lake se postie
variranjem RG poto variranje RF zahteva istovremenu promenu dva otpornika. Odatle i dolaze nazivi za
otpornike, RG od Rgain, ili otpornik kojim se podeava pojaanje a RF od Rfeedback, ili reakcijski otpornik
poto se R2 i R4 nalaze u reakcijskoj petlji operacionih pojaavaa.
Naponi vA i vB sadre zajedniku komponentu signala. Naime,
v A v1 iG R2
(7.6.8)
Smenom (7.6.3) i (7.6.4) u (7.6.8) ima se
v A VCM
vd vd
v
a
R
R2 VCM d 1 2 2 VCM d vd
2 RG
2
RG
2
137
(7.6.9)

Analogno tome
vB VCM
vd vd
v
a
R
R4 VCM d 1 2 4 VCM d vd
2 RG
2
RG
2
(7.6.10)
Dakle oba napona sadre zajedniku komponentu signala koja smeta poto je poeljno da izlazni napon IA
bude bez zajednike komponente, referenciran prema nekom naponskom nivou, najee masi.
Za eliminaciju zajednikog signala slui drugi stepen sainjen od OP U1C i otpornika R11-R14 koji se
ponaa kao pojaava razlike. Za razumevanje rada ovog dela kola moe se smatrati da je izlazni napon
integratora (U1D) VI konstantna veliina. Pod pretpostavkom idealnosti operacionog pojaavaa otpornici
R13 i R14 formiraju razdelnik napona koji odredjuje napon pozitivnog ulaza U1D.
vU 1D vB
R13
R14
VI
R13 R14
R13 R14
(7.6.11)
Minus ulaz operacionog pojaavaa je na istom potencijalu, a istovremeno je struja polarizacije ovog ulaza
jednaka nuli. Stoga se moe pisati
vO vU 1D
R
v A v U 1 D
R
R12 vU 1D 1 12 vA 12
R11
R11
R11
(7.6.12)
Smenom (7.6.11) u (7.6.12) ima se
vO vB
R13
R14 R12
1
VI
R13 R14 R11
R13 R14
R12
R12
1
vA
R11
R11
(7.6.13)
Zahtev je da izlazni napon pojaava razlike napona vA i vB, to znai da mora vaiti
R14 R12 R12

1
R13 R14 R11 R11
(7.6.14)
Analizom lanova jednaine (7.6.14) uoava se jedno mogue reenje, da je
R12
R14
2
R11
R13 R14
(7.6.15)
to je lako postii ako vai da je
R11 R12 R13 R14 RD
(7.6.16)
Smenom (7.6.16) u jednainu (7.6.13) ima se
vO VI vA vB
(7.6.17)
to znai da se kolo ponaa kao invertujui pojaava koji generie napon proporcionalan razlici napona vA i
vB sa pojaanjem -1 ija se jednosmerna komponenta moe podesiti naponom VI.
Smenom jednaina (7.6.9) i (7.6.10) u jednainu (7.6.17) dobija se izraz
vO VI ad vd
(7.6.18)
koji potvrdjuje primenljivost eme kao IA.

Naravno, vezivanje take VI na masu umesto na izlaz integratora U1D, lako se postie referenciranje
izlaznog signala prema 0V, ime su ispunjeni uslovi za instrumentacioni pojaava.
7.6.2. Uticaj tolerancije otpornika

Prvi stepen IA generie napona prema jednainama (7.6.9) i (7.6.10) iz kojih se vidi da razlika otpornosti R2
i R4 moe proizvesti greku pojaanja. Efekat se moe modelirati uvodjenjem odstupanja otpornika R2 od
idealne vrednosti
R4 RF , R2 RF R2
(7.6.19)
Otpornik RG se esto zamenjuje potenciometrom kako bi se precizno podesilo pojaanje, tako da se uticaj
njegove tolerancije ne razmatra.
Modifikovani izrazi za napone sada glase
138
v A VCM
VCM
vd
2
RF
1 2
RG
R2
1

RF
(7.6.20)
a
RF
1 k2 VCM d 2 vd
1 2
RG
2
v
a
R
d 1 2 F VCM d vd
2
RG
2
v
d
2
vB VCM
(7.6.21)
Sa k2 obeleena je tolerancija otpornika R2.

Prenos signala kroz pojaava razlike takodje moe biti podloan efektima tolerancije otpornika, to se moe
modelirati tolerancijom otpornika R14. Vai simetrija R11=R12=R13=RD, osim R14=RD+R14. Smenom uslova
u jednainu (7.6.13) ima se
vO v A vB
2 RD R14
2 RD R14
VI
2 RD
2 RD R14
R
2 1 14
RD
2
v A vB
VI
R14
R14
2
2
RD
RD
v A vB
2 1 k14
2 k14
VI
(7.6.22)
2
2 k14
Sa k14 obeleena je tolerancija otpornika R14.

Smenom jednaina (7.6.20) i (7.6.21) u jednainu (7.6.22) dobija se
vO VCM
ad 2
a
2
2 1 k14
vd VCM d vd
VI
2
2 2 k14
2 k14
2 1 k14
a 2 1 k14
2
d 2 1
1 VI
vd VCM
2
2 k14
2 k14
2 k14
(7.6.23)
Analizom jednaine uoava se odstupanje pojaanja diferencijalnog signala od projektovane vrednosti iz

jednaine (7.6.18)
2 1 k14
RF
1 k2 1
1 2
RG
2 k14
ad '
2
(7.6.24)
Ovo se naravno moe kompenzovati podeavanjem vrednosti RG koji se realizuje kao potenciometar.
Mnogo je vei problem pojava zajednikog signala u izlaznom signalu
2 1 k14
acm
1
2
k
14
(7.6.25)
IA ispoljava pojaanje zajednikog signaa pa je mogue definisati faktor potiskivanja zajednikog signala
(common mode rejection ratio CMRR)
CMRR
ad
ad
acm 2 1 k14
1
2 k14
(7.6.26)
Naravno, za k14=0 sledi beskonano CMRR. Ako se koriste otpornici tolerancije 1%, otpornik R14 moe
imati otpornost za 1% veu od nominalne. U tom sluaju CMRR je
139
ad
201 ad
2 1 0.01
1
2 0.01
(7.6.27)
Pogodno je to CMRR raste sa diferencijlanim pojaanjem. Ako je na primer ad=1000 dobija se da je

CMRR=200000. Ukoliko je diferencijalni signal npr. 100V a zajedniki signal 1V, dobija se da je
komponenta diferencijalnog signala na izlazu IA 100mV dok je komponenta zajednikog signala na izlazu
oko 5mV, to je odstupanje od 5% od vrednosti signala. Ovakva greka moe biti znaajna. Iz ovog razloga
se i R14 obino realizuje kao potenciometar, pri emu se konstruisano kolo badari tako da se podeavanjem
RG i R14 dobije eljeno diferencijlano pojaanje a minimalno pojaanje zajednikog signala.
7.6.3. Automatska kompenzacija ofseta

Uloga sklopa oko operacionog pojaavaa U1D je da prati jednosmernu komponentu napona na izlazu VO i
promenom napona VI odrava tu jednosmernu komponentu na nula volti. Prema jednaini (7.6.17)
ponitavanje jednosmerne komponente na izlazu znai da napon VI mora imati suprotan znak od VO. Takodje,
izdvajanje samo jednosmerne komponente iz signala vO zahteva filtriranje preko filtra niskopropusnika
opsega. Pogodno objedinjavanje funkcija invertovanja i filtriranja obavlja integrator, koji se konstruisan oko
operacionog pojaavaa U1D sa otrponikom RI i kondenzatorom CI.
Pod pretpostavkom idealnog operacionog pojaavaa vai jednakost struja kroz kondenzator CI i otpornik RI
iC
vO
du
CI C
RI
dt
(7.6.28)
Napon vI sada je odredjen kao
vI uC
1
vO (t )dt
RI CI
(7.6.29)
Operacija integraljena je prenosna karakteristika filtra niskopropusnika prvog reda sa polom na uestanosti
=1/RICI. Znak minus ispunjava potrebu invertovanja pa se sada moe slobodno pisati
(7.6.30)
VI VO
Smenom (7.6.30) u jednainu (7.6.17) ispostavlja se da vai
vo va vb
(7.6.31)
to znai da je jednosmerna komponenta u izlaznom signalu eliminisana.

Treba primetiti da ovakva konstrukcija eliminie uticaj ofseta operacionih pojaavaa poto su ulazni
naponski ofseti jednosmerne komponente po prirodi, i njihov prenos kroz kolo do izlaznog napona takodje
proizvodi promenu njegove jednosmerne komponente. Stoga integrator usrednjava i ovu komponentu i
omoguava njeno ukljanjanje iz izlaznog signala. Iz ovog razloga kolo ne sadri komponente za anuliranje
ofseta jer se ova operacija vri automatski. Ofset OP U1D utie na tanost postavljanja vrednosti VI, tako da
se zadavanje realizuje potenciometrom, to omoguava kompenzaciju.
7.6.4. Napajanje oklapanja kabla

Kabl koji dovodi signal sa pretvaraa do IA se konstruie tako da poseduje oklapanje (shielding), u argonu
struke irm (germanizam). Oklapanje kabla znaajno smanjuje efekte elektromagnetske indukcije usled
prisustva spolljanjih EM polja oko kabla poto se oklop ponaa kao Faradejev kavez. Naalost, izmedju
provodnika signala i oklopa javlja se kapacitet poto oni sainjavaju strukturu ekvivalentnu cilindrinom
kondenzatoru. Jedna elektroda je ica koja vodi signal a druga elektroda je oklop, izmedju kojih se nalazi
izolacioni materijal. Problem nastaje zbog razliite kapacitivnosti izmedju svake pojedine ice ka oklopu,
koja u sprezi sa izlaznom otpornou senzora ispoljava dejstvo filtra niskopropusnika opsega. Ako se oklop
vee na taku mase, razliite kapacitivnosti u praksi znae da se na ulazima IA pojavljuju razliiti signali ako
dolazi do varijacije zajednikog signala u vremenu. Ovi signali su takve prirode da ih IA interpretira kao
diferencijalni signal i pojaava generiui tako greku na izlazu. Ekvivalentni model kabla na kome se vidi
dva filtra niskopropusnika, za svaki ulaz u IA po jedan, prikazan je na slici 7.1. Komponente RS1, RS2, C1 i
140

C2 modeliraju elektrine osobine kabla, oklop kabla je taka gde se spajaju kondenzatori i spojen je na masu.
Naponi V1 i V2 se vode na ulaz IA, vd=v1-v2.
RS1
V1
C1
GND
VCM
C2
RS2
V2
GND
7.1. Model kabla sa oklapanjem
Jedno od moguih reenja je da se oklop umesto na taku mase vee na potencijal koji je jednak potencijalu
zajednikog signala. U tom sluaju, promena zajednikog signala na strani senzora ne dovodi do pojave
diferencijalnog signala poto se drugi kraj kondenzatora izmedju ica i oklopa napaja signalom istog nivoa.
Ovo znai da se kondenzatori ne pune niti prazne, pa se filtersko svojstvo ne ispoljava.
Izvor signala koji napaja oklop mora imati nisku izlaznu impedansu (naponski izvor) kako bi se struje
indukovane usled EM polja odvele u tu taku i preko nje u masi. Potencijal zajednikog signala moe se lako
napraviti ako se primeti da sumiranjem jednaina (7.6.9) i (7.6.10) sledi
v A vB 2VCM
(7.6.32)
Signal VCM dostupan je dakle preko obinog naponskog razdelnika sa jednakim vrednostima otpornosti,
povezanog na potencijale vA i vB. Tu funkciju obavljaju otpornici R9 i R10, koji generiu napon VM=VCM
prema obrascu
vM
v A vB
VCM
2
(7.6.33)
Operacioni pojaava koje sledi ovaj napon, U2B, povezan je kao bafer i slui da obezbedi nisku izlaznu
impedansu za napajanje oklopa kabla.
141
Zadatak 7.7 Stabilizator napona

Jedan od kljunih podsklopova, prisutan u svakom elektronskom uredjaju, je stabilizator napona ija je uloga
da obezbedi kontinuiranu kontrolu napona napajanja i uini ih neosetljivim na promene temperature,
potronju struje elektronskog uredjaja i promene napona kojim se uredjaj napaja. Baterijsko napajanje
predstavlja izvor elektrine energije iji napon postepeno opada kako se prazni baterija. U sluaju napajanja
iz elektrine mree mogu se javiti varijacije napona mree koje se kreu i do 10%. Ovakva varijacija napona
napajanja elektronskog uredjaja je neprihvatljiva poto remeti projektovanu polarizaciju aktivnih
komponenata. Iz ovog razloga se praktino svaki elektronski sklop oprema sa sopstvenim stabilizatorom
napajanja.
Stabilizatori napajanja su podjednako stari koliko i elektronika, pa se vremenom razvilo mnogo varijanti
realizacije koje su optimizovane za odredjene uslove rada. Naravno, postoje mnogi zajedniki elementi za
sve realizacije. Pre svega generisanje stabilnog napajanja zahteva postojanje naponske reference,
elektronskog elementa koji generie konstantnu vrednost napona, bez obzira na varijacije ulaznog napona.
Ovu ulogu uglavnom obavalja zener dioda koja u reimu proboja ispoljava malu varijaciju svog napona sa
promenom struje kroz diodu. Ukoliko elektronski sklop koji stabilizator napaja zahteva struju napajanja
poredivu sa strujom polarizacije zener diode tada se ne moe garantovati dovoljna stabilnost struje
polarizacije koju zener dioda zahteva za rad. Stoga se u stabilizator ugradjuje tzv. izlazni tranzistor (pass
transistor) ija je uloga da napaja sklop strujom tako da se zener dioda nezavisno polarie. Promene izlazne
struje koju generie stabilizator napona bi mogle dovesti do promene izlaznog napona poto je izlazni
tranzistor praktino polarizovan ovom strujom, pa se javlja promena napona na kontrolnoj elektrodi.
Dodatno, kako su sve komponente osetljive na temperaturu, neophodna je i petlja automatskog upravljanja
ija je uloga da prati (monitoring) vrednost izlaznog napajanja i ukoliko ona odstupi od definisane vrednosti
koriguje polarizaciju izlaznog tranzistora kako bi obezbedila da se izlazni napon vrati na eljenu vrednost.
Dakle, svaki stabilizator sadri tri osnovna radna bloka:
1. Naponsku referencu
2. Izlazni tranzistor (ili stepen ako ih je vie)
3. Petlju za regulaciju izlaznog napona
Jedna od moguih realizacija stabilizatora prikazana je na slici 7.1 i ukljuuje zener diodu DZ kao naponsku
referencu, PMOS tranzistor Q1 kao izlazni tranzistor, OP U1B kao osnovu regulacijske petlje i OP U1A kao
element za detekciju strujnog prekoraenja (current overload). Napon VIN je ulazni napona koji nije
stabilisan, a napon VOUT je izlazni stabilisani napon za napajanje drugih uredjaja. Ova konkretna realizacija
spada u klasu stabilizatora sa malim padom napona (low dropout regulator) to znai da pad napona du
izlaznog tranzistora moe biti veoma mali, reda stotinjak mV, a da stabilizator i dalje ispravno radi. ema
takodje ukljuuje i potenciometar RL za podeavanje vrednosti izlaznog napona i potenciometar R2 za
podeavanje indikacije sturjnog prekoraenja. Ovakva realizacija se zove podesivi stabilizator napona
(adjustable voltage regulator) i korisna je alatka za rad u laboratoriji.
Stabilizatori napona se mogu kupiti kao integrisana kola koja sadre sve pomenute komponente i unapred su
im fiksirane vrednosti izlaznog napona ili su podesive. Tipian primer je 78(S,M,L)XX serija pozitivnih
naponskih regulatora, ili 79(S,M,L)XX serija za negativne napona. Osnovna podela ovih kola je po vrednosti
izlaznog napona i maksimalnoj izlaznoj struji.
Neke realizacije integrisanih stabilizatora napona ne sadre izlazni tranzistor, ve korisnik sam projektuje
ovaj element prema svojim potrebama.
142
Q1
VIN
RZ
VOUT
RS
VD
R1
RH
G
U1B
5
VX
U1A
VS
3
1
VZ
LED
RL
DZ
LED
R2
RLED
GND
7.1. Stabilizator napona
7.7.1. Naponska referenca

Zener dioda DZ obavlja ulogu naponske reference i polarizovana je direktno sa ulaznog nestabilizanog
napona VIN preko otpornika RZ. Struja kroz zener diodu odredjena je relacijom
IZ
VIN VZ
RZ
(7.7.1)
Proraun vrednosti otpornika RZ za definisanu radnu raku zener diode je jednostavno
RZ
VIN VZ
IZ
(7.7.2)
Iz relacije (7.7.1) se vidi da promena ulaznog napona VIN izaziva promenu struje kroz zener diodu to dovodi
do malih promena napona VZ. Promena ovog napona mora biti to je mogue manja kako bi izlazni napon
bio to stabilniji. Promena napona VZ definisana je preko inkrementalne ili dinamike otpornosti zener diode
rZ
rZ
VZ
I Z
(7.7.3)
Ova otpornost definisana je u proizvodjakoj dokumentaciji, opada sa strujom kroz diodu, a grafiki je
definisana na slici 7.1.
143
7.1. Strujno naponska karakteristika zener diode

Najnia vrednost ove otpornosti praktino je odredjena maksimalnom strujom kroz zener diodu ili
maksimalnom disipacijom zener diode
PZ max I ZVZ
(7.7.4)
koji god da je kritiniji od ova dva parametra. Naravno, promene napona na zener diodi i struje kroz nju su
male pa se ne uzimaju u raun za disipaciju. Najvea vrednost je na kolenu u taki (VZK,IZK) koja se naravno
izbegava za rad, a praktine radne vrednosti su reda desetak oma.
Promena struje kroz zener diodu IZ posledica je promene ulaznog napona VIN
VIN VIN VZ I Z rZ I Z I Z RZ VZ I Z RZ I Z RZ rZ
I Z
VIN I Z RZ VIN VZ VZ VIN VZ

VIN
RZ rZ
RZ rZ
RZ rZ
(7.7.5)
Smenom (7.7.5) u (7.7.3) sledi
VZ rZ I Z
rZ
VIN
RZ rZ
(7.7.6)
Sada postaje jasan uticaj parametra rZ na rad stabilizatora i stav da je mala vrednost rZ poeljna za rad
stabilizatora.
7.7.2. Izlazni tranzistor

PMOSFET Q1 (p kanalni tranzistor sa efektom polja sa metal oksidnim gejtom) je izlazni tranzistor koji
svojom strujom drejna napaja potroa vezan na VOUT. MOS tranzistori se ponaju kao naponski
kontrolisani strujni izvori u reimu saturacije to upravo odgovara potrebama za realizaciju stabilizatora
napona. U konkretnom sluaju MOS radi u emi za zajednikim sorsom poto je u reimu za mali signal
ulazni napon praktino na masi. U ovom reimu vai
iD k vGS VT
(7.7.7)
144

gde je vGS napon izmedju gejta i sorsa (vS=VIN), VT je napon praga MOSFET-a a k je transkonduktansni
parametar. U praksi su ee dostupni MOSFET tranzistori sa indukovanim kanalom (enhancement mode) pa
je napon praga VT<0V. Dakle, napon gejta vG mora biti ispod napona sorsa VIN, tj. vGS<0V kako bi MOSFET
vodio struju i napajao potroa.
O uticaju jednaine (7.7.7) na rad stabilizatora ne treba puno brinuti poto e regulaicona petlja sama
podesiti vGS tako da se dobije odgovarajua struja iD za potroa. Mnogo je vanije ogranienje maksimalne
disipacije (naravno podrazumeva se da su ispotovane vrednosti maksimalne struje drejna i maksimalne
vrednosti probojnih napona na MOSFET-u).
Pmax VDS I D VIN VOUT I OUT
(7.7.8)
Implicitno se podrazumeva da je pad napona na otporniku RS mali (o tome vie rei kasnije) kao i da je
struja kroz otpornike R1, R2, RH i RL zanemarljiva u odnosu na struju potroaa, to nije teko omoguiti.
7.7.3. Regulaciona petlja

Operacioni pojaava U1B podeava napon gejta prema naponu sorsa Q1 vGS tako da se na izlazu napon VOUT
odrava na zadatoj vrednosti. Ovakva funkcionalnost postie se poredjenjem napona VX i napona zener diode
VZ preko U1B. Pojaana razlika ovih napona (signal greke) dovodi se na gejt tako da se ova razlika smanju
na minimalnu moguu (ofset operacionog pojaavaa). Uzimajui u obzir idealnost operacionog pojaavaa
koji ima konano pojaanje A0 moe se pisati
v X VOUT
RL
RL
, vG A0 VX VZ A0 VOUT
VZ
RL RH
RL RH
(7.7.9)
Idealan operacioni pojaava ispoljava beskonano pojaanje pa se za sve konane vrednosti napona vG
(naravno to je uslov ispravnog rada stabilizatora) moe pisati
v
RL
R RH
VZ G 0 VOUT VZ L
VOUT
A
RL RH
RL
A0 0
(7.7.10)
Jednaina (7.7.10) predstavlja osnovni obrazac za proraun vrednosti otpornika RL i RH prema raspoloivi
vrednostima napona zener diode. U praksi mogue je vie kombinacija napona zener diode i otpornika RL i
RH. ema na slici sadri potenciometar na poziciji RL kako bi se mogao podesiti izlazni napon na eljenu
vrednost. Dodatni motiv za primenu potenciometra je i naponski ofset operacionog pojaavaa VOFF koji se
moe ukljuiti u (7.7.10)
v
RL
R RH
VZ VOFF G 0 VOUT VZ VOFF L
VOUT
A
0
RL RH
RL
A0
(7.7.11)
Primetiti da se ofset pojavljuje na izlazu pojaan odnosom otpornika, to znai da je bolje da odnos RH/RL
bude mali.
Zanimljivo je analizirati uticaj ostalih parametara neidelanog pojaavaa na rad kola. Ulazna struja
polarizacije + ulaza tee kroz RL i RH i mogu proizvoditi pad napona koji moe uzroiti odstupanje VOUT od
projektovane vrednosti, ali se to opet moe kompenzovati potenciometrom. Ulazna struja polarizacije ulaza
tee u zener diodu ili smanjuje njenu struju, ali je njen uticaj zanemarljiv zbog male dinamike otpornosti
zener diode. Konano naponsko pojaanje takodje malo utie na rad kola poto je kolinik vG/A0 veoma mali
za sve praktine vrednosti A0 . Ogranienje izlazne struje operacionog pojaavaa takodje nije bitno poto
gejt zahteva zanemarljivu struju polarizacije. Problem moe nastati kod naponskih ogranienje ulaznog
zajednikog napona koji ograniava minimalnu i maksimalnu vrednost napona vX. Takodje izlazno naponsko
ogranienje moe praviti problem kada je potrebno da napon gejta bude to je mogue nie ako se trai
velika izlazna struja. Stoga je pametan izvor odabrati operacioni pojaava sa jednostrukim napajanjem
(single supply OP) kako bi ovo bilo mogue i kako bi se omoguilo da vX moe pasti do 0V a da OP radi
ispravno.
Razmatranje ogranienja realnog operacionog pojaava po pitanju frekvencijskog opsega i jedinine
frekvencije nije sutinski bitno poto regulaciona petlja stabilie signale niskog frekvencijskog opsega.
Takodje, faktor potiskivanja napona napajanja (PSRR) nema sutinski znaaj.
Od interesa je jo izraunati promenu vrednosti izlaznog napona kao posledicu promene ulaznog napona sa
VIN na VIN+VIN. Smenom (7.7.6) u (7.7.10) dobija se
145
VOUT VOUT (VZ VZ )

VOUT
RL RH
rZ
R RH
(VZ
VIN ) L
RL
RZ rZ
RL
rZ
RL RH
V
rZ
RL RH
VIN OUT
Av
RZ rZ
RL
VIN
RZ rZ
RL
(7.7.12)
Od interesa je da Av bude to je mogue manje kako bi stabilizator radio kao pojaava sa pojaanjem <1, i
slabio promenu ulaznog signala (ulazni napon). Pogodno je da RL bude mnogo vee od RH to u praksi znai
da napon zener diode bude to je mogue vei, blii naponu VOUT. Sa druge strane poveavanje napona VZ
povlai smanjenje otpornika RZ radi odranja iste struje kroz zener diodu, prema jednaini (7.7.1).
Ovo ima negativan uticaj poto poveava Av. Smenom izraza (7.7.2) i (7.7.10) u (7.7.12) sledi
Av
VOUT rZ I Z
rZ
RL RH
VIN VZ
RL
VZ VIN VZ I Z rZ
rZ
IZ
(7.7.13)
Iz jednaine (7.7.13) vidi se da Av ispoljava minimum pri maksimalnoj vrednosti imenioca. Analiza
kvadratne jednaine
Av
rZ
RL RH
VOUT rZ I Z
VIN VZ
RL
VZ VIN VZ I Z rZ
rZ
IZ
(7.7.14)
Pokazuje postojanje ekstrema u taki
VZ
VIN I Z rZ
2
(7.7.15)
u kojoj pojaanje ima vrednost
Av min
VOUT rZ I Z
VIN I Z rZ
2 r I V
Z Z
IN
4VOUT rZ I Z
VIN 2
(7.7.16)
Dakle, poeljno je veliko IZ koje i smanjuje rZ, ogranienje je naravno disipacija zener diode. Poveanje VIN
je takodje blagotvorno ali poveava i disipaciju na izlaznom tranzistoru, pa i tu postoji gornje ogranienje.
7.7.4. Detektor strujnog prekoraenja

OP U1A prati pad napona na otporniku RS koji slui kao strujni ant. Otpornici R1 i R2 dele napon drejna
VS VD
R1
R1 R2
(7.7.17)
Napon drejna je
VD VOUT I D RS
(7.7.18)
Smenom (7.7.18) u (7.7.17) ima se
VS VOUT I D RS
R1
R1 R2
(7.7.19)
Opet se smatra da su struje kroz otpornike R1, R2 i RL i RH male. Pod istim uslovima idealnosti
operacionog pojaavaa vai
R1
VLED A0 VS VZ A0 VOUT I D RS
VZ
R1 R2
(7.7.20)
Smenom (7.7.10) u (7.7.20)
R1
RL
VLED A0 VOUT
R
R
1
2
L RH
R1
I D RS
R
1 R2
Pogodnim izborom
146
(7.7.21)
R1
RL
R1 R2 RL RH
(7.7.22)
dobija se
VLED A0 RS
R1
ID
R1 R2
(7.7.23)
Malim promenama R2 moe se postii da se LED upali pri odredjenoj vrednosti struje drejna. Ova vrednost
se naravno mora eksperimentalno podesiti poto A0 ima veliku proizvodjaku toleranciju.
7.7.5. Proraun minimalnog pada napona ulaz-izlaz

Izlazna struja stabilizatora napona (ID ) tee kroz izlazne elektrode tranzistora Q1 i kroz ant otpornik RS i
formira pad napona (dropout voltage)
VIN VOUT VDO
(7.7.24)
Od interesa je da ovaj napon bude to je mogue manji, kako bi se na primer u potpunosti iskoristio kapacitet
baterije iji se napon stabilizuje. Po pitanju pada napona du ant otpornika situacija je jednostavna
vRS max RS iD max
(7.7.25)
to se tie tranzistora Q1, on mora raditi u reimu saturacije. Eventualni prelazak tranzistora u omski reim
tetan je po ispravan rad stabilizatora poto bi izlazni napon praktino bio odredjen razdelnikom napona koji
bi tada formirali otpornost kanala Q1 i otpornost potroaa na izlazu stabilizatora. Stoga bi izlazni napona
zavisio u nedozvoljeno velikoj meri od ulaznog napona. Prvi uslova za rad u reimu saturacije je da
polarizacija gejt-sors formira kanal. Dakle
(7.7.26)
vGS VT vSG VT
Drugi uslov za rad u reimu saturacije je da napon izmedju drejna i gejta ne sme biti takav da MOSFET udje
u triodni ili omski reim. Uslov je
vDG VT vD vG VT vDS vGS VT vSD vSG VT
(7.7.27)
Dakle pad napona du izlaznih elektroda MOSFETa mora biti vei od razlike trenutne vrednosti napona
izmedju sorsa i gejta i apsolutne vrednosti napona praga. Uvidom u (7.7.26) konstatuje se da je ova razlika
pozitivna. Za izraunavanje ove vrednosti nedostaje napon sors-gejt. Maksimalna vrednost napona sors-gejt
dostie se u kritinom sluaju kada je iD=iDmax, vrednost koja se moe proitati sa grafika iz proizvodjake
dokumentacije, slika 7.1.
147
7.1. iD(vGS) za tranzistor IRF9520

Sa grafika se proita vrednost vGS koja je kritina i ukljui u raun u jednainu (7.7.27)
vSD min vGS iD max VT
(7.7.28)
Na primer, ako je maksimalna struja 1A, a napon praga 4V, dobija se da je minimalan pad napona sors-drejn
1V.
Sada se kombinovanje (7.7.28) i (7.7.25) dobija vrednost za minimalan pad napona du stabilizatora
VDO vGS iD max VT iD max RS
(7.7.29)
Pad napona du otpornika RS moe se dizajnirati da bude jako mali, reda desetak milivolti, poto se on moe
pojaati i kasnije porediti sa zadatom vrednosti za graninu struju. Pad napona du Q1 je kritiniji problem
poto zavisi od tipa tranzistora, pa je od interesa da se izabere tranzistor sa velikim nagibom prenosne
karakteristike.
148
Pouzdanost
Korisnici elektronskih ureaja, kao i projektanti i trgovci ele da znaju koliko dugo e neki ureaj ispravno
raditi. Iako je odgovor u pojedinanom sluaju nemogue dati, mogue je statistiki tretirati seriju ureaja ili
komponenti i odrediti, na primer, srednje vreme bezotkaznog rada ili pouzdanost ureaja.
Pouzdanost je verovatnoa, na odreenom nivou poverenja, da e sistem uspeno, bez otkaza, obaviti
funkciju za koju je namenjen, unutar specificiranih granica performansi, u toku specificiranog vremena
trajanja zadataka, kada se koristi na propisani nain i u svrhu za koju je namenjen, pod specificiranim
nivoima optereenja, uzimajui u obzir i prethodno vreme korienja sistema.
Jo neki pokazatelji pouzdanosti su: funkcija gustine raspodele otkaza sistema i intenzitet otkaza. Do
kvantitativnih podataka o pouzdanosti moe se doi na tri naina: proraunom, eksperimentalno i u toku
eksploatacije.
Funkcija pouzdanosti R(t) se definie kao verovatnoa da e sluajno vreme rada T sistema (elementa, u
datim uslovima) bez otkaza, odnosno do otkaza, biti vee od posmatranog vremena t, odnosno da se u toku
vremena T nee pojaviti otkaz:
R(t ) P{T t} ; t 0
(8.0.1)
Funkcija nepouzdanosti sistema (elementa), F(t) je verovatnoa da e sistem (element) otkazati za vreme t:
F (t ) P{T t} ; t 0 R(t ) F (t ) 1
(8.0.2)
Funkcija gustine raspodele otkaza f (t) je relativna uestanost broja otkaza u nekom vremenskom intervalu:
f (t ) dF (t ) / dt dR(t ) / dt
(8.0.3)
Ako u nekom trenutku t od ukupnog broja sistema N postoji n1(t) ispravnih i n2(t) neispravnih onda vai:
R(t ) n1 (t ) / N F (t ) n2 (t ) / N ; n1 (t ) n2 (t ) N
(8.0.4)
(8.0.5)
F (t ) 1 n1 (t ) / N 1 R (t ) R (t ) F (t ) 1
Intenzitet (pojavljivanja) otkaza (t) je relativna promena pouzdanosti odnosno uslovna gustina verovatnoe
otkaza u intervalu (t ,t+dt) pod uslovom da sistem (element) nije otkazao do momenta t.
(t )
dR(t ) 1
dR(t ) 1
f (t )

=
; (t ) 0
dt R(t )
dt R (t )
R (t )
(8.0.6)
Srednje vreme rada do otkaza (MTTF-Mean Time To Failure) TSR se definie kao matematiko oekivanje
sluajnog vremena rada do prvog otkaza:
dR t
TSR tf t dt t
dt
tdR
t
tR
t
0
0 R t dt
0
dt
0
0
(8.0.7)
t R t 0 TSR R t dt
(8.0.8)
Tipini oblici funkcija (t) i f(t) za elektronske komponente prikazani su na slici 8.1.
U poetku korienja nekog sistema obino se javlja vei broj otkaza koji se mogu pripisati poetnim
slabostima ili proputenim defektima u toku proizvodnje. Kasnije, kada loe izraene komponente otkau,
ovi takozvani rani otkazi ustupaju mesto otkazima za koje je teko utvrditi uzrok nastajanja. To su takozvani
sluajni otkazi ije se vreme pojavljivanja ne moe predvideti ali je intenzitet otkaza priblino konstantan.
Starenjem sistema poinju da se javljaju otkazi usled istroenosti i tada intenzitet otkaza raste.
149
8.1. Tipini obilci funkcije intenziteta otkaza i funkcije gustine raspodele otkaza komponenti
Mnogi proizvoai opreme visoke pouzdanosti putaju opremu da radi kako bi je doveli na poetak intervala
konstantnih otkaza. Tek onda je ugrauju u neki sistem. Na alost, mnogi sistemi imaju kontinualno
opadajuu i kontinualno rastuu funkciju intenziteta otkaza. Mi emo se baviti tipinim sluajem i periodom
vremena kada je funkcije intenziteta otkaza za elektronske komponente konstantna u vremenu.
150
Zadatak 8.1
Odrediti srednje vreme rada do otkaza i pouzdanost pojaavaa sa slike, za 30 godina rada. Poznati su
intenziteti otkaza pojedinih komponenata: tranzistora, T =10-6 1/h, otpornika R = 510-7 1/h i
kondenzatora C =210-61/h. Smatrati da su kontakti, veze i izvor napajanja potpuno pouzdani. Da bi
pojaava sa slike ispravno radio potrebno je da ispravno rade sve elektronske komponente u kolu. Ovakvu
VCC>0
RH
RC
vc
vi
CI
RL
RE
situaciju pretstavljamo pomou blok eme pouzdanosti, koja je u ovom sluaju redna konfiguracija.
RH
CI
RL
RC
RE
Pod pretpostavkom nezavisnosti otkaza izmeu elemenata, verovatnoa da pojaava ispravno radi je
jednaka proizvodu verovatnoa ispravnog rada pojedinih komponenata.
R t RCI RRH RRL RRC RRE RT
(8.1.1)
Iz (8.0.6) sledi
(t ) =
dR (t ) 1
; (t ) 0
dt R(t )
(8.1.2)
t
dR
dR
t dt
t dt R t e
R
R
1
0
t dt
(8.1.3)
(t ) const R t e t
(8.1.4)
R t e CI t e RH t e RL t e RC t e RE t e T t e C t e R t e R t e Rt e R t e T t e
S C 4R T 510 6 h
TSR R t dt e S t dt
0
C 4 R T t
e S t
(8.1.5)
(8.1.6)
1
200000 h 22,8 godina
S
151
(8.1.7)
Zadatak 8.2
Odrediti pouzdanost, srednje vreme rada do otkaza, funkciju gustine raspodele otkaza i intenzitet otkaza kola
sa slika 8.1 i 8.2. Poznati su intenziteti otkaza komponenata i to, svih tranzistora, T = 10-6 1/h; relea, REL =
510-6 1/h; svih otpornika R i svih Zener dioda; D. Smatrati da su kontakti, veze i izvor napajanja potpuno
pouzdani. Koja je verovatnoa da e kolo sa slike y ispravno raditi nakon 5 godina?
8.1. Drajver za relej

Pretpostavimo da je relej uvek ispravan. Pod pretpostavkom otkaza koji se moe modelovati otvorenom
vezom, kolo sa slike Z e ispravno raditi ako ispravno radi bar jedan od tranzistora M1 i M2. Odgovarajua
blok ema pouzdanosti je u ovom sluaju paralelna konfiguracija.
M2
Verovatnoa da otkae tranzistor M1 je: 1 RM 1

Verovatnoa da otkae tranzistor M2 je: 1 RM 2
Verovatnoa da su oba tranzistora otkazala je : 1 RM 1 1 RM 2
Verovatnoa da bar jedan tranzistor radi je:
M1
1 1 RM 1 1 RM 2 1 1 e T t 2e T t e 2T t e T t 2 e T t
(8.2.1)
R t 2e T t e2 T t
(8.2.2)
f (t ) dR(t ) / dt 2T e T t 2T e2T t 2T e T t 1 e T t
(8.2.3)
2 e
f (t )
(t ) =
=
R(t ) 2T 1 e T t
(8.2.4)
T t
M2
Ako i relej moe da otkae onda je mora

raditi relej i bar jedan od tranzistora,
emu odgovara blok ema pouzdanosti:
REL
M1
Sada je pouzdanost kola RK:
152
RK t 2e T t e2T t RREL 2e T t e2T t e RELt 2 e T t e REL T t

f (t ) dR(t ) / dt 2 T REL e T REL t 2T REL e 2T REL t

t
f (t ) 2 T REL 2T REL e T t e T REL
t
f (t ) 2 T REL 2T REL e T
(t ) =
=
R (t )
2 e T t
TSR R t dt 2e
0
T REL t
2 T REL t
dt
2
1
190476 h 21, 7 godina

T REL 2T REL
RK t 5 god 2 e T t eREL T t 2 e T 5 365 24 h e REL T 5 365 24 h
(8.2.5)
(8.2.6)
0,801846 80, 2%
8.2. Izvor referentnog napona

Kolo sa slike 8.2 e ispravno raditi ako ispravno radi bar jedna od n grana. Za ispravan rad jedne grane
potrebno je da ispravno rade i otpornik i Zener dioda, pa je odgovarajua blok ema pouzdanosti:
n
n
k
n
n
n
k
k
k
R t 1 1 RD RR 1 1 RD RR 1 1 e Dt e Rt
k 0 k
k 0 k
153
(8.2.7)
n
n
n
n
k
k
R t 1 1 e k D R t 1 e k D R t
k 0 k
k 1 k
n
n
k
f (t ) dR(t ) / dt D R 1 ke k D R t
k 1 k
n
(t ) =
k 1
(8.2.8)
(8.2.9)
ke k 1 D R t
f (t )
k 1
= D R n
R (t )
n
k k 1 D R t
1 e
k 1 k
n
n n
n
k
k
TSR R t dt 1 e k D R t dt 1 e k D R t dt
k
k 1 k
0
0 k 1
0
n
n
1
k
TSR 1
k D R
k 1 k
154
(8.2.10)
(8.2.11)
(8.2.12)
Zadatak 8.3
Jedan redundovani elektronski sistem sastoji se od tri bloka A, 2 bloka B i 2 bloka C. Za ispravan rad tog
sistema neophodno je da istovremeno ispravno rade bar po jedan od blokova A, B i C. Nai srednje vreme
rada do otkaza ovog sistema, ako je A = 2B = 2C = 106 1/h.
Prema uslovu zadatka formiramo emu pouzdanosti:
A
B
A
A
R RA RA R A RB RB RC RC
(8.3.1)
1 1 R 1 1 R
R t 1 1 R 1 1 R 1 1 R
R t 1 1 RA
(8.3.2)
(8.3.3)
3R A 3RA 2 RA 3 2 RB RB 2 2 RC RC 2
(8.3.4)
R t 3e2 Bt 3e 4 Bt e6 Bt 2e B t e2 Bt 2e Bt e 2 Bt
(8.3.5)
R t 3e2 Bt 3e4 Bt e 6 B t 4e 2 Bt 4e 3Bt e4 B t
(8.3.6)
R t 3e At 3e 2At e3At 2e Bt e2Bt 2e C t e 2C t

Kako je A = 2B = 2C imamo:
R t 3e2 Bt 3e4 Bt e 6 B t 4e 2 Bt 4e 3Bt e4 B t

R t 12e
4 B t
12e
5 B t
9e
6 B t
12e
7 B t
8 B t
4e
9 B t
(8.3.7)
e
10 B t
TSR R t dt 12e4 Bt 12e5 Bt 9e6 Bt 12e7 Bt e8 B t 4e9 B t e 10 Bt dt

0
(8.3.9)
12
12
9
12
1
4
1
4B 5B 6B 7B 8B 9B 10B
1 12 12 9 12 1 4 1 0,5948
TSR
B 4 5 6 7 8 9 10
B
TSR
TSR
(8.3.8)
1 12 12 9 12 1 4 1 0,5948

B 4 5 6 7 8 9 10
B
TSR 1,19106 h 135,8 godina
(8.3.10)
(8.3.11)
(8.3.12)
(8.3.13)
155
Zadatak 8.4
Za elektrino kolo ija je blok ema pouzdanosti data na slici, odrediti pouzdanost R(t), intenzitet otkaza (t)
i funkciju gustine raspodele otkaza f(t) i skicirati ove veliine. Nai srednje vreme bez-otkaznog rada Tsr
sistema sa slike, ako je 3 = 21 = 4 2 = 106 1/h .
3
R R1 R1 R2 R2 R3
(8.4.1)
2
2
R t 1 1 1 1 R1 1 1 R2 1 R3
2
2
R t 1 1 2 R1 R1 2 R2 R2 1 R3
R t 1 1 4 R1R2 2 R1R22 2 R2 R12 R12 R22 1 R3
(8.4.2)
(8.4.3)
(8.4.4)
R t 4 R1 R2 2 R1 R22 2 R2 R12 R12 R22 R3 4 R1R2 R3 2 R1R22 R3 2 R2 R12 R3 R12 R22 R3
R t 4e 1t e 2t 2e 1t e22t 2e21t e 2t e21t e22t
(8.4.5)
(8.4.6)
e 3t 4e 1t e 2t e 3t 2e 1t e 22t e 3t 2e21t e 2t e 3t e 2 1t e22t e 3t

R t 4e32t 2e 4 2t 2e5 2t e6 2t e4 2t 4e 7 2t 2e8 2t 2e9 2t e 10 2t
(8.4.7)
R t 4e32t e 4 2t 2e5 2t e 6 2t 4e7 2t 2e8 2t 2e 9 2t e10 2t

f (t ) dR(t ) / dt
(8.4.8)
2 12 4e 2t 10e22t 6e32t 28e42t 16e52t 18e 6 2t 10e7 2t e 32t
(8.4.9)
f t
12 4e 2t 10e 22t 6e32t 28e42t 16e 52t 18e62t 10e7 2t
2
R t
4 e 2t 2e 2 2t e 32t 4e 4 2t 2e 5 2t 2e 6 2t e7 2t
f(t)
(8.4.10)
(t)
32
t
TSR R t dt 4e32t e 4 2t 2e5 2t e6 2t 4e 7 2t 2e8 2t 2e9 2t e 102t dt

0
156
(8.4.11)
TSR
4
1
2
1
4
2
2
1
32 42 52 62 72 82 92 102
TSR 2, 610 6 h 296,8 godina
(8.4.12)
(8.4.13)
157
Zadatak 8.5
Jedan telekomunikacioni ureaj se sastoji od 2 elementa A, dva elementa B i jednog elementa C. Za
ispravan rad tog ureaja, potrebno je da istovremeno ispravno rade elemenat C, oba elementa A i bar jedan
od elemenata B. Odrediti pouzdanost R(t), intenzitet otkaza (t) i funkciju gustine raspodele otkaza f(t) i
skicirati ove veliine. Ako je A = 0,5B = 0,8C = 104 1/h odrediti pouzdanost u intervalu rada od 10000 sati
i srednje vreme rada do otkaza.
ema pouzdanosti za ovaj ureaj je:
R RA 2 RB RB RC RA 2 1 1 RB 2 RC RA 2 2 RB RB 2 RC
(8.5.1)
R t 2 RA 2 RB RC RA 2 RB 2 RC
(8.5.2)
R t 2e2 At e B t e C t e2 At e 2 Bt e C t
(8.5.3)
A = 0,5B = 0,8C B 2A C 1, 25A
(8.5.4)
R t 2e2 At e 2 At e1,25 At e2 At e 4 At e1,25 At 2e5,25 At e7,25 At
(8.5.5)
f (t ) dR(t ) / dt A 10,5 7, 25e 2At e5,25At
(8.5.6)
10,5 7, 25e2 At e 5,25 At
f (t )
10,5 7, 25e2 At
(t ) =
= A
A
R (t )
2e5,25 At e 7,25 At
2 e 2 A t
(8.5.7)
158
R t 10000h 2e 5,25 e 7,25 0, 00978486 0,1%
TSR R t dt 2e5,25 At e7,25 At dt

0
TSR
(8.5.8)
(8.5.9)
2
1
1 2
1
2430h
5, 25A 7, 25A A 5, 25 7, 25
159
(8.5.10)
Zadatak 8.6
U sistemu telekontrole mogu biti primenjene eme redundovanja kanala po sistemu "dva od tri" ili "tri od
pet" ispravna. Intenzitet otkaza jednog kanala je = 10-5 1/h.
a) Odrediti koja ema je bolja sa stanovita pouzdanosti u toku vremena ti = 100 h;
b) Odrediti srednje vreme rada do otkaza Tsr za oba sluaja;
c) Odrediti intenzitet otkaza (t) sistema u oba sluaja i skicirati za sluaj redundovanja kanala po sistemu
"dva od tri";
d) Odrediti funkciju gustine otkaza f (t) sistema u oba sluaja i skicirati za sluaj redundovanja kanala po
sistemu "dva od tri".
Razmotrimo najpre emu redundovanja kanala po sistemu "dva od tri".
Pouzdanost jednog kanala je R t e t . Sistem radi ako rade sva tri kanala, to se deava sa verovatnoom
R 3 . Takoe sistem radi ako je jedan pokvaren a dva ispravna, to se deava sa verovatnoom 1 R R 2 , pri
emu su mogue tri kombinacije. Pokvaren je prvi kanal a drugi i trei ispravni, ili je drugi pokvaren a prvi i
trei ispravni ili je trei pokvaren a prva dva ispravna. Dakle pouzdanost sistema "dva od tri" je:
3
R2 3 t R3 1 R R 2
1
R2 3 t 3R 2 2 R 3 3e2 t 2e 3t
f2 3 t
2 3 t
dR2 3
dt
f2 3 t
R2 3 t
(8.6.1)
(8.6.2)
6e 2t 6 e3t 6 1 e t e2t
6 1 e t e 2t
3e 2t 2e3t
1 e t
3 2e t
160
(8.6.3)
(8.6.4)
R2 3 t 100h 3e210 2e 310 0,999997
TSR R t dt 3e 2 t 2e 3t dt
0
(8.6.5)
1 3 2 5 5
10 h
2 3 6
(8.6.6)
Za emu redundovanja kanala po sistemu "tri od pet" pouzdanost je:
5
5
2
R3 5 t R5 1 R R 4 1 R R 3
1
2
5
4
3
R3 5 t 6 R 15 R 10 R 6e5 t 15e4 t 10e 3 t
TSR R t dt 6e5 t 15e 4 t 10e3t dt

0
161
1 6 15 10 47 1 47 5

10 h
5 4 3 60 60
(8.6.7)
(8.6.8)
(8.6.9)

3
R3 5 t 100h 6e510 15e 410 10e310 0,99999999
(8.6.10)
Dakle vea je verovatnoa da e u toku 100 sati rada ispravno raditi ema "tri od pet" u odnosu na
redundovanje kanala po sistemu "dva od tri". Sa druge strane vidi se da redundovanje kanala po sistemu "dva
od tri" ima vee srednje vreme rada do otkaza.
f3 5 t
3 5 t
dR3 5
dt
f3 5 t
R3 5 t
30 1 2e t e 2 t e 3t
30
(8.6.11)
1 2 e t e 2 t
10 15e t 6e2t
(8.6.12)
162
Zadatak 8.7
Analizom otkaza neke aparature dolo se do funkcije gustine raspodele vremena do otkaza u obliku:
f t C11e 1t C2 2e 2t , gde su C1, C2, 1 i 2 konstante.Odrediti ostale kvantitativne pokazatelje
pouzdanosti ove aparature, ako je C1 = 0.4, 2 =1.2 1 = 1.2 106 1/h.
f (t ) dR (t ) / dt C11e 1t C2 2e 2t
(8.7.1)
dR(t ) C11e 1t C22e 2t dt
(8.7.2)
C11e 1t C2 2 e 2t dt dR
0
(8.7.3)
C1e 1t C2e 2t R t R 0 R t 1
(8.7.4)
C1e 1t C1 C2 e 2t C2 R t 1
tR0
C1 C2 1
(8.7.5)
R t C1e 1t C2 e 2t
(8.7.8)
(t ) =
(8.7.6)
(8.7.7)
f (t ) C11e 1t C2 2 e 2t
=
R (t )
C1e 1t C2e 2t
TSR R t dt C1e 1t C2e 2t dt

0
(8.7.9)
C1 C2
1 2
TSR 9 105 h
(8.7.10)
(8.7.11)
163
Zadatak 8.8
Funkcija gustine raspodele vremena do otkaza nekog ureaja data je relacijom:
t2
t 2
f (t ) 2 e 2
Ako je srednje vreme rada do otkaza Tsr=2103h odrediti . Odrediti pouzdanost, R(t) i intenzitet otkaza, (t) i
skicirati ga. Kada bi intenzitet otkaza posmatranog ureaja bio konstantan i iznosio = 103 1/h, koliko bi
bilo srednje vreme rada do otkaza tog ureaja i u kojem vremenskom periodu bi pouzdanosti ureaja bile
iste? Kada kod elektronskih ureaja nastupa zadata zavisnost f(t) i zato?
t2
t 2
f (t ) 2 e 2
f (t ) dR(t ) / dt
t
dR (t )
t
(8.8.1)
(8.8.2)
t 2 2
e
dt
2
(8.8.3)
t2
t 2 2
dR
0
0 2 e dt
R t 1 e
t2
2
(8.8.4)
t2
2 2
(8.8.5)
R t e
t2
2 2
(8.8.6)
f (t )
t
= 2
R (t )
(t ) =
(8.8.7)
TSR R t dt e
0
t2
2 2
dt 2 e z dz 2 I
(8.8.8)
I e z dz
(8.8.9)
I 2 e x dx e y dy
0
x2 y 2
(8.8.10)
dxdy
Ovaj integral se moe reiti u polarnom koordinatnom sistemu. Poto se integracija obavlja u prvom
kvadrantu koordinata se kree od 0 do + a od 0 do /2.
x
2
I 2 e
y
0
0
Poto je: x cos i

x x
cos
y y
sin

d d
y
y sin
sin
cos
(8.8.11)
(8.8.12)
164
I2
d d e
d d
(8.8.13)
2
2
1
2 e d
e
2 20
4
(8.8.14)
8.1. Zavisnost od vremena
TSR
(8.8.15)
(8.8.16)
2
TSR 1, 6 103 h
t
(t ) =
106
2,56h2
t
1
(t ) = CONST .
10 6 103 t 2560h
2
2, 56h
h
(8.8.17)
(8.8.18)
(8.8.19)
Ovakav sluaj zavisnosti intenziteta otkaza od vremena nastupa kada raste uestanost otkaza sa vremenom
zbog starenja i istroenosti.
165
Zadatak 8.9
U toku t = 3000 asova probnog ispitivanja partije od N0 = 1000 elektronskih naprava, otkazalo je n(t) = 80.
a) Odrediti pouzdanost R(t) i funkciju gustine raspodele vremena do otkaza f(t) navedenih naprava u
ispitivanom intervalu vremena.
b) Koliki su f(t) i intenzitet otkaza (t) u intervalu nastavka ispitivanja od t=1000h (izmeu 3000 i 4000
asova) ako je u tom vremenskom intervalu otkazalo jo n(t) = 50 naprava.
a) Po definiciji je
R (t )
n t / N 0 i F (t ) n(t ) / N 0
n (t )
F (t 0)
N0
f (t ) F (t ) / t
(8.9.1)
(8.9.2)
n(t )
N 0 t
1000 80
R (t 3000h )
0,92 F (t 3000h) 0, 08
1000
80
f (t 3000h)
26, 67 106 h 1
1000 3000h
F (t 0) 0 f (t )
(8.9.3)
(8.9.4)
(8.9.5)
b) U intervalu nastavka ispitivanja f(t) i intenzitet otkaza (t) iznose:
f ( t )
F (t ) n(t )
50
=
54 10 -6 h 1
'
t
N 0 t 1000-80 1000h
N
R(t )
'
0
n t
870
0,9456
N
920
n (t )
f ( t )
N 0' t
n(t )
50
( t ) =
=
57,5 106 h 1
'
'
R ( t )
870
1000
h
N
n
t
N
n
t
0
0
'
0
N 0'
166
(8.9.6)
(8.9.7)
(8.9.8)
Zadatak 8.10
Invertor prikazan na slici sadri tranzistor sa velikim strujnim pojaanjem tako da invertor radi ispravno kada
je otpornost u kolektoru u opsegu od 20k do 200k. Ako je Ri=50k odrediti:
a) pouzdanost invertora R(t);
b) srednje vreme rada do otkaza Tsr invertora;
VCC
R1
R2
c) intenzitet otkaza (t) invertora;
d) funkciju gustine otkaza f (t) invertora;
e) Koliko je srednje vreme rada do otkaza u
R3
sluaju da se u kolektoru tranzistora nalazi samo
R5
R4
jedan otpornik.
Intenziteti otkaza svih otpornika su jednaki
R1C
R = 510-7 1/h a intenzitet otkaza tranzistora
T
je T =10-6 1/h. Otkaz otpornika simulirati
otvorenom vezom.
Analizom otpornike mree u kolektoru tranzistora vidi se da je minimalna otpornost RMIN 50k , kada
otkae otpornik R3, a maksimalna RMAX 150 k , kada istovremeno otkau R1 i R5 ili R2 i R4. Dakle
invertor e otkazati ako otpornika mrea u kolektoru postane otvorena veza. ema pouzdanosti za ovaj
invertor ne moe se nacrtati kombinacijom rednih i paralelnih veza elemenata. Da bismo mogli nacrtati emu
pomou rednih i paralelnih veza iskoristiemo Bajesovu formulu i pravilo totalne verovatnoe.
Verovatnoa da se dogodi dogaaj A jednak je sumi proizvoda verovatnoa da se dogodi hipoteza Hi i
verovatnoe da se dogodi A pod uslovom da se dogodila hipoteza Hi, odnosno:
P A P H i P A H i , pri emu vai
P Hi 1 .
U sluaju invertora hipoteza H1 je da je R3 ispravan, a hipoteza H 2 je da je R3 otkazao.

Sada je pri vaenju hipoteze H1 ema pouzdanosti:
R
Pri vaenju hipoteze H 2 ema pouzdanosti je:
167
2
2 2
R t RT RRC RR 1 1 RR 1 RR 1 1 RR 2
R t
T t
2 R t
RR RRC e , RT e e
R t 2e
8 R t
5e
TSR R t dt
0
7 R t
2e
6 R t
2e
5 R t
(8.10.2)
(8.10.3)
2
5
2
2
0, 269
538095h
8R 7R 6R 5R
R
f (t ) dR(t ) / dt R 16e3Rt 35e 2Rt 12e R t 10 e 5Rt
(t ) =
(8.10.1)
f (t )
16e 3 Rt 35e 2 Rt 12e R t 10
= R
R (t )
2e3 R t 5e2 Rt 2e R t 2
(8.10.4)
(8.10.5)
(8.10.6)
Ako bi u kolektoru tranzistora bio samo jedan otpornik pouzdanost bi bila:
R1 t RT RRC RR e 4 Rt ,
(8.10.7)
a srednje vreme rada do otkaza:
TSR1 R1 t dt
0
1
500000h TSR
4 R
(8.10.8)
168
Dodaci
Glava sadri tabele, grafike i slike potrebne za reavanje zadataka.
169
0,03
0,04
0,05
Presek
gole
ice
[mm2]
0,0007
0,0013
0,0020
Parametri za izolovanu bakarnu icu

Spoljnji prenik bakarne ice izolovane lakom(L),
svilom(S) ili pamukom(P)
ds
ds
ds
ds
za
za
za
za
L
L+S
1xS
2xS
[mm]
[mm]
[mm]
[mm]
0,042
0,077
0,065
0,100
0,052
0,087
0,075
0,110
0,062
0,097
0,085
0,112
ds
za
1xP
[mm]
-
ds
za
2xP
[mm]
-
0,06
0,07
0,08
0,09
0,10
0,0028
0,0038
0,0050
0,0064
0,0078
0,075
0,085
0,095
0,105
0,115
0,110
0,120
0,130
0,140
0,150
0,095
0,105
0,115
0,125
0,135
0,130
0,140
0,150
0,160
0,170
0,20
0,26
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
0,0095
0,0113
0,0133
0,0154
0,0177
0,130
0,140
0,150
0,160
0,170
0,165
0,175
0,185
0,195
0,205
0,145
0,155
0,165
0,175
0,185
0,180
0,190
0,200
0,210
0,220
0,21
0,22
0,23
0,24
0,25
0,27
0,28
0,29
0,30
0,31
0,16
0,18
0,20
0,0801
0,0254
0,0314
0,180
0,200
0,220
0,215
0,235
0,255
0,195
0,215
0,235
0,230
0,250
0,270
0,26
0,28
0,30
0,32
0,34
0,36
0,22
0,25
0,28
0,30
0,0380
0,0491
0,0616
0,0707
0,245
0,275
0,305
0,325
0,285
0,315
0,345
0,365
0,260
0,290
0,320
0,340
0,290
0,320
0,350
0,370
0,32
0,35
0,38
0,40
0,38
0,41
0,44
0,46
0,32
0,35
0,38
0,40
0,0804
0,0962
0,1130
0,1260
0,350
0,380
0,410
0,430
0,390
0,420
0,450
0,470
0,360
0,390
0,420
0,440
0,390
0,420
0,450
0,470
0,44
0,47
0,50
0,53
0,52
0,55
0,58
0,60
0,42
0,45
0,48
0,50
0,1380
0,1590
0,1810
0,1960
0,455
0,485
0,515
0,535
0,495
0,525
0,555
0,575
0,460
0,490
0,520
0,540
0,490
0,520
0,550
0,570
0,54
0,57
0,60
0,62
0,62
0,65
0,68
0,70
0,55
0,60
0,65
0,70
0,75
0,2380
0,2930
0,3320
0,3850
0,4420
0,590
0,640
0,690
0,740
0,800
0,630
0,680
0,730
0,780
0,840
0,590
0,640
0,690
0,740
0,790
0,630
0,680
0,730
0,780
0,830
0,67
0,72
0,77
0,82
0,87
0,77
0,82
0,87
0,92
0,97
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0,5030
0,5670
0,6360
0,7090
0,7850
0,850
0,900
0,950
1,000
1,050
0,890
0,940
0,990
1,040
1,090
0,840
0,890
0,940
0,990
1,040
0,880
0,930
0,980
1,030
1,080
0,92
0,97
1,02
1,07
1,12
1,02
1,07
1,12
1,17
1,22
d
[mm]
170

Slika i specifikacija limova tima M
M42
f
r2
e/2
d
e
L/2
L
10 11
12
Lim
r2
M20
20
20
3,5
13 5
20 -
1,4 1
0,05 0,1 -
0,3 -
M30
30
30
20 7
6,5
30 -
1,5 2
0,05 0,1 -
0,3 -
M42
42
42
3,2 30 12 9
36 -
M55
55
55
8,5
3,3 38 17 10,5 47 47 -
M65
65
65
10
4,3 45 20 12,5 56 56 -
M74
74
74
11,5 4,5 51 23 14
M85
85
85
M102
102 102 17
r1
13
14
Debljina
lima
Medjugvodje
0,5 1 -
0,1 0,35 0,5 -
0,5 1 -
0,1 0,35 0,5 -
0,5 1 -
64 64 -
0,1 0,35 0,5 -
0,5 1 2
14,5 4,5 56 29 13,5 75 75 -
0,1 0,35 0,5 -
0,5 1 2
0,1 0,35 0,5 -
0,5 1 2
68 34 17
91 91 -
171
2,5 0,05 0,1 0,35 -

Vrednost sainioca ispune gvodjem za transformatorske limove
Debljina gvozdenog lima
[mm]
0,35
0,50
Sainilac ispune fe
Lak
20
0,92
0,95
Hartija
30
0,91
0,94
172
Atramentol
10
0,97
0,98
Lim
E/I
U/I
m=i
42
48
54
60
66
78
84
92
106
130
150
42
48
54
60
66
78
84
92
106
130
150
28
32
36
40
44
52
56
61,5
70,5
87,5
100
7
8
9
10
11
13
14
12,5
14,5
17,5
20
3,5
3,5
3,5
3,5
4,5
4,5
4,5
4,5
5,5
6,6
6,6
21
24
27
30
33
39
42
49
56
70
80
14
16
18
20
22
26
28
25
29
35
40
7
8
9
10
11
13
14
21
24
30
35
35
40
45
50
55
65
70
74
85
105
120
35
40
45
50
55
65
70
80
94
115
135
0
0
0
0
0
0
0
4
5
6
6
170
170
117,5 22,5
7,8
95
45
40
140
150
59
30
39
48
60
75
90
102
114
59
30
39
48
60
75
90
102
114
2,8
3,0
3,5
4,5
4,5
5,5
7,8
7,8
11
9
-
50
20
26
32
40
50
60
68
76
13
40
52
64
80
100
120
136
152
5
10
13
16
20
25
30
34
38
173
Debljina
lima
0,35 0,5
0,35
0,35
0,5
Visina
sloja
b
14
16
18
20
22
26
28/42
25 35
30 45
35 45
40 50
60
45 60
75
7,5
10 16
13 20
16 25
20 30
25 40
30 50
34 55
38 62
uteda pri probijanju

2c=l i e=a
Slika i specifikacija limova tipa E/I, L i U/I

Korekcioni faktor za proraunavanje induktivnosti vieslojnih duih kalemova
Korekcioni sainilac K za proraunavanje induktivnosti kod vieslojnih cilindrinih duih kalemova
l/h
K
l/h
K
l/h
K
1
0,0000
11
0,2844
21
0,3116
2
0,1202
12
0,2888
22
0,3131
3
0,1753
13
0,2927
23
0,3145
4
0,2076
14
0,2961
24
0,3157
5
0,2292
15
0,2991
25
0,3169
6
0,2446
16
0,3017
26
0,3180
7
0,2536
17
0,3041
27
0,3190
8
0,2656
18
0,3062
28
0,3200
9
0,2730
19
0,3082
29
0,3209
10
0,2792
20
0,3099
30
0,3218
174

Sainioci k1 i k2
175

Zavisnost faktora kvk za vieslojne kalemove bez jezgra
176

Zavisnost xop od pomone veliine
177

Zavisnost r=f(B) za dinamo limove
B[Wb/m2]
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
B[Wb/m2]
0,7
0,8
0,9
1,0
1,1
1,2
r
900
1700
2300
2800
3100
3200
178
r
3300
3200
3000
2700
2400
2100

Tablica gubitaka u transformatorskim limovima
Indukcija B u Wb/m2
Vrsta lima
0,8
a.-Za limove debljine 0,5mm
1,2
1,5
Dinamo-lim I, 0,5%
Si
2,10
3,60
5,30
8,60
Dinamo-lim II, 1%
Si
1,85
3,00
4,50
7,40
Dinamo-lim III, 2%
Si
1,42
2,30
3,45
5,60
Dinamo-lim IV, 4%
Si
1,06
1,70
2,50
4,00
b.-Za limove debljine 0,35mm

Dinamo-lim IV, 4%
Si
0,84
1,30
1,96
3,25
Hiperm 4,
4% Si
0,68
1,08
1,58
2,55
Tran-kor,
4% Si
0,52
0,80
1,16
1,86
179
d
[mm]
0,05
0,06
0,07
0,08
0,09
0,1
Veza prenika ice i povrinske gustine navojaka

Izolacija
Izolacija
L
L+S
[m/]
17000
11000
0,112
13000
8400
0,159
10000
6500
0,216
8500
5200
0,282
7200
4500
0,356
5800
3600
0,441
[m/kg]
55600
48000
29000
22300
17600
14300
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
4800
4100
3500
3200
2700
3000
2700
2400
2100
1900
0,532
0,633
0,741
0,883
0,991
11770
9920
8480
7300
6370
0,18
0,2
0,22
0,25
0,3
1900
1550
1300
1000
720
1400
1160
1000
840
590
1,42
1,76
2,13
2,75
3,97
4430
3570
2960
2290
1590
0,35
0,4
0,45
0,5
520
410
330
260
450
360
310
250
5,33
7,05
8,93
11
1170
893
705
572
Prenik
ice
Povrinska gustina
zavojaka
N0[zav/cm2]
L/R
L/G
180

Dimenzije trakastih rasklopnih jezgara E-E
U-U
d
L
Dimenzije
Sef [cm2 ]
le
[cm]
d
10
12
16
20
25
32
40
10
12,5
20
32
c
25
30
40
50
62,5
80
100
20
30
50
80
a
10
12
16
20
25
32
40
12,5
20
32
50
l
40
48
64
80
100
128
160
38,5
45
72
114
H
35
42
56
70
87,5
112
140
40
55
90
144
I
10
12,5
16
10
25
32
40
-
II
12,5
16
20
15
32
40
50
12,5
25
40
64
III
16
20
23
32
40
50
64
-
IV
20
25
32
40
30
64
80
-
I
0,87
1,31
2,24
3,50
5,5
9,1
14,2
-
II
1,09
1,68
2,80
4,4
7,1
11,3
17,7
1,1
2,76
7,1
18,2
III
1,39
2,10
5,60
5,6
8,8
14,2
22,7
-
IV
1,74
2,63
4,50
7,1
11
18,1
28,4
-
8,5
10,2
13,6
17,1
21,3
27,3
34,2
9,6
13,8
22,7
36
Orijentac. snaga[VA] za
50Hz
I
II
III
IV
9
10
13
16
20
25
33
43
54
68
86
110
155 170 210 260
310 390 490 680
690 850 1000 1200
7,5
28
180 1000 -
16
25
40
80
5
7,5
12
24
26
40
64
128
6,9
10
20
40
8
12,5
25
50
10
16
32
64
12,5
20
40
80
0,28
0,66
2,18
8,5
0,35
0,82
2,64
10,7
0,43
1,05
3,38
13,7
0,54
1,3
4,25
17,1
6,5
10,2
16,3
32,6
0,48
2,9
24
540
OTd/H
U-Uxb,c
E-Edxb
TIP
181
0,6
3,7
30
428
0,73
4,7
39
518
0,92
5,8
49,5
685

Dijagrami Hann-a za transformatorski lim sa 4%Si
182

Kalemsko telo
183

Zavisnost parametara s i dkr od frekvencije
184

Sekundarni sainilac gubitaka u funkciji snage
185

Tabela za odredjivanje maksimalne debljine limenih paketa
Debljina
irina
Presek
paketa b[cm]
paketa d[cm]
paketa S[cm2]
Priblina
snaga P [VA]
1,5
2,0
2,7
3,2
3,5
3,5
5,2
1,2
1,7
2,0
2,3
2,9
3,4
3,4
1,80
3,40
5,40
7,36
10,15
11,90
17,68
35
1015
2530
4050
7090
120130
180250
E/I
42
48
54
60
66
78
84
92
106
106
130
150
150
150
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,6
2,8
3,5
3,0
4,5
3,5
4,0
5,0
6,0
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,6
2,8
2,5
2,9
2,9
3,5
4,0
4,0
4,0
1,96
2,56
3,24
4,00
4,84
6,76
7,84
8,75
8,70
13,05
12,25
16,00
20,00
24,00
3
5
10
15
20
35
50
6070
70100
140170
200250
250350
350430
500580
U/I
39
39
48
48
60
60
75
75
90
1,3
2,0
1,6
2,5
2,0
3,0
2,5
4,0
5,0
1,3
1,3
1,6
1,6
2,0
2,0
2,5
2,5
3,0
1,69
2,60
2,56
4,00
4,00
6,00
6,25
10,00
15,00
12
25
25
70
70
150
150
400
900
Profil
lima
M
42
55
65
74
85
102
102
186

Grafik za odredjivanje H(B)
187

Srednja vrednost gustine struje u zavisnosti od preseka jezgra pri razliitim pregrevanjima
188

Geometrijske oznake i debljina kalemskog tela u funkciji snage
g=d+s, f=b+s, m=d+3s, n=b+3s, q=(2a+d)-2s, t=(2a+b)-2s, p=c-5s (M tip), p=c-2s (E/I tip).
P [VA]
s[cm]
1+10
0,05
10+200
0,10
200+500
0,20
189
500+1000
0,30
1000+3000
0,40
d0/l
0,01
0,02
0,05
0,10
0,20
0,50
1,00
2,00
5,00
10,00
20,00
50,00
Vrednosti lp/l i l/lp po Wies-u i Ollendorf-u za krae jednoslojne cilindrine kalemove

lp/l
l/lp
l/d0
1,005
0,995
100
1,009
0,992
50
1,023
0,978
20
1,045
0,957
10
1,090
0,920
5
1,224
0,866
2
1,445
0,692
1
1,880
0,521
0,5
3,125
0,320
0,2
5,000
0,200
0,1
8,000
0,125
0,05
11,000
0,091
0,02
190

Grafik erfc(x)
0.010
0.009
0.008
0.007
erfc
0.006
0.005
0.004
0.003
0.002
0.001
0.000
1.90
1.92
1.94
1.96
1.98
2.00
191
2.02
2.04
2.06
2.08
2.10

Zbirka Zadataka Iz Elemenata Elektronskih Uređaja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Zadataka Iz Elemenata Elektronskih Uređaja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rifat Ramovi

Zbirka zadataka iz elemenata

Univerzitet u Beogradu Elektrotehniki fakultet

Rifat Ramovi, Slobodan Petrievi, Pea Mihailovi

Odlukom Nauno-nastavnog vea Elektrotehnikog fakulteta broj

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Faktor ispune jezgra gvoem iznosi

Iz (1.1.4), (1.1.5), (1.1.6), (1.1.7) sledi

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

gde je Ve - svedena zapremina.

i koristei Amperov zakon o cirkulaciji vektora H

i zakona o konzervaciji fluksa

Smenom (1.1.11) u (1.1.10) dobija se

Do relacije (1.1.20) moe se doi i polazei od izraza (1.1.8) u obliku

koji za ovu situaciju daje

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Gde je b - debljina limenog paketa, izraz za induktivnost je oblika:

i zakona o konzervaciji fluksa

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

b) Zakljuak se lako izvodi iz (5).

to znai da je 1 , odnosno bie 1 ako je l1 le' l0 ; a Se' S1 .(Obzirom da je zapremina jezgra

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Polazei od Amperovog zakona o cirkulaciji vektora H

i koristei zakon o konzervaciji fluksa

S1 b d f e 0, 6 0,9 0,9 0, 486 cm 2

Uz usvojenu vrednost f e 0,9 .

Iz jednaina (1.4.2) i (1.4.5), kada se smene brojne vrednosti za L ; I ; l1 ; l2 ; S1 ; S2 i 0 1, 256 10 8

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Na osnovu podataka u tablici nacrtaju se dijagrami N f1 B1 i N f 2 B1 i iz preseka te dve krive

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Induktivnost prigunice moe se nai po obrascu:

f e 0,91 iz tabele (Dodatak 3) pri emu su S cm2 , cm ;

Za dati profil M-42 iz tabele se nalazi:

s b d 4,5 1, 2 1,8 cm ; Seff s f e 1,8 0,91 1, 638 cm 2 .

Radna indukcija je u gvou:

Sa dijagrama se oitava (Dodatak 18) H H B H 1, 2T 7 A / cm .

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Na osnovu poznatih podataka nalazi se minimalni prenik ice d min 1,13

Dakle mora biti R 31, 4

cu - specifina otpornost ice namotaja

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

Broj zavojaka u jednom sloju je

Broj slojeva ice je

Obim spoljanje konture je

Obim unutranje konture je

Odatle sledi da je duina srednjeg navojka

Sada se moe odrediti poduna otpornost

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

0,35 mm . Limovi su izolovani slojem laka debljine 20 m .

Raunarska metoda za odreivanje induktivnosti, u ovom sluaju, zasniva se na korenju posebnog

za razno . Drugim reima, sa Hann-inog dijagrama se mogu oitati maksimalne vrednosti

le cm - srednja duina magnetnih linija u gvou,

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

1,19 103 ; 2 2 4, 76 10 3 ; 3 3 0, 0119

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

izvesti izraz za C0 kod:

Zbirka zadataka iz elemenata elektronskih ureaja

duine kalemskog tela l , visine

Tako da se izraz za R0 moe izraziti preko kvadrata broja navojaka N