UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU BEOGRAD

AKCIDENTI U IVOTNOJ SREDINI

ERNOBILSKA NESREA
SEMINARSKI RAD

Profesor : Autor :

Decembar

S A D R A J:
1. UVOD 3 2. UZROCI NESREE 4 2.1. Plan i svrha eksperimenta 4 2.2. Karakteristike agregata 5 2.3. Sanacija mesta nesree 5 2.4. Dugotrajne mere opreza 6 3. POSLEDICE NA LJUDE I OKOLIINU 7 4. POLITIKA NEODGOVORNOST 8 5. POSLEDICE NESREE ZA LJUDE I IVOTNU SREDINU 15 6. TIHA PRETNJA - ERNOBIL DANAS 20 6.1.ernobil i sigurnost nuklearne energije 22 7. ZAKLJUAK 28 8. POPIS LITERATURE 29

1. UVOD

ernobilska nesrea (poznata kao i ernobilska katastrofa) je sovjetska nuklearna nesrea koja se 1986. godine dogodila u bivoj Sovjetskoj Ukrajini na severu zemlje, uz samu ukrajinsko-belorusku granicu.Dana 26. aprila 1986., kombinacijom nesigurnog dizajna sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudskom grekom, uzrokovana je eksplozija koja je unitila jedan od etiri reaktora u ernobilskoj nukleranoj elektrani. Posledica eksplozije nije nalikovala eksploziji nuklerane bombe, ali je relativno manja eksplozija uinila tetu na reaktoru koji e potom otpustiti velike koliine radioaktivne praine, otprilike devet puta jae kontaminacije nego prilikom eksplodirane bombe u japanskom gradu Hiroimi.
Radioaktivnost raznoena vetrom potom je najvie pogodila zdravlje stanovnika susedne june Belorusije, ali isto tako i krajnjih severnih prostora Ukrajine i jugozapadnih prostora Rusije, ija je granica takoe bila u neposrednoj blizini. Oblaci radioaktivne praine zaustavili su se tek nad Skandinavijom u severnim delovima Evrope.

2. UZROCI NESREE
Danas se sa sigurnou moe tvrditi da je glavni uzrok nesree nesiguran dizajn sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudska greka nedovoljno strunih ljudi pri pokuaju uspostavljanja stabilizacije nad nepredvienim radom tada destabilizovanog reaktora. Tano u 1 sat i 23 minuta, 26. travnja 1986. godine, dolo je do eksplozije na 4. reaktoru ernobilske nuklearne elektrane. Nedovoljno strunom procenom, prilikom eksperimenta nije ostavljen dovoljan broj ipki u etvrtom reaktoru to je nenadano dovelo do optereenja sistema. Istovremeno je drugi operater iskljuio dovod vode u reaktor koja ga hladi, nakon ega je dolo do eksplozije. Prema poslednjem izvetaju iz 1991. godine, uzrok ekplozije predstavljaju greke u dizajnu samog reaktora, tanije u ipkama koje kontroliu rad reaktora. Meu faktorima koji su doprineli nesrei su i neadekvatno obueni radnici elektrane. Direktor V. P. Brjuganov je pre transfera u ernobilsku nuklearnu elektranu radio u termoelektrani na ugalj. Glavni inenjer Nikolaj Fomin je takoe imao iskustva samo na konvencionalnim elektranama. Anatolij Djatlov, zamenik glavnog inenjera, je imao preteno iskustva sa nuklearnim reaktorima na podmornicama. Djatlov je nakon nesree isticao da su u upustvima za rukovanje, dizajneri reaktora namerno propustili napomenuti da su reaktori nestabilni pri pojedinim opsezima rada. Operateri takoe nisu bili svesni mane ili bolje reeno osobine kontrolnih ipki. Naime, deo kontrolnih ipki, koje apsorbuju neutrone i time usporavaju reakciju kad se spuste u reaktor, je bio napravljen od grafita, i to deo koji prvi ulazi u reaktor, to je dovelo do istiskivanja dela tenosti koja hladi reaktor. Usled ovakvog dizajna, sputanje kontrolnih ipki je dovelo do kratkog poveanja aktivnosti u reaktoru pre smanjivanja.

2.1. Plan i svrha eksperimenta

Eksperimentom se trebalo utvrditi mogu li turbine pri gaenju, u sluaju da ne postoji spoljanje napajanje elektrinom energijom, osigurati dovoljno energije za odravanje sistema hlaenja reaktora dok se ne ukljue dizel agregati. Eksperiment je pre toga uspeno sproveden, no rezultati su bili ispod oekivanja, turbine nisu osigurale dovoljno energije za vodene pumpe sistema za hlaenje, niti za ostale sigurnosne ureaje. Na osnovi rezultata prethodnog eksperimenta, napravljena su izvesna poboljanja koja je trebalo ispitati. Budui da je reaktor 4. trebao privremeno biti iskljuen zbog odravanja, on je izabran za eksperiment.

2.2. Karakteristike agregata

Elektrana je imala etiri reaktora snage 1GW tipa RBMK-1000, (Ruski RBMK Reaktor "Bolo Monosti Kanaln"; reaktor velike snage, kanalskog tipa). U vreme nesree, sva etiri reaktora su proizvodila oko 10% elektrine energije za potrebe Sovjetske Ukrajine. Gradnja elektrane je zapoeta sedamdesetih godina. Uporedo se izgraivao i ukrajinski gradi Pripjat, prvenstveno za radnike elektrane i njihove porodice. Reaktor br. 1 je poeo sa radom 1977., godinu dana kasnije je puten u pogon i reaktor 2. Reaktor 3. 1981, a etvrti 1983. Jo dva reaktora su bila u izgradnji kad se nesrea dogodila.

Nuklearna elektrana ernobil nakon nesree

2.3. Sanacija mesta nesree

Nakon nesree postavio se problem ta uiniti sa oteenom elektranom. Dalji rad je bio vrlo koristan ali i otean zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih. Relativno slaba ekonomska situacija Sovjetskog Saveza je uticala da se proizvodnja u preostalim reaktorima nastavi. Radovi na izgradnji 5. i 6. bloka su obustavljeni odmah nakon nesree. Nad oteenim reaktorom u kratkom vremenu je sagraen sarkofag koji je trebao titi okolinu od dalje radijacije, a izmeu njega i zgrada koje su i dalje bile u upotrebi sagraena je betonska barijera ukupne debljine 200 metara. Godine 1991. u odeljenju 2. reaktora izbio je poar pa je tokom uviaja doneen zakljuak da se obustavi rad funkcionalnog 2. reaktora. Reaktor 1. je prestao sa radom u novembru 1996. godine, u sklopu dogovora vlade Ukrajine i meunarodnih organizacija za zatitu i sigurnost okruenja i IAEA-a. Tadanji predsednik Ukrajine Leonid Kuma, lino je 15. decembra 2000. godine iskljuio reaktor br. 3, ime je potpuno zaustavljen rad nuklearne elektrane ernobil.

Kompletan ozraen prostor do danas je ostao pod posebnom kontrolom i aktivnim osmatranjem vie ukrajinskih i svjetskih strunjaka poput Sergija Gaaka, Timothya Mousseaua, Andersa Mollera i drugih. Prema pojedinim istraivanjima strunjaka, biljni i ivotinjski svet na tom prostoru poeo se zapanjujue naglo oporavljati krajem devedesetih godina pa je primeeno da su jako ozraen prostor naselile i ivotinje koje su bile pred izumiranjem ili potpuno istrebljene.

2.4. Dugotrajne mere opreza

U ernobilskom reaktoru 4 se trenutno nalazi oko 135 tona visoko radioaktivnog urana i plutonijuma. Zraenje koje dolazi iz te radioaktivne mase uzrokuje deformacije strukture metala od kojeg je sarkofag izraen. Danas radijacija 100 metara od reaktora iznosi oko 500 promila Roentgena/h. To je oko 50.000 puta vea koliina zraenja od "normalne". Na dvadesetoj godinjici ove katastrofe upozoreno je da sarkofag koji titi reaktor "nije bez roka trajanja" (procenjuje se da mu je rok do 30 godina, a 20 je ve prolo), i da ga treba popravljati i nadograivati. ernobilska katastrofa pokrenula je borbu evropskih organizacija protiv evropskih nuklearnih postrojenja i buenje dublje ekoloke svesti koja se proirila celim svetom. Godine 2000., ameriki predsednik Bill Clinton potpisao je s ukrajinskim predsednikom ugovor o zatvaranju poslednjeg funkcionalnog reaktora u ernobilu, u zamenu za finansijsku pomo pri sanaciji mesta nesree. Posebnim politikim naporima aktuelne ukrajinske vlasti su 2005. godine pokrenule svetsku akciju kvalitetne i dugotrajne sanacije mesta nesree i zbrinjavanja tetnog otpada i materijala. Godine 2007. potpisan je ugovor izmeu ukrajinskih vlasti i francuskog konzorcijuma Norvark kojim se u 2010. namerava zapoeti izgradnja novog zatitnog sarkofaga, ija se vrednost i trokovi izrade kreu oko 505 miliona amerikih dolara. Celokupan projekt je u 2009. bio predstavljen i odobren od ukrajinskog Dravnog nuklearno-regulatornog vea. Novi sarkofag e biti izraen prema najviim sigurnosnim standardima i njegov rok trajanja e biti najmanje 100 godina.

SREDINU

3. POSLEDICE NA LJUDE I IVOTNU

Velike koliine radioaktivnih estica uzdigle su se na visinu od 1500 metara, noene vetrom, krenule su prema Skandinaviji, zatim sredinjoj i jugoistonoj Europi. Sledeih nekoliko dana vetrovi su odneli preko 70 % radioaktivnih estica sa mjesta nesree prema Belorusiji koja je dodatne posledice osetila vie nego sama Ukrajina. Peti dan nakon eksplozije, estice su dole i do teritorije Hrvatske. Oko 35.000 odraslih osoba i oko 1.400 dece zatrailo je pomo koja je direktno vezana za posledice nuklerane nesree. Razliiti stepeni zdravstvenih posledica prouzrokovanih radioaktivnou osetilo je preko 2,4 miliona ukrajinskih graana, a konane zdravstvene posledice znae se tek nakon nekoliko decenija. Najvee zdravstvene probleme osetili su graani Belorusije, prema kojima je s mesta nesree vetar nosio velike koliine radioaktivne praine koje su se tamo zadrale. Zabeleen je intenzivan porast prevremenih poroaja, raanja dece s odreenim poremeajima, dok su odrasli postali skloni obolevanju od leukemije, raka i drugih oblika bolesti. U itavoj Evropi su se uinci zraenja odrazili na zdravlje ljudi, na plodovima koje su kontaminirani dugotrajnim

radioaktivnim izotopima. Posebno je opasan stroncijum-90 koji zamjenjuje kalijum u organizmu i izaziva razne degenerativne poremeaje lija. Beloruske i ruske vlasti do danas polovino objavljuju razmere zdravstvenih posledica nastalih izazvanom nuklearnom nesreom. Neslubeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije ukupno preminulo izmeu 200.000 i 400.000 ljudi. Ukrajinske vlasti ve godinama aktivno sarauju sa svim relevantnim svetskim organizacijama i institucijama, kako bi se adekvatno zatitilo zdravlje ljudi pogoenih tom nesreom, kao i prirodno okruenje u blizini elektrane. U radijusu od 30 kilometara od mesta nuklearne nesree, proglaena je ernobilska zona zona otuenosti (ukr. , eng. Zone of alienation), gde se uprkos rizcima po zdravlje ljudi, vratilo uglavnom autohtono starije stanovnitvo, koje tamo uz svu pomo drave ivi na sopstvenu odgovornost.

4. POLITIKA NEODGOVORNOST

Najvea svetska zamerka sovjetskim vlastima, uprkos najvljivanju sprovoenja politike Glasnost, usledila je zbog trodnevnog preutkivanja nuklerane nesree. U samom Sovjetskom Savezu tri sledea dana uope nije proglaena nuklearna nesrea, a pitanje je: kada bi uopte bila najavljena, s obzirom da su problem uoili vedski meteorolozi koji su primetili visok stupanj radioakitvnosti nad vedskom. Nakon to su sovjetske vlasti uhvaene u preutkivanju najvee nuklerane nesree, poele su opravdavati i umanjivati ceo sluaj otprilike na isti nain kako su to decenijama inili i sa ostalim problematinim pitanjima u vlastitoj dravi. Nakon same nesree, ukrajinski politiar Vladimir erbickij nazvao je Moskvu da otkae proslavu Dana rada i prigodnu paradu u Kijevu, a glavni sovjetski lider Mihail Gorbaov mu je potom zapretio da e "biti izbaen iz politike ako ne rei problem u tiini." Nakon razgovora, sovjetske vlasti su svesno rtvovale vie od trideset ukrajinskih vatrogasaca koji su prema naredbi bez potrebne zatite trebali ugasiti poar na mestu nuklerane nesree. U kratkom vremenu nakon toga vatrogasci su umrli zbog posledica radioaktivnog zraenja. Oko 135.000 ljudi potom je evakuisano iz gradova Pripjata, ernobila i okolnih naselja u ijoj blizini se dogodila nesrea, a jo hiljade ljudi bilo je kasnije izloeno radijaciji tokom saniranja posljedica. Sovjetske vlasti su pripretile sovjetskim lekarima da ne smeju zbog zdravstvenih problema okolne populacije stvarati nepoeljnu propagandu protiv sovjetskih vlasti pa su se zdravstvene posledice ljudi u pravom smislu rei poele reavati tek nakon uspostavljanja ukrajinske nezavisnosti. Ipak, nuklearna katastrofa imala je velike posledice na politiko povjerenje graana u sovjetsku vlast. Odluka sovjetskih vlasti na elu s Mihailom Gorbaovom da preuti nuklearnu nesreu i podmukle posledice neprimjetnog radioaktivnog zraenja stvorila je revolt stanovnitva u Ukrajini, gde je povjerenje prema Komunistikoj partiji svedeno na najnii stepen ikada. ernobil je simbolino za veinu graana Ukrajine predstavljao kriminalnu nemarnost i aljkavost sovjetske vlasti u kojoj je cvetala korupcija. Politika Glasnost tek je neto ublaila ogorenost sovjetskih naroda, a posebno ukrajinskog koji je nove politike slobode poeo vrlo aktivno koristiti kako bi ukazao na opasan i zastareli sovjetski sistem na svim nivoima. Nakon upoznavanja s razlozima nesree, koji smo vam predstavili u prvom delu lanka, drugi deo prie o nesrei u nuklearnoj elektrani ernobil donosi nam zbivanja odmah po

eksploziji reaktora. Od reakcija prisutnog osoblja pa do dananjeg stanja elektrane pratimo posledice nesree. Jesu li te posledice upozorenje o opasnosti koje krije korienje nuklearne energije ili su mogle biti bitno smanjene brom i spretnijom reakcijom slubi zaduenih za nadgledanje i saniranje mjesta nesree? U trenucima nakon nesree osoblje elektrane jo nije bilo svesno njenih razmera. Aparat za merenje radijacije sa skalom 1000 R/s je bio nedostupan i mogli su vidjeti samo na onima skale 0,001 R/s (3,6 R/h) da je izvan skale. Smrtonosna doza radijacije iznosi oko 500 rntgena u periodu 5 sati, a radijacija na nesreom najgore zahvaenim podrujima iznosila je (po procenama) 20 000 rntgena po satu. Zbog nepravilnih oitavanja koliine radijacije (vie od 0,001 R/s) Alexander Akimov je pretpostavio da je reaktor u nesrei ostao netaknut. Nije jasno kako je previeno da su komadi grafitnih ipki i onih u kojima je bilo gorivo razasuti uokolo zgrade reaktora. Kada su napokon stigli ispravni merai radijacije s odgovarajuim skalama, Akimov je pretpostavio, kada su pokazali izuzetno visoki stepen radijacije, da su pokvareni. Uveren da je reaktor netaknut, Akimov je zajedno s osobljem nastavio da pokuava pumpanje vode u reaktor. Kako niko od njih nije nosio nikakvo zatitno odelo, od posledica radijacije su umrli nakon tri nedelje.

Reaktor ernobilske elektrane nakon eksplozije. Oblak radioaktivnih estica osloboenih eksplozijom pomou vazdunih struja proirio se Evropom. Izvor: ArkiBlog

Pogled na uniteni reaktor iz vazduha. Zakasnela reakcija merodavnih slubi pospeila je irenje posledica nesree. Izvor: Dnevnik.hr Od slubi su prvi na mesto nesree doli vatrogasci pod komandom porunika Vladimira Pravika. Ekipa za gaenje smatrala je kako je re o poaru izazvanom strujom i nisu imali informaciju da je re o eksploziji reaktora. Nesvesni opasne radijacije veina je stradala ili obolela nedugo nakon nesree. Zapovednik tima Pravik je umro od posledica radijacije 09. maja 1986. (dve nedelje nakon nesree).

Doza gama zraenja koju je osoba primila na otvorenom u blizini mesta nesree u odnosu na vreme nakon nesree. Izvor: Wikipedia U prvi mah je sovjetska vlada pokuala zatakati nesreu. U danu koji je usledio nikakvih informacija o ernobilu nije bilo. Za to vreme oblak radioaktivnih estica irio se, ne samo Ukrajinom i Belorusijom, ve i dalje, Evropom. Samo srea je tada spreavala jo veu katastrofu, jer je promena vazdunih strujanja radioaktivni oblak lako mogla da prenese u mnogo naseljenija podruja (zbog smera vetra nesrea je izbegla sam grad ernobil). Tek kada je koliina radijacije izazvala alarme u nuklearnoj elektrani Forsmark u vedskoj, Sovjeti su priznali da je dolo do nesree. Pri tome je dat tur i nejasan izvetaj pa se nije mnogo znalo o njenim razmerama. Takvo ponaanje vlasti SSSR-a bitno je doprinelo tome da posledice nesree budu vee i rairenije nego to je trebalo. Nakon to je meunarodno objavljeno o nesrei u nuklearnoj elektrani kod ernobila i pokuaju zatakavanja, narod SSSR-a poeo je gubiti veru u svoju vlast. Time je ta nesrea na jedan svojevrstan nain ubzrala i pripomogla raspadu SSSR-a koji e uslediti nekoliko godina kasnije. Dravni tim, formiran za istraivanje nesree u ernobilu pod vodstvom Valerija Legasova, stigao je na lice mesta tek u veernjima satima dana nesree. Do tada je ve dvoje ljudi umrlo, a 52 hospitalizovano. U nonim satima istog dana odbor je, uvidevi prave razmere nesree, naredio hitnu evakuaciju grada Prypjata. Sutradan, 27. travnja u 14:00 zapoela je evakuacija. Ukupno 1100 autobusa iz cele Ukrajine stiglo je u grad. Graani su smeli poneti samo najosnovnije stvari i ve do pet sati popodne vie od 50 000 stanovnika Prypjata je bilo evakuisano. Da je reakcija bila pravovremena, zatita za najizloenije (pogotovo na mestu nesree) bi stigla mnogo ranije, kao i evakuacija stanovnitva iz nesreom pogoenih krajeva. Na mesto nesree vlada je uputila tzv. likvidatore. Bili su to ljudi zadueni za sanaciju posledica. Zbog velike koliine upumpane vode, koja se nakupila ispod reaktora, pretila je opasnost od nove eksplozije. Nuklearno gorivo zajedno s smrvljenim betonom i grafitom rastopilo se, zbog visoke temperature, u masu slinu lavi i probijalo svoj put nanie prema nakupljenoj vodi. U sluaju kontakta dolo bi do velike eksplozije. Jedan od zadataka likvidatora, koju su uspeno obavili, bio je upravo spreavanje nove eksplozije. Ne samo da bi ona usmrtila veinu tamo prisutnih, nego i izbacila nove koliine radioaktivnih estica u atmosferu ugroavajui velika prostranstva Evrope i ire, zavisno od smera strujanja vazdunih masa.

Procentualni udeo razliitih radioaktivnih izotopa u vazduhu nakon eksplozije. Noeni vetrom neki od njih dospeli su sve do Irske. Izvor: Wikipedia Osim toga, zadatak im je bio i prikupljanje komada reaktora rasutih unaokolo i prokopavanje tunela ispod reaktora kako bi se upumpao teni azot za hlaenje kljuale mase. Iz helikoptera je na vatru baeno oko 4500 tona olova, peska, gline i drugih materijala. U reaktoru je bilo oko 1200 tona grafita koji je, uprkos svim naporima likvidatora, goreo 9 dana i ispustio radijacije u iznosu od oko 1018 Bq. Do 06. maja vojska likvidatora uspela je da savlada vatru ernobila. Nakon toga zapoela je gradnja zatitnog sarkofaga. Prikupljeni ostaci reaktora i drugi nuklearni otpad smeteni su delom u sarkofag, a delom na nekoliko stotina deponija u okolini nuklearne elektrane. Broj likvidatora na mestu nesree kretao se oko 3400. Do decembra 1986. sagraen je planirani betonski sarkofag u kome su smeteni ostaci reaktora 4 unesreene nuklearne elektrane.

5. POSLEDICE NESREE ZA LJUDE I IVOTNU SREDINU

Nakon to je dolo do nesree, trebalo je odmah obavestiti nadlene slube u okrugu o tome to se dogodilo. Kako Akimov nije verovao da je reaktor uniten, nije odmah poslato upozorenje nadlenim slubama. Uz to, tadanja politika SSSR-a zahtevala je da takva nesrea ostane u tajnosti i "unutranje pitanje" SSSR-a to je due mogue. Iz tog razloga ljudi u uem radijusu oko mesta nesree kao i oni izloeni radioaktivnim esticama izbaenim u atmosferu pretrpeli su mnogo vee posledice nego to bi to bilo da je reagovano pravovremeno i valjano. Do slubene reakcije vlasti dolo je tek nakon to je poveana radijacija izmerena u vedskoj, 1100 km od ernobila. Oblak radioaktivnih estica se za to vreme proirio i zahvatio drave: Ukrajinu, Belorusiju, Rusiju, Moldaviju, Rumuniju, Grku, evropski deo Turske, Litvaniju, vedsku, Finsku, Norveku, Dansku, Austriju, Maarsku, eku, Slovaku, Poljsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Makedoniju, Bugarsku, Estoniju, Letoniju, vajcarsku, Italiju, Nemaku, Holandiju, Belgiju, Francusku (s Korzikom),

Ujedinjeno Kraljevstvo i Irsku. Najgore su proli severozapadna Ukrajina, juna Belorusija i delovi Rusije (juno od Bryanska) - ukupno oko 142 000 km2 najtee kontaminiranog podruja.

Prvobitna evakuisana zona od 30 km radijusa oko meesta nesree (narandasto istakano) kasnije je proirena u danas poznatu "Zabranjenu zonu" (unutar crvene linije). Izvor: Flickr Za veinu opasnu nuklearnu supstancu predstavljaju uranijum i plutonijum, meutim radioaktivni oblak proiziao iz ernobila sadravao je mnotvo izotopa nastalih kao nusprodukt fisije koji su mnogo opasniji za ljude i ivotnu sredinu nego to su to sam plutonijum ili uranijum. To se posebno odnosi na izotope poput joda i stroncijuma koji imaju tendenciju bioakumulacije u lancu ishrane. Prema izvetaju OSTI-ja (Office of Scientific and Technical Information) i OECD-a (Organisation for Economic Cooperation and Development) iz 1998. u sastavu radioaktivnog oblaka se nalazilo: a) sva koliina plemenitih gasova koji su se nalazili u reaktoru (ukljuujui ksenon i kripton) b) 55% radioaktivnog joda iz reaktora oslobodilo se u atmosferu u obliku pare, estica i organskih jodnih spojeva c) izotopi cezijuma i telura u obliku aerosoli d) velike estice radioaktivnih izotopa cirkonijum 95, niobijum 95, lantan 140, cerijum 144, nii aktanoidi i transuranijumski elementi poput neptunijuma, plutonijuma i sl. Neki od navedenih izotopa (cezijum 137 i stroncijum 90) imaju duga vremena poluraspada pa e svojom prisutnou zagaivati tlo u kojem se nalaze u veim koliinama jo decenijama. Najzagaeniji delovi zemljita, oko 200 000 hektara, jo i danas lee neobraeni, dok se na manje zagaenima uz strogu kontrolu i upotrebu sredstava za suzbijanje apsorpcije cezijuma i stroncijuma (kalijum, kre...), smeju saditi samo odreene kulture. Jedan od najpoznatijih simbola unitenja ivotne sredine koje je izazvala ernobilska katastrofa jesu tzv. crvene ume. Naziv se odnosi na drvee koje se osuilo nakon upijanja velike doze zraenja nakon nesree u krugu od 10-ak kilometara oko elektrane. Deo ume je, u ienju posledica nesree, sruen i zakopan zajedno s nuklearnim otpadom. Teko oteena stabla ve godinama pokazuju znakove oporavka. Meutim

novoizrasla stabla pokazuju mnotvo deformacija u rastu i razvoju, kao posledicu zraenja. Posebnu vrstu opasnosti predstavljaju umski poari. Kako su biljke upile mnotvo radioaktivnih izotopa, poarima se oni oslobaaju u dim i vetrom raznose u nove krajeve.

"Crvena uma" - borova uma stradala od radijacije poprimila je sablasnu crvenu boju. Takva vegetacija protee se u krugu 10-ak km od mesta nesree. Danas se vegetacija oporavlja. Izvor: Wikipedia ivotinjski svet u okolini nuklearne elektrane buja. Kako je evakuisana i pod zabranom zona od oko 30 km oko elektrane, u umama koje se oporavljaju nastanile su se mnoge ivotinjske vrste. Bez oveka, bez zagaenja i drugih pretnji u tom kraju je utoite pronalo mnotvo ugroenih vrsta. Iako u zemljitu i biljkama jo uvek postoje poviene koncentracije izotopa s najduim vremenima poluraspada, izgleda da konkretno nema velikih uticaja na ivotinjski svet. Barem ne u meri u kojoj bismo mi to mogli zamisliti. Tim umama ne vladaju mutanti deformisanih tela i zle naravi, ve uobiajene divlje ivotinje normalog ponaanja i izgleda. Krivci za strane predrasude o okolini nuklearne elektrane su razni filmovi, igrice i senzacionalistiki nastrojeni mediji. Nesrea nije uticala na podzemne vode, jer radioaktivni izotopi nisu imali vremena da se probiju do zaliha ili su upijeni u povrinsko tlo. Manji proboj radioaktivnih nukleotida u vodu zabeleen je kao posledica mnotva brzopleto izgraenih deponija za nuklearni otpad iz elektrane. Za ljude koji su se nali u blizini mesta nesree, zraenje je bilo pogubno. Najizloeniji su umrli od posledica radijacije tokom perioda od 3 nedelje. Zbog nesree je evakuisano svih 50 000 stanovnika Prypjata dan posle, a u danima koji su sledili iz kruga od 30 km, s centrom u mestu nesree, evakuisano je oko 135 000 ljudi. Zona je kasnije dodatno proirena i danas je poznata kao Zabranjena zona. Uprkos upozorenjima deo stanovnitva Zabranjene zone (uglavnom starijeg) vratio se u svoje domove. ivot se pomalo vraa u iru okolinu mesta nesree. Po izvetaju IAEA-e (International Atomic Energy Agency) i WHO-a (World Health Organization) 56 osoba umrlo je direktno od posledica unesene koliine zraenja, a oekuje se da e jo 4000 umreti od raka kao posledice izloenosti, od 600 000 najizloenijih, kao i jo 5000 meu 6 miliona ljudi koji ive u okolini ernobilske elektrane.

Razne deformacij i tumori posledica su delovanja radijacije na oveka.

Posledice ernobilske nesree ljudi tog kraja jo e dugo osjeati. Izvor: Mathew Ingram U godinama nakon nesree u elektrani ernobil, grad Prypjat i okolna naselja ostali su sablasno prazni. S mnotvom preostalih osobitih predmeta Prypjat izgleda kao da je stao u vremenu. Ali naputeno podruje oko mesta nesree nije i beivotno. Ono to je napustio ovek, ponovo je preotela divljina. Stradale ume poele su se oporavljati, a u Zabranjenoj zoni mir su pronale mnoge endemske vrste ivotinja i bilja. Osim flore i faune u zabranjenu zonu, uprkos upozorenjima i zabranama, vratio se i deo autohtonog stanovnitva. ernobil danas poseuju mnogi naunici koji izuavaju uticaj zraenja na ivi svet i procenjuju koji bi uinak imala eksplozija male "prljave" bombe na ljude i ivotnu sredinu (eksplozija u elektrani veoma je sliila eksploziji tzv. prljave bombe). Osim naunika u ernobil dolaze i mnogi znatieljnici pa se razvila svojevrsna vrsta turizma u tom kraju. Meutim kako opasnost od ernobila jo nije u potpunosti prola, naunici se protive bilo kakvom komercijalnom iskoriavanju sredita najvee nuklearne nesree u istoriji.

6. TIHA PRETNJA - ERNOBIL DANAS

Posledice nesree sanirale su se ubrzano i do decembra 1986. sagraena je betonska konstrukcija poznata kao sarkofag, a u kojoj je sadrana glavnina nuklearnog goriva iz reaktora kao i sam uniteni reaktor s popratnom infrastrukturom. Reaktori 5 i 6, ija je izgradnja planirana (reaktora 5 i zapoela) nikada nisu zavreni.

Zatitni sarkofag oko unitenog reaktora izgraen nakon nesree danas je u opasnosti od uruavanja. Izvor: FreePress Blog Reaktori 1, 2 i 3 odvojeni su od unitenog reaktora debelim betonskim zidom (cca 200 m) pa su, zbog nestaice energije, nastavili s radom. To je rezultiralo novim incidentima. Godine 1991. izbio je poar u prostoriji s turbinama reaktora 2. Nakon gaenja ustanovljeno je da se on vie ne moe popraviti pa je ugaen. Reaktor 1 prestao je s radom u decembru 1996. nakon dogovora ukrajinske vlade i meunarodnih agencija. Poslednji aktivni reaktor prestao je s radom 15. decembra 2000. Time je nuklearna elektrana kod ernobila u potpunosti zavrila s radom. U njoj su sada preostali samo inenjeri zadueni za sigurnost sarkofaga unitenog reaktora 4 i nadzor radioaktivnog materijala u njemu. Sama konstrukcija sarkofaga nije u potpunosti sigurna. Ona poiva delom na preostalom zapadnom zidu elektrane, oteenom u nesrei, a delom na sopstvenoj teini. Planirano je da sarkofag potraje 20-ak godina. Metalni spojevi na njemu nisu zavareni, jer se radnici u vreme sanacije nisu mogli dovoljno pribliiti. Najnesigurniji deo sarkofaga je njegov zapadni zid, koji je ve u vie navrata podupiran. Procene govore da bilo koji od nepredvienih scenarija (veliki sneg, potres) sarkofag ne bi izdrao. ta vie, postoji pretnja da se urui sam od sebe.

Prema procenama merodavnih organizacija unutar sarkofaga nalazi se oko 180 tona nuklearnog goriva, od ega je deo u jezgru reaktora, a deo istopljen s betonom, metalom i ipkama za gorivo, u svojevrsnu lavu. Ta koliina goriva dovoljna je za izradu desetina atomskih bombi i predstavlja veliku opasnost za ljude i ivotnu sredinu. Njegova ukupna radijacija iznosi oko 18 miliona curiea (670 PBq). Iako minimalna, postoji opasnost od vode. Sarkofag na sebi ima oko hiljadu kvadratnih metara pukotina i rupa kroz koje prodire voda, koja potom dodatno oslabljuje njegovu konstrukciju. Osim toga, voda se ponaa kao moderator i moe posluiti u odvijanju nove lanane reakcije koja bi izazvala novu eksploziju. Iako je ta opasnost minimalna, potrebno ju je imati na umu. U noi 26. juna 1990., nakon obilnih kia, u jednoj od prostorija sarkofaga zabeleen je veliki rast broja neutrona. rtvom jednog fiziara lava je zalivena gadolinijum-nitratom i broj neutrona se vratio u normalne vrednosti (gadolinijum-nitrat upija neutrone). Danas sarkofag ima ugraene prskalice sa supstancama koje upijaju neutrone i tako spreavaju mogunost pojave nekontrolisane lanane reakcije.

Novi zatitni sarkofag koji se planira dopremiti iznad unitenog reaktora kako bi jednom za stalno uklonio opasnost nove nesree. Izvor: ArkiBlog Kako bi se spreila mogunost nove nesree u elektrani, u izgradnji je novi zatitni sarkofag. Re je o elinoj konstrukciji oblika bavastog svoda. Visina joj varira od 117,5 metara na istonoj do 144 metara na zapadnoj strani. Konstrukcija mora da u potpunosti izololuje mesto nesree i minimalizuje mogunost prodora vode. Pri njenom postavljanju ne sme se puno kopati ili na bilo koji drugi nain remetiti gornje slojeve tla, budui da su oni izrazito kontaminirani radioaktivnim izotopima. Konstrukcija ve sastavljena putem posebnih ina e biti dopremljena na mesto nesree. Izbegava se gradnja na lokaciji kako ne bi dolo do bilo kakve nezgode ili se ugrozili zdravlje i ivoti radnika. Finansiranjem kroz razne agencije, trokovi izgradnje novog sarkofaga iznosie oko 800 miliona dolara. Pri tome sarkofag nije trajno reenje, ve samo pouzdana izolacija mesta nesree dok se ne pronae neko trajno efikasno reenje.

6.1.ernobil i sigurnost nuklearne energije

Nesrea u nuklearnoj elektrani kod ernobila dovela je u pitanje sigurnost upotrebe nuklearne energije. I danas, dvadeset i dvije godine nakon nesree, duga senka ernobila jo je uvijek glavni protivargument izgradnji novih nuklearnih elektrana. Odmah nakon njega pitanje je nuklearnog otpada. Moramo li zaista kod svake novoizgraene fisijske nuklearne elektrane strahovati od novog ernobila? Ako pogledamo paljivo ovu priu u celosti, vidljivo je gde se nalazi glavnina krivice za nesreu. Sama konstrukcija reaktora RBMK-1000 relativno je nestabilna i zahteva struno osoblje koje e njime upravljati. U ernobilu tog osoblja nije bilo. Uglavnom je bila re o osoblju povuenom iz termoelektrana i glavnom inenjeru s nuklearne podmornice. Druga injenica bila je tednja na materijalu prilikom izgradnje reaktora 3 i 4 (nesree u kvalitetno izgraenim reaktorima 1 i 2 uspeno su otklonjene bez posledica za ljude i okolinu). Uzmemo li i niz propusta u meusobnoj komunikaciji osoblja i sprovoenju rizinog eksperimenta, jasno je zato je dolo do nesree. Opseg posledica nesree posledica je spore i neadekvatne reakcije odgovornih slubi. Na mesto nesree, slube su stigle tek dan nakon pa je stanovnitvo ugroenog podruja evakuisano u veernjim satima tog dana. Da je osoblje elektrane na vreme prepoznalo razmeru nesree i odgovorne slube odmah reagovale, posledice su mogle biti manje. Ovako, zahvaljujui uglavnom politici zatakavanja tadanjeg SSSR-a posledice su zahvatile gotovo celu Europu. Pravovremenim upozorenjem stanovnitvo se moglo adekvatno zatiti od najgoreg naleta radioaktivnih estica iz nuklearne elektrane ernobil. Da nije bilo detekcije tih estica u nuklearnoj elektrani Forsmark u vedskoj, pitanje je kada bi se saznalo za ernobilsku nesreu. Nadalje, najvei strah protivnika nuklearnih elektrana je eksplozija iste. Treba imati na umu da je koliina nuklearnog goriva u elektrani manja od one potrebne za izazivanje nuklearne eksplozije (kritina masa) te da do iste ne moe doi. Najgori scenarij za nuklearnu elektranu jesu topljenje jezgra i eksplozija vodene pare. Kod topljenja jezgra moe doi do isputanja radioaktivnih supstanci i tenosti u ivotnu sredinu (visoka temperatura rastopljenog jezgra probija sve na svom putu) ili do eksplozije vodene pare. Upravo ovo zadnje najgore je to se moe dogoditi i dogodilo se u ernobilu. Pri eksploziji vodene pare, u okruenje se oslobaaju brojni tetni produkti fisije, koje potom vaydune mase raznose u pravcu svog smera kretanja. Upravo iz tog razloga nuklearne elektrane imaju posebno dizajniranu betonsku zatitnu zgradu za reaktor. U sluaju ernobila ta je zatita bila oslabljena zbog tednje na materijalu i potrebe vaenja produkta fisije, korisnih za izradu nuklearnog oruja, u vojne svrhe. U svetu postoji, po podacima IAEA-e (Meunarodne agencije za atomsku energiju) 439 aktivnih reaktora u 31 zemlji. Uzmemo li pri tome i sve reaktore koji su bili aktivni kroz istoriju jo od 60-ih i injenicu da se dogodila samo jedna velika nesrea (ernobil), koja je jo pri tom mogla biti spreena (ljudski faktor), zakljuuje se kako je nuklearna energija poprilino sigurna. Statistiki gledano vie ljudi strada od posledica korienja elektrine energije nego od posledica nuklearne. Slino injenici da mnogo vie ljudi strada u automobilskim nesreama nego u avionskim, meutim ljudi e radije sesti u auto

nego u avion. To je stvar predrasuda stvorenih, delom iz straha od nepoznatog, delom od needukacije, neinformisanosti i medijske eksponiranosti odreenih dogaaja. Drugi problem korienja nuklearne energije je nuklearni otpad. Od potroenog goriva (otpad najvie klase) do radioaktivnou zagaene opreme (najnia klasa) otpad je prilino opasan i potrebno ga je kvalitetno i sigurno zbrinuti. Dobar primer zbrinjavanja takvog otpada je Francuska (uz SAD i Japan zemlja koja 57% elektrine energije proizvede putem nuklearnih elektrana). Najopasniji otpad (potroeno gorivo sastavljeno od oko 0.8% urana 235, 0.9 posto plutonijuma, zatim oko 98% urana 238 uz popratne radioaktivne produkte fisije u tragovima) prevode u okside koje potom tope sa staklom i keramikom. Dobijena masa hermetiki se zatvara u posebno osigurane eline kontejnere od nerajueg elika. Ti kontejneri se potom zabadaju duboko u tlo u geoloki odgovarajue i stabilne slojeve. Stanovnitvo kraja u koji se to zakopava prethodno se dobro edukuje o tome to se zakopava i koje su potencijalne opasnosti. Veina radioaktivnih supstanci su alfa emiteri (iako u pravilu materija zrai na sva tri naina raspada s jednim prevladavajuim) pa se njihovo zraenje lako neutralizuje. Pri tome su zakopani na dubinu od oko 600 do 900 metara dubine. Kontejneri imaju hiljadugodinju garanciju. Ukoliko i doe do putanja radioaktivne materije u ivotnu sredinu, njihovo poluvreme raspada je takvo da bi podlegli radioaktivnom raspadu mnogo pre nego to bi doli do povrine ili podzemnih voda. Uz to kraj u kojem se odlae nuklearni otpad dobija posebne dravne subvencije kao nadoknadu za bilo kakvu psihiku ili fiziku tetu kojoj se izlau. .

Nuklearna elektrana Krko je vredan izvor energije i za Hrvatsku i za Sloveniju.

Okretanje nuklearnim elektranama kao izvoru energije je sve ee. Jo nakon energetske krize krajem `70-ih, Francuska se okrenula tom izvoru energije. Danas, kada su cene nafte vie nego ikada i oekuje se njihov daljnji rast, potrebno je okretanje alternativama. Kako su obnovljivi izvori energije (vetar, solarna energija, energija plime i oseke) premalo istraeni i nedovoljni za svetske energetske potrebe, a biogorivo nesigurno po ouvanje ivorne sredine i opravdanost proizvodnje (potrebni novi i efektivniji naini proizvodnje koji nee uticati na poveanje koliine CO2 i rast cene hrane u svetu), nuklearne elektrane preostaju kao jedina alternativa. Pri tome se fisijskim elektranama pomalo (trenutno samo eksperimentalno) pridruuju i fuzijske (JET i ITER). Kao izvoru

energije za budunost nuklearnim elektranama priklonio se i jedan od elnika Greenpeaca Patrick Moore.

Kretanje cene nafte. Zbog divljanja cena energenata i nemogunosti alternativnih izvora da ih efektivno zamene, nuklearna energija bi se mogla pokazati jedinim izlazom iz energetske krize. Izvor: Malaysia Today: Your source of independent news

7. ZAKLJUAK
Danas se sa sigurnou moe tvrditi da je glavni uzrok nesree nesiguran dizajn sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudska greka nedovoljno strunih ljudi pri pokuaju uspostavljanja stabilizacije nad nepredvienim radom tada destabilizovanog reaktora. Tano u 1 sat i 23 minuta, 26. aprila 1986. godine, dolo je do eksplozije na 4. reaktoru ernobilske nuklearne elektrane. Nedovoljno strunom procenom, prilikom eksperimenta nije ostavljen dovoljan broj ipki u etvrtom reaktoru to je nenadano dovelo do optereenja sistema. Elektrana je imala etiri reaktora snage 1GW tipa RBMK-1000, (Ruski RBMK Reaktor "Bolo Monosti Kanaln"; reaktor velike snage, kanalskog tipa). U vreme nesree, sva etiri reaktora su proizvodila oko 10% elektrine energije za potrebe Sovjetske Ukrajine. Gradnja elektrane je zapoeta sedamdesetih godina. Najvea svetska zamerka sovjetskim vlastima, uprkos najavljivanju sprovoenja politike Glasnost, usledila je zbog trodnevnog preutkivanja nuklerane nesree. U samom Sovjetskom Savezu tri sledea dana uopte nije objavljena nuklearna nesrea, a pitanje je: kada bi uopte bila najavljena, s obzirom da su problem uoili vedski meteorolozi koji su primetili visok stepen radioakitvnosti nad vedskom. Posledice nesree sanirale su se ubrzano i do decembra 1986. sagraena je betonska konstrukcija poznata kao sarkofag, u kojoj je sadrana glavnina nuklearnog goriva iz reaktora i sam uniteni reaktor s popratnom infrastrukturom. Reaktori 5 i 6, ija je izgradnja planirana (reaktora 5 i zapoela) nikada nisu zavreni. Nesrea u nuklearnoj elektrani kod ernobila dovela je u pitanje sigurnost upotrebe nuklearne energije. I danas, dvadeset i dve godine nakon nesree, duga senka ernobila jo je uvek glavni kontraargument izgradnji novih nuklearnih elektrana.

8. POPIS LITERATURE

1. B. W. Tillery, E. D. Enger, F. C. Ross. Intagrated science. II. izdanje. The McGraw Companies Inc. New York, 2004. 2. R. Stone, G Ludwig. Duga sjena ornobylja. National Geographic Hrvatska, travanj 2006. 3. Halliday, Resnic, Krane. Physics. John Wiley&Sons Inc. 1992. 4. Wikipedia