PRAVILNIK

O OPTIM MERAMA ZATITE NA RADU OD OPASNOG

DEJSTVA ELEKTRINE STRUJE U OBJEKTIMA
NAMENJENIM ZA RAD, RADNIM PROSTORIJAMA I NA
RADILITIMA
("Sl. glasnik SRS", br. 21/89)
I OPTE ODREDBE

lan 1
Ovim pravilnikom utvruju se opte mere zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u
objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilitima.
Opte mere zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje primenjuju se i pri obavljanju radova na
elektrinim postrojenjima, pri upotrebi elektrinih ureaja i pri korienju elektrinih instalacija nazivnih
naizmeninih napona viih od 50 V i uestanosti 50 Hz, odnosno nazivnih jednosmernih napona viih od
120 V bez neizmenine komponente.

lan 2
Mere zatite na radu propisane ovim pravilnikom obezbeuju se i primenjuju kod projektovanja,
izgradnje, rekonstrukcije i korienja investicionih objekata i sredstava rada.

lan 3
Elektrotehniki instalacioni materijal, kao i sve elektrine naprave, postrojenja, ureaji i sredstva zatite
na radu moraju odgovarati vaeim propisima, standardima i opte priznatim pravilima zatite na radu.

lan 4
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
1. elektroenergetski objekat (u daljem tekstu: objekat) je graevinsko-elektromontana celina koja slui
za proizvodnju, prenos, transformaciju i distribuciju elektrine energije;
2. elektrina pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor odreen prvenstveno za
smetaj i pogon elektrinih postrojenja u koje je dozvoljen pristup prvenstveno licima koja odravaju
takva postrojenja ili njima rukuju, kao i radnicima ovlaenim da vre nadzor;
3. zatvorena elektrina pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor odreen iskljuivo za
smetaj i pogon elektrinih postrojenja, koja je prilikom rada postrojenja zakljuana i u koju je pristup
dozvoljen samo licima koja odravaju ta postrojenja ili njima rukuju i licima koja vre neposredni nadzor;
4. mesto rada je prostor u objektu ili pored objekta u kome izvrilac obavlja radni zadatak;
5. osigurati mesto rada znai primeniti odreeni postupak, zatitnu opremu i lina zatitna sredstva u
cilju spreavanja povrede radnika na radu;
6. radovi u blizini napona su takvi radovi koji se obavljaju na propisanoj udaljenosti od dela elektrinog
postrojenja pod naponom koji iz objektivnih razloga nije mogue iskljuiti;

7. radovi u beznaponskom stanju su takvi radovi koji se izvode na ili pored elektroenergetskih objekata
na kojima je sa svih elektrino provodljivih delova iskljuen napon, a pre poetka rada preduzete
propisane zatitne mere;
8. radovi pod naponom su radovi na delovima elektroenergetskih objekata koji su pod naponom;
9. privremene instalacije su instalacije koje su privremeno postavljene za osvetljenje i pogon za vreme
izrade graevinskih objekata i izvoenje drugih radova;
10. zatitna sredstva su ureaji, naprave, prenosne i prevozne sprave koje slue za zatitu lica koja rade
u ili na elektrinim postrojenjima od udara elektrine struje, delovanja elektrinog luka, elektrinog polja,
produkata gorenja, od pada sa visine i drugih opasnih dejstava po ivot i zdravlje radnika;
11. osnovna zatitna sredstva su elektroizolaciona zatitna sredstva ija izolacija trajno izdrava radni
napon elektrinog postrojenja prilikom dodirivanja elektrino provodivih delova pod naponom;
12. dopunska zatitna sredstva su elektroizolaciona zatitna sredstva koja pri datom naponu ne mogu
samostalno da obezbede potrebnu zatitu od udara elektrine struje, ve prema potrebi dopunjuju
osnovna zatitna sredstva, a kao osnovna zatitna sredstva mogu sluiti za zatitu od napona dodira i
napona koraka;
13. elektrini udar je takvo stanje u kome radnik postaje deo elektrinog kola usled direktnog dodira, kao
i usled pojave napona dodira, odnosno napona koraka, tako da kroz telo radnika protie elektrina struja;
14. radilita su radni prostori izvan radnih prostorija u kojima se obavlja rad, odnosno u kojima se kreu
ili preteni deo radnog vremena zadravaju radnici;
15. sigurnosni razmak je najkrae dozvoljeno rastojanje radnika, odnosno neizolovanog alata ili
predmeta kojim se radnik slui i dela elektroenergetskog postrojenja pod naponom;
16. prenosni alat je elektrina maina na motorni ili magnetni pogon namenjena za obavljanje
mehanikog rada koja se moe drati rukom, preneti sa mesta na mesto i odloiti u toku rada, a
konstruisana je tako da pogonski i radni deo ine celinu;
17. prenosni alat klase I je takav prenosni alat koji pored osnovne izolacije ima i dodatnu zatitnu meru
od udara elektrine struje za sluaj proboja izolacije;
18. prenosni alat klase II je takav prenosni alat koji pored osnovne izolacije ima i pojaanu ili dvostruku
izolaciju koja ne zahteva zatitno uzemljenje;
19. prenosni alat klase III je takav prenosni alat koji se prikljuuje samo na zatitni mali napon u cilju
zatite od elektrinog udara;
20. zatitni mali napon je nazivni napon koji ne prelazi:
- 42 V izmeu dva provodnika kod trofaznog napajanja i izmeu provodnika i uzemljenja,
- 24 V izmeu faznog i neutralnog napajanja pri optereenom stanju mree,
- 50 V izmeu faznog provodnika, odnosno 29 V izmeu faznog i neutralnog provodnika u
neoptereenom stanju mree kod trofaznog napajanja;
21. transformator za razdvajanje je transformator predvien da na principu galvanski odvojenih strujnih
kola napaja alat nazivnim naponom (primarni je namotaj galvanski odvojen od sekundarnog dvostrukom,
odnosno pojaanom izolacijom);
22. zatitni transformator za razdvajanje je takav transformator za razdvajanje koji pored galvanske
odvojenosti primarnog i sekundarnog namotaja ima i snieni napon na sekundarnu (u daljem tekstu:
zatitni transformator);

23. postrojenje u pogonu je stanje postrojenja u procesu proizvodnje, prenosa, distribucije i korienja
elektrine energije;
24. opsluivanje postrojenja obuhvata nadzor i kontrolu nad stanjem postrojenja, kao i manipulacije i
podeavanja;
25. radovi na elektrinim postrojenjima i objektima obuhvataju radove na odravanju i rekonstrukciji
postrojenja.
II KLASIFIKACIJA OPASNOSTI OD ELEKTRINE STRUJE I PODELA OBJEKATA NA ZONE
OPASNOSTI

lan 5
Prilikom projektovanja, izgradnje ili rekonstrukcije, s obzirom na opasnosti od povreivanja elektrinom
strujom, radne prostorije i prostori klasifikuju se prema spoljanjim uticajima u skladu sa odgovarajuim
jugoslovenskim standardima.
Klasifikacija spoljanjih uticaja iz stava 1 ovog lana predstavlja elemenat projektnog zadatka za izradu
tehnike dokumentacije odgovarajue elektrine instalacije.

lan 6
U odnosu na spoljanje uticaje elektrina oprema i instalacije u radnim prostorijama i prostorima mora
biti izabrana i postavljena prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima i vaeim tehnikim
propisima za takvu vrstu elektroenergetskih instalacija.

lan 7
Prema stepenu opasnosti od elektrine struje, a u cilju regulisanja bezopasnog pristupa u elektrina
postrojenja preko 1000 V definiu se tri zone, i to:
- I zona - zona slobodnog kretanja, odnosno zona u kojoj nisu potrebna posebna upozorenja i uputstva o
ponaanju ni mere zatite;
- II zona - zona manipulacije i kontrole - u koju spadaju elektrine pogonske prostorije i zatvorene
elektrine pogonske prostorije;
- III zona - zona opasnosti je prostor oko delova pod naponom na udaljenosti manjoj od sigurnosnog
razmaka.

lan 8
Organizacija udruenog rada odgovarajuim aktom utvruje zone u svojim objektima u smislu lana 7
ovog pravilnika, uslove pristupa u objekte, kao i nain kretanja, pridravajui se sledeih naela:
a) da je u I zoni dozvoljeno kretanje svim radnicima sa radnim zadatkom, a za posetioce obavezna
pratnja strunog lica;
b) da je u II zoni dozvoljeno slobodno kretanje radnicima elektrostruke korisnika objekta koji dolaze po
radnom zadatku, za ostale radnike u zavisnosti od stepena njihove obuenosti i stepena opasnosti koja
preti ocenjuje se kada je potrebna pratnja, nadzor, odnosno primena odgovarajuih zatitnih mera, a
posetioci obavezno moraju imati pratnju strunog lica;
v) da je pristup u III zoni dozvoljen kod radova u beznaponskom stanju:
- radnicima koji sprovode osiguranje mesta rada,

- radnicima navedenim u dokumentu za rad, posle osiguranja mesta rada, izvrnih priprema za rad u
blizini napona, odnosno za rad pod naponom,
- licima unutranjeg i spoljnog nadzora.
III TEHNIKE ZATITNE MERE

lan 9
Tehnike zatitne mere obezbeuju se izborom i ugradnjom adekvatne opreme i materijala, u skladu sa
odgovarajuim standardima i uz primenu drugih zatitnih mera na osnovu prethodno izvrene
klasifikacije prostorija i prostora prema odredbama lana 5 ovog pravilnika.

lan 10
U radnim prostorijama i na radilitima sprovode se odgovarajue tehnike mere zatite od elektrinog
udara, poara koji prouzrokuje elektrina energija, prekomerne struje, kratkih spojeva, prenapona,
nedostatka ili pada napona.
U radnim prostorijama i na radilitima klasifikovanih prema spoljanjim uticajima (lan 5), prilikom
primene zatitnih mera iz stava 1 ovog lana uzimaju se u obzir i spoljanji uticaji.
IV ELEKTRINA POSTROJENJA

lan 11
Pristup u elektrine pogonske prostorije i u zatvorene elektrine pogonske prostorije po pravilu nije
dozvoljen neupuenim i neovlaenim licima.
Zabrana pristupa iz stava 1 ovog lana istie se na ulaznim vratima.
Pristup u elektrine pogonske prostorije i u zatvorene elektrine pogonske prostorije licima iz stava 1
ovog lana dozvoljen je samo u pratnji strunog lica.

lan 12
Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu samostalno raditi ili radom rukovoditi samo
struna lica.
Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu raditi i druga lica, ali samo uz pratnju, odnosno
nadzor ovlaenog radnika.
Ulazak i kretanje posetilaca u elektroenergetskim objektima i postrojenjima vri se uz obaveznu pratnju
strunog lica, u skladu sa internim aktom organizacije.

1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenima napona preko
1000 V
1.1. Opsluivanje

lan 13
Vrata prostorija elektropostrojenja moraju stalno biti zakljuana. Vrata iz razvodnih postrojenja moraju se
otvarati u pravcu drugih prostorija ili spolja i imati samozatvarajue brave s ruicama, koje se
otkljuavaju bez kljua sa strane razvodnog postrojenja. Vrata izmeu odeljenja istog razvodnog
postrojenja ili meu susednim prostorijama dva razvodna postrojenja mogu biti bez brave, ali moraju
imati ureaj koji uvruje vrata u zatvorenom poloaju i ne ometa otvaranje vrata u oba smera.

Za svaku prostoriju elektropostrojenja treba imati najmanje dva kompleta kljueva, od kojih je jedan
rezervni. Kljuevi od prostorija razvodnih postrojenja ne smeju se podudarati sa kljuevima za vrata
elija.
Nain obezbeenja, uvanja, izdavanja i vraanja kljueva od prostorija elektropostrojenja ureuje se
aktom organizacije.

lan 14
Opsluivanje postrojenja mogu vriti samo struna lica.
Struna lica iz stava 1 ovog lana moraju biti upoznata sa merama zatite na radu i tehnikom
regulativom iz svoje oblasti rada, zatim sa pruanjem prve pomoi kod elektrinih udara i postupkom u
sluaju poara.

lan 15
Pregled elektrinih postrojenja vri se iskljuivo sa spoljne strane ograde, odnosno prepreke.
Izuzetno, pregled zatvorenih razvodnih postrojenja moe se vriti i ulaskom iza ograde, odnosno
prepreke, pod uslovom da pregled vre najmanje dva struna lica.
Pri vrenju pregleda elektrinih postrojenja u III zoni opasnosti ne mogu se obavljati drugi radovi.

lan 16
Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4 m u zatvorenim postrojenjima,
odnosno na 8 m na otvorenom prostoru.
Izuzetno od stava 1 ovog lana dozvoljen je pristup i na manjem rastojanju samo u sluaju vrenja
manipulacija sa komutacionim ureajem pri otklanjanju zemljospoja, a takoe i prilikom oslobaanja
postradalog iz strujnog kruga, pri emu se koriste odgovarajua zatitna sredstva.

lan 17
Iskljuenje strujnog kola pomou rastavljaa vri se tako to se strujno kolo prethodno prekine
odgovarajuim prekidaem snage, zatim proveri da li je mehanizam i stvarno iskljuen, pa se rastavi
strujno kolo odgovarajuim rastavljaima i na kraju proveri ispravnost obavljanja manipulacija.
Manipulacija ukljuenja vri se obrnutim redom, uz proveru ispravnosti izvrenih radnji, odnosno
postupka.
U toku ukljuenja, odnosno iskljuenja strujnog kola lica koja obavljaju manipulacije ne smeju biti
ometana od drugih lica, niti se druga lica mogu nalaziti u blizini ureaja sa kojima se manipulie.

lan 18
Kod manipulacije rasklopnim aparatima koje se vre pomou runih pogona ili izolacionih motki
obavezna je upotreba zatitnog lema i elektroizolacionih rukavica.

lan 19
Zamena visokonaponskih osiguraa moe se vriti samo u neoptereenom strujnom kolu, a zamena
osiguraa pod naponom vri se uz primenu izolacionih kleta i ostalih zatitnih sredstava.

1.2. Radovi

lan 20
Radovi u elektrinim postrojenjima s obzirom na zatitne mere, dele se na tri kategorije:
a) radovi u beznaponskom stanju;
b) radovi u blizini napona; i
v) radovi pod naponom.

lan 21
Prilikom unoenja u elektrina postrojenja dugakih provodljivih predmeta i manipulacije sa njima u
razvodnim postrojenjima u kojima pojedini delovi pod naponom nisu zatieni od dodira, postupa se sa
posebnom panjom, uz neprekidan nadzor drugog lica.

lan 22
Pri radu u elektrinim postrojenjima nje dozvoljena upotreba neispravnih izolacionih sredstava.

lan 23
Elektroradovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati:
- pri nevremenu praenom atmosferskim pranjenjem koje se moe preneti na mesto rada;
- pri vetru iznad 60 km/h, ako se radovi obavljaju na visini iznad 3 m;
- kod temperature ispod 18 oC i iznad +35 oC u hladu.
Rukovodilac radova odluuje kada e se prekinuti rad u sluaju iz stava 1 alineja 1 ovog lana i o
mogunosti rada na visini pri vetru brzine ispod 60 km/h.
Rukovodilac radova odluuje da li je mogu rad pri pojavi kie, magle i snenih padavina, a izuzetno
moe, u sluaju posebnih okolnosti, po sopstvenoj proceni, odluiti da se rad nastavi i pod teim
uslovima iz stava 1 ovog lana, osim u sluaju iz alineje 1 tog stava.
1.2.1. Mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju

lan 24
Pre poetka radova u beznaponskom stanju mesto rada obezbeuje se primenom zatitnih mera prema
sledeem redosledu:
a) prekida se iskljuuje i, ako to konstruktivne karakteristike dozvoljavaju, vidljivo odvaja od napona;
b) spreava se sluajno ponovno ukljuivanje prekidaa i rastavljaa;
v) na odgovarajui nain utvruje beznaponskom stanje;
g) izvri uzemljivanje i kratka spajanja;
d) ograuje mesto rada od delova pod naponom.

lan 25
Prilikom osiguranja mesta rada u trafostanicama sa daljinskim upravljanjem, prethodno se iskljuuje
daljinsko upravljanje i na odgovarajui nain spreava i sluajno ponovno ukljuenje objekta ili dela
objekta na kome se radi.

lan 26
U postrojenjima kod kojih se izvrenje prekida ne moe uoiti na vidljiv nain, konstatacija prekida vri se
putem pomonog strujnog kola sa signalizacijom ili na drugi pouzdan nain.

lan 27
U elektroenergetskim objektima naprave za uzemljivanje i kratko spajanje postavljaju se:
- na mestima odvajanja od napona;
- na svakoj iskljunoj galvanski odvojenoj deonici u blizini mesta rada, koja moe doi pod napon ili se
na njoj moe indukovati napon;
- na mestu rada, i to na svim provodnicima.

lan 28
Zamena visokonaponskih osiguraa i pregled Bucholz relea u beznaponskom stanju moe se vriti i bez
kratkog spajanja i uzemljivanja, bez ograivanja delova pod naponom, kao i bez dozvole za rad izdate u
smislu ovog pravilnika, pri emu se:
- za iskljuene delove postrojenja smatra kao da su pod naponom;
- zamena visokonaponskih osiguraa izvodi izolacionim alatom i primenom linih zatitnih sredstava.

lan 29
Utvrivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima moe se izvriti i
prebacivanjem tankog provodnika sa nabacivakom pukom preko faznih provodnika.

lan 30
Na nadzemnim vodovima iznad 1000 V, osim uzemljivanja i kratkog spajanja na mestu rada, mora se
izvriti uzemljivanje i kratko spajanje na svim mestima odvajanja od galvanski odvojene mree koja
ostaje pod naponom.

lan 31
Kad se radovi obavljaju samo na jednom stubu, prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje na
nadzemnom vodu postavljaju se:
- na jednom mestu, to blie mestu rada, ukoliko se provodnici ne razdvajaju;
- na svakoj galvanski odvojenoj deonici, ukoliko se provodnici razdvajaju u dve ili vie galvanski
odvojene deonice.
Kad se radovi obavljaju na vie stubova, prenosne naprave iz stava 1 ovog lana postavljaju se sa svake
strane radne deonice sa koje moe da doe do prodora napona, s tim to udaljenost izmeu postavljenih
prenosnih naprava ne sme biti vea od 2 km.

Kad postoji ukrtanje izmeu vodova na radnoj deonici sa drugim vodom pod naponom, na stubu radne
deonice koji je najblii mestu ukrtanja postavljaju se i dodatne prenosne naprave za uzemljivanje i
kratko spajanje.

lan 32
Kod radova na kablovskom vodu uzemljivanje i kratko spajanje vri se obavezno na svim mestima
odvajanja od napona, a na mestu rada ako to dozvoljava tehnologija rada.
Ukoliko se mesto rada nalazi na prelasku kabla u nadzemni vod, obavezno se vri uzemljivanje i kratko
spajanje i na mestu rada.

lan 33
Pre poetka radova na ve odreenom kablu treba izvriti mehaniko probijanje kabla odgovarajuim
ureajem ili alatom sa izolovanom rukom.
Ako zbog tehnologije rada postupak iz stava 1 ovog lana nije izvodljiv, treba primeniti druge dovoljno
sigurne metode (primena indikatora sa iljkom preko izolacije ila i dr.).
Ako je pouzdano utvren traeni kabl, ne mora se sprovoditi postupak na nain utvren st. 1 i 2 ovog
lana.

lan 34
Ako kablovi sa uzemljenim metalnim platom lee u podruju uticaja mree jednosmerne ili naizmenine
struje za eljeznice ili lee u podruju naponskog levka mree sa uzemljenom neutralnom takom,
metalni omota se mora premostiti na mestu rada bakarnim provodnikom preseka najmanje 16 mm2, i to
pre seenja kabla.

lan 35
Kod radova na kablovskim vodovima preko kojih se moe preneti potencijal iz postrojenja napajanja na
mesto rada, proraunom i analizom odreuju se mesta i nain uzemljivanja i kratkog spajanja.
Kod radova na kablovskim vodovima kod kojih, usled dejstva napojne eleznike mree, postoji
opasnost od prenetog potencijala, proraunom i analizom utvruje se stepen opasnosti i sprovode mere
uzemljivanja, kratkog spajanja, izjednaavanja potencijala i druge zatitne mere.
1.2.2. Mere za bezbedan rad u blizini napona

lan 36
Pri radovima koji se izvode u blizini napona susedni delovi pod naponom osiguravaju se od sluajnog
neposrednog ili posrednog dodira, pomou dovoljno vrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zatitnih
pregrada, ploa, prekrivaa i drugih zatitnih sredstava.
Kod nazivnih napona iznad 1000 V najmanji sigurnosni razmak izmeu delova pod naponom i izolacione
zatitne pregrade ne sme biti manji:
iznad
iznad
iznad
iznad
iznad
iznad
iznad
iznad

1 do 6 kV
6 do 10 kV
6 do 10 kV
10 do 20 kV
20 do 35 kV
35 do 110 kV
110 do 220 kV
220 do 400 kV

90 mm u prostoriji
115 mm u prostoriji
150 mm na otvorenom
215 mm u prostoriji i na otvorenom
325 mm "
1100 mm "
2200 mm "
2900 mm "

Izuzetno od stava 2 ovog lana, za unutranja postrojenja nazivnog napona do 35 kV navedeni razmaci
mogu biti i manji, ako se primeni izolaciona zatitna ploa od materijala takve elektrine vrstoe i drugih
osobina da izdri sva propisana ispitivanja za odreeni stepen izolacije.

lan 37
Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez primene izolacione zatitne pregrade ili ploe, ako ne
postoji mogunost primene izolacione zatitne pregrade ili ploe (postrojenja starijih konstrukcija i sl.).
U sluaju iz stava 1 ovog lana, sigurnosni razmak od delova pod naponom ne sme biti manji:
iznad
iznad
iznad
iznad
iznad
iznad

1 do 10 kV
1 do 10 kV
10 do 35 kV
35 do 110 kV
110 do 220 kV
220 do 400 kV

400 mm u prostoriji
700 mm na otvorenom
700 mm u prostoriji i na otvorenom
1150 mm "
2300 mm "
3300 mm "

lan 38
Pri upotrebi lestava, glomaznih predmeta i transportnih sredstava u spoljnim postrojenjima i kod radova
na vodovima, najmanji sigurnosni razmak pribliavanja od delova pod naponom ne sme biti manji:
do
iznad
iznad
iznad
iznad
iznad

1 kV
1 do 10 kV
10 do 35 kV
35 do 110 kV
110 do 220 kV
220 do 400 kV

800 mm
1200 mm
1500 mm
2000 mm
3000 mm
4000 mm

lan 39
Na viesistemskim dalekovodima napona iznad 35 kV, mogu se izvoditi radovi samo na sistemu koji je
iskljuen, a ako je bar jedan od ostalih sistema pod naponom, moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:
- da sigurnosni razmak nije manji od razmaka iz lana 38 ovog pravilnika za odgovarajui red napona;
- da se radovi ne mogu vriti istovremeno na vie stubova, ve samo na jednom stubu, na kome se vri
uzemljivanje i kratko spajanje;
- da krajevi voda ne smeju biti uzemljeni;
- da se izvod izmeu izlaznog rastavljaa i prekidaa kratko spoji i uzemlji.

lan 40
Na viesistemskim vodovima napona do 35 kV, mogu se izvoditi radovi samo na sistemu koji je
iskljuen, a ako je bar jedan od ostalih sistema pod naponom, moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:
- da se rad obavlja sa pokretnom platformom (korpom) postavljenom sa spoljanje strane iskljuenog
voda;
- da izmeu radnika i alata, odnosno pribora kojim se slui i delova pod naponom sigurnosni razmak nije
manji od razmaka iz lana 38 ovog pravilnika za odgovarajui red napona;
- da se radovi ne mogu vriti istovremeno na vie stubova, ve samo na jednom stubu, na kome se vri
uzemljivanje i kratko spajanje;

- da krajevi voda ne smeju biti uzemljeni;

- da je na krajevima voda, ukoliko za to postoji konstrukciona mogunost, izvreno uzemljenje i kratko
spajanje izmeu prekidaa i izlaznog rastavljaa.

lan 41
Prilikom izvoenja radova na viesistemskim vodovima iz l. 39 i 40 ovog pravilnika, kad neki od sistema
ostaju pod naponom, preuzimaju se i posebne mere za spreavanje zamene sistema koji je iskljuen
sistemom koji je pod naponom, odnosno mere za utvrivanje koji je sistem pod naponom.

lan 42
Prilikom izvoenja radova na dalekovodu ija trasa ide uporedo sa dalekovodom pod naponom, na
osnovu prorauna i analize elektromagnetnih i elektrostatikih uticaja dalekovoda pod naponom na
dalekovod na kome se izvode radovi, posebno se odreuje mesto i nain uzemljenja i kratkog spajanja u
cilju otklanjanja ovih uticaja.
Mere iz stava 1 ovog lana preduzimaju se i prilikom radova na razvlaenju provodnika uporedo sa
nadzemnim vodovima pod naponom, na osnovu prorauna i analize elektromagnetnih i elektrostatikih
uticaja nadzemnih vodova pod naponom na uporedo razvlaene provodnike.

lan 43
Ako se provodnici voda na kome se radi razvlae ili zateu ispod ili iznad voda pod naponom,
preduzimaju se potrebne mere u cilju odravanja sigurnosnog razmaka iz lana 38 ovog pravilnika, za
odgovarajui red napona.

lan 44
Ako se na istim stubovima nalaze niskonaponski i visokonaponski vodovi, dozvoljen je rad na
niskonaponskom vodu dok se visokonaponski nalazi pod naponom, ako je izmeu radnika i
neizolovanog alata, odnosno pribora kojim se radnik slui i delova pod naponom osiguran minimalan
razmak prema lanu 38 ovog pravilnika i ako se niskonaponski vod uzemlji i kratko spoji na mestu rada.

lan 45
Na stubovima vodova visokog napona mogu se izvoditi radovi u blizini delova pod naponom, ako se
njima ne naruava stabilnost stuba i ako je obezbeeno odravanje sigurnosnog razmaka iz lana 38
ovog pravilnika.
Ako u izvoenju radova iz stava 1 ovog lana uestvuju priuena lica, na vidni nain oznaavaju se i
granice kretanja.

lan 46
Prilikom seenja grana i drvea u blizini voda koji se nalazi pod naponom moraju se odravati sigurnosni
razmaci iz lana 38 ovog pravilnika.
U toku seenja, ne sme se dozvoliti nekontrolisani pad drvea i grana u blizini voda. Ne sme se ostaviti
zaseeno drvo, a nije dozvoljeno ni penjanje na drvo koje se see.

lan 47
Prilikom radova na prelazima preko drugih objekata (eleznice, putevi i dr.) primenjuju se sledee
zatitne mere:
- usklaivanje plana radova, kako bi se saobraaj to manje ometao;

- stalno odravanje sigurnosnog razmaka iz lana 38 ovog pravilnika.

1.2.3. Mere za bezbedan rad pod naponom

lan 48
Radovi na delovima objekata koji su pod naponom mogu se izvoditi ako:
- je izabran sistem rada pod naponom i radni postupak utvren i proveren;
- postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada;
- postoji odgovarajui izolacioni alat, pomona sredstva, zatitna oprema, odnosno lina zatitna
sredstva za svaku vrstu rada u skladu sa izabranim sistemom rada pod naponom;
- radnik ispunjava posebne psihofizike sposobnosti za ovaj rad, ako je obuen i ako je izvrena provera
njegovog znanja za odreene vrste radova pod naponom; i
- je radnik na periodinim proverama pokazao zadovoljavajue rezultate u pogledu obuenosti za
odreenu vrstu rada i psihofizike sposobnosti.

lan 49
Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi ako:
- na mestu rada elektrina varnica moe da izazove poar ili eksploziju; i
- pri postojanju okolnosti iz lana 23 ovog pravilnika.
1.3. Dokumenti za rad

lan 50
Radovi na elektroenergetskom objektu mogu se izvoditi samo na osnovu odgovarajuih dokumenata za
rad, kao to su: nalog za rad, dozvola za rad, obavetenje o zavretku rada, depea i program rada.

lan 51
Nalog za rad kojim nadleni rukovodilac odreuje odgovorno struno lice za izvrenje konkretnog radnog
zadatka moe se izdati:
- pismeno - preko odreenog obrasca ili teleprinterom;
- usmeno uz istovremeno snimanje govora; i
- putem govornih telekomunikacionih veza, uz upisivanje podataka u odreene obrasce i sravnjivanje
teksta.
Nalog za rad daje se tako da izvriocu bude jasan zadatak - gde i ta treba da uradi.

lan 52
Dozvola za rad, koja se izdaje za izvoenje radova u beznaponskom stanju u III zoni opasnosti i radova
u blizini napona u sluaju primene mera iz lana 24 ovog pravilnika, izdaje se pre poetka radova, i to:
- pismeno - na odreenom obrascu ili teleprinterom (uz povratnu potvrdu prijema), i

- putem govornih telekomunikacionih veza i uz upisivanja podataka u odreene obrasce i sravnjivanje

teksta.

lan 53
Obavetenjem o zavretku rada rukovodilac izvetava ovlaeno lice da su radovi zavreni, uklonjen sav
alat, materijal i zatitna oprema i da su radnici udaljeni sa mesta rada, kao i da je objekat spreman za
stavljanje u pogon. Prijava zavretka radova se podnosi na isti nain na koji se izdaje dozvola za rad.
Depeom, koja se obavezno obostrano upisuje u knjigu depea, daju se kratka i vana obavetenja, kao
i zahtevi i odobrenja pogonskog znaaja. Depea se prenosi putem govornih i telekomunikacionih veza,
uz sravnjivanje upisanog teksta telegramom ili teleksom.
Program rada, kojim se objedinjuje rad vie radnih grupa i odreuje koordinator radova, izrauje se za
sloenije radove u kojima uestvuje vie radnih grupa.
1.4. Organizacione mere za bezbedan rad

lan 54
Rad na objektima organizuje se tako da se omogui najvea mogua bezbednost radnika.
Za objekte moraju postojati detaljna uputstva o manipulaciji, radu i sigurnosti pri opsluivanju i
odravanju postrojenja.
Vrenje nadzora, organizacije rada i neposrednih tehnikih radova, kao i izdavanje dokumenata za rad
mogu obavljati samo lica koja imaju potrebne strune kvalifikacije i ovlaenja prema odgovarajuim
internim aktima organizacije.

lan 55
Sve radove u visokonaponskim objektima ukljuujui i osiguranje mesta rada uz poveane opasnosti,
osim manipulacija i vizuelnih pregleda objekata, moraju vriti najmanje dva lica.
Ako rad izvodi vie radnika, jedan od njih odreuje se za rukovodioca radova.

lan 56
Poto od ovlaenog lica dobije dozvolu i ostala dokumenta za rad, rukovodilac radova na mestu rada:
- proverava da li su sprovedene zatitne mere;
- utvruje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju;
- po potrebi sprovodi dodatne zatitne mere.
U odreenim sluajevima, zavisno od konstrukcije mree, rukovodilac radova moe dobiti i dozvolu za
rad za samoiskljuenje, na osnovu koje je duan da sam iskljui i osigura mesto rada.
Rukovodilac radova pre poetka rada upozorava radnike na granice delova postrojenja u beznaponskom
stanju i delova pod naponom, na prisutne opasnosti i na primenu linih zatitnih sredstava i zatitne
opreme i upoznaje ih sa sprovedenim zatitnim merama.
Izvrenje radova moe zapoeti tek kad njihov poetak objavi rukovodilac radova, a ne samo na osnovu
prethodnog dogovora o tome da e radovi zapoeti u odreeno vreme.

lan 57
Prilikom vrenja merenja i ispitivanja, delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za sve
vreme prikljuivanja, odnosno skidanja mernih instrumenata.
Ako to priroda postupka zahteva, prilikom merenja i ispitivanja, i to samo za vreme oitavanja rezultata
merenja, uzemljivai se mogu privremeno skinuti.

lan 58
Po zavretku rada rukovodilac radova proverava ispravnost izvrenih radova, daje nalog radnoj grupi da
ukloni sav alat, pribor i osiguranja mesta rada i da napusti mesto rada, a zatim na pouzdan nain
obavetava ovlaeno lice za izdavanje dozvole za rad da su radovi zavreni i da je objekat spreman za
pogon.

lan 59
Po dobijenom obavetenju da su radovi zavreni i da je objekat spreman za pogon, tek poto lice
ovlaeno za izdavanje dozvole za rad ukloni ona osiguranja mesta rada koje je to lice postavilo ili su
postavljena po njegovom nalogu, objekat se moe staviti u pogon.
Nije dozvoljeno ukljuivanje postrojenja samo na osnovu prethodnog dogovora, bez pouzdanog
obavetenja o zavretku rada i spremnosti objekta za pogon.

2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do

1000 V
2.1. Opsluivanje

lan 60
Sve radove u niskonaponskim objektima vre najmanje dva radnika, osim manipulacija sa komutacionim
ureajem u razvodnom postrojenju, na razvodnoj ploi i drugim elementima, koje moe da vri i
pojedinac koji poznaje elektrinu emu, elektrino postrojenje i koji je obuen za obavljanje tih
manipulacija.

lan 61
Pored manipulacija iz lana 60 ovog pravilnika, pregled niskonaponskih postrojenja, pojedinano moe
vriti:
- ovlaeno struno lice;
- struno lice ili lice koje rukuje elektrinim postrojenjem.

lan 62
Kljueve od postrojenja, elektrinih ormana, ureaja za pokretanje, upravljakih pultova i drugih ureaja i
elemenata koji moraju biti obezbeeni, a iji se nain obezbeenja, izdavanja i vraanja ureuje internim
aktom, mogu lino imati i lica koja rukuju elektrinim postrojenjima i ona se sa njima zaduuju.

lan 63
Zamena topljivih umetaka osiguraa obavlja se u beznaponskom stanju.
Izuzetno od stava 1 ovog lana, zamena topljivih umetaka osiguraa moe se vriti pod optereenjem u
sledeim sluajevima:

- zamena topljivih umetaka niskonaponskih osiguraa tipa D i DO, pod uslovom da struja (A) za dati
napon (V) ne premauje vrednosti datih u tabeli:

Napon (V)
-------------------------------

Struja (A)

do 380
preko 380
do 24
iznad 24
do 60
iznad 60
do 110

do 63
do 16
iznad 0
do 16
do 6

i da su primenjena odgovarajua zatitna sredstva;

- zamena visokouinskih i niskonaponskih osiguraa, ako zamenu obavljaju posebno obuena struna
lica uz primenu izolacionih ruica, zatitnog lema, zatitnih naoara ili tita, konih rukavica, odnosno
drugih odgovarajuih zatitnih sredstava.
2.2. Radovi

lan 64
Radovi u elektrinim postrojenjima, u pogledu zatitnih mera od opasnog dejstva elektrine struje,
razvrstavaju se u tri kategorije:
a) radovi u beznaponskom stanju;
b) radovi u blizini delova pod naponom; i
v) radovi pod naponom.

lan 65
Nisu dozvoljeni radovi na nadzemnim vodovima, nadzemnim uvodima i komutacionim ureajima, koji su
neposredno spojeni sa nadzemnim vodovima pri postojanju uslova iz lana 23 ovog pravilnika.
2.2.1. Mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju

lan 66
Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu moraju se sprovesti po nie navedenom redosledu
sledee mere:
a) izvriti neophodna iskljuenja;
b) preduzeti mere koje bi spreile pojavu napona usled sluajnog ukljuenja komutacionog ureaja;
v) proveriti odsustvo napona na delovima elektropostrojenja na kojima se obavljaju radovi;
g) izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomou prenosnih uzemljivaa svih provodnika koji su pod
naponom u normalnom pogonu, ukljuujui i neutralni provodnik;

d) izvriti ograivanje mesta rada i delova pod naponom i istai upozorenje da se izvode radovi.
Ako se javnim osvetljenjem upravlja fotoelijama, pri osiguranju mesta rada u beznaponskom stanju
treba onemoguiti njihovo funkcionisanje.
Kod radova sa razvodim niskog napona i izolovanim nadzemnim vodovima niskog napona mere iz stava
1 taka g) ovog lana ne moraju se primeniti ako je osigurano beznaponsko stanje i ne postoji opasnost
povratnih napona i prodiranja atmosferskih pranjenja na mesto rada.
Pomona strujna kola koja se nalaze na mestu rada ne moraju se iskljuiti ukoliko je spreen
neposredan dodir sa neizolovanim delovima strujnog kola i ukoliko se preko njih ne moe izazivati
nekontrolisano ukljuenje rasklopnih aparata.

lan 67
Kod nadzemnih vodova nazivnih napona do 1000 V na drvenim stubovima i drugim stubovima bez
zemljovoda nije potrebno uzemljivanje i kratko spajanje na mestima odvajanja od napona kad se svi
provodnici fazni i neutralni i provodnik za javno osvetljenje spoje.
U sluaju iz stava 1 ovog lana, prilikom kratkog spajanja, prvo se vri spajanje sa neutralnim
provodnikom, a zatim sa ostalim (fazni i provodnik za javno osvetljenje), dok se skidanje kratkog spoja
vri obrnutim redom.

lan 68
Kod kablovskih vodova nazivnog napona do 1000 V nije potrebno uzemljivanje i kratko spajanje na
mestima odvajanja od napona i na mestu rada kad je pouzdano osigurano beznaponsko stanje, osim u
sluaju prelaska kablovskog voda u nadzemni, kada se obavezno vri uzemljivanje i kratko spajanje.

lan 69
Pri radovima na kablovskim vodovima nazivnog napona do 1000 V u beznaponskom stanju primenjuju
se odredbe l. 34 i 35 ovog pravilnika.

lan 70
Nije dozvoljena primena improvizovanih naprava za proveru beznaponskog stanja.
2.2.2. Mere za bezbedan rad u blizini delova pod naponom

lan 71
Pri radovima koji se izvode u blizini napona susedni delovi pod naponom osiguravaju se od sluajnog
neposrednog dodira radnika sa delovima pod naponom, pomou dovoljno vrstih i pouzdano
postavljenih izolacionih zatitnih pregrada, ploa, prekrivaa i drugih zatitnih sredstava.

lan 72
Pri upotrebi lestava, glomaznih predmeta i transportnih sredstava u spoljnim postrojenjima kod radova
na vodovima, najmanji sigurnosni razmak pribliavanja delova pod naponom odreuje se prema odredbi
lana 38 ovog pravilnika.
2.2.3. Mere za bezbedan rad pod naponom

lan 73
Na delovima elektroenergetskih objekata, kod kojih nazivni naponi izmeu provodnika pod naponom ili
napon izmeu provodnika pod naponom i zemlje ne prelazi 50 V naizmeninog napona, odnosno 120 V

jednosmernog napona, dozvoljen je rad pod naponom uz primenu konih zatitnih rukavica i izolovanog
elektrinog alata.
Radovi na delovima elektroenergetskog objekta koji su pod naponom iznad napona iz stava 1 ovog
lana, dozvoljeni su pod uslovima iz l. 48 i 49 ovog pravilnika.
2.3. Organizacione mere za bezbedan rad

lan 74
Radovi u elektrinom postrojenju napona do 1000 V vre se po nalogu ovlaenog strunog lica.

lan 75
Nain pripreme rada, izdavanja dozvola za rad, vrenje nadzora za vreme rada, prekid i zavretak rada
na objektima do 1000 V organizacija ureuje odgovarajuim optim aktom.

3. Mere za spreavanje povreda od dejstva elektrine struje indukovanog napona

lan 76
Pri izvoenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom,
pored primene zatitnih mera iz lana 24 ovog pravilnika, preduzimaju se i sledee mere zatite:
- pri obuavanju radnika koji e raditi na nadzemnim vodovima posebno se ukazuje na opasnost od
pojave indukovanog napona i na preventivne mere za spreavanje povreda od udara elektrine struje
indukovanog napona;
- zabraniti postavljanje uzemljivaa, naprave za uzemljivanje i kratko spajanje u nasute gomile zemlje;
- prilikom postavljanja, odnosno skidanja naprava za uzemljivanje i kratko spajanje upotrebom izolacione
motke sa uadima, radnik se ne sme nalaziti na rastojanju od voda kraem od duine izolacionog dela
motke;
- pri dodavanju alata sa zemlje i drugih naprava monteru koji se nalazi na stubu nadzemnog voda ili na
dizalici, koristiti izolaciono ue;
- pri vrenju popravki i regulacije na linijskom rastavljau postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko
spajanje, bez obzira da li rastavlja ima noeve za uzemljenje;
- pri radu na nadzemnim vodovima sa vie provodnika po fazi, koji su meusobno razdvojeni izolacionim
umecima, vri se uzemljivanje svakog provodnika.

4. Zatitna sredstva za rad u elektrinim postrojenjima

lan 77
Za zatitu od elektrinog udara, delovanja elektrinog luka, produkata gorenja i pada sa visine, pri
izvoenju radova na elektroenergetskim objektima koriste se:
a) izolacione motke, izolaciona kleta za osigurae i za elektrina merenja i indikatori napona;
b) izolaciona sredstva za radove pod naponom i elektro-monterski alat sa izolacionim ruicama draima;
v) elektro-izolacione rukavice, elektroizolaciona obua, izolacione prostirke i prekrivai i izolaciona
postolja;
g) prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje;

d) sredstva za ograivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja;

) zatitne naoare, kone rukavice, gas maske, sigurnosni pojas, osiguravajua uad i zatitni lem i
druga odgovarajua zatitna sredstva.
Zatitna izolaciona sredstva iz stava 1 ovog lana mogu se koristiti kao osnovna ili dopunska.

lan 78
Osnovna izolaciona sredstva su:
- izolacione motke;
- izolaciona kljeta za vaenje osiguraa i merenje elektrine struje;
- indikatori napona;
- sredstva za radove pod visokim naponom (izolacione motke, platforme, pogon vua koja se
neposredno dodiruje sa provodnikom);
- izolacione pregrade;
- motke za uvrivanje izolacionih pregrada i druga zatitna sredstva ija izolacija trajno izdrava radni
napon elektrinog postrojenja prilikom dodirivanja elektrino provodivih delova pod naponom.
Izolacioni materijal kod izolacionih sredstava koja se koriste kao osnovna moraju biti izvedeni prema
visini nazivnog napona postrojenja.
Izolacione rukavice, obua i prostirke i druga izolaciona zatitna sredstva koja se koriste kao dopunska,
mogu se upotrebljavati kao osnovna za zatitu od napona dodira na delovima postrojenja koji nisu pod
naponom u normalnim pogonskim uslovima.

lan 79
Optim aktom organizacije utvruju se opremljenost mobilnih ekipa i elektroenergetskih postrojenja
potrebnim sredstvima zatite, kao i nain njihovog odravanja.

lan 80
Prilikom korienja zatitnih sredstava iz lana 77 ovog pravilnika mora se voditi rauna o sledeem:
- izolaciona zatitna sredstva koristiti samo prema nameni u elektrinom postrojenju, za napone za koje
je predvieno zatitno sredstvo;
- izolaciona zatitna sredstva mogu se koristiti u uslovima postrojenja vlanosti samo ako su
konstruisana u uputstvom proizvoaa predviena za rad u tim uslovima;
- zatitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego to se izvri provera roka njihove upotrebe i postrojenja
mehanikih i drugih oteenja, odnosno ispravnosti i izvri njihovo ienje.

5. Uzemljivanje i kratko spajanje

lan 81
Uzemljivanje i kratko spajanje vri se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko
spajanje.

Presek ueta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje, koje je izraeno od tankih bakarnih
ica i ije su stezaljke takvih dimenzija da mogu da izdre oekivana termika i dinamika naprezanja
struje kratkog spoja, vri se prema sledeoj tabeli:

Najvea dozvoljena struja kratkog spoja u KA u trajanju od (sekunde)

Presek bakarnog ueta u mm2

16
25
35
50
70
95
120
150

10 S

5S

2S

1S

0,5 S

0,2 S

1,0
1,5
2,2
3,1
4,0
5,8
7,5
9,2

1,4
2,2
3,1
4,3
6,0
8,3
10,5
13,0

2,2
3,5
4,8
7,0
9,5
13
16,5
21

3,2
5,0
7,0
10,0
14,0
18,5
23,5
29,5

4,4
6,8
9,6
14
19,5
26,5
33,5
42

7
11
15,4
22
30,8
41,9
52,9
66,1

lan 82
Izuzetno od lana 81 stav 2 ovog pravilnika, ako je vod identifikovan i ako je na krajevima voda, na
kojima bi mogao da prodre pogonski napon sprovedeno uzemljivanje i kratko spajanje pomou naprava
koje su dimenzionisane tako da izdre oekivane struje kratkog spoja, za uzemljivanje i kratko spajanje
na mestu rada moe se koristiti i ue manjeg preseka (najee 25 mm2).

lan 83
Za uzemljivanje i kratko spajanje ne mogu se koristiti oteene prenosne naprave, kao i prenosne
naprave koje su, usled struje kratkog spoja, bile izloene naprezanju.

lan 84
Uzemljene metalne konstrukcije mogu se koristiti za uzemljivanje i kratko spajanje ako, s obzirom na
provodljivost, imaju ekvivalentan presek prema tabeli iz lana 81 ovog pravilnika i ako su spojevi u
konstrukciji dobro provodljivi.

lan 85
Radi odvoenja indukovanih napona koji se mogu javiti u postrojenjima vrlo visokih napona usled
elektrostatikih i elektromagnetskih uticaja, metalne skele, dizalice, transportna sredstva i ostali dugaki
provodni predmeti privremeno se uzemljuju bakarnim provodnikom preseka 16 mm2.

6. Provera i obezbeenje stabilnosti drvenih stubova

lan 86
Pre poetka rada na starim drvenim stubovima proverava sa njihova vrstina (pojava trulosti i sl.).
Pre penjanja na stubove kod kojih je utvrena trulost isti se moraju obezbediti od ruenja nekom od
pouzdanih metoda (ankerisanje, tronoac i sl.).

V RADNE PROSTORIJE I RADILITA

1. Stalne elektrine instalacije

lan 87
Stalne elektrine instalacije u radnim prostorijama izvode se na osnovu klasifikacije radne prostorije,
odnosno prostora u skladu sa lanom 5 ovog pravilnika i odgovarajuim tehnikim propisima koji reguliu
ovu oblast.

lan 88
Na svim elektrinim instalacijama, ureajima i napravama, u svim radnim prostorijama i drugim
prostorima primenjuju se odgovarajue mere zatite od elektrinog udara u skladu sa odgovarajuim
jugoslovenskim standardima, bez obzira na klasifikaciju u smislu lana 5 ovog pravilnika.
U cilju zatite od eksplozije u radnim prostorijama i drugim prostorima, izuzev rudnika, primenjuju se
zatitne mere i odgovarajua elektrina instalacija i ureaji u skladu sa jugoslovenskim standardima
kojima je regulisana protiveksplozijska zatita.
Na objektima u kojima se nalaze prostorije iz stava 2 ovog lana izvodi se gromobranska zatita radi
spreavanja eksplozija, odnosno poara i udara elektrine struje usled pranjenja atmosferskog
elektriciteta, u skladu sa stroim uslovima koji su propisani za zatitu od udara groma.

2. Privremene elektrine instalacije

lan 89
Privremene elektrine instalacije na radilitima izvode se na osnovu klasifikacije prostorije, odnosno
prostora u skladu sa lanom 5 ovog pravilnika i odgovarajuih tehnikih propisa za ovu oblast.

lan 90
Neizolovani delovi elektrinih postrojenja (provodnici, ine, kontakt prekidai i osigurai, stezaljke
elektrinih maina i aparata i sl.), koji se nalaze izvan elektrinih pogonskih prostorija moraju sa svih
strana biti ograeni ili da se nalaze izvan dohvata ruke.
Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika ili kablova posle demontae aparata ili
ureaja.

lan 91
Ureaji za stavljanje u pogon maina, odnosno mehanizama ne smeju biti dostupni neovlaenim licima.
Stavljanje u pogon vie maina, odnosno mehanizama jednim ureajem moe se vriti samo ako je to
predvieno uputstvom proizvoaa i ako te maine, odnosno mehanizmi predstavljaju jednu tehniku,
odnosno tehnoloku celinu.
Pokretni kontaktni ureaji za ukljuivanje ne smeju da se nalaze pod naponom u iskljuenom poloaju,
niti da teinom svojih pokretnih delova zatvaraju strujno kolo.

lan 92
Ograde i kuita elektroprovodljivih delova moraju da budu izvedeni tako da njihovo skidanje, odnosno
otkrivanje moe da se izvri samo upotrebom kljua ili drugog odgovarajueg alata.

lan 93
Privremene elektrine instalacije na otvorenom prostoru radilita izvode se upotrebom izolovanih
odgovarajuih provodnika koji se uvruju na stabilnim stubovima, tako da se najnia taka provodnika
nalazi na najmanje 2,5 m visine nad radnim mestom, 3,5 m nad peakim prolazima, odnosno najmanje
6 m nad kolskim prolazima.
Izuzetno od stava 1 ovog lana, nad radnim mestom izolovani provodnik moe se postaviti i na visini
manjoj od 2,5 m, s tim to mora biti smeten u cev ili odgovarajui profil dovoljne mehanike izdrljivosti.
Na visini ispod 2,5 m mogu se postavljati svetiljke opteg osvetljenja napona 220 V sa izolacijom koja
iskljuuje mogunost dodira radnika sa njenim provodljivim delovima, a ukoliko se ne mogu obezbediti
takve svetiljke, za napajanje se koristi snieni napon (najvie 42 V).

lan 94
Elektrina instalacija na radilitima treba da bude tako izvedena da se sa jednog mesta mogu iskljuiti
svi provodnici pod naponom.
Nakon iskljuenja napona glavnim prekidaem, obavezno je iskljuivanje opasnih alata sopstvenim
prekidaima.

lan 95
Svi montani i remontni radovi na elektrinim mreama i postrojenjima i radovi na prikljuivanju i
otpajanju (klemovanju) provodnika moraju se vriti pri iskljuenom naponu uz primenu pravila iz l. 24 i
56 ovog pravilnika.
Izuzetno od stava 1 ovog lana, radovi koji se izvode sa mernom izolacionom motkom i prikljuivanje
pokretnih mehanizama pomou specijalnih provodnih ureaja, mogu se vriti i pod naponom.

lan 96
Zamena pregorelih osiguraa moe se vriti i pod naponom, uz obavezno iskljuenje optereenja.

lan 97
Zamena sijalica po pravilu se obavlja u beznaponskom stanju.
Zamena sijalica snage do 1000 W i napona prema zemlji do 250 V, moe se vriti pod naponom ako se
obavlja sa odgovarajuom opreznou i uz primenu odgovarajuih zatitnih sredstava.

lan 98
Svetiljke i elektrificirani alati napona do 50 V moraju da se napajaju iz zatitnih transformatora izgraenih
u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima, a alati visoke uestanosti iz odgovarajuih
pretvaraa uestanosti.
Za napajanje svetiljki i alata iz stava 1 ovog lana ne smeju se koristiti autotransformatori, induktivni
kalemovi i reostati za dobijanje niih napona.

lan 99
Prikljuivanje na elektrinu mreu elektromotora, elektrificiranog alata, ureaja elektrinog osvetljenja i
drugih elektrinih prijemnika moe se vriti samo pomou predvienih ureaja i naprava za ove namene.
Zabranjeno je prikljuivanje elektrinih prijemnika na elektrinu mreu uvijanjem krajeva provodnika ili na
drugi improvizovani nain.

lan 100
Radnici koji rukuju elektrinim instalacijama i elektrinim postrojenjima na radilitima moraju prilikom
rada da koriste izolacione rukavice, kone rukavice, izolacionu obuu, alat sa izolacionim ruicama i
druga odgovarajua zatitna sredstva.
Izolaciona sredstva iz stava 1 ovog lana ne smeju se koristiti po isteku predvienog roka upotrebe, niti
ako se periodinim pregledom njihove ispravnosti utvrdi da nisu ispravna za upotrebu.

lan 101
Zabranjena je upotreba gumenih zatitnih sredstava koja imaju ubode i naprsline.
Gumena zatitna sredstva moraju se pre upotrebe pregledati i oistiti od prljavtine, a u sluaju pojave
vlage detaljno obrisati i osuiti.
VI PRENOSNI ALAT, PRENOSNE ELEKTRINE SVETILJKE I ZATITNI TRANSFORMATORI

lan 102
Kod korienja prenosnih alata, vrsta i uslovi njihovog korienja odreuju se u zavisnosti od klasifikacije
prostorija prema spoljanjim uticajima (lan 5), a prema sledeoj tabeli:

Klasa prostorije
Bez poveane opasnosti
Sa poveanom opasnou
Naroito opasne

Napon alata (V)

Uslovi korienja Alat Klasa

I - bez uzemljenja kuita
I - II
III
II
III
II ili I sa prikljukom preko
transformatora za razdvajanje

do 50
127-220
do 50
127-200
do 50
127-220

Izuzetno od stava 1 ovog lana, radovi u metalnim rezervoarima, kotlovima, cilindrima, cevovodima,
loitima, odvodima gasova iz kotla i drugim naroito provodljivim sredinama smatraju se naroito
opasnim, bez obzira na klasifikaciju prostora prema spoljnim uticajima gde se isti nalaze.
Na otvorenom prostoru moe se obavljati rad samo sa prenosnim alatima klase II ili III.

lan 103
Prikljuivanje prenosnog alata na elektrinu instalaciju moe se vriti samo pomou kvalitetno izolovanih
provodnika u zajednikom platu ili radionikim gajtanom iji je presek provodnika najmanje 1,5 mm2. Za
zatitu dovodnih provodnika od prejakog savijanja i oteenja na alatu se postavljaju dobro uvrene
uvodnice od izolacionog materijala.

lan 104
Zatita od napona dodira prenosnog alata klase I izvodi se pomou posebnog zatitnog provodnika koji
se nalazi u istom platu sa faznim i neutralnim provodnikom.
Za zatitu od napona dodira iz stava 1 ovog lana zabranjeno je korienje neutralnog provodnika.

lan 105
Kabl prenosnog alata mora biti zatien od oteenja.

Za vreme rada sa prenosnim alatom nije dozvoljeno natezanje i lomljenje prikljunih kablova, niti njihovo
ukrtanje sa elinim uadima, kablovima za zavarivanje, sa crevima koja slue za dovod gasova kod
aparata za gasno rezanje i zavarivanje i sa drugim materijalima koji mogu da otete prikljune kablove.

lan 106
Ukljuivanje i iskljuivanje prenosnog alata iz prikljunice vri se samo pri iskljuenom poloaju
prekidaa na alatu.
Pri svakom udaljavanju sa mesta rada i prekidu (nastanku) napona za vreme rada sa prenosnim alatom,
alat se mora iskljuiti iz elektrine instalacije.

lan 107
Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je:
- dodavanje alata u aktivnom stanju;
- unoenje prenosnih zatitnih transformatora, transformatora za razdvajanje i pretvaraa uestanosti u
unutranjost kotlova i metalnih rezervoara;
- davanje na upotrebu elektrificiranog alata drugim licima, a naroito licima koja nisu obuena za rad sa
takvim alatom.

lan 108
Kada se ne koristi, prenosni alat mora da se uva u prostorijama bez vlage.

lan 109
Prenosni alati, prenosne svetiljke, transformatori za razdvajanje, zatitni transformatori i pretvarai
uestanosti moraju da se provere na: spoj sa masom, neprekidnost zatitnog provodnika, ispravnost
izolacije napojnih provodnika i ogolelost provodljivih delova i izolovanost izmeu radnog i pogonskog
dela alata. Transformatori za razdvajanje i zatitni transformatori moraju jo da se provere i na odsustvo
spoja meu namotima vieg i nieg napona.
Radna organizacija ureuje nain i uestalost provera iz stava 1 ovog lana.

lan 110
Radnik koji izdaje prenosni alat i koji ga prima obavezno se moraju osvedoiti u ispravnost alata, pri
emu se vri provera: zategnutosti zavrtnjeva pojedinih detalja prenosnog alata, stanje provodnika kabla, odsustvo spoljnih oteenja njegove izolacije i preloma ila, ispravnost prekidaa i zatitnog
provodnika.
Izdavanje neispravnog prenosnog alata nije dozvoljeno.

lan 111
Ako za vreme rada primeti neispravnost prenosnog alata, radnik odmah prekida rad i vraa neispravan
alat na proveru i popravku.

lan 112
Rune svetiljke moraju ispunjavati uslove predviene odgovarajuim jugoslovenskim standardom, a za
rad u kotlovima i slinim objektima moraju biti zatiene zatitnom mreom i zatitnim staklom.
Prilikom rada u kotlovima i drugim naroito provodnim prostorijama, rune svetiljke prikljuuju se na
napon do 24 V koji se kod naizmenine struje dobija pomou prenosnih zatitnih transformatora

izgraenih u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardom, a kod jednosmerne struje napajanje

se vri pomou akumulatora.

lan 113
Za prikljuenje prenosnih runih elektrinih svetiljki mogu se koristiti samo kvalitetno izolovani provodnici
u zajednikom platu ili radioniki gajtani.

lan 114
Ako se za vreme rada primeti neispravnost prenosne elektrine svetiljke, kabla ili zatitnog
transformatora, treba ih odmah zameniti ispravnim.
U naroito provodljivim prostorijama, odnosno sredinama zabranjena je zamena sijalica na prenosnim
svetiljkama.

lan 115
Transformator za razdvajanje i zatitni transformator na koji se prikljuuje prenosna runa svetiljka ili
prenosni alat, ne unosi se u naroito provodljive prostorije odnosno sredine (kotao, metalni sud, aht, rov
i sl.).
Za obezbeenje snienog napona na koji se prikljuuju prenosni alati i rune svetiljke ne smeju se
koristiti autotransformatori.

lan 116
Prenosni alati i rune prenosne svetiljke prikljuuju se na transformator za razdvajanje odnosno zatitni
transformator samo na prikljunicu koja se nalazi na sekundarnoj strani transformatora i koja se razlikuje
od standardnih prikljunica 127 V i 220 V.
Transformator za razdvajanje i zatitni transformator na primarnoj strani imaju prikljuni kabl sa
utikaem.
Prikljuni kabl iz stava 2 ovog lana zatien je izolovanim savitljivim platom.

lan 117
Zatitni transformator mora da ima inventarski broj.
Zatitni transformatori i prenosne svetiljke moraju da se uvaju u odgovarajuim prostorijama.
Pri izdavanju zatitnog transformatora i prenosnih svetiljki, radnik koji ih izdaje i radnik koji ih prima,
moraju da se osvedoe u njihovu ispravnost.
VII ISPITIVANJE, NADZOR I KONTROLA

lan 118
U cilju primene, odnosno obezbeenja uslova za primenu mera zatite na radu utvrenih ovim
pravilnikom, organizacije udruenog rada vre sistematsku kontrolu ispravnosti, odravanje elektrinih
postrojenja i instalacija i preglede i ispitivanja zatitnih sredstava u rokovima predvienim aktom
organizacije.
O rezultatima pregleda i ispitivanja vodi se evidencija koja naroito sadri:
- datum i mesto pregleda, ispitivanja, odnosno merenja;
- podatke o metodu merenja i upotrebljenim instrumentima;

- nain i rezultate ispitivanja, odnosno merenja;

- ocenu rezultata;
- ime, prezime, zvanje i potpis strunog lica koje je vrilo merenje, odnosno ispitivanje.

lan 119
Pregled i ispitivanje stanja primenjenih mera zatite od elektrinog udara predvienih odgovarajuim
jugoslovenskim standardima, vri se:
- pre putanja u pogon postrojenja, instalacija i orua za rad;
- nakon rekonstrukcija;
- periodino u rokovima propisanim aktom organizacije.

lan 120
Pregled i ispitivanje linih zatitnih sredstava i zatitne opreme vri se u skladu sa odgovarajuim
jugoslovenskim standardom.

lan 121
Kad se preventivna ispitivanja i merenja obavljaju pokretnim ispitnim kolima, primenjuju se sledee
zatitne mere:
1. pokretne ispitne laboratorije moraju imati prekida sa vidljivim prekidom kontakta na dovodu elektrine
energije, sa zatitom od sluajnog dodira delova pod naponom;
2. pokretne ispitne laboratorije moraju imati svetlosne signale koji upozoravaju na prisutnost napona u
visokonaponskom delu pokretne laboratorije;
3. ne primenjivati spojne provodnike bez specijalnih zavrnica;
4. zabraniti prisustvo ljudi u blizini opreme koja se ispituje;
5. oklop pokretne laboratorije mora obavezno da bude uzemljen posebnim zemljovodom od elastinog
bakarnog provodnika sa presekom od najmanje 10 mm2;
6. vrilac merenja mora lino pre svakog podizanja ispitnog napona da udaljava ljude od ispitnog kola i
od opreme koja se ispituje i da proverava iskljuivanje i uzemljivanje kola posle zavretka svakog
ispitivanja.
VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 122
Organizacije udruenog rada uskladie samoupravna opta akta o zatiti na radu sa odredbama ovog
pravilnika u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 123
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika odredbe Pravilnika o zatitnim merama protiv opasnosti od
elektrine struje u radnim prostorijama i radilitima ("Slubeni list FNRJ", br. 107/47), prestaju da se
primenjuju kao pravila u smislu lana 94 taka 5 Zakona o zatiti na radu ("Slubeni glasnik SR Srbije",
br. 21/78, 23/78, 22/79 i 10/85).

lan 124
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Socijalistike
Republike Srbije".
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana o bjavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".