Univerzitet u Niu

Elektronski fakultet

Ljubia M. Koci

Funkcije vie promenljivih

Edicija: Pomoni udbenici

2008

ii
Dr Ljubia M. Koci, redovni profesor Elektronskog fakulteta u Niu
FUNKCIJE VIE PROMENLJIVIH
Izdava:
Elektronski fakultet u Niu, P. fah 73, 18000 Ni, http://www.elfak.ni.ac.yu
Recenzenti:
Prof. dr Gradimir V. Milovanovi, red. prof. Elektronskog fakulteta u Niu,
Prof. dr Miodrag S. Petkovi, red. prof. Elektronskog fakulteta u Niu,
Prof. dr Lidija V. Stefanovi, red. prof. Elektronskog fakulteta u Niu,
Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Zoran Peri
Odlukom Nastavno-naunog vea Elektronskog fakulteta u Niu, br. 07/05-015/07-004 od
28.06.2007, rukopis je odobren za tampu kao pomoni udbenik.
ISBN 978-86-85195-50-1
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
517.51 (075.8)
KOCI, Ljubia M.
Funkcije vie promenljivih / Ljubia M. Koci Ni : Elektronski fakultet, 2008 (Ni :
Unigraf). IX, 95 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm. (Edicija Pomoni udbenici / Elektronski fakultet Ni)
Na vrhu naslovne strane: Univerzitet u Niu. Tira 300
ISBN 978-86-85195-50-1.
a) Teorija funkcija
COBISS.SR ID 148029452

Pretampavanje ili umnoavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti izdavaa

tampa: UNIGRAF, Ni
Tira: 300 primeraka

iii

Ljubia M. Koci

Funkcije vie promenljivih

iv

eo

vi

PREDGOVOR

vii

Ovaj udbenik sadri izbor gradiva iz predmeta Funkcije vie promenljivih,

neizostavnog dela kursa Matematike II, koji je, mogue i pod drugaijim
imenima, ali neprekidno, sastavni deo gardiva za studente druge godine svih
fakulteta elektrotehnikog ili informatikog usmerenja, pa tako i Elektronskog
fakultetu u Niu. Autor je ovaj tekst stoga namenio buduim inenjerima ovih
struka, ali ga, svakako, mogu koristiti i studenti drugih tehnikih profila.
Tekst je prirodno podeljen na dva dela, na teorijski deo i na zbirku reenih
zadataka. Prvi, teorijski deo, sastoji se od 11 poglavlja koja, zajedno, ine korpus
neophodnog znanja budueg inenjera elektrotehnike ili informatike. Svako
poglavlje, osim teorije sadri i adekvatne primere, esto ilustrovane slikama, koji
osvetljavaju kompleksnije teorijeske detalje. Primeri i slike su najveim delom
uraene primenom softvera MATHEMATICA.
Drugi deo udbenika je metodoloka zbirka zadataka koji prate teoriju i od
kojih je najvei deo kompletno reen.
Rukopis je u celini proitao Zvezdan Marjanovi i svojim sugestijama je
doprineo poboljanju kvaliteta teksta. Ovom prilikom autor mu se zahvaljuje.
Autor takoe duguju izuzetnu zahvalnost recenzentima, ije su primedbe u
mnogome doprinele kvalitetu ovog teksta.

U Niu, maja 2007.

Autor
Lubia M. Koci

viii

SADRAJ

ix

Funkcije vie promenljivih

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Prostor n | 1
Pojam funkcije vie promenljivih | 3
Granina vrednost i neprekidnost
|6
Parcijalni izvodi
|8
Parcijalni izvodi sloenih funkcija
| 12
Izvodi i diferencijali vieg reda
| 15
Izvodi vieg reda sloenih funkcija
| 19
Tejlorova formula
| 21
Ekstremumi funkcija vie promenljivih
| 23
Uslovni ekstremumi funkcija vie promenljivih
Lagranov metod
| 35

| 29

Zadaci
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Pojam funkcije vie promenljivih

| 41
Granina vrednost i neprekidnost
| 50
Parcijalni izvodi
| 56
Parcijalni izvodi sloenih funkcija
| 65
Izvodi i diferencijali vieg reda
| 71
Tejlorova formula
| 75
Ekstremumi funkcija vie promenljivih
| 78
Uslovni ekstremumi funkcija vie promenljivih
Lagranov metod
| 88

| 83

FUNKCIJE VIE PROMENLJIVIH

1. Prostor n
Definicija 1. Skup n svih ureenih n-torki X = (x1, x2,..., xn) realnih brojeva
naziva se realni n-dimenzionalni prostor. X je taka prostora n dok su realni
brojevi x1, x2,..., xn, koordinate take X.
Prostor n snabdeven je pravouglim Dekartovim koordinatnim sistemom. Za n =
2 prostor n je ravan (2), a za n = 3 je trodimenzionalni prostor (3). Kod nas su
u upotrebi desni koordinatni sistemi.
Definicija 2. Take X i Y = (y1, y2,..., yn) su koincidentne (poklapaju se) ako i
samo ako je xi = yi, i = 1,..., n i tada se pie X Y. U suprotnom, take su
nekoincidentne, X TY.
Dvema takama X i Y iz prostora n moe se pridruiti nenegativan realan broj
d(X, Y) koji zadovoljava uslove
1. d(X, Y) = 0 X Y,
2. d(X, Y) = d(Y, X),
3. d(X, Y) d(X, Z) + d(Z, Y)
i koji se naziva rastojanjem taaka X i Y. Tada se kae da je prostor n snabdeven
metrikom d ili da je (n, d) metriki prostor.
Uobiajena metrika u prostoru n je Euklidova metrika, najkraeg pravolinijskog
rastojanja
1/ 2

(1)

d 2 ( X , Y ) = ( x1 y1 ) 2 + ... + ( xn yn ) 2 = ( xk yk ) 2
k =1

Takoe, koristi se optija, tzv. l p - metrika definisana sa

1/ p

(2)

d p ( X , Y ) = | xk yk | p
k =1

p >0.

Za p = 2, l p - metrika se svodi na Euklidovu metriku d2 .

Skup taaka iz n moe biti tako organizovan da ini povr. Jedna od
najznaajnijih povri u n-dimenzionalnom metrikom prostoru je sfera. Euklidova

2
sfera sa centrom u taki A = (a1, a2,..., an) poluprenika R se definie kao skup
taaka X iz n koje zadovoljavaju uslov d2(X, A) = R. Iz (1) sleduje njena
jednaina

( x1 a1 ) 2 + ( x2 a2 ) 2 + ... + ( xn an ) 2 = R 2 .
Generalizacija sfere je p-sfera dp(X, A) = R, tj.
| x1 a1 | p + | x2 a2 | p +...+ | xn an | p = R p , R > 0, p > 0.
Primer. Na slici su dati primeri dvo- i tro-dimenzionalnih p-sfera. Povr psfere poluprecnika R, deli prostor n na dva dela. Prvi, unutranjost p-sfere, koji
se definie nejednakou dp(X, A) < R i drugi deo, spoljanost p-sfere, definisan sa
dp(X, A) > R. Unutranjost p-sfere zajedno sa sferom oznaava se sa K(A, R), i
definie se nejednakou dp(X, A) R.

Slika1. Jedinine p-sfere za 2- i 3-dimenzionalni prostor i razne vrednosti p

U daljem tekstu, koristiemo Euklidovu metriku d2.

Definicija 3. Neka je A n. Skup K(A, ) = {X n : d2(X, A) }, naziva se
sferna -okolina take A. Poluprenik okoline je > 0.
Definicija 4. Taka A n je granina taka skupa S n ako proizvoljna sferna
-okolina K(A, ) sadri bar jo jednu taku iz S. Skup koji sadri sve svoje
granine take je zatvoren.

Slika 2.

Na Slici 2, prikazan je primer skupa S kod koga su take A i B granine, a

taka C to nije. Primer zatvorenog skupa je sferna -okolina neke take.
Napomena. Granina taka se takoe zove i taka nagomilavanja datog skupa.

2. Pojam funkcije vie promenljivih

Definicija 5. Svako preslikavanje f proizvoljnog podskupa prostora n u podskup
Df prostora je realna funkcija n promenljivih. Posdkup Df naziva se domen
funkcije f, a njegova slika, D f 1 = {f(X), X Df } je kodomen funkcije f.

Uobiajeni nain pisanja je f : n ili preciznije f : D f D f 1 a takoe

y = f ( X ) = f ( x1 , x2 ,..., xn ) .
Primer 1. Sledee funkcije jedne, dve i tri promenljivih se pojavljuju u fizici.
a. tefan-Bolcmanov zakon j* = cT 4 (c je konstanta), daje ukupnu
energiju koja se izrai sa jedinine povrine crnog tela kao funkciju
jedne promenljive -termodinamike temperature T;
V
, daje struju kao funkciju dve promenljive, napona
R
(V) i otpornosti (R) elektrinog kola;

b. Omov zakon I =

c. Rad elektrine struje A = RI 2t je funkcija tri promenljive: otpornosti R,

intenziteta struje I i vremena t;

4
U inenjerskim primenama uglavnom sreemo funkcije dve i tri promenljive.
Funkciju dve promenljive, f : 2 emo, jednostavnosti radi, oznaavati sa
z = f ( x, y ), ( x, y ) Dxy , pri emu je domen Dxy 2, a funkciju tri promenljive
f : 3 sa u = f ( x, y, z ), ( x, y, z ) Dxyz , sa domenom Dxyz 3. Funkcija

dve promenljive moe se, u Dekartovom koordinatnom sistemu {(x, y, z)},

prikazati grafiki fragmentom povri = ( x, y, f ( x, y ) ) , ( x, y ) Dxy .

Primer 2. Na Slici 3, dat je fragment povri , koji predstavlja grafik

funkcije
(3)

f(x, y) = 2 + e x / 3 y/ 4 cos(3.2 x) cos(1.4 y)

na pravougaonom domenu Dxy = [a, b] [c, d].

Slika 3. Grafik funkcije dve promenljive na pravougaonom domenu

Pored 3D grafika, za prikaz povri z = f(x, y), koristi se projekcija nivo-linija

datog fragmenta povri na (x, y)-ravan.

Definicija 6. Neprazan skup taaka N C = ( x, y ) Dxy | f ( x, y ) = C , naziva se

nivo-linija na visini z = C, grafika funkcije f(x, y) na domenu Dxy.

5
Fragment grafika neprekidne
funkcije f(x, y) nad domenom Dxy moe
se prikazati skupom nivo-linija
NC1 , NC2 , ..., NCm koji odgovara nizu

konstanti C1< C2 < ...< Cm, koje se

biraju tako da pokrivaju interval od
minimalne do maksimalne vrednosti
funkcije f na datom domenu (videti
Teoremu 1). Tipino, bira se C1 = min f,
Cm = max f, i pritom je Ci+ 1 Ci =
Const., i = 1,..., m 1. Geometrijski
gledano, skup nivo linija se dobija u
preseku niza paralelnih ravni z = Ci sa
fragmentom povri z = f(x, y) na
domenu Dxy.

Slika 4. Nivo-linije funkcije (3)

Primer 3. Na Slici 4 prikazan je skup od jedanaest nivo linija za funkciju

definisanu jednakou (3), na pravougaonom domenu [a, b] [c, d]. Na Slici 5
(levo) data je projekcija nivo-linija sa Slike 4.

Primena nivo-linija u kartografiji je opte poznata (Slika 5, desno). Linije

iste visine reljefa nazivaju se izohipse a linije iste dubine izobate.

Slika 6. Levo. Nivo-linije, projekcija; Desno. Primena u kartografiji: izohipse

3. Granina vrednost i neprekidnost

Definicija 7. Funkcija f(x1, ..., xn) = f(X) ima u taki A = (a1,..., an) Df n
graninu vrednost jednaku L ako je

a) A granina taka domena Df funkcije f;

b) Za proizvoljno > 0, postoji neko = (), takvo da X K(A, )Df, X
A, povlai f(A) K(L, ), to se oznaava sa
lim f ( X ) = L ,

X A

pri emu oznaka X A znai x1 a1, ..., xn an.

Definicija 8. Niz taaka A1, A2,..., Ak, ..., iz n konvergira ka taki A n, ako se
za svako > 0 moe odrediti N() > 0, takvo da Ak K(A, ) za k > N().
Definicija 9. (Hajne-Borel) Funkcija f(X) = f(x1, ..., xn) u taki A = (a1,..., an) ima
graninu vrednost L ako za svaki niz {Ak} vai implikacija

lim Ak = A lim f ( Ak ) = L .

Primer 1. Ukoliko postoji, nai graninu

xy
f ( x, y ) = 2
u proizvoljnoj taki A = (a, b).
x + y2

vrednost

funkcije

Reenje. Ako je (a, b) (0, 0), tada

L = lim f ( x, y ) =
xa
y b

ab
.
a + b2
2

Ako je (a, b) = (0, 0), tada (x, y) (0,

0), s tim da se pribliavanje take (x, y)
koordinatnom poetku moe odvijati
na beskonano mnogo naina, na
primer po pravcima y = k x, (k )
(Sl. 6). U ovom sluaju je
xy
k
,
lim f ( x, y ) = lim 2
=
x 0
x 0 x + k 2 x 2
1+ k2
y = kx
y = kx
to
Slika 6. Pribliavanje koordinatnom poetku po pravoj

znai da granina vrednost zavisi od

koeficijenta pravca k prave po kojoj se
taka (x, y) pribliava koordinatnom

7
poetku, dakle, jedinstvena granina vrednost ne postoji.

Ovaj primer pokazuje da granina vrednost moe da zavisi od pravca

pribliavanja graninoj taki A. U tom smislu, posebno su vani pravci
koordinatnih osa. Tako se, u sluaju funkcije dve promenljive f(x, y), granina
vrednost u taki A = (a, b) moe raunati tako da najpre y b (dok je x a

fiksirano) a zatim x a, to se pie lim lim f ( x, y ) , ili obrnuto, da najpre x a

xa

y b

(dok je y b fiksirano) a zatim y b, to se pie lim lim f ( x, y ) . Ovakvi

y b

xa

limesi se zovu sukcesivni (uzastopni) a za razliku od njih, granina vrednost iz

Definicije 9 se zove simultana (istovremena). Postojanje sukcesivnih graninih
vrednosti i njihova jednakost ne povlai postojanje simultane granine vrednosti,
kao to pokazuje sledei primer:
x2 y 2
, u taki A =
x 2 y 2 + ( x y)2
sukcesivne
granine
vrednosti

Primer 2. Pokazati da za funkciju f ( x, y ) =

(0,

0)

postoje

jednake

lim lim f ( x, y ) = lim lim f ( x, y ) = 0 , ali da simultana granina vrednost

x 0

y 0

y 0

x0

lim f ( x, y ) ne postoji.
x 0
y 0

Reenje. Neka je x konstanta razliita od 0. Sada je

x2 y 2
0
= 2 = 0.
2
2
2
y 0 x y + ( x y)
x

lim f ( x, y ) = lim
y 0

x2 y 2
0
= 2 =0,
2
2
2
x 0 x y + ( x y)
y

Slino, ako je y 0, imamo lim f ( x, y ) = lim

x 0

tako da je lim lim f ( x, y ) = 0 sukcesivna granina vrednost kada najpre y 0,

x 0

y 0

a zatim x 0. Slino, sukcesivna granina vrednost kada najpre x 0, a zatim y

0, je lim lim f ( x, y ) = 0 . Dakle, sukcesivne granine vrednosti u taki (0, 0)

y 0

x 0

su jednake.
Meutim, ako x i y istovremeno tee ka 0 po pravcu y = x, imaemo

8
x4
L1 = lim f ( x, y ) = lim 4 = 1 ,
x 0
x 0 x
y=x
dok ako tee nuli po pravcu y = x, bie
x4
x4
x2
=
lim
=
lim
= 0.
x 0 x4 + 4 x2
x0 x2 x2 + 4
(
) x0 x2 + 4

L2 = lim f ( x, y ) = lim
x 0
y = x

Kako je L1 L2, simultana granina vrednost ne postoji.

Definicija 10. Funkcija f definisana u okolini take A n je neprekidna u toj
taki, ako se za svako > 0 moe odrediti = () > 0, tako da vai

X K ( A, ) f ( X ) K ( A, ) .

Funkcija f je neprekidna na skupu D n, ako je neprekidna u svakoj taki tog

skupa.
Neka je D zatvoren, ogranien podskup prostora n. Osnovne osobine neprekidne
funkcije f definisane na D su date u sledeim teoremama:
Teorema 1. (Vajertras) Funkcija f neprekidna na D, ograniena je na D, tj.
postoje realne konstante a i b takve da je a f(X) b.
Teorema 2. Postoji bar jedna taka iz D u kojoj neprekidna funkcija f ima
najveu i bar jedna taka u kojoj ima najmanju vrednost na D.
Teorema 3. Ako su A i B take iz D u kojima funkcija f : D n ima razliite
vrednosti f(A) f(B), tada u D postoji bar jedna taka C takva da je f(C) [m,
M], gde je m = min{ f(A), f(B)} i M = max{ f(A), f(B)}.

4. Parcijalni izvodi
Neka je funkcija f(X) = f(x1, ..., xn) definisana u okolini take A = (a1,..., an).
Definicija 11. Razlika xk = xk ak, naziva se priratajem promenljive xk , a
razlika

k f ( A) = f (a1 ,..., ak + xk ,..., an ) f (a1 ,..., ak ,..., an )

9
parcijalnim priratajem funkcije f(X) u taki A po promenljivoj xk.
Definicija 12. Ukoliko postoji, granina vrednost

k f ( A)
f (a1 ,..., xk ,..., an ) f (a1 ,..., ak ,..., an )
= lim
,
xk 0
xk ak
xk ak
xk
lim

naziva se parcijalnim izvodom funkcije f po promenljivoj xk u taki A i oznaava

f ( A)
f ( A)
ili sa f xk ( A) . Formalno gledano, izraz
nije korektan, ve je to
se sa
xk
xk
samo skraeni zapis za korektniju verziju

f ( X )
.
xk X = A

Primer 1. U proizvoljnoj taki 3 nai parcijalne izvode funkcije

f ( x, y , z ) = x y z e x y z .
Reenje. Parcijalni izvod po x podrazumeva fiksiranje druge dve
promenljive na konstantne vrednosti, tako da je
f
= y z e x y z + x y z e x y z y z = y z e x y z (1 + x y z ) .
x

Zbog simetrije funkcije u odnosu na promenljive, izvodi po y i z se nalaze

ciklinom zamenom promenljivih
f
= x z e x y z (1 + x y z ),
y

f
= x y e x y z (1 + x y z ) .
z

f
x = d xk f naziva se parcijalni diferencijal funkcije
xk k
f po promenljivoj xk. Razlika f = f ( X ) f ( A) , naziva se totalnim priratajem
funkcije f u taki A.
Definicija 13. Proizvod

Definicija 14. Funkcija f(X) = f(x1, ..., xn) definisana u okolini take A = (a1,...,
an), naziva se diferencijabilnom u toj taki ako se njen totalni prirataj f moe
napisati u obliku

10
f = f ( X ) f ( A) = L( X ) + ( X ) d ( X , A) ,

(4)
n

gde je L( X ) = pk xk , pri emu su pk brojni koeficijenti, i gde (X)0 kad

k =1

XA. Izraz L(X) = df se naziva totalnim diferencijalom funkcije f u taki A.

Teorema 4. Funkcija f(X) diferencijabilna u taki, neprekidna je u toj taki.
Teorema 5. (Potrebni uslovi diferencijabilnosti) Ako je funkcija f(X)
f ( A)
diferencijabilna u taki A, tada postoje svi parcijalni izvodi
u toj taki, a
xk
totalni diferencijal ima oblik
n
f ( A)
f ( A)
xk =
dxk .
k =1 xk
k =1 xk
n

df ( A) =

Teorema 6. (Dovoljni uslovi diferencijabilnosti) Ako funkcija f(X) ima u okolini

take A neprekidne parcijalne izvode po svakoj promenljivoj, tada je ona
diferencijabilna u toj taki.

Primer 2. Proveriti diferencijabilnost funkcije

f ( x, y ) = x 2 + y 2 ,

u taki (0, 0).

Reenje. Kako je
f (0, 0)
f ( x, 0) f (0, 0)
x2
= lim
= lim
x 0
x 0 x
x
x
| x | +1, x 0+
= lim
=
x 0 x
1, x 0

to znai da limes ne postoji, dakle

f (0, 0)
ne postoji. Slian rezultat se dobija za
x

f (0, 0)
. Funkcija nije diferencijabilna u (0, 0).
y

Geometrijska interpretacija parcijalnih izvoda funkcije dve promenljive. Posmatrajmo fragment grafika diferencijabilne funkcije z = f(x, y) u taki A(x0, y0) Df .
Ako se u funkciji f(x, y) promenljiva y fiksira na vrednost y0 tada se ona svodi na

11
funkciju promenljive x, (x) = f(x, y0), a njen grafik je kriva koja se dobija u
preseku fragmenta povri i ravni y = Const = y0.

Slika 7. Geometrijska interpretacija parcijalnog izvoda po x

Ako je ugao izmeu tangente i pozitivnog smera x-ose, nagib tangente, na ovu
krivu u taki A, tg u odnosu na pozitivan smer x-ose je parcijalni izvod f 'x(A)
(Slika 7).

Slika 8. Geometrijska interpretacija parcijalnog izvoda po y

Takoe, fiksiranjem x = x0, funkcija z = f(x, y) se svodi na funkciju promenljive y,

(y) = f(x0, y), a nagib tangente na tu krivu koja lei u ravni x = x0 je parcijalni
f ( A)
= tg (Slika 8).
izvod f y '( A) =
y
Prema Teoremi 5, totalni diferencijal funkcije z = f(x, y) u taki A(x0, y0) je
(5)

dz = df ( x, y ) =

f ( x0 , y0 )
f ( x0 , y0 )
( x x0 ) +
( y y0 ) ,
x
y

12
a kako je, na osnovu jednakosti (4), z = z ( x, y ) z ( x0 , y0 ) dz , sleduje, iz (5),
da je
(6)

z ( x, y ) z ( x0 , y0 )

f ( A)
f ( A)
( x x0 ) +
( y y0 ) ,
x
y

s tim da se znak nejednakosti moe zameniti jednakou ako je f(x, y) linearna

funkcija po x i y. Meutim, ukoliko f(x, y) nije linearna, tada je
(7)

z ( x, y ) z ( x0 , y0 ) =

f ( A)
f ( A)
( x x0 ) +
( y y0 )
x
y

jednaina tangentne ravni funkcije f u taki A.

5. Parcijalni izvodi sloenih funkcija

Neka je f(x1, ..., xn) realna funkcija definisana na D n, i neka je svaki
argument xk funkcija promenljive t,
x1 = x1(t), ..., xn = xn(t),

t [, ].

Pri promeni t od do , ndimenzionalna taka X opisuje trajektoriju u domenu

D. Svakoj taki trajektorije odgovara realan broj f(x1(t), ..., xn(t)) = (t) ime se
ostvaruje preslikavanje [, ], koje se naziva parametarska kriva.
Koordinate x1, ..., xn, se zovu posredne promenljive. Jedan primer parametarske
krive prikazan je na Slici 9.

Slika 9. Trajektorija take x1(t) = cos t, x2(t) = sin 2t, x3(t) = cos 2t, u
3 prostoru kad se t menja u intervalu [0, 2]

13

Teorema 7. Ako su funkcije f, x1, ..., xn, diferencijabilne, i (t) = f(x1(t), ..., xn(t))
tada postoji izvod

d
f dx1
f dxn
.
= '(t ) =
+ ... +
dt
x1 dt
xn dt

(8)

Dokaz. Na osnovu Definicije 14, prirataj funkcije f se moe napisati u

obliku
f ( A)
xk +
( X ) d ( X , A) ,
 

k =1 xk
n

f =

(9)

(t0 ) t

gde je A = (x1(t0), ..., xn(t0)), t0 [, ] i (t0 ) 0 , kad t t0 . Deljenjem (9)

sa t = t t0 i nalaenjem granine vrednosti, dobija se
n
d
f
f xk
= lim
= lim
+ lim (t0 )
dt t 0 t t 0 k =1 xk t t 0

f
k =1 xk
n

xk

lim
t 0 t

n f dxk
,
=
k =1 xk dt

to je (8).
x2

Primer. Pokazati da izraz

y=

b
1+ t2

f ( x, y ) = e

a2

y2
b2

pri emu je x =

at
1+ t2

, ne zavisi od promenljive t.

Reenje. Primenjujui formulu (8) na funkciju (t) = f(x(t), y(t)) dobijamo

x2

y2

x2

y2

f dx f dy 2 x a2 + b2
a
2 y a2 + b2
bt
(t ) =
+
= 2e

e
3
/
2
2
3/ 2
x dt y dt a
(1 + t 2 ) b
(1 + t 2 )
x2

2e

a2

y2
b2

(1 + t )

2 3/ 2

t y
x
a b = 0,

to znai da je funkcija konstanta, dakle f ne zavisi od t.

14
Neka je f(x1, ..., xn) realna funkcija definisana na D n, i neka su posredne
promenljive xk funkcije od u i v,
x1 = x1(u, v), ..., xn = xn(u, v), (u, v) Duv ,
tako da je (u , v) = f ( x1 (u , v),, xn (u, v) ) .
Teorema 8. Ako su f kao i x1, ..., xn diferencijabilne funkcije, tada postoji izvod

f x1
f xn f x1
f xn
,
.
=
+ ... +
=
+ ... +
u x1 u
xn u v x1 v
xn v
f
f
Dokaz. Na osnovu Teoreme 5, df =
dx1 + ... +
dxn a takoe,
x1
xn
x
x
dxk = k du + k dv za k = 1,..., n, to zamenom i grupisanjem clanova uz du i
u
v
dv, daje
f x1
f x1
f xn
f xn
(11)
+ ... +
+ ... +
df =
du +
dv .
xn u
xn v
x1 u
x1 v

(10)

S druge strane, funkcija f posredstvom promenljivih xk postaje zavisna samo od

dve promenljive u i v tako da je
df = d =
to uporeivanjem sa (11) daje (10).

du +
dv ,
u
v

Indukcijom se moe dokazati optiji stav

Teorema 9. Ako je f diferencijabilna funkcija promenljivih x1, ..., xn, od kojih je
svaka takoe diferencijabilna funkcija promenljivih t1, ..., tm, pri emu je

(t1 ,, tm ) = f ( x1 (t1 ,, tm ),, xn (t1 ,, tm ) )

tada je
f x1
f xn
, k = 1, ... , m.
=
+ ... +
tk x1 tk
xn tk

15
Primer. Izraunati

z
i
x

z
y

ako je z (u, v) = e 2u sin(3v) , i pritom je

u = xy y 2 , v = x 2 + y 2 .
Reenje.
x
z
z u
z v
=
+
= 2e 2u sin(3v) y + 3e2u cos(3v)
x
u x
v x
x2 + y 2

Imamo

= 2ye

2( xy y 2 )

sin(3 x + y ) +
2

3 x e 2( xy y ) cos(3 x 2 + y 2 )
x2 + y2

kao i
z
z u
z v
=
+
=
y
u y
v y
= 2e 2u sin(3v) ( x 2 y ) + 3e 2u cos(3v)

y
x2 + y 2

= 2( x 2 y ) e 2( xy y ) sin(3 x 2 + y 2 ) +
2

3 y e 2( xy y ) cos(3 x 2 + y 2 )
x2 + y2

6. Izvodi i diferencijali vieg reda

f
funkcije f(x1, ..., xn), su takoe funkcije od n promenljivih
xk
tako da se od njih ponovo mogu traiti novi izvodi, na primer

Parcijalni izvodi

x1, ..., xn,

f
2 f
, i ovakvi izvodi za i k se nazivaju meoviti izvodi drugog

=
xi xk xi xk
2 f
2 f
, i = 1, ... , n.
=
reda. Ukoliko je i = k tada je
xi xi xi 2
U sluaju funkcije dve promenljive, imamo shemu

16
f
,
x

f ( x, y )

x
2 f
x 2

Skraeno, moe se pisati

2 f
yx

2 f
= f xx ,
x 2

f
y

2 f
xy

2 f
= f xy ,
xy

2 f
y 2
2 f
= f yx ,
yx

2 f
= f yy .
y 2

Primer 1. Nai izvode drugog reda funkcije z = x3y4.

Reenje.
zx = 3x 2 y 4 ,

z y = 4 x3 y 3 ,

z xx = 6 x y 4 , z yy = 12 x 3 y 2 ,

zy =
(4 x 3 y 3 ) = 12 x 2 y 3 ,
x
y

z yx =
z x = (3 x 2 y 4 ) = 12 x 2 y 3 .
y
y
z xy =

Vidimo da su u ovom primeru meoviti izvodi jednaki. Sledea teorema precizira

uslove pod kojima su meoviti izvodi jednaki u optem sluaju.
Teorema 10. Ako je funkcija f (x, y) neprekidna u okolini K(A, ) take A= (x, y)
f f
2 f
i meovitim parcijalnim izvodima
zajedno sa prvim izvodima
,
i
x y
xy
2 f
2 f
2 f
=
.
, tada su meoviti izvodi u toj taki meusobno jednaki
yx
xy yx

Teorema vai generalno za funkcije n-promenljivih ime se efektivni broj

viih izvoda smanjuje. Na pr., m-tih izvoda takve funkcije ima Vnm = n m (broj
varijacija sa ponavljanjem od n elemenata klase m) ali su neki meu njima jednaki

17
n + m 1
tako da se broj efektivno svodi na Cnm =
. Tako, funkcija dve
m
promenljive ima m+1 izvoda reda m. Dakle, ona ima tri druga izvoda fxx, fxy i fyy,
etiri trea izvoda fxxx, fxxy, fxyy, fyyy itd. Funkcija tri promenljive ima (m+1)( m+2)/2
izvoda reda m itd.
glasi

Totalni diferencijal prvog reda za funkciju f(x1, ..., xn) od n promenljivih

f
f
f
dx1 +
dx2 + ... +
dxn .
x1
x2
xn
Ponovnim diferenciranjem dobija se
n f
n f
d 2 f = d (df ) = d
dxk = d
dxk +
k =1 xk
k =1 xk
df =

x
k =1

n
f
d 2 xk = d
dxk ,
k =1 xk

jer je drugi diferencijal promenljive xk jednak nuli. Ovo se dokazuje na sledei

dy
d2y
nain: Neka je y(x) = x. Sleduje
= 1 , odakle je
= 0 , to povlai d2y = 0.
2
dx
dx
2
Kako je y = x dobija se i d x = 0.
Vraajui se na prethodnu formulu izraunavamo,
f
d
xk

f
f
2 f
2 f
=
dx
+
+
dx
=
dx
+
+
dxn ,
...
...

1
1
n
xn xk
xk x1
xk xn
x1 xk

to zamenom u df daje
n
2 f

2 f
d 2 f =
dx1 + ... +
dxn dxk
xk xn
k =1 xk x1

2
2
2
f

f
f
2 f
2
2
(dxn ) + 2
dx1dx2 + ... +
dxn 1dxn
= 2 (dx1 ) + ... +
2
x1
xn
xn 1xn
x1x2

Skraeno, ovo se moe napisati u operatorskom obliku

18
2

d f =
dx1 + ... +
dxn f .
xn
x1

(12)

Primer 2. Za n = 2, tj. za funkciju f(x, y), formula (12) glasi

2

d 2 f = dx + dx f
x
x
2

= dx f + 2 dx dy f + dy f
x
x y
y
2

= 2 dx 2 f + 2
dx dy f + 2 dy 2 f ,
x

xy

dakle,
2 f 2
2 f
2 f 2
d f = 2 dx + 2
dx dy + 2 dy .
xy
x
y
2

Formula (12) se lako uoptava na k-ti diferencijal

k

d f =
dx1 + ... +
dxn f .
xn
x1

(13)

Primer 3. Neka je z = arctg(x/y). Odrediti (dz)2 d2z.

Reenje. Neposredno izraunavamo

z
z
x
y
y dx x dy
= 2
= 2
,
, dz =
2
2
x x + y
y x + y
x2 + y2
2 xy
2 z
2 xy
2 z
2 z
x2 y2
,
,
= 2
= 2
= 2
2
2 2
2 2
2
(x + y )
( x + y 2 )2
x
xy ( x + y ) y
odakle sleduje

19
d 2z =
=

2 f 2
2 f
2 f 2
dx
2
dx
dy
dy
+
+
x 2
xy
y 2
2 xy (d 2 y d 2 x) + 2( x 2 y 2 )dxdy
,
( x2 + y 2 )2

tj.
y 2 dx 2 + 2 xy (d 2 x d 2 y ) + x 2 dy 2 2( x 2 + xy y 2 ) dxdy
(dz ) d z =
.
( x 2 + y 2 )2
2

7. Izvodi vieg reda sloenih funkcija

Neka je z = f(u, v) funkcija promenljivih u i v koje su funkcije od x i y, tj.
u = u ( x, y ), v = v( x, y ) . Na taj nain, z je sloena funkcija promenljivih x i y, tako
da je z = f ( u ( x, y ), v( x, y ) ) . Na osnovu (10) imamo
z f u f v
,
=
+
x u x v x

z f u f v
,
=
+
y u y v y

odakle se mogu nai drugi izvodi fxx i fyy

2 z z f u f v
= =
+

x 2 x x x u x v x
=

2 f
u 2

2 f u v 2 f
u
+
+
2

uv x x v 2
x

f 2u f 2v
v
+
+
,

u x 2 v x 2
x

2 z f f u f v
= =
+

y 2 y y y u y v y
2 f
= 2
u

u
2 f u v 2 f
2
+
+

uv y y v 2
y

v
f 2u f 2v
,
+
+

u y 2 v y 2
y

kao i meoviti izvod fxy

2 f
z f u f v
= =
+

xy y x y u x v x
2 f u u 2 f u v u v 2 f v v f 2u f 2v
.
= 2
+
+
+
+

+
u x y uv x y y x v 2 x y u xy v xy

20
Na slian nain izraunavaju se izvodi treeg i viih redova.
Primer. Nai drugi diferencijal funkcije (x, y) # f(x2 + y2, x y), ako je f
dvaput diferencijabilna.
Reenje. Neka je (x, y) = f(x2 + y2, x y), pri emu je u = x2 + y2, v = x y.
Najpre nalazimo
f u f v
f
f
=
+
= 2x + y
,
x u x v x
u
v
odakle, diferenciranjem po x dobijamo
2 f
f
=
= 2x + y
2
x
x x x u
v

f
f
f
f
= (2 x) + 2 x + ( y ) + y
x
u
x u x
v
x v
0

f u f v
2 f u 2 f v
f
+ 2x 2
+
+
y
+ 2

u
u x uv x
uv x v x
2 f
2 f
f
2 f
2 f
= 2 + 2x 2 2x +
y+ y
2x + 2 y
u
uv
v
u
uv
2

=2

f
2 f
2 f
2 f
+ 4 x 2 2 + 4 xy
+ y2 2 .
u
u
uv
v

Slino, diferenciranjem po y izraza

f u f v
f
f
=
+
= 2y
+x ,
y u y v y
u
v

imamo
2 f
f
=
+x
= 2y
2
y
y y y u
v
2 f u 2 f v
2 f u 2 f v
f
= 2 + 2y 2
+
+
x
+ 2

u
u y uv y
uv y v y
f
2 f
2 f
2 f
= 2 + 4 y 2 2 + 4 xy
+ x2 2 .
u
u
uv
v
Najzad, diferenciranjem

po y (ili
po x), dobijamo meoviti izvod
x
y

21
2
f
f
=
+y
= 2x
xy y x y u
v
2 f
2 f
2 f f
2 f
= 2x 2 2 y +
+ y
x +
2y + 2
uv v
v
u
uv
f
2 f
2 f
2 f
=
+ 4 xy 2 + 2 ( x 2 + y 2 )
+ xy 2 .
v
u
uv
v

Dakle, drugi diferencijal je

d 2 f = d 2 =

2 2
2
2 2
+
+
dx
2
dx
dy
dy
x 2
xy
y 2

f
2 f
2 f
2 f
= 2 + 4 x 2 2 + 4 xy
+ y2 2
u
uv
v
u

2
dx +

2
2
2
f
f
f
f
2 + 4 xy 2 + 2 ( x 2 + y 2 )
+ x y 2 dx dy +
u
uv
v
v
2
2
f
2 f
2 f
2 f
+
+
+
2
4
y
4
xy
x
dy 2 .

2
2

u
u
u
v
v

8. Tejlorova formula
Neka je funkcija m-promenljivih f(X) = f(x1, ..., xm), n+1 puta
diferencijabilna u okolini take A = (a1, ..., am) m. Neka m-torka (h1, ..., hm)
predstavlja odstupanje take X od A, tj. neka je X A = (x1 a1, ..., xm am) = (h1,
..., hm). Tada vai formula
Teorema 11. (Tejlor)

(14)

f ( X ) = f ( A) +

1
h1 + ... +
hm f ( A) +

1! x1
xm
2

1
h1 + ... +
hm f ( A) + ... +

xm
2! x1

22
n

1
h1 + ... +
hm f ( A) + Rn ( f ),

n! x1
xm
pri emu je Rn( f ) ostatak. Ukoliko je 0 < < 1 , tada vai

1
Rn ( f ) =
h1 + ... +
hm

xm
(n + 1)! x1

n +1

f (a1 + h1 ,..., am + hm ).

Ako za n + , Rn ( f ) 0 , formula (14) definie razvoj funkcije f u

polinomijalni red.
Za m = 2, Tejlorova formula za funkciju f(x, y) u okolini taka A = (a, b)
glasi
f ( x, y ) = f ( a , b ) +

(15)

1
x + y f ( a , b ) +
y
1! x

1
1
x + y f (a, b) + ... + x + y f (a, b) + Rn ( f ) ,
y
n! x
y
2! x

gde je, za 0 < < 1, ostatak

1

Rn ( f ) =
x + y
x
(n + 1)! x

n +1

f (a + x, a + y ) ,

i pri emu su x = x a, y = y b prirataji

promenljivih x i y u taki A (Slika 10).
Odgovarajui beskonaan red (Tejlorov red) za
sluaj funkcije dve promenljive ima oblik

Slika 10.

f ( x, y ) = x + y f (a, b).
y
n = 0 n ! x
+

23
Primer. U okolini take (0, 0), razviti funkciju f ( x, y ) = sin( x 2 + y 2 ) u
Tejlorov red.
Reenje.

Polazi se od razvoja funkcije sin t u okolini

nule
5
7
t
t
t
sin t = t + + ... gde se moe uvesti smena t = x 2 + y 2 . Tako dobijamo
3! 5! 7!
3

sin( x 2 + y 2 ) = x 2 + y 2
= x2

( x 2 + y 2 )3 ( x 2 + y 2 )5 ( x 2 + y 2 ) 7
+

+ ...
3!
5!
7!

x6 x2
x6 x 4
1 y 2 +
6 2

12 2

4 x4 1 6
y + y + ... .

12 6

Slika 11. Funkcija f ( x, y ) = sin( x 2 + y 2 ) i prvih nekoliko lanova razvoja u

Tejlorov red u okolini koordinatnog poetka

9. Ekstremumi funkcija vie promenljivih

Definicija 15. Neka je funkcija f(X) = f(x1, ..., xn) definisana u okolini take M
= (a1, ..., an). Taka M je

- taka lokalnog minimuma ako postoji > 0 tako da

f ( X ) > f ( M ), X K ( M , ) D f ;
- taka lokalnog maksimuma ako postoji > 0 tako da
f ( X ) < f ( M ), X K ( M , ) D f .

24
Lokalni minimum i maksimum funkcije f su lokalni ekstremi te funkcije.
Teorema 12. (Potrebni uslovi ekstremuma funkcije) Ako funkcija f(X) ima lokalni
ekstremum u taki M, tada su parcijalni izvodi prvog reda u taki M ili svi
jednaki nuli
f ( M )
f ( M )
f ( M )
= 0,
= 0, ...,
= 0,
x1
x2
xn

ili isti ne postoje.

zmax

Primer 1. Funkcija z = 1 x 2 y 2 ima lokalni maksimum u taki M(0, 0),

= z (0, 0) = 1 (Slika 12). U toj taki funkcija je diferencijabilna, i pritom je
z (0, 0)
= 2 x
x

x=0
y =0

= 0,

z (0, 0)
= 2 y
y

x=0
y =0

= 0.

Slika 12. Lokalni maksimum diferencijabilne funkcije.

Primer 2. Funkcija z = | x y | + | x + y | ima lokalni minimum u

ali u toj taki funkcija nije
koordinatnom poetku, zmin = z (0, 0) = 0 ,
diferencijabilna, tj. izvodi zx(0, 0) i zy(0, 0) ne postoje. Grafik funkcije z = z(x, y)
je omota etvorostrane piramide, prikazan na Slici 13.

25

Slika 13. Lokalni minimum nediferencijabilne funkcije

Meutim, uslovi Teoreme 12 nisu i dovoljni. Naime, svi parcijalni izvodi u

taki A mogu biti jednaki 0 ali funkcija ne mora u toj taki da ima lokalni
ekstremum. Poznati kontraprimer je funkcija z = xy iji je grafik (Sl. 14) poznat
kao hiperboliki paraboloid. Izvodi ove funkcije u koordinatnom poetku su
jednaki nuli, tj. zx(0, 0) = zy(0, 0) = 0, a funkcija ipak nema ekstremume u taki
(0, 0). U okolini ove take, povr hiperbolikog paraboloida ima oblik sedla, pa
se ovakva taka (S na Sl. 14) zove se sedlasta taka.

Sl. 14. Sedlasta povr i sedlasta taka

Definicija 16. Taka M koja zadovoljava uslov f x1 ( M ) = 0, f x2 ( M ) = 0 , ...,

f xn ( M ) = 0 , zove se stacionarna taka funkcije f.

Teorema 13. (Dovoljni uslovi ekstremuma sluaj funkcije dve promenljive)
Neka je M stacionarna taka funkcije f(x, y), i neka je d2f(M) 0. Neka je dalje A
= fxx(M), B = fxy(M) i C = fyy(M). Tada razlikujemo sledee sluajeve:

26
1o

AC B2 > 0, A < 0

f ima maksimum u taki M;

2o

AC B2 > 0, A > 0

f ima minimum u taki M;

3o

AC B2 < 0

f nema ekstremuma u taki M ;

4o

AC B2 = 0

egzistencija ekstremuma u taki M je neizvesna.

Dokaz. Polazimo od Tejlorove formule za funkciju dve promenljive (15) gde

za taku razvoja uzimamo taku M, i zadravamo se kod drugog lana

f ( X ) = f ( M ) + f x ( M )x + f y ( M )y +
1
( f xx (M )x 2 + 2 f xy (M )xy + f yy (M )y 2 ) + R2 ( f ).
2
Budui da je M stacionarna taka, fx(M) = fz(M) = 0, gornja formula se, uz
korienje uvedenih oznaka, moe prepisati u obliku
(16)

f ( X ) f (M ) =

1
Ax 2 + 2 Bxy + C y 2 ) + R2 ( f ) ,
(
2

1 2
d f ( M ) + R2 ( f ) .
2
Ostatak R2(f) je beskonano mala veliina vieg reda u odnosu na
d 2 f ( M ) = Ax 2 + 2 Bxy + C y 2 , kad x, y 0. Prema tome, moe se nai
1
okolina take M u kojoj e izraz ( Ax 2 + 2 Bxy + C y 2 ) biti dominantan,
2
to znai da e odreivati znak desne strane jednakosti (16), dakle i znak razlike
f = f(X) f(M). Drugim reima, znak prirataja jednak je znaku drugog
diferencijala funkcije f u stacionarnoj taki, pa se cela dalja analiza moe svesti na
odreivanje znaka d2f(M), koji se moe transformisati na sledei nain:

ili, s obzirom na formulu (5), u obliku f ( X ) f ( M ) =

d 2 f (M ) =

1 2 2
A x + 2 ABxy + AC y 2
A

1 2 2
A x + 2 ABxy + B 2 y 2 B 2 y 2 + AC y 2
A

1
2
( Ax + By ) + ( AC B 2 ) y 2 .

27
Izraz ( Ax + By ) + ( AC B 2 ) y 2 se naziva kvadratna forma po x i y, i ona
2

1
,
A
tj. od znaka drugog izvoda A = fxx(M), ime se dobijaju sluajevi 1o i 2o
maksimuma i minimuma funkcije f. U sluaju da je AC B2 < 0, d2f(M) menja
znak u okolini take M, dakle funkcija nema ekstremuma (sluaj 3o). Najzad, i to
je sluaj 4o, ako je AC B2 = 0, ekstremum moe, ali ne mora da postoji, a za
njegovo utvrivanje potrebna su ispitivanja znaka f , koji zavisi od viih izvoda.
e imati isti znak ako je AC B2 > 0. U tom sluaju, d2f(M) zavisi od faktora

Primer 3. Nai lokalne ekstremume funkcije

f ( x, y ) = 2ln( x 2 + y 2 + 2) x y .
Reenje. Najpre utvrujemo oblast definisanosti funkcije f. Potrebno je da
argument logaritma bude pozitivan, dakle x 2 + y 2 + 2 > 0 , to je ispunjeno za
svako x , y

. Dakle oblast definisanosti Df je cela ravan

Stacionarne take dobijamo reavanjem sistema

4x
4y
f
f
= 2
y = 0,
= 2
x=0 .
2
x x + y + 2
y x + y 2 + 2
Budui da je sistem simetrian u odnosu na promenljive, moemo oekivati
reenja kod kojih je x = y. Zamenom y u prvu jednainu, dobijamo
4x
x = 0,
2x2 + 2

ili

x 3 x = 0 x ( x 2 1) = 0 x1 = 0, x2,3 = 1 .

Tako,

dobijamo tri stacionarne take: M1 = (0, 0), M2 = (1, 1), M3 = (1, 1). Sada
izraunavamo druge izvode, najpre u proizvoljnoj taki (x, y)
A=

2 x2 + y2
2 + x2 y2
xy
2 f
2 f
2 f
4
,
8
1,
4
,
B
C
=
=
=

=
=
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
x
y
y
x 2

2
2
2
x
y
x
y
x
y
+
+
+
+
+
+
(
)
(
)
(
)

a zatim u svakoj stacionarnoj taki izraunavamo vrednosti izraza AC B2 i A:

Stacionarna taka
M1 = (0, 0)
M2 = (1, 1)
M3 = (1, 1)

AC B2

5
2
2

2
1/2
1/2

28
Prema Teoremi 13, funkcija ima lokalni ekstremum samo u taki (0, 0), jer je tu
AC B2 = 5 > 0, a kako je A = 2 > 0 radi se o lokalnom mimimumu, i on iznosi
min f = f (0, 0) = 2 ln 2 1.38629 ;

U ostale dve take je AC B2 = 2 < 0, dakle M2 i M3 su sedlaste take. Pregled

prethodne diskusije dat je u tabeli a na Slici 15 dat je prikaz stacionarnih taaka
zajedno sa nivo linijama date funkcije.
Funkcija
taka
M1 = (0, 0)
M2 = (1, 1)
M3 = (1, 1)

f ( x, y ) = 2ln( x 2 + y 2 + 2) x y
tip stacionarne take

vrednost f

lokalni minimum
sedlasta taka
sedlasta taka

2 ln 2 1.38629
4 ln 2 1 1.77259
4 ln 2 1 1.77259

Slika 15. Nivo linije i stacionarne

take funkcije

f ( x, y ) = 2ln( x 2 + y 2 + 2) x y
na kvadratu [1.5, + 1.5]2 .

Funkcija nema lokalnih, pa prema tome ni globalnog maksimuma, tj.

f ( x, y ) kad x ili y ili x, y .

29

10. Uslovni ekstremumi funkcija vie promenljivih

Neka je Df n domen definisanosti funkcije f(X) = f(x1, ..., xn), i neka je L
zatvoren, ogranien podskup skupa Df.
Definicija 17. Ako funkcija f na skupu L ima u taki M L ekstremum, taj
ekstremum emo zvati uslovni ekstremum.

Ako je M taka uslovnog ekstremuma, na primer uslovnog maksimuma, pie

se
max f ( X )

= f ( M ) ili max f ( X ) = f ( M ) .
L

Za razliku od uslovnih ekstremuma, lokalne ekstremume bez uslova emo zvati

bezuslovnim (takoe slobodnim ili obinim) ekstremumima. U daljem tekstu
baviemo se uslovnim ekstremumima funkcija dve ili tri promenljive koje se
inae najee sreu u inenjerskoj praksi. Preciznije, ograniiemo se na sledee
jednostavne probleme:
1. Odrediti uslovni ekstremum funkcije dve promenljive f(x, y) na luku L ija
je jednaina data u parametarskom obliku x = x(t), y = y(t), t [t1, t2];
2. Odrediti uslovni ekstremum funkcije tri promenljive f(x, y, z) na povri L
ija je jednaina data u parametarskom obliku x = x(u, v), y = y(u, v), z =
z(u, v), u [u1, u2], v [v1, v2];
3. Odrediti uslovni ekstremum funkcije tri promenljive f(x, y, z) na luku L
ija je jednaina data u parametarskom obliku x = x(t), y = y(t), z = z(t), t
[t1, t2];

Reenje prvog i treeg problema je slino. Naime funkcija f(x, y) se na luku

L, koji je dat parametarskim jednainama x = x(t), y = y(t), t [t1, t2], svodi na
funkciju jedne promenljive (t) = f(x(t), y(t)) na intervalu [t1, t2]. Potreban uslov
za postojanje uslovnog ekstremuma funkcije f(x, y) u taki M(a, b) L, je
d
, pri emu je t [t , t ], x(t ) = a, y(t ) = b. Geometrijska
dt t =t
M

=0

interpretacija uslovnog ekstremuma funkcije dve promenljive data je na Slici 16.

Luk L tangira jednu od nivo linija u taki M, tako da je u toj taki uslovni
ekstremum, f(M).

30

Slika 16. Uslovni ekstremum funkcije dve

promenljive

U sluaju funkcije tri promenljive f(x, y, z), ona se na luku L: x = x(t), y =

y(t), z = z(t), t [t1, t2], takoe svodi na funkciju jedne promenljive (t) = f(x(t),
y(t), z(t)) na intervalu [t , t ]. Sada je d
, t [t , t ], x(t ) = a, y(t ) =
1

dt t =t
M

=0

b, z(tM) = c, potreban uslov postojanja uslovnog ekstremuma funkcije f(x, y, z) u

taki M(a, b, c) L.
Drugi problem je neto sloeniji. Potreban uslov egzistencije uslovnog
ekstremuma funkcije f(x, y, z) u taki M(a, b, c) koja lei na povri

L: x = x(u, v), y = y(u, v), z = z(u, v), u [u1, u2], v [v1, v2],
svodi se na potreban uslov egzistencije lokalnog ekstremuma funkcije dve
promenljive

g(u, v) = f(x(u, v), y(u, v), z(u, v)) ,

u taki (uM, vM), pri emu je x(uM, vM) = a, y(uM, vM) = b, z(uM, vM) = c. Kao to
znamo (Teorema 12), ti uslovi su dati jednakostima g

u = uM
v = vM

= 0,

g
v

u = uM
v = vM

=0.

Posebno vaan zadatak koji je u vezi sa problemima 1., 2. ili 3. je kada je

luk L (ili povr L) granica nekog zatvorenog skupa D Df, na kome se trai

31
najmanja i najvea vrednost neprekidne funkcije f, koje prema Teoremi 1 uvek
postoje. Pojam granice zatvorenog skupa je preciziran u narednoj definiciji:
Definicija 18. Granine take (Def. 4) zatvorenog ogranienog skupa D koje u
proizvoljnoj -okolini sadre bar jo jednu taku koja ne pripada D, ine granicu
L skupa D. Skup Do = DL ini unutranjost zatvorenog skupa D.
Napomena. Ukoliko je D 2, L se zove kontura skupa D. Takoe, vai D = Do
L.

Postupak ogreivanja najmanje i najvee vrednosti funkcije f na

zatvorenom, ogranienom skupu D moe se sprovesti na sledei nain:
a) Odreuju se lokalni ekstremumi funkcije f koji pripadaju unutranjosti
skupa D;
b) Ispituju se uslovni ekstremumi funkcije f na granici L skupa D;
c) Uporeivanjem skupova ekstremuma pod a) i b) odreuje se najmanja i
najvea vrednost funkcije f , na zatvorenom skupu D, tj. konstante a i b
takve da je a f(X) b. Ove konstante se jo nazivaju i globalni
ekstremumi funkcije f na zatvorenom skupu D (a je globalni minimum a b
globalni maksimum).

Primer 1. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije f ( x, y ) = x 2 + 3 y 2 + 2 , na

trougaonoj oblasti
(17)

D:

6 y x + 2,

x 1.

Slika 17. Uslovni ekstremumi funkcije dve promenljive

32

Reenje. Funkcija f, poznata pod nazivom eliptiki paraboloid (deo grafika

prikazan je na Slici 17, levo), definisana je u celoj xy-ravni, tj. Df = 2, pa prema
tome i na trougaonoj oblasti D Df, koja je zatvoren skup. Grafik funkcije f na
oblasti D, je trougaoni paraboloidni fragment prikazan na Slici 17, desno. Pratei
gornji postupak, najpre odreujemo lokalne ekstremume funkcije unutar oblasti
D. Kako je za svako (x, y) Df, f ( x, y ) 2, najmanja vrednost funkcije je
min
f = 2 i ona se dostie u taki (0, 0). Moe se pokazati da ova taka
2
zadovoljava potrebne i dovoljne uslove lokalnog ekstremuma. Ovo je ta;ka
slobodnog minimuma funkcije f, koji, budui da zadovoljava stroge nejednakosti
u (17), pripada unutranjosti oblasti D,
tj. min f = f (0, 0) = 2 .
D

Sada se, prema taki b) gornjeg

postupka ispituju ekstremumi na
konturi L, oblasti D (Slika 18) koja je
data
graninim
sluajevima
nejednakosti (17), tj. jednakostima
L:

6 y = x + 2,

x = 1.

Kontura L je trougao sa temenima (1,

1/2), (2, 0) i (1, 1/2). Oznaimo
Slika 18. Oblast D
njegove stranice sa s1, s2 i s3. Pritom, s1
lei na pravoj koja prolazi kroz take
(2, 0) i (1, 1/2), stranica s2 je deo prave kroz (2, 0) i (1, 1/2), a s3 prave kroz
(1, 1/2) i (1, 1/2). Jednaine ovih stranica su
(18)

s1 :
s2 :
s3 :

y = (x + 2)/6,
y = (x + 2)/6,
x = 1,

2 x 1,
2 x 1,
1/2 y 1/2.

33
Ispitivanje ekstremuma na konturi
sprovodi se tako to svaku od
jednaina (18) zamenjujemo u
poetnu
jednainu
funkcije
2
2
f ( x, y ) = x + 3 y + 2 ,
svodei
time f(x, y) na funkciju jedne
promenljive
koja
je
diferencijabilna, tako da moemo
nai njene lokalne ekstremume u
nulama prvog izvoda. Na primer,
zamenom prve jednaine iz (18),
dobija se kvadratna funkcija
z=

13 2 1
7
x + x + , iji se lokalni
12
3
3

minimum

nalazi reavanjem
dz
= 0,
tj.
dx

jednaine

Slika 19. Ekstremumi na konturi

4
1
, tako
(13x + 2) = 0 , odakle se nalazi xmin = 2/13. Odatle se dobija y min =
13
6
da
lokalni
minimum
lei
na
stranici
s1 ,
i
ima
vrednost
2
4
30

min z = z ,
. Slino, za stranicu s2 koja je simetrina stranici s1
=
s1
13
13 13
u odnosu na x-osu, dobija se ista vrednost
4
30
2
.
min z = z , =
s2
13
13
13
Na stranici s3, funkcija f se svodi na z = 3 y 2 + 3 , sa lokalnim minimumom za y =
0, dakle min f = z (1, 0) = 3 . Ostaje da se ispitaju vrednosti funkcije f na krajevima
s3

stranica,
tj.
u
temenima
trougla
L.
Imamo f (2, 0) = 6 ,
1

1 15
f 1, = f 1, = ,
tako da je max f = f (2, 0) = 6 . Poreenjem
L
2

2 4
dobijamo da su ekstremumi funkcije f na datoj oblasti min f = f (0, 0) = 2 ,
D

max f = f (2, 0) = 6 (Slika 19).

D

Primer 2. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije

34
f ( x, y ) =

(19)

x2 + y2 ,

na krunom disku D: ( x 1) 2 + ( y 1) 2 1 .

Reenje. Grafik funkcije z = f(x, y) je (jednograni) kruni konus ija se osa

simetrije poklapa sa z-osom (Sl. 20). Vrh konusa je u koordinatnom poetku, i to
je jedini lokalni (slobodni)
minimum funkcije f na 2, tj.
min
f = f (0, 0) = 0 . Kruni disk
2
D ima centar u taki (1, 1) i
poluprenik 1, tako da taka
globalnog minimuma, (0, 0) ne
pripada oblasti D. Kako je
reenje sistema
f
=
x

= 0,

f
=
y

x2 + y 2
x2 + y2
u oblasti 2{(0, 0)} prazan
skup, sem pomenutog globalnog
minimuma, funkcija nema drugih
Slika 20. Uslovni ekstremumi na glatkoj konturi
lokalnih ekstremuma, pa ih nema
ni u unutranjosti skupa D. Dakle, ispitujemo ekstremume na krunoj konturi
diska iji je parametarski oblik
(20)

L:

x = 1 + cos t, y = 1 + sin t, t [0, 2].

Zamenom (20) u z = f(x, y), dobija se

z 2 = (1 + cos t ) 2 + (1 + sin t ) 2 = 3 + 2(sin t + cos t ) ,

= 0,

35
tako da diferenciranje obe
strane po t daje
(21)
dz
2z
= 2(cos t sin t ) = 0 .
dt
Dakle, dz/dt se anulira za one
vrednosti t iz intervala
za
koje
je
[0, 2 ]
t1 = / 4
t2 = 5 / 4
sin t = cos t . Reenja ove
jednaine u datom intervalu su
cos t sin t
+

+
t1 = / 4 i t2 = 5 / 4 . Iz je

dnaine (21) se vidi da je znak monotonost f

izvoda dz/dt isti kao znak
Slika 21. Promena znaka izvoda funkcije f na
funkcije cos t sin t , (Sl.
konturi L
21),
ime
se
utvruje
monotonost funkcije f(x, y), kako je prikazano u tabeli u okviru Slike 21.
Tako, u taki t1 = / 4 imamo maksimum
a u t2 = 5 / 4 minimum funkcije f na
konturi L (Sl. 22)
Zamenom ovih
t
u (20) dobijamo
vrednosti
x1 = y1 = 1 + 2 / 2, x2 = y2 = 2 / 2, tako
da je

Slika 22. Take ekstremuma na L

2
2
min z = z
,
=1 ,
D
2
2

2
2
max z = z 1 +
, 1+
=
D
2
2

= 3 + 2 2 = 1+ 2 .

11. Lagranov metod

Ako se podskup L Df moe opisati sistemom jednaina

L : 1 ( x1 ,..., xn ) = 0, ..., k ( x1 ,..., xn ) = 0, ( k < n ) ,

36
pri emu su 1,..., k diferencijabilne funkcije, tada vai sledea teorema:
Teorema 14. (Potrebni uslovi) Ako funkcija f(X) = f(x1, ..., xn) ima ekstremum u
taki M(a1, ..., an) L, tada postoje koeficijenti 1,..., k takvi da je
f

= 1 1 + ... + k k ,
x1
x1
x1

(22)
f

= 1 1 + ... + k k .
x n
xn
x n

Konstante 1,..., k se nazivaju Lagranovi multiplikatori, a taka M L, koja

zadovoljava (22) je uslovna stacionarna taka funkcije f.
Algoritam za odreivanje uslovnih stacionarnih taaka je sledei:
1. Formira se pomona funkcija
(23)

= f 11 ... k k ,

pri emu su 1,..., k Lagranovi multiplikatori koje treba odrediti;

2. Formira se sistem od n+k jednaina

(24)

= 0, ...,
= 0,
x1
x n

1 = 0, ..., k = 0
sa n+k nepoznatih x1 ,..., xn ; 1,..., k .
3. Reenja sistema, ukoliko postoje, su slobodne stacionarne take {Mi, i = 1,
..., m} za funkciju (uslovne za f ) i odgovarajui multiplikatori
1i ,..., ik , i = 1, ..., m.
4. Take {Mi, i = 1, ..., m} se dalje ispituju na dovoljnost uslova za
ekstremum funkcije , ispitivanjem znaka d 2 . Iz (23) sleduje da je

37
slobodni ekstremum funkcije istovremeno i uslovni ekstremum funkcije
f u taki Mi.

Primer 1. Odrediti trougao maksimalne povrine P za zadati obim O.

Reenje. Polazimo od Heronovog obrasca koji daje vezu izmeu povrine i
obima trougla stranica x, y i z,
P = s ( s x )( s y )( s z ) ,

(25)

gde je s = O / 2 = ( x + y + z ) / 2 poluobim trougla. Zamenom s u (25) i

sreivanjem, dobija se

P=

1
2 x2 y 2 + 2 y 2 z 2 + 2 z 2 x2 ( x4 + y 4 + z 4 ) ,
4

pa je veliina P oigledno maksimalna kad je potkorena veliina

(26)

u ( x, y , z ) = 2 x 2 y 2 + 2 y 2 z 2 + 2 z 2 x 2 ( x 4 + y 4 + z 4 ) ,

maksimalna. Tako, dobijamo pojednostavljeni problem uslovnog ekstemuma:

Nai maksimum funkcije u(x, y, z) pod uslovom x + y + z = O, gde je O dati obim.
Oblast definisanosti funkcije u je 3, a podskup L 3 je definisan funkcijom
( x, y, z ) O = 0 . Pomona funkcija (23) je

= u ( x, y , z ) ( z + y + z O ) ,
tako da sistem (24) postaje

(27)

= 4 xy 2 + 4 xz 2 4 x 3 = 0,
x

= 4 yz 2 + 4 yx 2 4 y 3 = 0,
y

= 4 zx 2 + 4 zy 2 4 z 3 = 0,
z

koji je simetrian u odnosu na promenljive x, y i z, tako da se oekuju reenja kod

kojih je x = y = z. Sistem (27) se svodi na jednu jednainu 4x3 = 0, odakle je
x = y = z = 3 / 4 . Iz uslova x + y + z = O se dobija 3 3 / 4 = O tako da je
O
3
/ 4 = , odakle je x = y = z = O/3, ime dobijamo stacionarnu taku M(O/3,
3
O/3, O/3) (slobodnu za a uslovnu za f ). Da bi proverili da li je to taka
maksimuma, izraunavamo drugi diferencijal d 2

38
2

2
2
2
d = dx + dy + dz = 2 dx 2 + 2 dy 2 + 2 dz 2 +
y
z
x
y
z
x
2

2
2
dxdy +
dydz +
dzdx
2
yz
zx
xy

i kako je
2
= 4 y 2 + 4 z 2 12 x 2
x 2
2
= 4 z 2 + 4 x 2 12 y 2
2
y
2
= 4 x 2 + 4 y 2 12 z 2
2
z
2
= 8 xy
xy
2
= 8 zx
zx

O
= 4 ,
3

O
= 4 ,
3

O
= 4 ,
3

2
O
= 8 ,
= 8 yz
3 yz

O
= 8 ,
3

O
= 8 ,
3

dobijamo
2

O
d 2 = 4 (dx 2 + dy 2 + dz 2 4dxdy 4dydz 4dzdx) .
3

(28)

Da bi uprostili ovaj izraz, diferenciraemo uslov ekstremuma x + y + z = O , ime

dobijamo dx + dy + dz = 0. Kvadriranjem leve i desne strane ove jednakosti
dobijamo
(dx + dy + dz ) 2 = dx 2 + dy 2 + dz 2 + 2dxdy + 2dydz + 2dzdx = 0
odakle je
dobijamo

4dxdy 4dydz 4dzdx = 2(dx 2 + dy 2 + dz 2 ). Zamenom u (28),

2

O
d = 4 ( dx 2 + dy 2 + dz 2 + 2(dx 2 + dy 2 + dz 2 ) )
3
2

O
= 12 (dx 2 + dy 2 + dz 2 ) < 0,
3

39
dakle, funkcija ima slobodni maksimum u taki M(O/3, O/3, O/3), pa prema
tome i funkcija u, data sa (26), ima uslovni maksimum. Dobili smo oekivani
rezultat: trougao sa jednakim stranicama x = O/3, y = O/3, z = O/3, ima
maksimalnu povrinu

Pmax

O2 3
=
.
36

Primer 2. Kroz otpornik R protie struja I ostvarujui u vremenu t rad

RI t (Primer 2.1.c). Zameniti otpornik R paralelnom vezom n otpornika (Sl. 23) i
odrediti struje kroz njih tako da ukupan rad bude minimalan.
2

Slika 23. Minimizacija rada elektrine struje

Reenje. Ukupan rad e biti jednak zbiru rada na svakom od otpornika R1,
R2, , Rn (videti Primer 1, taka 3, u drugom odeljku) A = ( R1I12 + ... + Rn I n2 ) t .
Budui da je t konstanta, dovoljno je minimizirati funkciju snage

P = P( I1 ,..., I n ) = R1I12 + ... + Rn I n2

pod uslovom grananja struje I1 + ... + I n = I . Formiraemo pomonu funkciju

= R1I12 + ... + Rn I n2 ( I1 + ... + I n I ) i postaviemo sistem

= 2 R1I1 = 0,
I1
(29)

= 2 Rn I n = 0,
I n

40
ije je reenje

I1 = / 2 R1 , ..., I n = / 2 Rn .

(30)

Zamenom u jednainu uslova I = I1 + ... + I n =

1 1
,
+ ... +
=
Rn 2 R
2 R1

1 1
1
ekvivalentna otpornost paralelne veze, dobijamo
=
+ ... +
R R1
Rn
= 2 I R to zamenom u (30) daje

gde je

I1 =

2IR
R
R
= I , ..., I n = I
,
R1
Rn
2 R1

to su koordinate uslovne stacionarne take. Drugi diferencijal

2

d =
dI1 + ... +
dI n
I n
I1

2
, jer iz (29) sleduje da su meoviti izvodi
sadri samo druge izvode
2
I i I j
I k
svi jednaki nuli. Kako je

d 2 =

2
= 2 Rk , imamo
I k2

2 2
2 2
dI
+
...
+
dI n = 2 ( R1dI12 + ... + Rn dI n2 ) > 0.
2
2
1
I1
I n

R
R
Dakle, funkcija snage P ( I1 ,..., I n ) = R1I12 + ... + Rn I n2 u taki M = I , ..., I

Rn
R1
ima uslovni minimum, i njena vrednost je

2
2

R
R
1
1 2 2

P ( M ) = R1 I + ... + Rn I
=
+
+
I R = I 2R ,
...

Rn
Rn R1
R1

1/ R

to je ista vrednost kao i snaga kroz R, pre grananja, pa je i rad isti, to je u skladu
sa zakonom o ouvanju energije.

41

ZADACI
Pojam funkcije vie promenljivih
1. ta predstavlja geometrijsko mesto taaka

x y z

3
( x, y, z ) : + + = 1, x 0, y 0, z 0 ,
a b c

+
pri emu je a, b, c .
Reenje. Deo ravni koji lei u prvom oktantu (Slika 1).
2. ta predstavlja grafik funkcije z = x 2 + y 2 .

Reenje. Obrtni paraboloid, Slika 2.

Slika 1

Slika 2

3. Opisati skup taaka ( x, y, z )

: x2 + y 2 + z 2 = R2 , R > 0 .

Reenje. Centralna sfera poluprenika R (Slika 3).

x2 y 2 z 2
4. Opisati skup taaka ( x, y, z ) 3 : 2 + 2 + 2 = 1 .
a
b
c

42

Reenje. Troosni elipsoid sa poluosama a, b i c (Slika 4).

Slika 3
5. ta predstavlja skup

Slika 4

{( x, y, z )

: z 2 = x2 + y 2 1 .

Reenje. Jednograni hiperboloid (Slika 5).

6. Opisati skup taaka

{( x, y, z )

: z 2 = x2 + y 2 + 1 .

Reenje. Dvograni hiperboloid (Slika 6).

Slika 5

Slika 6

43
7. ta predstavlja grafik funkcije z 2 = x 2 + y 2 .

Reenje. Dvostruku konusnu povr sa z-osom kao osom simetrije (Slika 7).

Slika 7
8. Odrediti vrednosti koje funkcija f(x, y) = 1 + x y ima u takama parabole y =
x2, a zatim nacrtati grafik funkcije F(x) = f(x, x2).

Reenje. Zamenom y = x2 u f(x, y), dobija se f(x, y) = f(x, x2) =1 + x x2.

Grafik je parabola, okrenuta otvorom nanie, sa temenom u taki (1/2, 5/4).
9. Odrediti vrednosti funkcije z =

x4 + 2x2 y2 + y4
u takama kruga x2+ y2 = R2 .
2
2
1 x y

x4 + 2 x2 y 2 + y 4
( x2 + y 2 )2
R4
=
=
. Ako
1 x2 y2
1 ( x2 + y2 ) 1 R2
R 1 , z + , dok R 1+ , z .

Reenje. Ako je R 1,

10.

z=

y
Odrediti f(x), ako je f =
x

Reenje. Kako je

y
f =
x

x2 + y2
, ( x, y > 0) .
y

x2 + y 2
=
y

1+ t2
y
.
smena = t daje f ( t ) =
x
t
11. Nai f(x, y) ako je f(x + y, x y) = x y + y2.

x 2 1 + ( y / x)2
y

)=

1 + ( y / x) 2
,
( y / x)

44

Reenje. Smena u = x + y, v = x y, daje x = (u + v)/2, y = (u v)/2, tako

da je
f(x + y, x y) = f(u, v) = (u + v) (u v)/4 + (u v)2/4 = u(u v)/2, dakle,
1
f ( x, y ) = x ( x y ) .
2
12. Odrediti funkciju z zadatu sa z ( x, y ) =
nepoznata funkcija, ako je poznato da je z (x, 1) = x.

y + f ( x 1) , gde je f

Reenje. Kako je z ( x, 1) = 1 + f ( x 1) = x , smena t = x 1 , i inverzna

smena x = (t + 1)2, daju f(t) = (t + 1)2 1 ili f(t) = t2 + 2t . Na taj nain se
dobija
z ( x, y ) =

y + ( x 1) 2 + 2( x 1) =

y+

( x)

1 =

y + x 1,

tako da je, konano z ( x, y ) = x + y 1 .

y
13. Neka je z ( x, y ) = x f . Odrediti funkcije z i f ako je z = 1 + y 2 za x
x
= 1.
y
Reenje. Zamenom x = 1, u osnovnu jednakost, z ( x, y ) = x f , dobija se
x
2

x
y
z (1, y ) = 1 + y = f ( y ) , tako da je z ( x, y ) = x 1 + =
x
x
2

14.

x2 + y 2 .

Odrediti i skicirati definicionu oblast funkcija

a)
b)

y
+ 2x x2 y2 ;
x
2x + y
f ( x, y ) = arccos
xy x y + 1 .
x y
f ( x, y ) = arcsin

Reenje. a) Funkcija arcsin je definisana za one vrednosti argumenta koje

su po modulu 1, dok argument kvadratnog korena mora da bude
nenegativan. Tako, oblast definisanosti funkcije f je data reenjem sistema
nejednakosti
y
1 x 0 2 x x 2 y 2 0 ili, y x x 0 ( x 1) 2 + y 2 1 .
x

45

Slika 8
Na Slici 8 su date oblasti S1 i S2 u ravni za koje su ove nejednakosti
zadovoljene, kao i oblast definisanosti funkcije Df , koja se nalazi u preseku
S1 i S2.
b) Slino kao pod a), potrebno je da bude zadovoljen sistem
2x + y
1 xy x y + 1 0 ,
x y

ili 2 x + y x y x y ( x 1)( y 1) 0 . Reenje je dato na Slici 9.

Slika 9
15.

Odrediti i skicirati definicionu oblast funkcija

f ( x, y ) = x + y + 2 xy 2 x 2 y + 1
2

a)

y
yx

f ( x, y ) = x 2 + y 2 a 2 b 2 x 2 y 2 , a , b

46
b)

f ( x, y ) = 1 x 2 2 y 2 +

1
1
4x2 + 4 y2 1 +
16 x 2 + (4 y + 3) 2 1
2
4

1
16 x 2 + (4 y 3) 2 1 .
4

Reenje. a) Potkorena veliina se moe transformisati u oblik potpunog

kvadrata
x 2 + y 2 + 2 xy 2 x 2 y + 1 = ( x + y 1) 2 ,
to je nenegativna veliina za svako(x, y) 2. Tako, ostaje samo
eksponencijalna funkcija koja je definisana za sve realne vrednosti
argumenta, pa je jedino ogranienje y x 0, tj. y x. Oblast definisanosti
Df je dakle, cela ravan iz koje je izuzeta prava y = x (Slika 10-a).
b) Potrebno je da bude zadovoljen sistem x 2 + y 2 a 2 b 2 x 2 + y 2 ije
su reenje sve take realne ravni, ije je rastojanje od koordinatnog poetka
vee ili jednako a a manje ili jednako b. Dakle, ako je a b, oblast
definisanosti Df je prstenasti skup taaka izmeu krugova poluprenika a i b,
ukljuujui i granine krugove, Slika 10-b. U sluaju a > b reenje sistema je
prazan skup, tj. funkcija nije definisana ni za jedan par (x, y) .
c) Definiciona oblast funkcije f je data sistemom nejednakosti (Slika 10-c)
1 x 2 2 y 2 0, 4 x 2 + 4 y 2 1 0 ,
16 x 2 + (4 y + 3) 2 1 0 i 16 x 2 + (4 y 3) 2 1 0 .

Slika 10
16.

U zavisnosti od parametra p odrediti definicionu oblast funkcija

47
a)
b)

u ( x, y, z ) = log ( x + y + z p ) , p

u ( x, y, z ) = arcsin ( x 2 + y 2 + z 2 p ) , p

Reenje. a) Argument logaritamske funkcije mora biti pozitivan, dakle, za

svako p , treba da vai x + y + z p > 0 , tj.
(1)

x + y + z > p.

Neka je p > 0. Tada je jednakou x + y + z = p definisana zatvorena

poliedarska povr koja se sastoji od osam podudarnuh trouglova, od kojih se
svaki nalazi u jednom od osam oktanata. Ta povr je oktaedar (Slika 11-a) i
zajedno sa tetraedrom, kockom (heksaedrom), ikosaedrom i
dodekaedrom ini skup svih pravilnih poliedara u trodimenzionom prostoru.
Temena oktaedra (ima ih est) lee na koordinatnim osama, i to jedno na
pozitivnom a drugo na negativnom delu svake od tri koordinate ose. Dakle,
za p > 0 nejednakost (1) definie beskonanu otvorenu oblast koja lei izvan
oktaedra i to je Df. U sluaju p = 0, oktaedar degenerie u taku (0, 0, 0), i
tada se oblast Df svodi na prostor 3, iz koga je izuzet koordinatni poetak.
Za p < 0, funkcija je definisana na itavom 3.

Slika 11
b) Uslov je x 2 + y 2 + z 2 p 1 , i on se svodi na sistem nejednakosti
(2)

x2 + y 2 + z 2 p + 1 x2 + y 2 + z 2 p 1.

Ukoliko je p > 1, izraz p 1 a tim pre i p + 1 su pozitivni i mogu se

napisati u obliku kvadrata pozitivnih brojeva, tj., p 1 = r2 i p + 1 = R2,
pri emu je r < R. U tom sluaju, reenje sistema (2), dakle Df je skup taaka
koji lei izmeu manje ( x 2 + y 2 + z 2 = r 2 ) i vee sfere ( x 2 + y 2 + z 2 = R 2 ),

48
ukljuujui i sferne povri. Ako je 1 < p 1, manja sfera ne postoji, pa je
reenje Df , skup taaka x 2 + y 2 + z 2 R 2 . Najzad, ako je p 1, prva od
nejednakosti (2) nije zadovoljena ni za jednu vrednost promenljivih x, y i z,
pa je D f = .
17.

Opisati nivo linije sledeih funkcija:

a)
b)
c)
d)
e)

f ( x,
f ( x,
f ( x,
f ( x,
f ( x,

y) = x2 + y 2 ;
y) = y / x ;
y ) = min( x, y ) ;
y ) = max(| x |, | y |) ;
y ) = sgn(sin x sin y ) ;

Reenje. a) Nivo-linije su koncentrini krugovi (Sl. 12-a); b) Prave y = C x,

C , (Sl. 12-b); c) Nivo-linije su date familijom jednakosti min(x, y) = C.
Dakle, ako je x = C za x < y; y = C za x y (Sl. 12-c); d) U ovom sluaju,
nivo-linije su simetrina varijanta prethodnog sluaja (Sl. 12-d); e) Funkcija
sgn(sin x sin y) se anulira na kvadratnoj mrei x = 2n, y = 2m, m, n
(Sl. 12-e), na kojoj funkcija alternativno ima vrednosti +1 i 1 po sistemu
ahovske table (Sl. 12-f).

Slika 12

49

Slika 13
18.

Odrediti nivo-povri sledeih funkcija:

a) u = x + y + z ;
b) u = x 2 + y 2 + z 2 ;
c) u = x 2 + y 2 z 2 .

Reenje. a) Familija paralelnih ravni x + y + z = C; b) Familija

koncentrinih sfera x2 + y2 + z2 = R2; c) Familija konusnih povri.
19. Odrediti w kao funkciju promenljivih x, y i z , ako je w = ( )2 3 3
, pri emu je
eu + e v
eu e v
=
, =
2
2
i
u = ln(x2 + y2 + z2), v = 2 ln (x + y + z).

Reenje. Iz poslednjeg sistema jednakosti sleduje eu = x2 + y2 + z2, kao i ev

= (x + y + z)2. Tako dobijamo
x2 + y 2 + z 2 + ( x + y + z)2
x 2 + y 2 + z 2 ( x + y + z)2
,
, =
2
2
to zamenom u w daje

w = ( x + y + z ) 4 + ( yz + x( y + z ) )
3

xy

3
1 2
x + y 2 + z 2 + ( x + y + z)2 ) .
(
8

x 2 + xy + y 2
1

exp ( x y ) 2 , predstaviti kao funkciju

20. Funkciju z = 2
2
4

x xy + y
2
2
promenljivih u i v ako je poznato da je u = x + y i v = x y.

50

Reenje. Grupisanjem lanova, z postaje

xy

( x 2 + y 2 ) + xy
x 2 + y 2 2 xy

z = 2
exp

,
( x + y 2 ) xy
4

u + v (u 2v ) / 4
dakle, z =
.
e
uv

Granina vrednost i neprekidnost

21. Odrediti sukcesivne granine vrednosti lim lim f ( x, y ) i lim lim f ( x, y )

xa

y b

y b

xa

sledeih funkcija:
a)
b)
c)
d)
e)

x2 + y 2
f ( x, y ) = 2
,
x + y4

a = , b = ;

xy
, a = , b = 0+;
1+ xy
x
f ( x, y ) = sin
, a = , b = ;
2x + y
1
xy
f ( x, y ) =
, a = 0, b = ;
tg
xy 1+ xy
f ( x, y ) = log x ( x + y ) , a = 1, b = 0;
f ( x, y ) =

Reenja. (Napomena: U svim reenjima se podrazumeva da je x a kad y

b, i da y b kad x a)

x2 + y2
x2 + y2
=
0
,
imamo
lim
lim

= 0 . S druge strane,
y x 2 + y 4
x y x 2 + y 4

2
2
2
2

x +y
x +y
lim 2
= 1 , tako da je lim lim 2
= 1;
4
x x + y
y x x + y 4

a) Kako je lim

51

xy
1
1
xy
=
=
,
bie
lim
lim

x y 0+ 1 + x y
y 0+ 1 + x y
1+1 2

y
y

x
x
lim
= 1 , tako da je lim lim
= 1;
y
y 0+ x 1 + x y
x 1 + x

b) Budui da je lim

1
= . Takoe,
2

x
= 0 , imaemo lim lim sin
= 0 , a kako je
y
x y
2x + y
2x + y

x
x
lim sin
= 1 , tako da je lim lim sin
= 1;
x
y x
2x + y
2x + y

c) Kako je lim sin

1
xy
tg1
1
xy
= lim
= 0 , pa je lim lim
tg
tg
= 0.
y x y
x 0 y x y
1 + x y y x y
1+ xy

xy
= t dobijamo da t
S druge strane, kada x 0 (za konano y) smenom
1+ xy
1
xy
tg t
0,
pa
je
= lim(1 t )
= 1.
Tako
je
lim
tg
x 0 x y
t

0
t
1+ xy

d) Imamo lim

1
xy
lim lim
tg
= 1.
y x 0 x y
1+ xy

e) Budui da je lim log x ( x + y ) = log x x = 1 imamo lim lim log x ( x + y ) = 1 .

y 0

druge

strane,

x 1

lim log x ( x + y ) = lim

x 1

x 1

y 0

log( x + y )
=,
log x

pa

lim lim log x ( x + y ) = .

y 0

x 1

22. Odrediti granine vrednosti funkcija, ako postoje, ili utvrditi da ne postoje.
a)

lim( x 2 + y 2 )sin

b)

x+ y
;
x x 2 + y 2
y

x 0
y 0

lim

1
;
xy

je

52
sin xy
;
x0
x
y a

c)

lim

d)

lim

e)

lim

f)

lim

x4 y4
;
xa x2 y2
y a
x
;
x 0 x + y
y 0
x 0
y 0

2 xy
;
x + y2
2

1
, za svako x, y 2 vai dvostruka
xy
1
1 sin +1 ,
tako
da
je
nejednakost
xy
1
lim( x 2 + y 2 ) lim( x 2 + y 2 )sin lim( x 2 + y 2 ) .
Kako
je
dalje
0
x0
x 0
xy xy
y 0
y 0
0

Reenja. a) Za funkciju sin

lim( x 2 + y 2 ) = 0 , oigledno i lim( x 2 + y 2 )sin

x 0
y 0

x 0
y 0

1
=0 ;
xy

b) Uvoenjem polarnih koordinata, x = cos , y = sin , dobijamo

x+ y
(sin + cos ) 1
2

=
= (sin + cos ) =
sin( + ) ,
2
2
2

x +y
4
+ kad x , y . Tako,

pri

emu

x+ y
2

2
sin( + ) = sin( + ) lim
= lim
= 0 , za svako , pa
2
2
x x + y
+
4
4 +
y
lim

traena granina vrednost moe biti 0. Da bismo ovo dokazali,

x+ y
2

posmatraemo gornju jednakost 2

=
sin( + ) , iz koje se dobija
2

x +y
4
x+ y
2

=
sin( + )
2
2

x +y
4
0 lim

x
y

2
,
x + y2
2

tako

da

x+ y
2
x+ y
lim 2
= 0 , odakle sleduje lim 2
= 0.
2
2
2
x

x +y
x +y
x + y2
y
y

je

53
c) Neka je y = a + kx . Tada, kad x0, ya, po pravcu sa nagibom k (k
). Sada je
sin xy
sin x(a + kx)
sin ax cos kx 2 + cos ax sin kx 2
L = lim
= lim
= lim
x 0
x 0
x0
x
x
x
ya
sin ax
sin kx 2
cos kx 2 + lim x
cos ax .
x 0
x0
x
x2

= lim

U prvom limesu, kosinusni lan tei jedinici tako da ostaje samo lan (sin
ax)/x, koji, kao to je poznato iz teorije funkcija jedne promenljive, tei ka a.
U drugom limesu, slino, kosinusni lan tei jedinici dok (sin kx2)/x2k,
tako da je odluujui uticaj linearnog lana x koji tei nuli, za svako k. Na
osnovu toga moemo pretpostaviti da je L = a. Da je ovo tano, sleduje iz
sin xy
poznatog limesa lim
= 1 , za svako konano y. Tako je
x0
xy

( )

sin xy
sin xy
sin xy
lim y = a.
= lim
y = lim
x0
x0
0
xy
x
xy
xy y a
ya

L = lim

d)

( x + y )( x y
x y
lim
=
xa x2 y2
xa
x2 y2
y a
y a
4

lim

Raunamo
2

) = lim
xa
ya

(x

direktno
+ y 2 ) = 2a 2 .

e) Granina vrednost ne postoji jer ako se taki (0, 0) pribliavamo po

x
x
1
, to znai da
= lim
=
pravcu y = kx (k 1), imaemo lim
x 0 x + y
x 0 x + kx
1+ k
y 0
granina vrednost zavisi od pravca prilaenja graninoj taki.
f) Slino kao i u prethodnom primeru, granina vrednost zavisi od pravca
prilaenja graninoj taki. U ovo se moemo uveriti uvoenjem polarnih
koordinata x = cos , y = sin to daje
2 xy
2 2 cos sin
2cos sin
sin 2
lim
=
= lim
= lim
= sin 2 ,
x 0 x 2 + y 2
0 2 cos 2 + 2 sin 2
0 cos 2 + sin 2
0
1
y 0

lim

tako da limes ponovo zavisi od ugla pod kojim se pribliavamo taki (0, 0).

54
23. Odrediti linije prekida funkcije f ( x, y ) =

arcsin (1 x 2 y 2 )

( x 1)( y 1)

Reenje. Funkcija je definisana za one vrednosti parova (x, y) koji

zadovoljavaju sistem nejednakosti 1 x 2 y 2 1 , x 1 , y 1 . Prva
nejednakost odreuje oblast x 2 + y 2 2 , to je kruni disk poluprenika
2 . Druga i trea nejednakost se svode na x 1 i y 1, dakle oblast
definisanosti funkcije f je data sa D f = {( x, y ) | x 2 + y 2 2, x 1, y 1} .

Na linijama x = 1 i y = 1, koje ine kvadrat upisan u krug (Slika 14),

arcsin (1 x 2 y 2 )
funkcija f ima beskonano veliku vrednost, tj. lim
=,
x 1
( x 1)( y 1)
y D
arcsin (1 x y
2

kao i lim
y 1
x D f

( x 1)( y 1)

) = , dakle, to su linije prekida date funkcije.

Slika 14

24. Odrediti linije prekida funkcije

f ( x, y ) = ln ( 2 x y ) +

(x

x2 + y2 + 1

y 4 )( x 4 y 2 )

Reenje. Oblast definisanosti funkcije je

D f = {( x, y ) | x + y < 2, x 2 y 4 , y 2 x 4 } ,

55
a linije prekida su date sistemom x2 = y4 i y2 = x4, ili x = y2 i y = x2, to
su parabolini segmenti unutar kvadrata x + y < 2 (Slika 15).

Slika 15

2 xy
, ( x, y ) (0, 0),

25. Pokazati da je funkcija z = x 2 + y 2

neprekidna po svakoj
0 ,
( x, y ) = (0, 0),

od promenljivih posebno ali nije po obe promenljive istovremeno.

2xy
, najpre fiksiramo y = b = Const. Ako je b
x + y2
2xb
neprekidna za svako x, dok, ako je b = 0, tada
0, tada je funkcija z = 2
x + b2
je z = 0 za svako x, pa je funkcija ponovo neprekidna. Analogno, ako je x =
a 0, z je neprekidna za svako y, kao i za a = 0, jer je z = 0 za svako y.
2 xy
Meutim, granina vrednost lim 2
ne postoji (vidi zadatak 20-f).
x 0 x + y 2
y 0
Reenje. U funkciji z =

3x 2 y
, ( x, y ) (0, 0),

26. Ispitati neprekidnost funkcije z = x 2 + y 2

.

( x, y ) = (0, 0),
0 ,

Reenje. Ukoliko je (x, y) 0, funkcija je neprekidna tako da je jedina

kritina
taka
(0,
0).
Ako
uvedemo
polarne
koordinate
x = cos , y = sin ( ), simultana granina vrednost je jednaka
nuli, jer

56
3x 2 y
3 2 cos sin 3
lim 2
= lim
= ( sin 2 ) lim = 0 , za svako .
x 0 x + y 2
0
0
2
2
y 0
Sleduje da je z = 0 za (x, y) = (0, 0), dakle funkcija z(x, y) je prekidna na
celoj realnoj ravni.

Parcijalni izvodi
27. Odrediti parcijalne izvode sledeih funkcija:
a)
b)
c)
d)
e)

z = x 3 + y 3 3axy ;
x y
z=
;
x+ y
y
z= ;
x
z = x2 y 2 ;
x
;
z=
x2 + y2

f)

z = ln x + x 2 + y 2 ;

g)

z = arctg

h)

z = xy ;

i)
j)
k)
l)

z=e

sin

y
x

y
;
x
;

x2 y 2
z = arcsin 2
;
x + y2
x+a
;
z = ln sin
y

u = ( xy ) ;

m) u = z xy ;
Reenja.

57
a)

z
= 3 ( x 2 ay ) ,
x

z
= 3 ( y 2 ax ) ;
y

b)

z
= 2 y /( x + y ) 2 ,
x

z
= 2 x /( x + y ) 2 ;
y
z
z
z
z
= y / x2 ,
= 1/ x ; d)
= x / x2 y 2 ,
= y / x2 y 2 ;
c)
x
y
x
y
3/ 2
3/ 2
z
z
z
= y 2 / ( x2 + y 2 ) ,
= xy / ( x 2 + y 2 ) ; f)
= 1/ x 2 + y 2 ,
e)
x
x
y
z
z
z
= y / x 2 + y 2 + x x 2 + y 2 ; g)
= y /( x 2 + y 2 ) ,
= x /( x 2 + y 2 ) ;
x
y
y

h)

z
= yx y 1 ,
x

z
z
y sin
y
= 2 e x cos ,
= x y ln x ; i)
x
x
x
y

z 1 sin x
y
= e
cos ;
y x
x

y 2x
x 2y
z
1
x+a
z
z
,
;
k)
,
=
=
ctg
=
2
2
2
2
x x x + y
x
y
y x +y
y
y
x+a
x+a
z
u
u
= ( xy ) z 1 xz ,
;
l)
= ( xy ) z 1 yz ,
=
ctg
x
y
y
2y y
y
u
u
u
u
= yz xy ln z ,
= ( xy ) z ln xy ; m)
= xz xy ln z ,
= xyz xy 1 ;
x
z
z
y

j)

28. Koristei definiciju parcijalnih izvoda, izraunati f x ( x, 1) , ako je

f ( x, y ) = x + ( y 1) arcsin

x
.
y

Reenje. Kako je f ( x + x, 1) = x + x, f ( x, 1) = x , po definiciji je

f x ( x, 1) = lim

x 0

f ( x + x, 1) f ( x, 1)
x + x x
x
= lim
= lim
= 1.
x 0
x 0 x
x
x

Ovo se moe potvrditi nalaenjem izvoda f x ( x, y ) = 1

odakle je

f x ( x, 1) = 1 .

y ( y 1)
2 x2 y( x y)

58
29. Nai f x (2, 1) i f y (2, 1) ako je f ( x, y ) = xy +
Reenje.
f y ( x, y ) =

Kako
y2 1

x
2 y2

f x ( x, y ) =

je

x + y
y

x
.
y

1
x + y ,
2x
y

, imamo f x (2, 1) = 1/ 2 , f y (2, 1) = 0.

30. Nai f x (1, 2, 0) , f y (1, 2, 0) i f z (1, 2, 0) ako je f ( x, y, z ) = ln ( xy + z ) .

Reenje.

Kako

je

1
xy + z
f z (1, 2, 0) = 1/ 2 .
f z ( x, y, z ) =

x
r
31. Izraunati J =
y
r

f x ( x, y, z ) =

, dobija se

y
,
xy + z

f x (1, 2, 0) = 1 ,

f y ( x, y, z ) =

x
,
xy + z

f y (1, 2, 0) = 1/ 2

, ako je x = r cos, y = r sin.

y

x
x
y
y
= cos ,
= r sin ,
= sin ,
= r cos ,
r

determinanta
J
ima
vrednost
2
2
cos r cos + r sin sin = r (cos + sin ) = r . Dakle, J = r.

Reenje. Budui da je

32. Pokazati da je x

z
z
+ y = 2 , ako je z = ln x 2 + xy + y 2 .
x
y

Reenje. Izraunavamo izvode:

da je x

z
2x + y
z
x + 2y
, tako
= 2
,
= 2
2
x x + xy + y y x + xy + y 2

z
z
x(2 x + y )
y( x + 2 y)
2 x 2 + xy + yx + 2 y 2
+y = 2
+
=
= 2.
x 2 + xy + y 2
x
y x + xy + y 2 x 2 + xy + y 2

59
y

z
z
33. Pokazati da je x + y = xy + z , ako je z = xy + xe x .
x
y
y

y
z
z

= y + 1 e x ,
= x + e x , pa
x
x
y

y
y
y

z
z
x
x
x
imamo, x + y = xy + ( x y )e + yx + ye = xy + xy + xe = xy + z .
x
y

Reenje. Prvi parcijalni izvodi su

34. Pokazati da je

u u u
+
+
= 0 , ako je u = ( x y )( y z )( z x) .
x y z

Reenje. Mnoenjem se dobija da je u = xy 2 + x 2 z + yz 2 x 2 y y 2 z xz 2 .

u
u
= y 2 + 2 xz 2 xy z 2 ,
= 2 xy + z 2 x 2 2 yz ,
i
Izvodi
su:
x
y
u u u
u
= x 2 + 2 yz y 2 2 xz . Sabiranjem se dobija
+
+
= 0.
z
x y z
35. ta se dobija primenom diferencijalnog operatora D =
funkciju u = x +
Reenje.

+
+ , na
x y z

x y
?
yz
Najpre

izraunavamo

u
1
,
=1+
x
yz

u
zx
=
,
y ( y z ) 2

u
x y
=
, tako da je
z ( y z ) 2

u u u
1
zx
x y
+ u =
+
+
=1+
+
+
Du = +
2
x y z
y z ( y z)
( y z )2
x y z
yz
zx
x y
yz+zx+ x y
=1+
+
+
= 1+
= 1.
2
2
2
( y z)
( y z)
( y z)
( y z)2
36. Odrediti konstantu a u izrazu za funkciju f ( x, y, z ) = x 2 + y 2 + a 2 z 2 , tako
da ona bude ciklino simetrina, tj. da vai f ( x, y, z ) f ( y, z, x) f ( z, x, y ) , a

+ f .
zatim, za tako odreeno a, izraunati +
x y z

60
Reenje. Da bi postojao navedeni identitet, oigledno mora biti
x2 + y 2 + a2 z 2 y 2 + z 2 + a2 x2 i y 2 + z 2 + a2 x2 z 2 + x2 + a2 y 2 .
Iz

(a

prvog
2

)(

identiteta

(a

sleduje

1 x2 a2 1 z 2 0 ,

tj.

1 x 2 z 2 0 , to je ispunjeno za a 2 1 = 0 , tj. za a = 1. Lako se

proverava da je tada i drugi identitet zadovoljen. Kako je

f
=
x

x
x2 + y2 + z 2

f
=
y

sleduje da je +
+ f =
x y z
37. Odrediti

konstante

y
x2 + y 2 + z 2
x+ y+z
x2 + y 2 + z 2

f
=
z

z
x2 + y 2 + z 2

(b, c > 0)

izrazu

za

funkciju

x2 + y2 z 2
+
, tako da ona bude ciklino simetrina, tj. da vai u(x,
b
c
y, z) u(y, z, x) u(z, x, y). Zatim, za tako odreene konstante, izraunati
2
2
2
+
+

u .
xy yz zx
u ( x, y , z ) =

Reenje. Identiteti cikline simetrije se svode na sistem

x2 + y 2 z 2 y 2 + z 2 x2
+

+
,
b
c
b
c

y 2 + z 2 x2 z 2 + x2 y 2
+

+
.
b
c
b
c

1 1
Prvi identitet se redukuje na x 2 z 2 0 , odakle sleduje b = c.
b c
Ovo zadovoljava i drugi identitet, tako da funkcija u dobija oblik

u ( x, y , z ) =
uxy =

x2 + y 2 + z 2
.
b
xy

x2 + y2 + z 2
b2

zakljuujemo da je

3/ 2

Kako
=

xy
,
b 2u 3

uyz =

yz
b 2u 3

je
i

uzx =

zx
,
b 2u 3

2
2
2
xy
yz
zx
xy+ yz+ zx
.
+
+

u = 2 3 2 3 2 3 =
bu
bu
bu
b 2u 3
xy yz zx

61

2
2
38. Izraunati 2 + 2 u , pri emu je u = ln ( x a ) 2 + ( y b) 2 , gde su a
y
x
i b konstante.

Reenje.
uxx =
uyy =

Najpre

je

( x a ) 2 + ( y b ) 2

( ( x a)

+ ( y b) 2 )

( x a ) 2 ( y b) 2

( ( x a ) 2 + ( y b) 2 )

ux =

xa
,
( x a ) 2 + ( y b) 2

Slino,

uy =

dakle

y b
,
( x a ) 2 + ( y b) 2

. Tako, dobijamo

2
2
2 + 2 u = uxx + uyy = 0 .
y
x

39. Proveriti jednakost

a)

u = xy ;

b) u = arccos
c)

2u
2u
=
, ako je
xy yx

z=

x
;
y

x+ y
3

x2 + y2

Reenje. a) Najpre izraunamo

2
2
u
u
= y 2 x y 1 ,
= 2 yx y ln x . Dalje je
x
y

2
2
2
u 2 y 2 1
=
y x
= 2 yx y 1 + 2 y 3 x y 1 ln x = 2 yx y 1 1 + y 2 ln x ,
y x y

2
2
2 1
2
u
=
2 yx y ln x = 2 y 3 x y 1 ln x + 2 yx y = 2 yx y 1 y 2 ln x + 1 .
x y x
x

Dakle,

u u
2u
2u
=
, tj.
;
=
y x x y
xy yx

62
b)

u
u
1
x
=
=
,
.
x
2 x( y x) y 2 xy 2 ( y x)

u
u
2u
2u
x
x
=
=
, dakle
=
,
;
y x 4 x 3 ( y x)3 x y 4 x3 ( y x)3
xy yx
c)

u x 2 2 xy + 3 y 2 u 3 x 2 2 xy + y 2
,
=
=
, na osnovu ega je
x 3 ( x 2 + y 2 )4 / 3
y 3 ( x 2 + y 2 )4 / 3

2(3 x3 5 x 2 y 5 xy 2 + 3 y 3 ) u 2(3 x3 5 x 2 y 5 xy 2 + 3 y 3 )
u
,
=
=
.
7/3
7/3
y x
x y
9 ( x2 + y 2 )
9 ( x2 + y 2 )
Prema tome, vai jednakost

2u
2u
=
.
xy yx

40. Izraunati totalni diferencijal dz sledeih funkcija:

a)
b)
c)
d)
e)
f)

z = x 3 + y 3 3xy ;
z = x3 y 4 ;
x2 y2
;
x2 + y 2
z = sin 2 x + cos 2 y ;
z=

z = yx y ;

z = ln ( x 2 + y 2 ) ;

g)

z = ln (1 + x / y ) ;

h)

z = ln tg ( y / x ) .

Reenje.
a)

dz =

z
z
dx + dy = 3( x 2 y )dx + 3( y 2 x)dy ;
x
y

dz = x 2 y 3 ( 3 y dx + 4 y dy ) ;

c) dz =

4xy

(x

+ y2 )

( y dx x dy ) ;

d) dz = sin 2 x dx sin 2 y dy ;

e) dz = x y 1 (1 + y ln x ) ( y 2 dx + x dy ) ; f) dz =

2
( x dx + y dy ) ;
x + y2
2

b)

63
g) dz =

2 ( x dy y dx )
y dx x dy
;
h)
;
=
dz
2y
xy + y 2
x 2 sin x

( )

41. Uz pomo totalnog diferencijala, uprostiti izraz

f ( x, y ) = arctg

x
y
+ arctg .
y
x

x ydx xdy
i
d arctg = 2
y x + y2

y
ydx xdy

d arctg = 2
,
x
x + y2

oigledno
je

x
y
x
y

df ( x, y ) = d arctg +arctg = d arctg + d arctg = 0 . Ako je

y
x
y
x

totalni diferencijal neke funkcije jednak nuli, ta funkcija je konstanta, tj.

f ( x, y ) = C . Kako funkcija f nije definisana za x = 0 i y = 0, njena oblast
se sastoji od etiri kvadranta Dekartove ravni meusobno razdvojenih
linijama prekida x = 0 i y = 0. U svakom od kvadranata, konstanta C moe
imati razliitu vrednost. Da bi odredili ove vrednosti izabraemo po jedan
par (x, y) iz svakog kvadranta i zameniemo te vrednosti u jednakost
x
y
arctg + arctg = C .
y
x

Reenje. Kako je

Ako x i y imaju isti znak, na primer (x, y) = (+1, +1) kao i za (x, y) = (1,
1) dobijamo C = arctg1+arctg1 =

. U sluaju razliitog znaka,

4 4 2
(x, y) = (+1, 1) ili (x, y) = (1, +1), konstanta C se neposredno

izraunava C = arctg (1) +arctg (1) =

. Tako dobijamo (Sl.

16)
x
y / 2, xy < 0,
arctg +arctg =
y
x + / 2, xy > 0.

64

Slika 16

f ( x, y ) = x / y 2 .

42. Izraunati df(1, 1) ako je

1
2x
1
df ( x, y ) = dx + dy 2 = 2 dx 3 dy = 3 ( ydx 2 xdy ) ,
y y
y
y
y
x
tako da je df (1, 1) = dx 2dy .

Reenje.

43. Izraunati totalni diferencijal du sledeih funkcija tri promenljive:

a)

u = xyz ;

b)

u = x2 + y2 + z 2 ;
z

c)
d)

x
u = xy + ;
y

xy
u = arctg 2 ;
z

Reenje. a) du = d ( x y z ) = dx + dy + dz x y z = yzdx + xzdy + xydz ;

y
z
x

b)

x
y
z
xdx + ydy + zdz

du = dx + dy + dz x 2 + y 2 + z 2 = dx + dy + dz =
;
2
2
2
y
z
u
u
u
x
x +y +z
c)

1 x
du = 2 + xy
y y

z 1

x

2
2
2
yz ( y + 1) dx + xz ( y 1) dy + xy ( y + 1) ln + xy dz ;
y

65
d) du =

1
( yz 2dx + xz 2dy + 2 xyz dz ) ;
x y + z4
2

44. Izraunati df(3, 4, 5) ako je

f ( x, y , z ) =

z
x + y2
2

Reenje. Diferencijal funkcije je df ( x, y, z ) =

tako da je df (3, 4, 5) =

xz dx + yz dy

( x2 + y

2 3/ 2

1
x2 + y 2

dz ,

3
4
1
dx dy + dz ;
25
25
5

Parcijalni izvodi sloenih funkcija

45. Nai

dz
, ako je z ( x, y ) = e3 x + 2 y i pritom je x = cos t , y = t 2 .
dt

Reenje. Prema obrascu za izvod funkcije dve promenljive od kojih je svaka

promenljiva funkcija jedne promenljive
dz z dx z dy
dx
dy dx
dy
=
+
= 3e3 x + 2 y
+ 2e3 x + 2 y
= 3 + 2 e3 x + 2 y ,
dt x dt y dt
dt
dt dt
dt
i kako je

dx d
dy d 2
= cos t = sin t ,
= t = 2t , dobijamo
dt dt
dt dt
2
dz
= ( 4t 3sin t ) e3 x + 2 y = ( 4t 3sin t ) e3 cos t + 2t .
dt

46. Nai

dz
x
, ako je z = i pritom je x = et , y = ln t .
y
dt

Reenje. Imamo

t
dz z dx z dy 1 t x 1 e ( t ln t 1)
=
+
= e 2 =
.
dt x dt y dt y
y t
t ln 2 t

66
47. Nai

du
x
, ako je u = ln sin
gde je x = 3t 2 , y = t 2 + 1 .
dt
y

Reenje. Kako je

x
1
z
ctg
=
,
y
x
y

x
x
z
ctg
=
, a zatim
y
y
2y y

dy
t
dx
=
= 6t ,
, tako da je
2
dt
dt
t +1
x
x t
dz z dx z dy 6t
x
ctg
ctg
=
+
=

dt x dt y dt
y
y 2y y
y t +1
tj.
3t 2
dz
6t
3t 3
=

ctg
4 2

1/ 4
dt
t2 +1
t + 1 2 t2 + 1

3t 2 3t (4 + 3t 2 )
3t 2
=
ctg
ctg
4 2

4 2

5/4
5/4
t + 1 2 t2 +1
t +1

.
48. Nai

du
, ako je u = x y z gde je x = t 2 + 1, y = ln t , z = tg t .
dt

Reenje. Prema formuli, izvod je

imamo

du u dx u dy u dz
=
+
+
, tako da
dt x dt y dt z dt

du
1
1
= y z 2t + x z + x y
. Zamenom x, y i z, dobija se
dt
t
cos 2 t
( t 2 + 1) tg t + ( t 2 + 1) ln t .
du
= 2t ln t tg t +
cos 2 t
dt
t
dz
, ako je z =
dt

, funkcija promenljivih x i y, pri emu

x2 + y 2
su x = R cos t , y = R sin t , z = H , (R i H su pozitivne konstante).
49. Izraunati

Reenje.

du
u dx
u dy
u dz
=
+
+
dt
x dt
y dt
z dt
xz
yz
1
=
R sin t )
R cos t +
0
3/ 2 (
3/ 2
1/ 2
2
2
2
2
2
2
x
+
y
x
+
y
x
+
y
(
)
(
)
(
)

67
=

50. Izraunati

x z R sin t y z R cos t

( x2 + y 2 )

3/ 2

xz y yzx

( x2 + y 2 )

3/ 2

=0.

dz
, ako je z = u v pri emu je u = sin x, v = cos x .
dx

dz z du z dv
=
+
= v u v 1 cos x + u v ln u ( sin x ) , tako da
dx u dx v dx
dz
zamenom u i v dobijamo
= ( sin x ) cos x 1( cos 2 x ln(sin x)sin 2 x ) .
dx
Reenje.

2 xy

2 2
z
dz
51. Odrediti parcijalni izvod
kao i potpuni izvod
ako je z = e x + y i
x
dx
( x)
y=
.
x
2 xy
2
2
z 2 y ( x y ) x2 + y 2
=
e
Reenje. Imamo
,
2
x
( x2 + y2 )

2 x ( x 2 y 2 ) x22+xyy 2
z
=
e
, dok
2
y
( x2 + y2 )

dy x ( x) ( x)
=
. Tako, sada dobijamo
dx
x2

je izvod y kao funkcije od x,

2 y ( x 2 y 2 ) x22+xyy 2
2 x ( x 2 y 2 ) x22+xyy 2
z
z
dz = dx + dy =
e
dx
e
dy ,
2
2 2
2
2 2
x
y
x
+
y
x
+
y
(
)
(
)
tj.
dz = 2

x2 y2

(x

+ y2 )

2 xy
x2 + y 2

( y dx x dy ) .

Deljenjem obe strane poslednje jednakosti sa dx, dobija se potpuni izvod

2 xy

2 xy

dz
x 2 y 2 x2 + y 2
dy
x 2 y 2 x2 + y 2
x ( x) ( x)
e
e
=2
y x = 2 2
y x

2
2
2
2
2
dx
dx
x2

(x + y )
(x + y )
,

68
2 xy

dz
x2 y 2
( x) x2 + y 2

=2
y

(
x
)
+

e
2
2 2
dx
x

x
+
y
(
)

ili

52. Nai

z
z
y
i
, ako je z = arctg , i x = u sin v, y = u cos v .
v
x
u

z z x z y
y x
x y
=
+
= 2
+ 2
, gde posle zamene
2
u dx u y u
x + y u x + y 2 u
z x cos v y sin v
x
y
=
. Kako je
= sin v i
= cos v , dobijamo
izvoda
x2 + y 2
u
u
u
Reenje.

x cos v y sin v = u sin v cos v u cos v sin v = 0 ,

to je i

z
= 0.
u

z z x z y
y
x
=
+
= 2
u cos v + 2
(u sin v) .
2
v dx v y v
x +y
x + y2
x2 + y 2 = u 2 ,
dobijamo
Kako
je
z
y
x
1
= cos v sin v = u cos 2 v + u sin 2 v = 1 .
v
u
u
u

S druge strane,

53. Nai

z
z
i
, ako je
y
x
x = u cos v, y = u sin v, z = C ln u

a)
konstanta);
b)

(C

je

x = u + v , y = u v, z = u v .

du
. S druge strane,
u
diferenciranjem jednakosti x = u cos v i y = u sin v , dobija se sistem
Reenje. a) Iz z = C ln u dobija se dz = d ( C ln u ) = C

dx = cos v du u sin v dv, dy = sin v du + u cos v dv.

Mnoenjem prve jednakosti sa

cos v

a druge sa

dobijamo cos v dx + sin v dy = du , to zamenom u dz =

sin v

i sabiranjem

C
du daje
u

69
dz =
tako da je
b) Iz

C
C cos v
C sin v
dx +
dy ,
( cos v dx + sin v dy ) =
u
u
u

z C cos v z C sin v
z
z
Cx
Cy
.
=
,
=
ili
= 2
= 2
,
2
u
u
x x + y y x + y 2
x
y

z = uv

dobija se

dz = d ( u v ) = v du + u dv . S druge strane,

diferenciranjem jednakosti x = u + v i y = u v , dobija se sistem

dx = du + dv, dy = du dv ,
odakle se dobija du =
dz = v du + u dv dobija

1
1
( dx + dy ) , dv = ( dx dy ) , tako da se, zamenom u
2
2

1
1
1
1
dz = v ( dx + dy ) + u ( dx dy ) = ( u + v)dx (u v)dy ,
2
2
2
2
odakle je

z 1
z
1
z x z
y
= (u + v),
= (u v) ili
= ,
= .
2
x 2
y
x 2 y
2

y
z ( x, y ) , data sa z = x a f 2 , gde je a > 0, i
x
diferencijabilna funkcija, zadovoljava jednainu

54. Pokazati da funkcija ( x, y )

f

je proizvoljna
z
z
x + 2y = a z .
x
y

y
. Sada je
x2
najpre

Reenje. Uvedimo smenu u =

z = x a f (u ) . Funkciju z

diferenciramo
po
z
du
2 y
= ax a 1 f (u ) + x a f (u )
= ax a 1 f (u ) + x a f (u ) 3 ,
dx
x
x
du
z
1
= x a f (u )
= x a f (u ) 2 , tako da dobijamo sistem
y
dy
x
z
z
= ax a 1 f (u ) x a 3 yf (u ),
= x a 2 f (u ) ,
x
y

x,
zatim po y,

70
iz koga eliminiemo f (u ) , mnoenjem prve jednakosti sa x a druge sa 2y i
z
z
sabiranjem sa drugom dobija se x + 2 y = ax a f (u ) , to s obzirom na to
x
y
z
z
da je z = x a f (u ) , postaje x + 2 y = a z .
x
y
z
z
ako je
y
x
y
diferencijabilna funkcija.
55. Izraunati

z = x + ( xy ) , pri emu je proizvoljna

z
du z
du
= 1 + (u ) ,
= (u ) , gde smo
dx y
dy
x
uveli smenu u = x y. Mnoenjem prve jednaine sa x a druge sa y i
du
du
= y,
= x , dobija se
sabiranjem, imajui u vidu da je
dx
dy
Reenje. Neposredno nalazimo

x
ili x

z
z
y = x (1 + (u ) y ) y ( (u ) x ) = x + xy ( xy ) xy ( xy ) ,
x
y

z
z
y = x.
x
y

+ u ako je u = f ( x y, y z ) ,
+
x y z
proizvoljna diferencijabilna funkcija.
56. Izraunati

pri emu je f

Reenje. Uvedimo smene = x y, = y z . Sada je u = f ( , ) , a

izvodi po x, y i z su redom
u f f f
f
=
+
=
1 +
0,
x d x x d

u f f f
f
=
+
=
(1) +
1
y d y y d

u f f f
f
=
+
=
0+
(1) , tako da zbir daje
z d z z d

71
u u u f f
f f
+
+
=

= 0 . Dakle,
x y z d d

+ u = 0 .
+
x y z

Izvodi i diferencijali vieg reda

57. Pokazati da funkcija

z = ( x ) ( y ) , gde su i

proizvoljne

diferencijabilne funkcije, zadovoljava jednakost

z z
2 z
.
=z
x y
xy

z
z
2 z
= ( x) ( y ) ,
= ( x) ( y ) i
= ( x) ( y ) ,
xy
y
x
zamenom u traenu jednakost dobijamo identitet.
Reenje. Kako je

x y
58. Ispitati da li funkcija u = u ( x, y, z ) , data sa u = f , , pri emu je f
y z
proizvoljna diferencijabilna funkcija, zadovoljava jednakost
x u u z u
+
+
=0.
y x y y z
Reenje. Uvedimo smene = x / y, = y / z . Sada je u = f ( , ) , a izvodi
po x, y i z su redom
u f f f 1
=
+
=
,
x d x x d y
u f f f x f 1
=
+
=
+

y d y y d y 2 z
u f f f y
x u
x f
=
+
=
2 . Odavde se dobija
= 2
,
y x y d
z d z z z
u
x f 1 f
z u
1 f
, pa se traena jednakost dobija
= 2
+
,
=
y
y d z
y z
z
jednostavnim sabiranjem ovih jednakosti.

72

y
y
59. Pokazati da funkcija z = x + , zadovoljava jednainu
x
x
2
2 z
2 z
2 z
x
+ 2 xy
+y
= 0,
x 2
xy
y 2
2

(*)

pri emu su i proizvoljne diferencijabilne funkcije

Reenje. Stavljajui

u = y/x

z
y
= (u ) 2 ( (u ) x + (u ) ) ,
x
x
diferenciranjem
dobijamo

imamo

odakle
ponovnim
2
z y
= ( 2 x (u ) + x y (u ) + y (u ) ) .
Slino,
x 2 x 4
z 1
2 z 1
= ( (u ) x + (u ) ) ,
= ( x (u ) + (u ) )
y x
y 2 x 2

dobija
kao

se
i

2 z
1
= 3 ( x (u ) + x y (u ) + y (u ) ) . Zamenom izvoda drugog reda u
x
xy
(*) dobija se
x2

2
2 z
2 z
y
2 z
+
+
= 2 ( 2 x (u ) + x y (u ) + y (u ) )
2
xy
y
2
2
x
xy
y
x

2y
y2

2 ( x (u ) + x y (u ) + y (u ) ) + 2 ( x (u ) + (u ) ) = 0
x
x
dakle jednaina (*) je zadovoljena.
60. Nai rezultat primene diferencijalnog operatora
x2

2
2

+x y ,
y
2
2
x
y
x
y

x
na funkciju z = ( xy ) + , gde su i proizvoljne diferencijabilne
y
funkcije.

73
Reenje.

Redom

izraunavamo

2 z
1
z
x
= x 2 ,
= y 2 + 2 ,
2
y
y
y
x
osnovu toga je
x

izvode

z
1
= y + ,
y
x

2 z
x2
2x
2

+ 3 .
=
+
2
4
y
y
y

Na

2x
2
2
2x
y = i x2 2 y 2 2 = .
x
y
y
y
x
y

Sabiranjem
ovih
nejednakosti
2
2
2

y 2 2 + x y z = 0.
x
2
y
x
y
x

dobija

se

61. Dokazati da ako je u = x 2 + y 2 + z 2 , tada je d2u 0.

Reenje. (Prvi nain) Uvoenjem smene t = x 2 + y 2 + z 2 dobijamo u = t ,
1
dt i
tako da je du = d t =
2 t

( )

1
1 2
1
1

d 2u = d
dt = 3 / 2 dt 2 +
d t = 3 / 2 ( 2td 2t dt 2 ) .
4t
4t
2 t
2 t

(*)

S druge strane, iz t = x 2 + y 2 + z 2 se dobija

dt = d ( x 2 + y 2 + z 2 ) = 2( xdx + ydy + zdz ) , d 2t = 2(dx 2 + dy 2 + dz 2 ) ,
tako da zamenom u (*) dobijamo
d 2u =

1
2 x 2 + y 2 + z 2 2(dx 2 + dy 2 + dz 2 ) 4( xdx + ydy + zdz ) 2
3/ 2
4t

1 2
x + y 2 + z 2 (dx 2 + dy 2 + dz 2 ) ( xdx + ydy + zdz ) 2
t
3/ 2

74
1 2
x dy 2 + dz 2 + y 2 dx 2 + dz 2 + z 2 dx 2 + dy 2 2 xydxdy 2 yzdydz 2 zxdzdx

t
1
= 3 / 2 ( x 2 dy 2 2 xydxdy + y 2 dx 2 ) + ( x 2 dz 2 2 xzdzdx + z 2 dx 2 ) + ( y 2 dz 2 2 yzdydz + z 2 dy 2 )
t
=

3/ 2

dakle, d

( xdy ydx )
u=

+ ( xdz zdx ) + ( ydz zdy )

2

(x

+ y2 + z2

3/ 2

0.
2

(Drugi nain) Moemo poi od formule d u = dx + dy + dz u,
y
z
x
koja posle kvadriranja diferencijalnog operatora u zagradi postaje
2

2
2
2
2
2
d 2u = 2 dx 2 + 2 dy 2 + 2 dz 2 + 2
dxdy + 2
dydz + 2
dzdx u
y
z
xy
yz
zx
x

(x

1
2

+y +z
2

2 3/ 2

[ x 2 ( dy 2 + dz 2 ) + y 2 ( dx 2 + dz 2 ) + z 2 ( dx 2 + dy 2 )
2 ( xydxdy + yzdydz + zxdzdx )]

( xdy ydx )
=

+ ( xdz zdx ) + ( ydz zdy )

2

(x

+ y2 + z2 )

3/ 2

0.

62. Izraunati df, d2f, d3f, ... , ako je f ( x1 , x2 ,..., xn ) = a1 x1 + a2 x2 + ... + an xn

linearna funkcija sa realnim koeficijentima a1, a2,..., an.
Reenje. Nalazimo prvi i drugi diferencijal
df ( x1 , x2 ,..., xn ) = d ( a1 x1 + a2 x2 + ... + an xn ) = a1 dx1 + a2 dx2 + ... + an dxn ;
d 2 f ( x1 , x2 ,..., xn ) = d ( a1 dx1 + a2 dx2 + ... + an dxn ) = a1 d 2 x1 + a2 d 2 x2 + ... + an d 2 xn

,
a kako je d 2 xi = 0 (i = 1,2,..., n) , sleduje d 2 f ( x1 , x2 ,..., xn ) = 0 . Ovo dalje
povlai anuliranje svih viih diferencijala, tako da je konano
a dx + a2 dx2 + ... + an dxn , k = 1,
dk f = 1 1
, k 2.
0

75

Tejlorova formula
63. Funkciju f ( x, y ) = 2 x 2 xy y 2 6 x 3 y + 5 razviti po Tejlorovoj formuli
u okolini take A(1, 2).
Reenje. Tejlorov razvoj diferencijabilne funkcije f ( x, y ) u okolini take
(a, b) do n-tog lana dat je formulom
(*)

f ( x, y ) = x + y f (a, b) + Rn ( f ),
y
k = 0 k ! x
n

gde je x = x a, y = y b , i gde je Rn ( f ) ostatak formule. U naem

sluaju, funkcija je polinom, tako da e ostatak biti jednak nuli, a imae
samo tri lana u razvoju, za k = 0, 1 i 2, jer su parcijalni izvodi treeg i viih
redova = 0. Dakle, imaemo,
f ( x, y ) = f (1, 2) + f x (1, 2)( x 1) + f y (1, 2)( y + 2) +
1
f xx (1, 2)( x 1) 2 + 2 f xy (1, 2)( x 1)( y + 2) + f yy (1, 2)( y + 2) 2 ) + R3 ( f ).
(
2
Izraunavamo f (1, 2) = 5 , kao i izvode prvog reda
f x (1, 2) = 0 ,
f y (1, 2) = 0 , zatim drugog reda f xx (1, 2) = 4 , f xy (1, 2) = 1
i
f yy (1, 2) = 2 .

Zamenom

gornjoj

formuli

dobija

se

f ( x, y ) = 5 + 2( x 1) 2 ( x 1)( y + 2) ( y + 2) 2 .
64. Funkciju f ( x, y ) = x y , razviti po Tejlorovoj formuli u okolini take M(1, 1)
do kvadratnih lanova.
Reenje. Tejlorov razvoj u okolini take (1, 1) za funkciju f glasi
f ( x, y ) = f ( M ) +

f ( M )
f ( M )
( x 1) +
( y 1) +
x
y

2 f (M )
2 f (M )
1 2 f (M )
2
(
1)
2
(
1)(
1)
( y 1) 2 + R3 ( f ).

+
x
x
y

2
2
2 x
xy
y

Nalazimo izvode

76
f ( x, y )
f ( x, y )
2 f ( x, y )
( y 1)
y
= yx
,
= x ln x,
= y ( y 1) x ( y 2) ,
2
x
y
x
2 f ( x, y )
2 f ( x, y )
( y 1)
,
= ( y ln x + 1) x
= x y ln 2 x,
2
xy
y
i izraunavamo ih u taki (1, 1):
f (1, 1)
f (1, 1)
2 f (1, 1)
2 f (1, 1)
2 f (1, 1)
0,
1,
= 1,
= 0,
=
=
= 0,
x
y
xy
x 2
y 2
1
1
tako da je f ( x, y ) = 1 + 1 ( x 1) + ( x 1)( y 1) = ( x y + x y + 2 ) .
2
2
65. Funkciju f ( x, y ) = 1 x 2 y 2 razviti po Tejlorovoj formuli u okolini take
(0, 0) do kvadratnog lana.
Reenje. Nalazimo izvode
f ( x, y )
f ( x, y )
2 f ( x, y )
x
y
y2 1
=
,
=
,
=
,
3/ 2
x
y
x 2
1 x2 y 2
1 x2 y 2
(1 x2 y 2 )
xy
2 f ( x, y )
2 f ( x, y )
x2 1
,
,
=
=
2
2
2 3/ 2
2
2 3/ 2
xy
y

1
1
x
y
x
y

(
)
(
)
i izraunavamo ih u taki (0, 0):
f (1, 1)
f (0, 0)
2 f (0, 0)
2 f (0, 0)
2 f (0, 0)
= 0,
= 0,
= 1,
= 0,
= 1,
x
y
xy
x 2
y 2
tako da je
1
x2 + y 2
2
2
f ( x, y ) 1 + 0 x + 0 y + ( (1) x + 2 0 x y + (1) y ) = 1
.
2
2
66. Funkciju f ( x, y ) =

cos x
razviti po Tejlorovoj formuli u okolini take (0, 0)
cos y

do kvadratnog lana.
Reenje. Najpre izraunavamo izvode

77
f ( x, y )
sin x f ( x, y ) cos x sin y 2 f ( x, y )
cos x
=
=
=
,
,
,
2
2
x
y
cos y
cos y
x
cos y
2
2 f ( x, y )
sin x sin y 2 f ( x, y ) cos x (1 + sin y )
=
=
,
,
xy
y 2
cos 2 y
cos3 y

i njihove vrednosti u taki (0, 0):

f (0, 0)
f (0, 0)
2 f (0, 0)
2 f (0, 0)
2 f (0, 0)
1,
0,
= 0,
= 0,
=

=
= 1,
x
y
xy
x 2
y 2
tako da je
f ( x, y ) 1 + 0 x + 0 y +

1
x2 y 2
(1) x 2 + 2 0 x y + 1 y 2 ) = 1
.
(
2
2

1+ x + y
f ( x, y ) = arctg
razviti u okolini take (0, 0) do
1 x + y
kvadratnog lana.

67. Funkciju

Reenje. Izvodi su redom

f ( x, y )
f ( x, y )
2 f ( x, y )
1+ y
x
2 x(1 + y )
,
,
,
= 2
=

=
2
2
2
2
2
2 2
x
y
x + (1 + y )
x + (1 + y )
x
( x + (1 + y) )
2 f ( x, y ) ( x y 1)( x + y + 1) 2 f ( x, y )
2 x(1 + y )
,
,
=
=
2
2
2
2
2
2 2
xy
y

(1
)
(1
)
x
y
x
y
+
+
+
+
(
)
(
)
a vrednosti izvoda u taki (0, 0) su:
f (0, 0)
f (0, 0)
2 f (0, 0)
2 f (0, 0)
2 f (0, 0)
0,
1,
= 1,
= 0,
=
=

= 0,
x
y
xy
x 2
y 2
tako

da
1

f ( x, y ) + 1 x + 0 y + ( 0 x 2 + 2 (1) x y + 0 y 2 ) = + x x y .
4
2
4

je

78
68. Funkciju f ( x, y, z ) = x 3 + y 3 + z 3 3 x y z
okolini take M(1, 1, 1) do kvadratnih lanova.

razviti po Tejlorovoj formuli u

Reenje. Tejlorov razvoj za funkciju tri promenljive u okolini take M glasi

k

f ( x, y, z ) = x + y + z f ( M ) + Rn ( f ) .
y
z
k = 0 k ! x
n

Funkcija je polinom treeg stepena tako da e lanovi razvoja za k > 3, biti

jednaki nuli. Dakle, bie
f ( x, y , z ) = f ( M ) +

f ( M )
f ( M )
f ( M )
( x 1) +
( y 1) +
( z 1)
x
y
z

2 f (M )
2 f (M )
1 2 f (M )
2
2
+
(
x

1)
+
(
y

1)
+
( z 1) 2
2 x 2
y 2
z 2

2 f (M )
2 f (M )
2 f (M )
( x 1)( y 1) +
( y 1)( z 1) +
( z 1)( x 1) + R3 ( f )
xy
yz
z x

,
tako da je
+

f ( x, y, z ) 3 ( x 1) 2 + ( y 1) 2 + ( z 1) 2 ( x 1)( y 1) ( x 1)( z 1) ( y 1)( z 1)

= 3( x2 + y 2 + z 2 x y y z z x ) .

Ekstremumi funkcija vie promenljivih

69. Ispitati ekstremne vrednosti funkcije f ( x, y ) = x3 + 3 x y 2 15 x 12 y .
Reenje. Potrebni uslovi ekstremuma su dati sistemom jednaina
f
= 3 x 2 + 3 y 2 15 = 0,
x
f
= 6 x y 12 = 0.
y

79
Iz druge jednaine izrazimo y (za x 0 ), y = 2 / x to, zamenom u prvu
4
jednainu daje x 2 + 2 = 5 , ili x 4 5 x 2 + 4 = 0 . Ova se jednaina moe
x
faktorisati u obliku ( x 2 1)( x 2 4) = 0 , tako da imamo 4 reenja
x1/ 2 = 1, x3 / 4 = 2 . Iz relacije y = 2 / x , dobija se y1/ 2 = 2, y3 / 4 = 1 ,
tako da dobijamo 4 stacionarne take P1(1, 2), P2(1, 2), P3(2, 1),
P4(2,
1).
Izraunavamo
druge
izvode:
2
2
2
f
f
f
A = 2 = 6 x, B =
= 6 y, C = 2 = 6 x i veliinu AC B2 u svakoj
xy
x
y
od etiri stacionarne take:
stacionarna taka

AC B2

ekstremum

P1 (1, 2)
P2 (1, 2)
P3 (2, 1)
P4(2, 1)

108
108
108
108

6
6
12
12

ne postoji
ne postoji
minimum, 28
maksimum, 28

Tako da je min f ( x, y ) = f (2, 1) = 28, max f ( x, y ) = f (2, 1) = 28 .

70. Ispitati ekstremne vrednosti funkcije f(x, y)

a.
b.
c.

f ( x, y ) = ( x 1) 2 + 2 y 2 ;
f ( x, y ) = 3 x 2 + ( y 3) 2 + 1 ;
f ( x, y ) = x 2 + x y + y 2 2 x y ;

d.

f ( x, y ) = x y 1

e.
f.

x2 y2

, a > 0, b > 0;
a 2 b2
f ( x, y ) = 2 x 4 + y 4 x 2 2 y 2 ;
f ( x, y ) = x 4 + y 4 x 2 2 xy y 2 ;

f
f
= 2( x 1) = 0,
= 4 y = 0 daju samo jedno
x
y
reenje, i to je stacionarna taka M(1, 0). Kako je, u taki M, A = 2, B = 0,
C = 2 i AC B2 = 8, funkcija u taki M dostie minimum
min f = f (1, 0) = 0 .
Reenje. a) Potrebni uslovi

80
Napomena. Zadatak se moe reiti elementarno, uoivi da funkcija f
predstavlja kvadratnu formu ( x 1)2 + 2 y 2 koja je nenegativna za svako (x,
y), a jednaka je nuli samo u taki u kojoj su oba kvadratna sabirka = 0.
Dakle, u naem sluaju, to je za x = 1, y = 0. Grafik funkcije f ( x, y )
predstavlja obrtni paraboloid, okrenut otvorom navie, sa temenom u taki
minimuma (1, 0).
f
f
= 6 x = 0,
= 2( y 3) = 0 , odakle se dobija stacionarna taka M(0,
x
y
3). Dalje je A = 6, B = 0, C = 2 i AC B2 = 12, dakle M je minimum
funkcije f tj., min f = f (0, 3) = 1 .
b)

Napomena. Funkcija predstavlja kvadratnu formu koja je nenegativna za svako (x,

y), sem u taki u kojoj su oba kvadratna sabirka = 0, a to je za x = 0, y = 3.
c) Iz sistema jednaina (dovoljni uslovi ekstremuma)

f
= 2x + y 2 = 0 ,
x

f
= 2 y + x 1 = 0 , dobija se stacionarna taka M(1, 0). Takoe, dobija se
y
A = 2, B = 1, C = 2 i AC B2 = 3, tako da je f(1, 0) = 1, minimum
funkcije.
d) Sistem jednaina

2
2
2
2 2
y a 2 (b 2 y 2 ) 2b 2 x 2
f
f x a (b 2 y ) b x
=
= 0,
=
=0
2
2
2
2
y
x

x
y
x
y
a 2b 2 1 2 2
a 2b 2 1 2 2
a
b
a
b

daje

sledee

stacionarne

take:

b
a
M2
,
,
3
3

a b
M5
,
. Za taku M1
3 3
ekstremuma. U takama M2 i M5,
M1(0,

0),

b
a b
a
M3
,
M4
,
,
,
3 3
3

3
dobijamo AC B2 = 1, tako da nema
4b
izraunavamo AC B2 = 4, A =
, dakle imamo maksimume funkcije,
a 3
ab
max f = f ( M 2 ) = f ( M 5 ) =
. S druge strane, u takama M3 i M4, AC
3 3

81
4b
>0
imamo
minimume
funkcije,
a 3
ab
min f = f ( M 2 ) = f ( M 5 ) =
.
3 3
f
f
= 8 x3 2 x = 0,
= 4 y 3 4 y = 0 , to daje devet stacionarnih taaka
e)
x
y
1

1
1
M 1 , 1 ,
M 2 , 1 , M 3 ( 0, 1) ,
M 4 ( 0, 1) , M 5 , 1 ,
2

2
2
1

1
1
M 6 , 1 , M 7 , 0 , M 8 , 0 , M 9 ( 0, 0 ) . Kako je, dalje, A =
2

2
2
2
2
24x 2 , B = 0, C = 12y 4 i AC B2 = 288 x2 y2 96 x2 24 y2 + 8,
dobija se rezultat kao u tabeli

B2

4,

stacionarna taka
1

M 1 , 1
2

A=

AC B2

ekstremum

32

minimum, 9/8

1
M 2 , 1
2
M 3 ( 0, 1)

32

minimum, 9/8

16

M 4 ( 0, 1)

16

32

minimum, 9/8

32

minimum, 9/8

16

16

1
M 5 , 1
2
1

M 6 , 1
2

M7 , 0
2

1
M8 , 0
2

M 9 ( 0, 0 )

maksimum, 0

f
f
= 4 x3 2 x 2 y = 0,
= 4 y 3 2 x 2 y = 0 ima tri reenja
x
y
koja stacionarne take M 1 ( 1, 1) , M 2 (1, 1) , M 3 ( 0, 0 ) . Zatim, A =

f) Sistem

12x2 2 , B = 2, C = 12y2 2, AC B2 = 144 x2 y2 24 x2 24 y2. U

82
takama M1 i M2, izraunavamo AC B2 = 96 > 0, A =10 > 0, prema tome u
ovim takama funkcija ima minimum min f = f (1, 1) = f (1, 1) = 2 .
Kako je u taki M3, AC B2 = 0, egzistencija ekstrema je neizvesna pa zbog
toga prelazimo na ispitivanje znaka prirataja funkcije f ( x, y ) u
taki M 3 (0, 0)
f (0,0) = f (h, k ) f (0, 0) = h 4 + k 4 h 2 k 2 2 k h ,
pri emu su h = x i k = y, prirataji po x i y osi, respektivno. Ako stavimo
y = x, dobijamo k = h, i gornji izraz se svodi na
f (0, 0) = 2h 4 4h 2 = 2h 2 ( h 2 2 ) koji je negativan za h 2, 2 . S

druge strane, ako je y = x, tada je k = h, pa je f (0, 0) = 2h > 0 . Kako

f menja znak u taki (0, 0), funkcija nema ekstremum.
4

71. Odrediti ekstremume funkcije f ( x, y ) = x 2 + y 2 + (ax + by + c) 2 , a, b, c

Reenje. Formiramo sistem

f
f
= 2 x + 2a(ax + by + c) = 0,
= 2 y + 2b(ax + by + c) = 0 ,
x
y
ac
bc
, y= 2
. Ove vrednosti su
2
a + b +1
a + b2 + 1
ac
bc

, 2
realne za svako a, b, c , tako da je M 2

2
2
a + b +1
a + b +1
stacionarna taka funkcije f. Kako je A = fxx(M) = 2(1 + a2 ) > 0, B = fxy(M)
= 2ab, C = fyy(M) = 2(1 + b2), imamo AC B2 = 4(1 + a2)(1 + b2) 4 a2b2
=4( 1 + a2 + b2 ) > 0 tako da funkcija u taki M ima minimum
c2
.
f (M ) = 2
a + b2 + 1
i nalazimo reenje

x=

72. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije f ( x, y ) = xy ( x + y 1) .

Reenje. Potrebni uslovi ekstremuma su dati sistemom
f
f
= y (2 x + y 1) = 0,
= x( x + 2 y 1) = 0 ,
x
y
ija reenja su parovi M1(0, 0), M2(0, 1), M3(1, 0), M4(1/3, 1/3), i to su
stacionarne take funkcije. U takama M1, M2 i M3, ne postoji ekstremum jer

83
je u ovim takama AC B2 = 1. Meutim, u taki M4 je A = 2/3 > 0, AC
B2 = 1/3 > 0, tako da u toj taki funkcija ima lokalni minimum fmin = f(1/3,
1/3) = 1/27.
73. Odrediti u xy-ravni taku P(x, y) tako da zbir kvadrata rastojanja te take od
pravih x = 0, y = 0, x + y = 4 bude to je mogue manji.
Reenje. Kvadrati rastojanja take P(x, y) od prave x + y = 4 je
1
2
d12 = ( x + y 4 ) , dok je od prave x = 0, d 22 = x 2 , a od y = 0, d32 = y 2 .
2
1
Zbir ovih kvadrata je naa ciljna funkcija, f(x, y) = x2 + y2 + (x + y 4)2.
2
Formiramo sistem fx = 3x + y 4 = 0, fy = x + 3y 4 = 0, koji daje
stacionarnu taku (1, 1). Kako je A = 3 > 0, B = 1, C = 3, AC B2 = 8 > 0,
funkcija ima minimum fmin = f(1, 1) = 4.

Uslovni ekstremumi funkcija vie promenljivih

74. Odrediti najveu i najmanju vrednost funkcije dve promenljive
f ( x, y ) = x 2 2 y 2 + 4 xy 6 x 1 , na trouglastoj oblasti ogranienog pravama x
= 0, y = 0 i x + y = 3.
Reenje. Najpre traimo lokalne ekstremume funkcije f , tj. reavamo sistem
f
f
= 2x + 4 y 6 = 0 ,
= 4 y + 4 x = 0 . Dobijamo jedno reenje, x = y =
x
y
1, i budui da ono pripada oblasti definisanosti, P(1, 1) je stacionarna taka.
2 f
2 f
2 f
= 4 , C = 2 = 4 , tako da je AC
Izraunavamo A = 2 = 2 , B =
xy
x
x
2
B = 8 16 = 24 < 0. Dakle, taka P nije lokalni ekstremum. Prelazimo
na ispitivanje ponaanja funkcije na konturi trougla. U tu svrhu, zamenimo
u f najpre horizontalnu katetu: y = 0, 0 x 3. Dobijamo f(x, 0) = x2 6x
1, a njen izvod se anulira za x = 3, to je temena taka trougla (3, 0), i tu
funkcija ima vrednost f(3, 0) = 10. Na vertikalnoj kateti, x = 0, 0 y 3,
funkcija se svodi na f(0, y) = 2y2 1, iji se izvod anulira za y = 0, to je
teme pravog ugla, tj. koordinatni poetak (0, 0), i tu je f(0, 0) = 1
maksimum. Na hipotenuzi, koja je opisana sistemom x + y = 3, 0 x 3,
funkcija se redukuje na f(x, 3 x) = 5x2 +18x 19. Izvod ove funkcije,
10x + 18 ima nulu x = 9/5, odakle je y = 6/5, i tu funkcija ima uslovni

84
maksimum f(9/5, 6/5) = 14/5 = 2.8. Izraunavamo jo i vrednost funkcije
u temenu (0, 3), a to je f(0, 3) = 19. Uporeivanjem svih dobijenih
vrednosti vidimo da funkcija, u oblasti trougla ima najmanju vrednost f min=
f(0, 3) = 19, dok je najvea vrednost f max= f(0, 0) = 1 (Slika 17).

Slika 17

75. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije z ( x, y ) = 3 x + 3 y + 1 , na krugu (x

1)2 + y2 = 1.
Reenje. Uslov, tj. jednaina kruga se moe prevesti na parametarski oblik
uvoenjem parametra t, smenom x 1 = cos t , y = sin t , tj.
(*)

x(t ) = 1 + cos t , y (t ) = sin t (0 t < 2 ) ,

to
zamenom
u
funkciju
z ( x(t ), y (t ) ) = 3(cos t + 1) + 3 sin t + 1 = (t ) .

z(x,
Sada

y),
treba

daje
odrediti

ekstremume funkcije (t ) na intervalu 0 t < 2 . Nalazimo nule prvog

izvoda

(t ) = 3sin t + 3 cos t = 0 tgt = 3 / 3 ,

u intervalu [0, 2 ) , i to su t1 = / 6 (max) i t2 = 7 / 6 (min) . Iz (*)
dobijamo take na krugu koje odgovaraju ovim vrednostima parametara:

3
1
x1 = 1 + cos = 1 +
, y1 = sin = ,
taka usl.
za t = t1:
6
2
6 2
maksimuma;

85
x2 = 1 + cos

za t = t2:

7
3
7
1
, y2 = sin
=1
= ,
6
2
6
2

taka usl.

minimuma;
Dakle, u taki 1 + 3 / 2, 1/ 2 funkcija z(x, y) ima maksimalnu vrednost

zmax = 4 + 2 3 , a u taki

(1

3 / 2, 1/ 2

ima minimalnu vrednost

zmin = 4 2 3 .

76. Odrediti najveu i najmanju vrednost funkcije f(x, y) = x2 x y + y2, na

oblasti |x| + |y| 1.
Reenje. Odredimo najpre slobodne ekstremume. Iz sistema
f
f
= 2x y = 0 ,
= x + 2 y = 0 , dobija se (0, 0) kao jedina
x
y
stacionarna taka. Dalje, A = 2, B = 1, C = 2, tako da je AC B2 = 3, iz
ega sleduje da je f(0, 0) = 0, lokalni minimum. Oblast |x| + |y| 1
predstavlja kvadrat (Slika 18), koji sadri taku lokalnog minimuma
funkcije. U temenima kvadrata funkcija ima iste vrednosti jednake jedinici.
Ostaje da se ispita ponaanje funkcije na stranicama kvadrata. Kako funkcija
ne menja vrednost ako se (x, y) zameni sa (x, y), vrednosti funkcije na
stranici x + y = 1 iste su kao i na paralelnoj stranici x + y = 1. Takoe,
vrednosti na paralelnim stranicama x y = 1 i x y = 1 su jednake.
Zbog toga emo se ograniiti na ispitivanje uslovnih ekstremuma na
stranicama x + y = 1 i x y = 1. Na prvoj od ove dve stranice, funkcija se
svodi na f(x, 1 x) = 3x2 3x + 1 i ona dostie lokalni minimum na sredini
stranice, tj. u taki (1/2, 1/2). Vrednost funkcije u toj taki je 1/4. Zbog
centralne simetrije, vrednost funkcije u taki (1/2, 1/2), takoe je 1/4.
Obratimo panju sada na druge dve stranice, x y = 1 i x y = 1, na
kojima funkcija ima iste vrednosti. Uzmimo, zbog toga, na primer, prvu
stranicu i izraunajmo vrednost funkcije na njoj. Dobijamo, f(x, x 1) = x2
x + 1 sa izvodom koji se anulira u taki (1/2, 1/2) i to je lokalni minimum
sa vrednou 3/4. Isti lokalni minimum se postie i na simetrinoj taki
(1/2, 1/2). Ako sada ispiemo sve ove vrednosti kao na Slici 18,
zakljuujemo da funkcija ima najmanju vrednost fmin= f(0, 0) = 0, dok se
najvea vrednost dostie u temenima kvadrata f max= f(0, 1) = f(1, 0) = f(1,
0) = f(0, 1) = 1.

86

Slika 18

77. Odrediti najveu i najmanju vrednost funkcije

f(x, y) = x4 + y4 + 2 x2 y2 2 x2 + 2 y2 +1,
na oblasti |x| 2, |y| 2.
Reenje. Najpre se odreuju slobodni ekstremi. Potrebni uslovi ekstremuma
f
f
su dati sistemom
= 4 x( x 2 + y 2 1) = 0 ,
= 4 y ( x 2 + y 2 + 1) = 0 , ijim
x
y
reavanjem se dobijaju tri stacionarne take: (1, 0), (0, 0) i (1, 0).
Takoe, A = 12 x2 + 4 y2 4 , B = 8 x y, C = 4 x2 + 12 y2 + 4, tako da su
lokalni eksrtemumi dati u sledeoj tablici:
stacionarna taka

AC B2

ekstremum

(1, 0)
(0, 0)
(1, 0)

64
16
64

8
4
8

minimum, fmin = 0
ne postoji
minimum, fmin = 0

Kako take (1, 0) i (1, 0) zadovoljavaju uslove |x| 2, |y| 2, one

pripadaju datoj oblasti, koja predstavlja kvadrat, kao na Slici 19. U tim
takama funkcija ima lokalni minimum i vrednost 0. Na slici su prikazane
nivo-linije funkcije f na ovoj oblasti.

87

Slika 19

Ostaje da se ispitaju ekstremumi funkcije na konturi oblasti |x| 2, |y| 2,

koja se sastoji od pravih y = 2 i x = 2. Dakle, ako stavimo y = 2, dobija
se f(x, 2) = x4 + 6 x2 +25 = 1(x). Lako se uveravamo u injenicu da
funkcija 1 ima lokalni minimum za x = 0, i to je 25. Dakle, take (0, 2) i
(0, +2) koje lee na konturi kvadrata predstavljaju take uslovnih minimuma
funkcije f. Slino, ako je x = 2, dobija se f(2, y) = y4 + 10 y2 +9 = 2(x),
tako da funkcija 2 ima lokalni maksimum za y = 0, i to je 9. S druge strane,
u temenima kvadrata funkcija f ima vrednosti f(2, 2) = f(2, 2) = f(2, 2) =
f(2, 2) = 65. Tako, najmanja vrednost funkcije f na oblasti je 0, i dostie
se u takama (1, 0) i (1, 0), a najvea 65, u temenima kvadrata (2, 2), (2,
2), (2, 2) i (2, 2).
78. Pozitivan broj a rastaviti na tri pozitivna sabirka tako da njihov proizvod
bude minimalan.
Reenje. Neka je a = x + y + z. Problem se svodi na odreivanje x, y i z, tako
da proizvod x y z bude minimalan pod uslovom a = x + y + z. Iz uslova
izraunavamo z = a x y, tako da se problem svodi na minimizaciju
funkcije dve promenljive
f(x, y) = x y (a x y),
u oblasti 0 < x < a, x y < a. Potrebni uslovi za egzistenciju ekstrema se
f
f
svode na reavanje sistema
= y (a 2 x y ) = 0 ,
= x(a x 2 y ) = 0 ,
x
y

88
a a
sa takama M1 = , i M2 = (0, 0), kao reenjima. Dalje je A = 2 y ,
3 3
B = a 2 x 2 y, C = 2 x, to se u taki M1 svodi na A = 2 a /3 , B =
a /3, C = 2 a /3. Kako je AC B2 = a2/3 > 0 i A < 0, funkcija ima lokalni
minimum za x = a /3, y = a /3, to daje i z = a /3. U drugoj taki, M2,
imamo A = 0 , B = a, C = 0, AC B2 = a2 < 0, tako da u ovoj taki ne
postoji ekstremum. Na osnovu ovoga zakljuujemo da je a = x + y + z = a /3
+ a /3 + a /3, optimalno razlaganje pozitivnog broja a na sabirke.

Lagranov metod
79. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije z = x y, pod uslovom x + y = 6.
Reenje. Sastavljamo pomonu funkciju (x, y) = x y (x + y 6), i

formiramo sistem
= y = 0,
= x = 0 , odakle se dobija x =
x
y
i y = . Zamenom u uslov dobijamo x + y = 2 = 6, tj. = 3. Tako,
dobijamo x = y = 3, dakle stacionarnu taku M(3, 3), u kojoj funkcija ima
vrednost z(3, 3) = 9. Ostaje da se ispita da li je to lokalni ekstremum, a to e
zavisiti
od
ponaanja
drugog
diferencijala
2
2
2

d 2 = 2 dx 2 + 2
dxdy + 2 dy 2 , koji se, zbog jednakosti
x
xy
y
2
2
2
=
0,
=
0
i
= 1 svodi na d 2 = 2dxdy . Znak d2, dakle,
2
2
x
y
xy
zavisi od naina na koji se menjaju x i y. U naem sluaju, taj nain nije
proizvoljan, jer su x i y vezani uslovom x + y = 6. Diferenciranjem ove
jednakosti dobijamo d(x + y) = 0, tj dx + dy = 0. Kvadriranjem obe strane
ove jednakosti dobija se (dx + dy)2 = dx2 +2 dxdy + dy2 = 0, odakle je 2 dxdy
= (dx2 + dy2), tako da je d2F= (dx2 + dy2) < 0, to znai da je taka (3, 3),
taka maksimuma i zmax = z(3, 3) = 9.

80. Odrediti uslovne ekstremne vrednosti funkcije z ( x, y ) = x + 2 y , ako je

x2 + y 2 = 5 .
Reenje. Formiramo pomonu funkciju ( x, y ) = x + 2 y ( x 2 + y 2 5 ) .
Potrebni

uslovi

ekstremuma

ove

funkcije

su

dati

sistemom

89
x = 1 2 x = 0 , y = 2 2 y = 0 , odakle se izraunavaju x i y u
funkciji parametra , x =
2

1
1
, y = . Zamenom u uslov x 2 + y 2 = 5 , dobija

1 1
2
se
+ = 5 , tj. 4 = 1, to daje dva reenja po , 1 = 1/2 2 =
2
1/2. Prvoj vrednosti odgovara stacionarna taka P1(1, 2), a drugoj P2(1,
2).
Kako je xx = yy = 2 , xy = 0 drugi diferencijal je
d 2 = xx dx 2 + 2 xy dxdy + yy dy 2 = 2 (dx 2 + dy 2 ) i njegov znak zavisi

od znaka multiplikatora . Tako, za 1 = 1/2, d 2 > 0 , to znai da funkcija

u taki P1(1, 2) ima uslovni maksimum, zmax = z(1, 2) = 5. S druge strane, za
2 = 1/2, d 2 < 0 , pa je u P2(1, 2) uslovni minimum, zmin = z(1, 2) =
5.
81. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije z ( x, y ) = 3 x + 3 y + 1 , pod uslovom
(x 1)2 + y2 = 1.
Reenje. U ovom sluaju, pomona funkcija bie

( x, y ) = 3x + 3 y + 1 ( x 1) 2 + y 2 1 ,
i u potrazi za stacionarnim takama, izjednaavamo njene izvode sa nulom,

dakle
= 3 2 ( x 1) = 0 ,
= 3 2 y = 0 , odakle izraunavamo x i
x
y
y u funkciji promenljive :
3
3
x =1+
, y=
.
(*)
2
2
Zamenom u uslov ( x 1) 2 + y 2 = 1 , dobija se jednaina po ,
9
3
+ 2 = 1 , ija su reenja 1,2 = 3 . Iz (*) se dobija
2
4
4
3
1
x1,2 = 1
, y1,2 = . Kako je
2
2
A=

2
2
2
=

,
B
=
=
0,
C
=
= 2
x 2
xy
y 2

90
imamo AC B 2 = 4 2 > 0 , tako da je u taki

(1

3 / 2, 1/ 2 , koja se

dobija za = 3 , A > 0 pa je u pitanju uslovni minimum, zmin = 4 2 3 ,

dok je u taki 1 + 3 / 2, 1/ 2 , A < 0 , tako da tu funkcija dostie uslovni

maksimum, zmax = 4 + 2 3 .
82. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije z = x 2 + y 2 12 x + 16 y , pod uslovom
x 2 + y 2 25 .
Reenje. Najpre odreujemo slobodne ekstremume. Kako je funkcija
kvadratna forma, ona se moe svesti na kanoniki oblik
z = x 2 + y 2 12 x + 16 y = ( x 6) 2 + ( y + 8) 2 100 ,
iz koga se eksplicitno vidi da je zmin = 100 u taki M = (6, 8). Uslov
x 2 + y 2 25 predstavlja kruni disk sa centrom u koordinatnom poetku,
poluprenika 5. Taka M ne pripada tom disku to se provarava zamenom
njenih koordinata u uslov
62 + (8)2 = 36 + 64 = 100 > 25.
Dakle unutar diska x 2 + y 2 25 ne postoje lokalni ekstremumi. Ispitaemo
konturu diska, a to je krug x 2 + y 2 = 25 . Formiramo pomonu funkciju
= x 2 + y 2 12 x + 16 y ( x 2 + y 2 25 ) , koja daje sistem

= 2 x 12 2 x = 0,
= 2 y + 16 2 y = 0,
x
y
sa reenjem x = 6/(1 ),

y = 8/(1 ), to zamenom u uslov daje

100
kvadratnu jednainu x 2 + y 2 =
= 25 , ili (1 ) 2 = 4 , sa reenjima
2
(1 )
1 = 1 , 2 = 3 . Na osnovu toga se dobijaju dve stacionarne take P1(3, 4)

i P2(3, 4), koje lee na krugu x 2 + y 2 = 25 u dijametralno suprotnim

takama, u odnosu na koordinatni poetak. Priroda ekstremuma se odreuje
iz drugog diferencijala d 2 = 2(1 ) dx 2 + dy 2 . U taki P1 je
d
2

P1

= 4 dx + dy
2

) > 0 , tako da funkcija z u njoj ima uslovni minimum,

91
zmin = 75, dok je u taki P2, d 2

P2

= 4 dx 2 + dy 2 < 0 , pa je P2(3, 4)

uslovni maksimum, zmax = 125.

83. Odrediti ekstremne
x + 2 y + 3z = 6 .

vrednosti

u = x y2 z3 ,

funkcije

pod

uslovom

Reenje. Pomona funkcija ( x, y, z ) = x y 2 z 3 ( x + 2 y + 3z 6) daje

sistem
x = y 2 z 3 = 0, y = 2 x y z 3 2 = 0, z = 3 x y 2 z 2 3 = 0 ,

iz koga se, deljenjem prve jednaine sa drugom i druge sa treom dobija x =

y odnosno y = z. Tako se sistem svodi na jednu jednainu x5 = , odakle se
dobija stacionarna taka x = y = z = 5 . Zamenom u uslov dobijamo
6 5 = 6 , ili = 1 , pa odatle i x = y = z = 1 . Dakle, M(1, 1, 1) je
stacionarna taka. Izraunavamo druge izvode u taki M:
xx = 0, yy = 2 xz 3 = 2, zz = 6 xy 2 z = 6 ,
i
meovite
izvode
M

xy = 2 yz

3
M

= 2, yz = 6 xyz

2
M

= 6, zx = 3 y 2 z 2

= 3 , tako da je drugi

diferencijal
(*)

d 2u = 2dy 2 + 6dz 2 + 4dxdy + 6dxdz + 12dydz .

Diferenciranjem jednaine uslova, dobija se dx + 2dy + 3dz = 0 . Kvadriranje

obe strane ovog izraza daje dx 2 + 4dy 2 + 9dz 2 + 4dxdy + 6dxdz + 12dydz = 0

) Smenom u (*),
dobijamo da je drugi diferencijal negativan d u = ( dx + 2dy + 3dz ) < 0 ,
ili

4dxdy + 6dxdz + 12dydz = dx 2 + 4dy 2 + 9dz 2 .

2

pa je umax = u(1, 1, 1) = 1, maksimalna vrednost funkcije u pod datim

uslovom.
84. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije u = x3 + y3 + z3, pod uslovom
1 1 1
+ + = 1.
x y z

92
Reenje. Pomona funkcija (x, y, z) = x3 + y3 + z3 (

1 1 1
+ + 1 ) daje
x y z

= 3x 2 + 2 = 0,
= 3 y 2 + 2 = 0,
= 3 z 2 + 2 = 0 , koji je
x
x
y
y
z
z
simetrian u odnosu na promenljive x, y, z, pa stoga reenje mora da
zadovoljava uslove x = y = z. Smenom u uslov dobija se x = y = z = 3 i =
243. Izraunavamo druge izvode u stacionarnoj taki M(3, 3, 3):
2 2
2
2
=
6

=
36
,
i
slino
x
= 2 = 36 ; Meoviti izvodi su
y 2
y
x 2
x3 M
jednaki nuli, tako da je
sistem

d 2 =

2 2 2 2 2 2
dx + 2 dy + 2 dz = 36 dx 2 + dy 2 + dz 2 > 0 ,
x 2
y
z

dakle funkcija u ima uslovni minimum umin = u(3, 3, 3) = 81.

85. Pozitivan broj a rastaviti na tri pozitivna sabirka tako da njihov proizvod
bude minimalan.
Reenje. Traimo minimum funkcje f(x, y, z) = x y z, pod uslovom x + y + z
= a. Formiraemo pomonu funkciju
( x, y , z ) = x y z ( x + y + z a ) ,
i potraiti njene ekstreme. Najpre formiramo sistem
(*)

= y z = 0,
= x z = 0,
= x y = 0,
x
y
z

tj. = y z , = x z , = x y . Pretpostavimo da je x 0, y 0, z 0 i
podelimo prvu jednainu sa drugom, drugu sa treom i treu sa prvom.
Dobijamo y/x = 1, z/y = 1 i x/z = 1, odakle sleduje x = y = z. Zamenom u
jednainu uslova, x + y + z = a, dobijamo 3x = a, ili x = a/3, dakle i y = a/3, z
= a/3. Ovo reenje je vaee, jer je dobijeno pod uslovom
x 0, y 0, z 0 , to je ispunjeno jer je, prema postavci zadatka, a > 0.
Ako bi bilo koja od promenljivih x, y ili z bila = 0, i vrednost bi bila 0, kao
posledica sistema (*). A u tom slucaju bi i ostale promenljive bile = 0.
Meutim, tada bi se uslov x + y + z = a, sveo na a = 0, to je u suprotnosti sa
zahtevom zadatka da a bude pozitivan broj. Tako dobijamo jedinstvenu
stacionarnu taku P(a/3, a/3, a/3). Ostaje da proverimo da li u taki P vae i

93
dovoljni uslovi ekstremuma. U tu svrhu, potraiemo druge izvode funkcije
:
2
2
2
2
2
2
=
0,
=
0,
=
0,
=
z
,
=
x
,
=y
x 2
y 2
z 2
xy
yz
zx

to
daje
drugi
diferencijal
funkcije

u
obliku
2
d = 2 ( z dxdy + x dydz + y dzdx ) . Zamenom koordinata take P dobijamo
2a
( dxdy + dydz + dzdx ) > 0 , dakle funkcija u taki P(a/3, a/3, a/3)
P
3
ima lokalni minimum.
d 2

86. U elipsoid

x2 y 2 z 2
+ + = 1 , upisati pravougli paralelepiped najvee
a 2 b2 c2

zapremine.
Reenje. Izaberimo proizvoljnu taku M ( x, y, z ), x > 0, y > 0, z > 0 , na
elipsoidu. Ta taka definie jedno teme pravouglog paralelepipeda, a ostalih
sedam se dobijaju svim kombinacijama znaka ispred promenljivih
( x, y, z ) . Zapremina paralelepipeda je V = 8xyz, a uslov je da taka
zadovoljava jednainu elipsoida. Tako, pomona funkcija je
x2 y 2 z 2

( x, y, z ) = 8 x y z 2 + 2 + 2 1 , a sistem jednaina koji daje

b
c
a

potrebne uslove ekstremuma je

2
= 8 yz 2 x = 0,
a
x

2
= 8 xz 2 y = 0,
y
b

2
= 8 xy 2 z = 0.
z
c

Mnoenjem prve jednaine sa x, druge sa y a tree sa z dobijamo sistem

8 xyz
ili

2 2
2
2
x = 0, 8 xyz 2 y 2 = 0, 8 xyz 2 z 2 = 0,
2
a
b
c

94
x2
y2
z2
(*)
V 2 2 = 0, V 2 2 = 0, V 2 2 = 0 .
a
b
c
2
2
2
x
y
z
Sabiranjem jednaina dobijamo 3V 2 2 + 2 + 2 = 0 . Na osnovu
b
c
a
uslova, izraz u zagradi je jednak 1 tako da jednaina dobija oblik
a2
3
3V 2 = 0 , odakle je = V . Zamenom u (*), dobijamo x 2 = ,
2
3
2
2
b
c
y2 =
i z 2 = . Uzimajui u obzir pozitivnost koordinata, dobija se
3
3
a 3 b 3 c 3
,
,
jedinstvena stacionarna taka M
. U ovoj taki je
3
3
3
4 3
8 3
abc ekstremna vrednost zapremine
abc tako da je V =
9
3
paralelepipeda. Da bi ispitali prirodu ekstremuma izraunavamo drugi
diferencijal funkcije F u taki M

(**)

d 2

dx 2 dy 2 dz 2
= 2 2 + 2 + 2 + 8 3 ( c dxdy + b dxdz + a dydz ) .
b
c
a

Da bi odredili znak drugog sabirka, diferenciraemo jednainu elipsoida

2x
2y
2z
x2 y 2 z 2
+ 2 + 2 = 1 , ime dobijamo 2 dx + 2 dy + 2 dz = 0 . U taki M, leva
2
a
b
c
a
b
c
dx dy dz
strana ima vrednost
+
+
= 0 . Kvadriranjem obe strane dobijamo
a
b
c
dx 2 dy 2 dz 2
dxdy dydz dxdz
+ 2 + 2 + 2
+
+
= 0,
2
a
b
c
bc
ac
ab

to mnoenjem sa abc daje

dx 2 dy 2 dz 2
abc 2 + 2 + 2 + 2 ( c dxdy + b dxdz + a dydz ) = 0 ,
b
c
a

odakle je
dx 2 dy 2 dz 2
3 dx 2 dy 2 dz 2
+ 2 + 2
2 ( c dxdy + b dxdz + a dydz ) = abc 2 + 2 + 2 =

4 a2
b
c
b
c
a

95
d 2

tj.

d 2

dx 2 dy 2 dz 2
dx 2 dy 2 dz 2
= 2 2 + 2 + 2 3 2 + 2 + 2 ,
b
c
b
c
a
a

dx 2 dy 2 dz 2
4 3
abc > 0 . Dakle,
= 5 2 + 2 + 2 < 0 , jer je =
3
b
c
a

vrednost funkcije V =

8 3
abc , u stacionarnoj taki je lokalni maksimum.
9

87.
Odrediti take ekstremuma funkcije u = x12 + x22 + ... + xn2 pod uslovom
x
x1
+ ... + n = 1 , pri emu je a1,..., an > 0.
a1
an
Reenje. Formiramo pomonu funkciju
x

x
( x1 ,..., xn ) = x12 + ... + xn2 1 + ... + n 1 ,
an
a1

i nalazimo stacionarne take iz sistema

= 2 x1 = 0,
x1
a1

sa reenjem x1 =
dobijamo

2a1

= 2 xn = 0,
xn
an

,..., xn =

2an

Zamenom u uslov

x
x1
+ ... + n = 1 ,
a1
an

1
1
1
1
+ ... +
= 1 , tj. 2 + ... + 2 = 1 , to daje =
a1 2a1
an 2an
2 a1
an

1
1
2a2, gde smo stavili a = a 2 + ... + a 2
n
1

1/ 2

. Tako dobijamo stacionarnu

taku P sa koordinatama x1 = a2/a1, ..., xn = a2/an, u kojoj je drugi

diferencijal d 2 pozitivan, jer vai d 2 = 2 ( dx12 + ... + dxn2 ) > 0 . To znai
a2
1
a2
da u taki ,..., funkcija u ima minimum umin =
.
1
1
an
a1
+ ... + 2
a12
an