7-8.

1.

JA O
1.1.

1.2.

1.3.
dela po
2.

2.1.

2.2.

2.3.

2.4.

2.5.

3.
4.
5.
6.
7.
8.

8.1.
( )
8.2.

8.3.
( )
8.4.

8.5.

8.6.

9.

8.7.

8.8.

8.8.1.
8.8.2.
8.8.3.
8.8.4.
8.8.5.

DSB
Trigonit
Wellsteg

() :
1. .: , , , 2003.
2. .: 2, , 1978
2. .: ,
, , 2001.
3. .: I, , ,
1999.
4. .: , - , ,
2002.

5. 3, , , 1988. ( 1984.)
6. . : , ,
, 1983
7. . :
, , 10/1980,
8. Wolfgang Brennecke, Heiko Folkerts, Friedrich Haferland, Franc Hart:
, , , 1990.


-
,

1.

22 , 1: 4

22

2.

:
1.
2.
3.
4.

( ) ,
.
:

1.
2.
3.
4.
5.


1.
1:1,5

1:3 ,

33

2.
1:3

3.
1:5 ,

20

-
, .

-.
,

-.

-

180
-

180

1.

2.

3.

4.


1.
2.
3.
4.

5.

(
)
-

- .
,
:

-
-



,


:
1.
2.
3.

4.
5.
6.

1. -

2.
, .,

2.

15,


,

1. -
2.
3.
4.

1.
,


2.
1/3

3. 30,


1.

2.

3.
4.

.
,
, ,
.

.
,
, .

1.-

2.
,

,


,

5.

XIX
, XIX
.

( )

5.

2.03.0-3.5 ,

.
4.0 -5.0
,
.

,
,

1.0- 1.5




,

6.

1. -
2.
3.
4. WELLSTEG
5.

1.

.

60 -120 2,50
.



6.0 - 12.0
;
1.
2.

1.

2.

45


,
15


1.0 1.5

3.

, 15


1.0 1.5



:

4. WELLSTEG-

, ,










13.0

50 (
,

80 )

5.

50, 22,
4



( 2.0)

10-30

1.

2.

5.0. MANSARDNI KROVOVI

Ove krovove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard, pa su po nemu dobili ime.
Sastoji se iz dva dela, i ima prelomljen oblik. Donji deo je obi~no jako strm a gornji deo
mo`e biti strm ili blag. Kada je gornji deo blagog nagiba onda se obi~no taj deo ne koristi
za boravak, ne pripada potkrovnom prostoru, ve} sluzi kao tavanica izme|u dva dela
krova. U drugom slu~aju kada se koristi ceo potkrovni prostor, stupci krovnih nosa~a
povezuju se kle{tima. Oblik krova se obi~no dobija kada se nad spoljnim zidovima opi{e
polukrug i u tim granicama odrede kontura krova. Ova vrsta krova danas se ne izvodi jer
zahteva dosta drveta, ve} se primenjuju laki krovni veza~i industrijski proizvedeni koji po
formi odgovaraju mansardnom krovu. Kod njih je svaki krovni veza~ istovremeno i krovni
nosa~. Proizvedeni u fabrici, na gradili{tu se lako i brzo montiraju.

5.0. RE[ETKASTI KROVNI NOSA^I

Drvene re{etkaste konstrukcije datiraju jo{ iz druge polovine 19 veka kada su in`enjeri u
Americi primenjivali stati~ke metode na drvenim mostovskim konstrukcijama. U Evropi ove
konstrukcije se primenjuju pri kraju 19 veka, a naro~ito se razvijaju posle prvog svetskog
rata, kada se usled nesta{ice gvo`|a sve vi{e primenjuje drvo. Konstrui{u se objekti
velikih raspona primenjuju}i nove veze i spojna sredstva, koja ne slabe drvo. Stare
tesarske veze se zamenjuju novim spojnim sredstvima kao {to su primena eksera,
zavrtnjeva, zaglavaka, prstenastih i zup~astih spona, lepkova i drugih.
Analiziraju}i napone kod nosa~a punog preseka napregnutog na savijanje, uo~eno je da
su naprezanja najve}a na spoljnjim povr{inama odnosno gornjoj koja je napregnuta na
pritisak i donjoj koja je napregnuta na zatezanje, dok se ova naprezanja smanjuju idu}i ka
neutralnoj zoni, tako da u ravni neutralne ose padaju na nulu. Uo~avanjem nedovoljne
iskori{}enosti nosivosti srednjeg dela nosa~a, nastali su kombinovani preseci, kod kojih su
gornji i donji delovi preseka nosa~a puni a sredina sa manjom povr{inom preseka. Ovako
dobijeni nosa~ ima isti otporni momenat kao i greda punog reseka iste visine. Nosa~a sa
kombinovanim presekom ima vi{e vrsta. Povezivanje gornjeg i donjeg pojasa nosa~a vr{i
se tako|e sa drvenim elementima postavljenim po odre|enom sistemu. Na taj na~in dobija
se re{etkasti nosa~ kod koga je gornji pojas napregnut na pritisak a donji pojas na
zatezanje. [tapovi u polju nazivaju se {tapovi ispune. Prema na~inu postavljanja
napregnuti su na pritisak ili zateznje, uz uslov da se osovine svih {tapova koji se susti~u u
jednom ~voru seku u jednoj ta~ki.
Oblik re{etki mo`e biti razli~it, a naj~e{}i su slede}i tipovi:
1. ravne re{etke, ili re{etke sa paralelnim pojasevima,
2. trapezaste na jednu vodu,
na dve vode,
3. mansardne re{etke,
4. trougaone re{etke: na jednu vodu,
na dve vode,
5. lu~ne, paraboli~ne re{etke.

Kod ravnih nosa~a re{etki, kada se dijagonale penju od sredina ka osloncima, onda su
one napregnute na zatezanje, a vertikale na pritisak. Obrnut raspored sila de{ava se kada
se dijagonale od oslonca di`u ka sredini re{etke, onda su one napregnute na pritisak a
vertikale na zatezanje.
Kod trougaonih re{etki je obrnuto. Kada se dijagonale od oslonca penju ka sredini, onda
su one napregnute na zatezanje a vertikale na pritisak. Kada se dijagonale penju od
sredine ka osloncima, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje.
Lu~ni odnosno paraboli~ni nosa~i bivaju konstruisani tako da horizontalne pritiskaju}e sile
gornjeg pojasa bivaju prihva}ene od donjeg pojasa. Gornji i donji pojas nosa~a povezani
su {tapovima ispune ~iji je glavni zadatak da spre~e izvijanje gornjeg pojasa.

Konstruisanje re{etke

Po{to se odabere oblik, pristupa se rasporedu vertikala i dijagonala. Razmak izme|u

vertilala ker}e se od 2.00 do 3.00 - 3.50m. a mo`e biti i manji. Pri tome se mo`e postupiti
na dva na~ina. Ako se vertikale postavljaju na istom rastojanju tada }e dijagonale biti pod
razli~itim uglom, ili ako se dijagonale postavljaju pod istim uglom vertikale }e biti na
razli~itom me|usobnom rastojanju.
Re{etke mogu da nale`u na masivne zidove ili stubove, kao i na drvene pune ili re{etkaste
stubove, kao i na druge elemente nose}e konstrukcije.
Za re{etkaste nosa~e uglavnom se upotrebljava jelovo drvo. Izuzetno, za neke delove koji
su jako napregnuti upotrebljava se tvrdo, hrastovo drvo.

Ovako formiranim re{etkastim nosa~ima savla|uju se veliki rasponi. Nagib re{etke

uskla|uje se sa vrstom pokriva~a. U popre~nom pravcu, re{etke se postavljaju na
rastojanju od 4.00 do 5.00m. i predstavljaju krovni nosa~, a raspon rogova od oslonca do
oslonca ne bi trebalo da pre|e 4.50m.

Preko re{etkastih nosa~a postavljaju se ven~anica, ro`nja~a i slemenja~a, po istom

principu kao kod klasi~nih tesarskih krovova, a preko njih postavljaju se rogovi. Ukru}enje
u podu`nom pravcu se vr{i ili pajantama (koje ujedno smanjuju raspon ro`nja~ama
odnosno slemenja~ama) ili podu`nim re{etkama na dva ili tri mesta u podu`nom pravcu.
Ovi krovovi mogu se izvesti i bez ro`nja~a, ve} postavljanjem rogova upravno na krovne
re{etke (koji se ovako postavljeni nazivaju potplatnice), paralelno sa slemenom odnosno
sa strehom. Razmak izme|u rogova zavisi od vrste pokriva~a i na~ina izvo|enja njegove
podloge.

Re{etke od dasaka kao lake re{etke, predstavljaju u isto vreme krovni nosa~ i rog i
postavljaju se na rastojanju od 1,00m do 1,50m. Ukru}enje u podu`nom pravcu posti`e se
ukr{tanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne {tapove ispune. Ove re{etke
predstavljaju osnovu za industrijsku proizvodnju re{etkastih nosa~a, savremenim na~inom
proizvodnje.

KROVOVI

N A V E [ A LJ K E

Kod krovova na raspinja~e i krovova na ro`nja~e (sa pravim i kosim

stolicama), optere}enje od krova se prenosi na unutra{nje ili spolja{nje
nose}e zidove ili druge nose}e elemente. Kada se radi o drvenoj
me|uspratnoj konstrukciji sa tavanja~ama od punog drveta, maksimalni
raspon je 6.00m. Primena tavanja~a od punog drveta za vece raspone nije
ekonomi~na, jer bi u tom slu~aju one bile veoma velikih dimenzija. Velike
raspone je mogu}e premostiti nosa~ima od lepljenog lameliranog drveta i
drugim savremenim industriski proizvedenim nosa~ima. Kada je me|uspratna
konstrukcija armirano betonska, optere}enje od krovnih nosa~a preuzmaju
nose}i elementi konstrukcije (podu`ni ili popre~ni nose}i zidovi ili grede).
Konstrukcija krova na ve{aljke izvodi se iznad drvene me|uspratne
konstrukcije raspona od 6.00. do 12.00m. kada nema srednjh zidova koji bi
poslu`ili kao oslonci. Odre|enim na~inom formiranja krovnih nosa~a,
tavanja~e se mogu ve{ati za krovne nosa~e pa je tako konstrukcija takvog
krova dobila naziv -krov na ve{aljke.
Konstrukcije na ve{aljke se izvode kada su rasponi nose}ih zidova veliki,
kada nema srednjih zidova koji bi primili optere}enje od krovnih nosa~a ili
kada to nije povoljno za me|uspratnu konstrukciju. Ove konstrukcije su se
izvodile kod zgrada sa drvenom tavanicom velikih raspona, kod betonskih
konstrukcija, kada je trebalo izbe}i optere}enje me|uspratne konstrukcije i
iznad prostora bez me|uspratne konstrukcije. Danas se ove konstrukcije ne
izvode jer se primenjuju savremene konstrukcije drugih tipova, ali je va`no
poznavati ih, da bi se pravilno pristupilo rekonstrukciji krovnih konstrukcija
starih objekata.
Ve{aljka mo`e biti prosta (ili jednostruka), dvojna (ili dvostruka), trostruka i
vi{estruka.
Prosta ve{aljka se sastoji od osnovice krovnog nosa~a koja se kod ovog tipa
krova naziva zatega, od jednog stupca i dva kosnika.
Prosta ve{aljka ima samo jedan stubac i izvodi se kod krovova koji imaju
samo slemenja~u. Teret od krova koji pada na slemenja~u (Q1) prenosi se na
stubac koji je u ~voru I ~vrsto vezan za kosnike. Kosnici sa osnovicom
krovnog nosa~a (zategom) ~ine nepomerljivi trougao. Ako je potrebno da se
skrati raspon tavanja~a potkrovne drvene tavanice, onda }e se one
pogodnom vezom ve{ati za stubac, i optere}enje Q2 preneti u ~vor I odakle
se ukupno optere}enje Q ravnomerno prenosi preko kosnika na spoljne
zidove ( na svaki zid po 1/2 sile Q). Usled horizontalne komponente H, sile
Q/2, osnovica krovnog nosa~a napregnuta je na zatezanje, pa se zato naziva
zatega.
Dvojna ve{aljka se sastoji iz zatege, dva stupca, raspinja~e izme|u stubaca i
dva kosvika.
Trostruke i vi{estruke ve{aljke se retko sre}u jer su glomazne konstrukcije, pa
se za potrebe konstruisanja tako velikih krovnih konstrukcija pribegavalo
izvo|enju re{etkastih krovnih nosa~a. Danas se vi{e ne izvode.

[eme krovnih nosa~a kod jednostruke i dvostruke ve{aljke

1
2
3
4

vencanica
slemenjaca
roznjaca
stubac

5 klesta
6 kosnik
7 rog
8 podvlaka

9 nadvlaka
10 raspinjaca
11 zatega

Prilikom konstruisanja ve{aljke potrebno je zadovoljiti tri glavna uslova:

1. da se osovine greda koje se susti~u u jednom ~voru moraju se}i u
jednoj ta~ki,
2. da se osovine kosnika i zatege seku iznad zida na osloncu
3. nagib kosnika i zatege ne sme biti manji od 300.
Prvi uslov se mora zadovoljiti da bi se sile koje se susti~u u toj ta~ki prenele
na odre|eno mesto. Ako se on ne bi po{tovao do{lo bi do ekcentriciteta i
poreme}aja ravnote`e {to bi ugrozilo opstanak konstrukcije.
Drugi uslov je va`an jer uti~e na naprezanje koje se razvija u zidu koji prima
optere}enje od krova i tako uti~e na ukupnu stabilnost. Najbolje je ako se
osovina zatege i osovina kosnika seku u jezgru zida (njegovoj srednjoj tre}ini),
jer je tako zid ravnomerno napregnut na pritisak.
Da bi se skratio raspon tavanja~a drvene me|uspratne konstrukcije, one se
kod krovova na ve{aljke moraju ve{ati za krovne nosa~e na nekoliko na~ina:
1. pomo}u okaga~e ( nadvlake)
2. pomo}u podvlake
3. pomo}u direktnog naleganja na tavanja~a na zatege
4. pomo}u limenih papu~a.
Okaga~a ili nadvlaka je horizontalna greda koja je postavljena iznad zatege (i
za nju je povezana) upravno na krovne nosa~e, a pored stubaca. Sve
tavanja~e koje se oslanjaju na spoljne zidove prika~ene su za nadvlaku i tako
im se skra}uje raspon.
Podvlaka je horizontalna greda koja se postavlja ispod zatege, na mestima
gde je ova povezana sa stupcem, i ima istu funkciju kao i nadvlaka. U ovom
slu~aju podvlaka nije u ravni sa zategama i tavanja~ama pa se vidi na
plafonu.

1. Prosta ili jednostruka vealjka - tavanjae prihvaene nadvlakom

Krovni nosa proste ili jednostruke vealjke, sastoji se od zatege, jednog

stupca i dva kosnika.

detalj 1
varijanta detalja 1
Osovina kosnika i osovina zatege moraju se sei u jednoj taki iznad oslonca
(uslov br. 2). Najbolje je da ta taka pada u jezgro zida (varijanta 1) ili da ga
tangira (detalj 1). Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sme biti
manji od 300 (uslov br. 3).

Osovina kosnika i osovina stupca moraju se sei u jednoj taki (uslov br. 1),
koja se nalazi priblino na 20 do 25cm ispod slemenjae.

Kod direktnog naleganja tavanja~a na zatege, zatege se vide na plafonu jer

nisu u ravni sa tavanja~ama. Postavljanjem tavanja~a u limene papu~e koje
se oslanjaju na zatege posti`e se da tavanja~e i zatega le`e u istoj ravni, i
ravan plafon.
Kako su ove tavanice ~esto znatne te`ine, te`i se da svi njeni elementi budu
{to lak{i, ukoliko tavanski prostor nije predvi|en za kori{}enje. Zato se kod

rekonstrukcije ovih krovova, ako se `eli njihovo pretvaranje u potkrovni prostor

koji se koristi, mora ovo uzeti u obzir i konstrukcija oja~ati.

Konstrukcija krova na ve{aljke nad armirano betonskom tavanicom velikog

raspona izvodi se kada nije po`eljno optere}ivati me|uspratnu konstrukciju. U
tom slu~aju zatega se ne mora postavljati po celoj du`ini raspona, ve} se
kosnici u~epljuju u drvene jastuke koji su pri~vr{}eni za betonsku konstrukciju.

U tom slu~aju, zate`u}a sila se preko jastuka prenosi na me|uspratnu

konstrukciju. Stubac je u~epljen u drveni jastuk koji je pri~vr{}en za betonsku
tavanicu. U svom donjem delu on nosi samo silu od vertikalne komponente
sile koja se od ro`nja~e prenosi preko pajanti.

Vealjka se moe konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30o ali se u tom
sluaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom od
30o) izvodi krov sa nazidkom.

7.0. KROVNE KONSTRUKCIJE OD INDUSTRIJSKI

PROIZVEDENIH KROVNIH NOSA^A
U industrijski proizvedene krovne nosa~e spadaju krovni nosa~i koji se formiraju u fabrici a
montiraju na gradili{tu, i u njih spadaju:
- laki re{etkasti krovni nosa~i,
- re{etkasti nosa~i sistemaDSB ,
- re{etkasti nosa~i sistema Trigonit,
- nosa~i tipa Wellsteg , poznati kao talasasto rebro,
- lepljeni lamelirani nosa~i.

Laki re{etkasti nosa~i su industrijski proizvedeni po odre|enoj tehnologiji, donose se

na gradili{te i na jednostavan i brz na~in montiraju. Proizvedeni od jelove gra|e malog
reseka predstavljaju laku konstrukciju, savla|uju velike raspone i u znatnoj meri
predstavljaju zamenu za klasi~ne krovne konstrukcije. Oslanjaju se na nose}e zidove ili
druge elemente nose}e konstrukcije zgrade formiraju}i krovnu konstrukciju nad prostim i
slo`enim osnovama. Izvode se kao jednovodni, dvovodni, ~etvorovodni i slo`eni krovovi.
Mogu imati razli~ite forme kao {to su:
- trougaoni jednovodni krovovi,
- trougaoni dvovodni, koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi ili koristi
kao potkrovni prostor,
- trapezasti jednovodni,
- trapezasti dvovodni,
- poligonalni laki re{etkasti veza~i u formi mansardnog krova.

Najrasprostranjeniji su trougaoni oblici lakih krovnih re{etki. Rasponi ovih nosa~a naj~e{}e
se kre}u od 6.00 do 12.00m. Krovni veza~i predstavljaju u isto vreme i nosa~ i rog i
isklju~uju postojanje ro`nja~a i elemenata klasi~ne krovne konstrukcije. Postavljaju se na
me|usobnom rastojanju od 60 do 120cm. blagog ili strmog nagiba, prema funkciji
potkrovnog prostora i vrsti krovnog pokriva~a.

Re{etkasti nosa~i sistema

DSB (oznaka prema Dreieck-Streben-Bau-Art)

predstavljaju jedan od najstarijih sistema koji se vremenom razvijao i odr`ao se do danas.

Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosa~a pravougaonog popre~nog preseka, i od
{tapova ispune koji zaklapaju ugao od 450 sa osom nosa~a. {tapovi gornjeg i donjeg
pojasa imaju ve}u {irinu od visine, {to dozvoljava izvo|enje `ljebova za vezu sa {tapovima
ispune. Elementi DSB su re{etkasti nosa~i koji se mogu primeniti kao proste grede,
grede sa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategom i bez zatege. Ovim sistemom krovnih
veza~a se mogu realizovati samo jednovodni i dvovodni krovovi, postavljanjem krovnih
nosa~a na rastojanju od 1.00-1,50m. Izra|uju se do visine od 80cm. za raspone do
15.00m.

Re{etkasti nosa~i sistema Trigonitpredstavljaju spoj dva razli~ita sistema veze

drvenih nosa~a: kovanom vezom i lepljenjem. Popre~ni presek Trigonit nosa~a mo`e
imati jednodelnu ispunu i dvodelne {tapove gornjeg i donjeg pojasa, ili dvodelnu strukturu
ispune i trodelne {tapove pojasa. Mogu}e su i druge varijante izvedene iz ova dva slu~aja.
Mogu se primeniti kod jednovodnih i dvovodnih krovova, postavljanjem krovnih veza~a na
rastojanju od 1,00-1,50m. za rspone max.15,00m. , kao nosa~i kod hangarskih
konstrukcija, kao podvlake kod konstrukcija hangara nad velikim rasponom, kao
kontinualni nosa~i, re{etkasti nosa~i sa promenljivom visinom popre~nog preseka trougaonog ili tarpezastog oblika.

Nosa~i tipa Wellsteg-u praksi poznati kaotalasasto rebro nastali su spajanjem

drveta i furniranih plo~a u nosa~ koji se odlikuje veoma jednostavnim, industrijskim
na~inom proizvodnje, dobrim mehani~kim karakteristikama, malom sopstvenom te`inom i
lakom ugradnjom. U ma{inski izveden `ljeb oblika sinusoide, duz drvenih no`ica ugra|uje
se talasasto rebro od furniranih plo~a, i lepljenjem formira nosa~ u popre~nom preseku I
oblika. Standardne visine rebra je od 24 do 60cm. a odnos visine i du`ine talasa
sinusoidnog `ljeba u no`ici rebra se kre}e izme|u 1/8 i 1/14.
Ovi nosa~i se naj~e{}e primenuju kao rogovi ili kao ro`nja~e u sistemu krovnih struktura ili
kao tavanja~e u sistemu drvenih me|uspratnih konstrukcija ili potkrovnih konstrukcija.
Ako je optere}enje malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13,0m. U serijskoj
proizvodnji nosa~i sa talasastim rebrom su visoki do 50cm. Ve}i nosa~i mogu imati i dva
rebra, koja stoje paralelno jedno pored drugog, pa takvi nosa~i obrazuju sandu~asti
popre~ni presek koji ima visinu od 60-80cm.

Lepljeni lamelirani nosa~i su produkti savremene tehnologije u obradi drveta. Dobijaju

se lepljenjem dasaka ili lamella ( ~etinarska gra|a podjednake {irine i visine popre~nog
preseka spojena u elemente potrebne duzine). Lamelle mogu biti du`ine do 50m., {irine
22cm. i visine 4cm. Prilikom lepljenja, vlakna spojenih lamella moraju biti me|usobno
paralelna. Re|anjem lamela jedne preko druge formiraju se nosa~i `eljene visine (mogu
biti i do 2,00m. visine). Ovako dobijeni elementi imaju bolje karakteristike nego drvo od
koga su nastali. Ravni lamelirani lepljeni nosa~i koriste se uglavnom za raspone od 10,0
do 30,0m. Mogu se izvoditi i kao savijeni nosa~i polupre~nika do 6,0m. koji su jednostavni
za izvo|enje, dok se nosa~i sa manjim polupre~nikom te`e izvode i vi{e ko{taju.

FIZIKI UTICAJI I OPTEREENJA

1. SPOLJANJI

INSOLACIJA
VETAR
ATMOSFERILIJE
TEMPERATURA VAZDUHA
VLANOST VAZDUHA
TOPLOTNO ZRAENJE OKOLNIH POVRINA

2. UNUTRANJI

TEMPERATURA VAZDUHA U PROSTORIJAMA

ISPOD KROVA
VLANOST VAZDUHA U PROSTORIJAMA
ISPOD KROVA

PODELA RAVNIH KROVOVA

1. PREMA NAGIBU
2. PREMA PROHODNOSTI I NAMENI
3. PREMA PROVETRAVANJU

PODELA PREMA NAGIBU - PO JUS-U

SA MALIM NAGIBOM .............. 0.5 - 1%

SA NORMALNIM NAGIBOM ...........1 - 2%
SA VEIM NAGIBOM ......... 2.5 - 4%
SA VELIKIM NAGIBOM ............... 4 15%
NAGNUTI KROVOVI .......... 15 40%

KROVOVI PREMA PROHODNOSTI I

NAMENI

KROVOVI PREMA PREMA

PROVETRAVANJU

SLOJEVI RAVNOG KROVA

1. SLOJ ZA PAD min 4 cm
2. SLOJ ZA RASTEREENJE
PARNOG
PRITISKA I PARNA BRANA
3. TERMOIZOLACIJA
4. PVC FOLIJA
5. CEMENTNA KOULJICA min
3cm
6. HIDROIZOLACIJA
7. ZATITA HIDROIZOLACIJE

NEVENTILIRANI
RAVNI KROV
DETALJ ATIKE

NEVENTILIRANI
RAVNI KROV
DETALJ NAZIDKA
SA METALNOM
OGRADOM

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

DETALJ SLOJEVA

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

KROVNA BATA

KROVNA BATA

KROVNA
BATA

HIDROIZOLACIJA RAVNIH KROVOVA

1. JEDNOSLOJNE OD SINTETIKIH TRAKA
2. VIESLOJNE HIDROIZOLACIJE OD
BITUMENSKIH I POLIMERBITUMENSKIH
TRAKA
3. HIDROIZOLACIJE OD SINTETIKIH TENIH
MATERIJALA
4. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEAVINE
BITUMENA SA SINTETIKIM MATERIJALIMA
5. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEAVINE
BITUMENA SA SINTETIKIM MATERIJALIMA

ODVODNJAVANJE RAVNIH KROVOVA

1. OLUCIMA
2. RIGOLOM

KA SPOLJANJOSTI ZGRADE
KA UNUTRANJOSTI ZGRADE

3. TAKASTO

ISTI KROV NA TRI NAINA

OLUCIMA

RIGOLOM

TAKASTO

ODVODNJAVANJE OLUCIMA

NEVENTILIRANI RAVNI KROV

DETALJ LIMENOG OLUKA

NEVENTILIRANI RAVNI KROV

DETALJ BETONSKOG OLUKA

ODVODNJAVANJE RIGOLOM

NEVENTILIRANI RAVNI KROV

DETALJ RIGOLE

TAKASTO
ODVODNJAVANJE

TAKASTO ODVODNJAVANJE PREKO

UNUTRANJIH SLIVNIKA

HORIZONTALNI OLUCI
FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA

PRIMAJU VODU SA KROVNIH POVRINA I ODVODE JE U

OLUNE CEVI (VERTILANE OLUKE)
IZRAUJU SE OD LIMA ILI KAO ARMIRANO-BETONSKI
ELEMENTI

DIMENZIONISANJE

PREMA PRIPADAJUOJ KROVNOJ POVRINI:

0.8 1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2
UOBIAJENA IRINA OLUKA
ZA MANJE OBJEKTE 13 20 cm,
ZA VEE OBJEKTE 16 25 cm

VISINA SPOLJNE IVICE OLUKA MORA BITI NIA OD

UNUTRANJE ZA 1 cm

ODREIVANJE PRESEKA HORIZONTALNIH

OLUKA

PRESECI OLUKA

VERTIKALNI OLUCI
FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA

PRIMAJU VODU IZ OLUKA, RIGOLE ILI DIREKTNO SA

KROVA (TAKASTO ODVODNJAVANJE)
POSTAVLJAJU SE VERTIKALNO SA SPOLJNE STRANE
OBJEKTA, UZ FASADU
IZRAUJU SE OD LIMA I MOGU BITI RAZLIITOG PRESEKA

DIMENZIONISANJE

PREMA POVRINI KROVNE RAVNI SA KOJE TREBA DA

PRIME VODU:
1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2 PRIPADAJUE
HORIZONTALNE PROJEKCIJE KROVA
UOBIAJENE DIMENZIJE
ZA KRUNE PRESEKE: 7.5 cm, 10 cm, 12 cm I 15 cm
ZA KVADRATNE PRESEKE 10/10 cm, 12/12 cm I 15/15 cm
RASTOJANJE OLUNIH VERTIKALA
MAKSIMALNO 30 m,
OPTIMALNO 10 15 m

ODREIVANJE PRESEKA VERTIKALNIH

OLUKA

PRESECI OLUKA

KINE KANALIZACIONE VERTIKALE

FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA
- SPROVODE VODU PREKO SLIVNIKA SA KROVA
KROZ UNUTRANJOST OBJEKTA
- OBINO SE NALAZE UZ ZIDOVE ILI U VERTIKALNIM
INSTALACIONIM KANALIMA
- PRIKLJUUJU SE NA KANALIZACIJU

DIMENZIONISANJE
- IZRAUJU SE U STANDARDNIM DIMENZIJAMA
KANALIZACIONIH CEVI
- 100
- 125
- 150 mm

- POVRINA POPRENOG PRESEKA:

1 cm2 NA 1m2 PRIPADAJUE HORIZONTALNE
PROJEKCIJE KROVA