Indikatori energetske ekasnosti

Indikatori energetske ekasnosti predstavljaju energetske pokazatelje koji se koriste za

denisanje potencijala utede potronje energije kao i za utvrivanje efekata sprovoenja
mera energetske ekasnosti. Koriste se za ocenu mere energetske efikasnosti i njeno
poreenje meu razliitim zemljama, kao i za pradenje promena tokom godina. Njihov je
znaaj u tome to se poreenjem stvarnih vrednosti indikatora, dobijenih na osnovu
prikupljenih podataka, sa uobiajenim ili standardnim vrednostima moe jasno uoiti u
kojim sektorima su moguda smanjenja u potronji energije i koji su korisnici manje ili vise
energetski ekasni.
Indikatori energetske ekasnosti su veliine koje mogu biti manje ili vie sloene u zavisnosti
od toga koliko i kakve parametre objedinjuju. Stoga se mogu podeliti na:
Termodinamike- koji u osnovi predstavljaju stepene korisnosti odreenih procesa
koridenja energije (npr. stepen korisnosti kotla).
Fiziko-termodinamike-u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju jedinicama za
energiju, ali se izlazi iz procesa predstavljaju razliitim, odgovarajudim zkim veliinama (npr.
potronja elektrine energije u kWh po m3 proizvedene vode, potronja toplote u kWh po
m2 grejane povrine, potronja energije u kWh po t proizvoda, i sl. )
Ekonomsko-termodinamike-u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju jedinicama
za energiju ali se izlazi iz procesa predstavljaju u novanim jedinicama (npr. potronja
elektrine energije u M toe po 1 $ bruto domadi proizvod -BDP)
Ekonomske-u kojima se i energetski ulazi i izlazi iz prcesa predstavljaju novanim jedinicama.
Najoptija podela energetskih indikatora je na:
Opisni indikatori, kao to je uede goriva su najedi. Osnovni normalizovani indikatori, koji
pokazuju sektorsko koridenje energije podeljeni sa populacijom ili BDP-om, takoe su opti,
poto su podaci lako dostupni. Vremenske serije pokazuju razvoj intenziteta, uede ili druge
indikatore u funkciji vremena. U ovu kategoriju pokazatelja spadaju energetska intenzivnost,
specifina (jedinina) potronja.
Eksplanatorni indikatori-pokazatelji koji objanjavaju promenljive koje opisuju stanje
energetske efikasnosti i njeno kretanje i ulogu energetske efikasnosti u kretanju
potronje energije. Eksplanatorni pokazatelji su primarno definisani da bi objasnili razloge
u varijacijama opisnih pokazatelja (kao to je poboljanje ili pogoranje energetske
efikasnosti za analiziranu zemlju). Oni su vrlo korisni za objanjavanje razlika izmedu
zemalja (kao to su klimatski faktori, veliina stanova,). Direktno su izvedeni iz
ekonomskih pokazatelja ili se raunaju kao novi pokazatelji. Odnose se na dve osnovne
efikasnosti:

ekonomsku efikasnost-veda proizvodnja vodi ka viem nivou blagostanja zajednice uz istu ili
smanjenu koliinu potronje energije (i smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat
staklene bate CO2 ),
tehnicko-ekonomska efikasnost-smanjenje specificne potronje energije zbog poboljanja
stanja tehnologije, promena u ponaanju i boljeg upravljanja potronjom (DSM)1 to se moe
videti iz kretanja ekonomskih ili tehniko-ekonomskih indikatora.
Ekonomski indikatori energetske efikasnosti koji se raunaju kao odnos ukupne utroene
energije i jedinice ekonomske aktivnosti tj. BDP (bruto domadi proizvod) se nazivaju jo i
energetska intenzivnost i koristi se za vede ekonomske sisteme (drave, regiona, grada).
Energetska intenzivnost (odreuje se za potronju primarne ali i finalne energije) daje optu
predstavu o koliini energije potrebne da se proizvede jedinica BDP, I osim od tehnolokih
faktora zavisi od ekonomske strukture I od strukture goriva koja se koriste. Ovaj indikator je
signal za institucije koje vode energetsku politiku u kom pravcu i na kojim mestima su
potrebne intervencije zakonskim I ekonomskim merama, da bi se ostvarili eljeni ciljevi za
smanjenje energetskog intenziteta.
Tehno-ekonomski indikatori predstavljaju odnos utroene energije za proizvodnju jedinice
koliine nekog proizvoda ili usluge (merenih tonama, brojem tona-kilometara ili putnikkilometara po vozilu, po domadinstvu, po zgradi ili po stanu itd. Zavisno od vrste finalne
potronje energije. Ova vrsta indikatora koristi se za pojedine sektore potronje (industriju,
domadinstva, saobradaj, poljoprivredu i javne i komercijalne delatnosti).
Indikatori energetske efikasnosti formuliu se i za primarnu i za finalnu energiju , da bi se
otklonio uticaj energetske transformacije I vrste goriva koje se korsiti. Specifina (jedinina)
potronja energije je pokazatelj energetske efikasnosti koji se izraunava kao odnos energije
utroene za neku aktivnost izraene u mernoj jedinici za energiju (toe, Joule ili kWh) i
merljivog rezultata te aktivnosti izraene u fizikoj jedinici (npr. tone elika) ili faktoru koji na
tu potronju utie (npr. po domadinstvu, po automobilu i sl.). Specifina potronja primarne
energije ukljuuje: efikasnost potronje finalne energije, potronju I gubitke u energetskim
transformacijama I ne-energetsku potronju. Uticaj energetskih transformacija na finalnu
potronju moe biti veoma veliki I potie od prirodnih uslova I structure izvora enrgije. Stanje
u efikasnosti potronje energije je bolje prikazati specifinom potronjom finalne energije jer
je izbegnut uticaj energetskih transformacija I vrste raspoloivih energetskih izvora. Pored
ovih indikatora koristi se, kao mera ivotnog standarda stanovnitva I mera ekonomske
razvijenosti koristi se potronja specifina potronja primarne energije po stanovniku I
potronja elektrine energije po stanovniku.
Energetska intenzivnost i ostali ekonomsko-energetski pokazatelji
Energetska intenzivnost predstavlja jedan od najvanijih energetskih pokazatelja.
Njena osnovna definicija predstavljena je slededom jednainom:

Ovo se u literaturi esto naziva Demand Side Managment

EI=P/Y
gde je:
EI energetska intenzivnost
Pe potronja energije u energetskim jedinicama
Y dohodak zemlje u monetarnim jedinicama.
Nivo energetske intenzivnosti i njen trend kretanja u vedini zemalja sveta
zavisi od slededih faktora:

klimatskih razlika,

udaljenosti izmedu vedih gradskih centara,

razlikama u strukturi industrijske proizvodnje rastuda vanost uloge

visoke tehnologije i njenog napretka-manja potronja energije rezultat je
nove tehnologije u vedini industrijskih grana,

dostupnosti energije i energetskih resursa po niskim cienama, kao to

je primer hidroenergija,

socio-ekonomskih okolnosti,

nivou proizvodnje,

strukturi privrede,

strukturi potronje energije,

dohotku po jedinici potroene energije, i

supstituciji izmedu energije i ostalih inputa, kao to su rad kapital i rad u

proizvodnoj funkciji.

Energetska intenzivnost se pokazala kao kvalitetan i rairen pokazatelj zbog:

jednostavnog nacina raunanja,

jednostavne interpretacije dobijenih rezultata,

davanja prvih indicija u vezi sa tehnickom efikasnodu koritenja energije.

U ranijim fazama razvoj privrede se kretao od poljoprivrednih drutava ka
drutvima s tekom industrijom, dok u kasnijim fazama razvoja dolazi do pomaka
od industrije s intenzivnim koridenjem energetskih resursa ka sektoru usluga i
lakoj preraivakoj industriji. Razlicite industrije imaju razliitu energetsku
intenzivnost pa je stoga esto dokazivano kako je u ranim fazama privrednog
razvoja potronja energije po jedinici dohotka rasla, a u kasnijim fazama razvoja
potronja energije po jedinici dohotka pada.

Energetski indikatori kao pokazatelji razvijenosti zemlje

Promene u strukturi BDP-a koje su se dogodile u proteklim decenijama

vode ka znacajnije manjoj potronji energije po jedinici BDP-a, odnosno ka padu
energetske intenzivnosti.
S druge strane energetska intenzivnost domadinstava tokom vremena raste, s
obzirom na intenzivniju upotrebu kudnih aparata i povedan intenzitet transporta
stanovnitva, dok se energetska intenzivnost proizvodnog sektora tokom
vremena smanjila.
Klimatske promene u svetu i njihove posledice po stanovnitvo i privredni
razvoj dovele su do rasta vanosti energetske intenzivnosti kao pokazatelja.
Energetska intenzivnost i promenljive koje na nju utiu, strukturne i privredne
promene, postale su vaan element u definisanju strategije za smanjenje emisije
gasova sa efektom staklene baste pre svega CO2.
Sprovoenje mera energetska efikasnosti znaajno je uticalola na pad energetske
intenzivnosti tokom protekle dve decenije, a temelj je njenog smanjivanja i u
bududnosti.
Merenje potronje energije s obzirom na izraavanje u razlicitim mernim
jedinicama zavisi I od ciljeva koji se odredenom analizom ele postidi ili pak
merama koje se ele postidi. Potronja energije moe se iskazati kroz vie tipova
potroene energije i to:

korisna energija,

finalna potronja energije,

komercijalna energija, koja se najlake moe meriti i koja se najcede

iskazuje u dostupnim javnim publikacijama,

neto dostupna energija,

potranja za primarnom energijom da bi se osiguralo snabdevanje

finalnom potronjom energije svakog sektora.
Odnosom nekog od navedenih oblika potroene energije i demografskoekonomske promenljive dobijamo najvanije makro energetsko-ekonomske
pokazatelje koji se koriste u raznim analizama:
TPES/BDP (milioni tona ekvivalentne nafte/bruto domadi proizvod, Mtoe/USD)
energetska intenzivnost ukupnog primarnog (ili finalnog) snabdevanja energijom
pokazuje koliki je utroak primarne (finalne) energije (TPES) po 1000 jedinica BDP-a ovaj pokazatelj prikazuje energetsku intenzivnost ukupne potronje primarne ili
finalne energije;
TPES/stanovnitvo (Mtoe po stanovniku) ukupno primarno snabdevanje energijom
po stanovniku;
Potronja nafte/stanovnitvo (Mtoe po stanovniku) potronja nafte po stanovniku;
Potronja elektrine energije/stanovnitvo (kWh po stanovniku) potronja
elektrine energije po stanovniku;

Potronja elektrine energije/GDP (kWh/BDP) neto ili bruto potronja elektrine

energije, iskljuujudi gubitke u prenosu i distribuciji u sluaju neto potronje, po
1000 jedinica BDP-a - ovaj pokazatelj iskazuje energetsku intenzivnost potronje
elektrine energije.
Pokazatelji u kojima se analizira neka varijabla po stanovniku imaju bitno znaenje
onda kada zemlje koje se uporeuju imaju uporedive demografske trendove.
U analizama se koriste i sami energetski pokazatelji bez stavljanja u relaciju sa
ekonomsko-demografskim varijablama da bi se dobila energetska intenzivnost u
privredi izraena fizikim veliinama:
Utroena ukupna energija (TJ, Teradul, po toni) ukupno utroena
energija (koja moe bruto ili neto) po jedinici fizike veliine, najcede po toni
finalnog proizvoda;
Potronja nafte (Mtoe po toni ili km) potronja nafte po toni finalnog
proizvoda ili po koliini preenih kilometara kada se analizira sektor
saobradaja;
Potronja elektrine energije (kWh po toni) potronja elektrine energije
po toni finalnog proizvoda.
Energetski indikatori I ekonomska politika
Energetski indikatori predstavljaju vane faktore u sporvoenju energetske,
ali i celokupne ekonomske politike. Njihova vanost je jo vie porasla nakon
1997. godine i donoenja Kjoto protokola (. The Kyoto Protocol to the United
Nations Framework Convention on Climate Change) kojim se regulie emisija
gasova sa efektom staklene bate. Konferencija u Kjotu je najpoznatija ali su
odrane i druge konferencije, 1972. godine u tokholmu u vedskoj, 1992. godine
samit zemalja u Rio de aneiru , u Brazilu, 2002. godine u Johanesburg-u, Juna
Afrika. Kjoto protokolom predvia se smanjenje isputanja est gasova koji izazivaju
efekat staklene bate: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika,
perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija povedale su
se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog koridenja fosilnih goriva u industriji,
saobradaju itd, to je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.
Sjedinjene Amerike Drave i neke manje drave odbile su da ratifikuju ovaj
protokol. Grinpis smatra da je protokol postavio previe skromne ciljeve kojima se
nede postidi vedi pomaci. Na poslednjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim
promenama , 2007. godine odranoj na ostrvu Bali u Indoneziji raspravljano je o
bududnosti Kjoto protokola.
Glavni razlog lei u odnosima razvijenih i nerazvijenih. Model rasta i razvoja
primijenjen u razvijenim zemljama predvida stalni razvoj, porast potronje,
zaposlenosti, dohotka, opteg blagostanja i konacno BDPa. Iako takav sistem
zahteva velike koliine energije ijom se proizvodnjom i potronjom zagauje
ivotna sredina, u tim zemljama ivotni vek je produen sa 45 godina (koliko je

iznosio poetkom 20. veka) na 75 - 80 godina koliko iznosi danas. Stoga je velik broj
zemalja, medu kojima i Kina, odluio odabrati i oponaati taj isti model. Tako
kineska provreda ved itavu deceniju ima privredni rast u proseku 10% i nema
naznaka da de se u skorije vrijeme taj rast usporiti.
Drugi razlog je to i same razvijene zemlje ne ele da potuju odredbe
pojedinih sporazuma, a prije svega onog u Kjotu, kojim se trai da se smanje
emisije CO2 kako bi se smanjio efekt staklene bate i globalnog zagrevanja. Glavni
protivnici su mu SAD i Australija koje se boje gubitka radnih mesta i negativnih
posledica po stopu rasta BDP-a. Kjoto protokol do sada je ratifikovalo 166 zemalja
kontroliudi tako 55% ukupne emisije gasova koji uzrokuju efekt staklene
bate. Evropska Unija kao jedna od najdoslednijih zagovornika Protokola,
proizvodi oko 22% ukupne kolicine tih tetnih gasova na globalnom nivou.
Zbog svega navedenog, energetski efikasna privreda predstavlja jedan od
temelja za odrivi razvoj te iste, a cene energije i promene u strukturi
proizvodnje glavni su pokretai efikasnije i racionalnije upotrebe energije.

Zavisno od nivoa sloenosti, energetski indikatori imaju I razliitu hijerarhiju. Na vrhu

piramide se nalaze najsloeniji indikatori kao to su energetski intenzitet na nivou drave (M
toe/BDP), energetski intenzitet sektora i privrednih grana (M toe/$ proizvoda), energetskih
sistema (kWh/t uglja), pa sve do energetske ekasnosti postrojenja i opreme. Izraunavanje
energetskih indikatora vieg hijerarhijskog reda zahteva sloenu statistiku metodologiju i
prikupljanje velikog broja podtaka za denisani vremenski period. Ovakvi indikatori slue za
kreiranje energetske politike i sloeno energetsko planiranje na nivou drave ili sektora.
Indikatori srednjeg hijerarhijskog nivoa slue za donoenje odluka u okviru preduzeda ili
optine, dok indikatori na najniem hijerarhijskom nivou slue prvenstveno za sagledavanje
potrebe za konkretnom merom energetske ekasnosti u nekom tehnikom sistemu. Za
energetski menadment na nivou optine znaajni su energetski indikatori nieg i srednjeg
hijerarhijskog reda. Energetskom menaderu optine indikatori energetske ekasnosti daju
jasnu sliku energetske ekasnosti nekog sistema ili zgrade, jer se na osnovu njih moe utvrditi
da li je energetska ekasnost posmatranog objekta zadovoljavajuda.
Prilikom poreenja odgovarajudih energetskih indikatora razliitih objekata potrebno je
voditi rauna da metodologija za njihovo izraunavanje u svim sluajevima bude ista. U
sluaju da se pokae da posmatrani sistem nije dovoljno energetski ekasan potrebno je
preduzeti detaljniju analizu kojom de se utvrditi da li ima mogudnosti za primenu mera za
poboljanje energetske ekasnost i kolike investicije one zahtevaju.
Indikatori energetske ekasnosti optina su najbolji pokazatelji o kvalitetu energetskog
menadmenta u optinama. Oni daju mogudnost da se pojedine optine porede meu
sobom, kao i da se porede sa optinama razvijenih zemalja. Osnovni indikatori energetske
ekasnosti optina dati su u tabeli 1.

Indikatori energetske ekasnosti

Jedinica
Potronja energije po glavi stanovnika
kWh/stanovniku
Potronja energije po m2 grejne povrine u kWh/m2
Potronja
energije po m2 grejne povrine u javnim kWh/m2
domadinstvima
Potronja
MWh/miliona dinara
zgradama energije po bruto drutvenom proizvodu
Tabela 1. Indikatori energetske ekasnosti optina
Energetska efikasnost u zgradarstvu
Pod pojmom energetske efikasnosti u zgradarstvu podrazumeva se kontinuirani i irok opseg
delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje potronje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove u
objektu. Unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje svih vrsta energije,
uteda energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova
planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata. U Srbiji je potronja finalne energije u
Srbiji u zgradarstvu u 2005. godini iznosila je 3,29 Mtoe, dok je udeo zgradarstva u ukupnoj
potronji finalne energije u Srbiji iznosio je 2005-48% I 2008-40%. Od toga je 65% energije
potroeno u stambenom sektoru. Oko 60% energije se troi za grejanje. Stambeni i tercijalni
sektor u Evropskoj uniji uestvuje sa vie od 40% u finalnoj potronji energije sa tendencijom
uvedanja ueda.
Stambeni sektor zauzimaa znacajan udeo u ukupnoj potronji energije neke drave pa je
analiza energetske efikasnosti i s njom povezanih energetskih indikatora vrlo vana za
smanjenje potronje energije i poboljanje energetske efikasnosti.
Poznavanje energetske ekasnosti zgrada je znaajno iz vie razloga:
smanjenje godinjih trokova za vodu i grejanje,
zadovoljavanje ambijentalnih uslova u prostorijama (temperatura, vlanost, itd.),
planiranje neophodnih sredstava za odravanje postojedih sistema, rekonstrukciju ili zamenu
neekasnih tehnologija.
Brojnim empirijskim analizama energetska efikasnost i razlike u potronji energije u stambenim
zgradama meu razlicitim zemljama definisane su sledecim faktorima:
Demografski faktori-kao to je kretanje broja stanovnitva (rast ili pad), kretanje broja
domadinstava (povecava se ili se smanjuje), ivotno doba stanara;
Ekonomski faktori - u koje spadaju cene svih oblika energije, ukupano kotanje investicije u
opremu za grejanje, kretanje raspoloivih prihoda po domadinstvu;
Klima -koja se izraava preko stepen dana kao jedinstvena mera za proraun potrebne energije
za grejanje grijanje stambenih povrina i primjena gradevinskih standarda u gradnji stambenih
jedinica;
Stil ivota u kojem se analizira vreme provedeno na poslu ili kod kuce, kao i aktivnosti koje se
odvijaju kod, ali i izvan kuce;

Kultura koja znatno utie na potronju energije za grejanje, kuvanje, pranje i udobnost
ivljenja u stanu / kuci;
Struktura se odnosi na dostupnost opreme sistema za grejanje na tritu, povrina stambenih
jedinica i udeo centralnog grijanja u ukupnoj strukturi sistema za grejanje;
Tehnologija efikasnost tehnologije u potronji energije prilikom pruanja odreen odredena
usluge;
Mere drave koje se najcece oslikavaju kroz primenu poreske politike i efekte
implementacije mera enrgetske efikasnosti.
Stambene zgrade su takoe vrlo jednostavne za analizu zato to zbog velikog broja potroaca
sa slinom opremom stvaraju veliku homogenu celinu slinu industrijskom sektoru ili sektoru
usluga. Zbog toga se energetska politika svojim merama vrlo esto bazira na analizi upravo
ovog sektora.
Razumevanje promenljivih koje utiu na promenu strukture potronje energije u stambenim
zgradama su kljuni faktor za planiranje potronju energije u buducnosti. Analizom razdvajaju
faktori koji utiu na potronju energije na nain da se odvoji uticaj promene potronje zbog
promene dohotka ili cene energenta od promene potronje zbog promene temperature ili
primen nove tehnologije za grejanje (npr. Efikasniji sistem centralnog grejanja) stambenog
prostora. Indikatorima se pokuava prikazati veza izmedu promenljivih koje determiniraju
potronju i same promene u potronji nastale promenom jedne od njenih determinanti.
Procena zgrada na osnovu energetskih indikatora je uz izradu energetskih bilanasa zgrada i
merenja, jedna od metoda za odreivanje njihove energetske ekasnosti. Ona omogudava
utedu vremena i novca pri proceni energetske ekasnosti. Meutim ovaj metod moe
biti nedovoljno taan zbog nedovoljnog broja podataka za procenu stvarnih energetskih
indikatora, kao i u sluajevima kada se naplata utroene energije vri paualno. Tanost
procene moe biti umanjena i u sluajevima kada se prikupljanje podataka vri za kratke
vremenske periode jer tada moe dodi do izraaja uticaj anomalija vremenskih prilika.
Ponekad se energetski indikatori mogu dosta razlikovati kod zgrada istih kategorija i starosti.
U naoj zemlji se javlja i problem da nema standardnih energetskih indikatora za izvesne
kategorije zgrada.
Najedi indikator za potronju ukupne energije u zgradama je koliina utroene ener- gije po
kvadratnom metru prostora godinje kWh/m2god. Najede korideni indikatori energetske
ekasnosti zgrada dati su u tabeli 2. pokazatelji emisije CO2 izraavaju se u obliku godinjih
emisija SO2 *kg/a+ i specifinih godinjih emisija na jedinicu povrine CO2 [kg/m2a].

Indikator
Jedinica
Specina potronja toplotne energije
kWh/m2 kWh/osoba
Trokovi toplotne energije po m2
Din/m2
Trokovi energije za potrebe grejanja po lanu Din/osoba
osoblja

Indikatori potronje elektrine energije u javnim zgradama

Specina potronja toplotne energije
kWh/m2
Specini trokovi elektrine energije
Din/m2
Godinja emisija CO2
kg/ ma

kWh/osoba

Tabela 2. Indikatori energetske ekasnosti grejanja i potronje elektrine energije u zgradama

Indikatori energetske ekasnosti i karakteristika rada sistema daljinskog grejanja dobijaju

se na osnovu energetskih i drugih specinih podataka ovih sistema. Energetski podaci su:
energetski ulaz u jedinicama za koliinu goriva, energetski ulaz u MWh, faktor konverzije,
energetski izlaz u MWh, gubici pri transformaciji, sopstvena potronja energije, energija
isporuena mrei, distributivni gubici, konana energija raspoloiva korisnicima. Drugi
specini podaci su oni koji karakteriu neenergetske veliine sistema daljinskog grejanja
kao to su: karakteristike primarne i sekundarne toplovodne mree, broj podstanica, broj
prikljuenih objekata, povrina prikljuenih objekata itd. Ovi indikatori su predstavljeni u
tabeli 3.

Indikator
Jedinica
Ekasnost transformacije energije
%
Ekasnost distribucije energije
%
Gubici toplote po km mree daljinskog grejanja
kW/km
Potronja elektrine energije po MWh snabdevene toplotne MWh/MWh/god
energije Tabela 3. Indikatori energetske ekasnosti sistema daljinskog grejanja
Ekasnost transformacije energije predstavlja odnos sekundarne energije i ukupne e nergije
goriva koja ulazi u proces transformacije. Ekasnost distribucije energije je odnos isporuene
toplotne energije korisnicima i toplotne energije koja odlazi za distribuciju. Potronja elektrine
energije po MWh snabdevene toplotne energije je pokazatelj ekasnosti rada pumpnog sistema
sistema daljinskog grejanja.
Indikatori potronje vode mogu da se koriste kao: polazne vrednosti u gruboj proceni potronje
vode u zgradama, polazne vrednosti za procenu tehnikog standarda sanitarne vode, podstrek za
uvoenje dodatnih mera, instrument za upravljanje i nadzor, za proveru primenjenih mera za
utedu vode i za procenu bududih potreba.
Specine vrednosti potronje vode dobijaju se deljenjem ukupne godinje potronje vode u zgradi
i karakteristinih vrednosti koje opisuju nain koridenja vode (npr. povrina objekta m2, broj osoba
ili broj nodenja u hotelima). Karakteristine vrednosti potronje vode zavise od namene koridenja
vode: pijada voda, topla voda, tehnoloka voda, rashladna voda. Priblino 2 3 % procenta ukupne
svetske potronje energije koristi se u pumpnim sistemima i sistemima za tretman otpadnih voda,
koji se nalaze u urbanim sredinama i industriji. Potronja energije u mnogim vodvodima irom sveta
mogla bi biti smanjena za najmanje 25 % primenom razliitih mera i aktivnosti uteda. Naalost,
relativno mala panja se polae na utedu energije u javnim komunalnim sistemima vodovoda i
kanalizacije.
U zemljama u razvoju, u strukturi trokova, cena energije utroene za snabdevanje vodom esto
prevazilazi polovinu ukupnog javnog gradskog budeta. ak i u distributivnim vodovodnim
sistemima razvijenih zemalja, energija predstavlja drugi po redu troak, odmah iza trokova radne
snage.
Kritian korak u stvaranju tima i odreivanju broja anagaovanih ljudi, ukljuuje i obezbeivanje
potrebnih sredstava za rad, tj. za sprovoenje odgovarajudih merenja i pradenja potronje energije i
distribucije vode, obuku ljudstva i njihovo upoznavanje sa najsavremenijim tehniko-tehnolokim
reenjima i obezbeivanjem adekvatnih sredstava kako bi se projekat utede realizovao. Meutim,
veliki broj mera i aktivnosti kojima se moe ostvariti znaajna uteda, moe biti izveden sa
minimalnim sredstvima ili gotovo bez ikakvih trokova. Zapravo, instaliranje mernog i sistema za
nadzor i upravljanje moe di- rektno dovesti do utede od 10 %, jednostavnim izmenama rada u
sistemu i poboljanjem odravanja samog sistema. Dok se neka od poboljanja u sistemu mogu lako
i jednosta- vno realizovati sprovoenjem samih merenja odreenih parametara u sistemu (protok
napor), mnoge mogudnosti se mogu otkriti tek nakon ozbiljne analize dobijenih podataka.
Mnoga unapreenja mogu se ostvariti tek nakon poreenja sa referentnim vrednostima u slinim
sistemima za vodosnabdevanje.

U tabelama 11. i 12. dati su indikatori energetske ekasnosti sistema vodosnabdevanja i

kanalizacija.

Indikator
Potronja elektrine energije po m3 proizvedene vode
Potronja el. energije po isporuenom m3 vode
Potronja el. energije za vodu isporuenu domainstvima
Potronja el. energije za vodu isporuenu velikim i specijalnim
Potronja el. energije za vodu isporuenu optinskim
Potronja el. energije za gubitke vode

Jedinica
kWh/m3
kWh/m3
MWh
MWh
MWh
MWh

Tabela 11. Indikatori energetske ekasnosti sistema vodosnabdevanja

Indikator
Potronja el. energije po m3 otpadnih voda
Potronja el. energije po m3 preienih otpadnih voda
Ukupna potronja el. energije po m3 isputenih otpadnih
voda

Jedinica
kWh/m3
kWh/m3
kWh/m3

Tabela 12. Indikatori energetske efikasnosti sistema kanalizacije