Rudarsko-geološki fakultet,

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad

SIstem upravljanja životnom sredinom

JP ELektroprivreda Srbije-Ogranak,,TE-KO Kostolac“

Profesor: prof.dr Ivica Ristović

Student: Filip Veličković R90/20

Beograd, 2022/2023
 Uvod

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje se postupak procene uticaja

za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o
proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i
javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje
na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu
uticaja na životnu sredinu.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte namenjene odbrani zemlje.
Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije,
rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu
imati značajan uticaj na životnu sredinu.
Predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni
uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili se koriste bez upotrebne dozvole (u
daljem tekstu: procena uticaja zatečenog stanja).
Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike,
saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom i
komunalnih delatnosti, kao i za projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom
dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.
Projekti iz st. 1. i 2. ovog člana mogu biti predmet procene uticaja ako je njihovo
izvođenje, odnosno upotreba u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i
izgradnja.
 Istorijat JP Elektroprivrede Srbije-
Ogranak ,,TE-KO Kostolac”

Od 1870. godine, u kostolačkom ugljenom basenu, zaključno sa 31. decembrom

2018. godine, iskopano je 260.047.712 tona uglja. Od toga je površinskom
eksploatacijom iskopano 244.610.852 tone lignita. Na Površinskom kopu „Drmno“,
od 1987. kada je počeo sa radom, do kraja 2018. godine ukupno je iskopano
172.228.151 tona uglja. Na kopu „Ćirikovac", koji je 2009. godine prestao sa radom,
tokom 33 godine iskopano je 46.127.529 tona lignita. U termo sektoru do 31.
decembra 2018. godine, proizvodeno je 144.249.396 MWh električne energije u
termoelektanama „Kostolac A" i „Kostolac B". Instalisana snaga termokapaciteta
iznosi 1.000 megavata. Počev od 1968. godine TE „Kostolac A“ je proizvela ukupno
56.454.989 MWh. Od 1988, TE „Kostolac B“ je do kraja 2018. godine proizvela
87.886.710 MWh električne energije.

1870.
Započela organizovana eksploatacija uglja na prostoru kostolačkog basena. Najveće
zasluge za istraživanja ležišta uglja i otvaranje jame Stari Kostolac pripadaju
beogradskom industrijalcu Đorđu Vajfertu.
1872.
Prva proizvodnja koja se beleži u računskoj 1872. godini po kojoj je iz Kostolca
izvezeno u Austrougarsku 40.000 oka (51,2 tone) uglja.
1885.
Otvoren je rudnik „Klenovnik“ ortačko društvo preduzetnika i bankara iz Požarevca
osnivač je rudnika.
1900.
Kostolački rudnik našao se igrom slučaja na poseban način na najvećoj izložbi
tehničkih dostignuća do tada organizovanoj u Parizu 1900 godine. Naime, dr
Dimitrije Antul je za ovu izložbu pripremio knjigu „Pregled rudišta“ u Kraljevini Srbiji
prevedenu na pet jezika. Pored istorije rudarstva dotadašnje Srbije kao
reprezentativni rudnik uglja predstavljen je Kostolac.
1903.
Za potrebe rudnika i ulične rasvete proizvedeni prvi kilovati električne energije u
improvizovanoj mini centrali sa „Škoda“ dinamom snage 45 kilovata.

1919.
Rudnik je 1919. godine proizveo 29.470 tona uglja. Najviše je otišlo industriji u
obnavljanju zemlje 60 odsto, zatim domaćinstvima 20 odsto železnici 4,2 odsto,
brodarstvu nešto više od jedan odsto, a sami rudnik i fabrike u okruženju, straklara,
mlin, fabrika špiritusa i železnica za transport uglja 9,9 odsto.
1939.
Vajfertov rudnik „Kostolac“ proizvodio je 194.000 tona uglja godišnje i snabdevao je
beogradsku elektranu „Snaga i svetlost“, da bi uoči rata ta proizvodnja bila 200.000
tona uglja.
1948.
U novembru je puštena u rad prva termoelektrana nazvana „Mali Kostolac“, snage 8
megavata.
1950.
U punom jeku je bilo puštanje u rad sva tri agregata „Velikog Kostolca“. Instalisani
kapaciteti bili su 31 megavat po turbini a kotlovi su mogli dati paru za 24 megavata.
Otvoren je „Radnički tehnikum“, škola koju je 1950. godine završila prva generacija
bravara, metalostrugara, električara. Tehnikum je već naredne godine ugašen a
umesto ovog radničkog univerziteta otvorena je Srednjo – tehnička škola koja je u
kasnijem razvoju Kombinata bio oslonac za pripremu kadrova.
1953.
Oba jamska rudnika Stari Kostolac i Klenovnik završavali svoj životni vek. Izradom
osnovnog rudarskog projekta Površinskog kopa Novi Kostolac 1953. godine doneta
je odluka da se 1954. godine zatvori jamski rudnik Stari Kostolac nakon 87 godina
svoje eksploatacije. Ovaj rudnik proizveo je 7.703.182 tona uglja. Nešto ranije
zatvoren je i rudnik Klenovnik koji je proizveo 3.304.541 tonu uglja.
1965.
Započeta je gradnja novog bloka snage 100 megavata drugog po veličini u tadašnjoj
Združenoj elektroprivredi Srbije.

1967.
Završena je gradnja novog bloka snage 100 megavata drugog po veličini u tadašnjoj
Združenoj elektroprivredi Srbije.
1970.
Nakon završene rekonstrukcije Kopa „Kostolac“, otvara se istočno Polje „Klenovnik“.
1974.
Počinje otvaranje Kopa „Ćirikovac“ na prostoru podzemnog rudnika „Ćirikovac“, koji
je te godine zatvoren.
1975.
Počinje gradnja drugog bloka Termoelektrane „Kostolac 3“ snage 210 megavata.
1977.
Počinje izrada projekta izgradnje kopa i termoelektrane „Drmno“.
1980.
Pušten je u rad novi blok TE „Kostolac 3“ snage 210 megavata.

1984.
Počinje otvaranje Kopa „Drmno“ i osnovana je uprava za otvaranje podzemnog
rudnika „Poljana“ za potrebe snabdevanja ugljem TE „Morava“ u Svilajncu.
1987.
Počela je proizvodnja uglja na kopu „Drmno“. Iste godine završena je gradnja prvog
bloka TE „Kostolac B“.
1988.
Prvi blok Termoelektrane „Kostolac B", snage 348,5 megavata, uključuje se u mrežu
elektroenergetskog sistema Srbije. Drugi blok, istovetne snage, počinje s radom tri
godine kasnije.
1991.
Pušten je u rad drugi blok Termoelektrane „Kostolac B“.
1992.
Pušten je u rad treći BTO Sistem na Kopu Ćirikovac sa bagerom 1300 i odlagačem
„5.500“.

2001.
Polje „Klenovnik“ prestaje sa radom, ali će još pet četri godine raditi van bilansa radi
čišćenja otkrivenog ležišta uglja i pripreme za zatvaranje. Na bloku A2 izgrađen je
novi savremen elektrofilter.
2003.
Preseljen je treći BTO sistem sa Polja „Ćirikovac“ na Kop „Drmno“ sa ciljem da se
formira IV rudarski sistem za otkrivanje uglja na kopu „Drmno“. U decembru, tačnije
26. 12. 2003. počinje sa radom novo formirani IV BTO sistem na kopu „Drmno“.
2004.
U julu počinje revitalizacija rudarske opreme preseljene sa Kopa „Ćirikovac“: bagera
„SRs 1300“ i odlagača kapaciteta 5,5 hiljada kubnih metara čvrste mase na čas sa
pratećom rudarskom opremom. Radovi završeni 8. decembra 2004. Godine.
2006.
Od 1. januara integrisana su dva Javna preduzeća Kopovi „Kostolac“ i
Termoelektrane „Kostolac“ u jedno privredno društvo.
2007.
Počinje zatvaranje Polja „Ćirikovac“ prebacivanjem i ostale rudarske mehanizacije
na Kop „Drmno“. Doneta je odluka da se unutar kopa izgradi najmodernija deponija
pepela i šljake.
2009.
Novi peti BTO sistem na kopu „Drmno“ pušten je u rad 26. maja 2009. godine.
Radovi izvedeni za 22 meseca. Puštanjem u rad novog sistema stvoreni su
preduslovi za povećanje proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ sa 6,5 na 9 miliona
tona uglja godišnje.
2010.
Zaključen je Opšti ugovorni sporazum i dva posebna ugovorna sporazuma sa
kineskom kompanijom CMEK za realizaciju paketa projekata, podeljenih u dve faze.
U prvoj fazi planirana je rekonstrukcija blokova „B1“ i „B2“ sa rekonstrukcijom
elektrofiltera, izgradnja sistema odsumporovanja u TE „Kostolac B", izgradnja
pristaništa i industrijskog koloseka. U drugoj fazi planirana je izgradnja novog
termobloka na lokaciji TE „Kostolac B" i proširenje proizvodnih kapaciteta kopa
„Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje.

2011.
Zabeleženi novi proizvodni i poslovni rekordi i zvanično pušten u rad jedan od
najznačajnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine: Rekonstruisan sistem za
transport pepela i šljake iz TE „Kostolac B“ sa pepelovodom dužine 6,5 kilometara i
izgrađenom modernom deponijom pepela i šljake u otkopanom delu PK „Ćirikovac“.
2012.
Uspešno sproveden najveći investicioni projekat od perioda izgradnje – revitalizacija
bloka B2, čime je i započeta realizacija Paket projekata prve faze kreditnog
aranžmana na bazi međudržavnog sporazuma između Narodne Republike Kine i
Republike Srbije. Potom nastavak razvojnih projekata u napredovanju kopa „Drmno",
sustizanje dinamike odvodnjavanja, zatvaranje kopova „Klenovnik“ i „Ćirikovac“,
istraživanja zapadnog dela kostolačkog ugljonosnog basena, kao i nastavak
izgradnje postrojenja za transport pepela i šljake za elektranu A, kao i početak
procesa zatvaranja odlagališta pepela i šljake (Srednje kostolačko ostrvo).
2015.
Kompanija u Kostolcu je odlukom Vlade Srbije integrisana u sistem „Elektroprivrede
Srbije“ postavši jedan od ogranaka jedinstvenog preduzeća JP EPS.
2016.
Na Površinskom kopu „Drmno“ iskopana je 150 milionita tona uglja od početka
proizvodnje pre tri decenije. Jubilarna tona, na kopu u okviru EPS-ovog ogranka „TE-
KO Kostolac“, iskopana je 14. avgusta u drugoj smeni.

2017.
Započeta je gradnja industrijskog koloseka od stanice „Stig“ do termoelektrane
„Kostolac B“ dužine 21,5 kilometara. Započeta je i izgradnja pristaništa „Kostolac“.
Zvanično je 20. novembra započeta gradnja novog bloka B3 snage 350 megavata u
krugu Termoelektrane „Kostolac B“.
 Obeležen jubilej 30 godina od početka eksploatacije uglja iz Površinskog kopa
„Drmno“. Za tri decenije od 1987. do 2017. godine iskopano je ukupno 157,339
miliona tona uglja i blizu 590 miliona kubika jalovine od početka otvaranja kopa.
Započeta montaža novog VI BTO sistema na Kopu „Drmno“.

2018.
Termoelektrane su imale i dva jubileja. Najstariji blok od 100 megavata TE „Kostolac
A1“ obeležio je 50 godina rada, a blok TE „Kostolac B1“ 30 godina od puštanja u rad.
Izvršena je rekonstrukcija drobilane „Drmno“, koja je sada opremljena savremenim
informatičkim kontrolnim centrom za upravljanje sistemom proizvodnje. Ovom
rekonstrukcijom je omogućeno veće izdvajanje komadnog ulja.
Završena izgradnja pristaništa „Kostolac“, jednog od projekata iz prve faze kreditnog
paketa saradnje sa NR Kinom. Radovi su trajali od marta 2017. do decembra 2018.
godine. Vrednost investicije iznosi oko 15,8 miliona evra. Na godišnjem nivou, sa
pristaništa „Kostolac“, koje je sagrađeno prema najvišim evropskim i svetskim
ekološkim standardima, otpremaće se 157.000 tona suvog pepela, 105.000 tona
gipsa. Pretovarivaće se i 50.000 tona opreme za „TE-KO Kostolac“, kao komadni,
generalni teret koji se doprema rekom, a dalje će se otpremati drumskim
transportnim sredstvima do predviđene lokacije. Planirana količina uglja, koja bi se
svake godine transportovala preko pristaništa, u periodu od aprila do septembra, je
oko 50.000 tona.
 Životna Sredina

Životna sredina, čovekova okolina ili okruženje predstavlja naseljeni deo Zemljinog
prostora na kojim je moguć opstanak živih bića. Ljudi, životinje i biljke nastaju, rastu i
razvijaju se u jednom prostoru koji ih okružuje i koji možemo da nazovemo njihovom
životnom sredinom. U životnoj sredini sva živa bića žive u grupama jedinica koji
spadaju u istu grupu zajedno sa mnogobrojnim jedinicama drugih vrsta.
Sem toga, u prostoru na kojem žive živa bića, nalaze se razne forme nežive materije
i energije, neophodnih za njihov život. Odnos između živih bića i sredine koja ih
okružuje je uzajaman tako da ta sredina na živa bića deluje fizičkim, biološkim,
hemijskim i drugim faktorima značajno utičući na njih. Životna sredina se može
posmatrati kao petokomponentni sistem koji čine: atmosfera, hidrosfera, litosfera,
zemljište i organizmi[2]
Životna sredina ljudi je prostor u kom ljudi žive i deluju. Ta oblast je prostorno
lokalizovana tako da obuhvata prostor koji odgovara visini čoveka, ali obuhvata i
životne uslove na mestima gde čovek obavlja svoje delatnosti (naselja, rudnici,
industrijski objekti, itd.).[2]
Ogranak TE-KO Kostolac, stekao je sertifikate za međunarodne standarde
ISO 9001:2015,
ISO 14001:2015,
ISO 45001:2018 i
ISO 50001:2018.
Prema Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,
Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola i
Uredbi o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje
integrisane dozvole za postojeća postrojenja za proizvodnju termoelektrične i
toplotne energije TE „Kostolac A" i TE „Kostolac B" je u obavezi da sačini Plan
praćenja stanja životne sredine, kao obavezan deo dokumentacije koja se podnosi
uz zahtev. Monitoring se sprovodi radi dobijanja pouzdanih, kvalitetnih i kvantitetnih
podataka o stanju i zagađenju životne sredine. Praćenje emisije i imisije štetnih
čestica, isparenja, dimnih gasova i ostalih zračenja u stalnoj je obavezi Ogranka „TE-
KO Kostolac“.

Procesom rada u Ogranku „TE–KO Kostolac“ (TE „Kostolac A“, TE „Kostolac B“, PK
„Drmno“ i PK „Ćirikovac“ kao organizacioni delovi ogranka) nastaje i otpad, kako
opasan tako i neopasan. Emisija buke javlja se od rada mašina i uređaja. Povećana
emisija buke je naročito pri kretanju odnosno ispadu blokova.
Ogranak TE-KO Kostolac, stekao je sertifikate za međunarodne standarde

Aspekti životne sredine

Organizacija mora da uspostavi, primeni i održava postupak(ke):

a) za identifikaciju aspekata životne sredine svojih aktivnosti, proizvoda i usluga

u okviru utvrđenog predmeta i područja primene sistema upravljanja zaštitom
životne sredine a koje može da kontroliše i na koje može da utiče uzimajući u
obzir planirani ili novi razvoj, nove ili izmenjene aktivnosti, proizvode ili usluge
b) za utvrdjivanje onih aspekata koji imaju ili mogu imati značajan(e) uticaj(e) na
životnu sredinu (t.j. značajne aspekte životne sredine)

Organizacija mora da dokumentuje ove informacije i da ih stalno ažurira.

Organizacija mora da obezbedi da su značajni aspekti životne sredine uzeti u obzir
prilikom uspostavljanja, primene i održavanja sistema upravljanja zaštitom životne
sredine. Aspekat životne sredine je element aktivnosti, proizvoda i usluga
organizacije koji može da utiče pozitivno ili negativno na životnu sredinu. U cilju
zadovoljenja ovog zahteva organizacija koja primenjuje sistem upravljanja zaštitom
životne sredine treba da ustanovi i sprovodi postupak koji:
identifikuje aspekte životne sredine koje može da kontroliše kao što su ispuštanja,
emisije, potrošnja ili ponovno korišćenje materijala, stvaranje buke, vibracija, itd.
Posebno se indentifikuju oni aspekti koji imaju ili mogu imati značajan uticaj na
životnu sredinu. Vrednuje svaki od tih aspekata.
Kod izbora pristupa za identifikovanje aspekata životne sredine uzimaju se u obzir
osnovne analize:
Ispuštanje otpadnih voda u vodu ili zemlju, stvaranje i odlaganje otpadnih
materijala, emisije i isparenja u vazduh, procesi u kojima se koriste hemikalije,
procesi u kojima se koristi voda, emitovanu energiju (toplotu, zračenje, vibracije),
procesi u kojima se koriste, repromaterijali i prirodni resursi, otpad itd.
U razmatranje se uzimaju i aspekti povezane sa aktivnostima, proizvodima i
uslugama organizacije, kao što su:
Projektovanje i razvoj, procesi proizvodnje, pakovanje i transport, učinak zaštite
životne sredine i praksu ugovarača i dobavljača, upravljanje otpadom, eksploataciju i
distribuciju sirovina i prirodnih resursa, distribuciju, korišćenje i kraj životnog ciklusa; i
živi svet i biodiverzitet

Utvrđivanje značajnih aspekata životne

sredine
Organizacija utvrđuje značajne aspekte da bi uspostavila, kontrolisala ili poboljšala
uticaj na životnu sredinu, pri čemu svaka organizacija treba da definiše kriterijume i
metode kojima bi od brojnih aspekata životne sredine (i sa njima povezanih uticaja),
utvrdila priroritete za delovanje tj.one koje će smatrati značajnim.
Kada se uspostavljaju kriterijumi značajnosti utvrđujemo četiri različite kategorije:
1) Kriterijume i karakteristike životne sredine (kao što je obim, težina i trajanje
uticaja ili vrsta, veličina i učestalost aspekta životne sredine);
2) informacije o odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima koji se odnose na
organizaciju (kao što su granice za emisije i ispuštanja u zakonu, standardi);
ocene troškova i korisnosti;
3) interese zainteresovanih internih i eksternih strana (kao što su oni koji se
odnos na vrednosti organizacije, javni imidž, buku, miris ili vizuelnu
degradaciju);

Na osnovu svih ocena u poslednjoj koloni daje se završna klasifikacija značajnosti:

ZNAČAJNI sa oznakom DA
NEZNAČAJNI sa oznakom NE.

Kriterijumi za konačnu ocenu značajnosti su:

 -ako aspekt životne sredine dobije ocenu 3 u bilo kojoj od kategorija, on se
smatra ZNAČAJNIM aspektom.
-ako aspekt životne sredine dobije ocenu 2 u kategorijama zakonski zahtevi ili
zahtevi zainteresovanih strana, on se smatra ZNAČAJNIM aspektom.
-ako aspekt životne sredine dobije ocenu 6 ili više od toga (u zbiru svih
kategorija), on se smatra ZNAČAJNIM aspektom.
Obavezna je ocena značajnosti aspekta životne sredine kod potencijalnih
akcidenata i incidenata, a vrši se na bazi kriterijuma verovatnoće pojave, uticaja i
težine posledica koje bi taj aspekt izazvao. Ocena je prikazana u tabeli.

Težina posledica uticaja

Verovatnoća
pojave
Niska Srednja Visoka

Niska Nije značajan Od slučaja do slučaja Značajan

Od slučaja do
Srednja Od slučaja do slučaja Značajan
slučaja

Visoka Značajan Značajan Značajan

Aspekti Vrsta Znača-

Operacija Ocena značajnosti
životne uticanja jnost
 Zaintere-
Uticaj na Ocena
na životnu Zakonski sovane
sredine životnu troškova Ukupno Da/Ne
sredinu zahtevi strane
sredinu I koristi

Transport
Emisija čvrstih
uglja Zagađenje
čestica, buka,
trakastim vazduha,
vibracija I 1 1 1 2 5 Da
transporterim zemljišta,
prosipanje
a do TE buka
uglja
Kostolac A

Emisija čvrstih Zagađenje

Samoupala
čestica, dima I vazduha, 1 2 1 2 6 Da
uglja
gasova zemljišta

Emisija čvrstih Zagađenje

Skladištenje
čestica, dima I vazduha, 2 3 2 3 10 Da
uglja
gasova zemljišta

Zagađenje
Odlaganje Emisija sitnih vazduha,
3 3 2 2 10 Da
pepela čestica zemljišta,
vode

Pretakanje
Zagađenje
nafte iz Prosipanje
vode I 2 2 0 2 6 Da
cisterni u nafte
zemljišta
rezervoare

Produkti
Zagađenje
sagorevanja Emisija dima I
vode I 3 3 2 2 10 Da
uglja iz štetnih gasova
zemljišta
kotlova TE

Odlaganje
Štetne Zagađenje
opasnog 2 2 1 3 8 Da
hemikalije zemljišta
otpada

Aspekti životne
Operacije Verovatnoća Težina posledica
sredine
 Şamozapaljenje Zagađenje vazduha i ,,od slučaja do
srednja
ugljene prašine zemljišta slučaja”

Zagađenje vazduha i
Pucanje kotla niska Značajan
zemljišta

,,od slučaja do
Pucanje parovoda Zagađenje vazduha niska
slučaja”

,,od slučaja do
Skladištenje nafte Zagađenje zemljišta niska
slučaja”

Kvar filtera u
Zagađenje vazduha niska Značajan
dimnjacima

Zaključak
,,Kostolac B najveći je zagađivač sumpor dioksidom (SO2) u regionu, uprkos izgradnji postrojenja za
odsumporavanje, pokazuje novo, danas objavljeno istraživanje mreže CEE Bankwatch.”

PIše: Danas Online 10. decembar 2019.

Kostolac i Kostolčani zaslužuju život dostojan čoveka. To je obaveza društva i privrednih subjekata
koji su nastala na teritoriji ove sredine.

Literatura
https://www.eps.rs/

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_
%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://www.danas.rs/

https:/mondo.rs/