PRIKAZ PROJEKTA IZGRADNJE

TERMOELEKTRANE STANARI

Aktuelizovano
avgust 2006. godine
Rezime
Termoelektrana “Stanari” planirana je da se izgradi u
neposrednoj blizini rudnika lignita Stanari za čiju
eksploataciju, do 2035. godine, EFT Group-Rudnik lignita
Stanari poseduje koncesiju dobijenu od Vlade Republike
Srpske.
Osnovni parametri projekta TE “Stanari” su:
• Instalisana snaga oko 430 MW
• Godišnja proizvodnja el. energije oko 3 TWh
• Stepen efikasnosti preko 41%
• Investiciona ulaganja €480 miliona
• Interna stopa povraćaja 9,68 %
• Neto sadašnja vrednost €117 miliona
Prema utvrđenim planovima, realizacija projekta izgradnje
TE “Stanari” odvijala bi se u dve faze, i to:
• Prva faza - priprema investiciono-tehničke
dokumentacije, obezbeđenje potrebnih dozvola i
sprovođenje tenderske procedure za nabavku opreme
i izgradnju elektrane. Završetak ove faze projekta
očekuje se do januara 2008. godine.
• Druga faza - proizvodnja i isporuka opreme, izgradnja
građevinskih objekata i montaža opreme, funkcionalna
i garancijska ispitivanja. Puštanje u redovni pogon
očekuje se u drugom kvartalu 2011. godine.
Ključne aktivnosti iz prve faze projekta su:
• Izrada Izmena i dopuna regulacionog plana
eksploatacionih polja rudnika Stanari. Regulacioni
plan, koji odobravaju nadležni opštinski i republički
organi, definiše lokaciju TE “Stanari” i dinamiku
razvoja Rudnika Stanari. Usvajanje novog
regulacionog plana očekuje se do novembra 2006.
godine.
Prikaz projekta TE Stanari
• Izrada studije opravdanosti izgradnje TE “Stanari” sa
idejnim projektom ugovorena je sa konzorcijumom
Colenco Power Engineering Ltd. i Steinmuller
Engineering GmbH. Završetak studije se očekuje do
15. januara 2007. godine a nostrifikacija po propisima
Republike Srpske do sredine februara 2007. godine.
• Izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu u
skladu sa Evropskim standardima i direktivama na
osnovu podataka dobijenih ekološkim merenjima na
lokaciji Stanari započetih u aprilu 2006. godine.
Studiju će verifikovati renomirana zapadna firma a
završetak izrade ove studije očekuje se u aprilu 2007.
godine.
Na osnovu:
a) Studije opravdanosti izgradnje TE “Stanari” sa
Idejnim projektom
b) Studije o proceni uticaja TE “Stanari” na životnu
sredinu
c) Urbanističke saglasnosti
d) Ekološke dozvole i
e) Ostalih potrebnih dozvola i saglasnosti,
očekuje se ishodovanje dozvole za izgradnju od strane
Regulatorne komisije Republike Srpske i ishodovanje
preliminarnog odobrenja za izgradnju od nadležnog
ministarstva Vlade Republike Srpske početkom oktobra
2007. godine.
Realizacijom prethodno navedenih aktivnosti stvaraju se
uslovi za raspisivanje tendera za nabavku opreme i
izgradnju TE “Stanari” u oktobru 2007. godine.
strana 1
1. Uvod
U okviru planskih mera razvoja energetske infrastrukture u
delu proizvodnje i prenosa električne energije, Etapnim
prostornim planom Republike Srpske iz 1996. godine i
nacrtom Prostornog plana Republike Srpske za period do
2015. godine, naglašeno je strateško opredeljenje razvoja
termoenergetskih kapaciteta, usklađenih sa kapacitetom
raspoloživih sirovinskih resursa.
U tom smislu je, kao prioritet, za izgradnju
termoenergetskih objekata u Republici Srpskoj predviđena
i izgradnja TE "Stanari", koja bi se snabdevala ugljem iz
rudnika Stanari.
1.1. Ciljevi investiranja
Izgradnjom Termoelektrane Stanari obezbedila bi se:
ƒ Odgovarajuća valorizacija primarne energije uglja iz
Rudnika Stanari.
ƒ Zadovoljavanje javnog interesa i šire društvene potrebe
i ostvarenje privrednog razvoja putem uključivanja
privatnog sektora u finansiranje projektovanja,
izgradnje i korišćenja kapaciteta.
ƒ Povećavanje stabilnosti funkcionisanja
elektroenergetskog sistema i sigurnosti snabdevanja
potrošača električnom energijom u tom području i u
cijeloj Republici Srpskoj.
ƒ Povećano direktno zapošljavanje, kao i angažovanje
privrednih i drugih subjekata iz okruženja.
1.2. EFT Group - prikaz poslovanja
Osnovna delatnost EFT Group je trgovina električnom
energijom, ali kompanija aktivno ulaže u nekoliko
energetskih projekata u regionu jugo-istočne Evrope.
Kao najpovoljniji ponuđač na javnom tenderu za izbor
strateškog partnera pri osnivanju zajedničkog preduzeća
za proizvodnju lignita u rudniku Stanari, EFT (Holdings)
ApS - Danska je 10. februara 2005. godine sa
Akcionarskim društvom Rudnik lignita Stanari zaključio
ugovor o osnivanju Društva sa ograničenom odgovornošću
„EFT GROUP – Rudnik lignita Stanari“. Većinski vlasnik
„EFT GROUP – Rudnik lignita Stanari“ je EFT (Holdings)
ApS – Danska sa 72,24% akcija, dok je Akcionarsko
društvo „Rudnik nemetala Stanari“ manjinski vlasnik sa
27,76% akcija. Ugovor o koncesiji za korišćenje-
eksploataciju uglja Stanarskog basena zaključen je sa
Vladom Republike Srpske, u maju 2005. godine, na
određeno vrijeme u trajanju od 30 godina od dana
potpisivanja ugovora, uz mogućnost produženja
ugovorenog roka trajanja koncesije za period koji ne može
biti duži od polovine prvobitnog roka.
Prikaz projekta TE Stanari
Akcionarsko društvo „Rudnik nemetala Stanari“ je u julu
2006. godine sproveo međunarodni tender za prodaju svog
udela od 27,76 % u EFT Group-Rudnik lignita Stanari na
koji nije prispela nijedna ponuda. Nakon toga, AD „Rudnik
nemetala Stanari“ je ponudio da EFT (Holdings) ApS
Danska preuzme udeo uz naknadu koja je bila utvrđena u
tenderu. Ova ponuda je prihvaćena i u završnoj fazi su
aktivnosti na prenosu udela čime će EFT (Holdings) ApS
Danska postati vlasnik 100 % akcija EFT Group-Rudnik
lignita Stanari koji poseduje koncesiju za eksploataciju
Stanarskog basena do 2035. godine.
Energy Financing Team (EFT) Group je vodeći trgovac
električnom energijom u jugo-istočnoj Evropi i trenutno
posluje u 17 zemalja iz 13 regionalnih kancelarija.
Kompanija je licencirana na pet međunarodnih berzi
električne energije, a 65% svog prometa ostvaruje na
tržištima Evropske Unije.
Obim prekograničnog prometa električne energije u
regionu u 2005. godini je bio oko 20 TWh, pri čemu je EFT
Group ostvarila 12 TWh, a ukupan obrt EFT Group u 2005.
godini je iznosio €412 miliona.
EFT Group je aktivan investitior u regionu i razvija nekoliko
energetskih investicionih projekata koji će podržavati
osnovnu djelatnost kompanije, obezbijediti dugotrajne
izvore električne energije i osigurati svoju poziciju u
budućnosti.
Prioritetni projekti su ekonomski i ekološki samoodrživi i
fokusirani na širenje i stabilno ostvarivanje ciljeva
kompanije, a jedan od njih je proširenje rudnika lignita
Stanari i izgradnja termoelektrane Stanari.
2. Rudarsko tehnološki dio
2.1. Uvod
Ugljonosni basen Stanari nalazi se na području Krnjin
planine između reka Ukrine, Usore i Bosne. Ležište uglja
Stanari po administrativnoj podeli pripada opštini Doboj.
Od strane nadležnog Ministarstva za rudarstvo energetiku i
razvoj odobrena je koncesiona granica na
eksploatacionom polju i njen prikaz sa površinama koje će
biti zahvaćene površinskim kopovima Raškovac i Ostružnja
dat je na slici 1.
strana 2
 Ovaj godišnji kapacitet proizvodnje uglja bi se obezbedio
na PK Raškovac pre početka rada TE Stanari. Nakon
završetka eksploatacije na PK Raškovac eksploatacija
lignita će se nastaviti na PK Ostružnja, na kojem bi se
blagovremeno izvršile pripreme za rad punim kapacitetom
od 3.200.000 tona uglja godišnje.

Na osnovu raspoloživih podataka o potvrđenim rezervama

i kvalitetu uglja utvrđene su karakteristike projektnog uglja
za termoelektranu Stanari (Tabela 2).
Tabela 2. Karakteristike projektnog uglja
Slika 1. Kontura eksploatacionog polja basena Stanari Karakteristika Kvalitet uglja
uglja Minimalni Srednji Maksimalni
DTE (kJ/kg) 7735 9100 10465
Na osnovu izvršenih geoloških istraživanja utvrđene su Ukupan pepeo 15,6 9,8 4
bilansne rezerve stanarskog ugljenog basena (tabela 1). Ukupna vlaga (%) 52 50 48
Ukupan sumpor 0,17 0,15 0,1
U avgustu 2005. godine Dargo Associates Ltd. (UK) je
verifikovao rezerve uglja Rudnika Stanari, prema
međunarodnim standardima.
3. Elektroenergetska analiza i
Tabela 1. Bilansne rezerve stanarskog ugljenog basena
način uklapanja TE "Stanari" u
Parametar
Kategorija rezervi Ukupno (t) elektroenergetski sistem Republike
A B C1 A+B+C1 Srpske
Sjeverni dio
4.115.626 18.190.341 18.960.210 41.266.177
basena
Uspostavljanje tržišta električne energije u jugoistočnoj
Južni dio Evropi, povezanog sa tržištem Evropske Unije, znatno
- 14.723.440 52.405.609 67.129.049
basena
menja pristup energetskim analizama i valorizaciji
Ukupno
4.115.626 32.913.781 71.365.819 108.395.226 opravdanosti izgradnje novog energetskog objekta.
basen
Prema direktivi EU o jedinstvenom tržištu električne
energije (EK 2003/54), svi poslovni potrošači električne
2.2. Razvoj eksploatacije Stanarskog energije su kvalifikovani kupci i slobodni da biraju svog
ugljenog basena dobavljača od 1. jula 2004. godine, a od 1. jula 2007.
godine svi kupci će postati kvalifikovani kupci (potpuna
Na području stanarskog basena u fazi eksploatacije nalazi
liberalizacija tržišta). Odredbe ove direktive primenjuju se u
se površinski kop Raškovac, koji je lociran u severnom
zemljama članicama EU a primenjivaće se i u zemljama
delu basena. Površinski kop Raškovac projektovan je za
jugo-istočne Evrope u terminima određenim zakonima
proizvodnju od 600.000 tona uglja godišnje. Ta proizvodnja
svake zemlje pojedinačno.
će, nakon sprovedene vlasničke transformacije,
investicionih ulaganja i organizacionih promena od strane Pri izradi elektroenergetske analize vodilo se računa o
EFT Group-Rudnik lignita Stanari, biti ostvarena već tokom potrebama potrošnje električne energije u Republici
2006. godine. Srpskoj i Bosni i Hercegovini, kao i o električnoj energiji
kao tržišnom i izvoznom proizvodu, odnosno energetskom
Prema Studiji opravdanosti razvoja rudnika lignita Stanari, resursu sa aspekta razvoja, privlačenja stranih investicija i
koju je izradila nemačka kosultantska firma 'C&E povećanja izvoza.
Consulting und Engineering GmbH’, definisana je
Formiranjem zajedničkog tržišta električne energije u jugo-
mogućost razvoja proizvodnje od 3.200.000 t uglja
istočnoj Evropi, otvara se mogućnost plasmana svih
godišnje, pri čemu bi za potrebe TE Stanari bilo
viškova električne energije, pod uslovom da izdrže tehno-
obezbijeđeno 2.800.000 t, a ostatak za industriju i široku
ekonomsku i ekološku konkurenciju. To se, svakako,
potrošnju.
odnosi i na TE "Stanari".
Prikaz projekta TE Stanari strana 3
Visoka efikasnost TE "Stanari" sa stepenom iskorišćenja
primarne energije od 41-42%, pored energetskih efekata,
veoma povoljno će uticati na smanjenje emisije CO2 i u
skladu je sa savremenim tendencijama izgradnje
kondenzacionih termoenergetskih blokova, kao i sa
Programskim zadatkom za izradu Strategije razvoja
energetike B i H.
TE "Stanari" će svojim radom biti važan i snažan oslonac
za podizanje pouzdanosti rada EES zapadnog dijela
Republike Srpske, s obzirom na nedostatak kapaciteta za
proizvodnju električne energije u ovom dijelu zemlje. Tome
treba dodati i nedostatak energetskih izvora u Unsko-
sanskom kantonu, koji se naslanja na banjalučku regiju.
Način uklapanja u elektroenergetski sistem Republike
Srpske
Na osnovu analiza uklapanja u elektroenergetski sistem
Republike Srpske, odnosno BIH, koje su sprovedene u pet
scenarija, za perspektivno stanje mreže i režim
maksimalnog opterećenja u zimskom periodu, pokazano je
da je TE Stanari moguće povezati na 400 kV mrežu,
odnosno na 400 kV dalekovod Banja Luka – Doboj –
Tuzla. Pre toga neophodno je napraviti transformaciju
400/110 kV (1x300 MVA) u postojećoj TS 110/35 kV
Stanari.
TS Stanari 110/35kV
400kV dalekovod
110kV dalekovod
Slika 2. Mreža dalekovoda na makrolokaciji TE Stanari
4. Osnovne karakteristike šire
lokacije Termoelektrane “Stanari”
U okviru definisane makrolokacija TE Stanari površine oko
120 km2 nema većih naselja. Najbliža veća naselja su:
Teslić, oko 22 km južno, Doboj oko 25 km istočno i
Prnjavor oko 20 km severozapadno od lokacije.
Makrolokacija obuhvata manja mjesta Stanari, Gornja i
Donja Ostružnja, Raškovci i Dragalovci. Osim pogona
Prikaz projekta TE Stanari
rudnika Stanari u blizini lokacije nema značajnijih
industrijskih objekata.
Na osnovu karte seizmičke regionalizacije šireg područja
izdvojena zona je seizmičkog intenziteta VI stepeni MCS
skale.
Pravcem istok – zapad makrolokacijom prolazi železnička
pruga normalnog koloseka Doboj – Banja Luka. U
Makrolokacija TE
Slika 3. Makrolokacija nove Termoelektrane Stanari
neposrednoj blizini nalazi se magistralni put Banja Luka –
Prnjavor – Doboj, kao i mreža regionalnih i lokalnih puteva.
Makrolokacija po administrativnoj podeli pripada opštini
Doboj.
Približno u centralnom delu lokacije nalazi se trafo stanica
Stanari (110/35 kV) snage 10 MVA. Pravcem jugoistok –
severozapad makrolokaciju preseca 400 kV dalekovod TS
Tuzla - TS Banja Luka 6.
U blizini lokacije nema zaštićenih ekosistema i objekata
kulture, a najbliži je nacionalni park Ozren udaljen oko
40km.
5. Mikrolokacija TE “Stanari”
Osnovni kriterijumi i uslovi koji su primjenjivani u postupku
poređenja i izbora mikrolokacija TE "Stanari" u okviru
definisane makrolokacije su:
ƒ Prostor potreban za smeštaj objekata i postrojenja;
ƒ Zauzetost mikrolokacije;
ƒ Topografski uslovi;
ƒ Seizmološki uslovi i inženjersko-geološke karakteristike
tla;
ƒ Uslovi transporta i dopreme uglja;
ƒ Uslovi otpreme i deponovanja pepela i šljake;
ƒ Uslovi i mogućnosti snabdevanja vodom;
ƒ Uslovi i način povezivanja sa elektroenegetskom
mrežom;
ƒ Uslovi i način povezivanja sa javnim saobraćajnicama;
ƒ Ekološki uslovi;
strana 4
ƒ Ekonomski uslovi, i
ƒ Društvena opravdanost, naseljenost i razvoj.
U okviru odabranog područja makrolokacije, na osnovu
definisanih kriterijuma i osnovnih ograničenja, a prema
raspoloživim podacima, određene su tri potencijalne
mikrolokacije TE Stanari.
Lokacija 3
Lokacija 2
Lokacija 1
Slika 4. Potencijalne mikrolokacije TE "Stanari"
U skladu sa definisanim kriterijumima za izbor
mikrolokacije TE Stanari izvršeno je rangiranje
potencijalnih mikrolokacija, pri čemu je ekološkim
kriterijumima dodeljen najviši rang značajnosti. Uticaj
ekoloških kriterijuma je nesumnjivo veliki, uzimajući u obzir
jasno opredeljenje da se neće graditi objekat koji nije
ekološki prihvatljiv.
Prema sprovedenim komparativnim analizama, kao
najpovoljnija mikrolokacija za izgradnju TE "Stanari"
odabrana je lokacija 2 (slika 4) koja je iskazala
najpovoljnije karakteristike, pre svega, u pogledu ekoloških
kriterijuma, kao i u pogledu topografskih uslova, uslova
snabdevanja vodom i povezivanja na elektroenergetsku
mrežu.
Lokacija TE Stanari se nalazi na zapadnom obodu PK
Raškovac, sa svoje istočne strane je omeđena regionalnim
putem Stanari-Dragalovci, a sa severne, na dovoljnoj
udaljenosti, železničkom prugom Banja Luka-Doboj.
Prikaz projekta TE Stanari
6. Prikaz generalnog projekta i
tehničko-tehnoloških rešenja
6.1. Definisanje snage i referentne
koncepcije TE Stanari
U cilju analize raspoloživih, odnosno, potrebnih količina
uglja koji bi se sagorevao u novom termoenergetskom
bloku, uvedeno je nekoliko osnovnih pretpostavki:
ƒ Novi termoenergetski blok ulazi u pogon početkom
2011. godine.
ƒ Predviđeni radni vek novog bloka je 200.000 sati, sa
godišnjim angažovanjem 7500 h na punoj snazi.
ƒ Kao osnovno gorivo koristiće se lignit iz EFT Group -
Rudnik lignita “Stanari”, prosečnog kvaliteta tokom
radnog veka od 9100 kJ/kg.
ƒ Projektom razvoja rudnika Stanari predviđa se da je za
potrebe termoelektrane raspoloživo oko 2.800.000 tona
uglja godišnje.
Raspoloživa količina uglja za potrebe termoelektrane,
svedena na časovni nivo, izračunata na osnovu količina
uglja iz rudnika i procenjenog godišnjeg angažovanja
bloka, iznosi 373,3 t/h.
U cilju određivanja moguće snage TE Stanari, na osnovu
definisanih ograničenja vezanih za raspoložive količine
uglja, u Tabeli 3, prikazana je proračunata moguća snaga
bloka u zavisnosti od prognozirane potrošnje uglja i
određene vrednosti specifične potrošnje toplote bloka za
odgovarajući srednji kvalitet uglja i za definisano
angažovanje od 7500 h na punoj snazi.
Prema današnjem stanju razvoja tehnologija sagorevanja
lignita, kao zahtev potencijalnim isporučiocima opreme,
može se sa dovoljno pouzdanosti zahtevati minimalni
stepen korisnosti od 41%, što obezbeđuje snagu od preko
420 MW. U osnovi, tehnologija izabranog koncepcionog
rešenja bloka treba da omogući visokoefikasno
iskorišćenje stanarskog lignita. To znači da izabrani blok
mora imati visoki stepen korisnosti, visoku raspoloživost i
pogonsku fleksibilnost i visok stepen zaštite životne
sredine.
Tabela 3. Maksimalno moguća snaga bloka za graničnu
godišnju potrošnju uglja – 2.800.000 t
Specifična potrošnja toplote
40 41 42
(kJ/kWh)
Stepen korisnosti bloka (%) 9000 8780 8571
Hdsr = 9100 kJ/kg
Angažovanje bloka 7500 h
410 MW 420 MW 430 MW
Raspoloživa količina uglja (čas.
potrošnja) 373,3 t/h
strana 5
6.2. Referentna koncepcija bloka
Referentna koncepcija bloka je formirana u skladu sa
rešenjima savremenih, već izvedenih blokova, sličnog
kapaciteta, namene i vrste goriva, sa visoko efikasnim
ciklusom i iskorišćenjem goriva, pri čemu se predviđa:
ƒ Savremena konstrukcija kotlovskog postrojenja,
visokog stepena korisnosti;
ƒ Savremena konstrukcija turbinskog postrojenja, sa
primenjenom novom konstrukcijom profila lopatica;
ƒ Primena dodatnih mera za smanjenje sopstvene
potrošnje, optimizacija procesa, kao i bolje vođenje
procesa primenom savremenog upravljačkog sistema;
ƒ Visoka pogonska fleksibilnost, pouzdanost i
raspoloživost, kao i zadovoljavanje standarda UCTE za
blokove ove snage;
ƒ Projektovani radni vijek od 200.000 h, sa ekvivalentnim
godišnjim angažovanjem od 7500 h;
ƒ Na bloku su primenjene sve primarne i sekundarne
mere zaštite životne sredine, a sve u cilju dovođenja
koncentracija sumpornih i azotnih oksida, kao i čvrstih
čestica u dimnim gasovima u granice evropskih
normativa.
Potreban prostor – referentno dispoziciono rješenje
U okviru analize potrebnog prostora za smeštaj
termoenergetskog objekta, razmatrana je, pre svega,
potrebna površina za smeštaj glavnog pogonskog objekta
(GPO), koji čine kotlarnica, bunkerski prostor i mašinska
sala. Dispozicija opreme u okviru GPO usvojena je tako da
je osa turboagregata normalna na osu kotla ("T" položaj),
koji zahteva manju površinu mašinske sale, a time i manji
raspon krova u mašinskoj sali.
U okviru kruga termoenergetskog objekta, osim GPO,
smeštena su i druga postrojenja kao što su: skladište uglja,
objekti hemijske pripreme vode, objekti sistema tečnog
goriva, objekti rashladnog sistema, razvodno postrojenje,
kao i ostali pomoćni objekti: pomoćna kotlarnica, radionice,
magacini, skladišta, itd., čiji raspored zavisi od spoljašnjih
uslova na lokaciji.
Na osnovu sprovedenih analiza, kao i sličnih izvedenih
objekata, plato koji bi zauzimala termoelektrana kretao bi
se u granicama oko 600 x 450 m, približno pravougaonog
oblika, a sve u zavisnosti od prostornih i komunikacionih
uslova na lokaciji.
Prikaz projekta TE Stanari
6.3. Analiza primenljivih savremenih
rešenja termoenergetskog bloka za
TE "Stanari"
Izbor savremenog tehničko-tehnološkog rješenja TE
"Stanari" pre svega je vezan za racionalno iskorišćenje
raspoloživog goriva i smanjenje negativnog uticaja na
životnu sredinu, što nameće potrebu razmatranja primene
energetski efikasnih i čistih tehnologija sagorevanja uglja.
Na osnovu sprovedenih analiza, opredeljenje je da se u
nastavku razrade dve varijante tehničko-tehnoloških
rešenja sagorevanja uglja sa nadkritičnim parametrima
pare, i to:
ƒ Varijanta 1 - sagorevanje u cirkulacionom
fluidizovanom sloju i
ƒ Varijanta 2 - sagorevanje sprašenog uglja.
Tehnologija sagorevanja sprašenog uglja oprobana je i
dokazana za široki opseg jediničnih snaga i kvaliteta
goriva, pri čemu su u skladu sa zakonskim propisima na
njoj primenljivi i razni sistemi za prečišćavanje dimnih
gasova.
Tehnologija sagorevanja u cirkulacionom fluidizovanom
sloju, usavršena je i raspoloživa na komercijalnom nivou za
blokove malih do srednjih snaga, a dodatno i pruža
procesno integrisanu zaštitu životne sredine. U ovom
trenutku u toku je realizacija izgradnje bloka od 460 MW sa
ovom tehnologijom sagorijevanja i nadkritičnim
parametrima pare, na kameni ugalj u TE Lagisza-Poljska
koja treba da uđe u pogon 2009. godine.
Bitnije prednosti kotlovskih potrojenja sa tehnologijom
sagorevanja uglja u fluidizovanom sloju su:
• Procesno integrisane mere za svođenje emisije SO2 i
NOx u dozvoljene granice, bez dodatnih postrojenja za
ove namene;
• Mala osetljivost na promenu kvaliteta goriva;
• Nisko toplotno opterećenje ložišta i ravnomeran
temperaturni profil po visini ložišta, što smanjuje
termičko opterećenje delova cevnog sistema;
• Sposobnost brze promene opterećenja i mogućnost
sniženja opterećenja do 40%, bez primene podrške
vatre;
• Veća mogućnost industrijskog korišćenja pepela.
Koncepciono rešenje termoelektrane za ove dve varijante
razlikuje se pre svega u delu kotlovskog postrojenja, dok
su ostali sistemi TE "Stanari" varijantno razmatrani, u
skladu sa zahtevima proisteklim iz rešenja kotlovskog
postrojenja.
Osnovni tehnički podaci za obe razmatrane varijante dati
su u tabeli 4, a bilansna šema za varijantu 1 prikazana je
na slici 5.
strana 6
6.4. Kratak prikaz TE "Stanari"
Termoelektrana se sastoji od glavnog pogonskog objekta,
koji obuhvata, kotlarnicu, bunkerski trakt i mašinsku salu,
kao i od ostalih pomoćnih sistema sa svom pripadajućom
opremom, neophodnom za nesmetano odvijanje
tehnološkog procesa proizvodnje električne energije.
U zavisnosti od usvojene varijante, u kotlu će se sagorevati
ugalj u cirkulacionom fluidizovanom sloju ili klasično u
sprašenom stanju.
Kotao je sistemom cevovoda povezan sa turbinskim
postrojenjem. Turbina se sastoji od visokopritisnog,
srednjepritisnog i niskopritisnog dela i opremljena je
odgovarajućim brojem oduzimanja za regenerativno
zagrevanje kondenzata i napojne vode.
• indirektni suvi rashladni sistem, sa suvim rashladnim
tornjem i prirodnom promajom.
U cilju sagledavanja mogućnosti obezbeđenja potrebnih
količina voda za vlažni recirkulacioni rashladni sistem,
Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi je izradio Studiju
snabdevanja vodom TE "Stanari", u kojoj je utvrđen vodni
potencijal područja i sagledane mogućnosti i uslovi za
snabdevanje vodom buduće termoelektrane.
Analize vodnog potencijala reke Ukrine, njenih pritoka kao i
reke Usore, pokazuju da protok ovih vodotokova u
minimumu drastično opada u odnosu na prosek, tako da
potrebne količine vode za TE Stanari skoro dostižu ukupnu
raspoloživu količinu vode u ovim vodotokovima u periodu
malovođa.

Pepeo iz kotlovskog postrojenja koji je doveden u sabirne

silose se meša sa tretiranim otpadnim vodama iz sistema
termoelektrane i u vidu guste smeše transportuje i
deponuje u otkopane prostore površinskog kopa Raškovac
uz primenu svih neophodnih mera za zaštitu životne
sredine.

Tabela 4. Osnovni tehnički podaci za 100 % opterećenje

bloka po varijantama

Parametar Varijanta 1 Varijanta 2 Slika 5. Bilansna šema bloka – Varijanta 1

Cirkulacioni Sagorevanje
Tip kotla fluidizovani sprašenog Pomenutom studijom je pokazano da se potrebne količine
sloj uglja
vode za TE Stanari u slučaju primene recirkulacionog
Tip turbine Oduzimno kondenzacijska
Nazivna snaga bloka, MW 430.0 420.0 rashladnog sistema sa vlažnim rashaldnim tornjem mogu
Neto snaga bloka, MW 404.0 388.0 obezbediti izgradnjom akumulacije Čečava, koja je
Pritisak pare - ulaz u TVP, bar 274 260 predviđena i Prostornim planom Republike Srpske.
Temperatura pare - ulaz u TVP, oC 580 550
Protok svježe pare, t/h 1.100 1.133 Indirektni suvi rashladni sistem zahteva daleko manje
Pritisak tople međupregrejane pare količine vode u odnosu na vlažni recirkulacioni rashaldni
48,8 49,8
na ulazu u TSP, bar sistem, a ove količine vode bi se mogle obezbediti iz
Temperatura tople međupregrejane obližnjih vodotokova ili koristeći podzemne vode, bunarima
600 580
pare na ulazu u TSP, oC na samoj lokaciji termoelektrane.
Pritisak u kondenzatoru, bar 0,055 0,055
Temperatura dimnih gasova, oC 85 105 Zbog evidentnih ekoloških prednosti, preferiran je rashladni
Stepen korisnosti bloka bruto, % 44,9 44,4
sistem sa indirektnim hlađenjem i suvim rashladnim
Stepen korisnosti bloka neto, % 42 41
Specifična potrošnja toplote bloka –
tornjem, jer nema zahvatanja vode iz okoline, a time ni
8.600 8.780 ispuštanja otpadnih voda u okolinu, ne pojavljuje se
neto, kJ/kWh
Stepen korisnosti kotla,% vlažna perjanica koja ima negativne uticaje na okolinu i
90,8 89,0
značajno se redukuje nivo koncentracija polutanata koji se
Potrošnja uglja (Hd=9100 kJ/kg), t/h 381,5 380 ispuštaju u atmosferu kroz njega u odnosu na vlažne
tornjeve.
U pogledu koncepcije rashladnog sistema analizirane su Hemijska priprema vode se sastoji iz linija za
sledeće koncepcije: dekarbonizaciju i demineralizaciju, a kapacitet, vrsta
• recirkulacioni rashladni sistem, sa vlažnim rashladnim postrojenja i način obezbeđenja sirove vode odrediće se
tornjem i prirodnom promajom i prema izabranoj koncepciji rashladnog sistema.

Prikaz projekta TE Stanari strana 7

U cilju eliminacije štetnih uticaja na okolinu, primenjene su
sve primarne i sekundarne mere zaštite. Kod kotla sa
sagorevanjem u cirkulacionom fluidizovanom sloju,
karakteristika samog procesa je niska emisija štetnih
produkata sagorevanja, SO2, NOx kao i CO.
Zadovoljenje zahtevanog nivoa sadržaja SO2 kod kotla u
varijanti sagorevanja sprašenog uglja, postiže se
izgradnjom postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova,
dok se redukcija emisija NOx ostvaruje primarnim i
sekundarnim metodama.
Osnovno otprašivanje dimnog gasa, u obe varijante, vrši se
u elektrofiltrima, projektovanim da se zadovolji zahtevana
granična vrijednost emisije čvrstih čestica u svim režimima
rada.
6.5. Koncepciono rešenje dispozicije
objekata sa vezama prema okruženju
Sa striktno dispozicionih aspekata razmatrane varijante se
neznatno razlikuju, u gabaritima kotlovskih postrojenja,
međutim, u ovoj fazi razrade dokumentacije taj uticaj je
zanemarljiv.
Slika 6. Situacija objekata TE "Stanari" – veza prema
okruženju
Osnovna dispozicija objekata bloka TE "Stanari" na
izabranoj lokaciji bazirana je na zahtevu za što povoljniju
funkcionalnost tehnološkog procesa, vodeći računa o
načinu dovoda potrebnih količina uglja, krečnjaka i ostalih
neophodnih sirovina, odvodu pepela i šljake i lokaciji
deponije pepela i šljake, položaju saobraćajnica i okolnih
objekata, mogućnosti razvoda i raspleta dalekovoda,
pravca vjetrova, nivelacije terena, kao i drugih uslova
okoline.
Prikaz projekta TE Stanari
6.6. Dinamika izgradnje TE "Stanari"
Dinamika izgradnje TE "Stanari", usklađena je sa
dinamikom razvoja i izgradnje površinskog kopa i data je
na osnovu pretpostavke da će se sve aktivnosti za
pripremu potrebne investiciono tehničke dokumentacije i
ishodovanje potrebnih saglasnosti i dozvola završiti tokom
2007. godine. Sprovođenje tenderske procedure i
ugovaranje isporuka opreme i izgradnje elektrane se
očekuje početkom 2008. godine. Planirano vreme
izgradnje nakon potpisivanja ugovora za nabavku opreme i
izgradnju TE „Stanari“ je oko 3 godine, tako da se probni
rad očekuje početkom 2011. godine a redovan pogon u
drugom kvartalu 2011. godine.
7. Uklapanje izgradnje TE
"Stanari" u prostorni plan Republike
Srpske
U okviru Etapnog Prostornog Plana Republike Srpske iz
1996. godine, u oblasti izgradnje dodatnih
termoenergetskih resursa, iskazana je potreba za
povećanjem snage termoenergetskih kapaciteta, koja bi
se ostvarila izgradnjom druge faze postojećih
termoelektrana Ugljevik i Gacko, kao i izgradnjom nove
termoelektrane optimalne snage na lokalitetu rudnika
Stanari, koji raspolaže dovoljnim geološkim rezervama
uglja.
U nacrtu novog Prostornog plana Republike Srpske za
period do 2015. godine, u delu planskih mera razvoja
energetske infrastrukture koje se odnose na proizvodnju i
prenos električne energije, ponovljena je konstatacija iz
prethodnog planskog perioda, da je potrebno graditi novi
termoenergetski kapacitet na lokaciji rudnika Stanari.
Na osnovu Zakona o uređenju prostora Republike
Srpske (Sl. glasnik Republike Srpske, br. 84/2002)
propisana je izrada Regulacionog plana za industrijske i
privredne kapacitete.
Imajući u vidu da postoji Regulacioni plan eksploatacionih
polja Rudnika Stanari, od strane Skupštine opštine Doboj,
ugovorena je izrada Izmjena i dopuna ovog Regulacionog
plana kako bi se obezbedio odgovarajući Regulacioni plan
rudarsko-energetskog kompleksa Stanari.
Povoljna je okolnost što će se izgradnjom termoelektarne i
formiranjem kompleksa rudnik – termoelektrana, planovi
rudnika poklapati sa planovima termoelektrane, zbog
njihove evidentne međuzavisnosti, pa je iz tog razloga
realno očekivati i njihovo olakšano uklapanje u lokalne i
regionalne razvojne i ostale planove.
strana 8
8. Analiza zaštite životne sredine Uticaj TE na kvalitet vazduha ogleda se kroz uticaj dimnih
gasova koji se emituju u atmosferu. Analizirano je područje
8.1. Uvod radijusa oko 20 km u odnosu na rashladni toranj, kroz koji
se dimni gasovi ispuštaju. Imajući u vidu dispoziciju
Osnovni zadatak i cilj analiza vezanih za zaštitu životne objekata na lokaciji, kao i dimenzije zgrade kotlarnice i
sredine je da prikaže sve potencijalne uticaje planiranog tornja, neophodno je da se u proračunima uzme u obzir
objekta na okolinu kao i da predvidi potrebne mere zaštite njihov međusobni uticaj na rasprostiranje dimne perjanice.
koje će obezbijediti da štetni efekti rada termoelektrane na Proračuni koncentracija izvršeni su za dva scenarija: kada
kvalitet životne sredine budu u dozvoljenim granicama. postoji uticaj zgrade GPO na kretanje perjanice i kada se
ovaj uticaj može zanemariti. Izborom suvog rashladnog
U skladu sa zakonima Republike Srpske i propisima tornja sa prirodnom promajom značajno se smanjuje uticaj
Evropske Unije vezanim za ovu oblast, utvrđene su na okolinu, jer se eliminiše vlažna perjanica i nastajanje
granične vrijednosti emisija iz termoenergetskih objekata kiselih kiša u nepovoljnim meteorološkim uslovima, što je
ove snage. karakteristika vlažnih rashladnih tornjeva.
Tabela 6. Rezultati proračuna koncentracija sumpor-
Tabela 5. Granične vrednosti emisije za nova ložišta na dioksida i azotnih oksida u vazduhu
čvrsto gorivo kapaciteta > 300 MWth , mg/m3
Meteorološki parametri
Parametar Umereno Umereno
Materija Pravilnik RS 70/02 Direktiva 2001/80/EC Neutralni
nestabilni stabilni
v=4m/s
Sumpor-dioksid 400 200 v=3m/s v=2m/s
Azotni oksidi 650 200 Max. koncentracija, µg/m3
Čestice 50 30 Scenario 1 13 12 45
Scenario 2 13 0,7 1
Rastojanje max. koncentracije, m
Na osnovu poznatih karakteristika životne sredine Scenario 1 3.500 300 850
Scenario 2 3.700 5.900 5.900
posmatranog područja, može se zaključiti da ono ima Konc. pri razbijanju inverzije, µg/m3
iskorišćen vrlo mali dio ukupnog ekološkog kapaciteta, pa Scenario 1 40
se lociranje novog objekta u ovoj sredini može realizovati Scenario 2 38
ukoliko se u okviru novog objekta obezbede mere zaštite Brzina vjetra obar. dim. perj. m/s
primenom najboljih dostupnih tehnologija, koje će Scenario 1 7
Scenario 2 nema obaranja
obezbediti emisije zagađujućih materija iz TE u okolinu
ispod nivoa graničnih vrijednosti emisija, a koje su Prikazane vrijednosti odnose se na sumporne i azotne
definisane zakonskim propisima Republike Srpske i okside, s obzirom da je proračunata vrednost njihove
regulativom Evropske Unije. emisije jednaka.
Uticaj TE na kvalitet vazduha u okolini će biti ograničen na
blisko područje radijusa do oko 6 km. Proračunate
8.2. Analiza uticaja na životnu sredinu
koncentracije su znatno niže od graničnih vrednosti (GV),
čak i od ciljanih vrednosti zagađenosti vazduha za sumpor-
Privremeni uticaji na okolinu su posledica aktivnosti koje dioksid i azotne okside. Na osnovu izabranih savremenijih
su vezane za period gradnje TE i nastaju zbog promena u tehničko-tehnoloških rješenja i uz primjenu svih propisanih
korišćenju prostora na kome se nalazi lokacija TE i mjera za vođenje procesa, u toku rada elektrane
povećanog saobraćaja na pristupnim putevima, radi obezbeđuje se da srednje 24-satne vrijednosti ovih
dovoza građevinskog materijala, odvoženja otpadnog koncentracija imaju minimalan uticaj na kvalitet vazduha i
materijala i transporta opreme. daleko su ispod propisanih graničnih vrednosti (GVSO2=
240 µg/m3 za 24h a GVSO2= 500 µg/m3 za 1h ).
Pomenuti uticaji su lokalnog i privremenog karaktera i
generalno se mogu smanjiti dobrom organizacijom poslova Procena uticaja na kvalitet voda - Emisije otpadnih voda u
na gradilištu. okolinu značajno su smanjene izborom suvog rashladnog
tornja i njihovim korišćenjem u sistemu otpreme pepela.
Trajni uticaji na okolinu nastaju usled rada TE u periodu Poseban postupak zaštite podzemnih voda primenjen je na
njene eksploatacije. Oni su posledica nastajanja otpadnih deponiji pepela, u okviru otkopanih delova ugljenokopa
materija, koje se generišu tokom tehnoloških procesa i za Stanari.
čiju su eliminaciju primenjene tehničke i druge mere
zaštite.

Prikaz projekta TE Stanari strana 9

Procena uticaja na kvalitet zemljišta - Zaštita kvaliteta
zemljišta obezbeđuje se odgovarajućom efikasnošću
elektrofiltarskog postrojenja i primenjenim merama zaštite
od raznošenja čestica pepela sa površine deponije pepela.
Imajući u vidu propise o zaštiti životne sredine, koji su deo
postojeće regulative Republike Srpske i Evropske Unije, pri
izradi koncepcijskog rešenja za TE "Stanari" predviđena
tehnička rešenja obuhvatila su sve neophodne mere
zaštite, koje obezbeđuju da ovaj objekat bude prihvatljiv sa
ekološkog stanovišta.
Slika 7. Raspodela kratkotrajnih koncentracija sumpor-
dioksida u okolini TE "Stanari" u umereno nestabilnim
uslovima stabilnosti atmosfere, µg/m3
Prikaz projekta TE Stanari
8.3. Predviđene mere zaštite
Gasovite otpadne materije
Na osnovu datih ograničenja emisija i karakteristika dimnih
gasova, odnosno sadržaja pojedinih štetnih materija u
njima, predviđene su odgovarajuće mere za prečišćavanje
dimnih gasova.
Prečišćavanje od sumpornih i azotnih oksida – sama
tehnologija sagorevanja u fluidizovanom sloju ima
procesno rešeno smanjenje emisije SO2 i NOx, na
zahtevani nivo, tako da nisu potrebne dodatne mere.
Smanjenje emisije SO2 kod kotlova sa sagorevanjem
sprašenog uglja rešava se izgradnjom postrojenja za
odsumporavanje, dok se smanjenje emisije NOx rešava
primenom primarnih i sekundarnih mera u okviru samog
kotlovskog postrojenja.
Otprašivanje dimnih gasova - Za prečišćavanje dimnih
gasova od čestica letećeg pepela do zakonom dozvoljenih
granica uobičajeno je korišćenje elektrofiltarskih
postrojenja efikasnosti min. 99,9 %.
Odvođenje dimnih gasova – Uvođenjem celokupne
količine dimnih gasova u suvi rashladni toranj, značajno se
redukuje nivo koncentracija polutanata koji se ispuštaju u
atmosferu u odnosu na vlažne tornjeve.
Tečne otpadne materije
Izborom suvog rashladnog tornja, otpadne vode sa bloka
se svode na minimalne količine i koriste za potrebe
transporta pepela.
Čvrste otpadne materije
Čvrste otpadne materije koje nastaju u TE, pepeo i šljaka,
deponuju se van kruga elektrane, u otkopanim delovima
kopa u rudniku Stanari.
Pored procesnih mera zaštite koje su pomenute, u okviru
TE "Stanari" biće dodatno primenjene i tehničke mere
zaštite, koje se odnose na objekte i sisteme TE, u okviru
kojih se rukuje sa štetnim i opasnim materijama ili se
stvara neki opasan otpad i organizacione mere zaštite, u
smislu vršenja kontinualnih i/ili periodičnih merenja,
uvođenja sistema sigurnosti na svim postrojenjima, i drugo.
Prema dosada urađenoj dokumentaciji procena uticaja TE
"Stanari" na životnu sredinu pokazala je da očekivani nivoi
uticaja termoelektrane neće prouzrokovati bitnije promene
kvaliteta životne sredine.
strana 10
9. Ekonomska analiza 10. Zaključak
Cilj ekonomske analize je da pruži relevantne informacije o Iz svega iznetog, jasno je da bi se izgradnjom
isplativosti ulaganja u realizaciju projekta izgradnje Termoelektrane Stanari obezbedila odgovarajuća
termoelektrane na bazi uglja iz rudnika Stanari. Imajući u valorizacija primarne energije uglja iz Rudnika Stanari, uz
vidu da se radi o privatnom investitoru, koncentracija maksimalno uvažavanje zahteva za smanjenjem
razmatranja je na finansijskoj isplativosti projekta, mada je zagađenja životne sredine, primenom najsavremenijih
sigurno da će on imati i odgovarajuće pozitivne efekte sa tehničko-tehnoloških rešenja, organizacionih i drugih mera.
stanovišta države, kroz uticaj na povećanje zaposlenosti,
porast društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, itd. Podaci iz urađene dokumentacije potvrđuju da se
izgradnjom ove termoelektrane povećava stabilnost
Analiza obuhvata dve varijante realizacije projekta, koje se funkcionisanja elektroenergetskog sistema i sigurnost
razlikuju prema tehnologiji rada i neznatno, po instalisanoj snabdevanja potrošača električnom energijom u tom
snazi kapaciteta. području i u cijeloj Republici Srpskoj.
U analizi je primenjena metodologija ocene finansijske
Formiranjem rudarsko-energetskog kompleksa (REK)
isplativosti ulaganja u okviru dinamičkog modela stalnih
Stanari, koji bi obuhvatio rudnik i termoelektranu,
cena. Stalne cene su iz maja 2006. godine i sve su
zadovoljava se javni interes i šire društvene potrebe i
izražene u evrima. Na bazi takvog modela su obračunati
ostvaruje društveno ekonomski razvoj putem uključivanja
ključni parametri za donošenje odluka. To su: interna stopa
privatnog sektora u finansiranje projektovanja, izgradnje i
prinosa, neto sadašnja vrijednost i period povraćaja
korišćenja kapaciteta.
sredstava.
Izgradnja ovog termoenergetskog objekta, kao i povećanje
Karakteristične kvantitativne informacije o rezultatima kapaciteta rudnika u cilju snabdevanja ugljem TE Stanari
obračuna po varijantama, u vidu sumarnog pregleda, daju omogućila bi povećano direktno zapošljavanje, a takođe bi
se u tabeli koja slijedi. za njegov rad bilo vezano angažovanje privrednih i drugih
subjekata iz okruženja.
Naziv Varijanta 1 Varijanta 2
Instalisana snaga, bruto 430 MW 420 MW
Instalisana snaga, neto 404 MW 388 MW
Časovi rada (godišnje) 7.500 h 7.500 h
Potrebna ulaganja 477. 300. 000 € 495. 600. 000 €
Specifična ulaganja 1.110 €/kW 1.180 €/kW
Period gradnje 3 god. 3 god
Period eksploatacije 25 god. 25 god.
Cena električne energije 40 €/MWh 40 €/MWh
Cena uglja 12 €/tona 12 €/tona
Cena koštanja električne
33,26 €/MWh 35,04 €/MWh
energije - puna
Interna stopa prinosa 9,68 % 8,43 %
Neto sadašnja vrijednost 116.905.286 € 62.241.157 €
Period povraćaja 11 godina 12 godina
Osetljivost veoma niska niska

Na osnovu izvršene kompletne ekonomske analize, mogu

se izvući dva osnovna zaključka i to:

1. Izgradnja TE Stanari je atraktivan i finansijski opravdan

projekat;
2. Varijanta 1 sa tehnološkim rešenjem sagorevanja uglja
u fluidiziranom sloju sa nadkritičnim parametrima pare
je po svim pokazateljima superiornija u odnosu na
Varijantu 2, sa tehnološkim rešenjem sagorevanja
sprašenog uglja sa nadkritičnim parametrima pare.

Prikaz projekta TE Stanari strana 11