VOJNA TAJNA 2.

deo

HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI

D OKUMEN TI

Vladan Vlajkovi

VOJNA TAJNA
II DEO

VOJNA TAJNA 2. deo

Vladan Vlajkovi:
VOJNA TAJNA Prvi deo
IZDAVA:

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

ZA IZDAVAA:

Sonja Biserko
PRELOM I KORICE:

Vesna Srbinovi
LEKTOR:

Vesna olti
TAMPA:

Zagorac
Beograd, 2004.
MEDIJSKI SPONZOR:

Televizija B92
TIRA:

1000
ISBN 86-7208-088-2 (knj. 2)
ISBN 86-7208-087-4 (niz)

Vladan Vlajkovi

VOJNA
TAJNA
II DEO

SADRAJ
Uvod
Uloga vojnog pravosua u odbrani diktature
Goran Mati i njegovi hajduci
Uloga vojnog vrha u izbornoj krai
Strah od promene reima
Peti oktobar
Nedovrena revolucija
Obraanje Kotunice Miloevievim generalima
Osnivanje vojne televizije
uvanje Miloevievog kadra u VJ
Drugo obraanje Kotunice generalima
Hapenje Miloevia
Osveta julovskog kadra u SDB
Strah od istine
Afera Perii
Postupak pred Vojnim sudom
Umesto zakljuka
Prilozi

3
6
39
51
67
75
81
87
97
107
115
125
145
149
179
188
195
201

VOJNA TAJNA 2. deo

RECENZIJA
U kabinetu naelnika Generaltaba VJ radio sam u vreme kosovske krize, kao
i u posleratnom periodu do petog oktobra 2000. godine. Bilo mi je omogueno da
prisustvujem kolegijumima NG VJ u svojstvu tehnikog lica koji je imao obavezu da
snima razgovore kolegijuma i da ih stenograe. Prisustvujui takvim sastancima
u vreme politizacije VJ od strane Miloevia, imao sam pristup informacijama
koje su jasno ukazivale da politizacijom i negativnom kadrovskom politikom eli
da se postigne potpuna i bespogovorna stranaka potinjenost armije tadanjem
politikom vrhu zemlje. To je bilo potrebno da bi se eleminisali politiki protivnici
reima kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Stalne bespotrebne tenzije i sukobi koje
je po nalogu politikog vrha izazivao vojni establiment sa Crnom Gorom, kao i
praenje srpske opozicije, izazvali su u meni odbojnost prema nedelima koja su
osmiljavana na takvim sastancima. Nisam imao dvoumljenja o tome da li treba da
uestvujem u politikom i vojnikom sunovratu drave i nacije ili da pomognem
onoliko koliko moja malenkost moe. Delei miljenje sa autorom ove knjige, lako
sam doneo odluku da pomognem svom narodu da iskorai sa utabane staze koja
ga je vodila ka propasti. Ne uslovljavajui moju pomo bilo ime, potpuno svestan
rizika i posledica koje me ekaju u sluaju da se sazna za moje namere, uradio
sam ono to bi svako normalan uinio. Od jula 1999. godine pa do avgusta 2001.
godine crnogorska vlada i srpska opozicija imale su uvid u sve ono to se deavalo u
vojnom vrhu kao i u samoj dravi, zahvaljujui informacijama i dokumentima koje
su mi bili na raspolaganju.
Potpuno sam bio svestan ta bi mi se desilo da su kojim sluajem samo naslutili
ta nameravam da uradim sa saznanjima do kojih sam doao.
Zadatak koji sam hteo da ostvarim svojim radom bio je spreavanje bratoubilakog
rata u Crnoj Gori i izbegavanje reprize ve vienog prvog ina drame koji je trajao 78
dana tokom prolea 1999. godine.
Potrebno je bilo svojim radom doprineti smanjenju broja rtava, gubitku mladih
ivota, smanjenju bede i nemtine zarad neije osionosti i tvrdoglavosti.
Moram priznati da sam bio spreman na posledice ukoliko ispolitizovani
Generaltab sazna ta mi je namera, ali nisam bio spreman da kroz tu golgotu
prolazim posle dolaska na vlast ljudi i stranaka koje su bile olienje evropskih
stremljenja i kojima su ti podaci mnogo znaili da bi se izbegla kataklizma koja je
izgledala kao neminovnost.
Pre petog oktobra sam bio ocir sa najboljim ocenama u karijeri, imao sam
sreen porodini ivot, bio sam pred doktoratom iz oblasti informatike, na poloaju
pukovnika sa vojnikom perspektivom. Danas sam udaljen sa dunosti, plata mi je
prepolovljena, bez ikakve perspektive ekam presudu onih ljudi i vlasti kojima sam
tako nesebino pomagao, verujui i onda i sada da inim pravu stvar. Ne kajem se
ni zbog ega to sam uradio i mogu da potvrdim pod punom odgovornou da je
potpuna istina od rei do rei napisana u ovoj knjizi i da ona predstavlja samo deli
zla koje nam se deavalo. Bez obzira na cenu koju sam platio zbog toga to sam radio,
I

228

VOJNA TAJNA 2. deo

siguran sam da e uvek postojati dovoljno asnih ocira koji e ocirsku ast i ponos
izdii iznad linih interesa, to e biti najbolja garancija da monstruoznost osmiljena
u glavama pojedinih politiara i generala nee biti sprovedena, ma kako ona bila
objanjavana sopstvenom narodu.

Beograd, decembra 2003. godine

mr Miodrag Sekuli, dipl. in.

229

II

VOJNA TAJNA 2. deo

lan 133 Ustava SRJ

Savezna Republika Jugoslavija ima Vojsku koja brani suverenitet,
teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak...
Okrivljeni Aca Tomi, Mikeli Borislav i Vujii Dragan,
Tokom 2002. godine u Beogradu postali su pripadnici zavere koju su organizovali pokojni Duan Spasojevi i Milorad Lukovi Legija, opisanom pod takom I
optunice, na taj nain to je okrivljeni Aca Tomi u vie navrata ostvarivao kontakte sa pok. Spasojeviem i Lukoviem, kako u zgradi Uprave bezbednosti VJ u
ul. Kneza Miloa, tako i u svom stanu gde su pored razmatranja aktuelne politike
situacije, kada im je davao podatke sa mera prislukivanja govorio da nakon hapenja generala Periia zbog pijunae, kome Skuptina nije skinula imunitet, cela
vlada treba da se pohapsi i izvri dravni udar, da u svojim politikim stavovima
prema vlasti treba da ostanu dosledni, inae e zemlja pasti u ruke izdajnika, da se
specijalne jedinice VJ Kobre nee meati i konfrontirati sa JSO, sugeriui im da
Ljiljanu Buhu, koja je uvana od strane Spasojevia na Novom Beogradu, treba premestiti na drugo, sigurnije mesto, a da bi prilikom jednog vienja u zgradi Uprave
bezbednosti VJ od pokojnog Spasojevia dobio na poklon mobilni telefon marke
Nokia sa kamerom, dok je okri. Mikeli povezivao i zakazivao sastanke Lukoviu
i Spasojevia kod Tomia, u vie mahova odlazio na sastanke kod Spasojevia i Lukovia u ul. ilerovu ili ih primao kod sebe u stan prenosei im informacije o tome
da li je Karla del Ponte donela hake optunice protiv Legije i eelja, ije hapenje,
kako je navodio, treba da bude spektakularno, a okr. Vujii prenosio informacije
o Spasojeviu i Lukoviu, do kojih je dolazio iz kontakta sa ljudima iz vlasti kao i
informaciju da e se ljudi iz JSO-a isporuivati Hagu i angaovanjem Mikelia omoguavao susrete okr. Lukovia i pok. Spasojevia sa okr. Acom Tomiem.
Izvod iz optunice protiv generala Ace Tomi, biveg naelnika Uprave bezbednosti VJ
NAPOMENA:

Orginalni stenogrami su preneti bez ispravki gramatikih i slovnih greaka

nastalih prebacivanjem zvunog snimka razgovora u formu stenograma.

VOJNA TAJNA 2. deo

Ovu knjigu posveujem svom tragino preminulom bratu

Goranu Vlajkoviu Viragi, roenom 14.08.1966. godine,
nastradalom 28.12.2002. godine.

UVOD
Istorija je samo popis zloina i nesrea.
Volter
Ako je istorija uiteljica ivota, a jeste, onda je knjiga svedoanstvo koje pomae istoriji da generacijama koje dolaze ukae gde smo i zbog ega smo greili opominjui nas da se ne spotiemo dvaput o isti kamen.Vojna tajna je svedoanstvo
nastalo spletom udnih istorijskih okolnosti i elje moje malenkosti da po svaku cenu i do kraja razotkrije mesto i ulogu vojnog vrha u ouvanju jednog suludog i Srbima i Crnogorcima nesvojstvenog reima na poetku dvadesetpr vog
veka. Uvuen u igre velikih slubi, izvuen iz anonimnosti, a podstaknut linim
stradanjem, zahvaljujui dobrim ljudima iz vojske i policije, bio sam u prilici
da svojom malenkou, kao i plemenitou drugih ljudi, moda utiem na neke
istorijske tokove u sada, po svemu, bivoj Jugoslaviji. Svestan da je pojedincu drava zahvalna samo dok joj je potreban, bez elje za osvetom i bez trunke kajanja za
ono to sam uradio, potrudiu se da u narednim stranicama iznesem sopstvenu
priu o progonu od reima i autentine dokaze o zloupotrebama funkcija i inova
politiara i generala na tetu naroda kom pripadaju. Knjiga se ne bavi zlom koje
je naneto drugom narodu, ve prvenstveno nacionalnom suicidnou proizvedenom u glavama generala ije su epolete steene ponitavanjem svega onog to je
krasilo srpskog i crnogorskog vojnika, a to su ojstvo i junatvo. Uz duno potovanje prema nekim generalima, vrlo retkim, potrudiu se da itaocu na najautentiniji nain pribliim mesta, ljude, dogaaje i odluke koje su ovu naciju dovele
do ivice ponora sa koje se ne vraa lako. Prikazivanjem kolektivnog generalskog
ludila, olienog u citatima delova stenograma sa kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, ne ispravljajui ak ni gramatike i pravopisne greke, trudiu se da
osvetlim tu tamniju stranu nae istorije i zloine protiv sopstvenog naroda izvuem ispod iga vojne tajne. Knjiga je nastala posle ubistva premijera inia,
kao izraz gneva i oaja zbog zadravanja ljudi iz Miloevieve ere na visokim poloajima, iji smo danas postali taoci razapeti izmeu umirueg nacionalizma i
nametnutog kosmopolitizma.
Da se lustrirala Miloevieva kadrovska oligarhija, da se nije dogodilo ubi3

VOJNA TAJNA 2. deo

stvo premijera inia i da su nemoralni zautali, a pametni propriali, knjiga

nikada ne bi bila napisana. Preutao bih je i onda kada bi svako razuman mahao
listovima dokaza o najsramnijim danima u istoriji Vojske Srbije i Crne Gore.
Zarad pruanja anse ljudima koji su nasledili haos u dravi i koji su prihvatili
odgovornost za budunost nacije, radi verovanja u mogunost greke, iz najbolje namere, preutao sam i kad nije trebalo i kad nisam smeo da utim. Da
sam tada napisao ovo to sad piem, moda bi se neko cimnuo iz debelog sna
i moda bi premijer ini bio sa svojim Lukom i svojom Jovanom. Poto je
situacija dijametralno suprotna razumu i nadama normalnih, odluio sam se
na najradikalniji vid izlaganja dokaza sudu javnosti, a nadam se i sudu drave
Srbije u koju verujem. Gospoda iz patriotskog bloka su svakom graaninu ove
zemlje oduzeli po petnaest godina ivota, to mereno brojem graana iznosi
itavu venost. Na alost, mnogima su oduzeli i ivot.
Pored linih saznanja i svedoenja pojedinaca, autentinost ovog dokumenta potvruje i surova stvarnost kroz koju smo proli u poslednjih nekoliko
godina.
Knjiga obuhvata period neposredno pred bombardovanje nae zemlje 1999.
godine, pa sve do dananjih dana. Zato dragi itaoe, jo jedno upozorenje,
otvaranjem ove knjige ulazi u svet Vojne tajne kojom su uvani zloini, a za
ta ti Vojni sud moe izrei kaznu i do pet godina zatvora. Zato budi oprezan i
nikome ne priaj ta si proitao.
Autor

Linosti i funkcije koje se pominju u knjizi

GENERALTAB VOJSKE JUGOSLAVIJE
R.BR.

ORG.J E D . G V J

IN, IME I PREZIME

1.

Predsednik SRJ

gospodin
SLOBODAN MILOEVI

2.

Savezni ministar za odbranu

generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI

3.

Naelnik G VJ

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI

4.

Zamenik NG VJ

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI

5.

Savetnik NG VJ PNG za OP

generalpukovnik
MIODRAG SIMI

6.

PNG za KoV

generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI

VOJNA TAJNA 2. deo

7.

PNG za RV i PVO

generalpotpukovnik
BRANISLAV PETROVI

8.

PNG za RM

kontraadmiral
VLADE NONKOVI

9.

PNG za PM i SP

generalpukovnik
STAMENKO NIKOLI

10.

PNG za ONID

generalpukovnik
ZLATOJE TERZI

11.

PNG za VI i ED

generalmajor
GRUJICA USKOKOVI

12.

PNG za LOGISTIKU

generalpukovnik
BRANISLAV OBRADOVI

13.

Inspekcija VJ

generalpotpukovnik
NINOSLAV KRSTI

14.

Uprava bezbednosti

generalpotpukovnik
MILAN AKOVI

15.

Obavetajna uprava G VJ

generalpotpukovnik
BRANKO KRGA

16.

Uprava za I i M G VJ

generalpotpukovnik
MILEN SIMI

17.

I uprava GVJ

generalpotpukovnik
ORE URIN

18.

Naelnik kabineta NG VJ

generalmajor
DRAGAN IVANOVI

19.

Naelnik Pete urave

generalpotpukovnik
IVORAD VUJI

20.

Komandant 1. armije

generalpukovnik
SRBOLJUB TRAJKOVI

21.

Komandant 2. armije

generalpukovnik
MILORAD OBRADOVI

22.

Komandant 3. armije

generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI

23.

Komandant RV i PVO

generalpukovnik
SPASOJE SMILJANI

24.

Komandant RM

admiral
MILAN ZEC

25.

Naelnik vojnog
kabineta pred. SRJ

generalpukovnik
dr. SLAVOLJUB UI

VOJNA TAJNA 2. deo

OSTALE LINOSTI
IME I PREZIME

FUNKCIJA KOJU JE OBAVLJAO

Goran Mati

Savezni ministar za informisanje SRJ

Vlajko Stoiljkovi

Republiki ministar unutranjih poslova

Rade Markovi

Naelnik SDB Srbije

Filipovi Dragan

Naelnik odeljenja za specijalne operacije

Momilo Perii

Bivi NG VJ i potpredsednik Vlade Srbije

Aca Dimitrijevi

Bivi naelnik Uprave bezbednosti VJ

Budimir epanovi

Specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost Vukaina

Maraa i bivi vrilac dunosti SDB Crne Gore

Vukain Mara

Bivi ministar MUPa CG i sadanji zamenik ministra

odbrane

Dragan Letari

Bivi pripadnik SDB Srbije

ivadin Jovanovi

Bivi ministar inostranih poslova SR Jugoslavije

Nikola ainovi

Bivi potpredsednik Savezne vlade

Miroslav Filipovi

Novinar lista Danas

Vesli Klark

Komandant snaga NATO za Evropu

Ahtisari

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN

ernomirdin

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN

Neboja Vujovi

Jugoslovenski diplomata

Borislav Miloevi

Bivi ambasador SRJ u Rusiji

i brat Slobodana Miloevia

Geza Farka

Bivi naelnik Uprave za bezbednost VJ

Sekuli Miodrag

Informatiar u kabinetu NG VJ

ULO GA VOJNOG PRAVOSUA

U ODBRANI DIKTATURE
Prilikom stvaranja Srbije i Crne Gore i demontae SRJ u martu 2003. godine,
postavljalo se pitanje ta raditi sa institucijama na saveznom nivou koje ve postoje na republikom, da li ih rasformirati ili ih implementirati u postojee organe
koji su ve izgraeni u dravama lanicama pomenute zajednice. Svakako da je
najinteresantniji primer vojno pravosue u punom smislu te rei. Problem je viestruk, imajui u vidu da u njemu radi veoma mnogo ljudi visoke strune spreme.
Ono je bilo organizovano na principu vojnih sudova i to u Podgorici, Niu i Beo6

VOJNA TAJNA 2. deo

gradu kao prvostepenim sudovima. Drugostepena instanca je postojala u vidu

Vrhovnog vojnog suda. U okviru vojnog pravosua je postojalo i Vojno tuilatvo
i Vojno pravobranilatvo. Sudije u vojnim sudovima bili su ociri sa zavrenim
pravnim fakultetom. Organizovano je na teritorijalnom principu i imalo je rang
okrunog suda, jer su pomenuta tri suda pokrivala celu bivu SRJ.
Sudije u vojnim sudovima je imenovao predsednik SRJ po svom linom nahoenju ili na predlog Ministarstva odbrane, suprotno modernim parlamentarnim dravama, gde su sudije predlagane u parlamentu, uz sve primedbe i predloge poslanika. Za civilne sudove i u naoj dravi glavnu re ima parlament, ali
vojni su oduvek bili drava u dravi. Oni su predstavljali rezer vni poloaj za
vladajuu Komunistiku partiju jo od 1944. godine, a kasnije za novostvorenu
politiku oligarhiju viestranaja. Kadrovi su birani shodno njihovoj nameni.
Uz duno potovanje prema dobrom delu vojnog pravosua, ostatak je samo za
prezir i sramotu i gotovo da nisu vredni pomena. Sramna uloga ove institucije
u streljanju graana Srbije po dolasku komunista na vlast 1945. godine jasno je
prolisala njenu budunost. Vojni tuioci poput Miloa Minia i njemu slinih,
trasirali su jednu novu ulogu sudstva kakva nija zabeleena ni u doba Obrenovia. Streljanja i progoni graana Beograda, oduzimanje imovine i graanskih
prava, a sve pod platom pravednijeg drutva ostavili su neizbrisiv peat u srpskom i crnogorskom biu. Presude su pisane da bi pokrile unapred uinjene
zloine, istrane sudije su bile ujedno i predsednici sudskog vea. Sve se to jo
uva u arhivama vojnog pravosua. Ljudi kau da nema vee nepravde od sudske nepravde, a ja bih dodao da moda na ovim prostorima ne postoji niko ko
je naneo toliko nepravde kao vojni sudovi od 1945. pa do danas. Moda je Goli
otok najekvivalentniji primer stradanja u reiji Vojnog tuilatva i UDBE. O tome je reeno dosta, ali ne i sve. Imajui u vidu sve to sam izneo, a uvaavajui
stremnje naprednog dela nae nacije da nas uvede u modernu Evropu, sasvim
je logino da nije mogue prii Briselu sa ovakvim delom naeg pravosua, pa
makar se ono zvalo i vojno.
Zato ovaj vid sudstva nije mogao nai svoje mesto u Ustavnoj povelji i pristupilo se njegovoj implementaciji u postojee civilno pravosue, uz upozorenje
da svi ljudi iz vojnog sudstva ne zasluuju da budu sudije i advokati, jer im dosdanji rad i nemoral u pravnom smislu ne moe biti preporuka da dele pravdu
u jednoj normalnoj dravi ka kojoj teimo.
Miloeviev reim video je svoju ansu kako u ser vilnosti patriotskih generala tako i u vojnom pravosuu koje je bilo spremno na bezuslovnu podrku
i onda kada su apsolutno bili sigurni da reim kri Ustav i zakone zemlje. Strana je nepravda kad sudija na osnovu lanih dokaza stekne pogrenu sliku o
oveku kome sudi. Ali, to je sudijsko uverenje i pravo na greku koju mogu da
razumem. Kako nazvati sudiju koji zna da sudi nevinom u montiranom, politiki inspirisanom, procesu? Koji je naziv za takav zloin? Jer, kako kau dobri
pravnici ...kad u sudnicu politika ue na vrata, pravda pobegne kroz prozor.
Svedoci smo da su mnoge sudije koji su sluili kao Miloevievi otirai za nedela svakojake vrste sada ugledni advokati koji su advokatsku komoru iskoristili
7

VOJNA TAJNA 2. deo

kao sopstveno istilite.

Jedna od rtava takvog monstruoznog skupa je svakako bio i novinar lista
Danas Miroslav Filipovi, kog su se poslunici iz Vojnog tuilatva optuili za
pijunau, a sudije osudile na dugogodinju zatvorsku kaznu. On je trebalo da
bude primer ostalim novinarima da se ne bi sluajno usudili da piu ono to svi
u Srbiji znaju..
General Neboja Pavkovi, tadanji naelnik Generaltaba VJ, zakazao je
proireni kolegijum kome su prisustvovali ministar odbrane general Dragoljub
Ojdani i kljuni ljudi iz vojnog pravosua, na kome se raspravljalo o dotadanjem radu pravosua i smernicama budueg delovanja Vojnog tuilatva. Kako sam i sam osetio blagodeti vojnog pravosua, savreno dobro znam kako
su se oseali Filipovi i njegova porodica. Svi oni koji su prisustvovali ovom
sastanku morali bi iz moralnih razloga ako ne iz drugih da snose odgovornost.
Ovo je samo detalj koji govori sam za sebe. Zanimljivo je da je isti taj Neboja
Pavkovi, koji je po nalogu svog efa stavio gospodina Filipovia u zatvor, posle
5. oktobra pomenutog Filipovia primio nekoliko puta u svoj kabinet, o emu
takoe postoje zapisnici. Kada sam se posle afere Perii sreo sa gospodinom
Pavkoviem i upitao ga za Filipovia, on mi je rekao da su oni prijatelji i da je
Filipovi dolazio sa svojom porodicom kod njega kui. Naravno, sve se to deavalo posle 5. oktobra. Opozicione novine su i o tom dogaaju redovno izvetavale javnost:
Dopisnik Danasa iz Kraljeva jo uvek u pritvoru
Miroslav Filipovi, dopisnik lista Danas i agencije Frans pres, u utorak je
sasluan pred istranim sudijom okrunog suda u Kraljevu. Ispitivanje je trajalo oko 2 sata, a nakon toga, sudija je odluio da Filipovia zadri u pritvoru do
srede kada e nastaviti ispitivanja. Njegov branilac, Slavia Vojinovi rekao je
novinarima da e nakon sasluanja biti odlueno da li e Filipovi biti zadran
u pritvoru ili ne.
Nezavisno udruenje novinara Srbije osudilo je hapenje Miroslava Filipovia i zatrailo da se Filipovi odmah oslobodi, ocenjujui njegovo privoenje kao
najbrutalniji udar na elementarne ljudske slobode. Helsinki odbor za ljudska
prava u Srbiji takoe je protestovao zbog hapenja Miroslava Filipovia. Ovim
inom reim nastavlja snanu represiju protiv nezavisnih medija i novinara koji
profesionalno obavljaju svoj posao. Istovremeno vlasti nastavljaju sa irenjem
psihoze straha i opte nesigurnosti, navodi se u saoptenju Helsinkog odbora.
Potvrdu da se vojno pravosue koristi u politike svrhe i da se u montiranim
procesima sudi nevinim ljudima, dao je i bivi sudina Vrhovnog vojnog suda
Branko Stani u svojoj izjavi datoj za dnevni list Balkan 28.12.2003. godine:
Iako sam bio sudija Vrhovnog vojnog suda, smatram da bi civilno sudstvo
trebalo da preuzme njihove nadlenosti. U SFRJ, SRJ i SCG vie puta bio sam
svedok aktiviranja vojnog pravosua u kriznim situacijama i mogu da kaem
da su se tada, po pravilu, vodili montirani procesi, s unapred osuenim, esto
8

VOJNA TAJNA 2. deo

nevinim ljudima.
Siguran sam da postoji jo mnogo asnih i potenih ljudi u vojnom pravosuu koji e biti spremni da iskreno ukau na sve zloupotrebe vojnog pravosua
u politike svrhe.
U sledeoj tablici dat je prikaz ko je sve uestvovao na ovom kruoku bruke
i srama:
R.BR.

ORG.JED.G VJ

IN, IME I PREZIME

1.

SAVEZNI
MINISTAR ODBRANE

generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI

2.

SAVETNIK
SAV. MIN. ODBRANE

generalpukovnik
RISTO MATOVI

3.

NAELNIK
GENERALTABA VJ

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI

4.

ZAMENIK NG VJ

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI

5.

KOMANDANT 2. ARMIJE

generalpukovnik
MILORAD OBRADOVI

6.

KOMANDANT 3. ARMIJE

generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI

7.

KOMANDANT RV i
PVO

generalpukovnik
SPASOJE SMILJANI

8.

KOMANDANT
RATNE MORNARICE

admiral
MILAN ZEC

9.

PNG za PM i SP

generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI

10.

NAELNIK
generalpukovnik
UPRAVE BEZBEDNOSTI GEZA FARKA

11.

NAELNIK UPRAVE

generalmajor GOJOVI

12.

VRHOVNI
VOJNI TUILAC

generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI

13.

PREDSEDNIK VRHOVNOG VOJNOG SUDA

generalmajor
MILO GOJKJOVI

14.

NAELNNIK PRAVNE
UPRAVO SMO

generalmajor
ALEKSANDAR IGNJATOVI

15.

VOJNI TUILAC
BEOGRADA

pukovnik
NIKOLA PETKOVI

PRISU TAN
ZA MENIK

VOJNA TAJNA 2. deo

16.

VOJNI TUILAC
PODGORICE

pukovnik
MIROSLAV SAMARXI

17.

VOJNI TUILAC NIA

pukovnik
STANIMIR RADOSAVLJEVI

18.

PREDSEDNIK VOJNOG
SUDA BEOGRAD

pukovnik
ORE TRIFUNOVI

19.

PREDSEDNIK VOJNOG
SUDA PODGORICA

major
NEBOJA NIKOLI

20.

PREDSEDNIK VOJNOG
SUDA NI

pukovnik
VUKADIN MILOJEVI

21.

NAELNIK KABINETA
NG VJ

pukovnik
DRAGAN IVANOVI

STENO GRAM SA KOLEGIJUMA NGVJ ODRANOG 25.05.2000 GODINE:

Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Gospodo ociri i generali, zadovoljstvo mi je da vas pozdravim, a pre svega
NG, generala Pavkovia i njegove saradnike, naroito vas iz Pravosua, sa eljom
da ovaj na dananji sastanak radni bude uspean i obostrano koristan. Mislim da
neu pogreiti ako kaem da je ovo pr vi sastanak na kome se u ovakvom sastavu
sagledava rad vojnih tuilaca i vojnih sudova. Samo taj podatak dovoljno govori
koliki znaaj u VJ se daje radu vojnih pravosudnih organa uopte, a posebno u sadanjim uslovima i okolnostima u kojima se nalazimo.
Upravo kroz davanje takvog znaaja radu vojnih pravosudnih organa, treba
posmatrati i shvatiti ovaj sastanak na kome e svi ovde prisutni, koji se nalaze na
najviim nivoima komandovanja, najneposrednije se upoznati sa radom pravosudnih organa, njihovim postignutim rezultatima, potekoama, pa i propustima u
njihovom radu.
Pri svemu tome hou da naglasim da se nijednog trenutka ne gubi iz vida da su
vojni pravosudni organi samostalni i nezavisni u svom radu i donoenju svojih odluka. Oni su jedino zavisni od Ustava i Zakona, ali koliko je to u odreenom smislu
velika prednost, nasuprot tome stoji jo vie njihova odgovornost i vaa odgovornost u sadanjim uslovima, kada ne naa drava, naroito VJ napadnuta i ugroena
podjednako opasno i spolja i iznutra. Zato pravosue treba pravovremeno da da
svoj puni doprinos u suzbijanju svih vrsta kriminaliteta u VJ i njenoj zatiti, kao i
ostalih drutvenih vrednosti i da pri tome postupa zakonito i pravino, nepristrasno i naravno, to nama vojnicima dolikuje, a to je odluno. To je zadatak i obaveza
vojnog pravosua, to predstavlja i njegov doprinos uvrenju discipline, a rekao
bih i podizanju stepena b/g na vii nivo u VJ u celini.
Oekujem, konstruktivan pristup u izlaganjima i diskusijama tokom rasprave,
10

VOJNA TAJNA 2. deo

sigurno to e biti solidna osnova na osnovu koje e se moi zauzeti odreeni stavovi i zakljuci potrebni za unapreenje rada vojno pravosudnih organa, boljem
razumevanju od strane komandi i njihovih organa, rada pravonjua i obratno, ovih
prema potrebama i oekivanjima komandovanja i vojnike javnosti.
Koliko u svemu tome uspemo, u toj emo meri postii cilj, ostvariti cilj dananjeg sasatanka. Lino sam uveren da e oekivani cilj i postii. Isto tako sam uveren da delim vae miljenje da ubudue treba planirati sastanke u ovakvom sastavu,
na kojima bi se na ovaka, ili neto drugojaiji nain sagledavao rad vojnih pravosudnih organa i usaglaavali stavovi.
Ja sam za uvod za dananji sastanak imao toliko, sada ima re NG, generalpukovnik Neboja Pavkovi.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine ministre, gospodo generali i ociri, drago mi je to mi se pruila
prilika da vas u ovakvom sastavu pozdravim. Zahvaljujem se saveznom ministru za
odbranu, generalu armije Dragoljubu Ojdaniu to je prihvatio nau inicijativu za
sazivanje ovog sastanka sa vojnim tuiocima i predstavnicima vojnih sudova, uz prisustvo najodgovornijih stareina iz G VJ i komandanata strategijskih grupacija.
Ne umanjujui znaaj i potrebu da se upoznamo sa godinjim izvetajima o
radu vojnih tuioca i vojnih sudova, to bi po meni trebalo da bude i redovna praksa, neposredni povod i iniciranje ovog sastanka bile su neke odluke pravosudnih
organa koje su izazvale nau panju. Kad kaem izazvale nau panju, time hou
da naglasim da vojno pravosue u VJ ima izuzetno veliki znaaj i da njegove odluke
ne mogu ostati nezapaene i bez odraza na javno mnjenje i VJ.
Ako je tako, dozvoliete da i mi u VJ, koji se nalazimo na komandnim dunostima ne moemo biti ravnodini, a da o tim odlukama ne kaemo na stav. Da postavimo pitanje. Da li su one funkcije u funkciji ouvanja i uvrivanja b/g ili ne, i
koliki je njihov doprinos u tome?
Time, to na sve to tako gledamo, ne znai da se komandovanje mea u rad
pravosudnih organa i pravosua u donoenju svojih odluka, jer znamo da su oni
samostalni i nezavisni. Meutim, ono to isto tako treba biti jasno jeste da je vojno
pravosue veoma znaajan segment koji ne moe biti van funkcija VJ u celini, jer je
to svrha njegovog postojanja, kao vojnog pravonjua. Ono treba da prati sva kretanja i zbivanja u VJ i oko nje, da blagovremeno uoava sve tetne pojave i aktivnosti
koje su usmerene prema VJ, radi njenog ugroavanja ili ometanja njenog rada, kao
i svih drugih dobara i drutvenih vrednosti.
S tim u vezi, organi otkrivanja i krivinog gonjenja, svaki u okviru svojih obaveza i nadlenosti duni su da preduzmu mere protiv inilaca kriminalnih aktivnosti.
Oni kao struni organi ne treba da ekaju na podsticanje od strane komandi i jedinica, nego da pravovremeno preduzimaju zakonom predviene mere. Pri tome nije
iskljuena mogunost konsultacija. Tu se ne treba strogo pridravati formalizma
u poetnoj fazi oko nadlenosti, kao to je bio sluaj oko Filipovia, novinara lista
DANAS, ili nekih penzionisanih pukovnika i generala koji na svakom koraku napa11

VOJNA TAJNA 2. deo

daju VJ. Protiv njih nai organi treba da prikupe potrebne dokaze i da ih uz krivinu
prijavu dostave nadlenom tuiocu.
Na ovim pitanjima, koja za vas u strunom pogledu nisu sloena, ne treba praviti propuste, koji bi umanjivali vae, nesumnjivo pozitivne rezultate. Svi organi koji
uestvuju u otkrivanju krivinih dela i njihovih vrilaca, moraju da usklade svoj
rad, meusobno da se konsultuju i da sarauju, da koriste steena iskustva. Ako
se tako radi, uveren sam da rezultati nee izostati i sve e manje biti neotkrivenog
kriminala i njegovih poinilaca. Kao to vam je poznato, naa drava i Vojska nalaze se pod stalnim pritiscima i pretnjama. Permanentno se ugroavaju i podrivaju.
Terorizam sve vie uzima maha. Svim tim nasrtajima treba da se odupremo, svako
iz svog delokruga rada.
Pravosudni organi, krivinim progonom i sankcijama, a mi ostali vojnici sredstvima sa kojima raspolaemo.
Nadam se da e dananja analiza rada pravosudnih organa koju ste samim prisustvom komandanata strategijskih grupacija i lanova Ministarstva i G VJ, pridaje
veliki znaaj, biti plodotvorna i za sve korisna, da e biti otvorena po svim poljima
i pitanjima i da rezultati nee izostati
generalpukovnik
GEZA FARKA
Gospodine ministre, gospodine generale, gospodo, pre svega dozvolite mi da
ispred Uprave bezbednosti izrazim svoje zadovoljstvo to sam ovde prisutan i pozdravim ovaj eminentni skup. Meutim, odmah moram rei da ja o ovom sastanku, odnosno mom prisustvovanju i ueu Uprave bezbednosti na ovoj raspravi,
saznao sam tek jue popodne, tako da ja ovog trenutka neu moi, odnosno neu
biti u poziciji da ovako statistike i argumentovane podatke iznosim, kao to je to
uinio gospodin tuulac.
No, ipak u pokuati da ukaem na nekoliko problema s kojima se susreemo,
za koje smatramo da e biti korisni za ovaj skup.
Pre svega, o optoj situaciji ne treba posebno govoriti, znai ne odustaje se od
agresije, ono to nije postignuto sankcijama, ratom, psiholokopropagandnom
operacijom, nastavlja se najgnusnijom terorizmom.
Uz zadravanje sankcija i svih ovih ostalih mera psiholoko propagandne delatnosti koje se deavaju na ovom prostoru, radi unoenja maksimalne nesigurnosti
izmeu graana i VJ, stvaranja haosa i u krajnjoj liniji, u krajnjem ishodu, izazivanje graanskog rata.
Za realizaciju svega toga strane obavetajne slube maksimalno koriste i podstiu unutranje destruktivne i agresivne politike snage, koji pokuavaju stranu
manipulaciju sa omladinom, naalost, to u poslednje vreme i uspevaju. A ova omladina, u velikoj populaciji, su nai regrutni i vojni obveznici sa kojima se mi susreemo u naim jedinicama. I iz svega toga proizilazi izuzetna sloena bezbednosna
situacija u zemlji, u celini, a u okviru toga i unutar VJ. Ovakva situacija zaista, u
ovakvoj situaciji zaista je potrebna maksimalna saradnja i najvii stepen koordinacije izmeu svih subjekata u zemlji, a pre svega u VJ, koje rade na zatiti ustavnog
12

VOJNA TAJNA 2. deo

poretka zemlje i zatiti VJ.

To pre svega, preko, dajui teite na preventivni rad, na brzim i energinim
okonanjem predmeta iz krivinih postupaka, strogim kaznenim merama protiv
svih uesnika u krivinim delima. Isto je ovog trenutka, istiem da je moda najvanije i obaveza svih nas i svi subjekti moraju ispoljiti krajnje aktivan odnos prema
svim ovim pojavama koje se deavaju u drutvu a imaju dalekosene posledice na
VJ. Mislim da smo u ovom trenutku, u ovom ispoljavanju te aktivnosti smo najsporiji, odnosno da tu imamo velike probleme.
Ovog trenutka verovatno niko ne spori ogromnu drutvenu opasnost to preti
od krivinih dela kao to su pijunaa, udruivanje radi neprijateljske delatnosti,
podsticanje i pomaganje ekstremnoteroristikih delatnosti, a posebno krivina
dela protiv odbrane SRJ i VJ.
Shodno proceni ove drutvene opasnosti od ovih krivinih dela ukazuje se izuzetno velika potreba da se primeni stroiji kriterijum u kaznenoj politici. Ovom prilikom ja na to ukazujem i insistiram na tome da bude predmet rasprave kriterijumi
u donoenju presuda u pojedinim krivinim delima.
U ovom izuzetnom sloenom bezbednosnom i politikom trenutku, zadatak je
sviju nas da u VJ, da budemo vrlo aktivni i da zatitimo bie VJ i da na taj nain titimo i poveamo b/g. To moramo postii maksimalno u kvalitetu rada.
Mi sada u drutvu imamo, koje imaju izuzetne posledice i na VJ, javni poziv
ruenje drave, poziv na atentat i ubistvo Predsednika, oznaavaju se bandere na
kojima e on da visi, javno pozivaju na ustanak, klevete VJ, izriu najgnusnije lai
o navodnim zloinima to je Vojska inila u toku rata i u toku dejstva na Kosovu.
Uestvuju u izdaji i optubi i isporuku, potpomau isporuku pojedinih pripadnika
VJ i ostalih graana, uesnika u ratu, Hakom tribunalu Mi u VJ ne smemo ovo dozvoliti. Na sve ove pojave moramo energinije delovati. Ovde mislim da tuilatvo
i kompletno nae pravosue treba vrlo aktivno da prati ove drutvene pojave i da
denie zadatke, kako bi u startu mogli odmah vrlo kvalikovano nastupiti mi u
slubi bezbednosti koji radimo pred istranim postupcima.
Moramo povesti beskompromisnu borbu protiv korupcije. Naalost, ta korupcija i neodlunost postoji u naim organima pravosua, zahvaljujui delom objektivnoj situaciji, ovde to smo uli, to se tie kadrovske politike, problematike, to se
tie statusnih pitanja. Meutim, veliki broj naih kolega su napustili nae redove,
odnosno redove pravosua, koji zadravaju i nalau pravo i dalje da sarauju sa postojeim na terenu, sa sudskim organima, vojnosudskim organima i najee imamo velike probleme to tu nae prijave i argumentacije itd. padaju. Neke od naih
predmeta padaju jo u istranom postupku.
to se tie saradnje sa vojnim tuilatvo, mislim da je i u toku rata i u proteklom
periodu bila izuzetno dobra. Ostvarili smo dobru saradnju. Meutim, ovde fali, u
daljem postupku, inicijativa, istraivaki duh, odnosno namera da sem toga, to
smo mi u predistranom postupku uspeli dozakati, dovesti do materijalnih dokaza,
u daljem postupku, zbog pravila i tako da kaem vojnog sudstva, ne istrauje se
dalje.
Mi vrlo retko dobijamo dodatne zadatke u pogledu da istraimo jo neke ele13

VOJNA TAJNA 2. deo

mente do kojih smo doli u predistranom postupku.

Tu istrane sudije se najee zadovoljavaju sa onim to je tu materijalizovano
dokazano i ne idu ka onom delu gde bi mogli jo kreativnije ovde da postupaju, a
mi smo spremni da i taj deo istraimo.
Verovatno tu postoji ta objektivna potekoa zbog optereenosti i tuilatva i sudija
koje smo ovde uli, meutim, u ovom drutvenom trenutku neophodno bi bila takva
inicijativa i takav postupak vojnoistranih organa da stvari dovedemo do kraja.
U saradnji, brojano ja ne bih mogao sada ovog trenutka da iznesem cifarske
pokazatelje, meutim, Uprava bezbednosti za ovih proteklih godinu dana, gde je
moda i vie, gde je obuhvaen i rat, u pogledu saradnje smo zadovoljni, sem u
ovim instrukcijama koje bi mogle biti obostrane, odnosno inicijative bi mogle biti
obostrane i od tuilatva i od istranih organa ka nama koji radimo na predistranim postupcima.
Sa Vaom dozvolom, ja bih ukazao ovde na neke probleme koji e nam predstojati u ovom narednom periodu.
Nama pristiu generacije vojnika koji su u proteklih 10 godina, u periodu sazrevanja za vojnu slubu, doivele strane lomove, traume, porodine tragedije, rat,
odnosno ratove, politiku torturu i manipulaciju.
Imamo sve vie psiholoko labilne, agresivne vojnike. Droga je sve vie prisutna
u naim kasarnama. Imamo podataka ak, da se na prostoru Crne Gore besplatno
rastura droga meu vojnicima. Deo ove populacije mladia ekstremno politiki su
izmanipulisani. Verske sekte su u izuzetnoj ofanzivi, a posebno satanistike.
Iz ovih stvari nama u preventivnom delu rada, a to obuhvata reagovanja na sve
ove stvari koje se i u drutvu deavaju, moramo uiniti sve.
Ve imamo, a imaemo sve vie poslova na ovom planu, mi u slubi bezbednosti, i molimo za saradnju u tom preventivnom delu rada na bazi vaih iskustava i
sudstva. Napominjem da mi u ovom pr vom narednom periodu primamo preko
regruta u nae sastave koji upravo pristiu iz ovih struktura o kojima sam ovde
malopre govorio.
Takoe, kao to to postoji opta sada situacija, ine se vrlo ozbiljni i krajnji napori vojnog i dravnog rukovodstva na stabilizaciji standarda stareina. No, pored
toga mi imamo velike probleme, veliki odliv kadra, i ogromne pritiske vojnih, odnosno stranih obavetajnih slubi da ovladaju i da uu u nae porodice, da uu u nae
vojne sastave. Ove pritiske u preventivnom delu moramo ovladati i spreavati.
Ja ovde, poto nisam u poziciji brojane pokazatelje iznosim, iskazujem svoje
apsolutno opredeljenost na elu Uprave, da kompletnu Upravu bezbednosti stavim
u funkciju zatite, kao to je i uloga Uprave bezbednosti VJ, i apelujem na snanu
saradnju sa vama, da iz sudske prakse, koju imate, da nam ustupite i pozivate nas
na konsultacije i na edukaciju, da bi mogli uspeno da radimo.
Nekoliko predloga. Znai svi moramo biti aktivniji, kreativniji i ekasniji u
odnosu prema svim drutvenim pojavama koje idu ka destrukciji i ruenju ustavom utvrenog poretka i VJ. Ne samo onda kad ve neto se desi, onda ulazimo u
sudsku proceduru. Mi zajedno, moraemo ozbiljnije ceniti ovu politiku situaciju,
koja ima svoju odreenu reeksiju na VJ i u smislu toga preduzeti odreene mere i
14

VOJNA TAJNA 2. deo

zauzeti stavove, da ve u postojeim zakonskim okvirima, da se pootri kriterijum

za kaznenu politiku, da se promene neki propisi, koji se pojavljuju kao administrativne prepreke, konica u izvravanju i u proceduralnom radu, od predkrivinih
pa do istranih, pa do sudskih reenja, u itavom tom procesu, da se razmisli o
promenama pojedinih zakonskih odredaba koje bi mogli biti u skladu sa ovim novim drutvenim pojavama koje su u toku. Uz to da se uvede praksa zajednikih
analiza, karakteristinih sluajeva sa tuilatvom i organima koji su uestvvali u
predistranim postupcima. To mi i u toku voenja procesa esto i inimo, meutim, to bi trebalo ustaliti. Iako ne postoji zakonska obaveza sudova, poeljno bi
bilo da Upravi bezbednosti Vrhovni vojni sud dostavi karakteristine sluajeve iz
sudske prakse, vezane za aktuelnu situaciju, u cilju poboljavanja naeg rada i preduzimanja mera.
Ja bih molio da, verovatno kroz te izvetaje cifarske to doe, ali da komandovanjem, odnosno personalnim organima u kdama, da oni dobijaju povratne informacije o okonanju predmeta, pogotovo ako se radi o stareinama.
Mi smo suoeni u toku personalnog razreavanja, odnosno voenja personalne
politike, da nemamo adekvatne podatke i ne znamo da li je proces zavren, da li je
ovek optuen, koje su sankcije preduzete itd. To nam u neku ruku, i onda se uvek
obraaju organima bezbednosti i onda mi kopamo i dolazimo do toga, nekih moda starih podataka i to negativno utie na rad, u voenju personaln politike.
Gospodine ministre, gospodine generale, samo toliko.
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Zahvaljujui Gezinom prekoraenju vremena, ja u da skratim.
to se tie saradnje vrhovnog vojnog tuioca sa organima bezbednosti, ja delim
apsolutno miljenje koje je general Farka izneo, da je ta saradnja bila dobra. Akcent jedan, da treba, mada te informacije, iako ne u pisanoj formi, u svim sloenijim
predmetima su prisutne naim saradnicima iz organa bezbednosti, ta je bilo sa tim
njihovim prijavama, to moe da se uradi i tu nije problem, zakonska je obaveza da
se obavesti o odbaenim prijavama i mislim da to tuioci rade, ako to ne rade, onda
bogami gree. Nisam imao pritubi da ne rade.
Hou da kaem ovo. Tamo gde smo u sloenijim predmetima, startovali od
poetka kako treba i ispotovali dogovoreno da tu greaka nije bilo. U nekim i sloenijim operativnim zahvatima bilo je tih prethodnih konsultacija i kaem, svugde
u tim situacijama nije bilo propusta. Tamo gde izn ekih razloga doe do kratkog
spoja, poto je ovde, kae, poseban osvrt na odreene predmete, evo ga ovaj Filipovi. E, sad uz rizik da malo prekoraim vreme, u najkraem, taj sluaj ima nekako
vie tih faza. Vrhovni vojni tuilac je na inicijativu Uprave bezbednosti i to je bilo
pr vo moje saznanje da takav Filipovi uopte i postoji, obavio je konsultaciju sa
generalom Vasiljeviem. Na osnovu materijala koji mi je tad prezentiran, ja sam
dao odreena miljenja koja su se svodila na sledee: da se na osnovu onog to je
utvreno, onog trenutka kad se proceni da je to opravdano, sa stanovita interesa
drave, Filipovi tretir aod strane civilne slube bezbednosti i da se privede istra15

VOJNA TAJNA 2. deo

nom sudiji civilnog suda. Zato, to je evidentno bilo, da je dotini, prodana dua,
poinio 157. to je ona povreda, uvreda drave i 218. i to na vrlo grub nain. To je
bilo evidentno. Bilo je pod znakom pitanja dve stvari. Jedna. Da li je neko na i ko u
tome uestvovao. General Vasiljevi to u tom trenutku nije mogao da kae. I drugo,
koji je kvalitet vojnih podataka, koji je ....
podataka, koje su ovi skinuli sa Interneta. Ti vojni podaci kako su mi prezerntirani su se svodili na ono to svako od nas moe da priita u vojsci. Jue u Politici gospodine generale recimo otvoreni naziv one brigade i tako redom. Savet moj je bio:
1. Da se podhitno razisti uloga naih ljudi i u tom sluaju sigurno bi nali neki
modus da vuemo na nau nadlenost
2. Da se paralelno sa akcijom koju e preuzeti civilni organi preko nadlene
uprave G razisti ta je sa tim vojnim podacima, koji je njihov kvalitet.
Trei segment dogovora bio je da budem obaveten o danu i trenutku te akcije.
ta se dogodilo? Znam da je Uprava bezbednosti korektno dan pre izvestila kolege
svoje iz Dravne bezbednosti o svemu ovome. Mene nije obavestio niko. Moje prvo saznanje je bilo sa Studija B, da Studio B hvali Vojno pravosue zbog onoga to
se tamo dogodilo. Zato je to tako ilo? To ja zaista neznam, ali knjiim na kontu
onoga to i Geza apledira da se dogovori potuju i da saradnja bude kontinuirana,
da budemo u toku zbivanja. Kada sam to saznao, dobio odgovarajuu instrukciju
taj je stavljen ponovo u pritvor, razistiemo kvalitet vojnih podataka i ulogu naih
ljudi. Po onome to do sada znam taj e predmet opet da se vrati civilima, mi zakon
ne moemo menjati. Moemo da se nateemo u nadlenosti to da nam padne pred
Saveznim sudom, jer stvarna nadlenost je bitna, ne budeli na tom Internetu kada
skidaju te podatke pa e neko u G da ih proceni onoga to vue vojne tajne, odnosno s obzirom na inostrani element one prodane due onda to mora da ide civilno.
Mi sada moemo da menjamo neto u nadlenosti ali stanje je trenutno takvo.
Ovo sam naveo kao ilustraciju i potvrdu o saglasnosti da moramo biti u stalnom
radnom kontaktu. Ja ne mogu da shvatim da pr vostepeni tuilac ... Ima tu i pr vostepeni tuilac nije uradio kako treba, to je kasnije otklonjeno. No o tome otom potom, to emo to se tie odgovornosti raspravljati na nekom drugom mestu, ali ovo
treba da nam poslui kao ilustracija da ne moemo oekivati da ja pretpostavim ta
se dogaa, ako mi neko ko izvodi te radnje ne kae ta se dogaa. U celini saradnja
sa organima bezbednosti na nivou vrhovnog vojnog tuioca je dobra, koliko znam
ista je takva i na niim nivoima o tome e govoriti pr vostepeni tuioci. Delim miljenje da istraiteljskog pristupa u fazi istrage treba da bude vie, a ne faktograje. E,
sada nije opravdanje, a razlog jeste nae istrane sudije ja rekoh da su mi tuioci porunici, potporunici i kapetani e, istrane sudije su to isto, veina njih. LJudi bez
iskustva, ljudi optereeni, otvori kasu pa mu poispadaju predmeti koliko ih tamo
ima. Sigurno da je korisno to sve to se ovde ulo, da greaka ne bude. E, sada ako
se negde dogode, a posledice su neinformisanosti. Ja ponovo apelujem da budemo
informisani i onda toga nee biti. Ja sam imao toliko gospodine generale.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
16

VOJNA TAJNA 2. deo

Ja sam hteo da se nadoveem na ovo izlaganje koje je Obrenevi dao, oko tog
sluaja Filipovi ja neznam ja mislim da je odavanje vojne tajne ovde sekundarna
stvar. Ovde je primarna stvar nain na koji je on izneo kompromitujue podatke za
VJ. On je rekao da je napravio inter vju sa nekim licima, stareinama VJ koji su mu
rekli da su pripadnici vojske na Kosovu ubili oko 800 iptarske dece i ene, da su
navodno oni znali da nije bilo potrebe da vojska bude na Kosovu, da tamo nije bilo
terorista, da su tenkovi VJ upotrebljeni za ubijanje civila. To je ono to je teino.
Ako zbog toga taj ne treba da odgovara, ako je izneo netano ima da odgovara, a
ako je tano neka dokae. To je problem.
Sluaj Vuki , u nekoliko listova naih stranih on je jasno rekao da je VJ napravila plan Potkovica koji je podrazumevao etniko ienje i ubijanje civila na Kosovu.
Treba li taj Vuki zato to je rekao da to dokazuje i ako dokae da je tano ili nije da odgovara ili da ne odgovara? Ko je taj ko treba da krene protiv Vukia? Perii
koji objavljuje o Sedmom bataljonu da je to paravojska, a o vojsci da je paravojska,
vojska u kojoj je on do pre godinu dana bio u toj vojsci, da je drava koja mu je sve
dala paradrava. Ko u ovoj VJ treba da pokrene tubu protiv toga i da vidimo da li
je tano ili nije tano, neka odgovara za ono to je rekao, a o ovome presuivanju
to emo kasnije. Evo, to su samo dva tri sluaja, ja se potpuno slaem da u ovom
sluaju Filipovi moda nije bilo dovoljne kordinacije, ali dovoljan je materijal bio.
Mi smo jedva namolili da kaem i MUP i Dravnu bezbednost da uhapsi toga Filipovia i oni su to uradili i sa 150 kucanih stranica su dostavili predmet tuiocu i
on nije naao za 24 da to izui da donese odluku, hoe li da pokrene, ili nee i onda
mene zove predsednik da ja odgovaram ono to ja neznam da mu odgovorim. To
je sutina.
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Vuki, Perii, Filipovi za ovo to je napisao i objavio sve to zasluuje odgovarajui krivini tretman. E, sada pitanje je ko to je nadlean da radi? Za ove stvari
nadlena je naalost tako je, da su oni vojna lica bio bi nadlean vojni tuilac i tu nema Boga da bi to bilo procesuirano vrlo brzo i vrlo ekasno. Mi Vukiu za ove lai
koje tamo iznosi moe i treba da se sudi ali za irenje lanih vesti za koje je nadlean
civilni tuilac. Dakle moj kolega od Dragie Krsmanovia kao republikog tuioca
pa nanie dok ne doe do onoga koje nadlean, pa umesto prebivalita to je etvrti
optinski tuilac u Beogradu. Perii isto tako, Filipovi za sve te lae, ja sam rekao
evidentno je iz onog materijala jer se radi o prodanoj dui, tom sitnom mujuzu i
po parama koje je uzimao a sa velikom tetom, jer kada on sa rmom odavde i sa
imenom i prezimenom koje ima kao Srbijanac pie i objavljuje to to objavljuje to je
ne sumljivo tetno i za ugled vojske. Naalost mi ne moemo da titimo ugled vojske
1. Pukovnik Vuki je penzionisan na svoj zahtev jer se nije slagao sa Miloevievim reimom. Pre toga radio u vojnoj
diplomatiji kao vojni atae. Jedan od najotrijih kritiara generalskog dodvornitva koje je upropastilo armiju
2. Novinara Miroslava Filipovia upoznao sam pred samo izdavanje knjige. Zamolio sam ga da proita knjigu i da
napie novinarski tekst o tome ta mu se deavalo, kao i njegovo vienje razloga zbog ega je nacija zapala u krizu
morala i identiteta. Njegov tekst se nalazi na kraju knjige u Prilogu br.3 i prenet je u izvornom, ekskluzivnom obliku
17

VOJNA TAJNA 2. deo

ukoliko izvrilac nije personalno na. Ajmo da iniciramo promenu zakona, ako nam
proe dobro jeste, ali u ovom trenutku je tako. Zato mi u ovom delu ja sam zato sa
Acom Vasiljeviem se i dogovarao da naemo neto ime emo ga prikopati za sebe.
Meutim to je u tom trenutku bilo toliko tanko i ja neu da prejudiciram ali ostae
izgleda tako i to e opet otii civilima. Ja postavljam stvari drugaije, prvo mi treba
nadlene nae slube pri tom ne mislim na tuioce, mislim da Gezine organe, od
strane komandovanja na slubu za informisanje koja je dobro ekipirana, takve prijave treba podnositi nadlenom civilnom tuiocu za ta krivina dela. Mogu one doi i
meni ako je lale, direktno meni ja u ih morati proslediti civilnom tuiocu, jer inae
ne moemo zakon menjati na alost mi ne moemo. E, sada da li je samo krivino
gonjenje jedini put, ja se sada pitam zato Vuki i Perii jo nisu dobili tretman na
Sudu asti? Dakle, mi hoemo i duni smo da uradimo to bre i to ekasnije ali ono
za ta smo nadleni i nezakonite stvari moramo suzbijati na zakonit nain inae izlaemo mi sa svoje strane vojsku kritici i ...
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Zakon emo mi da menjamo ali vi ste ti koji trebate da stanete da branite interese vojske i ako je to sluaj za civilni sud vi kao institucija trebate da pripremite takav
materijal, da kada on doe na civilni sud da ne moe biti oboren i da stojite iza toga
suda. Vi ste majstori toga, vi ste u tome, kao to advokat zna sve rupe u zakonu pa
brani i odbrani onoga koje kriv, tako i vi treba da u tome uradite.
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Ja razumem Obrenevia ali ne moe nama zakon biti zbog toga to smo mi
nenadleni. Gezini i ovi nai moralisti mora dnevno da se prati, da se sve to sublimira, da se pripremi i pravno dobro oblikuje i da se ostvari kontakt sa tuiocem
republikim i da se to dadne njima ako je to u njihovoj nadlenosti da odrade, ali u
svakom sluaju civilni du ne moe takvoj napasti, kako to moemo mi kao vojnici
koji znamo ta je vojska, ta je odbrana zemlje, ta je podrivanja ugleda vojske i ta
to znai sa stanovita ukupne sposobnosti ili spremnosti takvih istupi naih ljudi
naalost elnog oveka VJ i njegovog potparola Vukia i do dan danas ni jedan
nisu praktino optueni. Prigovor za Sud asti, Sud asti je nova tvorevina u ovom
naem pravnom sistemu, iniciran od strane nas u toku rata bilo je tu malo dilema
oko toga da li da se sa tim krene ili ne krene i zbog toga je to malo zadrano jer se
bojalo eto ne skoi reiting kod naroda. Kog naroda? Gde god progovori videe ga
koliko vredi i ja sam isto potpuno na ovom stanovitu ne krei, ne nekrei nemamo pravo ako napravimo proceduralnu greku mi emo postupak izgubiti, ali zato
moramo se sjatiti zakazati sastanak i sa tuiocem republikim, ako treba saveznim,
ako treba sa Vrhovnim sudom Srbije, sa Saveznim sudom itd. Bitno je tuiti a zna
se posle po mestu ija je to nadlenost i to emo reiti.
Iz ovoga proizilazi i ja sam za to da treba podhitno prostreti materijali sa kojima su
3. Misli se na generala Gezu Farkaa, naelnika Uprave bezbednosti VJ i njegove organe bezbednosti
18

VOJNA TAJNA 2. deo

oni napravili odreena krivina dela koji imaju odreenu kvalikaciju i da se oni pojave
pred sudom tim pre to su bili ono to su bili. On nas sve ivo kalja. Zamislite koji je to
ovek kada tako neto govori, da je to vojska uradila, on ne sme da izae iz elije dok je
iv po meni, neka dokae. Znate ta to znai kod meunarodnog javnog mjenja kada
graanin ove zemlje pogotovu kompententan ovek kae neto to je notorna neistina,
ili ovaj govori o Potkovici a mi dokazujemo i dokazano je sasvim drugo.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Vi morate, vi ste struna sluba koja mora da zalegne iza svakog predmeta. Mi
smo tuili Periia jel znate gde je taj predmet, koliko meseci on stoji? Ko ga dri
tamo? Koje zainteresovan da to izae u javnost? Ja sam kao komandant 3.A tuio
dole vranjske novine, sve smo dobili na sudu, tuili smo ivkovia jo stoji, niko
ne pomera mali prst od vas strunih organa i tuioca i kako god se zvali vi. Vi ste
duni da idete da pratite, da jurite. Obrenevi da prati za Periia gde je predmet
zastao, ta je u pitanju, ta mi treba kao struna sluba da dopunimo, da damo uz
taj predmet da se Perii osudi a ne da ih sklanjaju u oke i da zaobilaze. Tu se pravi
opstrukcija da li je to namerna, da li nenamerna itd. Videli smo probleme koje ima,
rei emo mi probleme. Nisu problem stanovi za sudije i za tuioce, to emo mi da
reimo. Dajte mi da imamo jedinstven stav u svemu tome.
Ko e da zalegne iza predmeta koji smo mi pokrenuli? Niko. Ja svaki dan se ujem sa Lazareviem, gde je predmet za ivkovia? Vi znate ta je ivkovi uradio,
dali smo ga na civilni sud, civilni sud znamo kako rade, gde su? Ako se mi kao institucija vojska ako se tuilatvo, ako se sudstvo pojavi tamo trai eprka, ide onaj
sudija insistiramo kod svih pravosudnih organa to mora da se izvrti i da izae u javnost, onda je nekome u interesu da sakrije to. Znamo da je pola pravosua korumpirano tamo, pitanje je u kakve su sve igre uvueni. To je ono to mi govorimo, a
mi nemamo ko moe vojsku da zatiti od ovih naih organa. Meni predsednik kae
pa to je Vojni sud. Jel vojni sud osudio onoga na pet godina? Zato pet godina? (
vidi Prilog br. 1 na kraju knjige.) Pet godina dokazujemo da je pripremao atentat na
predsednika drave, priprema atentat na ovoga, osudili su ga kaznicom koju dobije
lovokradica kada ue i ubije jelena kapitalca. On kae jel to sud? Nisam mogao da
mu objasnim. Objanjavao sam mu nedelju dana oko toga. Kolika je kazna predviena? Ja sam ... od tri do deset godina. to nije deset godina pa neka se on ali, pa
nek je spustimo na devet, pa neka je spustimo na osam ali to je primer ostalima da
nikome ne padne napamet da to uradi. Ovako kaznio si ga pet, sada e da se ali,
smanjie mu na tri, odlusie jednu i posle godinu dana e da izae iz zatvora. To je
logika nas koji neznamo struku vau, ali morate vi da zalegnete.
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Pr vo, predlaem da takve prijave neka redovno idu preko nekog. Naslovljena
4. Misli se na vou grupe OSA porunika Gajia koji je osuen u Vojnom sudu na pet godina zatvora zbog navodnog
pripremanja atentata na generala Neboju Pavkovia. Cela grupa OSA je amnestirana posle 5. oktobra, pa je kao takva
bila na prijemu kod generala Pavkovia
19

VOJNA TAJNA 2. deo

prijava, naslovite je i na mene, ja u je proslediti onome ko je nadlean. Meni je signalizirano za problem tog predmeta Periia i ja sam na inicijativu generala Gojovia u etiri navrata razgovarao i sa okrunim tuiocem u Beogradu sa republikim
mislim dva puta. Dobio sam odreena obeanja da e da ubrzaju taj postupak. Sada
ujem opet da nisu. Koje oni probleme imaju, shvatite ja ocijalno ne mogu njima
nita, ja mogu kolegijalno da se interesujem ako prijava ide preko mene ja stiem
neki ocijalni legitimitet da pitam tog mog kolegu i pismeno ta ti uradi sa tim i
dalje od toga ja ne mogu. Tuilac vojni nije neki optii zastupnik vojske. NJegova
nadlenost je omeena i on bi u okviru te nadlenosti morao da se kree. Evo da
pomerimo potrebe koje ja ne osporavam da se vri odreeni uvid. Znai nadleni
organi koji su u posedu informacija preko pravnih organa, komandi, preko organa
bezbednosti u takvim sluajevima neka prijave pa da to malo produava rok, ali
neka idu preko mene, odnosno onoga ko bude na mom mestu. Mi emo ih prosleivati onome koje nadlean da radi, a onda emo ga s vremena na vreme pitati ta
uradi, jer se neki legimitet stie da ga neto pitam.
Za prijavu protiv Periia sam saznao kolegijalnim kontaktom sa Gojoviem i
im sam saznao ja sam zvao Andriju Milutinovia, Andrija kae odmah u ja optinskog tuioca, dobie informaciju i onda mi kae prikupljamo jo neka obavetenja.
Treba shvatiti nau ulogu kolegijalno moemo da ispoljimo neki uticaj
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Dobro, ti moe da kae nama mi emo da zovemo tamo, onaj e da zove tamo
gde treba i istera emo
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Kod mene e to da bude zavijeno u KR imae svoj broj
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Ja tvrdim da mogu da skupim sve te kompetente i saveznog tuioca i republikog tuioca i ako treba gradskog okruga da sednemo ko ljudi i doe recimo savezni
ministar pravde i ministar pravde Republike Srbije i kaemo ljudi jesmo li mi odradili svoje? Jel vi elite da ova vojska i ova drava bude zatiena? Da se da prioritet
takvim predmetima a ne nekim bezveznim predmetima i da savezni ministar pravde ima pravo da postavi zadatak to se tie vremena roka.
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Ajmo kao zakljuak neka neko sumira te prijave koje smo do sada podneli
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Ovaj savezni tuilac je ministar on jeste radikal ali ljudi znate li vi kako ree poje20

VOJNA TAJNA 2. deo

dince u Saveznoj vladi ali je potpuno u pravu koji pokuavaju da mute, da mukaju,
da ne izvravaju odluke Savezne vlade, da uzorpiraju drutvenu imovinu itd.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ima velikih rezulta ja to znam i pratim to, ali ljudi koji neznaju to on kae osudimo vojnika, osudimo zastavnika, te uzeo konzer vu, te pobegao, sve su to rezultati,
sve je to otiao u zatvor, a one koje treba da osudimo koji naprave najveu tetu u
ovoj vojsci mi ne moemo da ih osudimo. Oni znaju, zna Perii, zna Vuki znaju
svi oni te slabosti u tome krugu koji se vrti zato tako i rade. Mi smo dobili zvaninu
informaciju iz Nemake gde su za Vukia rekli da je on tamo takve stvari napriao
o vojsci i o ovoj dravi, da ni jedan najokoreliji novinar njihov to nikada nije rekao,
niti moe da kae, to je on rekao.
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Jel neto rekao to je vojna tajna pa da ga odmah hapsimo?
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Rekao je nego ta. Upozna emo mi vas to je sve pokrenuto
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Stvarno nije bilo dana da ja ne nareujem Gojoviu ono to zahteva NG da se
inter venie kod javnog tuioca da se to pre krene u postupak, odnosno suenje.
Meutim ovo to ste i vi rekli ovde da li ima saradnje? Nije dovoljno kvalikovan
naprimer i taj pravnik kod Gojovia ili kod nekog drugog da podnosi krivinu prijavu odreenom javnom tuiocu bez onoga to je rekao general Obrenevi da ipak
on kao struno lice pogleda da li je to stvarno dovoljno jako i vrsto da ne moe biti
oboreno na sudu.
Ja ne mogu da shvatim da ne moe da se uspostavi kontakt sa javnim tuiocima da oni uzmu predmet u razmatranje po hitnom postupku, jer pr vih meseca
radili su se razni otpori faistiki i oni koriste to i doi emo u situaciju da sve one
presude koje budu kasnije dole od strane suda kakve e biti ja neznam, da mi od
toga nemamo nita i zato kaem, prihvatam u potpunosti predlog to je general
Obrenevi rekao da ue kao zakljuak sa dananjeg sastanka da se svi ovi optuni
predlozi, ili optunice, ili krivine prijave podnose njemu uz sigurno ojaavanje kadrovskog i da se prihvati kao jedan zadatak za Vojno tuilatvo, jel ovako ne ide. Mi
smo primorani da mi podnosimo krivine prijave iz G.
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Ne moe se nita samo papirima ili telefonima, neposredno se ide svaku stvar
koju trebamo u Vladi da proguramo, jednostavno se ode kod jednog ministra, kod
drugog, treeg zavrimo posao i samo formalno posle proe na Vladu. Ja tvrdim
od Saveznog ministarstva a znam saveznog tuioca da e stati iza naeg decidnog
21

VOJNA TAJNA 2. deo

zahteva da se ovi postupci vezano za ove krivine prijave tih najakutnijih ljudi koji
su nekada bili sastavni deo ove vojske da se ubrzaju. Ja ne mislim da je to meanje
ministra pravde, ako on takav zahtev postavi tuilatvu, tuilatvo dole svom niestepenom tuiocu i odnosno sudu, jer nije mu reeno ta e da uradi sa krivinom
prijavom, nego samo da ima prioritet u reavanju, s obzirom na stepen drutvene
opasnosti koji takvim svojim postupanjem nanose ovoj zemlji i ovoj vojsci. Ja to
tako mislim. Ja mogu da preuzmem obavezu nisam tu u ponedeljak u utorak sam
tu u sredu neu biti ali evo etvrtak, petak ja mogu u utorak da to izorganizujem
moemo i posle podne da skupimo ove ljude da im kaemo u kakvoj se situaciji
nalazimo.
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Da ne bude da vojska poziva javnog tuioca da polae raune. Ja predlaem da
pr vo se sumira, jer ja neznam, a neznaju ni moji tuioci sumiraju krivine prijave
koje su podnete od strane vojske. Jedna informacija o tome neka doe do mene
ja u kod sebe zakazati sastanak sa republikim tuiocem od strane vojske lepo
emo sesti i na jednom nivou koji nee biti kasnije u nekakvom Glasu ili ta ja
znam emu, neke prigovore loe, politike konotacije, saoptiti ono to treba, ili u
predloiti opet sa svoje strane ministru pravde da on zakae sastanak sa svojim tuiocem na koji e pozvati mene i nekoga iz vojske. to se tie budueg postupanja ja
predlaem i preuzimam na sebe normalno ako je to geografski i praktino ... mogu
i pr vostepeni tuioci im se doe do takvog jednog podatka. Moji tuioci nemaju
televizor, moji tuioci ne dobijaju tampu sem politike, jedini izvori informacija
su operativni izvetaji, neka nadlene slube koje to imaju a ima ih Geza i ima ih
Uprava za informisanje i moral sve to to izdvoje treba da se konsultuju sa nama. Ja
stojim na raspolaganju da uvek razmotrimo ta je to, pije li to vodu, il ne pije? Da li
treba ii na prekrajni postupak, da li ii na disciplinski, da li ii na krivinu prijavu
i kome? Spremni smo pomoi i u koncipiranju toga.
Dakle, to je ta pr va faza koja nam obezbeuje argumentovani nastup prema
tim naim civilnim kolegama i da odmah kaem da ja nemam nikakve rezer ve u
dobre namere i republikog tuioca i okrunog tuioca Andrije Milutinovia na
niim nivoima ne poznajem ljude, moda negde se i pronae neki koji je ili lenj ili
ima neke druge pobude, ali kada mi tako nastupimo to ode preko tuioca, tuilac
stekne legitimitet da se interesuje ja mislim da emo to odraditi, a za ovaj sastanak
gospodine ministre ja pr vo predlaem da vidimo ta imamo, da nam ne budu dva,
tri predmeta koji su ovakvi ili onakvi pa da pucamo iz topa.
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Mislim ovo to dobija on kao tuilac operativni izvetaj vama takorei nita ne
znai s obzirom na njegov sadraj. Svakoga dana vri Uprava za informisanje i moral analizu tampe gde se obrauju stavovi ili istupi vezani za odbranu i za vojsku u
tim iz celokupne tampe sa kojim raspolae uprava a to je i opoziciona i ova da ka22

VOJNA TAJNA 2. deo

em stvarna gde bi imali vi i te kako elemenata da kaete e ovo je to, pa da se to odradi kako treba i moe to ak i retroaktivno pretpostavljam da se ti izvode iz tampe
uvaju oni su mnogo korisni jer onaj ko nema ni mogunosti a ni vremena da ita,
to prema tome ja predlaem da ti naredi Upravi za informisanje da dostavlja to i
tuiocu ii predsedniku Vojnog suda i predsedniku Vrhovnog vojnog suda.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Daemo mogunost da svi dobijate tampu besplatno
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Morao bi da se da zadatak da uprava sada ono to je negativna konotacija, to
predstavlja notornu la, to predstavlja klevetu omalovaava i da ne priam ta sve
da se podvue da bi oni to odmah pogledali i da kau ovo je za to, ovo je za to pa da
se vratimo malte ne godinu dana nazad. To bi bilo i za ovaj Sud asti za gospodina
dotinog, kako mi nemamo svoj integrite, mi smo ljudi bez mozga itd
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Ja bih molio i Geza ima svoje izvetaje koji su slinog karaktera neka dou do
vrhovnog tuioca
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Prihvatam ovaj metodoloki pristup oko razreenja ovih sluajeva ali to mora
da se brzo odradi. Da li se jo neko javlja za diskusiju?
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Jedno pitanje koje ste pomenuli kao mogunost reenja i predlog Vi ste ga sada
izneli i o njemu nema potrebe da govorim. O pozitivnim stvarima nema potrebe
govoriti Vi ste govorili, mislim da nema potrebe da gubimo vreme, tako da mi ne
zamerite za ovo to u jednu reenicu rei. Za mene je nedvosmisleno dokazano na
ovom sastanku do sada da nema dovoljno saradnje i kordinacije izmeu tuilatva
Uprave bezbednosti i nas ukupno u G i to je za mene sasvim dovoljno da se neto
uradi na tom planu i Vi ste potvrdili sada sa izjavom sa zahtevom da se dostavi takvi sluajevi Vama a ve su oni preko tuilatva ili. Prema tome znai da ni tu ne
baratamo sa informacijama. Da li imamo raunarsku tehniku u tom tuilatvu, ta
da radimo a imamo raunare garantovano viak u ovoj VJ imamo operatera u viku
ili moemo osposobiti za takvo minimalno korienje stvari sa srednjom strunom
spremom za dva, tri meseca da taj posao obavlja i radi. Znai oito da smo bili odvojeni a vidi se o tome to priate o stolicama itd. da je to tako i mislim da tu moramo
podhitno neto uraditi da se to vidi jesu li to kontakti normalno kada god treba treba ali ima li nekih redovnih potreba za kontaktima meusobnih.
23

VOJNA TAJNA 2. deo

Drugo, mislim da, to je moje miljenje sopstveno lino miljenje na linom

primeru, mislim da ne moemo da govorimo da nam je tuilatvo, ili da su nam
tuioci ili zamenici njihovi ekspeditivni u svakom sluaju i pogledu kao u nekim sluajevima. Znai, izno se sluajevi gde nismo, a ja u vam rei gde jesmo napravili.
Na anonimnu prijavu protiv mene da koristim vojne stvari xabe jer ne plaam vojsci nita i ako su one date po odluci NG za pet dana ste dali nalog preko tuioca,
organa bezbednosti 1.A da ispitaju i utvrde injenino stanje. Zaista neprijatno za
generala, a interesantno za ni jedan sluaj drugi niste nali vremena ni jedan tuilac
da bilo ta drugo pokrenu sami. To je samo kao primer da ipak ima mogunosti da
se brzo radi bez obzira na svu opterenost ali da se ne radi. Ja mislim da vas, niko
nikada, ni sudstvo niti bilo koga uopte u ivotu nije oslobodio jednog naela da
se prema stepenu opasnosti ponaamo prema bilo emu, pa i prema tuenju, suenju itd. Stepen ugroenosti drutva, pojedinca odreuje i prioritet nekome. Nama
zakazana roita, planovima rada, predvien sastanak taj i taj ako se dogodi neto
to ugroava, predstavlja veu opanost za tu organizacijsku jedinicu on menja svoj
plan rada, pa neemo da sudimo nekome po planu kako je predvieno, otkaza emo takvo suenje ili neznam ta drugo, ali emo suditi onome kome treba da sudimo to pre, jer je njegovo ne presuivanje ili ne tuenje ima tetne posledice velike,
ili vee nego to je predvieno redovno ili planski.
Mislim da u tom pogledu ima mesta za razgovor u vaem radu prema poinjenim ljudima s kojima rukovodimo ili komanduje i jedno i drugo uzmite obadvoje
moramo vie posvetiti panje. Lino mislim evo godinu dana sam zamenik ja neznam ni gde ste rasporeeni i to je sramora za mene i ja uzimam deo krivice za ovo
sve skupa to ste izneli, probleme koje ste izneli da pripadaju i meni i da sam ja za to
odgovoran i zasluan, ali oito da nam stoji zakljuak da moramo to pitanje ozbiljnije razmatrati i to pre i to bre i to bolje. Ovo to je NG rekao ja verujem da
vi ne smatrate da ste vi sudstvu, tuilatvu, pravosudnim organima izvan vojske, ja
sam uveren da vi smatrate da ste u vojsci. Ako je to tako, a jeste tako onda ne vidim
razlog da se ne obratite direktno telefonom naelniku, ili zameniku koga naete ili
koga pretpostavite evo inter venisao sam tamo, radio sam po tom pitanju, pa mi to
ne ide, ili ne oekujem da e ii, ako moete neto vi da uradite u tom smislu. Znai
ostali smo bez te komunikacije, vi ste ili etiri puta, odnosno razgovarali smo etiri puta, ali nema niko ovamo da bi se ilo ovim putem o emu je govorio ministar
general armije Dragoljub Ojdani. Ja imam nekakvih poznavanja u sudu civilnom,
nekih poznanstava tamo i ja znam koliko tamo ima ljudi koji to nee nikada presuditi ako ne budu pritisnuti sa ove druge strane u sudu nema anse da sude Periiu,
to vas uveravam evo ja u potpisati to.
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Meni se sestri eni i pravi svadbu u Hotel Moravi u aku i ono to je propisano i nareeno u smislu mera bezbednosti i zatite otili su kompetentni ljudi da to
odrade i nale je bio da jednostavno komandir milicije nije hteo da se udostoji ni
24

VOJNA TAJNA 2. deo

da ustane, kontaktirao sam sa upravnikom toga hotela i jednostavno ne prihvata ni

prisustvo nikakvih organa, ne prihvata kontrolu da se ne unosi oruje, ne prihvata
kontrolu hrane itd. i otkazuje oveku svadbu koju je zakazao pre dva dana. Molim
vas kao da smo doli na okupiranu teritoriju. Ja sam znao da je opoozicija u aku i
ja neu da ne bi kvario to veselje ali bi bih u stanju da idem, neu da pravim glupost
zbog toga, ali to se tie mene neka uradi ta hoe. Evo dokle smo mi doli. Ja u
napisati izvetaj gospodinu ministru, pa neka gospodin ministar vidi ta se radi u
tom MUPu. Imamo u svim strukturama ljude koji ne rade svoj posao kako treba.
Evo tako se ponaa ovek. Ko njega pita jer ima esta uprava u SMO koja se bavi
iskljuivo tim poslom, ja to ne elim ali to moram, to je nareeno kakvi su stavovi
i ta da radim, da bi na drugoj strani bio u Kosijeriu sve to elegantno odraeno na
najbolji mogui nain i ja kod svog roenog sestria ne mogu da odem na svadbu,
jer ili da otkae ako se to provodi, taj lepo kae mi otkazujemo ugovor, svadba se
otkazuje a on pozvao ljude.
admiral
MILAN ZEC
Gospodine generale, gospodo generali i ociri evo ve se pokazuje pozitivnost
ovakvih sastanaka i ja zaista smatram da ih treba odravati esto pa emo mnoge probleme koji su nejasni predstavljaju problem komandi lake razreiti. Mi
saraujemo sa pravosudnim organima, cenimo i smatramo naravno korisnom i
potrebnom organizacijom koja mora da da neki svoj drutveni doprinos ukupnom
jaanju borbene gotovosti VJ. Ja se ne bih sloio sa vrhovnim vojnim tuiocem o
neinformisanosti. Ja mislim da ta institucija mora biti informisana iz oblasti gde je
po slubenoj dunosti duna da inter venie i da ne moe da postoji, ukoliko nema
relevantne informacije.
Prema tome, ja da nemam informacija mene bi smenio naelnik Generaltaba
jer ne radim svoj posao. Ja to tako doivljavam. To je moj nain gledanja na problem kako ste ga izneli. Vi ste duni bili da prikupite informacije kao vrhovni vojni
tuilac, tekue imate. Ko treba da vam dostavi? Neznam, ali duni ste da ih imate.
Na niim nivoima dole teite vidim da je baeno na najvii nivo gde su problemi
koji se neposredno tiu vojnog i dravnog vrha itd. Meutim isto pravilo vai i za
nie nivoe, dakle za pravosudne organe koji su kod nas. Ima tu nekih problema. Odmah da se razumemo ima jako dobrih stvari koji su pravosudni organi uradili i oni
ini mi se nisu tema dananjeg sastanka, pa da se ne shvati da komande imaju samo
primedbe na rad pravosudnih organa. Ima zaista mnogo stvari gde su pravosudni
organi zasluili svaku pohvalu. Meutim, ja u se ograniiti samo na primedbe. Mi
mislimo da se ukupnom tom istranom postupku mnogo vie uvaava miljenje
vetaka vojnog suda, nego miljenje komandi, odnosno da se u sluaju vetaenja
uopte ne uzima miljenje komandi, pa tako imate sluaj kada se radi o materijalnoj
teti da vetak procenjuje predmet po godini proizvodnje itd. a ne po uinku tog
predmeta na borbenu gotovost jedinica, pa tako se kamion specijalne namene koji
je za borbenu gotovost jedinica neprocenjive vrednosti, vrednuje materijalno sa
par hiljada dinara i onda se celi postupak vodi oko materijalne tete u toj visini to
25

VOJNA TAJNA 2. deo

je ne primereno teti na borbenu gotovost koja je recimo tu izazvana.

Mi smatramo da treba uvaiti miljenje komande o stepenu ugroavanja borbene gotovosti a ne o materijalnoj teti kako je ona u novcu iskazana. Vojni tuilac i
vojni sud moraju se saiviti sa mestom na kojem rade. Konkretno prostor Republike Crne Gore. Ovo to sada se dogaa na prostor Republike Srbije kod nas je ve
prisutno dve godine na prostoru Crne Gore. Ovo to gospodin general kae za tog
komandira to je kod nas notorna ve stvar i svi smo se na to navikli, na apsolutno
odsustvo, saradnje u bilo kakvom pogledu itd. To tim vie stavlja nam u zadatak da
svi shvatimo u kom momentu ivimo i ta je u tom prostoru, ta u kome prostoru
predstavlja ugroavanje drave i borbene gotovosti vojske. Vi se seate nekolicina
ljudi sluaj Kneia Darka neposredno posle rata koji je vojni tuilac pokrenuo,
Vojni sud naredio odreene radnje itd. U momentu kada se to dogaalo kontraproduktivno za borbenu gotovost VJ i za ukupnu situaciju na prostoru Crne Gore
i suma sumarum iz rata celoga i posleratnog perioda jedino lice koje je pritvoreno
na mesec dana na odluku naih pravosudnih organa bilo je lice koje se izuzetno zalagalo u ratu da prestane trgovina robljem preko mora, a presudilo se u korist lica iz
kriminalnog miljea na njegovu tetu i tu je apsolutno odsustvo sluha ili neto drugo
prisutno bilo u Vojnom sudu u Podgorici. Ja uvaavam taj sud, ali ne uvaavam sudiju Kapnia ja ni pripadnici ote, upravo to sumljamo da je taj ovek zloupotrebio
poloaj u ovom sluaju i ukazivao sam na to vama najviim instancama niste uzeli u
obzir komandu, pomislili ste da komanda RM hoe da doe do materijalne koristi
zaplenom broda i presuivali ste u korist tih privatnih lica koji su kriminalci dole,
majai itd. Dakle, to je za mene jedan eklatantno grubi prekraj odsustvo sluha za
politiki, drutveni momenat kada je trebalo drugaije presuditi. Sa druge strane recimo imamo sluajeva gde se postupci oteu u nedogled, kao to je postupak nae
tube protiv pet ocira iz komande RM jedinica koje su napravili tetu, materijalnu
tetu, zloupotrebom poloaja i otuili 17 motornih vozila. Taj sluaj se minurizuje,
maksimalno odlae evo ve ulazi u etvrtu godinu denitivno je pravno snaan
postao i ako je presueno pr vostepenom i to minimalnim presudama koje nita ne
znae. Taj postupak konkretno moe delovati negativno na nain da se povea kriminalna delatnost i zloupotrebe poloaja u RM. Znai, smatramo da je to 17 vozila
neu u detalje da iznosim raznim malverzacijama otueno iz vojske kao rashod,
kao furda a od toga su etiri vozila otila na svoj pogon to je sve sudu ukazano itd.
Nismo zadovoljni sa takvim nainom.
Na dalje angaovanje vojnih istranih sudija, vojnih tuilaca prilikom vrenja
uviaja kada oni vre uviaj ima u tim sluajevima, izvre uviaj i nakon toga se
trai ponovno pravljenje dokumentacije itd. to se vie navrata ponavlja pa se i tu
stekne utisak da se sluajno ili namerno ele odugovlaiti neki postupak. Isto tako
kada Vojni sud nesagledava detaljno, neanalizira dokumentaciju organa bezbednosti Vojne policije koji idu kao prilozi krivine prijave, pa se esto trae dopune krivinih prijava i ako su detalji koji se trae ve obrazloeni u toj dokumentaciji.
Na prosotu Crne Gore gde je VJ napadnuta naalost od strane republikih organa ali i od strane drugih organa na razne naine, mislim da treba Vojno pravosue
da ima sluha za taj momenat za ukupni politiki momenat i za ukupnu procenu
26

VOJNA TAJNA 2. deo

drutvene i opasnosti po vojsku koja tamo pada iz tog konteksta, izvlai prioritete,
prioritete za presuivanje. Inae, saglasan sam i ti organi u Podgorici su zatrpani,
oni su dobili, njima je delegirano iz vojnih sudova svi zaostaci koji broje na hiljade
predmeta, delegira im se odnosno dostava im se gotovo svakodnevno opsean broj
predmeta i zaista treba razmisliti o mogunosti ili kadrovska ojaanja ili stimulacija
to je general Obrenevi predloio i to ja podravam sasvim da se naprave neke
novane stimulacije.
generalpotpukovnik
MILORAD OBRADOVI
Gospodine generale, ovo to je Milan Zec izneo u celini se slaem i ne bih ponavljao. U praksi mi imamo podosta problema po sledeim pitanjima: pr vo o nenadlenosti mnoge nam stvari zastanu, kod sudskih organa, pravnih organa i odrgana
bezbednosti ko je nadlean i ini mi se da se to zloupotrebljava. Drugi problem u
ukupnom radu u komandovanju susreemo deava se to se deava vanredni dogaaji i krivina dela, mi taj izvetaj napravimo funkcijom komandovanja i napiemo
istraga je u toku i ta istraga je stalno u toku. Komanda zahteva da se preduzmu
mere i ja do sada nisam ni jedan sluaj dobio od tuioca da e tu biti pokrenut krivini postupak i .... i onda to mi pokreemo je na neki nain suvino ili se mora
eliminisati.
Tree, situacija u kojoj se nalazimo je nova situacija propisi koji su sada prisutni
ja bih zamolio propisi su sigurno pisani u neka vremena kada je bilo neko normalnije stanje i drugaije se gledalo. Ja bih se zaloio da ovu situaciju sagledamo sa ovoga
stanovita i ako treba dograivati uredbe, ako treba neto se menjati, prilagoavati
jer napadnuta je drava, napadnuti su elni ljudi u dravi u vojsci, napadnut je sistem i sada mi to branimo sa nekim instrumentima koji ne mogu da prou. Ja bih
na neki nain bio pristalica ovoga to je reeno da ipak konkretno stanje zahteva
prilagoavanje novoga i u pravosudnoj organizaciji i merama koje treba preduzimati.
U sklopu ovoga gospodine ministre mi u zoni odgovornosti 2.A odnosno tuilatvo i kasnije u sudu problematika je toliko obimna da prosto na neki nain ja
neznam kako e oni iz toga izplivati kada se uzme to su hiljade i hiljade predmeta i
sada je to na jedanputa stalo nereava. Ja bih postavio pitanje kada e se okonati ta
celokupna problematika tih osuenih po l. 114 i l. 117 itd. To sada na neki nain
strahovito ima uticaja na dalje postupanje, ne odaziva se vojni obveznik, nita nije
odgovara ve godinu dana, nee regrut u vojsku ne odgovara i to ide tako i neka
pad pozicija koja ide u korist ovoga a mi u sutini pokazujemo svoju ekasnost
ono to je malo pre NG rekao ta ekasnost nama nikako ne odgovara. Mi smo tu
gubitnici. Toliko.
generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI
Gospodine generale elim da kaem da u komandi armije postoji procena a i
faktiko je stanje da kriminalne delatnosti opadaju, one opte poznate nakon zavretka ratnog stanja i ovo to je sada ve preseljeno, ali da su sastavi armija ugroeni
27

VOJNA TAJNA 2. deo

politikom destrukcijom koja ima elemente i terorizma. Naa ocena je da je centar

destrukcije politike u itavoj zemlji, ne samo u zoni armije Ni i mi se slabo snalazimo u ovo poslednje vreme u smislu praenja te politike destrukcije i pokretanja nekih inicijativa za ta krivina dela. Pet, est krivinih prijava organi komande, armija
su te politike destrukcije i pokretanja nekih inicijativa za ta krivina dela. Pet, est
krivinih prijava organi komande, armija su pokrenuli i nekoliko tih dela je osueno,
praktino u pitanju su novine i vranjske i nike ovih dana, pa protiv saveznog poslanika i gradonaelnika ali uopte praenje te destrukcije i tih krivinih dela prema naoj
zemlji prema vojsci, prema 3.A konkretno pitanje je ko to da radi, kako ime e da
rade. Da li to rade obavetajni centri, organi bezbednosti, organi za informisanje, da li
ja da odreujem neke posebne grupe koje e dnevno dva puta ... ruilake praktino,
sa onim elementima pozivima, znate ta sve rade. Znai, taj deo mi nismo dovoljno
sagledali ili e to i tuilac, tuilatvo ili e jo neko da se ukljui u taj deo. Toliko toga
ima est, sedam garnizona dnevno 3.A je zahvaena time.
Pripadnici 3.A se pozivaju ovih dana da se svrstaju na jednu ili drugu stranu. To
su koliko ja znam neka krivina dela opta i protiv zemlje i protiv vojske. Pozivanje
na neizvrenje nareenja, na opstrukciju jednostavno ko je taj ko e sada da reaguje. Treba najpre dokaz pripremiti, neto se u novinama napie, neto se nenapie,
neko neto uje pa nije dobro uo, poziva se i komandant armije da jednostavno vidi da to kao nije terorizam. Sutra e pozvati lino i mene i sve druge i sve nae ocire i vojnike. Oni njima samo kau stanite na elo Pete kolone, opredelite se hoete li
na elo cr venocrne koalicije ili Pete kolone, prolaze ulicama pozivaju vojnike, stareine itd. Zasluuje panju ta destrukcija da se to sagleda ire, ja ve sada vidim neke
obaveze dodatne i za sebe i za organe komande armije i za jedinice, da jednostavno
mi tu problematiku ire sagledavamo. Ja nemam nekakav poseban predlog, armija
oekuje i sa ovoga skupa da dobijemo neke instrukcije i da se sami koliko je mogue
titimo a to se tie organa pravosua, optinskog, okrunog i sa njima saraujemo
i ja mislim da za sada ii e ta saradnja. Vodi se koliko sam ja informisan ovih dana
skraeni postupak imunitet mu je skinut, a za saveznog poslanika, podpresednika
Gradske vlade evo sada i SUP Ni podnosi krivinu prijavu.
generalmajor
SVETOMIR OBRENEVI
Ovaj problem mi smo tamo na prostoru 2.A kaem mi ukljuujui tuioca i sud
procesuirali pozamaan broj vojnih obveznika za 214 i 217. Koji su problemi? Pr vo
donet je protivustavno Zakon o amnestiji svih tih. Ja sam inicirao pred Saveznim
sudom postupak za ocenu ustavnosti i predloio izricanje privremene mere. Ovo
drugo je uvaeno i privremena mera je izreena da to ne vai, ali postupak jo nije
okonan. Oekuje da e biti uvaen jer ono to je tamo uraeno ti apsolutno nema
uporita ni u ustavu ni u bilo kom normativnom aktu. Izvrenje krivinih sankcija
je u nadlenosti optinskih sudova, ne moe vojni sud da ide dalje od toga nego da
dostavi pravosnanu presudu i to optinskom sudu po mestu prebivalita. E, tu su
nama ruke s Boijom pomou zavezane, ja sam svestan tog problema i inicira emo
i jesmo na neki nain ve inicirali donoenje propisa na saveznom nivou, moda i
28

VOJNA TAJNA 2. deo

neto oko izmene Zakona o izvrenju krivinih sankcija, da vojni sudovi izvravaju
sami svoje odluke zata se uvek zalaem bez obzira ko je. Meutim, opet nam treba
neko ko e te odluke da realizuje. Vojni sud moe recimo Janku Jankoviu da uputi
poziv na izdravanje kazne u ... neko treba da ga odvede tamo.
Dakle, problem vie nije va, ali jeste ozbiljan problem jer je na rad na prostoru
2.A uglavnom sterilan. Sterilan zato? Sterilan to izvravamo samo ono zata smo
nadleni, a ono zata nismo ne moemo, ali problem treba inicirati na saveznom nivou i daleko iznad i nas i vojske, a problem je evidentan. Ja iz cele ove diskusije u saradnji sakolegom Gojkoviem i jo ko bude trebao neko Gezin, ako ne i Geza lino
napravi emo mi neko upustvo kako postupati u stvarima koje nisu u nadlenosti
vojnog tuioca a debelo pogaaju vojsku i segment odbrane. Da mi to izdeniemo
nadlenosti i da svako radi svoj posao, jer ako svi budemo radili sve neemo uraditi
nita. To predlaem da ue u zakljuke kao jedna obaveza.
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Svima je jasno zbog ega je ovoliki broj predmeta u odnosu na formaciju koja
je zastupljena u svim ovim pravosudnim organima. Iz ovoga se mora izai a inicijativa bi morala potei od vas da li ii ako je uopte mogue na poveanje na raun
nekih drugih organizacijskih celina i SMO i G ili neto drugo to neznam.
Drugo, ne vidim ni jedan razlog zato pripadnici vojnopravosudnih organa se
ne zaloe da stiu formalnopravne uslove za dalje napredovanje. To je zavretkom
specijalizacije, magistrature i doktorata. Ja odmah sam apriori za ovu varjantu a to
mora da se obratite da ide preko Uprave za sistemska i statusna pitanja ministarstva, da to proguramo, da se uradi uredba koja bi imala takvu pravnu snagu da se
pravosudni ispit dobije rang neke specijalizacije ili specijaliste kako se zove kod
vas, ali naravno da ne bi devalvirali stvari vremenski ograniiti do kada. Nije kvalikacija nikakav garant kvaliteta neijeg rada, ali sa formalnopravne take gledita
jeste i nije zgodno da u pravnoj slubi upravo to prinueni smo da krimo.
Vi u ovim organizacijskim celinama pravosudnih organa, ali budite skromni
pr vo da vidite u roku od sedam dana koliko vam treba kompjutera i to emo kolko
sutra reiti. Oko stambene situacije optimistiki moemo svi gledati da ono to je
pokrenuto da e realizacija 5.000 stanova za VJ za ovu godinu. Drugo, drugu privilegiju u pravosudnim organima ne moemo dati to se tie prioriteta. Meutim,
imajui u vidu optereenost ljudi i norme koje postoje u graanstvu mislim takoe
da preko a mislim da je to u mojoj nadlenosti da moemo sve ono preko norme to
ovek uradi bilo u tuilatvu, bilo u sudu, bilo kod istranog organa da se to izvede
i da se plati. Ako trebamo malo neto da uveamo norme nae za razliku od normi
od drutva nema niko pravo da se buni na to, jer vidite koliko je vea ekasnost
ili broj reenih predmeta u odnosu na u graanstvu. Ako ste me razumeli mislim
da sa ovim moemo to premostiti. To nije neki veliki troak za ovu dravu a jedan
je od razloga izmeu ostalog to nas naputaju i to kvalitetan kadar zbog ovih primanja koja su donedavno bila zaista katastrofalna sada su morate priznati ona su
29

VOJNA TAJNA 2. deo

sada solidna, sigurno nemamo kao u nekim drugim strukturama ali mi moramo
uiniti napor da zadrimo kadar, a pravno se moe nai mogunost da se njima
nadkompenzira taj ko nosi kui predmet ili rade tamo prekovremeno pa moe i
prekovremeni rad, nee on da sedi a da ne radi. Uglavnom ima mogunosti a da to
ova uprava sagleda, da to proe kroz Kolegijum ministra ja u videti da li to mora
da proe na Saveznoj vladi.
Naao sam za shodno da u vezi sa ovim neto kaem, jer ve kada ste to dodirnuli a to se tie ovog opremanja to emo morati da vidimo. Vi znate kakav nam je
situacije ali sramota je da vam dou tamo ljudi iz vae istorodne slube, iz graanstva a ja u se postarati da to obiem da pregledam na licu mesta pa emo stvari
konkretizovati. Hvala.
generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI
Gospodine generale dva problema karakteristina za 3.A. Pitanje reavanje
zahteva graana ... oduzetih vozila i reavanja zahteva za naknadu imovinske tete
posle pogibije i ranjavanja. Kaem karakterie 3.A jer zaista je tako preko 95% poginulih u vojsci bili su pripadnici 3.A. Uticaj na moral, na ono to se zove vojska u
celini. Konkretno od 1.300 oduzetih vozila jedinice 3.A su podnele krivine prijave
i nadlenom vojnom tuiocu u Niu predale 680 krivinih prijava, sa predlogom da
se vozila oduzmu kao sredstva izvrenja krivinih dela i da postane naa svojina.
Zbog neblagovremenog reavanja ovih pitanja ne mogu se ekasno reavati ovi zahtevi, praktino je samo etiri zahteva do sada reeno. Neka bude i 1000 vozila po
500 maraka u proseku to je pet, est, deset stanova gubimo jer moemo pretvoriti
to ili posle prodati.
Drugi problem je reavanje zahteva graana sa lanovima porodica poginulih i
ranjenih, Vojno pravobranilatvo je primilo u Niu 501 zahtev za naknadu tete po
osnovu poginuo u ratu reeno je 35. Ostali se i ne reavaju jer je dolo objanjenje u
usmenoj formi da e se to reavati na drugi nain, a posle ranjavanja 345 zahtev ni
jedan nije reen. Svakoga dana porodice poginulih i teko ranjenih opsedaju i Vojni
sud u Niu u pravobranioca i komandu 3.A. Ocenjujemo da je to izuzetno teak problem na nivou drave i vojske jer na kraju emo morati da plaamo vode se sudski
postupci, moraju se nai reenje makar za minimalne trokove, sahrane, podizanje
spomenika i drugih nunih trokova.
admiral
MILAN ZEC
Imam miljenje da bi kriterijum uzimanja prioriteta sluajeva za presuivanje
morao biti u skladu sa vojnobezbednosnom procenom ili elementima iz te procene
koji ukazuju na drutvenu, vojnu i bezbednosnu opasnost po VJ.
Drugo, hteo bih rei u sluaju ovog Kneia s obzirom da general spomenu taj
sluaj ponovo. Ja bih bio jako zadovoljan da ste Vi rekli da u nekoj blagoj formi ako
neete u otroj da u najmanju ruku u tom sluaju ima udnih stvari, ali uvaavate
ono to kae komanda a ja kao komandant koji sam tamo est godina nego uvaavate to vam kae sudija Kati a ja Vas molim da izvrgnete ekspertizi taj sluaj, pa ete
30

VOJNA TAJNA 2. deo

videti da tamo dosta toga ne valja u tom sluaju. Nita vie nemam.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine generale, G je pokrenuo inicijativu da se ispita odgovornost toga
pravobranioca i da se pronae reenje da se on pomeri sa te dunosti. Mi smatramo
da on svojim vie neinjenjem nego injenjem nanosi veu tetu nego to pomae
u svemu tome. Jedan od primera je i ovo o emu on govori, a brojni su primeri o
tome koliko svojom neaktivnoutie nanosi tete i ne moemo da razreimo mnoga
pitanja koja smo pokrenuli ak pre godinu dana.
Savezni ministar odbrane
general armije
DRAGOLJUB OJDANI
Zbog toga se pred nama i vama postavljaju zahtevi i oekuje da pri svemu tome
adekvatno postupate, naravno u skladu sa zakonima. Nisu isti uslovi i okolnosti u
kojima se sada nalazimo i neka druga mirnija i daleko lagodnija vremena. Od pravosua se oekuje da te uslove pravilno procenjuje, u svakom konkretnom sluaju
daje procenu i ocenu drutvene opasnosti odreenih vrsta krivinih dela, pa ako
ete i disciplinski prestup. Naime, ako je sad pozitivna regulativa odmerila kaznu
od 510 godina, drutveni je trenutak i drutvena je opasnost takva, da mu treba
cepnuti najveu meru, Verovatno u neka druga vremena bi se ilo na nie, ono o
emu je general Pavkovi govorio. U to vam se sigurno niko nee meati. No, to ne
znai da vam se na pogrene ocene i odluke nee ukazati i iskazati neslaganje. Mislim da je to dunost svih nas. To treba da vam bude korektiv za prikazivanje vaeg
sopstvenog rada koji mora biti maksimalno uslovljen sa pravnim, moralnim, rekao
bi i etikim, normalno ovog drutva, i sa mestom i ulogom koje imaju vojni pravosudni organi u svakom sistemu.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja predlaem gospodine generale, znai sutra je subota, oni u ponedeljak e dobiti zapisnik, do srede da naprave ovo.
Ja bih ovde, ako se slaete samo predloio. Predloite, podraemo i realizovati
sve vae zahteve u pogledu unapreivanja kadrova, unapreenja postavljenja, itd.
oko stanova, evo to emo takoe da vidimo. Ali budite spremni na to da emo preduzimati mere protiv onih koji ne rade u interesu VJ. Bolje da nemamo i da nam nije
popunjen taj pravnik, na tom mestu, nego da ga imamo, a da radi protiv VJ. Ali
treba, po posebnom jednom planu, ii na uzdizanje kadrova u pravnoj slubi, da
bismo dostigli taj jedan nivo kvaliteta, i po inovima i po funkcijama.

Time se zavrio zajedniki kolegijum u kome su uestvovali i ociri iz vojnog pravosua. Sledei kolegijum bio je posveen pribliavanju izbora u Crnoj
Gori i pripremama VJ u odnosu na njih. Stalni sukobi na relaciji VJ i MUP CG
31

VOJNA TAJNA 2. deo

iziskivali su temeljnu procenu i praenje situacije u Crnoj Gori od VJ. Na to je

troeno mnogo novca, energije i ljudi koji su u svemu tome uestvovali. Dogaaji kao to su izbori uvek su korieni za demostraciju sile 7. bataljona i za jasno
slanje poruke Miloevia preko svojih odanih generala da se nee dozvoliti nita to bi remetilo interese beogradskog reima.

generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Predstojei izbori u Crnoj Gori 11. juna zauzimaju veliku panju meunarodne
zajednice i evidentno je da je smanjeno njihovo oekivanje da e vladajue partije
sigurno da pobede na ta je verovatno uticala afera oko ubistva ovog ugia
generalpukovnik
GEZA FARKA
Za Crnu Goru je karakteristino to za dan, dva kree sa izborima. Tu su SAD
zakljuile odnosno njihove slube doli do zakljuka i reeno je crnogorskom rukovodstvu da nisu zadovoljni sa pripremama MUPa oko blokiranja, preuzimanja
vojnih objekata i od spremnosti u sluaju potrebe. U toku je razrada i formiranje
Ministarstva odbrane Crne Gore.
to se Otpora tie to je u stalnoj ekspanzuiji i pored ovih pomaganja ovih opozicionih stranaka, oni teite daju na Otpor i gde preko razliitih humanitarnih
organizacija se vri nansiranje Otpora.
to se tie naeg rada na razotkrivanju formacija njihovih u okviru Otpora mi
na VMA smo doli do jedne grupacije koja je prilino jaka. Oni su otvarali kroz
voenje razgovore, tako da ve imamo tri, etiri lica koji su priznali svoju aktivnost
i da aktivno uestvuju u Otporu i otvoreno kau da oni nisu za ovaj reim da e na
narednom glasanju da glasaju protiv itd. Kod VMA je karakteristino i to da imaju
veliki broj odnosno izvestan broj studenata koje primaju preko studentske zadruge
i onda preko toga se iri itava mrea otporaa. Mi smo predloili komandovanju
da preduzme mere za otpustom ili vide emo ta e da odrade.
Karakteristino je i to da Otpor potpuno se ugnjezdio u namensku proizvodnju
Prvi partizan, tako da tu kompletno sem generalnog direktora te namenske proizvodnje svi su ostali pripadnici opozicije.
generalpukovnik
GEZA FARKA
Ovi podaci su dati Ojdaniu, tako da mi imamo irenje svega toga i ja jo jednom elim da skrenem panju da mi smo preko slube odradili da dolaskom ovog
novog kontigenta regruta da uinimo sve da bi to razotkrili i mogu rei da oekujem jednu bolju saradnju sa MUPom i sa Dravnom bezbednou da bi zatitili
ove nae jedinice.
5. Goran ugi, savetnik Mila ukanovia za nacionalnu bezbednost ubijen u Podgorici ispred svog stana. Ubice
nikad nisu pronaene
32

VOJNA TAJNA 2. deo

Perii se odazvao sasluanju, meutim na samom startu doao je sa svojim pratiocem advokatom i odmah su dali primedbu na predsednika suda i koliko ja imam
informacije da je to general Kovaevi prihvatio.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Neemo da prihvatimo. Ja sam proitao informaciju o ovome ima dosta pojava
u Crnoj Gori da se privode i hapse vojna lica. Gezo mi nalog naim organima bezbednosti trebamo da damo da oni odreaguju prilikom svakog sluaja gde se nasre na
pripadnike vojske. Neemo da zatitimo iz vojske one koji prave izdaju, ali mora da
bude prisutan i predstavnik Vojne policije i organa bezbednosti kada se preduzimaju mere prema pripadniku vojske. To treba da razistimo. Jo jednom da upozorimo komandante da spreavaju, ako je video da ovaj obuava vojsku pored kasarne
izvodi svoju jedinicu i odmah ga tu blokira na licu mesta. ta imam ja od toga to
gledam da on obuava kako e kasarnu da zauzme? Pokazujemo svoju nemo, neodlunost, to su ti takvi komandanti koji nisu u stanju da donesu odluku takvu i
Obradovi isto pria na televiziji daj uradi neto. Ja u sa Obradoviem posebno da
porazgovaram i mislim da tu neto nije uredu ili e da radi svoj posao, ili ga treba
pomeriti odande.
Znai tamo gde se primeti da oni uvebavaju odmah kontra akcija, nee da
doe do sukoba pobei e oni.
Generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Gospodine generale, ako mi dozvolite samo jo par problemia iz moje nadlenosti da je za generala u rezervi Periia doneta odluka u prvom stepenu rada
Kolegijuma i da mu je oduzet in to je bilo i u javnosti reeno, ali da se ponovi, on se
najverovatnije aliti za sada nemam podataka. anak je optuen od strane Vojnog
suda po lanu 214. Krivinog za izbegavanje vojne obaveze i klevete protiv VJ a 28.
ili 29. je suenje Vukiu pred Sudom asti.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
On mora da bazira ne na ovome to smo mi naveli objanjenje, te naruio pravila pa to je spojeno ovee, njemu treba rei da je on saraivao sa agresorom, da
je davao podrku, da je napadao vojsku tako, tako i tako. To ga najvie tereti, podrivao narod. Sa tom informacijom mora da se izae jednom jakom informacijom
povodom ovoga to se on oglasio. Jer on kae tamo da on praktino nije vojno lice
jer mu je oduzet in, ili kako on tumai, donoenjem odluke o presanku PVS. Mi
moramo da ga napadnemo za ono to je davao podrku agresoru, saraivao s njim,
pa se sastajao i za vreme agresije i posle agresije, sa teroristima, nije osudio agresiju, nije osudio snage koje se nalaze na Kosovu KFOR, optuuje vojsku, paravojsku
itd. Ja i dalje razmiljam o statusu njegovog sina. Te dve stvari su mi nespojive. Vi
mislite da e njegov sin bolje da se ponaa kad izae kao potporunik. NJegov sin
ivi sa njim, on mu soli pamet i nema od toga nita. Treba iznai nain. ta ti moe
da oekuje od njega. Ima da rovari po jedinici, da truje te vojnike. Ja nisam siguran
33

VOJNA TAJNA 2. deo

da nije pod njegovim velikim uticajem. I to se tie Vukia, on se sad umirio ali
kad proe albeni rok za Periia preko ovoga penzionerskog on vie ne prima vojnu penziju kao general nego prosek. Pogreili smo kod Terzia generala, pa sad,
odmah kad se dogodi sluaj jasno rasistite s tim sluajem. Terzi te penzionisan,
te nije te priznaje mu se sta, te mu se ne priznaje, a svi znamo da nije se ponaao
korektno. Faktiki smo priznali da smo mi pogreili. Umesto na licu mesta da mu
se skree, da mu se kae, to je isti sluaj sa Periiem, isti sluaj... To je dokaz da
mi kao vojna organizacija nemamo hrabrosti da pogledamo istini u oi i da mu to
kaemo tako, tako i tako, nego sve neto zavijeno, pa emo sutra, pa emo danas,
pa posle nedelju dana. Mi smo zauzeli stav i kod predsednika i to je stav vojnog kabineta da generali koji se unapreuju u in generalpotpukovnik a nemaju to formacijsko mesto, znai nisu trebali ni da budu unapreeni. Znai mi dajemo in. Stav
je predsednika bio da se u tome ne kae, smanjimo vojsku, reorganizacija vojske
itd. a ovamo proizvodimo generale, nego da samo idu oni novounapreeni generali
jer je novounapreeni broj generali manji u odnosu na broj penzionisanih. Moda
moemo da zauzmemo neki stav za postavljenje nekih dunosti u G strategijskih
grupacija, to je najneposrednije na udaru javnosti ali nama niko ne saoptava da
li je neko postao generalni direktor tamo u EPSu. Ali treba organizovati sastanak
sa ovim generalima da se objasni i rasisti. Svi generali sad kod mene dolaze, Stojkovi sve im neto nije reeno. To je trebao neko da mu kae sluaj, nema prava na
to i molim lepo, nemoj oko toga da se vie petlja. Nego su ih zavlaili, drali ih na
uzici vamotamo, i sad on doao vadi mi neke papire evo ja sam bio to, pa samse
odrekao, imam pravo niko mi nije dao ono i vraa se unazad 10 godina da mu reava statusno pitanje, stan i sve ostalo. Moramo tako da radimo.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
I drugo oko odlaska delegacije ja sam rekao da se razmotri pitanje da se pojaa
ova delegacija RV, da ide jo neko iz G,mislim da ide Krga i Petrovi. To je znai
da se razmotri. Jer ima tu i pitanja ira koja treba...
To je znai jo jedan primer da mi nismo u stanju da se sa ljudima obraunamo,
ne obraunamo nego rasistimo novonastale probleme. On je doao kod mene i
kae, ja sam doao da vi meni kaete zato niste predloili da ja dobijem in. Ja sam
rekao niti predlaem niti ne predlaem nego situacija je takva, takva i takva, znai
to je treba Panteli sve da mu kae. On je napisao da je najbolji radnik, da on izdao
toliko knjiga, dok je bio to napravio je to, uzdizan, za vreme rata radio to, to, to.
Ne moe da mu pobije nita. Ocenu ima dobru, i ta e da kae mene neete da
unapredite ni vi. Da mu dam odgovor da sarauje sa ovim, on e rei ne saraujem.
Evo tu je Geza ja hou da mi se prikupe, ja sam njemu otvoreno rekao: Ima podataka da kontaktira sa generalima koji nisu na liniji ove vojske. I to su tvoji bivi
drugovi Grahovac i ovaj i onaj. Ja nemam nita protiv da sa njima sarauje, ali ti
sarauje po pitanjima koji su opet usmereni protiv vojske. I dao sam tvom efu to,
i bio si tog dana, kae jesan, a to je bilo pred Novu godinu, kad sam oekivao da u
da idem u penziju mi smo onda oekivali da je napisan ukaz da idem u penziju, ja
34

VOJNA TAJNA 2. deo

sam kontaktirao sa Grahovcem, moram da izbriem kompjuter. Ja drugih argumenata nemam, ali mi moramo sad da vidimo, ako je on neto radio pa nije dobar, jel ste
svi na Kolegijumu glasali da o on ne bude unapreen. Jesmo glasali da ide iz vojske,
glasali smo, a ne moemo da obrazloimo zato. Ja ne mogu da stojim iza tih predloga. Meni je mislite lako, on mene napada, a ja njega pitam to ti nisi reio to kad si
bio naelnik Generaltaba, to ga ti nisi penzionisao. Zna ovoga moramo penzionisati, onoga, pa ekaj bre, ne moe se tako s ljudima, ja u principu nisam za to da se
tako igramo sa ljudima. Moramo da budemo krektni ako ne valja neto odmah mu
rei, ako imamo dokaza. Ako ne radi dobro napisati mu ocenu, ima ljudi koje smo
predlagali te za ovo te za ono pa kad je dolo kod efa on pogleda daj mi ocenu, ima
odlinu ocenu, sve okej, a ovamo, ne moe tako. Molim vas, vi svi tu rukovodite sa
ljudima tu mora da se vodi stroga evidencija kad se ljudi ocenjuju itd. Neu ja da se
hvalim ja sam imao svoje elemente za ocenu kad sam ocenio oveka mogao sam da
mu dokaem to to sam mu dao kad god hoe. Samo izvadim belenicu i kaem
drue evo ovu ocenu si dobio zbog toga, toga i toga.
stareine kao to je ono imalo nekad daza odline ocene i negativne ocene verifikuje. Predlaem da se razmotri Pravilnik to pre.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Moramo to da rasistimo. Evo ja pravo da vam kaem ne znam ta sa Boroviem da radim. Ozbiljno vam kaem. On je izdo knjige ovek, radio, napravio ovo,
najbolje dunosti izvravao za vreme rata, bio za vreme rata svuda na ratitu,obilazio jedinice, pomogao ovo i ono. ta sad ja da mu kaem.
Generalpukovnik
MIODRAG SIMI
Gospodine generale, mislim da se mnogo bavimo problemom Borovia a svi
skupa imamo krivice. Najprije onaj ko mu je neposredno pretpostavljen i bio i ko
je i sad. Zar nije dovoljno razloga bilo kad ste me pomerili sa jedne dunosti na drugu da ste mi napisali zato ste me pomerili. To je prvo moje pitanje. Drugo moje
pitanje, bez obzira kakav da je Pravilnik ako imamo da oprostite svi .... da ja kaem
mom stareini evo piem ti takvu i takvu ocenu a ne namensku ocenu. Ne vredi
nam ni taj Pravilnik. Tree gospodine generale, kakav je to moralna linost ako ja
traim nasilno in on po zakonu ne mora da dobije in, on provocira vojnu organizaciju. On vidi koje su slabosti, zar nije dovoljan argument, ja sam iskoio kada sam
bio u jednoj depresiji, krizi znai ako idem u penziju ja sam protiv drave. Ako ne
idem u penziju ja sam za dravu. A to mi neemo sve da sagledamo. Ja da sam se
pitao ja njega ne bih primio, ja bih gospodina Pantelia naterao da on to njemu sve
saopti pa neka doe u prisustvu Pantelia. Nemojmo da izbegavamo i vru krompir prebacujemo nekom drugom. Mi imamo svoja ovlaenja, radimo i moemo
da stanemo oi u oi sa svojim potinjenim.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Nisam imao neraiena pitanja po pitanju odnosa, vamo tamo. Mi moramo
35

VOJNA TAJNA 2. deo

da obezbedimo da vojna organizacija funkcionie prema postojeim propisima ne

prema Pavkoviu, Nikoliu. Neemo vie oko njega da se iscrpljujemo nego da budemo korektni u tome i da to zavrimo, a ja on je poslao to pismo vojnom kabinetu.
Vojni kabinet e traiti od nas podatke, da se daju podaci sve to imamo i da to dostavimo predsedniku, ako odlui da ga primi, neka ga primi i neka mu kae. Ima predsednik i svoje neke druge informacije koje dolaze sa strane. Ako on nema nekih
smetnji evo dokai se do kraja nove godine, ako nije zasluio to ga niste skinuli sa
tog poloaja. Ima i taj neki postupak.
Generalpukovnik
VID OJE PANTELI
Kad je doao iz ONIDA nije dobio ocenu, bio je revoltiran a rekao je i vas su
prislukivali generale pa nisu koristili to
protiv vas.
GEZA FARKA
Gospodine generale, mi smo u proteklom periodu imali veliki broj aktivnosti od
G do jedinica u dubini, imali smo skupove sa izuzetno visokim stepenom rizika
gledano sa aspekta bezbednosti sve je to raeno uglavnom bez posebnih problema.
Sve te aktivnosti bile su izuzetno propraene od stranog faktora koji je lociran na
Kosovu. Najvie nas napadaju ove nevladine organizacije koji se uglavljuju u sve
institucije pa i u nae stambene zgrade, blokove, sve ih vie ima, tamo gde stanuju
generali iznajmljuju stanove i faktiki prate sve nae aktivnosti. Posebno istiem
problem OTPORA koji je sada u jednom ogromnom povoju i tek sada otkrivamo
prave razmere i dimenzije te organizacije i ko sve iza toga stoji. Istiem ovde problem ovih 7.400 vojnika obveznika regruta koji su doli, nama predstoji sveane
obaveze, mi radimo sada na kontraobavetajnoj obradi Uprava za moral,ti poslovi
se zavravaju meutim otkrivaju se dosta problema koji e i kasnije imati i bezbednosne probleme i probleme u vezi b/g. Ovaj skup sveana obaveza da e imati
elemente visokog stepena rizika sasvim propagandnim materijalima. Iz tih razloga
predlaem da komandnim putem ili linijom Uprave za moral proe jedno objanjenje ta je to ustvari OTPOR koje to dimenzije imaju i da se to obradi i na tom
nivou zavri i da se preduzmu mere. Ono to se u Crnoj Gori deava, mi imamo
timove tamo koji to rade, ne bih to sad elaborirao. Mi sagledavamo situaciju i preduzimamo bezbednosne mere. Nama se jedna ekipa nalazi u 3.armiji gde rade a sve
u funkciji za povratak na Kosovo i priprema teritorije Kosova za povratak.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
I ovo oko Periia ja ne bih da se mi oglaavamo kao informativna sluba G
nego preko TANJUGA da se napie jedan komentar o tome da taj neki novinar pie
o tome i smatra da je to potpuno jasno.
Imamo u vezi ovog poslednjeg pitanja
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja bih ovde dopunio mi smo napravili jedan presedan posle ove agresije kada
36

VOJNA TAJNA 2. deo

smo odlikovali odreeni broj jedinica i smatramo normalno da zasluuju da to

budu. Posle Drugog svetskog rata pa do sada bila je prekinuta ta praksa. Mi smo
naim ratnim ... u naim jedinicama imali samo odlikovanja koje su one to nosile
na osnovu zasluga iz Drugog svetskog rata, kao tradicija, pa smo mi uveli tu praksu
i mislim da sa tom praksom to treba i nastaviti, moda ovo treba da bude praksa i
zbog toga to su i posle Drugog svetskog rata u jednom duem vremenskom periodu dodeljivana takva ordenja. Deset godina po zavretka rata mi smo imali praksu
da se dodeljuju i orden Narodnog heroja i pojedincima i jedinicama itd. da ne prenaglimo u oceni sada. Ono to smo mogli da zakljuimo za vreme rata zakljuili smo
i dali smo tim jedinicama. Za neke moda treba odreena vremenska distanca da
jo odreene podatke vidimo pa da im se u tom smislu oda priznanje, to ne znai
da ne razmatramo ovaj predlog.
Savezni ministar odbrane
general armije
DR AGOLJUB OJDANI
Nisam razumeo koje su zakonske prepreke konkretno za Pritinski korpus?
Trea armija je bila praktino na udaru, na teitu i razliita je pozicija bila Pritinskog korpusa, razliita je pozicija bila Nikog korpusa. Tano je da je jedan veliki
broj, solidan broj brigada proglaen Narodnim herojem. Oni su ne samo u periodu
rata, nego period pre rata u borbi sa organizacijskoteroristikim snagama i to
je skoro godinu dana trajalo, ja ne vidim moemo li zakon da menjamo o odlikovanjima? Ja ne vidim razloga zato ne bi mogao da Pritinski korpus dobije orden
Narodnog heroja, jer vie nego sigurno ne moe da se poredi Niki je bio u slinoj
poziciji kao i drugi korpusi sem onaj deo dole prema granici prema Makedoniji, a
Pritinski je non stop radio to to je radio, bez obzira to imamo brigade. Mislim za
bataljone to bi bilo neprimereno. Najnii nivo mora biti brigada. E, sada ima istine
kada se kae ako su samostalni bataljoni kao klasikacije ovi policajci policijski, bataljon Vojne policije on nema viu formacijsku jedinicu, ali ga zato treba rangirati
neto kao puk brigada.
Ja sam sklon da verujem da bi predsednik bio spreman da to uini u odnosu na
Pritinski korpus, jer nije isto bilo biti u Nikom korpusu i u Pritinskom korpusu
jer to je mnogo dug period vremena pre agresije za vreme agresije pa ak i posle prestanka agresije operaciju izvlaenja snaga sa prostora KiM. Divizije su odlikovane
neke ordenom Narodnog heroja u Drugom svetskom ratu.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Gospodine generale poto su neke brigade ve dobile to odlikovanje moda bi
bilo reenja da komanda Uikog korpusa dobije
generalpukovnik
VID OJE PANTELI
Ja podravam ovo da bude odlikovan jer su i gradovi dobijali ordenje Narodnog
heroja a nije pisalo u zakonu da dobiju. Ja sam ve jedanputa to inicirao zato mi ne
37

VOJNA TAJNA 2. deo

idemo sa pojedincima da im se dodeli orden Narodnog heroja meni to nije jasno,

zato smo mi toliko skromni.
Savezni ministar odbrane
general armije
DR AGOLJUB OJDANI
Ko e da predloi naeg predsednika?
generalpukovnik
VID OJE PANTELI
Vi gospodine generale
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi smo poslali predlog da se predsedniku dodeli orden Narodnog heroja,
nismo samo mi meni kau ima hiljadu predloga i inicijativa. Ja predlaem da po
ovom pitanju glasamo, da idemo sa varjantom da se Pritinskom korpusu dodeli
orden Narodnog heroja, da se predloi predsedniku da se promene ... i da to praktino skinemo sa dnevnog reda.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
I u vezi sa tim i u vezi sa ovim, jo jednom napisati nareenje, posebno za ove
nae ustanove. institucije tamo, VMA i ovi razni instituti. Ne moe da ide niko dok
mu ne bude odobreno ovde. Bez obzira o kakvom se skupu u inostranstvu radi. Ko
zna, bre tamo ...
generalpukovnik
GEZO FARKA
I poslednja informacija, mi smo o tome pisali Vama informaciju, da se, vrlo
ozbiljno je priprema ova opozicija za predstojee izbore i da se sa strane organizuju. Za sada nosioci svih tih aktivnosti, mimo ovih ve rasturenih opozicionih stranaka, glavnu ulogu preuzima Otpor i preko Otpora gde se koncentrie veliki broj
intelektualaca, visokog nivoa, prema nekim podacima, tu je sad i gospodin Perii,
meu njima, i formirali su asocijaciju slobodnih nezavisnih sindikata Srbije, njima
je naloeno da formiraju krizne tabove, iji je osnovni zadatak da prema diktatu,
brzo, odnosno njihovoj odluci da se to pre da se okupe u datim trenucima radi
vrenja odreenih pritisaka

Kada je Miloevi odluio da promenom Ustava SRJ i produi svoj vek na
vlasti, nije ni slutio da e to zapravo biti poetak njegovog kraja. U Podgorici su
voeni tajni pregovori s pojedinim poslanicima DPSa Mila ukanovia, kako
bi se pridobio neko od tih poslanika da glasa za promenu Ustava SRJ. Miloevi
je smatrao da na izbore treba da izae kao kandidat koji e biti biran direktno, a
za to mu je bila potrebna promena Ustava. Bio mu je potreban jedan glas poslanika u Saveznoj skuptini. Cena koja je plaena, za pridobijanje glasa poslanika,
38

VOJNA TAJNA 2. deo

ostala je tajna. Miloevi, dva dana pred glasanje, u Podgoricu alje svoj avion
koji u Beograd dovozi poslanika iji je glas potreban za promenu Ustava. To je
bio Milan Gajovi sa liste DPS. U Beogradu je dobio obezbeenje i smetaj.
Da je neko vaan dovezen iz Podgorice u Beograd rekao mi je Dragan Letari, u to vreme pripadnik SDB. Kada sam tu vest javio Budi, on me zamolio da
pokuam da saznam o kome je rei. Uporedo s tim, operativci SDB Crne Gore
traili su ko bi to mogao biti. Ubrzo sam mu javio ko je u pitanju. Buda se nije
iznenadio, samo je rekao:

Dakle, uspee da promeni Ustav!

Promena Ustava znaila je samo jedno, a to je raspisivanje izbora. Poslanik
Gajovi mu nije doneo sreu na predstojeim izborima, a dnevni list Blic je
pisao:
Na zajednikoj sednici Vea republika i Vea graana Savezne skuptine
jue su proglaene izmene saveznog Ustava. Amandmani na savezni Ustav,
prema kojima e predsednik SRJ i poslanici u Veu republika biti neposredno
birani i Ustavni zakon za sprovoenje tih amandmana, usvojeni su na prethodno odranim sednicama Vea republika i Vea graana. Izmenjen je i nain
izbora i opoziva lanova savezne vlade, tako da e ih od sada, umesto premijera, postavljati i opozivati parlament. Za te akte u Veu graana glasalo je 95
poslanika, a sedam je bilo protiv, dok je u Veu republika predlog bez rasprave
dobio podrku svih 27 poslanika koji su doli na sednicu. U Veu republika uz
poslanike SPS, SNP Crne Gore, SRS, JUL za je glasao i Milan Gajovi, koji je za
poslanika u tom Veu izabran posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 1996.
godine na listi DPS.
Prema usvojenom Zakonu za sprovoenje amandmana, u roku od 60 dana
od usvajanja amandmana bie donet savezni zakon o izboru i prestanku mandata poslanika u Veu republika i zakon o izboru i razreenju predsednika Republike. Vea Savezne skuptine nastavljaju sa radom do isteka mandata poslanika u Veu graana kada e se odrati izbori za poslanike u oba vea.

GORAN MATI I NJEGOVI HAJDUCI

Jo nam je verovatno u seanju period kada nismo mogli uvee od 19.00 da gledamo dnevnik Studija B ili neke druge TV stanice od silnih smetnji za koje obian
svet nije imao objanjenje. Politiki monstrumi doneli su odluku da satru i ono
malo medija koji su prenosili informacije onakve kakve jesu, a ne onakve kako to
eli par sa Dedinja. Vojni vrh i SDB su dobro znali da svaka istina direktno potkopava temelje Miloevieve imperije, pa je bilo potrebno mnogo rada i truda da
se sprei protok informacija. Zakon o javnom informisanju bio je samo jedan
od naina kako spreiti obinog graanina i biraa da na osnovu vesti donosi
prave odluke na biralitima. Tu su im zduno pomagali vojni eksperti, piui
tube protiv nezavisnih medija koji bi posle drakonskih kazni bili prinueni na
bankrot. Drugi oblik borbe bio je zabrana rada lokalnih medija i oduzimanje
39

VOJNA TAJNA 2. deo

dozvole za rad kroz oduzimanje frekvencije. I trei, najsuptilniji, ali i najmasovniji nain spreavanja irenja istine bilo je ometanje pomenutih frekvencija.
To je bio i najekasniji vid jer je davao najbolje rezultate. Nije traio sudske
odluke o ukidanju medija, ali je bio jednako ekasan nain da se zatiti diktator
sa Dedinja. Oformljen je svojevrstan tim ljudi sastavljen od probranih generala
VJ, rukovodioca SDB i neizostavnog Gorana Matia, na koga bi i Gebels bio
ponosan. Jedinice elektronskog izvianja i protivelektronskih dejstava (EIPED)
koje su locirane najveim delom u kasarni 13. maj na Batajnici, dobile su zadatak da uestvuju u ometanju nezavisnih medija. U tu akciju ukljueni su uskopojasni ometai VJ koji su kupljeni novcem istog onog naroda koji je od usta
odvajao, slao svoju decu u vojsku, da bi sada i sam video efekte sredstava koje su
kupovali. Grujica Uskokovi, general i poslunik taj zadatak je shvatio kao odbranu domovine od nasrtaja izdajnika i plaenika. Deo jedinica EIPED je predislociran u Bubanj potok i pod platom dravne tajne, kako ree heroj sa Kosova,
u najveoj tajnosti poeo ometanje odabranih frekvencija. Uzalud su bile albe
nezavisnih medija odgovarajuim institucijama i ljudima da ih neko ometa.
Odgovori koji su stizali od raznih Daia bili su uglavnom da je voda ula u
koaksijalni kabal ili pak neto slino. to nisu mogli da pokriju ometai, pokrili
su Slobodanovi batinai koji su otimali opremu sa predajnika i carine, prebijajui uvare na pomenutim objektima. Dragan Filipovi bio je ef odeljenja za
specijalne operacije SDB, umean u sve zloine koje je pod pokroviteljstvom
dedinjskih monstruma uradila pomenuta sluba. Filipovievi ometai koji su
u Beogradu bili instalirani na zgradi Ineksa gde je posle bombardovanja premetena SDB, radili su svoj posao danonono. Da li e Specijalno tuilatvo
reagovati na ovu vrstu zloina, ostaje da se vidi.
18.07.2000.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Da iskoristim priliku da vas pozdravim. Ovako u ime prisutnih iz Generaltaba
mi smo za ovaj sastanak formirali jedan tim, pored mene to je Geza, general Farka,
zatim general Stankovi, general Simi naelnlik Uprave za informisanje, general
Uskokovi Grujica naelnik Sektora za vezu, elektroniku i protivelektronska dejstva, Radovanovi naelnik Uprave za elektronsko izvianje, ometanje i elektronska dejstva i zamenik naelnika Uprave veza pukovnik Janiijevi.
Pozdravljam vas ovako i elim da brzo i ekasno odradimo ovaj posao, ovo je je
jedan ovako preliminarni sastanak, dogovor koji bi trebao da nam poslui da sagledamo mogunosti organizovanja kao i tehnikih mogunosti da odradimo ovo o
emu u kratko da vas informiem. Rade hoe li ti da informie o emu se radi?
Ne, ne, poeli ste lepo.
Dobro evo o emu se radi. Mi hoemo da napravimo jednu ekipu i jedan plan
kojim bi smo parirali na tom psiholokopropagandnom planu, nasrtajima na nas,
40

VOJNA TAJNA 2. deo

odnosno sve ovo to se dogaa i tom medijskom i drugom ambijentu na naem prostoru. Radi se o tome da kao to znate da veliki broj i radiostanica i televizijskih
stanica emituju programe koji su praktino neprijateljskog karaktera i smatramo
da trebamo da iskoristimo i znanje i tehniku koju imamo da neke potpuno eliminiemo, da neke ometamo i da kao trei segment toga plana napravimo plan za psiholoko i propagandno delovanje protiv takvih informacija koje idu prema nama.
Mi u vojsci smo otprilike snimili tu situaciju ta moe i kako moe i doli smo do
zakljuka da pored ovoga preduzmemo i druge mere na zatiti vojnih veza kao i
na ometanju veza na itavom prostoru Jugoslavije koji su usmereni neprijateljski
prema Vojsci Jugoslavije. Evo ja predlaem da prvo naelnik Sektora za elektroniku,
vezu i on da kratko uvodno izlaganje sa kakvim mi podacima, odnosno tehnikom i
mogunostima raspolaemo na tom planu. Da napomenem da smo mi zajedniki
zadatak radili na prostoru Kosmeta 1998. godine kada je bila borba protiv teroristikih snaga, da imamo iskustva u vezi sa tim i da to to smo tada radili praktino treba proiriti sada i ne samo prislukivanjem, odnosno sluanjem veza, ometanjem
i jednostavno ovaj, ulaskom u to da bismo stvorili uslove da i mi plasiramo informaciju koja nama odgovara. Pa evo Uskokoviu da ujemo kratko ti i tvoji saradnici
po ovom planu kako smo tamo dali.
generalmajor
GRUJICA USKOKOVI
Gospodine generale, gospodo, jedinice Sektora za vezu, informatiku i elektronska dejstva uglavnom su organizovane i realizuju veze elektronsko izvianje i protivelektronska dejstva i informatiku podrku. to se tie praenja veza na prostoru
Republike Crne Gore, prvenstveno MUPa, mi smo u mogunosti da pratimo veze
MUPa, to se tie ometanja u ovoj situaciji normalno u ovakvoj situaciji ne bi bilo
povoljno barem po naem miljenju da ih ometamo, uglavnom tu nemamo posebne snage za ometanje ni sredstva za ometanje.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Nemoj da se ograniava samo na MUP, na Crnu Goru i na prostor Crne Gore.
Mi hoemo da ometamo recimo radiostanice pojedine i lokalne i stanice kao to
je Slobodna Evropa, znamo na kojim frekvencijama se emituje program, prema
tome.
generalmajor
GRUJICA USKOKOVI
Te mogunosti bi trebalo najbolje ministar za informisanje Goran Mati da iznese, on ima tu mogunosti da na tim frekvencijama da emituje, da ometa ali vie
bi bilo, praktinije bi bilo da ovaj emituje razne informacije itd., nego to bi bilo
povoljno da ometa na tim frekvencijama. to se tie naih mogunosti da kaem
ovaj Sektora za vezu, informatiku i elektronska dejstva, da ometa kaem tu su neke
mogunosti ograniene imajui u vidu sredstva sa kojima mi raspolaemo, a inae
to se tie izvianja, prislukivanja to moemo u potpunosti da ostvarimo. To se
isto odnosi i na prostor u okruenju.
41

VOJNA TAJNA 2. deo

R AD OVANOVI
Gospodine generale, gospodo ja bih rekao vrlo kratko to se tie izvianja znai
komunikacija u okruenju i unutar zemlje nema nekih problema, sve ono to je otvoreno ili sa manjim stepenom zatite moe se pratiti ima dosta sistema koji se ne
mogu pratiti, mislim da je ovde svima nama dobro poznato, konkretno MUP Crne
Gore koristi vie vrsta tih sistema od mobilne zatienih radioveza itd. to se tie
ovog udarnog pitanja, zatita od ove informativne napasti, znai stvari su pre svega
u materijalnim sredstvima koja su van vojske i merama van vojske znai i televizija
i radio znai teko je rei, govoriti o ometanju, a o zatiti naeg prostora moe se
sasvim govoriti i sa uspehom se moe primeniti te mere znai re je o tome da se
na istim frekvencijama na kojima rade stanice u okruenju bilo da su iz Republike
Srpske, Belja, sa Karpata, znai nevezano na istim frekvencijama moraju raditi nai
predajnici, jae snage, znai mi svi znamo koliko sredstava tih televizijskih radio imamo, znai RTS sve lokalne stanice, Radio Jugoslavija sve radiostanice, znai ako
je to nedovoljno moraju se nabaviti sredstva, znai adekvatne ili vee snage i to se
kaem moe vrlo uspeno raditi. ta se moe emitovati? Moe se emitovati na istoj
frekvenciji znai psiholokopropagandni da kaem sadraj neke emisije, moe
neto nevezano a najloije je to pustiti sam ist signal radi ometanja. Postoje neke
rezerve su stajale, mislim da savezni ministar Mati to zna, ja kaem ako je nemogue nabaviti ne mora moda raditi trei kanal RTSa, ne mora na svakom tom
predajnom mestu imati rezervni predajnik to RTS sada ima, znai imaju neke unutranje rezerve koje se mogu angaovati ili nabavka sredstava. Ista situacija je to
se tie radiodifuznog programa i nije vezano da ono dolazi sa prostora R.Srpske,
Bosne, Hrvatske, Vojvodine, odnosno Maarske, Rumunije itd. Znai ukratko ja
bih rekao toliko, znai iz svoje nadlenosti moemo prislukivati ono to nam se da
kao zadatak. Za sada toliko.

Poznato nam je stanje u informativnom prostoru Jugoslavije i okruenju i mislim

da u ovom trenutku najvei problem informativni prostor, odnosno informisanje
javnosti u Crnoj Gori. Ja bih neto malo ponovio. Ima tu nekoliko problema. Prvi
problem je ureivaka politika dravnih medija u Crnoj Gori. To je Radiotelevizija
Crne Gore i list Pobjeda. Ona je i to je poznato usmerena na glorikovanje znai uspeha aktuelne vlasti na podrci i ideji izgradnje svesti o otcepljenju Crne Gore odnosno
samostalnosti, dalje na podrku u unutranjim kolagoricionistikim snagama ukljuujui i snage sa teritorije Srbije i na realizaciju propagandnih aktivnosti zapadnih
zemalja. Znai tu su u potpunosti u toj funkciji. Ubedljivo na osnovu analize koje ima
Uprava za moral ubedljivo najvie negativnih poruka ima o predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, onda dolazi Vojska Jugoslavije, pa dolazi JUL, pa zatim dolazi itava struktura vlasti u Srbiji i na kraju su opoziciona koalicija na teritoriji Crne Gore.
Oni su moni, pokrivaju celu Crnu Goru, imaju satelitski program, taj broj asova i
minuta se poveava i mislim da je najvei problem u tome. Na promenu ureivake
politike sigurno mi ne moemo da utiemo tih medija, ali moemo da preko listova
i medija koji se distribuiraju a na iju politiku ureivaku ima i gospodin ministar na
teritoriji Crne Gore, znai da polako raskrinkavamo i ciljeve i delovanje tih medija,
42

VOJNA TAJNA 2. deo

da tehnikim ureenjima, tehnikim reenjima omoguimo barem RTSu da se vidi

na prostoru Severnog dela Crne Gore, to sad nije sluaj, i mislim da su tu mala ulaganja potrebna da bi RTS pokrio Severnu Crnu Goru, da se tehnikim reenjem, ovo
je prioritetno pitanje pobolja prijem YU INFA, jer se za sada po naoj proceni 60%
prostora Crne Gore pokrije YU INFOM programom, ali je signal nestabilan, nestalan
i to je na kraju zahtev i apel i pripadnika vojske na teritoriji Crne Gore. Sledee to
moemo da opozicionokoalicioni partneri u Crnoj Gori idu agresivnije i stvaraju
svoju informativnu strukturu. Vi to znate, za sad od toga samo je u funkciji list Dan
zbrisali su im za tren oka Radiostanicu Dan i vidim tu nema nekih pomaka u stvaranju informativne strukture, moe da vojska ima svoju radio i TV stanicu ali to zahtevaju nekakav reciprocitet Beograd Podgorica, to je u nekoj eskalaciji i moemo
da s naim sredstvima da se ometaju lokalne stanice, pre svega radio i TV stanice.
Na teritoriji Crne Gore sada ima 19 lokalnih radio stanica, ima 6 TV stanica i ima
38 dnevnih ili periodinih listova. Svi slove kao nezavisni, meutim uglavno ih dri
aktuelna struktura pod kontrolom. To je to se tie ovih dravnih medija koji su pod
kontrolom vlasti. Drugi problem to je problem ureivake politike tzv. nezavisnih
njihovih medija, oni su formalno uglavno u privatnim rukama negde je osniva i pod
kontrolom su skuptina optina, ali ustvari su pod punom kontrolom vlasti i MUPa.
Finansiraju se iz inostranstva i znai razliite strukture ih kontroliu, ciljevi su im isti
samo su im poruke i poruke su im iste samo su one prljavije, izuzetno prljave, ciljno
se ide na predsednika pa onda na ostale strukture. One uglavnom reemituju strane
programe Glas Amerike, Slobodnu Evropu i programe susednih zemalja, znai
lokalne radiostanice i tu ja vidim reenje problema, znai poto i na tu ureivaku
politiku ne moemo mnogo da utiemo, preduzimanjem svih ovih prethodnih mera
i vidim mogunost ometanja od strane naih sredstava, znai ometanje programa
vremena i ono vreme kada se reemituju programi. Mislim da tu moemo da postignemo cilj i trei problem to su sredstva informisanja projugoslovenskih snaga, ona su
malobrojna, preputena su sama sebi i ini mi se nema koordinacije. Ja se izvinjavam
ako greim u ovim kvalikacijama. to se tie naeg problema informisanja vojske,
to pogaa posebno vojsku, mi smo za sad reavamo ove probleme kroz na sistem
internog informisanja list Vojska i politikom koja uglavnom u veim koliinama
aljemo jedinicama na teritoriji Crne Gore. Toliko sam imao.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Moramo da se vratimo na ovaj tehniki deo, jer mi sad moramo da znamo ta
moe vojska, ta moe sluba, ta Savezno ministarstvo, na osnovu toga da se formiraju ti timovi koji bi radili da se predloi i sastavni deo plana. Znai imamo
to ometanje, prislukivanje vezano za potrebe vojske, imamo taj praktino psiholokopropagandni rad na tome. Rade ako se slae ....
R ADE
Kao to ste rekli gospodo, mi imamo iskustva tu, muka nas je naterala da se bavimo i tim poslovima i moe se rei da smo negde 70% i uspeli. Normalno nije dobro
6. Rade Markovi, ef Slube dravne bezbednosti Srbije
43

VOJNA TAJNA 2. deo

ni sve pokriti i nekoga je trebalo ostaviti malo prostora jer to i treba da izgleda demokratski, ko je sad tu uao u tom neredu koji divlja vezano za te privatne radiostanice, normalno da jedni druge pokrivaju, mi igramo na to da u tom nemanju legalnih
i legitimnih dozvola od strane ministarstva dolazi do tog haosa koji pravi takve probleme. Mi smo imali jedan tim, imamo ve sada, tu bezbednosnu slubu, delovanje
to su ljudi koji su saradnici nai, strunjaci, inenjeri, entuzijasti itd. koji e i u ovoj
situaciji biti na raspolaganju samo moramo tano odrediti nae ciljeve, znai ne moemo svatariti, moramo imati prioritete i da vidimo sa kojim tehnikim sredstvima
raspolaemo to je rekao i general, jedno su nae elje, a drugo nae mogunosti, s
tim to treba staviti akcenat na upotrebu svih
sredstava s kojima raspolae drutvo i onda dalje da onda lociramo ta je to to
e nam trebati za to, mi imamo naina ali ne moe preko noi. Evo ja bih dao re
mom savetniku gospodinu Filipoviu da kae ta je to to bismo mi mogli kao sluba da odgovorimo ovom zadatku.
FILIPOVI
U ovom trenutku u skladu sa nareenjem da se ometa radio Slobodna Evropa
i Glas Amerike do kraja nedelje moramo da pokrijemo 60% Srbije. Ne mogu da
pokrivam samo ire podruje oko Subotice i nemam resurse da pokrivam jug Srbije,
odnosno Ni pa na dole. Meutim RTS ima mogunosti sa Jastrebca da pokrije i taj
deo i praktino bi nam ostao nepokrivena samo vranjanska oblast i Subotica. RTS se
ve priprema da radi sa Jastrebca.
R ADE .......
Dobro, znai moda bi generale bilo najpametnije da mi ljude koje emo zaduiti
za to lepo da oni sednu i da kau: Mi moemo toliko, vi moete toliko, resursi RTSa
su takvi, mogunosti ministarstva su te i da vidimo ta nam onda ostaje da doradimo
van naeg domaaja, uglavnom, ja koliko znam vama ostaje Crna Gora sa svim, mi
se tu ne bi meali iz vie razloga. Ali ovaj deo prema Bosni, prema Maarskoj, prema
Rumuniji, mi smo tu itekako u mogunosti da odgovorimo nekakvim obavezama, s
tim to koliko sam ja shvatio zadatak koji smo nas dvojica dobili to je jedan borbeni
zadatak, znai tu nije vie ono ajde da vidimo ta moemo, nego mi to moramo da izvrimo, samo da vidimo na koji nain. I zato i jesmo ovde, ovo je vrlo zatvoren krug ljudi i mislim da na ovom nivou ostae to i informativno, kao jedna dravna tajna iako
je tu ministar za informisanje, nadam se da nee informisati javnost. Prema tome,
zadatak si izneo jasno, mogunosti uo sam da imamo u Crnoj Gori, mogunosti s
nae strane u Srbiji, znai da imamo jo resursa i da oformirmo lepo jedan tim koji e
se danas nastaviti eventualno sa ovim razgovorima, zakazati sa sutradan i tano izvestiti tebe i mene o tome ta je zakljuak, s im moemo startovati odmah, ta trai
neko prolongiranje vremena i ta trai nabavku te nae posebne opreme da bismo to
odradili 100% jer to je zadatak.
savezni ministar za informisanje
GORAN MATI
Ja bih hteo da objasnim jedan deo koji se tie javnog opsega, znai korienja
radiodifuznog opsega koji se koristi za oblast radia i televizije. Mi smo imali glavni
44

VOJNA TAJNA 2. deo

problem za vreme rata kada je uniteno preko .... sa osnovnom namerom da se nae
podruje ...radiotelevizijskim signalima iz okolnih zemalja koje su trebale na loem
srpskohrvatskom naim graanima sugeriu NATO interese. Nakon agresije osnovni zadatak naeg sistema je bio da obnovi poruene te komunikacione sisteme i da
obezbedi u prvom trenutku da funkcionie dravni sistem informacioni na podruju
pre svega Srbije, a koliko je to mogue i Crne Gore u skladu sa zadacima tamo. U
ovom trenutku mi smo na kraju tog posla, osim problema koji RTS ima na podruju
Bosilevgrad i Dimitrovgrad koje je jedno veoma sloeno podruje, gde im predajnici
stalno iskau i to oni to jo nisu reili, RTS praktino pri kraju zavretka mree u
Srbiji i izlasku na pozicije prema pokrivanju Severnog dela Crne Gore. To je pitanje
meseca. To je ono to se u ovom trenutku radi. U toku jednog meseca bi trebalo da se
zavri. To je ono to oni rade. Meutim, paralelno sa tim procesom mi smo jo pre
agresije u okviru zajednikog rada sa Saveznim ministarstvom telekomunikacija napravili strategiju telekomunikacionog pokrivanja Savezne Republike Jugoslavije u emu
smo posebno denisali i telekomunikaciono pokrivanje pograninih podruja sa naroitim zadatkom i zahtevom da spreimo upad stranih talasa. Prema tome, ja mislim
da koncepcijski i strateki ovde treba koristiti opet iskustva naroda u odbrani. ta to
znai, to znai da iskoristimo ljude koji su patriotski orijentisani, strukture koje su
patriotski orijentisane, a koje su to se kae u posedu telekomunikacionih ureaja,
ele da se bave medijima, a nalaze se u pograninim zonama da oni praktino dobijanjem frekvencije imaju odreene uslove prema dravi reemitovanjem odreenih
dravnih emisija, to je i sad praksa, pazite na teritoriji Vojvodine udruene radiostanice imaju obavezu da reemituju dnevnik u 6, u 3 popodne i u 6 uvee, radioprograma ili centralni RTSov dnevnik u 19,30 asova. To funkcionie i sada, ali mi moramo sada razviti jednu dopunsku delatnost ovih stanica, ta to znai, mi smo na UKT
podruju dosta toga zapuili i zatvorili. Razvijaemo UKT podruje na graninim
podrujima jo vie, s tim to moramo prema Rumuniji i Bugarskoj i prema Bosni i
Hrvatskoj taj potez ojaati. I to radimo, to je u postupku. Meutim, problemi koje
imamo sa kratkotalasnim stanicama se mogu prevazii veoma jednostavnim, veoma
jednostavnom korekcijom Uredbe o dodeli po privremenom zakupu TV frekvencija
za emitovanje time to bi vlasnici radiostanica za koje imamo garancije da su patriotski orijentisani da im damo jedan uslov da pored UKT programa koji oni emituju
ukoliko nabave KT predajnik emituju KT program svoj taj isti paralelno na datoj frekvenciji koju mi dajemo a na bazi prorauna koja nam najvie smeta iz tog pravca
kao frekvencija Slobodna Evropa, Glas Amerike, ovog , onog, da ih oslobaamo od
naplate frekvencije, tako da bi stimulisali njih da urade ono to bi morala drava organizovano da uradi, znai, da ih oslobodimo takse za uzvrat s njima da napravimo
jedan mali dil da oni emituju svoj program i na kratkim talasima a ne samo na UKT
to je njima komercijalno ustvari najbitnije KT je malo komplikovaniji za emitovanje
i ne daje taj rezultat u njihovom medijskom nastupu, tako da bi ustvari rasteretili dravu toga da ide obodima nae zemlje i postavlja KT predajnike, ta bi time dobili, ne
bi predajnike i resurse troili na ometanje nego na produkciju naeg programa pa bi
taj program dodatno njima smetao i Rumuniji i okolnim zemljama. Tako da bi ustvari
imali ofanzivnu komponentu u razvoju telekomunikacionih naih javnih resursa na
45

VOJNA TAJNA 2. deo

graninim podrujima. To je to se tie tog pokrivanja. Mi se tu moemo uspeno

razviti, evo Ivana Markovia, i jo grupu iz Telekomunikacija i mi za nekoliko dana
moemo usvojiti jednu Uredbu koja e biti dravna tajna, kojom emo regulisati taj
odnos, i mislim da bi to bilo veoma korektno. Znai time bi uslovili patriotske stanice
u graninim podrujima da preu i na KT i paralelno ono to emituju na UKT idu i
na KT i time reemituju programe RadioBeograda u datom trenutku i sve ostalo i
dodatno ih ojaamo. Kad je u pitanju YU INFO i pokrivanje Crne Gore koji je praktino jedini na elektronski medij u Crnoj Gori ja moram da priznam to taj posao u
Nikiu, Kolainu i delu Pljevalja nije zavren nansijski i da mi imamo stravine probleme sa Saveznom vladom oko nansiranja naih potencijala, ja znam da i Vojska
ima sline probleme i da se mi svake nedelje svaamo oko para koje su toliko sitne i
koje nama sutinski nita ne reavaju. Mi imamo kapacitet odreen Buxetom, shvatate ja uopte ne mogu da ga realizujem. Znai meni treba u ovom trenutku za 100
hiljada maraka mi zavravamo kompletan Niki i taj potez, ja ne mogu to da dobijem nikako jer se u ovom trenutku reavaju stanovi da ne priam imena SNPa i
tako redom u saveznoj vladi dele pare skromnim i potenim radikalima i tako za stambena pitanja, ministar pravde dobio 4 miliona, meni ta 4 miliona reavaju strateke
stvari u Crnoj Gori, ja ne mogu da ih dobijem i u ovom trenutku postoje politike
neke stvari koje preusmeravaju pare tamo gde one ne daju rezultat, ja mislim da i mi
ovde moramo da se dogovorimo da se izvri dodatni pritisak na saveznu vladu u kojoj
ja kao Don Kihot stalno juri stalno neke pare za reavanje dravnih pitanja. I to je
osnovni problem. Znai sa 1015 miliona dinara na koje mi imamo pravo mi emo
zavriti pokrivanje Crne Gore 90%. I paralelno sa tim emo proiriti program 24 asa
i informativne sadraje u toku celog dana. Znai mi time zavravamo elektronsko
pokrivanje. Drugo, moram da kaem ono to je general Simi lepo rekao. Mi smo
SNPu napravili 4 radiostanice u Crnoj Gori i oni imaju dve stanice u optinama
gde oni vre vlast, to su Pljevlja i Andrijevica. Imaju radiostanice koje kontroliu njihove optine i jo 4 smo im mi napravili. Podgorica i tako redom. Oni te 4 stanice
putaju muziku i nee da emituju informativne sadraje. I mi s njima ne moemo da
se nagodimo da oni preu da krenu na informativne sadraje. I postoji jedan ovo je
ba za ovaj skup, gospoda koja tamo vode politiku, vode veoma jasnu i principijelnu
politiku protiv Mila kada gostuju na Palmi Plus u Jagodini, kada dou na Jugoslovensku televiziju i znaju da ih gleda 6070% graana Crne Gore oni tada priaju druge
prie. Ja ne znam ta pesnik time hoe da kae. I mi moramo s njima da se dogovorimo da ne moe YU INFO i ne moe vojska da se bavi politikom da se bavi u Crnoj
Gori, nego se politikom bave oni a mi stvaramo uslove da ta politika dopre do graana. Jer prevashodno je tamo politika SNPa, jugoslovenska politika i slinih snaga,
a ne politika kako oni to kau iz Beograda i oni moraju taj dil da vode tamo, ja mislim
da osim ovih razgovora kada se tie medijskog pokrivanja Crne Gore mi moramo da
obavimo jedan politiki deo koji nije za ovaj skup, ali moramo toga da budemo svesni, evo to je general Simi lepo konstatovao da i ono to imamo potencijala nije u
dovoljnoj meri korieno u funkciji jaanja Jugoslavije i odbrane Jugoslavije, institucije Jugoslavije i svega dalje. Mislim da je to isto problem jer te 4 plus 2 stanice moraju
da rade informativni program koji je u funkciji, oni ga ne rade i tada ispadne da mi iz
46

VOJNA TAJNA 2. deo

Beograda treba da vodimo politiku i da vojska treba da vodi politiku da bi se situairali

interesi Jugoslavije u Crnoj Gori. to se tie telekomunikacionih resursa u Crnoj Gori
mi emo zavriti tu televiziju u skladu sa dinamikom dotura para na koje imamo pravo po Buxetu i odlukama savezne vlade, oni ih koe stalno i ta konica je jedan od
razloga to ta televizija nije bre napredovala, ja znam da su takve konice, ima i besparice, ali oigledno ima i drugih razloga. Ja bih molio da tu se jo jednom zajedniki
zaloimo da se to do kraja isprati. To tano se zna koliko tu ta kota i tu nema nikakvih kcija, to su sve strunjaci proraunali i nema podvala nikakvih, prema tome
da bi pokrili Niki, Kolain i deo Severnog dela Crne Gore, to vai strunjaci isto
znaju, radimo zajendo sa vojskom poto je to jedino mogue zna se ta tu treba, mi
predajnike imamo i treba obavimo jo neke linkovske stvari, drugo ovih dana smo tek
reili pitanje linkova na Jadovniku gde je bio glavni ulaz u Crnu Goru, znai to smo
reavali tako to smo emitovali program sa Jadovnika, pa je taj program dalje iao linkovskom trasom, sada smo i to prebacili na linkovsku trasu, tako da tu vie nee biti
problema o onom osnovnom ulazu u Crnu Goru i radimo druge stvari preko Rudnika. Ja mislim da imamo jo jedan problem kad su mediji u pitanju, to je pokrivanje
medijskoglavnih opozicionih gradova, Kragujevac, Ni, aak i neki drugi, ti gradovi nisu medijski adekvatno pokriveni mi ne koristimo dovoljno potencijale koje imamo. Lokalne televizije tamo se bave komercijalnim aspektima i dalje ne ele na pravi
da situiraju neke nae interese, Ni je klasian primer gde nae televizije uopte ne
obavljaju nau funkciju i gde se ne bave promocijom naih interesa, to je pitanje takoe koje moramo, znai i tamo gde imamo kapacitete da ih ne koristimo na adekvatan i politiki i informativni nain i to je pitanje koje takoe moramo razraditi.
Znai moj prodlog je ovakav, da zavrimo razvoj telekomunikacija u graninoj
zoni, da probamo sa izmenom Uredbe kojom emo denisati da korisnici frekvencija koji su patriotski koji su nama naklonjeni dobiju i KT predajnike ili da ih oslobodimo da ih oni nabave i da im to omoguimo dodatnim servisom a po zahtevu
ili po merenju koju frekvenciju je najkorisnije i da u Crnoj Gori zavrimo mreu, a
imamo samo jo jedno pitanje stanice koje nisu u funkciji ove drave, stanice koje
preteraju uvek moemo zatvoriti i tu milosti nee biti. Kad je Studio B mogao da
ode, kad je Blic iao sa one rotacije, kada smo obrnuli bez ikakve povika i buke i
talasanja onda moemo to isto da uradimo sa stanicom SOKO u Sokobanji ili bilo
kojoj drugoj stanici u Srbiji, milosti nee biti, i treba da nastavimo tempo laganog
gaenja i guenja stanica koje su antidravne i koje vode antijugoslovensku politiku,
tu emo nastaviti.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To e biti jedan od zadataka u tome planu, mi bi trebali da znamo radi tog planiranja i tog orgnaizovanja ta je to to moemo da koristimo od kapaciteta RTSa,
dakle u funkciji kompletiranja itavog sistema ovoga koji hoemo. Na primer sad
e Geza da iznese ta mi imamo, ta Uprava bezbednosti ima od tih ....
R ADE
Prvi je ometanje, znai tehnike mogunosti za direktnim ometanjem. Drugi je
47

VOJNA TAJNA 2. deo

razvoj lokalnih podrunih mrea, pokrivanje teritortije sa legitimnim zakonskim ...

Po meni nije funkcija ometanja ako se prvi program televizije vidi u Crnoj Gori. To
je da crnogorski narod vidi dravnu televiziju, znai to nije ometanje to je informisanje. Trea stvar je nae delovanje, informativno delovanje na tom prostoru u smislu onoga to mi hoemo da bude informacija, to je potpuno jedan drugi pristup,
znai da pozovemo gospodina Gerlosa u pomo i da se koristimo ve onim to je
on otkrio, jer su ta sredstva s njihove strane uperena prema nama izvolite vratimo
im istom merom. Znai za ovaj trei to je Ministarstvo informisanja zadueno. Za
omoguavanje produkcije programa na teritoriji Crne Gore, potrebna je Vojska Jugoslavije. I za trei onaj za ovo to si ti rekao da e televizija za mesec dana da pokrije
taj deo, da emo dodeliti frekvencije pod uslovom da reemituju programe, itd. to
si direktno nadlean ti i Televizija Beograd. Za ometanje direktno ometanje ulazak
u njihova frekventna podruja, to smo nadleni mi i vi da uparimo ta sredstva koja
imamo. Mi 60% moemo da ometamo da pokrijemo Srbiju, da vidimo jo tih 40%,
i da deniemo jedan projekat, ti denii drugi projekat, zajedno medijski to moramo da nastupamo to je politika da se ukljui u taj rad preko tebe, to je trei projekat ali da vidimo sad na emu smo. Ja bih da mi napiemo ko ta...
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Da ujemo i Gezu poto on ima deo tih sredstava koja treba i dokompletirati da
bi sve to ulo u sistem.
GEZA
Rade to zna da mi imamo sad nekku tehniku jedan deo je kod nas, drugi kod
vas. Re je o satellitskim vezama i satelitskim emisijama koji se moe ui u te njihove sisteme prenosa i ometati te sisteme, to je sada jedan kompletan koji je tu
toku rata bio zarobljen, sad se nalazi na dva mesta i to treba mi ovih dana da se
dogovorimo da to kompletiramo. Imamo jedan najsavremeniji komplet to se tie
mobilne televizije i prenosa televizijske i ostalih signala preko satelita to omoguava sada ulazak linkovno ili ne znam kako se to ulazi, ulazak u satelitske programe,
ometanje ili nametanje u njihovo ime to je ve sad dalje taktika ili tehnika naeg
informativnog rata, suprotstavljanje tom njihovoj delatnosti. Znai to se tehnike
tie to je to. Mi to ovih dana Rade mi vrlo brzo moemo. Tako da je onaj stacionarni deo kod nas, zna se kako je do toga dolo, kako je to sad odraeno, mi smo njih
otkaili, Englezi to sad trae nazad, tako da smo uglavnom to zavrili to je taj sistem
koji mi moemo. Drugo to se ometanja tie, mi moemo jedan drugi aspekt sad
otvoriti tu, znai funkcionisanje njihovog izvetavanja i prenosa signala direktno
tih novinara sa lica mesta itd. Tu postoje neki sistemi sa kojima mi moemo preko
tih sistema koje smo mi razvili do odreenog stepena znai iz jedne oblasti krizne
odakle oni sjate se da mi njih moemo ometati da oni ne mogu preko satelita, sa
lica mesta reavati i izvetavati i eto to je dodatno ovome to mi moemo na svim
frekventnim podrujima u spektru ono to mi moemo.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
48

VOJNA TAJNA 2. deo

Znai teini zadatak jeste ometanje ovoga programa svih programa koji dolaze
na na prostor, emituju se ovde kod nas i ovaj ja mislim da mi tu za formiranje tog
dela da formiramo jedan tim gde bi bio Geza, ovek za tehniku i Radovanovi general za ometanje, Filipovi i Slavko, znai dvojica.
R ADE
S tim to sa poetnim tim rezultatima sigurno neemo zavriti posao, jer neprijatelj zna ta mi radimo i on se prilagoava i menja tehniku, tehniki se usavrava.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Znai Filipovi, Slavko, Geza, Radovanovi i trebao bi nam ovek kako je potrebno da ukljuujemo nekog iz RTSa ono to, Topalovi, znai vi ste ti koji treba da
razradite sad kompletno uvezivanje sistema i da postavite na osnovu do tih mogunosti da postavite zadatke ta treba da uradite, kao jedan deo toga opteg plana koji bi
trebali da uradimo. To je to se tie toga. to se tie ovog drugog zadatka prislukivanja veza tu opet mi trebamo da napravimo jedan zajedniki tim, a to je taj isti tim,
nije to e Radovanoviu ti da stupi u kontakt sa njima da se dogovorimo kao to
smo uradili ono na Kosovu zna Miloti kako je to bilo, da vidimo da se tu deniu
zadaci i da se tu preuzmu mere oko toga, jer mi znamo da na prostoru Crne Gore nas
MUP slua, slua deo vojnih veza, deo civilnih veza, sve ono to zapravo ide preko
njihovih pota, njihovih razdelnika, mi na tom planu radimo da se izvri zatita toga
ali u isto vreme hoemo i mi da idemo na kontra meru i u tom pogledu Radovanovi
je ve dobio zadatak, s tim to on treba da se uvee sa tvojima. Mi treba da idemo i na
sluanje mobilnih telefona i na tome planu neto radimo, tako da i to treba ukljuiti
u taj plan. I ovaj trei deo taj psiholokopropagandni, ja mislim da tu nosilac treba
da bude iz Saveznog ministarstva, koji se bavi time i vojske pa naravno, tu je general
Simi koji je na tom planu radio, da vidimo ta je to. Dobar deo zadataka e proizai
ovo to je govorio Mati, na tome planu, ukljuujui znai i ja ne znam da li da ukljuujemo radioamatere. Molim vas mi nemamo puno vremena mi za izradu toga plana
koji bi izuili pa verikovali na jednom sastanku, mi imamo narednih 56 dana, vie
nemamo. I to je mnogo.

Mi emo verovatno u toku ometanja naii na situaciju kao to smo ve nailazili

na savrenija sredstva koja emo teko ometati, da se pripremimo, da u sluaju da
ne moemo da ometamo te programe, da krenemo da ometamo mobilnu telefoniju
zemalja iz kojih nam dolaze ometajui signali. Znai da idemo ba ofanzivno.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
ivanoviu ti e da koordinira ovaj rad ovih timova, ja bih vas molio da vi
sami zakaete gde kad moete, sad, sutra, ja mislim danas je 18. mi bi trebali najkasnije 25 da jo jednom izaemo sa tim planom, a u meuvremenu da ponu materijalne tehnike pripreme za realizaciju plana onog momenta kad se on prihvati da u
najskorije vreme pone realizacija tih mera. Mi emo onda da idemo sa tim planom
kod predsednika da ga upoznamo ta radimo, jo jednom bih skrenuo panju da je
49

VOJNA TAJNA 2. deo

ovo zatvoreni sastanak, znai pitanje dravna tajna i molim vas nemojte da bude
ispadnemo da budemo neozbiljni i da priamo o ovim stvarima pred nepozvanim
licima i onima koji ne treba da budu ukljueni u to. Dobro Rade ako nema nita
zakljuujem sastanak.

ULOGA VOJNOG VRHA U IZBORNOJ KRAI

ast se ne moe oduzeti, ona se moe samo izgubiti.
ehov
generalpotpukovnik
OBR AD OVI
Gospodine generale samo ukratko, priprema materijalnih sredstava za popunu
3 odreda specijalne namene odvija se po planu, razreen je problem boja koji je
bio a problem je bio zato to taktikotehniki zahtevi koje je postavio VTI nisu
odgovarali kvalitetu boje pa je kluburila osnovna podloga, danas stie poiljka iz
Zorke i poinje farbanje tih vozila, pa pripremamo negde oko 50 . Preduzee Mile
Dragi isporuio sve ove delove opreme specijalne namene i u toku je distribucija.
Ja tu imam strukturu ovoga sve to je isporueno, lemovi 6.000 komada, lemovi,
prsluci, jakne, pokrivai ... pokrivai balistikih ....
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Situacija u Crnoj Gori i dalje u u ii interesovanja Meunarodne zajednice, a
pre svega jedna teza, o navodnoj ugroenosti Crne Gore od strane VJ. Interesantno
je da posete koje smo imali proteklih dana tamo, nisu neto posebno izazvale, bile
povod za nekakve analize, mada i dalje ostaju i mnoe se ideje o svojevrsnoj operacionalizaciji te tvrdnje da preti opasnost Crnoj Gori od VJ. Kako su se javljale ideje
o uvoenju zone zabranjenog leta, zatim upuivanje posmatraa, a mogue je da se
narednih dana pojave i neke nove.
Od aktivnosti stranih oruanih snaga u okruenju, nema neto posebno, nekih
vebovnih aktivnosti, to je inae za ovo doba godine uobiajeno
general
AKOVI
to se dalje tie ovih stranaca, da upoznam ovde Kolegijum. Ova etiri drana
protiv kojih se vodi postupak, mi smo sad u jednoj fazi, general Pavkovi je upoznat, sad smo u kontaktu sa ministrom, gospodinom Matiem, za informisanje,
i videemo sad u kom pravcu e se ovaj dogaaj kretati, jer nemamo argumenata
za krivino delo za pijunau, pokretanje za krivino delo pijunae, jer je ovaj
general, ja mislim Gojovi, on je to nametnuo, iako sam ga ja upozoravao odmah
7. Misli se na kanadske dravljane, njih etvoricu, koje je uhapsila Vojna policija i ije hapenje je objavio Goran
Mati
50

VOJNA TAJNA 2. deo

u poetku da nemamo dovoljno materijalnih dokaza za to krivino delo, sad moramo traiti neki manevar u tom pravcu, da ovaj problem dovedemo do kraja, na
nain koji ne bi remetio neke odnose i sa ovim zemljama, odnosno sa Kanadom i
zapadnim zemljama, da ne ispadne da ljude hapsimo, jednostavno, a posle nemamo dokaza.Tu moramo voditi rauna i sluati i strune ljude koji rade na tome, a
ne samo sa pravnog akspekta i da procenimo, da jednostavno uemo u situaciju, a
da posle ne moemo da izaemo iz te situacije. Izaiemo negativno. Meutim u
svemu ovome moemo rei da je neto i pozitivno, to smo od MUPa Crne Gore
dobili jedan dokumenat sa kojim oni tr vde da ta grupa nije ula na akoru, to nama
u sutini odgovara sada, to potvruje da su oni verovatno negde uli na drugom
pravcu, ili MUP Crne Gore ne zna, ili daje lane podatke, ali u krajnjem nas to ne
interesuje, mi sada idemo sa tom tezom da oni nisu uli na akoru i da su uli na
nekom drugom pravcu, ime su povedili dravnost i suverenitet SRJ. Videemo
u svemu tome, taj akt je i verovatno akt u smislu ovoga razgovora koji smo vodili
sa Dukom Markoviem, Vukom Bokoviem, da se situacija smiruje i da na neki
nain saraujemo po svim pitanjima.
U vezi ove krivine prijave protiv Natae Kabi koja zbog davanja lanih vesti,
iznoenja lanih vesti, u listu Danas, kada, moda sve stareine ne znaju, kada je
iznosila neke podatke uopteno o tome da su na Kosovu vreni zloini itd., znai,
general Pavkovi je naredio da se pokrene krivina prijavai ja sam uradio ovde za
generala Simia, dao neka saznanja vezano za Natau Kandi, pa u dati Vama, da
se moe eventualno koristiti pri objavljivanju u sredstvima javnog informisanja, a
radi se o osvedoenom neprijatelju SRJ, novinarki, koja je lan Fonda za humanitarno pravo iza koje stoji SORO fondacija. Prema tome, da znamo ubudue da svi
kontakti od strane novinara moraju biti pod nekom kontrolom ili bar uz saglasnost
generala Simia i Uprave bezbednosti, da se ne deava da neko kontaktira, uglavnom to ide dobro.
I evo, sad imamo jo jedan sluaj novinara koji se predstavlja kao prijatelj Srba,
a za kojega smo u evidenciji imali podatke da je u upriji i u Kragujevcu prole
godine takve stvari iznosio, da je trebao biti krivino gonjen, a on se sad predstavlja
kao prijatelj Srba, da bi ostvario svoje ciljeve. Mi kad smo dali sad tuiocu podatke,
sad uglavnom proveravamo te podatke, da li se radi o tome, stvarno novinaru, jer
su slini neki, prezime i ime, ali predpostavljam da se radi o tom novinaru. A on
eli da ostvari svoje ciljeve, da ostvari kontakt sa tim novinarima, verovatno da im
neto saopti, a nama se predstavlja kao prijatelj. Znai sve bi trebalo da se radi u
dogovoru sa upravom. Mislim da nije nikakav problem da ta god sumnjamo da se
pozovem ja, ili gore general Nikoli, ili general Simi i da na neki nain ostvarimo
kontakt u ovakvim pitanjima.
Evo, toliko ja, ja u uvek dati, vidite da smo spremni dati uvek podatke koji su
od interesa za komandovanje.
Evo toliko
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
51

VOJNA TAJNA 2. deo

Odran je sastanak sa pomonicima komandanata za moral na temu Aktuelna

pitanja morala i obaveze u sprovoenju izbora. Usaglaeno je sve oko izbora sa Saveznom izbornom komisijom i u zavrnoj fazi su izrada nareenja NG, Uputstvo,
plani informisanja i teza Informirsanje. Problem je bio u tome to je za izbor Predsednika i saveznih poslanika sva dokumenta
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Molim te, recimu da ne prikazuje, ne znam kome treba rei, pa recimu da je
dosta Kozara, iritiramo narod sa Kozarama, te sa Kadinjaama i tim stvarima.
Na JU INFO. Samo to prikazujete.
Pokrivena je Podgovrica, a u kasarnama ne moete ni da gledate JU INFO.
To je na vojniki problem.
A oko problema programa, rekao sam ta je. I onda ti prikazuje samo ove nae
stare lmove, prenese neto od vesti. I ako sad TV Beograd nema petnaest ljudi koji
bi mogli da rukovode s tim, to su se uhvatili u kolo da igraju. to su odredili nekog
starijeg vodnika odredili da bude glavni i odgovorni urednik, direktor.
Mi sa tim smo nezadovoljni od kako je puten program, i to traje dvatri meseca. I to sve ide.
trebalo da distribuira Savezna izborna komisija. Pa su onda posle toga odredili
svoje predstavnike po izbornim jedinicama, itd. gde su ti predstavnici, kome treba
da upuujemo zahteve, itd. To je gotovo.
Odran je radni sastanak sa saveznim ministrom za informisanje, Goranom
Matiem po pitanjima tehnike za JU INFO, tehnika je obezbeena i plaena, tako
da mi ne treba nita da interveniemo i u toku, do 30. avgusta bie pokrivena cela
Crna Gora sa ovim programom i praktino cela Srbija.
Razgovarali smo i o prezentaciji Vojske i jednoj specinoj vojnoj emisiji na JU
INFU, Radio Crne Gore. Za sada ide reemitovanje emisije Dozvolite da se obratimo na programu JU INFA. I radi koordinacije nekih propagandnih aktivnosti.
Za Kosmetski odred ...
STAMENKO NIKOLI
Za ovo to je general akovi rekao za ovu krivinu prijavu protiv granice, da
li ta krivina prijava ide preko vojnog tuioca protiv ovih dela koja su regulisana
zakonom, da ide preko vojnog tuilatva, jer je nareeno da ide i da se tui preko
ovoga sudije za prekraj. Da li e paralelno ii.
general
AKOVI
Ide preko okrunog, nadlenosti okrunog suda i preko njih ide. Meutim, ako
on ne odradi, mi smo njemu dali kopiju toga to, on to nije ni gledao verovatno,
nije ga mnogo ni interesovalo, iako je duan da to ita i da pokree. A MUP je isto
pokrenuo tu inicijativu za to. Ako okruni tuioc ne pokrene krivinu prijavu, mi
pokreemo preko vojnog tuioca. Znai onaj ko dobije zadatak da to pokrene, najbolje je predati vojnom tuiocu, preko njega, i onda da on urui tamo okrunom,
jer je to u njihovoj nadlenosti.
52

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Zato to je ovde na Kolegijumu zakljueno da, kad je bio onajsastanak sa Vojnim tuilatvom, Vi niste bili tu, reeno je pre nego to se ove krivine prijave alju
sudovima, obavezno preko vojnog tuioca.
To u ja sa ivadinoviem da vidim ko je to radio, pa to da pogleda, da vidi
malo ...
to se tie ovih kadrovskih mera, to smo odradili samo treba videti jo ako ima
neto, ono to smo ...
Evo za kadrovski, ono to je reeno sa podruja Crne Gore, to je sve odraeno.
Ne dajem ja dogovore, govorim da je to odraeno.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ali na to upozoravam to imamo, po mom miljenju olako, neke stvari. Ili otpiemo ili pripiemo. Na primer olako otpisujemo te pare, u Crnoj Gori i uopte
delovanje na ljude. U situaciji kad ljudi preivljavaju, kad teko ive, ko mu god da
pare, ovek kad je u situaciji da treba prehraniti porodicu, on ih uzima. I to nemojte da se zanosimo da to nije tako. Ja sam i Gavri Peraziu rekao kad sam tamo bio:
Gavro, Vaa Zeta, koju sam ja gledao kada ste drali govor pre izbora u Podgorici,
531 ili 536 glasova dobio Milo ukanovi vie nego Momir Bulatovi, u Vaoj Zeti,
u Srpskoj Zeti kako Vi kaete. Pa dali oni pare! Morate i Vi neto smisliti, neto
raditi. Pa tako, da u tom smislu da se ne zavaravamo neto mnogo. To je vezano
i za ono pitanje, verovatno, materijalli razlozi stareina koji se angauju za rad pijunae. Pa i nikada nije drugaije bilo nego plaeno parama. Svaka informacija
je plaena parama. Vetiji je bio onaj obavetajac koji je prikupio sa manje para.
Prema tome, samo nama treba da zakljuimo iz toga da su nae stareine sada podlonije tome, nego to je to bilo pre, kada su bili materijalno potpuno situirani. Sad
su podlegli. Znai da mora biti vei rad, svih, pre svega komandovanja ukupno, a
u komandovanje spada sve i organi bezbednosti i morala. Ali pre svega mislimo na
organe morala.
Mislim da, Simiu, bez obzira to visoko ceni, i ja se s tim slaem, kod nas se
sada, ja mislim, iskristalisalo da jedan manji deo, ima onih koji snama su, ali nisu za
nas u potpunosti, makar ne znali kud e, i ima veliki deo koji je sa nama
E sada, kad sabere to sve, izae procentualno veoma visoko, ali su karakteristine indikativne neke izjave. To boli glava od toga. Od pojedinaca koji popunjavaju
te obrasce. A to treba videti u sredinama gde je to i ta je to. Mislim da ono to sam
video u 2. armiji i RM, nema Simiu rada sa ljudima, nema. Nije dovoljan rad. To
mislim na komandira voda, komandira ete i sve komandire, na komandante bataljona, to mislim na organe za moral itd. Ima informisanje ustaljeno, na televiziji
je ovo bilo ili ono je bilo. To ne moe da bude informisanje. To u ovoj situaciji ne
moe da bude informisanje. Razliito je pitanje za mene u ovom trenutku informisanje i rad sa ljudima. Sa ljudima mora neko u popodnevno vreme da sedi, kad
ima vremena i da pria, ne sat vremena, nego tri sata, ako treba da pria sa ljudima.
53

VOJNA TAJNA 2. deo

I ne vidim potrebu da organi za moral rade prepodnevno puno radno vreme. Ja

mislim da dobar deo, i najvei deo ljudi za moral mora da rade od 10 ili 12 sati i
da rade sa ljudima u popodnevnim satima, veernjim satima. Da rade sa ljudima u
kasarnama, inae emo imati situacija, uveravam vas, u najveem broju sluajeva,
koji se kasnije pronau da su krenuli, jer je sve ovo zbog toga to nije imao prave
informacije. Nema navike da stareina porodicu informie, znai da svojoj porodici ja objanjavam situaciju, i onda imate, sin u klin, ena u plou, a mu nikud, ne
zna kud e.
Mislim da u tom smislu ima puno posla i rada i ja ne kaem da ne treba ova istraivanja izvriti, nego treba i njih raditi, ali E sada, kad sabere to sve, izae procentualno veoma visoko, ali su karakteristine indikativne neke izjave. To boli glava od
toga. Od pojedinaca koji popunjavaju te obrasce. A to treba videti u sredinama gde
je to i ta je to. Mislim da ono to sam video u 2. armiji i RM, nema Simiu rada sa
ljudima, nema. Nije dovoljan rad. To mislim na komandira voda, komandira ete
i sve komandire, na komandante bataljona, to mislim na organe za moral itd. Ima
informisanje ustaljeno, na televiziji je ovo bilo ili ono je bilo. To ne moe da bude
informisanje. To u ovoj situaciji ne moe da bude informisanje. Razliito je pitanje
za mene u ovom trenutku informisanje i rad sa ljudima. Sa ljudima mora neko u
popodnevno vreme da sedi, kad ima vremena i da pria, ne sat vremena, nego tri
sata, ako treba da pria sa ljudima. I ne vidim potrebu da organi za moral rade prepodnevno puno radno vreme. Ja mislim da dobar deo, i najvei deo ljudi za moral
mora da rade od 10 ili 12 sati i da rade sa ljudima u popodnevnim satima, veernjim
satima. Da rade sa ljudima u kasarnama, inae emo imati situacija, uveravam vas,
u najveem broju sluajeva, koji se kasnije pronau da su krenuli, jer je sve ovo
zbog toga to nije imao prave informacije. Nema navike da stareina porodicu informie, znai da svojoj porodici ja objanjavam situaciju, i onda imate, sin u klin,
ena u plou, a mu nikud, ne zna kud e.
Evo, oko tuioca, ja mislim da smo se razumeli i ako je krenulo tim putem da
ide preko okrunog tuilatva, onda ako ne bude podneo, ovo kako je Nixa rekao,
ja mislim da je to funkcionalno, s tim da znate, moda nije lo ni ovaj put, da ide
prvo tuilatvo, jer i onaj tuilac je neka institucija, pa on kae kad ste vi pokrenuli
ovako, onda odustali, pa kad mu date, pa on odustao, pa ovaj put nek ide, pa onda
on to mora da uradi, ali moram vam rei ministar unutranjih poslova je zvao,
vezano ne za taj sluaj, nego za sluaj pisanja u Monitoru protiv Predsednika Miloevia i orevia, odnosno gde je iznet neki intervju od Klarka, itd. pa je ovaj
zvao tuioca, pa tuilac ba nije bio naklonjen da to, bilo ta tu pria i kae, kako
sam video to.
Hvala vam na panji.
generalpukovnik
STAMENKO NIKOLI ?
Da ja ovde ne bi posebno obrazlagao ta je to novina i kako je. Naelnik G VJ
naredio je da se odmah pristupi realizaciji reenja iz ovoga pravilnika i ja molim
ovde odgovorne stareine da ovaj upitnik koji budu dobili, poto su nastale neke
54

VOJNA TAJNA 2. deo

promene da se menja po strukturi stana, to e biti samo jedan papir koji se treba
popuniti i dostaviti, nee vie biti onih dokumenata silnih da bude stambeni dosije,
vei nego onaj personalni. Ja bih molio da to to pre doe, jer moramo objaviti u
listu Vojska koja su lica dobila stan i bie obezbeena potpuna javnost i tano e
lice znati gde je dobilo stan, da li je on zavren ili nije i kad e biti useljiv. Takoe,
gospodine generale, da vas obavestim da je ministar odbrane prihvatio predlog
na, odnosno general ike Vujiia kad je predlagao da se povea naknada u Crnoj
Gori za 50 posto i ona je doneta i sada samo radi vaeg saznanja ja sam napravio
jedan pregled da vidite koliko otprilike iznosi plata pojedinih kategorija ocira na
odreenim dunostima u Crnoj Gori u odnosu na profesionalne pripadnike koji se
nalaze na teritoriji Republike Srbije.
generalpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Gospodine generale, samo u prilog ovom da kaem da ovu naknadu 50 posto
ostvaruju lica koja imaju porodicu na teritoriji SRJ privremeno su upuena u druge
jedinice van sastava R. Srbije. To su ove oko 400 stareina koje se nalaze na tom
prostoru. To je o tome toliko gospodine generale, sledee, jo povoljnije, a to je
objavljeno preko sredstava javnog informisanja u petak je doneta odluka da se Direkcija za razvoj Srbije ukljui u program izgradnje 3.000 stanova za potrebe Vojske
u garnizonima na teritoriji Crne Gore. To je neto to stvarno moemo pozdraviti,
i oni e odmah sada poeti, mi smo im dali i lokacije zajedno sa Sektorom za GUD,
mornarica dobija vie nego to imamo ovde, a takoe i podgoriki korpus, jer uiki korpus je sad faktiki uao u ovaj program razvoja ovde u Srbiji. 3.000 stanova
za potrebe Vojske, to znai da mi za sledeu godinu 2001. ako se ovako nastavi,
ako ostane ova vlast mi moemo oekivati da emo idue godine reiti probleme
ove koje smo imali do sada i to treba koristiti preko sredstava medija, ja sam to i
naelniku G predloio da se to preko slube za informisanje i moral proprati da
ljudi shvate ta se sve ini na tom planu to se tie i R. Crne Gore jer smo poeli da
dobijamo molbe da se ljudi premetaju na prostore R. Srbije. Sledee, gospodine
generale, imaemo jedan problem i to ovako otvoreni, ja sam jue razgovarao i sa
naelnikom G, takoe i sa generalom akoviem, upozorenje generala Simia,
naelnika taba Vojske R. Srpske da e poslati studente, odnosno sluaoce u kolu
nacionalne odbrane i G bez obzira na nae odluke koje mi ovde zauzimamo, pa
neka se dogodi odreeni incident. Ja sam bio primoran da pripremim i telegram
za naelnika G VJ gde ga je ponovo upozorio da to ne ini, pa u tom smislu nadlene slube treba da preduzmu odgovarajue mere, a osnovni razlog koji je ovde
naveden u telegramu su kapaciteti i drugo, poveane potrebe vojske Jugoslavije za
kadrovima, to smo i uinili, s obzirom da smo vodili borbu protiv NATO agresije.
Tako da svaki iz svoje nadlenosti da otprilike oekuje ta se moe dogoditi ako se
neka druga odluka bude donosila, to e naelnik sigurno zauzeti stav.
Dalje, to se tie vojnog pravobranioca, ovo je etvrti put upozorenje koje smo
pripremili za naelnika G, ministra za smenu pravobranioca i za postupke, i drugo, napravili su informaciju jednu detaljnu, na kraju krajeva doli smo do inform55

VOJNA TAJNA 2. deo

acije kojim putem, to je bila moja muka, kako je milicija reila probleme za obeteenje lica van spora i da ne govorimo za ove druge stvari. Da li je zakonito, da li
nije zakonito, oni su sve reili. Ja sam to pripremio za naelnika G i dau mu da
pogleda, a daemo i ministru. Pa da se vidi, milicija je sve to reila, nikakvih problema nema, ne idu na sudove, a nai zahvaljujui pravobraniocu odlaze na sudove,
jer mi ne moemo vojno pravobranilatvo nije kod nas, nego ono se otrglo i od
ministarstva, kao posebni funkcioner i ako smo upozoravali on nije smenjen niti
se preduzimaju neke mere da se pobolja tamo stanje na tom planu, pa zbog toga
...... trei put upozorenje naelnika Generaltaba. Evo ga tu je kod mene, ne bi da
posebno obrazlaem.
Gospodine generale, predlog imam jedan, mi smo jue vrili jednu analizu, oko
racionalizacije vozaa u pogledu korienja vozila upotrebu vozila i njihovo obezbeenje i ugraivanje u formacijski sastav. Jedna karizma kota 60.000 maraka. To
je 40to godinja plata jednog civilnog lica. Imam predlog jedan, da se na raun
profesionalnih pripadnika VJ ugrade civilna lica ili aktivno lice koje bi bilo stalni
voza uz vozilo. I nikakvih problema nema da zna i zbog sigurnosti i zbog bezbednosnih i zbog ekonominosti i zbog svega. I ja bih vas molio da podrite ovaj moj
predlog i onda emo imati jednu izuzetnu racionalizaciju u smislu kadrovanja i
moemo odmah pristupiti donoenju izmena formacija i ugraditi ta mesta u postojeu formaciju jedinice. U koliko smatrate da je to ispravno. to se tie zadataka,
toliko gospodine generale, da iskoristim sad i ovo. Poto smo odloili ovaj Kolegijum za postavljenje pukovnikog kadra i razmatranje penzionisanja lica po lanu
107. i 147. Pa bih vam predloio da koristimo istu metodologiju rada kao to smo
ranije dobili na vremenu. Mi smo materijal dostavili pravovremeno osim admirala
Nonkovia koji je dostavio dopunski materijal 25. sa nekim svojim obrazloenjem,
on e ga konkretno dati za dva lica, ja bih vas molio da to pre pristupimo tome da
ne bi gubili vreme.
genrealmajor
MILAN OKOVI
Gospodine generale, teite delatnosti stranog faktora izraenije nego u prethodnom periodu posebno sa prostora KiM, BiH i preko humanitarnih organizacija na
teritoriji R. Srbije i Crne Gore. U funkciji delovanja stranog faktora su i nastupi bivih ocira VJ i penzionisanih stareina meu njima ima i Boka urikovia, generalpukovnika koji otvoreno podrava crnogorsku vlast i napada VJ. Vrlo otre
izjave ima u crnogorskim vjestima i mislim da tu neto se mora uiniti. ivi u Crnoj
Gori. Govorio je da smo okupatori, od predsednika, vojske, Srbije, dominacije, evo
ima itava stranica, da je ova vojska izdala narod, da ona nema ta da trai u Crnoj
Gori, politika komanduje vojsci. Dvojica su ga kriminalaca najverovatnije pripadnici rezervnog sastava MUPa presreli, prebili ga i teke telesne povrede mu naneli.
Smatram da kda 2.A i RM moraju energinije delovati posebno u sluajevima
direktnih napada na pripadnike vojske i da iste zatite odnosno da se utvrdi stvarno
injenino stanje. Evo ve nekoliko sluajeva zadnjih mislim da je ak da je od onih
susreta naih sa MUPom taj intenzitet jo i pojaan od naih sastanaka .
56

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Treba da i mi interveniemo ako nee RM i oni tamo da mi interveniemo da
uhvatimo te. Ja sam vam dao odreene ruke.
Ili da se daju odreene ruke policiji to sam ja rekao Markoviu da ja dignem
njega pa ko pogine pogine. Oni e otpor pruiti. To su Raspopovii drutvo kriminalci koji su zadueni za takve poslove i mi raunamo na to.
Nek se razmisle ti Raspopovii da li e da uu u sukob sa vojskom, a mi treba
da uradimo stupite u kontakt sa Maraem, Markoviem. Mi smo bili na razgovoru
dogovarali se, te pojave su uestale.
Oko one etvorice. Ima druga pozadina te grupe. To treba ja mislim da je izuavao Nikoli. Oni su ubaeni tu oni su zloinci koje je nai dravljani koje je strana
obavetajna sluba Francuska (9) koristila za izvoenje zloina na njihov raun, a
onda su to prikazivali kao da to rade Srbi. Oni su u Srebrnici izvodili masakr koji je
snimljen postoji dokaz, kaseta i kao takvi su ubaeni ovde. Ima tamo tano izvetaj
kako su se ponaali dole u 125.brigadi. Ima da sam ih ja primio, da sam ja bio itd.
Nema blage veze sa tim. I oni dolaze tamo kao glavni svedoci pukovnik naelnik
bezbednosti bio pritinskog korpusa zavrio NO, urovi nalenik bezbednosti i
sad pritinskog korpusa, ovaj prima ovu brigadu PVO, Savovi u 125.mtbr., oni se
ljube sa zloincima koji su doli ovde da ubiju predsednika i kae mi njih ne smatramo optuenim nego smatramo da su oni nai ratni drugovi.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ti zna ko je njega odveo dole. Na kraju krajeva onaj ef francuske obavetajne
slube nije xabe smenjen kad su oni uhvaeni. On mora da ima sluha, pukovnik
zavrio Stojanovi (10) ti je ljut zato to nije izaao iz organa bezbednosti drugo
zato to nije dobio ono ta hoe.
Meni je lio Kuzmanovi doneo ovoliki tos materijala i doneo na sto i dao.
Evo ovo su kae sve izvetaji koje Stojanovi slao za vas u Pritinu, za mene. On je
mene uvek izvetavao da to nije tano. On meni doe i kune se ni jedan izvetaj nije
poslao. I ti zna kakav je moj odnos bio prema njemu. I on jeste dole radio a jeste i
mutio. I im je otiao sa te dunosti svi organi bezbednosti u tom pritinskom korpusu za njim drvlje i kamenje. Nee da ga vide. Ako on doe mi svi idemo iz organa.
To ti treba da raisti. Evo meni Laza sino kae da on nije normalan ovek. On je
8. Raspopovi, komandant Specijalnih jedinica MUPa Crne Gore, ubijen na trgu Ivana Milutinovia u strogom
centru Podgorice. Ubica nikad nije pronaen.
9. Misli se na grupu PAUK koju je predvodio Jugoslav Petrui koja je bila u sastavu 125. brigade VJ na Kosovu i Metohiji za vreme bombardovanja SRJ. Neki ociri koji se ovde pominju svedoili su u njegovu korist na suenju, to je
izazvalo negodovanje vojnog vrha
10. Pukovnik Momir Stojanovi, sadanji naelnik Uprave bezbednosti VJ koji je prozivan od jednog svedoka na
suenju Miloeviu u Hagu da je umean u ratni zloin na Kosovu. Nalazio se na listi osoba kojima je zabranjen
ulazak u zemlje Evropske ekonomske unije. Bio na visokim funkcijama vojne bezbednosti u Pritinskom korpusu u
vreme bombardovanja SRJ. Na sadanju dunost doao sa mesta komandanta brigade
57

VOJNA TAJNA 2. deo

otkaio. Dok je bio potpukovnik tamo bili mi komije. Neu ja njega da postavljam
za komandanta. Da me boli glava, on e da digne brigadu tamo. On je bolesno ambiciozan ovek.
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Ostanju morala, u vezi ovog sluaja ja bih da se ovaj postupak malo odugovlai
to se tie i sudskog i informativnog dok prou ovi izbori o grupi PAUK, jer to bi
sada vrlo brzo dolo u funkciju. to se tie stanja morala u sadanjem trenutku ono
je stabilno. Na osnovu izvetaja iz jedinica od jutros nema nekih bitnih problema
u kdama i jedinicama. Ja ponovo ovde istiem neke pokazatelje posebno za ovaj
odred koji ukazuje na jedno dobro stanje morala u odredu bez obzira na neke disproporcije na ostale jedinice. Drugo informisanje javnosti je bilo u ovoj sedmici.
Objavljeno je 74 priloga od ega 49 pozitivnih i sa neutralnim porukama a 25 to je
poveanje negativnih i uglavnom se radi o porukama koje prenose mediji u Crnoj
Gori. U inostranstvu je objavljeno 11 priloga uglavnom o odnosu vojske R.Crna
Gora instrumentalizovanosti vojske itd. Intenzivirana je psiholokopropagandna
delatnost protiv SRJ i posebno vojske. Sada smo doli u nekakvu ravnopravnu poziciju kao ciljna grupa sa pretnjom. Ve je akovi istakao znai u Crnoj Gori je to
posebno karakteristino a okolo su se pojavili timovi i to brojni timovi za izmeu
ostalog i za propagandna dejstva u svim zemljama okolo. Oni su pri ovim centrima
i telima koja su formirana za navodnu pomo demokratskih snaga. Mi smo pored
ovog generala urkovia on je ima 86 godina, generalpukovnik, rekao je sve ovo
to je akovi sada izneo, pojavio se i general Martinovi ponovo i on je izneo,
osnovna teza mu je da e Crna Gora da se suprotstavi ukoliko bude ugroena od
Miloevia. Mi smo preduzeli konkretne mere u Crnoj Gori organi za moral su
ojaani, dve novinarskotelevizijske ekipe jedna RTSa jedna YUINFA je u funkciji
kde 2.A, Dan je maltene polako postaje na bilten ponovo smo stavili u funkciju RT Elmag i neke konkretne aktivnosti. Sada forsiramo pomo koju vojska
prua a i neke odgovore oko graninog pojasa i hapenja novinara. Teine aktivnosti u kdama i jedinicama koje utiu na moral su u ovom trenutku pripreme
za prijem vojnika septembarske partije, one na onsovu izvetaja i pokazatelja idu
dobro i nema razloga da vojnici septembarske partije ne budu u visokom procentu
kao i proli, istiem da 92% vojnika je izuzetno zadovoljno sa prijemom, dalje realizacija ovih vebovnih aktivnosti i realizovanje izrade planova i informisanje od
strane stareina koje ste vi naredili na proirenom kolegijumu i taj proces ide sada.
Oko vebe povratak 2000. vi ste i konkretno ovoj ekipi izdali zadatke nema nekih
bitnih problema Neki stanovi se ve zavravaju, nama trebaju prva reenja o dodeli
stanova da krenu i ovo to smo rekli da to bude propraeno i u listu Vojska da se
vidi ko je kako dobio stanove, molamo biti obazrivi da nas ne bi nasankale ove ostale strukture, a pre svega mislim na MUP. to se tie ovih stanova u Crnoj Gori ja
ne znam jo nita nije krenulo videemo. To mora da bude. Oko ove Kandike da
se napravi tuba, nae pravo je da traimo zatitu redovnim putem kod redovnih
58

VOJNA TAJNA 2. deo

sudova. Znai on misli da postoji samo jedno pravo za njih. I oko onog gvoa ja
sam gledao onaj ivzetaj da li je to mnogo ili malo. I poslednje pitanje oko ove aktivnosti sutra. Imamo li mi taan spisak ljudi koji idu iz G, ko ide ko ne ide itd. Da
se to vidi da se napravi. ivadin Jovanovi ne dolazi, ali dolazi njegov zamenik neki
Novakovi Zoran ja mislim.
Septembar 2000
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Moemo li da ponemo. Pre nego to preemo na ovo zato smo se skupili
danas general Simi ima potrebe za par minuta da saopti ovu naredbu i jo neke
stvari. Ima li jo ko od vas potrebe da neto kae za ovaj skup. Da ima normalno
van ovog pitanja koje emo raditi.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Ja mislim da bi trebalo pitanje izbora da se danas rasisti, ja ne znam da li je
general Simi jel tu. Ali nije jo stigao iz armija i po mojoj proceni ili e kasniti deo
ili e doi u zadnjem momentu. Tu mora hitno da se vidi ta je. Znai armije su
trebale dobiti materijal i dostaviti nama ono to treba sad disperzija da se izvri.
To nita nema znai. A ako ne reagujemo danas mislim da e biti sutra kasno. To
je jedno od vrlo bitnih sad pitanja posle ovoga koje se mora reiti. Jer dok stigne
iz Podgorice dva materijala, ne znam ja, iz vojnih okruga, vojnih odseka trebalo je
doi armijama, armije da prime da jave samo nama da preuzmemo, nije problem
da doemo do njih, znai treba da doe iz cele Vojvodine u 1. armiju, treba da doe
iz dole iz Crne Gore, problem verovatno, tu e jo najvei problem biti. Vreme i sve
ostalo, i ako, da vas podsetim da sam na dva Kolegijuma na to upozoravao. Ali je
kasno materijal i ovo sve poslato dole, tu je problem, u kratkom vremenu sve. Treba
videti da poaljemo vozila, ako treba u Ni, u Podgoricu, treba po meni ako to nije
u funkciji vojni okrug, vojni odseci, sve na noge da danas ide da rade
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ajde molim te otii ti tamo u kancelariju i vidi, nazovi Simia, koga ima u Upravi neka nazove pa neka vide dokle je stigao taj materijal, ta distribucija do vojnika
nije stigla, znai do jedinice nije stigla.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Nema roka, to izborne komisije optinama dostavljaju te materijale u jedinice,
kako smo do sada radili
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Znamo put, ako su jedinice dostavile vojnom okrugu, gde su koji su vojnici u
kojoj jedinici. Pa vojni okrug je trebao na osnovu toga da dostavi svim izbornim jedinicama za sve vojnike ime i prezime i gde se nalazi. I oni sad treba da alju potom,
59

VOJNA TAJNA 2. deo

ako to izborne jedinice, komisije nisu poslale potom one su morale nekoga nai ko
e to da nosi. Da li je to ocir vojska da organizuje ni sam ne znam. Ali ako to nita
nije uraeno do sada onda od toga nema nita.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Gospodine generale, ovde moe biti sporno druga da se kasni objektivno zbog
vremena, a moe biti i druga varijanta da se namerno nekim mestima ne daju listii
zbog opozicije, otpora i svega drugog.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
To je opstrukcija, ali tu ne moemo oekivati, ali tu ne moemo nita da uradimo
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Moemo, moemo, ima da ide iz vojnog okruga organ bezbednosti i prisiliti da
daju materijal koji treba da daju, prisiliti, nije to nikakav problem. Mi ne traimo
nita oko glasanja, nego da daju ono to su po zakonu duni. Nije uradio svoj posao,
pa nek se vidi.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ali tamo u komisiji nisu samo organi vlasti, nego su izborne komisije su lanovi
iz svih.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Vi moete papir kad dobijete stavite u ladicu, i niko ne zna
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Znam, ali komisija izborna nije jednolana i nije jednostranaka
... ne govorim vam ja napamet, budite sigurni
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Znam da ne govori napamet, ali ja ne mogu da stignem ako nita niko ne radi,
sad da vidimo gde je zapelo.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
... ja upravo za ove moje nisam dobio, zato govorim, znam o emu se radi,
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Dobro to e da sada pukovnik da ispita gde je to i ta. Dobro, ajmo Simiu
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
60

VOJNA TAJNA 2. deo

Prije nego to preem na ovo to je sino odraeno i poslato, ja shvatam u vezi

sa ovim to akovi kae, moda smo napravili jedan mali pogrean meukorak,
mogli smo da imamo sve u vidu ovo da negde u tim opozicionim optinama i gradovima da e taj materijal od tih organa teko ii u nae jedinice. Nije kasno ni sad
sada tu nam treba Simi da razmislimo. Moda bismo mogli za sve nae vojnike
da poveemo vojnoteritorijalne komande i da ode na izborno mesto to i to, nije
dobio vojnik moj taj i taj, daj dupliraj poziv i da prikupimo i da poaljemo i to. Ali
kaem to je jedan nain da ispravimo sve to sada, da sagledamo sada. E sad ovako,
sino, odnosno noas su otila dva nareenja komandama jedinica. Jedno u vezi sa
podizanjem borbene gotovosti a drugo u vezi sa izborima na prostoru Crne Gore.
itam prvi, a to je u vezi obezbeenja normalnim uslova za sprovoenje izbora na
prostoru Crne Gore. Ja itam izvorno nareenje, vi ete ga dobiti u toku dana, ali
bolje da se odmah upoznate. Raspolaemo podacima da e snage MUPa Republike Crne Gore raznim metodama ometati izlazak graana na glasaka mesta, sam
tok glasanja, kao i da se pripremaju za krau glasakog materijala. Kako na mestu
glasanja, tako i u toku njegovog prevoenja do izborne komisije. Radi spreavanja
takvih neustavnih aktivnosti, a u cilju stvaranja normalnih uslova za obavljanje graanskih dunosti, svih graana na teritoriji Republike Crne Gore spreavanja moguih incidentnih situacija na glasakim mestima i sigurnog prevoenja glasakog
materijala, savezna izborna komisija obratila se Vojsci Jugoslavije za pomo radi
pruanja adekvatne pomoi i stvaranja normalnih uslova za sprovoenje izbora
nareujem. Prvo, u cilju neprekidnog praenja toka izbora, uoavanja problema i
preduzimanja odgovarajuih mera formirati u Generaltabu tim sastava, zamenik
naelnika Generaltaba VJ i pomonici NG u prilogu. Drugo, u armijama tim sastava: naelnik taba i pomonici komandanta. U Ratnoj mornarici isti takav sastav.
Vezu izmeu formiranih timova odravati korienjem postojeih sistema veza.
Izvetavanje o sprovoenju glasanja vriti redovno na svaka dva sata, a vanredno
po potrebi. Gotovost timova za rad 24.9. u 07,00 asova. Drugo, Komanda 2. armije
i Ratne mormarice izvrie procenu svakog glasakog mesta i potrebnih snagama
4. bataljona vojne policije, 7. bataljona vojne policije specijalne namene i 27. bataljona vojne policije na pogodan nain izvriti obezbeenje istih radi spreavanja
incidentnih situacija na izbornom mestu i krae glasakog materijala. Na svim
komunikacijama, na teritoriji Republike Crne Gore sistemom punktova i patrola
obezbediti da glasaki materijal stigne do odredita. U sluaju da snage MUPa
pokuaju da ometu normalan tok izbora i dostavljanje glasakog materijala, najpre
ih upozoriti a potom primenom sile onemoguiti ih u tome. Stupiti u kontakt sa
izbornom komisijom i upoznati se sa mestima prikupljanja glasakog materijala i
naom namerom da pruimo neophodnu pomo kako bi se izbori sproveli u normalnim uslovima. Prikupljeni glasaki materijal organizovano i bezbedno prevesti
avionima i helikopterima. Tree, komandant 2. armije neposrednim kontaktom ili
obavetenjem prenee predsedniku Vlade i ministru unutranjih poslova Republike Crne Gore odlunost dravnog rukovodstva i VJ da e po svaku cenu obezbediti normalne uslove za glasanje svih graana Republike Crne Gore, a u sluaju
ekscesne situacije, preduzeti energine mere prema nosiocima. Iskljuivu krivicu
61

VOJNA TAJNA 2. deo

u sluaju incidentnih situacija snosie Vlada i MUP Republike Crne Gore. etvrto,
Komanda RV i PVO za potrebe prevoenja glasakog materijala kako sa jednog glasakog mesta u centralu tako i ukupni izborni materijal sa aerodroma Golubovci
na aerodrom Batajnica Savezna izborna komisija obezbedie dva aviona T70 i dva
helikoptera HT40. Upotreba aviona i helikoptera po odluci komandanta 2.armije
i Ratne mornarice a u dogovoru sa komandantom RV i PVO. Gotovost helikoptera
za upotrebu E 24.9. u 08,00 asova. Peto, komandanti 2. armije i Ratne mormarice
odluie koje stareine se mogu uputiti u mesto stanovanja radi glasanja a da pri
tome ne doe do naruavanja nareenog nivoa borbene gotovosti. Komanda RV i
PVO obezbedie 23.9. dva aviona T70 za prevoenje stareina 2. armije i Ratne
mornarice na marruti aerodrom Golubovci aerodrom Batajnica. Komandant 2.
armije i RM odredie vreme polaska stareina kao i vreme povratka sa glasanja. To
je potpisao naelnik i noas je to otilo, oni su primili i ve su reagovali, videete
kroz kasnije njihove zahteve.
viceadmiral
VL ADE NONKOVI
Moe li ja neto samo malo. Ako se ja seam dobro ta je naelnik naredio jue
za obezbeenje mesta, izbornog mesta da u krugu na udaljenju od 100 metara vojska vri obezbeenje. Nisam uo da je to regulisano.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Jeste, ali nismo ba precizirali 100 m, na pogodan nain, tako sam shvatio da mu
ja, al on je u razgovoru sa njima objasnio da ne budu vojnici na glasakom mestu
nego malo na udaljenju i da stupe u kontakt. To je on njima u razgovoru objasnio, a
ja sam na pogodan nain. Tako mi je on rekao da im je on objasnio, sve ja da stavim
ono da budu na udaljenju od 50 metara da prate i to. Ali ja to nisam mogao sada,
moda obavimo jo jednom razgovor sa njima pa ... Ja sam smatrao da i njihovi
pomonici
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Bie stranih posmatraa mnogo, zvanino inkognito, tako da se ispostavi 100
metara i dalje.
generalpotpukovni
MIODRAG SIMI
Drugo nareenje u vezi podizanja mera borbene gotovosti. Raspolaemo podacima da ekstremne opozicione partije pripremaju proglaenje pobede na izborima
pre zvaninog saoptavanja rezultata i ve su javno zakazali proslavu pod znacima
navoda pobede u veernjim asovima 24.9.2000. godine. Ovo ukazuje na ve planirane scenarije izazivanje incidentnih situacija i nereda i neprihvatanja zvaninih
rezultata izbora. Radi odravanja nareenog nivoa borbene gotovosti i spreavanja
svih moguih oblika iznenaenja nareujem: Prvo, jedinice vojne policije, izviake, izviakodiverzantske i bataljone ete za specijalna dejstva 72. specijalnu,
53. padobransku i 56. zmtbr imati u gotovosti za upotrebu do 30 minuta. Upotrebu
62

VOJNA TAJNA 2. deo

63. padobranske brigade vriti po odluci naelnika Generaltaba. Ono to je rekao

da izuzima iz nadlenosti 3. armije. Gotovost jedinica za upotrebu 18,00 23.9.2000.
godine. Drugo, po odluci komandanata strategijskih grupacija organizovati komandovanje formiranjem timova za komandovanje zakljuno sa operativnim nivoom.
Tree, zastave u gotovosti do 6 sati po nareenju o posebnim merama stalne borbene gotovosti u jedinicama A klasikacije prevesti u jednoasovnu gotovost do
18,00 asova 23.9.2000. godine. etvrto, stavljaju se van snage take 1, 2 i 3 nareenja NG str.pov.broj taj i taj. Ovo se radi da se stavlja van snage da se 72. pretpoinjava 3. armiji. Peto, komandanti strategijskih grupacija organizacijskih jedinica
G u skladu sa procenom regulisae i sva ostala pitanja iz svoje nadlenosti. esto,
izvetaj o realizaciji nareenja dostavljati u okviru dnevnog operativnog izvetaja,
vanredne po potrebi. U vezi sa ovim naelnik Generaltaba je noas naredio da
jutros organizujemo i da sve jedinice koje su po ovom nareenju prevedene u jednoasovnu odnosno poluasovnu borbenu gotovost na prostoru Beograda i blie
okoline proverimo ekipno, pukovnik Luki je izvadio iz nareenja o posebnim
merama stalne borbene gotovosti gde ta imamo, samo bi trebali da se brzo organizujemo i da poklopimo. Najjednostavniji nain da svako svoju jedinicu poklopi.
Hou rei da KoV poklopi jedinice KoVa sistemom stareina iz uprava idu i prekontroliu. Da recimo, Branko prekontrolie gde ima izviae, akovi svoje jedinice
vojne policije, jer drugaije ne moemo tako brzo se organizovati. A on je naredio
do 17,00 sati da ima izvetaj kakvo je stanje u tim jedinicama. Pa prije nego to bi
Luki saoptio gde ta imamo predlaem vam da proitamo zahteve komandanata
2. armije i Ratne mornarice u vezi sa ovim nareenjem. Ovako, kabinet komandanta Ratne mornarice poziva se na ova nareenja i kae: a na osnovu ukazane potrebe u cilju uspenog izvrenja zadataka praenja toka izbora, spreavanja ometanja
izlaska graana na glasaka mesta, te onemoguavanje krae glasakog materijala
molimo da nam pretpoinite 6. etu 7. bataljona vojne policije specijalne namene u
vremenu od 18,00 asova 23. do 08,00 asova 26., odnosno do otpremanja izbornog
materijala na aerodrom Golubovci. Tu je akovi pa sada, moemo da odluimo o
tom zahtevu. Drugo, Ratna mornarica kae poziva se na svoje telegrame, radi se o
popuni i zahteva: urgiramo da nas hitno popunite navedenom strukturom profesionalnih vojnika i obuenih vojnika. Tu je Nonkovi, tu je Nikoli, ta nismo uradili
morali bi hitno da odreagujemo. Obzirom da imamo 2 aviona danas za prevoz ovih
stareina mogli bi da se nae brzo reenje. Opet ratna mornarica. Cenimo da nareenjem odreene snage nisu dovoljne za potpuno i kvalitetno izvravanje zadataka
u zoni odgovornosti Ratne mornarice. Predlaemo da pored nareenih snaga angaujemo jo i vod vojne policije 83. motorizovane brigade izviakodiverzantski
vod 81. motorizovane, rezervni sastav iz Herceg Novog i deo snaga 82. pomorskog
centra. Traimo odobrenje da na osnovu odluke komandanta Ratne mornarice
upotrebimo u skladu sa razvojem dogaaja i druge komande i jedinice ratne mornarice. U svim varijantama angaovanja snaga nemamo mogunosti da odvojimo
snage za angaovanje na teritoriji optine Cetinje, to je zona odgovornosti 2. armije. Predlaemo da se izvrenje zadataka na teritoriji optine Cetinje angauju deo
snaga 2. armije. To je u vezi sa sve tim, pa bi vam predloio da admiral Nonkovi
63

VOJNA TAJNA 2. deo

sa akoviem, odnosno Nikoliem razmotri, predloe ta da radimo dalje. Toliko

gospodine generale sam ja imao u vezi sa ovim.
....Praktino, to sam malo prije rekao sve ove zahteve koje uzimamo zadnja
dva tri meseca. Mi smo ovde i vi ste gospodine generale rekli da ono to se moglo
moglo se da vie popune nema, a to se svelo na onih 48 vojnika plus 8 stareina i
plus 8 ovih vojnika vozaa tenka. I sad ne znam da li bi bilo i pametno ako sa nekim
obuenim vojnicima, danas tovariti ostale jedinice. Stvarno ne znam mislim da li
je to mogue kad se ve ko zna koliko puta rekli da je nemogue, bez obzira to su
potrebe zaista za dole. To se trebalo napraviti najzadnje u julu mjesecu, a ne sad
praviti 2 sata pred izbore. to se tie ovih to emo kasnije, to se tie ovih jedinica
mislim akovi ovih izviakih i Krga i ovih policijskih da oni to procjene
....Jedan novi element dole za mornaricu, neke informacije da bi mogli Hrvati zajedno sa amerikancima oko Prevlake neto da urade ukoliko doe do ... da posjednu tamo
i tako dalje. Evo ja u da poaljem informaciju, to e zahtevati dodatno angaovanje.
...I ovo je po meni najkrupnije pitanje,... .. tokom agresije NATO dali tu teritoriju Cetinja i onda bi logino bilo da sad u vreme izbora obezbedi 2. armija sa svojim
snagama, bez obzira to je ta jedinica 85. brigada Zecova, ali kad znamo da ima 20
ljudi, to e ona da napravi. Znai mislim da bi ovo trebalo 2. armiji da ona preuzme to, njezina teritorija i da obezbedi ovo za vreme glasanja.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
... da vam kaem ovako, znai prvi njegov telegram vezan za 6. etu, to je ona
eta esta koja se nalazi u Ulcinju, Kumboru, Tivtu, ona tri voda, znai ti vodovi su
u njegovoj zoni, i to je onaj od problema to sam ja govorio. Mislim, kad piemo nareenja, piemo dajemo zadatak raunamo na taj bataljon a nikada ne raunamo da
je eta tog bataljona u zoni ratne mornarice. I sad imaju dve mogunosti po meni.
Jedna je da stvarno napravimo nareenje da se ona pretpoini za ovaj zadatak, znai da njegov zahtev usliimo i druga je da damo komandi 2. armije zadatak da taj
zadatak za raun ratne mornarice izvri. ta predlaete, to da vidimo
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
... Gospodine generale, predlaem po predlogu angaovati komandanta ratne
mornarice i taj predlog komandanta ratne mornarice nek direktno dostavi komandantu armije, mi ovlastimo da on to i to je najjednostavnije. Ona e i tako morati
biti angaovana.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Mislim da nam je Milane taj put spor, nego mi ako se slaemo sa time i ovo, poaljemo komandantu 2. armije na znanje, komandantu RM prihvata se na predlog
i pretpoinjava se 5. eta 7. bataljona i gotovo. I on neka ga planira.
... i jedan vod da ode na Cetinje da bude iz ovih snaga iz Podgorice.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
64

VOJNA TAJNA 2. deo

Znai 6. etu da, Cetinje preuzima 2. armija.

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
... ta ima da preduzima kada je Cetinje u zoni 2. armije. ta ima to sada, ta
se on koprca oko Cetinja, njegova brigada, laka brigada, 30 ljudi nalazi se u zoni
2. armije, to je isto kao da se sad javi Smiljani i da kae trai zahtev da aerodrom
mu obezbedi 2. armija. Tamo je komandant 2. armije u zoni njegovoj, nek radi to
treba da radi. ta ima da pria, ta spominje Cetinje, kad smo Cetinje u ratu izvukli
iz njegove zone u bombardovanju i dali ga 2. armiji. To to je locirana brigada mirnodopski tamo ivi i radi, nita drugo nema. I ne vidim ja tu neku potrebu. Nego
ovaj telegram vezano za popunu. Od 24.8. telegram i od 17.9. telegram. Znai moe
mu se odgovoriti. Ono to ste dobili dobili ste i nema vie.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Ali tu moraju jo jednom da sagledaju da li dobili ono to im je ...
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Jel to stiglo ili nije stiglo, samo to treba proveriti, ako je stiglo treba mu odgovoriti na taj telegram, znai nema nita vie.
... ja vas molim da budemo ipak jasniji prema 2. armiji to se tie Cetinja, oni su
gore tutnjaju sve jedinice i oni su vidili da im je jedinica pretpostavljaju u Cetinju
ugroena i da ovaj nije preduzeo po njima ono to je trebalo. Zato oni to reaguju,
zato bi mislim trebalo neto jasnije biti prema 2. armiji.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Jasno, teritorijalna podela podrazumeva sve to je u zoni 2. armije odgovara
komandant 2. armije
...zato gospodine generale, ako dozvoljavate to se ta 83. laka i njena zona ne
pretpoini u ovoj situaciji 2. armiji
...jedinica nije pretpoinjena
generalpotpukovnik
NINOSLAV KRSTI
... i on sad iz komande 2. armije nareuje 83. i ako treba ojaava i sve u redu.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Krle, ne moemo to Krle da uradimo, to bi ispalo da sve jedinice Ratnog vazduhoplovstva u zoni 2. armije pretpoinjavamo komandantu armije. To ne moe.
On posle odgovara i za mobilizaciju, nego da idemo teritorijalni princip ne naruavamo subordinaciju, ne naruavamo nita, odgovara
... nego da vidimo ovde sada. Predlaem da pored nareenih snaga angaujemo
jo i vod vojne policije 73. motorizovane brigade, ....vod 83. ... 81., rezervni sastav iz
Herceg Novog i deo snaga 82. pomorskog centra, jel misli rezervu ili misli ono to
65

VOJNA TAJNA 2. deo

ima. Ne znam ta mu je. I ovde je stavio u zagradu... a ovde i deo snaga 82. pomorskog centra.
.... pretpostavljam da ovde ide i izviake i vojna policija, s obzirom da nareenje naelnika Generaltaba od 14.9. da je bilo da je regulisano da se samo iskljuivo namjenski koriste ove jedinice. I onda on pretpostavljam da trai neku slobodu
u odnosu na to nareenje.
... namenski komandant armije angauje vojnu policiju svoju sam samo je bilo
nareenje da se angauje namenski. Znai nije mu uskratio pravo angaovanja
nego mu je uskratio pravo da ih upotrebi za ribolov, nego samo za lov. Razume. Prema tome nije tu uskraeno pravo, njega mui to rezerva, sad je pitanje da li da ....
... on treba da postupi u skladu sa razvojem situacije, tako mu treba odgovoriti,
neka procenjuje, to su njegovi sastavi
... naelnik je tamo zabranio pozivanje rezerve do izbora i zato on to pita, njemu
treba odmah, on to hoe odmah.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
On pita verovatno nije raunao da e mu damo 6. etu pod njegovu komandu,
sad smo mu dali 6. etu, sada trenutno gore reavamo taj problem, a u daljem po
zavrenom izboru i u skladu sa situacijom dozvoljava se i to. I nema nita vie.
... al treba mu rei sve snage znai nae mirnodopske snage moe upotrebiti po
svojoj odluci.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Sve mi je jasno, generale, sve mi je jasno samo da admiral i ovo ree za ovu popunu, ako je to stiglo ....
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ali to sad pazite, sada dok mi ovde budemo 2 sata radili, ovo treba reiti jer vreme tee njima, neka ide Luki neka reava... Nonkovi i Luki neka vide ovo, neka
ree i
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
To treba da vidimo da se pripremi Simi i sa naelnikom moramo da se konsultujemo.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Dobro naelnik e doi oko 10 sati, ali ja mislim da e to i otii u javnost a dobro
je to Krga kae da to idemo prije mi nego da oni.
... da imamo saznanja tako i tako al da u cilju obezbeenja toga bie preduzete
odreene mere.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
66

VOJNA TAJNA 2. deo

Jer stigao je i zahtev savezne izborne komisije ovde,

... ja sam proverio, Uprava za informisanje kae da je materijal sav dobijen, preuzele su ga strategijske grupacije i komanda 2. armije jue preuzela materijal.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ali nema u Kabinetu ovaj zahtev savezne izborne komisije za pomo armije,
pored vozila znai da vojska obezbeuje, trebao je sino da stigne, sino me je zvao
naelnik oko 10 sati.
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
... i ovaj telegram je otiao jue naelnik se saglasio da znaju svi, telegram je
otiao jedinicama strategijskim komandama da se sluaoci NO i Generaltabne akademije znai ne vraaju kao to je reeno 24. nego prvog do 24,00 da bi 2. poeli
sa nastavom u cilju obezbeenja ba borbene gotovosti. I sledee, da bude radi vas
ako bi tu dolo do neeg do angaovanja stareina i ostalo G se razreila dunosti i ostalo bie angaovano dobiete tano broj po grupacijama koje bi bile eventualno ako doe do neega da se angauju po jedinicama da znaju evo i ukupno
koliko imamo. Iz G 127, zavrilo .... ovi koji sada zavravaju studenti 325. to je
ta rezerva, da tako kaemo zlatna i sledee 4 godina negde oko 350 i iz ONID*a
nastavnici i ostalo to je prole godine angaovano negde oko 800 ljudi. To je sve
pripremljeno da se u sluaju potrebe angauje.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
E sad emo da krenemo na zadatak. Jue ostavljeni zadatak i sad dajem re gospodinu generalu, jednom od 129 plaenih.

STRAH OD PROMENE REIMA

Strah ivotu kalja obraz esto.
Njego
28.09.2000.
Proao je i 24.09.2000. godine, dan od koga su strahovale i pozicija i opozicija, svako iz svog razloga. Rezultati su bili krajnje kontradiktorni. Lino mislim
da se prava istina nikada nee saznati. U to vreme sve je bilo haotino. Atmosfera napeta sa svih strana. Nije bilo mogue u takvim uslovima voditi racionalnu
predizbornu kampanju. Neposredno pred same izbore ubijen je bivi predsednik Srbije Ivan Stamboli, pokuano je ubistvo jednog od lidera opozicije Vuka
Drakovia. Imajui u vidu ko je bio u Saveznoj izbornoj komisiji, kao i sve ono
to se deavalo posle izbora, sasvim je sigurno da je pokuana i izborna kraa.
Uostalom, Slobodanu to ne bi bilo prvi put. Tih dana sam esto putovao u Podgoricu. Svi smo oseali da se blii dan D, a i Pavkovi ga je ve najavio. Na mom
67

VOJNA TAJNA 2. deo

poslednjem sastanku s gospodinom Maraem pred peti oktobar glavna tema razgovora bilo je praenje namera vojnog vrha ukoliko gospodin Kotunica ne
prihvati drugi izborni krug. Situacija je bila previe napeta, pa je potreba za
dokumentima koji kazuju ta vojska namerava bila sve vea. G ospodin Mara
me je zamolio da sa Budom budem u neprekidnom kontaktu. Diskete sa podacima i procenama smo ifrovali i takve slali Vladi Crne G ore.
L aki, koji je nosio podatke radio je to besprekorno. Uvek je imao ideju
kako da najbezbednije prenese disketu do Podgorice. Nekada bi je izolovao i
ubacio u teglu sa pekmezom ili u sendvi. U Crnoj Gori bi kupio neku bezveznu
robu i tako se vraao da ne bi neko posumnjao zato ide svake sedmice u Crnu
G oru. Tih dana, na povratku iz Podgorice, na aerodromu su mu prila dvojica
u civilu, pokazala mu slubenu legitimaciju i od sto putnika izabrali ba njega
da poe s prtljagom
Poite molim Vas sa nama obratili su mu se, pokazujui rukom kuda
da ide.
U redu odgovorio im je i krenuo za njima. Pomislio je da je kanal provaljen.
Jeste da je bio na povratku iz Podgorice i da nije imao nita kod sebe to bi
ga moglo kompromitovati, ali je pomislio da su saznali koja je njegova uloga.
Nimalo mu nije bilo svejedno, pogotovu to policajci nisu nita govorili. Doli
su u kancelariju i onda je jedan od njih gledajui linu kartu rekao:
Otvorite torbu. ta imate unutra?
Imam pet boksova cigareta i neku garderobu odgovorio im je L aki.
Vidimo stalno putujete, ime se bavite?
Pomalo svaim da bi se preivelo.
U redu, moete da idete, ali nemojte vie da nosite cigarete.
Posle pregleda su ga pustili da izae iz aerodromske zgrade. To nam je bio
moda i najvei kiks za sve vreme delovanja. Smatrao sam da ne treba nita
da menjamo jer nismo bili niim ugroeni, a potreba i nunost delovanja je
nalagala da se radi, bez obzira na rizik.
Na poetku naeg druenja Budimir epanovi, savetnik ministra
MUPa CG, doao je avionom bez pratnje u Beograd. Na aerodromu su ga
pretresli bukvalno do gole koe. Kada ga je slubeni voza povezao sa aerodroma, za njima je krenula i pratnja SDB Srbije. Nastala je svojevrsna trka
gradom u elji da se izbegne nepoeljna pratnja. Bilo je tu i sluajnih prepreavanja puta, tako da je Buda izaao iz slubenog auta i uao u prvi taksi
koji ga je dovezao do cilja. Pre L akija, informacije na disketi za crnogorsku
vladu o namerama reima nosio je jedan slubenik njihove vlade. Ali, i to smo
promenili jer sam eleo da u lancu ne bude niko ko bi mogao biti sumnjiv
Miloevievim uhodama.
28.09.2000. godine odran je kolegijum naelnika Generaltaba VJ na kome
se raspravljalo o stanju u dravi posle iznenaujuih izbornih rezultata:

68

VOJNA TAJNA 2. deo

general
BRANKO KRGA
Gospodine generale posleizborbi periodi ukslauju svoje aktivonosti usklauju
na po politikom i vojnom planu prema SRJ s jasnim ciljem pruanjem demokratske podrke Demokratskoj opoziciji. U oekivanju zvaninih rezultata izbora koji
su kao kao to smo uli jutros saopteni ima brojnih pekulacija ali i uzdranost u
ocenama zvanbinika pre svega Evropske unije i ako Zapad otvoreno podrava opoziciju u evropskim zemljama nagovetava se drugog kruga izbora.
U SAD je prisutno insistiranje da se drugi krgu ne prihvati i da se insistira na
tome da se pripadnici MUPa i Vojske pridobiju na stranu Demokratske opozicije,
u suprotnom se sugerie da pristupi masovim protestima, to je kao to smo videli
ini je to sino ve na neki nain najavio.
Istovremeno snage KFORa i SFORa u susednim zemljama bi u tom scenariju
preduzumimala demonstrativna dejstva prema greanici SRJ radi odvraanja VJ od
mogueg angaovanja. Cenei da bi ishod u SRJ mogao da bude u korist opozicije i
uticao na promenu odnosnosa Zapada prema Cenoj Gori u poslu te dve republuke
intezivira na ostvarivanju svog pravnog statusa i s tim u vezi nastavlja se plasiranje
teza o vanustavnom delovanju vojske radi pridobijanju bezbednosti garancja Zapada. Pokrenuta je inicijativa i za pribliavanju Crne Gore Evroatlanskim strukturama putem potpisivanja sporazuma po asocijaciji sa Evropskom Unijom.
Na vojnom planu i dalje su u sutini prisutne ve ranije pretnje u ovom trenutku nepostoji klima meunarodne zajednice za eventualnu vojnu akciju protiv SEJ
osim ako bi se stvorili za to povoljni uslovi koji su denisani u tri sluaja: U sluaju
da VJ ispolji dejstvo po KFORu i SFORu, u drugom sluaju da doe do sukoba
MUPa i Vojske u Crnoj Gori i tree da se vojska pojavi kao arbitar u eventualna
sukobe unutar Srbije. I dalje ostaje otvorena opcija ulinitarne akacije SAD eventualno uz pomo Velike Vritanije koji neki izvori pominju mogunost otvaranja
irakog scenarija i prema naoj zemlji ali to opt u sluaju ove tri opcije.
Milismo da je sasvim jasno da u inostranstvu postoje neki centri moi koji ele
da se kod nas dogodi krvavi scenario i ne samo da to ele nego ine da ga unapreg
izprovociraju. Za sada ne uoavaju indikatori neposrednog ugroavanja SRJ meutim ukupne aktivnosti u okruenju i jaina stranog faktora ukazuje da to veoma
brzo moe da bude aktuelno ukoliko bi unutar zemlje dolo do nepovoljnog razvoja
dogaaja. Poto su jutros saopteni zvanini rezultatiti mislim da je sada sve jasno
i svodi se u sutini na dve opcije: prva da Demokratka opozicija prihvati prvi krug
izbora i tu bi reagovanje vojske bilo pojednostavljeno i druga opcija je da se ne
prihvate i ono kao to su v sino najavili otponu sa masovnim protestima irom
zemlje to bi znatno ukomplikovalo situaciju, pa predlaem da se teino u tom kontekstu vodi ova rasprava na Kolegijum.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Dobro mi emo raspravu da vodimo, ali ja mislim ovo to si ti rekao ono to smo
mi raspolagali sa onim podacima o emu smo priali da se scenario tako i odigr69

VOJNA TAJNA 2. deo

avao. Zbog ega neki u tim dravnim institucijama nisu to uvaavali i preduzimali
odgovarajue mere ja neznam ali oigledno je da sve ide po tome. Mi imamo sada tu
jasnu situaciju i Savezna izborna komisija je saoptila rezultate, ni po kojoj osnovi
opozicija nema razloga da bude nezadovoljna, dobili su u lokalu, stanje za predsednika Jugoslavije potpuno jasno, jasni su rezultati. Znai priznat je reagularnost tih
izbora i regularnost tih rezultata prema tome nema razloga da se ne prihvati sve
to sada izlazi iz tog konteksta nije u duhu niti demokratskih promena, niti inicijativa da se mirnim putem to zavri.
E, sada ta znai ti potesti? To znai da se odstupi od propisa i da se prizna
neto to nije ostvareno. Naravno mi moramo da ispotujume do kraja odliku Saaavezne iznorne komisije i mislim da je ona to se tie pozicije povoljnija u odnosu
na ovo, jer oni e naravno pokuati verovatno znaju kakvim se mahinacijama sluili
i pitanje je da li to mogu da ostvare u drugome krugu i dali nee doi do otrenjenja
naroda pa da se to pkrene, moda i hoe moda i nee, ali ako su toliko sigurni nema
razloga da se ne ide u drugi krug. Jedino moe da izkomplikuje situaciju to njihovo
odbijanje da se ide u drugi krug.
Ja mislim da mi bi trebali da napravimo jednu procenu kratku naravno kada
ujemo i akovia da se ovde formira jedan ti sa Marjanoviem na elu da napravimo jednu kratku procenu ta moe dalje da se dogodi u tom smislu i ta moe nas
vojsku da oekuje. Mi sigurno se neemo ukljuivati ni u kakve sukobe ako ne budemo napadnuti ni mi ni nae dravne institucije. Mislim da bi trebalo posle ovoga
da se ovaj tab sastane, da odemo kod predsednika dami izloimo nau procenu jer
oigledno da neko nije uvaavao to smo mi slali tamo, bez obzira te informacije iz
kog su izvora dolazile, odiravaju se po tom scenariju (11).
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Gospodine generale, nekoliko napomena po pitanju delatnosti stranih bavetajnih slubi i stanja na teritoriji u odnosu na raniji period nema nekih bitnijih promena. To su ovako opte poznate stvari.
Ono to je karakteristino da rukovodioci dosta procenjuju da su uinili jedan
previd to su pre dveremana najaili odnosno dali rezultate izborne, to po inja je
stovirilo uslove Saveznoj izbornoj komisiji i za manipulaciju. Sada trae razloge
zbog ega je dolo da oni praktino sa 49% nisu dobili u prvom krugu i trae razloge na drugoj strani.
to se tie daljih kretanja moe se rei da prema podacima koje imamo oni tvrde
da nee izai na izbore u druom krugu i po naoj proceni se moe oekivati dalja
destabilizacija stanja i pritisak na vojsku i MUP uglavnom jer tu im nije situacija u
dovoljnoj meri jasna, oko toga kako e se Vojska i MUP u odreenoj situaciji ponaati. Napominju da imaju kao navodno neka lica u samom vrhu vojske i za sada mi
11. Najavljeni sastanak je i odran u Belom dvoru kod predsednika Miloevia, dan uoi petog oktobra, a o njemu
je govorio general Milen Simi u listu Svedok od 07.10.2003. godine, o emu e biti rei u narednim stranicama
knjige
70

VOJNA TAJNA 2. deo

procenjujemo da je prisutno odreeno interesovanje pojedina lica, pripadnike VJ,

SMO na svim nivoima itd. ali za sada u tom pravcu pratimo tu situaciju i videemo
kako se to interesovanje kree. Ima saznanja da pojedina lica iz pojedinih krugova
se interesuju takoe i u tom smislu treba preduzumati mere zatite svih lica ukljuujui komandante u prvom redu generale od eventualne teroristike delatnosti.
to se tie stanja bezbednosti u vojsci ako posmtramo broj reagovanja u odnosu
na raniji period nema poveanja. Mi danas treba da dobijemo izvetaje od organa
bezbednosti, procene govore da jedan broj pripadnika vojske je glasao za Demokratku opoziciju Srbije, da ima pojedinianih istupa, ali da je jo kompaktnost jedinica
takva da to ne utie bitno na borbenu gotovost.
Procenjujemo da bi mogli naredni dani imati odreenog uticaja na ponapanje
pojedinih pripadnika i mislim da je vrlo bitno da se sada ovo informisanje koje
se sprovodi da se vrlo brzo reaguje, da se pojedinani sluajevi kroz informisanje
spree i ja bih predloio s obzirom da ima razliitih nastupa komandanata pri informisanju i da neki irititiraju dole stareine bilo bi dobro da se napravi okvirni plan
informisanja
stareine, komandante armija i korpusa i iz tog plana ne bi trebali da izlaze,
da oni sada ne procenjuju duboko ta e se desiti za mesec dana nego da kau da
vojska e raditi svoje zadatke i obaveze i da ne nasedaju na provokativna pitanja
jedinica. Posebno je to karakteristitino u Crnoj Gori da je kod civilnih lica izrazito
izraen broj tih lica koja su naklonjena rukvodstvu Crne Gore.
To se poklapa sa onim podacima to je kontrolisano u okviru mobilizacije vojnim odsecima, vojnim okruzima itd. da je taj broj civilnih lica koji se praktino
plae za svoju sudbinu u sluaju da doe do ocepljenja Crne Gore jer neki iznose
neu ja da oni mene zapale kuu itd. Prisutna je ta bojaznost kod tih lica koja su roena u Crnoj Gori. Ja bih upozorio na jednu moguu problematinu situaciju to je
kod pripadnika rezervnog sastava koji se pozivaju na vebe i aktivosti da tu malo
moramo veu panju obratiti jer su kod th lica mogua reagovanja nego kod profesionalnih pripadnika.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Bez obzira na sve vojsa je ostala kompaktna po tim pitanjima, sigurno da ima
pojedinanih sluajeva raznoraznog nezadovoljstva koji se vue ko zna od kada no
to nisu sluajevi koji treba da nas zabrinjavaju, ali su sluajevi koj i treba da evidentiramo i da sa tim ljudima se ozbiljno radi. Mogue da se razlozi tome to nisu svi
popuno informisani o ovoj situaciji i takve reakcije mislim da komandantu moraju
da raziavaju u svojim jedinicama a potpuno se slaem se sa tim da komande
svih nivoa nisu uinile ono to smo mi ovde nareivali kako da se informie sastav
i kako da se organizuju izbori u jedinicama.Ta struktura o kojoj mi govorimo penzione bez obzira to su vezani za nas nisu u naoj nadlenosti. Ja sam to i predsedniku jue rekao da mi imamo jedan manji broj penzionera moda 5.000, 6.0000
koji su organizovani u Udruenje penzionera i sa kojima se odrava kakav takav
kontakt u svim gradovima u svim centrima. Videli smo njihov odziv, ali to je samo
71

VOJNA TAJNA 2. deo

6.000 ali ostaje jo 50, na kraju krajeva i 50, 60 i 1000.000 nije glasako telo koje je
moglo bilo ta da ugrozi, to treba imati u vidu. Ja mislim da su oni izbacili nekoliko
kandidata jedan je Blagoje, drugi je Grahovac on je ve provomisan na nekim skupovima i Dimitrijevi Aca. Mislim da je Grahovac najozbiljniji kandidat. U itavoj
toj stvari moete da vidite ta e sve da se dogodi kada doe Grahovac i kakav e
revaizam da oni sprovode, jer mi imamo pokazetelje u nekim rmamama kako e
se oni ponaati onim svojim neistomiljenicima, oni to ne kriju. Mi mislimo da se
ovo sve deavalo po scenariju zapada i da je to scenarijo kako treba da se razbije
Jugosavija, odnosno destabilizuje do kraja itd.
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Oito je da je i u predizbornoj kampanji, ali sada izvedena klasina vojna psiholoopropagandna operacija pod jurizdikcijom Zapada sa glavnim ciljem da se
otvore ratni ciljevi i to je sutina, da je bila klasina vojna operacija govore podaci
da je pri NATOu formiran centar, da su svuda u ovim centrima koji imaju razliite
nazive ugraeni ustvari vojni strunjaci, da su upotrebljene vojne snage za psiholoke operacije, da su angaovane vojne snage za pritisak klasine i da je ubaen
veliki novac. Naalost na domaku su da postignu ratne ciljeve. Naalost jedino smo
mi uoili to i jedino smo mi to nazivali pravim imenom i jedino smo mi delovali
kroz nae angaovanje u cilju zatite jedinice, svi ostali relevantni subjekti su se
ponaali mirnodopski.
Ovde ovo to akovi istie nije bitno to kako su se opredeljivali pripadnici
vojske, na kraju pripadnici vojske su malo birako telo da bi mogli odluujue i ukoliko se politiki subjekti budu i dalje bavili raznoraznim pekulacijama kako su se
opredeljivali pripadnici vojske onda to nita se ne postie. Delimino smo se i mi
ponaali mirnodopski, pa i sada se ponaamo mirnodopski. Mi imamo ponovo nekakav dan gde je zadnja mogunost da se ciljevi ostvare, imamo nekakva ponaanja
gde razmatramo nekakva pitanja koja uopte nisu bitna.
Ja predlaem to se tie informisanja mi smo dali teze za informisanje i nema
nikakvih novina da bi se te teze obnovile, jer bilo je da neki nai ljudi to shvate ozbiljno i da ozbiljno uu meu svoje sastave, ozbiljnije nego do sada. Cenimo svi da
se radi o ostvarenju vojnih ciljevi, na dravnom nivou treba formirati neko telo za
supsrostavljanje tim vojnim ciljevima i da malo vie sluaju i nae procene i nae
predloge.

Na osnovu iznetih predloga oformljen je poseban tim koji je pratio razvoj
situacije i davao predloge dravnom rukovodstvu ta bi valjalo initi da na vlast
ne dou domai izdajnici i strani plaenici.
Taj period karakterie i jedna do sada neobjavljena analiza koju je vojni vrh s
Pavkoviem na elu dao predsedniku Miloeviu 04.10.2000. godine, dakle no
pre revolucionarnih promena. Na tom sastanku, koji je odran u Belom dvoru
i kome je prisustvovao vei broj generala VJ, izneta je procena koja je zahtevala
72

VOJNA TAJNA 2. deo

angaovanje vojnog vrha u spreavanju dolaska pristalica DOSa u glavni grad

SRJ. Bilo bi zanimljivo da general Simi bude do kraja iskren, pa svom narodu
objasni da li je vojni vrh predlagao Miloeviu blokade puteva prema Beogradu,
kao i izlaze iz svih veih gradova po Srbiji. Takoe bi bilo zanimljivo da objasni
da li se policijski vrh pobunio protiv predloga VJ i koga je Miloevi posluao.
Posle tri godine od 5. oktobra, general Simi je za nedeljnik Svedok ispriao
da je zaista dolo do pomenutog sastanka s Miloeviem, ali nije ispriao sutinu i cilj sastanka. U tekstu koji je objavljen u oktobru 2003. godine, izmeu
ostalog, pie:
Na sastanku u Belom dvoru 4.oktobra 2000. Miloevi je vie verovao ocenama ministra policije Vlajka Stoiljkovia nego ispravnim procenama naelnika
Generaltaba VJ, Neboje Pavkovia. :
Referisali smo mu veoma iscrpno po sadrajima i strukturi predvienoj za
takvu vrstu aktivnosti. Najznaajniji zakljuci su bili da je situacija u zemlji
veoma teka zbog paralize svih znaajnijih sistema i mogunosti unutranjih
sukoba, da postoji realna opasnost od spoljne intervencije, da je stanje borbene
gotovosti stabilno i da su sve preduzete mere bile neophodne. Referisali smo i
nau procenu da e se sutradan 5.oktobra, u Beogradu okupiti kritina masa,
da e verovatno zgrada Savezne skuptine i Radio televizije Srbije, i nekih drugih dravnih institucija, biti cilj u radikalnom obliku, da postoji mogunost
sukoba naoruanih grupa i da policija nee moi to da sprei. Mirno nas je sluao bez komentar i dodatnih pitanja.
Poto smo zavrili s referisanjem iznenadio nas stavom da e on ostati predsednik drave do kraja mandata bez obzira na rezultate drugog kruga predsednikih izbora...
....to se tie naih procena za 5. oktobar, rekao je da nema takve informacije od nadlenih slubi, verovatno mislei na policiju i zamolio da saekamo
desetak minuta. Veoma brzo je doao ministar Vlajko Stoiljkovi. Sa nekoliko
svojih pomonika. Miloevi je kratko prepriao ono to smo mi referisali. Stojiljkovi je reagovao veoma otro, i optuio nas da na osnovu netanih injenica
preuveliavamo stvari i da se meamo u nadlenosti policije, da je stanje u policiji dobro, i da bi se pre moglo zakljuiti da je stanje u vojsci udno. Ubeivao
je Miloevia da e policija sa tri prstena spreiti masovni dolazak graana u
Beograd i da e zatititi sve institucije od eventualnih nasrtaja.

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Oni sada kroz ova okupljanja koja su poeli pa to je svojevrstan pritisak na celokupno javno mnjenje u Jugoslaviji. To postaje prisutno svaki dan u narodu. Nema
nikakvih kontramera. To je sve stvar koju mi moramo da stavimo sa procenom i da
vidimo. Ovde je samo bitno da za nas zvanini rezultati Savezne izborne komisije a
da ne zaboravimo u Saveznoj izbornoj komisiji sede pripadnici svi. Znai ne moe
73

VOJNA TAJNA 2. deo

da kae sada on da nije prisutan ako su lanovi DOSa i lanovi ostalih stranaka
prisutni tu.
Idemo dalje.
Komanda RM predloila je da se brodovi i ote prevedu iz jednoasovne gotovosti u dvoasovnu gotovost radi utede resursa svih brodarrskih sistema. Naime,
zbog veoma kratkog vremena gotovosti svakih pola sata moraju da startuju motore,
pale brodove, da bi bili spremni da obezbede jednoasovnu gotovost oni predlau
da se prevedu u dvoasovnu gotovost tako da ne pale svakih pola sata motore.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja bih to podigao na estoasovnu gotovost.
generalpotpukovnik
ORE URIN
U subotu 30og je zakletva u svim jedinicama. Vaim ranijim nareenjem zabranjem je izlazak svim vojnicima u grad, predlaem da poanjemo dopunu nareenja
da se u u subotu i u nedelju mladim vojnicima odobri organizovan izlazak u grad.
Gospodine generale preduzetim merama za izvoenje vebovnih aktivnosti u
prostoru i nareenja za jaanje mera borbene gotovovosti, skraivanja mera gotovosti pojedinih sastava obezbeeno je spreavanje iznenaenja i ugroavanje bezbednosti SRJ. Nesmemo dozvoliti da nae sastave neko izprovocira da ne primereno
odgovore i reaguju. Ako ste prihavatili ove predloge mi emo pripremiti u toku
dana a ve smo pripremili neka nareenja.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ove predloge moemo da prihvatimo. Da se vratim na ovo ta znai ako je
Savezna izborna komisija jednom saoptili 7 i 800 a drugi pu 7 i 200, gde se tu ta
muva? Ja mislim da mi ne bi trebali da mi ulazimo u sve to.
generalpotpukovnik
LJZBIA STOIMIROVI
Veeras gospodine generale u 21 as ova sistem F65 krenue prema 3.A obezbeena je popuna 38 brigade sa vojnicima na odsluenju vojnog roka tako da u budue nezavisino od rezervnog sastava za ovaj sistem, idu stareine i rezervni sastav.
Trea armija i dalje vri pozivanje rezervnog sastava i ako su to pouzdani ljudi to je
dobro, ako nisu pouzdani mogli bi da nam stvore u ovoj situaciji neke probleme.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To odmah da se kontaktira sa Lazom a i ja u da mu kaem a i vi ne bi trebalo
to vie da se poziva. Mi nemamo tamo neke pokazatelje na Kosovu. Znai prihvataju se ovi predlozi ovakako kako smo rekli s tim za RM da idemo na est, tu se radi
samo o paljenju tih sistema i motora nema potrebe da se pali svaki as.
generalmajor
GRUJICA USKOKOVI
74

VOJNA TAJNA 2. deo

Gospodine generale to se tie pozadinskog obezbeenja sve mere koje ste naredili u vezi obezbeenja kontinuiteta komandovanja mi smo preduzeli. Sastav je
upoznat sa ovim to je trebalo, radimo po planu, nema posebnih negativnih odstupanja u odnosu na izbore ali dozvolite mi da istaknem da posle ove informacije
osea se neko olakanje kod svih pripadnika sektora i neposredno poinjenih to
se ide u drugi krug, nadaju se pozitivnom reenju. Inae stanje pozadinskog obezbeenja u celini funkcionie uspeno, izuzetno teko i sutina je u tome to nemamo
novanih sredstava ali to je poznati problem.

PETI OKTOBAR
Ko nee kad moe, nee moi kad bude hteo.
Rable
Zbog osetljivosti materijala koji obrauje Obavetajna uprava VJ, objaviu
samo delove iz obavetajne procene 4.i 5. oktobra, no uoi promena, da bi doarao kako se odnosio svetski faktor prema nama. Ovakve procene stizale su
do Slobodana Miloevia i on je na osnovu njih donosio odgovarajue odluke.

INFORM ACIJA OB.BR. 190 OD 04.10.2000.
1. Stavovi i aktivnosti u vezi sa situacijom u SRJ
Izborna kriza u SRJ, nastala ne priznavanjem zvaninih rezultata od strane
DOSa, sa svim moguim implikacijama, i dalje je najaktuelnije pitanje relevantnih meunarodnih faktora i drava. SAD nastoje (kako smo i predviali ranije), da
period nakon izbora iskoriste za ostvarivanje svog prvog cilja prema SRJ, tj. smenu
aktuelne vlasti. Zbog toga, podravaju opoziciju u SRJ, priznaju njenog kandidata
za pobednika u prvom krugu izbora i trae od ostalih zapadnih zemalja da podre
takav stav. S druge strane, Rusija, bez tako monih mehanizama politikovojnog
uticaja, svojim nastupom eli istovremeno da: (1) zadri status znaajnog faktora
u regionu i (2) ikoristi krizu u SRJ za svoje politikoekonomske interese prema
Zapadu.
Ameriki predsednik B. Klinton je, na bazi sugestija svojih savetnika (pre svih
S. Bergera), dao instrukcije svojoj administraciji o daljem nastupu prema SRJ u vezi
sa izbornom krizom. Sutina nastupa SAD je, da se prizna pobeda opozicionog
kandidata (V. Kotunice) u prvom krugu i u tom pravcu e nastaviti sa pruanjem
podrke opoziciji. S tim u vezi, Dravnom sekretaru (M. Olbrajt), dat je zadatak,
da tokom putovanja u zapadnu Evropu, usaglasi stavove i nastup zapadnih zemalja
prema izborima u SRJ sa amerikim.
Rukovodstvo Ruske Federacije, za sada se decidno ne izjanjavanja u vezi sa
izbornim rezultatima u SRJ. U saoptenjima najviih predstavnika ruske vlasti istie se njihovo zalaganje za: (1) ouvanje mira i stabilnosti u Jugoslaviji; (2) izbor
75

VOJNA TAJNA 2. deo

legitimnog predsednika koji bi bio priznat od strane meunarodne zajednice i

sopstvenog naroda i (3) pribliavanje pozicija suprostavljenih strana. S tim u vezi,
Rusija podrava celovitost SRJ i protivi se meanju i pritiscima sa strane. Meutim,
s obzirom na stalne kontakte i uestalost poseta uticajnih zvaninika sa Zapada,
neizvesno je, u kojoj meri ruska administracija, svoj nastup prema izbornoj krizi
u SRJ usaglaava sa Zapadom. Ruski analitiar navodi da, rukovodstvo njegove
zemlje zvanino ne podrava niti priznaje bilo koju stranu kao pobednika u prvom
krugu izbora, jer eli dobre odnose i saradnju sa dravom, a ne sa strankama i koalicijama. U tom smislu, istie spremnost ruskog rukovodstva za posredovanjem u
reavanju nastale situacije nakon prvog kruga izbora. Predstavnici parlamentarnih
organa i ruska javnost, imaju podeljene stavove, zavisno od politike orijentacije i
oni se kreu od ocene da je drugi krug izbora legitiman do prikljuivanja zapadnim
optubama, da su izborni rezultati lairani na tetu opozicije.
Analitiar zapadne obavetajne slube, procenjuje, da u aktuelnoj situaciji ne
postoji mogunost stranog vojnog uplitanja u dogaaje vezane za izbore u SRJ, bez
obzira to su u njih ukljueni raznovrsni interesi, koji unose dodatni rizik od provokacija i incidenata.
Vojnodiplomatski predstavnik V. Britanije smatra da, Zapad (Evropa i SAD)
sem otvorenih verbalnih izjava podrke opoziciji i priznavanju pobede njihovom
kandidatu u prvom krugu, od strane njihovih dravnih zvaninika, za sada nemaju
jasnu koncepciju i jedinstven pristup kako raeagovati u sluaju da unutranja situacija u SRJ izmakne kontroli. S tim u vezi, navodi da, dosadanji politiki i vojni
promaaji prema SRJ, primoravaju Zapad da zauzme obazriviji pristup prema sadanjim dogaajima.
Prema podacima dobijenim operativnim putem jedini kompromis na koji bi
Zapad pristao, u vezi sa izbornom krizom u SRJ, je prebrojavanje glasova prvog kruga, uz prisustvo njihove delegacije. U sluaju da rukovodstvo SRJ ovo ne prihvati,
zapadne zemlje e intenzivirati diplomatske, politike, ekonomske i druge pritiske
u cilju potpune izolacije SRJ.
Aktivnosti kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga susednih zemalja, kao
i meunarodnih snaga u okruenju su uobiajenog intenziteta i za sada ne ukazuju
na mogunost neposrednog vojnog ugroavanja bezbednosti SRJ.
INFORM ACIJA OB.BR. 191 OD 05.10.2000.
1. Stavovi i aktivnosti u vezi sa situacijom u SRJ
Vojnodiplomatski predstavnik Japana ceni da, trenutno, nema pokazatelja o eventualno novoj vojnoj intervenciji NATOa protiv SRJ, a izjave o tome se namerno
plasiraju iz politikih razloga. Bez obzira na nejasnoe oko konanih rezultata
predsednikih izbora, prednost opozicionog kandidata u prvom krugu izbila je
adut i najekstremnijim protivnicima SRJ da za reavanje postizborne krize treba
uzeti u obzir i upotrebu sile. U vezi sa situacijom na KiM, istie da SAD, ve sada,
nije u interesu da se bavi konanim reavanjem krize i polako se udaljavaju od tog
problema. Americi odgovara sadanje stanje, odnosno postojanje kriznog podruja
i poligona za meunarodne mirovne snage, to e nastojati i da odre. Meutim,
76

VOJNA TAJNA 2. deo

izraeniji su interesi SAD za prostor Crne Gore, zbog strategijske potrebe za potpunom vojnom kontrolom tog prostora. Preuzimanje kontrole nad Crnom Gorom
mogao bi da predstavlja zavrni korak ostvarivanja prisustva SAD na Balkanu.
Vie vojnodiplomatskih prestavnika kritikuje meanje zapadnih zemalja u izborni proces u SRJ, jer nastoje da eventualnu promenu vlasti iskoriste kao opravdanje
za dosadanju antisrpsku politiku i agresiju na SRJ. Pored toga, izraavaju bojazan
da bi dogaaji u SRJ mogli da slede one iz rumunske revolucije iz 1989. godine. S
tim u vezi, sugeriu da VJ ne dozvoli da bude isprovocirana, jer bi se u suprotnom
situacija jo vie iskomplikovala i neminovno bi dolo do velikih rtava.
Prema podacima dobijenim operativnim putem, predsednitvo DOSa ceni
da bi do prvih sukoba izmeu snaga bezbednosti i pristalica ove politike grupacije
moglo da doe 05. o.m. na ibarskoj magistrali, kada e pripadnici MUPa intervenisati, odnosno spreiti organizovan dolazak pristalica opozicije iz unutranjosti
u Beograd. U ovom gradu, opozicija namenski provodi nerede slabog intenziteta
radi uvanja za kasnije, zbog ega dolazi do odreenih nesporazuma sa radikalnijim pripadnicima DOSa iz unutranjosti. S druge strane, Zapad/SAD zahteva
od makedonskog dravnog rukovodstva da javno podri demokratske promene u
SRJ i izrazi oekivanja da e to dovesti do poboljanja odnosa dve zemlje u svim
oblastima, a posebno u privrednoj.
Aktivnosti kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga susednih zemalja,
kao i meunarodnih snaga u okruenju ne ukazuju na mogunost neposrednog
vojnog ugroavanja bezbednosti SRJ.
NAELNIK
generalpotpukovnik
Branko Krga

Svanuo je i taj dan D. Pavkovi ga je dugo najavljivao. Od mnogo faktora je
zavisilo kako e se zavriti. Iz informacija kojima sam raspolagao, a i iz razgovora sa ljudima iz Crne Gore, bilo mi je jasno da je ovo preloman trenutak i da
od njega zavisi kojim putem e nastaviti Srbija i Crna Gora i da li e opstati na
mapi Evrope.
Kolone graana kretale su se ka Beogradu. Sve je bilo besprekorno organizovano. Moralo se ii do kraja. Cilj je bio smeniti vlast bez krvi. Ali, isto tako,
moralo se biti spremno da se pred silom ne ustukne. Reke ljudi su se slivale ka
glavnom gradu iz svih pet pravaca. Poeli su trajkovi. Sve je bilo izlepljeno parolama i gratima. Sa svih strana se treslo Gedo gluperdo. Nije iskljuivan ni
rumunski scenario. Srbija je morala da iskorai iz mraka i haosa po svaku cenu.
U Beograd dolazim sa Draganom Letariem, mojim kumom, on tada nije znao
za moju ulogu prema Crnogorcima, ali je pretpostavljao da se tu neto deava.
Molim ga da pokua da sazna ta nameravaju crvene beretke. Kola smo parkirali
kod eleznike stanice, jer se blie centru grada nije moglo prii. Kad smo doli
do Skuptine, video sam ljude kako iznose nametaj iz zgrade. Jedan od demonstranata je nosio lepo izrezbarenu skuptinsku stolicu. Iznenada je spusti na
77

VOJNA TAJNA 2. deo

travu ispred nas i ree sav razdragan:

Sedi brate. Sedeo je u njoj Lili, pa sad ti...
Neka hvala nasmejah se i prooh prema bazenima na Tau.
Letari je otiao u zgradu iznad pote u ul. 27. marta, poto mu je tamo bila
kancelarija i sedite SDBa, da proveri kakve su im namere i ta smeraju. Posle
sat vremena se vratio i rekao mi:
O vde je opti haos. Nema polovine naelnika, svi su se sklonili. Mislim da
je doao kraj.
Hajde da obiemo bazu JSO u Lipovakoj umi, od njih moemo svata da
oekujemo.
Na putu smo sreli na stotine automobila sa zastavama opozicije koji su pristizali Ibarskom magistralom. U Lipovakoj umi je prividno vladao mir, pa smo
se vratili ka centru Beograda. Bio sam neprestano u kontaktu sa ocirima VJ na
niim nivoima, tako da sam odlino znao ta se deava. Oekivao sam kontraudar specijalnih jedinica VJ i policije. Helikopter MUPa nadletao je centar Beograda. Prema kasnijem svedoenju, u njemu je bio general Goran Radosavljevi
Guri, sadanji komandant andarmerije. On je odbio Miloevievo nareenje da
iz helikoptera izbacuje kutije sa suzavcem na grad. Milorad Lukovi Legija je,
videvi kolika je masa ljudi na ulici, odluio da se ne intervenie. Ako nije dolo
do ozbiljnije intervencije pripadnika crvenih beretki i jedinica VJ, onda je to
prvenstveno iz straha od ogromne mase koja je nadirala ka centru grada. Dakle,
ne moe se rei da je vojni vrh jedva doekao odlazak Miloevievog reima.
Za to postoje bar dva jaka razloga. Prvi je taj to je uivao sve privilegije koje
su postojale u armiji te veliine i takve namene, a drugi je jer je bio upetljan u
mnoge radnje sa one strane zakona, a nije mogao da pretpostavi da e se na
to gledati blagonaklono, kao to se gledalo posle 5. oktobra. I jedni i drugi su
shodno svom karakteru ekali u redu za ulaznice u novo vreme. Cilj im je bio
samo jedan da sakriju krvave tragove i da se uhlebe u novom sistemu. Odmah
posle petog oktobra poeli su u medijima njihovi intervijui o tome kako su ba
oni doprineli pobedi opozicije. Ispade da su svi koji su trpeli batine, progone i
ubistva obini statisti, a da su glavni igrai Pavkovii, Simii... Stvarno sam im
zahvalan to nas nisu do kraja poklali i pobili i to, ako se desi povratak patriotskog bloka na vlast, nee morati da menjaju generale i druge vladine inovnike,
jer su oni jo tu gde su ih ostavili 5. oktobra.
No, da se vratim na deavanje 5. oktobra 2000. godine. Jedan broj svojih
poluoklopljenih hamera Legija je rasporedio oko novog Generaltaba VJ u
cilju da sprei izlazak dela Specijanih jedinica VJ na ulice Beograda. Vojska je
ojaala odbranu Generaltaba 72. specijalnom brigadom i oklopnim transporterima. Strah je bio na svim stranama. Dobro je dok se Legija bavio Pavkoviem
i obrnuto. Vie je ostalo vremena demonstrantima.
Treba rei da su borbene grupe VJ iz 72. vazdunodesantne brigade pre podne zaposele Televiziju Beograd s kompletnom opremom u nameri da se ziki
suprotstave upadu demostranata. Grupe je predvodio major Dragan Delibai.
Ispred Televizije bili su parkirani ceradni puhovi VJ.
78

VOJNA TAJNA 2. deo

Na tog asnog oveka vren je nevieni pritisak da ostane u Televiziji i da je

brani po svaku cenu.
Posle kraeg razgovora i ubeivanja od MUPa da se zadri u RTSu, major
Delibai donosi pravu odluku. Povlai ljude na svoju odgovornost i tehniku da
ne bi bila unitena u naletu demostranata. O tome izvetava komandanta 72.
brigade, pukovnika Cvetkovia. Iako je vojska tvrdila da nije tano da je uestvovala u 5. oktobru tj. general Pavkovi je u vie navrata istakao svoju navodnu
neutralnost, imao sam priliku da se lino uverim u suprotno. Posle neuspelog
pokuaja da se, zahvaljujui svom ratnom autoritetu, suprotstavi rudarima Kolubare i ubedi ih da se vrate na radna mesta, ovo je bio drugi pokuaj da se spase
nemogue. Trei je bio pokret tenkova ka Banjici. Pomenuti major odigrao je
vanu ulogu u spreavanju sukoba vojske i demonstranata.
U samom Generaltabu vladala je meavina haosa i straha. Ostraeni pojedinci koji su nosili epolete generala traili su da budu komandiri tenka i da kao lanovi posade zaposednu RTS, studio Koutnjak. Oni e se prepoznati u ovom
tekstu, a i danas zauzimaju vanu funkciju u VJ. Pojedini bezbednjaci su izbezumnjeno hodali dugakim hodnicima generaltabne zgrade govorei kako njima
nee nekakav Kotunica biti predsednik. I oni e se prepoznati u ovom tekstu.
ao mi je to nemam mogunost da pustim snimak njihovog polemisanja, pa
ne mogu da im objavim imena. Sada su oni ociri s utemeljenim demokratskim
nainom razmiljanja. Verovatno do prve prilike.
Sa Budom epanoviem sam mnogo puta razgovarao o tome ta da radimo
kada doe taj dan D. Obojica smo se sloili da e tada opoziciji u Srbiji te informacije biti dragocenije i potrebnije nego Crnogorcima.
Poto smo se pripremali za taj dan, dogovorili smo se da bi bilo najbolje da
se srpskoj opoziciji dostavljaju podaci direktno. Obojica smo se sloili da ovek
kojem e se dostavljati bude general Perii. Postojalo je dosta razloga za tako
neto. Iz zapisnika sa mkolegijuma jasno sam video da vojni vrh VJ Periia doivljava kao neprijatelja broj jedan. To mi je bio jasan znak da ne radi ili sarauje
sa Miloevievim slubama. Bio je naelnik Generaltaba i susretao se s takvim
dokumentima, a i s dravnom tajnom. Dakle, imao je bezbedonosnu kulturu, to
mi je bilo jako vano. Dobro je poznavao armiju i njene generale, jer je mnogima
bio pretpostavljeni. Znao je njihove slabe take. Na kraju krajeva i sam DOS ga
je isturio kao frontmena prema VJ.
Imali smo prvo proverenu dojavu o nameri, a kasnije i reenje kojim se odreuje privoenje odnosno hapenje gospode Kotunice i Svilanovia od Vojnog
suda u Beogradu. O tome ih je obavestio upravo Perii. Polako se sputalo vee
nad Beogradom. Policija u centru je bila razoruana, stanice opljakane, a kola
spaljena. Postignut je dogovor o nenapadanju na policiju. Zavladalo je zatije.
Toga smo se i plaili. Postojala je mogunost konsolidacije Slobodanovih jedinica i pokuaj upada u zgradu Skuptinu grada, gde je bio glavni tab opozicije.
Iamo sam pitolj kod sebe. Reio sam da uem u Skuptinu i potraim generala
Periia. Na stepenitima bila je masa ljudi koja je trebalo ziki da sprei ulazak u Skuptinu.
79

VOJNA TAJNA 2. deo

Kuda e? upitao me krupni mladi iz mase.

Treba mi general Perii rekoh mu, iako nisam bio siguran da me je
uo.
Saekaj odgovorio mi je.
Posle nekoliko trenutaka na stepenicama, probijajui se kroz masu, pojavio
se Darko Milanovi, Periiev telohranitelj. Rekoh mu da me alje Buda epanovi.
Ulazi brzo ree mi i uvede me unutra.
Skuptinski hol je bio pun novinara, ljudi sa automatskim pukama i raznoraznih drugih suvenira. Moram priznati da ti ljudi sa orujem, kojih nije bilo
mnogo, nisu ostavljali utisak neke snage koja bi mogla da se ozbiljnije odupre
ukoliko Slobodan pronae dovoljno ludaka da nas napadne. Uli smo u jednu
od kancelarija prostranog dvorca u kome je smetena Skuptina grada. Iz nje
smo proli u sledeu u kojoj je bila gotovo sva opozicija, odnosno svi ministri
sadanje vlade. Perii je krenuo ka nama. Uhvatio me je pod miku i odveo u
malu prostoriju u kojoj su odlagana sredstva za higijenu i vie je liila na priruni magacin.
Posle nekog vremena i uverenja da nisam ubaen kao provokator od Miloevievog reima, Perii i ja dogovorili smo se da mu obezbedim telefonski
imenik s brojevima generala da bi ih on pozvao i zamolio da se stave na stranu
naroda, a ne reima. Jo smo neko vreme proveli zajedno i ispriao sam mu ono
to sam znao u vezi s namerama vojske, to je on paljivo saluao. Upozorio sam
ga da pojaaju mere opreza, jer ako sam ja uao sa orujem, onda su to mogli i
drugi. Pozvao je Darka i prilino otro mu je izdao nareenje da pazi ko ulazi i
ta se unosi.
Na spratu Skuptine na galeriji Milan St.Proti davao je interviju francuskoj
novinarki. Sve je bilo u pokretu i puno dinamike.
Za pola sata vratio sam se sa imenikom u kome su bili svi telefoni i kuni i
mobilni i specijalni. U imeniku su bila imena Pavkovia, Miloevia, Stoiljkovia i svih ljudi koji su imali nekakav uticaj u dravi. Perii se obradovao kad
je dobio imenik. Uao je u susednu kancelariju i telefonirao. Kasnije sam ga
pitao koga je zvao. Dok piem ovu knjigu zamolio me je da ne objavljujem imena tih generala. Nijedan nije pristao na saradnju u smislu da da potvrdu da se
vojska nee meati u dogaanja. Bilo je potrebno da se neko od lidera DOSa
sastane sa ocirima s kojima sam bio u kontaktu i koji su bili spremni da spree
krvoprolie. Odluili smo se za sastanak u mom stanu na ukarici. Unutra su
bila etvorica ocira VJ. Periia sam saekao ispred zgrade i uveo ga unutra.
Razgovor je bio direktan i vrlo koristan. Ociri su shvatili svoje mesto i ulogu
u dogaajima. inilo se sve da ne doe do sukoba naroda i vojske. Ociri su
izvestili Periia o deavanjima unutar armije. Perii ih je iskreno molio da
ostanu jedinstveni i da preduzmu sve to je u njihovoj moi da ne bi dolo do
krvoprolia i sukoba sa vojskom. Razgovor je trajao oko sat i po. Razili smo se
i otili svako na svoju stranu. Celu no proveo sam obilazei svoje veze i prenosei poruke i procene Periiu, a on ostatku DOSa. Cilj je bio samo jedan, a to
80

VOJNA TAJNA 2. deo

je spreavanje kontraudara i sukoba sa jedinicama vojske i MUPa. Verujem da

je bilo jo mnogo ljudi koji su tu no nudili pomo DOSu.
U hodniku skuptinskog zdanja sreo sam i dvojicu Obrenovana od kojih
me je jedan dobro poznavao. Jedan od njih bio je Vladan Bati kog sam znao,
a ne znam da li je on prepoznao mene, a drugi je bio Joca urbatovi sadanji
sekretar za sport u Beogradu. Nije mi odgovaralo to smo se tu sreli, ali smo se
javili jedan drugom.
Govornici su se smenjivali na balkonu koji je gledao u Pionirski park.
Masa ispod balkona se smanjila za dve treine. inilo se sve da se odri panja
graana i budnost straara, jer je to bila jedina prepreka koja bi mogla da odvrati Miloevia od kontraudara. Jutro estog oktobra bilo je idealno za tako
neto. Ljudi su bili premoreni. Demonstranti su spavali u parku. Polako je svitala zora iznad Beograda. Svi smo se nadali da e ona doneti i neto novo i da
vie nikada nita nee biti kao to je bilo.
Zoru sam doekao u jednoj kancelariji u Skuptini grada, gde su bili i ostali
lideri DOSa. eleo sam da budem tu. Sve su pretpostavke bile da ako doe
do napada, to da e biti u rano jutro. Ljudi sa kojima sam bio u kontaktu, a da
su pripadali slubi, nisu javljali da se sprema nita radikalno. Naprotiv, svi su
javljali da je situacija prilino mirna. Uglavnom su jedinice preduzimale mere
da zatite sebe i svoje objekte. Jutro smo saekali u kancelariji u kojoj su bili
Momilo Perii, arko Kora i Vuk Obradovi. arko Kora je izaao i posle
nekog vremena se vratio i rekao:
Dobili smo Legiju na nau stranu vidno ushien, gotovo kao malo dete,
iskreno se radovao arko Kora. Kako smo ga dobili, na alost, uverio se i sam
Kora u martu 2003. godine. ivot je hteo da ba on bude predsednik vladine
komisije koja e ispitivati propuste u obezbeenju premijera inia.
Sve je ostalo bilo stvar istorije.

NED OVRENA REVOLUCIJA

Rad je za nekog strano jednostavan,
a za drugoga jednostavno straan.
Fier
Posle prve dobijene bitke protiv Miloevia, ostalo je da se dobije rat. To
moram da priznam da je malo ko znao u zemlji, a na alost i u vladajuoj koaliciji. Poto sam bio na izvoru informacija, dobro sam znao da, ako se do kraja
ne demontira reim koji je naciju doveo pred nestanak, neemo moi da raunamo da smo zavrili sa Slobodanom. Kako je vreme odmicalo, svi su izgledi bili
da e esti oktobar biti trijmf destruktivnih snaga. Podneto je premalo krivinih
prijava protiv ljudi koji su predstavljali stubove reima i koji su objektivno krivi. Te prijave najee nisu procesuirane. Ogromna nasijska mo kojom je
81

VOJNA TAJNA 2. deo

raspolagao bivi reim, a koja nije zaraena ve oteta, sad je pretila da se poput
bumeranga vrati DOSu. Ljudi koji su predstavljali olienje prolog reima bili
su na istim mestima i u novoj vlasti. Svakako da su najuticajniji bili ef SDB
Rade Markovi i NG VJ Neboja Pavkovi. I jedan i drugi primenili su istu
taktiku. Obojica su uspela da pronau svoje uhlebljenje kod Kotunice na istu
priu. Puna su im usta bila patriotizma i reformi. Prvo bi fascinirali Kotuniin kabinet svojim informacijama i priom da bi njihova nagla smena mogla
da narui funkcionisanje te dve vane institucije, pa bi onda kada se uvere da
je predsednik progutao priu ponudili ostavku. On bi je po pravilu odbijao,
pod uticajem svojih savetnika i svoje neodlunosti. Na ruku su im ili i koalicioni partneri i sukobi interesa unutar DOSa. Za Radeta Markovia su postojali
pisani tragovi da je ponudio Kotunici ostavku, a Neboja Pavkovi kae na jednom kolegijumu posle hapenja Miloevia da je petnaest puta nudio ostavku
predsedniku, ali da je ovaj nije prihvatio. Gospodin Markovi se potrudio da
preko svoje este uprave, koja daje obezbeenje vanim linostima, obezbedi
gospou Ljiljanu Nedeljkovi, ecu kabineta. Preko nje je imao upliv i uticaj
na odluke koje je predsednik donosio.
Na drugoj strani, Pavkovi je briljantno igrao igru po principu zavadi pa
vladaj. U njegovom kabinetu su poeli da se okupljaju ljudi koji su do jue bili
ljuti protivnici reima. Vuk Obradovi je bio est gost kod Neboje Pavkovia.
Zahvaljujui tom gostovanju, uspeo je da postavi svoga brata na mesto direktora Savezne uprave za kontrolu leta (SUKL). Njegov brat je po inu pukovnik
RV i PVO i bio je u stranoj nemilosti pre 5. oktobra. Najvee iznenaenje za
mene jeste druenje gospodina Velje Ilia sa Pavkoviem. Pre petog oktobra
je tvrdio, i ja mu verujem, da ga je vojska proganjala, a posle toga je s tim istim
ljudima pravio neke nove paktove i dogovore. Kulminacija cele prevare koju je
Pavkovi servirao Iliu jeste pria o planiranju dravnog udara i navodnim dokumentima koje je ovaj video u Generaltabu. Dravni udar, po Iliu, trebalo je
da izvede Perii pred svoju smenu i trebalo je da budu pobijeni lideri tadanje
opozicije! Ko jo ubija opoziciju i time menja vlast? Ko je trebalo da bude na vlasti ako se pobije opozicija?
Posle 5. oktobra general Milan akovi i general Aca Vasiljevi sasluavali
su drugooptuenog u aferi Perii potpukovnika Sekulia da kae ta zna o
tim dokumentima. Sve se to deavalo malo posle 5. oktobra. Pretili su mu i
zatvorom. Pronali su samo deo dokumentacije koji se odnosi na predlog proglaavanja vanrednog stanja na Kosovu i Metohiji, ali svakako ne na klasian
dravni udar. Imao sam priliku da itam ceo taj plan i sigurno nije onakav kako
je predstavljen javnosti. Pavkovi je znao da bude dobar domain, pa je gostu
iz aka poklonio pitolj i omoguio mu da dobije na korienje blindirani dip
iroki. Ni danas mi nije jasno ta je Velja Ili, koji je dao nemerljiv doprinos
5. oktobru, traio sa Pavkoviem. Vrlo brzo je Pavkovi napravio lobi i prema
Crnoj Gori. Plivao je odlino u tom mulju koji se zove politika. Glava mu je
uvek bila iznad vode.
Iz tih razloga postojala je i dalje potreba da se prati stanje u vojsci i u njenim
82

VOJNA TAJNA 2. deo

slubama. General Perii je izabran za potpredsednika Vlade Srbije i predsednika Odbora Savezne skuptine za bezbednost. U vladi je takoe bio zaduen
za nacionalnu bezbednost, dakle, to se mene tie, bio je dovoljno struan i
kompetentan da dobija te informacije. Uostalom, Vlada Srbije ga je postavila, a
Skuptina izabrala na tu funkciju.
Javnost se tih dana vie interesovala za sudbinu Miloevievih generala, pa
je osvanuo dobar analitiki novinarski tekst koji je napisala Roksanda Nini:
Zato nije smenjen Neboja Pavkovi
MERA OPR EZA I PR IPRAVNOSTI
Nestrpljivi krugovi u DOSu smatraju nedopustivim to je posle raspada
Miloevieve oligarhije kompletan kompromitovani vojni vrh ostao netaknut,
dok krugovi bliski Vojislavu Kotunici poruuju samo polako
Generalpukovnik Neboja Pavkovi, istaknuta perjanica biveg reima, i
dalje je naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije.
Otila je familija, i njihova ideolokopolitikopolicijskopropagandno
nansijska oligarhija se raspala. Iz svakog od tih resora otili su pojedinci, grupe
ili itave garniture, otiao je ak i ministar policije Vlajko Stojiljkovi a ostao
je netaknut samo kompromitovani vojni vrh. Zato?
To pitanje se sve ee postavlja u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) i
meu njihovim pristalicama, naroito meu bivim ocirima.
Na njega u krugovima bliskim predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Kotunici odgovaraju sa samo polako.
METAMORFOZA: Sama VJ je svojim ponaanjem pre i posle izbora ponudila dosta uverljivu argumentaciju i jednima i drugima. Vojska je, naime, prola
kroz tri faze: prvo su (do izbora 24. septembra) agitovali za Miloevia i suprugu
kao da su ih oni iz svog depa plaali, i kao da e to doivotno initi. Onda su
(izmeu 24. septembra i 5. oktobra) utali. Konano, od 6. oktobra poeli su svakodnevno da se kunu u Ustav, zakon i Kotunicu.
Podsetimo najpre na nekoliko detalja iz predizbornog perioda.
U Generaltabu je nekih mesec dana pre izbora napravljen plan angaovanja u kampanji gde je denisan centralni zadatak: da se utie na stareine,
rezervne ocire, penzionere i graane da glasaju za Miloevia.
Uprava za moral GVJ napisala je teze za informisanje pripadnika VJ koje
je potpisao generalpotpukovnik Milan Simi. Pripadnici VJ su tim putem upoznati sa uslovima u kojima se realizuju izbori, ciljevima rodoljubivih snaga
u zemlji, ciljevima neprijateljskih snaga i kolaboracionista... Da bi se izbegle
zabune, jedna reenica poinje ovako: Rodoljubive snage na elu sa predsednikom SRJ...
Vojni vrh je prionuo na posao to to nisu uspeli nije zato to se nisu trudili.
Kao istaknuti borci za zatitu biveg reima u obavetenim krugovima se pominju, pored biveg ministra odbrane Dragoljuba Ojdania (zauzetog ovih dana
dokazivanjem da ni u jednoj od vila nije imao dakuzi, a da uostalom uopte
nije znao ta Pavkovi radi) jo desetak generala. Meu tih desetak su komanda83

VOJNA TAJNA 2. deo

nti strategijskih grupacija general pukovnik Srboljub Trajkovi, esto vian

u drutvu Mire Markovi, generalpotpukovnik Vladimir Lazarevi, general
pukovnik Milorad Obradovi, general Spasoje Smiljani (naroito), general
Milan Zec...
DAN D: Neboja Pavkovi je 18. septembra izjavio da je 24. septembar
Dan D i da e vojska spreiti pokuaje da se vlast uzme silom na ulici.
Za to vreme je, meutim, i DOS radio svoj posao posebno bivi pripadnici
VJ. Na tribinama i u medijima poruivali su graanima da interesi reima Slobodana Miloevia nisu interesi drave i nacije, da sluiti reimu ne znai sluiti
dravi i naciji naprotiv. Drugo, isticali su vrsto uverenje da pripadnici VJ i
policija razumeju tu razliku i da e znati za koga da glasaju na sudbonosnim
izborima. Tree, slali su poruku da bi do svog kraja najbre stigao onaj ko bi naredio Vojsci da uperi oruje u narod, jer batina ima dva kraja te bi se lako moglo
dogoditi da se isto oruje okrene protiv naredbodavaca.
Pripadnici DOSa stekli su uverenje da vojska i nii komandni kadar nisu ni
najmanje raspoloeni da silom brane reim. Pristizale su i informacije o podelama u jedinicama, gde su najee jedan ili dvojica ocira bili za Miloevia, a
ostali protiv. Takve jedinice su se mogle smatrati neupotrebljivim sa stanovita
ambicije reima da svoj ostanak na vlasti brani orujem VJ. Malo ko je, naime,
sumnjao da e Miloevi narediti da se upotrebi Vojska, kao ni u to da e Pavkovi nastojati tu naredbu da sprovede.
Doao je Dan D, a onda i no D izmeu 24. i 25. septembra u kojoj je
ozloglaena Savezna izborna komisija prekinula rad i povukla se u viednevnu
ilegalu ba u trenutku pristizanja rezultata glasanja u Vojsci, policiji i zatvorima odnosno kad se ispostavilo da je velika veina sve tri strukture glasala za
Kotunicu.
GL ASNO UTANJE: Vojska je posle toga odjednom prestala da izdaje saoptenja. Nije se, naravno, izjanjavala o opozicionim optubama o lairanju
izbornog rezultata, ali nije dala javnu podrku ni Miloevievom manevru sa
proglaavanjem drugog kruga predsednikih izbora. Istina, Pavkovi je u sred
noi otiao da ubeuje rudare u Kolubari da prekinu trajk ali nije postigao
nita i tu je injenicu, reklo bi se, sasvim mirno primio.
Kako saznajemo u krugovima DOSa, od 24. septembra bilo je vie dramatinih sednica Kolegijuma (koji ine Pavkovi i njegov najui krug saradnika
zamenik naelnika G, pomonici naelnika, naelnici samostalnih uprava
sve zajedno 12 do 15 ljudi). Poele su se javljati razlike, pucanje po avovima
po kojima je puklo i na izborima.
Malo je verovatno da je iko od njih ba tih dana naglo postao pristalica demokratske opozicije, ali je kod pojedinih generala poeo da slabi borbeni duh i
moral, odnosno da prevladava elja za ostankom na visokim vojnim dunostima, bez obzira na to to predsednik postaje dojueranji izdajnik, okruen jo
grim plaenicima i pijunima. Kako su videli da raste neraspoloenje prema
Miloeviu, pojaavao se i njihov instinkt samoodranja.
Vojska je u stvari tih dana okrenula lea Miloeviu. Glasnim utanjem
84

VOJNA TAJNA 2. deo

posle izbora unapred su otkazali poslunost nareenju koje nikad nije izdato,
ali se osealo u vazduhu, kae Dragan Vuki, bivi visoki ocir VJ, sad savetnik
u Periievom Pokretu za demokratsku Srbiju.
PRITISCI: Doao je i 5. oktobar, dan za koji je Pavkovi, gostujui na Novoj
RTS, oigledno neistinito rekao da je za Vojsku bio normalan. Raspolagali
smo procenama da e demonstracije biti mirne, bez provokacija prema jedinicama VJ. Nita posebno nismo preduzimali... A tenkovi i oklopna vozila koja su
u popodnevnim satima krenuli sa Banjice prema gradu? Deo snaga je izveden
van da prati situaciju... Nisu bili namenjeni za intervenciju.
Zar neko u ovoj dravi misli da bih ja, kao ovek, upotrebio vojsku da odbranim neto to se odbraniti ne moe?, uzviknuo je u pomenutoj emisiji Pavkovi.
Generalu je oigledno bilo jasno da se neto vie ne moe odbraniti, ali
oveku koga je do tad nazivao vrhovnim komandantom nije. Miloevi je 5.
oktobra obeao uspanienim elnicima reimskih medija da stie Pavkovi, a
samog naelnika Generaltaba vie je puta pitao: Pavkoviu, jesi li krenuo?
I generalski jastrebovi oko Pavkovia bili su vie nego raspoloeni da krenu na
one stotine i stotine hiljada pijuna, kolaboracionista, sluga, plaenika i izdajnika iz cele Srbije koji su preplavili centar Beograda.
Pavkovi, meutim, nije krenuo i time je bez ikakve sumnje zasluan za izbegavanje krvoprolia veih ili manjih razmera.
Neko iz najueg armijskog rukovodstva bio je na vezi sa DOSom. Naime,
tek osloboeni Studio B je 5. oktobra uvee na kajron putao apel graanima da
se ne razilaze, jer postoji informacija da e pred zoru biti izvseden kontraudar.
Informacija da je ba to planirano u meuvremenu je potvrena. Ni te intervencije, meutim, nije bilo.
ON: Ujutro 6. oktobra emitovana je vest da je odran sastanak najueg
vojnog rukovodstva ali je graane onespokojavala injenica da nikakvog saoptenja o stavu Vojske nije bilo. Malo kasnije je otkriveno i zato.
Kako saznajemo, na toj i drugim sednicama posle 5. oktobra, raspravljalo
se o tome kako ubediti novog predsednika (koga su generali zvali Kotunica ili
on) da bi svaka promena u vojnom vrhu bila katastrofalna i da je Vojska ne bi
prihvatila. Kad se Pavkovi pojavio pre podne 6. oktobra u zgradi Predsednitva
na Novom Beogradu u koju je Kotunica neto pre toga prvi put uao predoio je dojueranjem voi opozicije da je legalni predsednik, da komanduje
vojskom u ratu i miru i da e prihvatiti svaku odluku koja se tie njegovog, Pavkovievog, statusa ali da bi bilo dobro da sa kadrovskim promenama saeka do
konstituisanja legalnih organa vlasti. Onda je Kotunicu odveo kod Miloevia.
Za poloaj vojnog vrha je, naime, bilo bitno i da se Miloevi povue to je te
veeri i uinio.
Posle toga je Generaltab ponovo poeo da izdaje saoptenja u kojima se svaki put iznova potvruje lojalnost Kotunici. Te je Vojska stala uz svoj narod
i podrala legalno izabranog predsednika SRJ i predsednika Vrhovnog saveta
odbrane, te je izborom Vojislava Kotunice za efa drave reeno pitanje vrho85

VOJNA TAJNA 2. deo

vnog komandovanja, te stanje u Vojsci garantuje izvrenje svih zadataka dobijenih od predsednika SRJ...
R AUN: U jo nestabilnim politikim prilikama u zemlji, najbolja je mogua vest da je vojska lojalna legitimnom predsedniku. Meutim, da li je kako
kae Vuki u redu da Pavkovi sad naplauje svoju odluku da ne izda naredbu da vojska puca u narod?
Pojavljuju se ak i poluglasna sumnjienja da je bilo prethodnih nagodbi
izmeu Kotunice i Pavkovia. To krugovi bliski novom predsedniku decidirano opovrgavaju. Jedino doputaju mogunost da je bilo civila iz Pavkovievog
okruenja koji su poznavali i Kotunicu, pa su generala uveravali da Voja nije
pijun i avanturista, nego je razuman ovek koji se protivi revanizmu.
Uostalom reeno nam je ta je Kotunica trebalo da uradi? Da u tim kritinim danima kae Pavkoviu ti mi obezbedi lojalnost Vojske, a ja u se onda
lako obraunati s tobom? Nije u pitanju ni samo Pavkovieva odluka da 5. oktobra ne podlegne pritisku jastrebova sa svih strana. Vojska je u ovom kratkom
periodu nove vlasti zaista funkcionisala kao faktor stabilnosti, a oekuje se njena podrka u tom smislu i ubudue. esto se pominju odmetnute paravojne i
parapolicijske informacije o kojima vrlo malo ljudi ima pouzdana saznanja, a
jo se manje zna ta bi se od njih moglo oekivati. Ko bi glasi dalja argumentacija titio graane i novu vlast od takvih, ako ne VJ? Ko bi, osim VJ, spreio
neije eventualne avanturistike ambicije da preokrene tok stvari i zauzme
Kotuniino mesto dok je, recimo, predsednik SRJ na jednom od svojih estih i
neophodnih putovanja?
SP OSOBNOST: Konano kau pristalice Kotuniine oprezne politike
prema vojnom vrhu ako se Pavkoviu moe spoitavati ranija nedopustiva
politika pristrasnost i izraena ljubav prema nekretninama uglavnom mu se
ne osporava da je sposoban ocir, da je u vreme NATO bombardovanja spasao
mnogo ivota i borbene tehnike.
Vuki s indignacijom odbija tu tezu: Ne moe biti dobar vojnik onaj koji
se stavio u slubu pogrene politike i strategije, koji izmeu ostalog nikad nije
rekao da se u taj rat ne sme ii. Je li to za pohvalu to je uspeno sprovodio katastrofalnu politiku rata? Nije istina ni da je zasluan za spasavanje ljudstva i
tehnike na Kosovu. Pouzdano znam da je Vojska imala stopostotna saznanja o
tome koji e ciljevi biti gaani. Pa Vesli Klark je drugi dan bombardovanja zvao
Ojdania (tadanjeg naelnika Generaltaba VJ, naa prim.), pitao ga jeste
li se opametili, pa kad je dobio odgovor upozorio je da e nas gaati postupno,
sistematski i razarujue. Tano se zna ta to znai, kae Vuki, naglaavajui
da to govori samo zbog istine, a ne zato to hoe da se vrati u Vojsku jer zbog
pogaene ocirske asti i ponosa ne namerava vie ikad da obue uniformu.
Kad se ispod svaije argumentacije podvue crta, ostaje relativno sigurna
prognoza da Pavkovi nee beskonano ostati na mestu naelnika Generaltaba.
Stii e i njegov sluaj na red kad se formiraju vlade, kad ponu da funkcioniu
parlamenti i stabilizuje se vlast DOSa. Ipak, postoji i prava mera ekanja.
S jedne strane, novi ljudi bi morali doi na elo Vojske pre nego to na dnevni
86

VOJNA TAJNA 2. deo

red stignu pitanja budue orijentacije VJ u sklopu nove proevropske politike, na

primer oivljavanja bilateralne vojne saradnje, zatim mogueg prikljuivanja
Partnerstvu za mir (koji je SRJ unapred poeleo dobrodolicu), pa do denisanja
najbolnijeg odnosa sa NATOom. Skoro celom sadanjem vojnom rukovodstvu
zabranjen je ulazak u zapadne zemlje. S druge strane, primetna je u javnosti
izvesna nestrpljivost kada je u pitanju zakonsko kanjavanje onih ne samo u
Vojsci koji su zloupotrebljavali poloaj, krali, zastraivali...
Roksanda Nini

OBRAANJE KOTUNICE MILOEVIEVIM

GENERALIMA
Razlika izmeu ljubavi i grene veze je u tome to ova druga due traje.
Grosberger
Stari naelnik Generaltaba oberuke je prihvatio novog efa. Njihovi razgovori na kolegijumu 11.10.2000. tekli su tano ovako:
KOLEGIJUM NAELNIKA GENERALTABA VJ
vreme 08.1510.30
sastanku Kolegijuma prisustvovali su:
R.BR.

ORG.JED.G VJ

IN, IME I PREZIME

26.

Predsednik SRJ

gospodin
VOJISLAV KOTUNICA

27.

Savezni ministar
za odbranu

generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI

28.

Naelnik G VJ

generalpukovnik NEBOJA
PAVKOVI

29.

Zamenik NG VJ

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI

30.

Savetnik NG VJ
PNG za OP

generalpukovnik
MIODRAG SIMI

31.

PNG za KoV

generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI

32.

PNG za RV i
PVO

generalpotpukovnik BRANISLAV PETROVI

33.

PNG za RM

kontraadmiral
VLADE NONKOVI

87

PRISUTAN ZA MENIK

VOJNA TAJNA 2. deo

34.

PNG za PM i SP

generalpukovnik
STAMENKO NIKOLI

35.

PNG za ONID

generalpukovnik
ZLATOJE TERZI

36.

PNG za VI i ED

generalmajor
GRUJICA USKOKOVI

37.

PNG za
LOGISTIKU

generalpukovnik
BRANISLAV OBRADOVI

38.

Inspekcija VJ

generalpotpukovnik
NINOSLAV KRSTI

39.

Uprava bezbednosti

generalpotpukovnik
MILAN OKOVI

40.

Obavetajna uprava G VJ

generalpotpukovnik
BR ANKO KRGA

41.

Uprava za I i M
G VJ

generalpotpukovnik
MILEN SIMI

42.

I uprava GVJ

generalpotpukovnik
ORE URIN

43.

Naelnik Kabineta generalmajor DRAGAN

NG VJ
IVANOVI

44.

Naelnik Pete
urave

generalpotpukovnik
IVORAD VUJI

45.

Komandant 1.
ARMIJE

generalpukovnik SRBOLJUB TR AJKOVI

46.

Komandant 2.
ARMIJE

generalpukovnik
MILORAD OBRADOVI

47.

Komandant 3.
ARMIJE

generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI

48.

Komandant RV i
PVO

generalpukovnik
SPASOJE SMILJANI

49.

Komandant RM

admiral MILAN ZEC

50.

Naelnik vojnog
generalpukovnik
kabineta pred. SRJ dr. SLAVOLJUB UI

51.

Naelnik kavineta
pr. SRJ

gospodin
MILO JEFTOVI

88

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine predsednie, gospodo generali dozvolite mi da vas najsrdanije
pozdravim u ime Generaltaba i svih pripadnika Vojske Jugoslavije kao i u svoje
lino ime.
Danas elimo da vas upoznamo sa stanjem borbene govotosti Vojske Jugoslavije,
kao i sa problemima sa kojima se suoavamo i merama koje smo preduzeli odnosno
koje sada preduzimamo.
Gospodine predsednie u daljem tekstu sednice moji pomonici e vas upoznati
sa stanjem borbene tehnike i VJ po elementima iz njihove nadkenost. elim da se ugodno oseate u naoj sredini, kao i da vam ovo referisanje upotpuni sliku o stanju VJ.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja mislim da je ovde dolo do koalizije u prethodnom stavu iz onog izlaganja
gde si rekao da su oteani uslovi za mobilizaciju to je tano a u zakljuku mislim da
je dao drugaije ocene. Radi se gospodine predsednie da mi u sadanjoj situaciji
procenjujemo da bi bilo problema u izvrenju mobilizacije nekih ratnih jedinica
u nekim regionima nae zemlje tamo gde je izvvreno moda prevelik uticaj stranaka na svoje pripadnike koji su ustvari i lanovi odnosno pripadnici naih ratnih
jedinica, no mi se nadamo kako odmie stabilizacija ovih prilika u naoj zemlji da
e se i to pomiriti jer mi nae ratne jedinice formiramo pre svega za odbranu nae
zemlje znai na jednoj patriotskoj osnovi gde bi sigurno dola do izraaja visoka
svest tih naih boraca bez obzira na njihovu stranaku pripadnost. Znai to je samo
problem. Jer neki smatraju da sad u ovom periodu bi bilo problema da li bi bilo u
pogledu odziva, ponaanja kad dou u jedinice kao to smo imali 90tih godina.
Re ima generalpotpukovnik Simi Milen koji e govoriti o elementu moral.
Molim vas pridravajte se vremena.
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Gospodine predsednie, gospodo generali, u narednim minutima istakao bih najvanije karakteristike morala VJ u prvih devet meseci 2000. godine. Ocene koje u vam
referisati izvedene su na osnovu morala kdi, strategijskooperativnih grupacija, sektora i samostlanih uprava G vojske i ocena uticaja drugih elemenata b/g na moral.
Takoe sve ocene koje u izneti zasnovane su na pokazateljima do kojih smo doli
istraivanjima osnovnih manifestacija morala na kvalikovanom uzorku blizu 6.200
pripadnika vojske, a neke manifestacije i preko 30.000. Imajui u vidu dostignuti nivo
b/g kdi jedinica i ustanova VJ, iskazanu zrelost, ustavni i profesionalni odnos pripadnika vojske povodom predsednikih i parlamentarnih izbora u naoj zemlji cenimo
da je sauvano jedinstvo armijskog sastava. Uprkos delovanju brojnih negativnih
inilaca u nastaloj situaciji ouvano je dobro i stabilno stanje morala vojske koja
omoguava uspeno izvravanje njenih ustavnih zadataka. Takvom stanju morala
doprinele su realna i pravovremena procena vojnopolitike i bezbednosne situacije
u okruenju i u zemlji. Reenje krize nastale posle izbora 24.septembra vrlo dobra
89

VOJNA TAJNA 2. deo

vojnostruna, moralnopsiholoka i psihozika pripremljenost pripadnika vojske za

uspeno izvravanje zadataka, visoko izraena patriotska svest i poverenje u stareine
i komandni kadar vojske, uspena sanacija oteenih objekata VJ za vreme agresije,
relativno dobro pozadinsko obezbeenje, odlini meuljudski odnosi i povoljna
socijalna klima u jedinicama, komandama i ustanovama vojske. Prema rezultatima
istraivanja u prvih devet meseci 2000. godine, na iznetom reprezentativnom uzorku vojske moe se zakljuiti sledee, da u proseku 90% pripadnika vojske izraava
bezrezervnu spremnost da brani slobodu, nezavisnost, suverenost i teritorijalni
integritet od bilo kog spoljnjeg ugroavanja. Da je oko 90% sastava vojske uveren u
mogunost odbrane SRJ od spoljne agresije. Da oko 88% pripadnika vojske ispoljava
poverenje u vojno rukovodstvo neposredno pretpostavljene stareine, naoruanje i
tehniku sa kojom nae jedinice i ustanove raspolau. Da je preko 90% sastava vojske
zadovoljno meuljudskim odnosima u jedinicama i ustanovama a posebno brigom
za ljude, drugarstvom i solidarnou. Da preko 85% pripadnika vojske izraava visok
stepen identikacije i ponosa sa jedinicom i ustanovom kojom pripada. Najvei
pozitivan uticaj vojske u ovom trenutku ispoljavaju mirno reenje izborne krize i vraanje politikih procesa u ustavne i zakonske okvire, ustavno ponaanje i dranje VJ
tokom krize, ouvano jedinstvo i dobri unutranji odnosi u kdama jedinicama i ustanovama vojske. Ovako visokoprofesionalnom dranju vojske najvie su doprinele
stareine svojim autoritetom, visokom zrelou i odgovornou za sudbinu zemlje.
Znaajan doprinos takvom stanju morala dale su i preduzete mere na izgradnji i
odravanju b/g u celini u ijoj funkciji su bile brojne komandne, informativne, psiholokopropagandne aktivnosti koje su preduzete u jedinicama na onsovu izvrenih
procena. Negativan uticaj na moral VJ u tom trenutku ispoljavaju sledei inioci.
Prvo ve je bilo rei nesprovoenje Rezolucije 1244 SB UN i Vojnotehnikog sporazuma. Sloena politikobezbednosna i ekonomska situacija u naem okruenju i
u zemlji. Konstantni pad ivotnog standarda pripadnika vojske, mada su u toku ove
godine preduzimane mere da se taj pad ivotnog standarda zaustavi kroz zakonsko
regulisanje plata i kroz izgradnju stanova za pripadnike vojske. Veliki broj nereenih
stabilnih problema i niska lina primanja i upravo ovim je negde oko 80% pripadnika
VJ nezadovoljno. Poseban problem koji je optereivao jedinice u proteklih devet
meseci bilo je poveano psihoziko naprezanje i zamor ljudstva zbog istaknute
nepopunjenosti i preoptereenosti vojnika i stareina brojnim vanrednim zadacima
posebno onim jedinicama koje su bile angaovane u obezbeenju dravne granice,
obnovi zemlje i posebno rasporeene oko kopnene zone bezbednosti. Socijalnopsiholoka klima u jedinicama je u ovom trenutku povoljna. Vojnici i stareine uspeno
su se prilagodili na posleratne uslove ivota i rada i nemaju izraeniji psihozikih
smetnji mada su preiveli dejstvo najvee svetske sile.
Gospodine predsednie, na onsovu iznetih karakteristika stanja morala samo
nekih uprkos svih tekoa cenimo da je moral VJ dobar i stabilan i da omoguava uspeno izvravanje njene ustavne uloge u skladu sa vaim odlukama. Toliko, hvala.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
90

VOJNA TAJNA 2. deo

Gospodine predsednie, gospodo generali i admirali. Stanje u zemlji u

postizbornom peirodu optereeno je brojnim negativnim pojavama koje naruavaju
sistem bezbednosti ugroavaju javni red i mir i prete da izmaknu kontroli dravnih
organa institucija. Ispoljeno nejedinstvo u izvravanju zadataka uslovilo je da se
konsolidacija organa jedinica MUPa odvija sporo. Situaciju dodatnu usloavaju
nastojanja pojedinih politikih faktora da na neke organe jedinice MUPa izvre
uticaj i pridobiju ih za ostvarivanje svojih ciljeva. Opte konfuzno stanje smiljeno koriste razne parapolicijske snage i kriminalne naoruane grupe i pojedinci
koji pod vidom nove vlasti i demokratskih procesa nastoje da preuzmu funkcije
pojedinih dravnih organa. Posebnu opasnost predstavlja mogunost tih snaga da
zloupotrebe naoruanje pod vidom smirivanja situacije u pojedinim sredinama.
Najveu opasnost za mir u zemlji predstavljaju naoruane formacije organizovane
na partijskoj i kriminalnoj osnovi koje broje oko 5.0006000 ljudi i druge grupe
i pojedinci angaovani po raznim osnovama na obezbeenju objekata, linosti
i vercerskih kanala. Pored navedenog po naim saznanjima kod stanovnitva
se nalazi vie desetina hiljada raznog naoruanja i specijalne opreme zaostale iz
perioda sukoba na prostoru prethodne Jugoslavije. Cenimo da dodatnu opasnost
za mir u zemlji predstavljaju postupci i ponaanje kriznih tabova na preuzimanju
privrednih, informativnih, nansijskih i drugih republikih i saveznih institucija.
Do sada je nasilnim putem izvrena smena direktora ili rukovodstava u 65 radnih
organizacija, institucija, a vre se pripreme i trai smena u jo 20tak preduzea
meu kojima je jedan broj od posebnog znaaja za odbranu zemlje. U ovim preduzeima proizvodi se naoruanje i vojna oprema i opasne materije koje se mogu
zloupotrebiti ili izazvati ekoloke posledice. Stanje u kopnenoj zoni bezbednosti je
i dalje sloeno i ima tendenciju pogoranja. esti su napadi iptarskih teroristikih
snaga na organe MUPa i stanovnitvo to izaziva optu nesigurnost i strah. I dalje
su prisutni propagandni napadi na pojedine linosti u VJ sa ciljem njihovog diskreditovanja kod domae svetske javnosti od pozivanja na politiko opredeljivanje
do otvorene pretnje pojedinim stareinama i njihovim porodicama. Opte stanje u
zemlji je veoma sloeno i neizvesno sa moguim naglim promenama to zahteva
hitno i plansko angaovanje svih subjekata drave na njegovom konsolidovanju.
Posebnu ulogu u tome moraju
imati organi jedinice MUPa koje planskim angaovanjem moraju uspostaviti
narueni sistem bezbednosti, obezbediti potpunu kontrolu eventualnih parapolicijskih
kriminalnih grupa i spreiti krae privatne i dravne imovine. U sluaju da snage
MUPa ne budu u mogunosti da u celini uspostave narueni sistem bezbednosti predlaemo angaovanje dela snaga vojske na tim zadacima sa teitem na obezbeenju
saveznih institucija od posebnog znaaja. Stanje u VJ i pored svih dogaaja je u zemlji
i okruenju stanje bezbednosti u VJ je stabilno i obezbeuje izvrenje namenskih
zadataka. Preventivnim radom subjekata bezbednosti blagovremeno se otkrivaju i ekasno presecaju razni negativni uticaji i delovanja sa teritorije prema i u komandama i
sastavima VJ. U VJ nema organizovanog neprijateljskog rada a pojedinana ispoljavanja
blagovremeno se presecaju i za sada nemaju bitnijeg negativnog uticaja na bezbednost
VJ. Stanje bezbednosti u odreenoj meri ugroava delatnost stranog faktora u zemlji
91

VOJNA TAJNA 2. deo

i spoljnjem okruenju kontinuiranim nasrtajima prema profesionalnim ocirima VJ,

komandama i jedinicama. Na bezbednost takoe nepovoljan uticaj ima ekstremizam
pojedinaca iz raznih sredina i kriminalnih grupa usmerenih ka licima i objektima VJ.
U poslednje vreme poveana je opasnost od delatnosti raznih sekti sa ciljem prodora u
VJ i irenja negativnog uticaja posebno meu vojnikim sastavom kao i sve veeg broja
lica uivalaca narkotikih sredstava. U izbornom i postizbornom periodu ponaanje
pripadnika vojske bilo je u skladu sa Zakonom o VJ i njenom ustavnom pozicijom.
Smatramo i predlaemo da se moraju preduzeti mere da svi politiki faktori striktno
ispotuju vanstranaku poziciju VJ. Na osnovu iznetog smatramo da je VJ stabilna i
otporna na sve stranake i druge uticaje i delovanja. Meutim, status VJ posebno njen
materijalni poloaj u znatnoj meri e imati uticaja i na stanje bezbednosti VJ u celini.
generalpukovnik
MILORAD OBRADOVI
Gospodine predsednie, gospodo generali i admirali. U skraenom vremenu
izneu samo najbitnije pokazatelje koji karakteriu stanje b/g 2.A. Cenimo da je
stanje b/g 2.A sada po svim parametrima po kojima se ceni stabilno i dobro. To
stanje se manifestuje u duem vremenskom periodu i cenimo da e tako ostati i
u narednom periodu. Zbog strukture armije kao celine, karakteristika njene zone
odgovornosti jer obuhvata 3/4 teritorije R.Crne Gore i oko 1/4 R.Srbije o mnogim
pitanjima stanje u 2.A je specino. Takoe cenimo da je sastav armije bio izmeu
ostaloga do sada znaajan faktor mira i stabilnosti, takoe bio je faktor odvraanja
u celoj zoni odgovornosti. U izvravanju svojih namenskih zadataka shodno
zakonu i Ustavu smatramo da smo svoju ulogu obezbedili.
Gospodine predsednie, gospodo generali i admirali. U skraenom vremenu
izneu samo najbitnije pokazatelje koji karakteriu stanje b/g 2.A. Cenimo da je
stanje b/g 2.A sada po svim parametrima po kojima se ceni stabilno i dobro. To
stanje se manifestuje u duem vremenskom periodu i cenimo da e tako ostati i
u narednom periodu. Zbog strukture armije kao celine, karakteristika njene zone
odgovornosti jer obuhvata 3/4 teritorije R.Crne Gore i oko 1/4 R.Srbije o mnogim
pitanjima stanje u 2.A je specino. Takoe cenimo da je sastav armije bio izmeu
ostaloga do sada znaajan faktor mira i stabilnosti, takoe bio je faktor odvraanja
u celoj zoni odgovornosti. U izvravanju svojih namenskih zadataka shodno
zakonu i Ustavu smatramo da smo svoju ulogu obezbedili.
Gospodine predsednie istiem da sve jedinice u 2.A su formirane shodno
vaeim zakonom i propisima vaea nareenja od pretpostavljene komande ukljuujui i sedmi bataljon nadam se da je on vama poznat. Radi se o jednog dobroj
jedinici.
NEBOJA PAVKOVI
Poto je vreme isteklo gospodine predsednie, ja bih zakljuio ovaj deo
izlaganja, zahvalio bih vam se na panji to ste sasluali referate o najosnovnijim
organizacijskim funkcionalnim problemima VJ i istakao sledee: Vojska Jugoslavije
je oruana sila svih naih naroda i narodnosti i to je praktino jedina institucija
ovog saveznog znaaja, odnosno na saveznom nivou koja je pod direktnom
92

VOJNA TAJNA 2. deo

komandom predsednika SRJ. Znai to je ta palica kojom vi komandujete, dirigujete

u odnosu na sve ostale savezne institucije. Mi smo za vreme poslednjeg dogaanja
u naoj zemlji, naroito 1998. i 1999. godine pokazali da smo organizovani, da smo
jedinstveni, pokazali smo visok profesionalizam i pokazali smo visok patriotizam.
U tim vremenima, a i ranijih godina pred nama je bilo dosta sloeno vreme i mislim
da smo odoleli svim pritiscima, svim pokuajima da se u Vojsku Jugoslavije unese i
nejedinstvo i razdor. I dogaanja u toku ove godine i u predizbornom periodu, pa
i danas pokazala su da smo krajnje profesionalno procenjivali situaciju i donosili
odluke. Naravno u svom radu bilo je i ponaanja i korienja principa koja se
koriste u diplomatiji jer razni uticaji sa svih strana su tako ponaanje i zahtevali.
Gospodine predsednie, Vojska Jugoslavije je praktino ostala nedodirljiva za sve
pokuaje naroito nekih naih ranijih kolega pa i drugih uticaja da unesu da uu
u organizaciju vojske da pokuaju da iz te organizacije praktino deluju na njeno
rasturanje i dezintegraciju. Mi odbacujemo sve tvrdnje pa i to od generala Periia
i ostalih koji evo danas vidim u tampi tvrde da je zahvaljujui njima vojska ostala
u kasarnama itd. Ovde stoje najodgovorniji ljudi koji znaju kakvi su to pokuaji
nekorektni bili i ta se tu zapravo dogaalo. Ja sam vam na jueranjem jednom
razgovoru kratko referisao i izneo sam miljenje ovoga kolegijuma ovde da jednostavno smatramo da treba u najuoj konsultaciji sa ljudima koji ovde sede sasluati predloge u vezi sa kadrovskim reenjima u Vojsci Jugoslavije jer emo mi koji znamo
kakvo je to stanje i poznajemo ve sebe sigurno predloiti one ljude koji mogu da
dalje rade i na ouvanju i jedinstva i izgradnji b/g vojske. Naravno smatramo svi
ovde da ne bi bilo dobro donositi ishitrena reenja i pod uticaja i raznih stranakih
lidera, ali i nekih ljudi koji jednostavno ne poznaju stanje u vojsci barem ne dok se
ne izvri konstituisanje saveznih institucija, skuptine i vlade pa i republikih koji su
na pomolu i dok se ne obezbedi stabilizacija stanja u naoj zemlji a zatim naravno ja
sam prvi spreman a verovatno i moje kolege da se ponaamo onako kako vi budete
dozvolili. Upozorio bih da ima sigurno pokuaja da se preko destabilizacije u vojsci
verovatno utie i na poloaj institucije predsednika SRJ koji je praktino tek sad i
poeo sad da radi. Mi naravno ne moemo prihvatiti takve uticaje i u tom pogledu
bismo savetovali da imate puno poverenja u Vojsku Jugoslavije i da nee biti
nikakvih iznenaenja niti izlaska iz okvira njenih ustavnih ovlaenja. Ovu nastalu
situaciju u pogledu nelegalnog ponaanja pojedinih kriznih tabova i pojedinih formiranih raznih naoruanih grupa mi smo mogli da vrlo lako i jednostavno reimo
ali to bi znailo izlazak vojske iz okvira njene ustavnih nadlenosti i zadataka koje
ona inae terba da radi bez odobrenja vrhovnog komandanta, odnosno vas i to ne
bi bilo dobro. Zbog toga emo i dalje se ponaati tako, a na vama je da procenite u
kom momentu trebate odluiti da mi ako treba neku znaajnu instituciju u naoj
zemlji obezbedimo, vratimo, spreimo da ona zavri kao to su neke druge. Ja vam
se zahvaljujem na panji i planirano je da vas ministar odbrane kratko informie o
ovome a onda oekujemo i vae obraanje.
savezni ministar za odbranu
DRAGOLJUB OJDANI
93

VOJNA TAJNA 2. deo

Gospodine predsednie neka mi bude doputeno da kao prethodnik naelnik

G a sada savezni ministar za odbranu izrazim svoje slaganje sa svim onim to vam
je kolegijum naelnika G i sam naelnik G danas izloio ne ulazei u neke manje
vane pojedinosti. Vezano za stanje b/g VJ apostrorau samo neka .... pitanja o
kojima je ovde danas bilo rei.
Predsednik SRJ
VOJISLAV KOTUNICA
Gospodo generali i admirali, ovo je drugi susret sa kolegijumom Generaltaba
skoro svakodnevno sa generalom Pavkoviem, redovne konsultacije i to govori
o tome na koji nain se odnosim prema Vojsci Jugoslavije. I odmah da kaem
poto su prilike neredovne, teke, a kadkad se i to pitanje uje i u onome to
se sad na naem srpskom jeziku koje su se uvukle tolike strane rei zovu mediji,
u medijima se govori o poverenju ili nepoverenju u VJ, mogu da kaem ono to
sam rekao na naem prvom susretu i to sam vie puta javno iznosio da imam
puno poverenje u VJ i njen stareinski kadar. Mislim da u tom pogledu stvari budu
jasne. Ali naravno svi mi imamo razloga da budemo zabrinuti i naa zabrinutost
proizilazi iz zbivanja u naoj zemlji vezanih za neto to se zove posleizborni
period. Posleizborni period je u veini drava neto to ne privlai neku panju,
uostalom u veini drava i sami izbori, mislim na viestranake izbore ne privlae
veu panju. Skoro da se radi o jednom normalnom dogaaju, skoro da se radi o
neemu to u zemljama u kojima se sve odvija na normalan nain ne privlai veu
palju, moda jedan poseban pokazatelj stabilnosti u pojedinim drutvima, visok
stepen apstinencije na izborima. Dakle veliki broj biraa na izborima izlazi prostor
zato to im izbori donose nekakvu malu promenu i usled toga ne postoji vea
politika zainteresovanost. Kod nas je bilo drugaije kao to znate, apstinencija
nije bila velika jer veliki broj biraa koji su izali na ove izbore, a ono to se deavalo
u posleizbornom periodu je bilo burno. Dakle sve skupa atipino one politike
sisteme u kojima viestranaki sistemi postoje due vremena u kojima se stranke na
jedan normalan, potpuno bez ikakvog potresa naina smenjuju na vlasti. U takvim
sredinama naravno ono to se deava posle izbora apsolutno nema nikakvog uticaja, sem u retkim sluajevima na poloaj vojske, na njene obaveze, na neto to je
pitanje bezbednosti u zemlji. Ba zbog toga to govorim o posleizbornom periodu
i zato to ovo nije uobiajen posleizborni period i zato to je ono to ga obeleava
kriza, vrlo esto se ukazuje u vaim izlaganjima se ukazivalo na potrebu stabilizovanja situacije u zemlji. I sad da pokuam na neki nain da sumiram u kojem pravcu se to stabilizovanje situacije u zemlji vidi. Ali jo jedanput da istaknem, vae
ocene kada je re o kretanjima u naem okruenju su u osnovi povoljne. Dakle, s
te strane opasnost ne dolazi. ak se moe uoiti jedna promena koja ukazuje na
jednu blagu ravnoteu u odnosima svetskih supersila pojedinih meunarodnih
integracija, Evropa ima ini se u proteklom periodu vei uticaj u odnosu na neto
to nesumnjivo obeleava dananji svet a to je ameriki hegemonizam. Dakle,
javljaju se pojedine brane amerikom hegemonizmu mislim da se to ispoljava to u
poslednje vreme, to predstavlja u osnovi jednu pozitivnu injenicu jer svet bez rav94

VOJNA TAJNA 2. deo

notee nije dobar svet, a svet sa kakvomtakvom ravnoteom ili uravnoteenou

odnosa izmeu velikih sila pogotovu sa svim onim to bi moglo predstavljati branu
ili protivteu amerikom hegemonizmu jeste neto to je poeljno. U tom pogledu
se ispoljavaju odreena pozitivna kretanja i otud ini mi se da uopte posmatrano
opasnost ne dolazi sa te strane, sem naravno u onom delu u kojem je re o situaciji
na Kosovu, delovanju iptarskih terorista, specinom odnosu izmeu snaga
Meunarodne zajednice prema iptarskim teroristima s te strane jedino opasnost
dolazi, u drugim delovima mislim da te opasnosti nema. S druge strane, vae ocene
su, ako mogu tako da ih rezimiram, kad je re o stanju u Vojsci Jugoslavije bez
obzira na se tekoe s kojima se VJ nosi onako junai u ratu pa i u miru svih ovih
godina vae ocene su da je stanje bezbednosti u VJ stabilno. I pored svih problema
sa popunom VJ, sa njenim nansiranjem, problemima vezanim za mobilizaciju,
zastarelost naoruanja itd. Sve to skupa znai da su glavni problemi nastali posle
izbora, dakle u posleizbornom periodu, ja bih tu pokuao malo ematski da stvari
prikaem. ta dolazi posle izbora? Posle izbora dolazi normalnim situacijama i u
onim demokratskim sistemima u kojima demokratija funkcionie due vremena,
dolazi jednostavno smena vlasti. I stvari se zavravaju na taj nain. Ovde se sada
kod nas pojavljuje neto to jedan inter vinirajui faktor to je izborna kriza. Ona je
izazvana ovim sporom oko stvarnih izbornih rezultata i ona je zapravo unela ove
nemire i nestabilnost u drutvu. Da toga nije bilo, moram rei, govorio sam i na
prolom sastanku naeg kolegijuma da je ranije dolo do ove smene vlasti mislim
da bi napetosti u drutvu bile manje. Ali mi smo s tom situacijom sada suoeni
prosto moramo pokuavati i mi politiari a i vi vojnici da vidite kako se na nju
moe reagovati, kako se moe ostvariti preko potrebna stabilizacija u drutvu. Da
pomenem da mi posle izbora imamo jo jedan momenat koji mislim da je vaan
i koji nagovetava bolji ivot u drutvu, a moda i bolje perspektive za reavanje
materijalnog poloaja VJ. Samim tim to je ukidanje sankcija EU i dakle, dolaenje
nae zemlje u jedan poloaj mnogo povoljniji, bez izolacija, bez spoljnog pritiska,
to ukidanje sankcija se odnosi kao to vam je poznato sa ovog sastanka u Luksemburgu samo na naftu i vazdune letove ve otvara mogunost uspostavljanja odnosa
nae zemlje sa meunarodnim nansijskim institucijama, otvara mogunost stranih zajmova, ulaganja bilo da je re o bilateralnim odnosima ili ulaganjima koji bi
dolazili iz same Evrope, otvara mnoga pitanja ve vrlo konkretna kao to je ienje
Dunava, prosto mislim da su to neke sloiete se pozitivne injenice i to je neki
okvir u kojem treba da se ide. Mislim da u svim dosadanjim razgovorima to bi
hteo da vam kaem apsolutno se izvan toga nije ilo. Izvan nastojanja da se ukinu
sankcije Meunarodne zajednice nikakvih tu uslovljavanja nije bilo niti bi se na ta
uslovljavanja moglo pristati, na poloaj na kome se nalazim ja sigurno neu na ta uslovljavanja ili neto vie od toga ucene pristajati. Pomenuto je ovde i partnerstvo za
mir. U mom saznanju u svim razgovorima koje sam vodio sa vie stranih delegacija
o tome nije bilo rei. Ja znam da se jednostavno radi o jednoj stvari u kojoj razgovor
apsolutno ne moe bez obzira na to ta ja o tome mislim ne moe da zapone bez
prethodnih konsultacija sa VJ. Ranije je to bilo, vi se seate, pre nekoliko godina
isto nekih ideja koje su se javljale bilo u politikim krugovima, bilo u samoj VJ, vi
95

VOJNA TAJNA 2. deo

se seate to pitanje je bilo otvarano ali ja mislim da ono ne moe jednostavno da se

otvara individualno, moe samo da se o tome razgovara na osnovu ozbiljnih konsultacija u VJ. O tome do sada rei nije bilo.
I da se opet vratim na tu posleizbornu krizu i na nestabilnost u drutvu, najvei
deo tih problema nam je poznat, mi smo na neke od njih reagovali od sluaja do
sluaja, nekima od njih sam veoma iznenaen, u jednom trenutku mi je general
Pavkovi skrenuo na ovaj sluaj Savezne uprave kontrole letenja, naravno je da je
moj odgovor odmah na to bio da sam o celoj stvari neobaveten i da je apsolutno
ne odobravam, ali postoji jedan broj tih dogaaja koji izmiu naoj kontroli, tu je
problem zaista zato to nemamo kompletiranu saveznu vlast, moramo vrlo brzo ii
sa ovim konstatacijama oko sastava vlade, konstituisanja parlamenta i onda e se stvari na neki nain stabilizovati. Ono to sam od samog poetka nastojao da uinim
u onoj meri u kojoj je to u skladu sa mojim moima, ovlaenjima, a tie se, moja
su ovlaenja tu posebna kad je re o VJ jeste da stvari uvedem u nekakav normalan
tok, pa je tako dolo i do ideje o sazivanju VSO. Mislim, to je jedna od mera koje
prosto omoguava da stvari dou na svoje, da jedna institucija koja nije funkcionisala nekoliko godina, ona nije bila sazivana da do tog sastanka doe i zapravo ovaj
na sastanak dananji je trebalo da bude sastanak VSO, iz Podgorice nam je javljeno
da zbog one povrede lake koje je imao predsednik Milo ukanovi, nije mogue
da doe u Beograd, ja sam insistirao na to da taj sastanak mora biti u Beogradu i
on e biti im se on oporavi u Beogradu. Ali opet morate znati da jedan deo ovih
problema sa kojima se suoavamo i sa kojima se ja suoavam i u drutvu i u VJ je
nasleeno. Eto to pitanje sednice VSO je neto to sam dobio u naslee pomalo
kao vru krompir, ali mislim da sva ta pitanja moraju da se otvore potujui neto
to je legalna procedura, ako neto mene jednostavno kao oveka kao politiara
karakterie onda je to apsolutno zalaganje budite uvereni za potovanje Ustava,
potovanje zakona i u skladu sa tim ja izuzetno cenim to se VJ u ovim tekim
dogaajima drala u okvirima ustavnih ovlaenja, mi emo svakako procenjivati
kako e se stvari dalje razvijati, pokuaemo razgovorima sa MUPom, konsolidacijom MUPa da stvari opet reimo u neemu to su ustavni okviri, a ako ne daj
boe stvari budu ile u drugom pravcu, ja mislim da nee ii, onda emo povesti
razgovor i naravno ovde kada je re o neemu o emu je govoreno, o emu je
govorio posebno general Pavkovi, a to je obezbeenje ovih objekata koji su od
posebnog znaaja u drutvu, ili obezbeenju onih objekata koji se onih preduzea
za specijalne namene, koji se bave proizvodnjom proizvoda od stratekog interesa
za vojsku.
I najzad da kaem, ukoliko nastojim i nastojau da se kreem u okviru neega
to je legalna procedura i da suzbijam neto to je nestabilnost u ovom drutvu
svim raspoloivim sredstvima, onda budite uvereni da u se isto tako odnositi
prema VJ. Prema tome, bilo kakvo unoenje nestabilnosti u VJ je bilo kakvi razgovori kojih je ili planovi o kadrovskim promenama u VJ je neto o emu u ovom trenutku apsolutno ne treba razmiljati i tu delim stav koji je ovde iznet i koji je izneo
general Pavkovi, mi moramo u ovom trenutku sauvati jednu instituciju koja je
od znaaja za bezbednost nae drave i naroda, a posebno je vano u jednom tern96

VOJNA TAJNA 2. deo

utku kada tek dolazi do procesa konstituisanja nove vlasti, to je Vojska Jugosalvije.
Mi u ovom trenutku praktino na saveznom nivou imamo predsednika Savezne
Republike Jugoslavije, imamo Vojsku Jugoslavije i jednostavno to stanje mora da ostane tako da se sauva i da na tom stepenu i sa tim stepenom jedinstva jednostavno
prebrodimo ovu krizu u kojoj smo se nali u koju smo uli ponoviu jo jedanputa
da su prilike bile drugaije, da je na razvoj do sada bio drugaiji bilo bi ranije ovih
smena i sve bi se normalnije razvijalo ali ja ne mogu da ne kaem da s druge strane
da je teko i oekivati da bude neto drugo ukoliko se zemlja nalazi zaista, ukoliko
je cela drava stavljena u zatvorske uslove, a ova drava je stavljena u zatvorske uslove zahvaljujui sankcijama Meunarodne zajednice, zahvaljujui prologodinjoj
NATOvskoj agresiji, to su prosto injenice sa kojima se mi moramo suoiti i s
kojima moramo izai iz jo jednog velikog iskuenja u kojoj se ova zemlja nalazi, ali
ako je re samo o nama o VJ i o meni kao predsedniku SRJ, ja sam uveren da emo
tu krizu prebroditi. Hvala.

OSNIVANJE VOJNE TELEVIZIJE

Slavoljubiv ovek uvek je rav.
ajkovski
Prosto je bilo neverovatno da su to isti oni ljudi iz Miloevievog doba. Jo
je neverovatnije da je Kotunica s njima na taj nain razgovarao. Nije bilo ni
nagovetaja o tome da e doi do bilo kakvih reformi u kadrovskom, a zatim i u
funkcionalnom smislu. Pavkovieva garnitura je u toj neodlunosti i neobavetenosti videla svoju ansu. Otili su ak korak dalje, pa su reili da preduzmu
i druge ofanzivne mere u smislu propagande. Vie nisu imali na raspolaganju
otvoren pristup RTSu i nisu mogli da koriste njegove resurse u propagiranju
svoje politike, pa su odluili da osnuju svoju televiziju. VJ je imala tehnike
rodove koji su raspolagali odreenom tehnikom, kao i ljudstvo koje je moglo da
sprovede tu ideju u delo. Deo tehnike bio je zaplenjen od nepodobnih novinara
na Kosovu. Odluka je na kraju sprovedena. Oprema je kotala vie od 800.000
dolara, a uvezena je preko rme iz Crne Gore i jedne rme iz aka koja je imala
problema da naplati svoja potraivanja od vojske. Novac za televiziju nije bio
predvien budetom, ali to u tom trenutku i nije bilo vano. Televizija je imala
velike ambicije. Para i tehnike je bilo, kao i repetitora koje je koristila vojska.
Vrlo brzo je krenuo eksperimentalni program. Ali, javnost je poela da talasa.
Traeno je od naih ataea da provere da li druge armije imaju svoje televizije
i koliko se esto generali pojavljuju u javnosti. Odgovor je bio negativan i
televizija je vrlo brzo prestala da radi, a deo tehnike je prebaen, koliko je meni
poznato, onoj famoznoj vojnoj komisiji za praenje i saradnju sa Hagom (itaj
Miloeviem) na ijem elu su bili generali Zlatoje Terzi i Geza Farka. Neka
ljudi u vojsci koji stanuju u podrumima izraunaju koliko je novca za stanove
97

VOJNA TAJNA 2. deo

na taj nain baeno u nepovrat.

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Idemo na rad po planu i da ujemo jedno miljenje kakve su nae mogunosti sa
ovom televizijskom opremom koju imamo. Simiu gde se ona nalazi, to verovatno zna
neto i Krga i akovi i Simi i moemo li mi to da iskompletiramo i da napravimo
neku nau internu televiziju. Imajui u vidu da smo to imali i ovde u centru deo te
opreme, ono to je tamo zaplenjeno i da vidimo da li nam jo neto treba to bi moglo
da u tom pogledu bude i ta bi nam to znailo da imamo jednu takvu televiziju. Jel
ima neko viziju ta bi tu moglo da bude? Simiu jel zna ti neto?
generalmajor
GRUJICA USKOKOVI
Gospodine generale jedinice EI i PED su imale ranije televizijsku opremu za praenje televizijskih emisija i ometanja i one su po programu predate Radio televiziji
Srbije i to vie nemamo. Kada je to predato stvarno neznam, to je ranije predato.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Znam ja kada je Oplenac predat. Imamo sada opremu to je zaplenjena dva
kombija to su doterana iz Crne Gore.
generalpotpukovnik
ZLATOJE TERZI
To je gospodine generale bila interna televizija.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gde je ta oprema, to mora Geza da zna
SVETOZAR M ARJANOVI
Geza zna gde se nalaze ta vozila.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Dobro, da vidimo to, tu je VTA ima svoje strunjake da malo razmisle ta bi
mi dobili sa tim. Ja neznam i ova oprema oko Jutela mi tu nemamo nita, osim
to smo montirali to samo. Bursa jel mogu ovi tvoji da to malo pogledaju sa Uskokoviem?
generalmajor
BURSA
Gospodine generale nikakvih problema nema, Vi mi dajte samo kratko vreme
da sagledam ta imamo sve od opreme, a ja u Vam predloiti posle.
12. Misli se verovatno na Vojnotehniki institut (VTI)
13. Jutel je televizija koju je osnovala Vlada SFRJ na ijem elu je bio Ante Markovi krajem osamdesetih godina
98

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Evo to pre, tu opremu treba videti sa Upravom bezbednosti. Treba neko
nareenje Simiu da napiemo.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Da Simi denie ciljeve i onda da napiemo nareenje da bi sve regulisali sa
tim jednim nareenjem da ne idemo na parcionalno.
generalpukovnik
SVETOZAR M ARJANOVI
Ono to ja znam te opreme slue za neke druge stvari, a deo opreme negde stoji.
Ja koliko znam u Zucama stoji, ali ne mogu sada da tvrdim to.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Uskokoviu ti to kordiniraj zajedno sa Bursaem oko toga. Ti tvojima daj
zadatak da oni to malo smisle, svaki manji grad ili palanka u Srbiji ima neku svoju
televizijsku stanicu, moemo valjda i mi neto da napravimo.
viceadmiral
VLADE NONKOVI
Gospodine generale ova oprema .... ta oprema kao i sva druga koja nije bila predviena jedinicama u tesnoj saradnji sa carinskim organima reavamo. Znai, ona je
sigurno putem carine otila negde, samo da Vam kaem da je to jo predlog spora.
Znai i ovo to Crna Gora trai dole da se to vrati i optuuje nas itd. to i druge neke
stvari amce itd.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ta je dola oprema ovde. Idemo na rad po planu ali kratko, samo ako ima neto
aktuelno i hitno za reavanje.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Vezano za Sedmi bataljon Balti je sino doao kod mene doneo neki akt koji
je potpisao komandant 2.A general Obradovi vezano za dalji status Sedmog
bataljona. Balti trai razgovor sa Vama, ali ja mislim da nita on posebno ne
iznosi to Vi ve neznate. Mi moramo te ljude zatiti jer kada su nam trebali onda
smo ih imali, sada kada nam da kaem ne trebaju najlake je otpisati ih i izazvati
nezadovoljstvo, reagovanje itd.
Procena je da e do referenduma Vlada Crne Gore i Milo ukanovi nastojati
da eliminiu taj bataljon da kaem iz vojnih formacija do referenduma. Mi
treba da insistiramo da se taj bataljon reava u sklopu reorganizacije vojske, a sa
reorganizacijom vojske neka VSO kae kada treba i u kom pravcu treba poeti.
Mislim da to treba da bude naa platforma za nastup.
14. Rajko Balti, pukovnik VJ i komandant Sedmog bataljona vojne, poluparavojne jedinice VJ
99

VOJNA TAJNA 2. deo

Ja mogu samo rei ovo je interesantno, s obzirom da napadaju vojsku i slubu

u prvom redu da je sluba pisala onaj akt i ostalo, mogu vam rei samo da je jedan
pripadnik Socijalistike partije isteran iz vojske u Korumliji u Prokuplju, isteran
je iz vojske zato to je politiki delovao i ni jedan pripadnika DOSa samo su
nekoliko stareina pomereni sa funkcija kada su javno traili da se vojnici izjasne
u tom smislu i uticao na njih da glasaju za DOS pa je jedan rezer vista u Zajaaru
rekao nisam ja doao da vi meni propagirate za koga u da glasam nego sam
doao da mi kaete neto iz obuke i da nauim neto, pa je taj stareina pomeren
sa dunosti jer je to konkretna delatnost i ja vam tvrdim ovde svima generalima
i ostalima da niko nije odgovarao to se tie slube i komandovanja a da nije
ispoljio delatnost. To ja tvrdim i za svakoga koje pomeren imamo ta je radio i
kako je delovao. to je DOS pokazivao jai intezitet delovanja to je i logino bio
je u opoziciji u to vreme.
U vie gradova u Crnoj Gori u toku je formiranje otpora u Cetinju, Podgorici,
Nikiu, Danilogradu, Beranima itd. i on e se nastaviti i dalje pod geslom Milo
dosta je bilo. U toku je ruenje predsednika Crne Gore, u toku je kampanja Vlade
na suzbijanju toga i mere dravne bezbednosti Crne Gore
general
general pukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Kada se radi o ovim pitanjima to je iznosio akovi oko Sedmog bataljona
emo videti, mi sigurno neemo napraviti nita na tetu tih ljudi, mada ono to
sam ja dobio neke informacije ima podataka da je jedan broj lica manji broj tih lica
da je sumljive te prolosti kriminalna neka delatnost po raznoraznim osnovama
ali dobro to bi morali da razreimo. Mi imamo naina i predsednik ukanovi
se sloio sa time da mi predloimo nain kako da se izvri dezintegrisanje toga
bataljona i u tom pogledu emo to uraditi. Prvo ne moemo zakonski to da uradimo, ne moete da otpustite 800 stareina iz vojske oni nisu po ugovoru, nego su
to profesionalna lica a i kada ih otpustite ta to znai za njega i za uopte strukture
u Crnoj Gori.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
to se tie ovih natpisa u tampi, vi znate odmah posle sprovedenih izbora da
je bilo isto ovako pritisaka, natpisa tu se uglavnom sve vrti oko mene. U kasnijim
kontaktima sa pojedinim liderima DOSa meni su pojedinci otvoreno rekli, ima li
smo nameru da ruimo Vas i vojni vrh preko sredstava javnog informisanja, pa je to
stalo. Ponovo je krenulo pre neki dan kada ja nisam prihvatio neke zahteve koje oni
misle da mi trebamo kao vojska da uradimo. O tim zahtevima ja u malo ire upoznati kada doe vreme za to, ali hou da vam kaem nekolicina njih su izjavili da
to se tie VJ nisu mogli da naprave nikakav prodor u vojsci. Meutim, nekolicina
od njih su izneli podatke da su imali prodore, da i sada imaju prodore, da je vojska
odnosno vojni vrh i G da su izbueni i da redovno od njih dobijaju informaciju.
Takva konstatacija je i potvrena i sa velikog Kolegijuma i sa malog Kolegijuma
100

VOJNA TAJNA 2. deo

otile su informacije koje je meni taj ovek rekao tano od rei do rei kako je
reeno i kako je zapisano. Ja lino znam o kome se radi i to u rei kada bude dolo
vreme. Takve informacije, odnosno dezinformacije kod tih lidera izazivaju jednu
pogrenu procenu o tome kakvo je jedinstvo i ta se deava u vojsci, uglavnom se
pria pria da predsednik Kotunica nezna kakva je situacija u vojsci i zbog toga
ne preduzima mere na promenu komandovanja, odnosno na personalnim promenama. Ako neko misli da je to tano ima e prilike da to iznese na zajednikom
Kolegijumu koji e biti u subotu kada dou komandanti armije.
Ja sa svim liderima sa kojima sam bio u kontaktu rekao da smo mi imali principijalan stav u odnosu na sve nae pripadnike koji su se opredeljivali ili za tada
opoziciju i za poziciju i naveo sam mu konkretne primere ak i dvojica generala
koji su bili recimo u JULu i oni koji su bili u Otporu i oni koji su se eksponirali
kao pripadnici SPO, kao pripadnici radikalne stranke itd. Znai, ima li smo ravnopravni odnos. U tim razgovorima oni optuuju pojedince i mene da smo bili vezani
za vlast, za reim, a ja kaem a zato onda vrbujete ljude i priklonili ste ih sebi ako
smatrate da ne trebamo da budemo uz vlast, odnosno da ne trebamo da budemo
partijski opredeljeni. ta je sada sa time koji su sa vama? Jer oni dobro rade to su
sa vama ili ne? Naravno nemaju odgovora, ali dobro.
U principu je pritisak. Ja sam se lino obratio javnosti i neznam koji su sve
listovi to preneli a oni listovi koji najvie lai piu i neistine piu nisu se udostojili
ak i da prenesu taj tekst u celini, nego su od neke pete agencije preneli dve, tri
rei. Ja sam tamo rekao i ponovo ponavljam da ja od imovine samo polaem pravo
i moje je polovina stana u Molerovoj ulici nemam auto, imam kuu koju je ena
kupila koja se adaptira u okolini Kruevca. Ja polaem pravo na 60 kvadrata na tu
kuu, a pola je njeno. Biznis ne radim nikakav, nemam druge izvore nansiranja,
nemam raune nikakve ni u jednoj banci ni ovde ni u inostranstvu i iza toga stojim.
Kua koja je pravljena gore, koja se pravi u Uikoj ulici pravi Vlada Republike
Srbije, vojska ne uestvuje u nansiranju tog objekta, ne pravi se samo taj objekat,
pravi se objekat za ministra odbrane u Andreje Nikolia 23, taj objekat je dodeljen
Ojdaniu on ga je po posebnom projektu sruio pravi novi po njegovom projektu
pravi Vlada novi. Znai nije nam nita dodeljeno.
To je prava istina o tome. Moja supruga sa kojom sam u braku od 1993. godine
o njenom imovinskom stanju ja ne mogu da govorim jer bi bio nekorektan, zato to
je to ona sve stekla pre nego to se sa mnom stupila u brak i svi ti napadi koji idu
po toj relaciji su potpuno jasni da u javnosti, da kod naih pripadnika pokau tu
lanu sliku o tome. Naravno ja sam to demantovao, ja u nainaina da se obratim
i pripadnicima vojske. Znai i jue sam kod predsednika Kotunice bio je ika i bio
je Smiljani ponovo sam ponudio da moj status rei pomeranjem sa ove dunosti.
Sada u i da mu se pismeno obratim da ostane trag. Zakazali smo u subotu jedan
Kolegijum proireni gde bi smo jo jednom procenili situaciju i doli do zakljuka
kakva je situacija po pitanju borbene gotovosti vojske.
15. Objekat je u Miloevievo vreme poet da se radi za za Pavkovia, imao je bazen i vie od 1000m stambenog
prostora.
101

VOJNA TAJNA 2. deo

Posle toga smo predloili da se odri Sednica VSO gde bi uestvovali lanovi
Kolegijuma NG, komandanti strategijskih grupacija, Vlada, Ministarstvo gde bi
smo dali ocenu nau o tome ta se deava u zemlji i kakav tok moe da bude i na
Kolegijumu u subotu i na Kolegijumu tog koji bude na odravanju VSO moi ete
da iznesete svoje miljenje. Ja bih molio da budemo i kao vojnici i kao ljudi i kao
generali na visini toga da iznesemo te prie, da ne ispadne da se pojedinim tamo
liderima pria neto da bi im se dodvoravalo a mogu da vam kaem da od njih 18
ni jedan ne misli tako jednoglasno po svim pitanjima.
Predloio sam predsedniku Kotunici da mi ui deo Kolegijuma sa komandantima
grupacija, da odrimo sastanak gde e i oni da prisustvuju i da mi njima kaemo
ta mi mislimo o tome ta oni rade i kako rade i da vidimo ta oni misle o vojsci.
Neko pokuava da zbog jeftinih poena prikae da je loe stanje u vojsci. Ovo to se
deava u zatvorima , moja je ocena da to nije uopte sluajno, da je to dobro pripremljen scenario oko toga kako polako da se uvodi nemiri, da se uvodi nesigurnost
na prostoru itave Srbije i preko vojske i preko ... Plaim se da se nama ne dogodi
isto to se dogodilo u Albaniji, da se vojska tako izmanipulie da se jednostavno
razbije na raznorazne grupe koje e svaka imati nekog svog interesa, gde e delovi
1.A da se priklone, gde e delovi 3.A, gde e vazduhoplovstvo itd. Plaim se da do
toga ne doe.
Mi nemamo razloga, mi smo predsedniku Kotunici na ona prva dva sastanka
rekli nikakvih problema, neka se sve konstituie, neka se sve stabilizuje sasvim
normalno personalne promene itd. neka uslede, ali ne moe se nama prepisivati
neto to nije tano i ne moe se neto prepisivati zata se oni sada zduno zalau.
Znai, da opet neke ljude iz vojske veu za sebe i za svoju stranku, a prebacuju
nam zato smo mi navodno bili vezani za neku stranku. Vi ste videli kako je mene
onaj u Novostima jue stavio u grupu ljudi, znai bivi elnici SPS, onda Miloevi,
Milutinovi, Pavkovi, Marjanovi itd. znai prvo me tu svrstava, pa me onda svrstava u ljude reima, pa onda spominje vilu koja se vezuje za moje ime. Ti za moje
ime moe da vee i Beveri Hils i da kae da ja i tamo imam neku vilu itd.
Prema tome, ko ne shvata ove igre to je u redu. Meni sigurno nee biti teko da
svakome pogledam u oi i ovom Kolegijumu u svakom trenutku, to sam uradio i kada
sam doao, to u da uradim i kada poem i da svakome kaem u lice ta mislim, a
onaj ko se ponaa tako iz neznam kakvih interesa to neka slui na ast. Ja dobijam
podatke neznam da li ostali raspolau da upravo ovaj sastav koji ovde sedi da smo
upravo mi ti koji nismo jedinstveni i da to oni gledajui sastrane znaju. Ovde se kod
neto deava, ako se neto deava dajte mi da To to ja sada vidim idem da gledam,
pa mi uopte neznamo u kom smo svetu iveli. Mi neznamo ta ljudi imaju, dripac
karatista navodno od karaktea zarauje novac pa to nema ni u Beveri Hilsu, a mi se
gloemo za jedan stan, za 50 kvadrata, za 30 kvadrata, za neto to je neto stekao,
niko nee da poe od toga. Mi radimo 30 godina pa valjda smo neto i zaradili. Oni
svi kau vojska privilegija plate velike a kada se pojavi sa kuom i sa kolima odakle ti,
odmah kontrast.
Drugo, nismo mi popadali ovde sa kruke, valjda ima neko neku rodbinu, ima
neko poreklo svoje, pa ima valjda neko selo, pa ima neka kua, pa ima neka njiva.
102

VOJNA TAJNA 2. deo

Znai, on te gleda ko da si golja koji je doao u vojsku i sada od vojske se obogatio.

To je sutina to nama to ljudi prepisuju. Nai generali nai pukovnici, nai vodnici
mi ivimo bedno u odnosu na sve ono to sam ja video. ovek koji je 10, 15 godina
mlai od mene, koji radi posao gde ne moe da zaradi to to je zaradio ima to to
ima u ovome drutvu.
sedimo ovde i da razistimo te stvari, ako hoemo tako da radimo ajde od jednoga u da poem i svakome u da kaem ta mislim i ta znam o njemu, neka
on meni kae isto to, a ne da svako koji sedi ovde misli da je svetac, da se o njemu
nezna nita da je ist kao suza, da moe da kritikuje, a u sutini je pria druga i ta
pria kada bude trebalo izai e na videlo. Izai e na videlo onda kada shvatimo
da smo bili toliko dvolini, toliko licemerni da smo jedno radili i ponaali se drugaije, a jedno priali. E, takvim ljudima nije mesto ni u vojsci, ni u G, niti u ovom
Kolegijumu. Ja ne elim da se niko uvredi, sada nije vreme da to kaem ali u rei.
to se tie curenja dokumenata ostalih iz ostalih uprava, to je opet situacija u tim
upravama, znai nije problem da vi uzmete da uradite, problem je opet ocirska
ast i interes zbog koga se to radi i interes i procena ta se dobija sa tim to se uradi.
Ako naete naredbu iz 1996. godine kada su bili izbori ona je potpuno ista kao i
ova, potpuno ista ili slina. Znai i tad je neko napisao naredbu da se organizuju
izbori u vojsci itd. Prema tome, ja mislim da mi do kraja ostanemo korektni barem
dok smo u ovom sastavu. Ja naravno nisam nikada nita radio, niti u raditi to nije
u interesu vojske, to nije u interesu mojih kolega. Trudio sam se da pomognem
svakome koliko mogu i naravno pomogli smo u tome i pomoi emo i dalje ali ne
ostanemo jedinstveni barem dok se ne zavri ovaj sada proces stabilizacije u zemlji
i konstituisanje Republike vlade itd. mogu da nastupe teki dani za vojsku, vrlo
teki dani, a onda niko nee imati nikakve koristi, niti kakve mogunosti da se
izvue iz toga.
Ja sam svoje imovno stanje izrekao javno, na probi je izvolite proveravajte. Imovno stanje moje ene mogu ali ne bi bilo korektno, a ko e da se interesuje neka
ide da se interesuje, a za vas vi niste na udaru vas niko ne proziva. Znai sada niste
interesantni, interesantni e te biti kada mene smene.
Ja sam jo pre mesec dana odustao od te kue u Uikoj, rekao sam ne treba
mi, neu tu ou na drugom mestu itd. naravno ne moete protiv odluka takvih.
Sada reavamo to na drugi nain emo pokuati to da reimo, za Ojdania je neto
reeno itd.
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Neu da itam neka proita svako, ima tri kue gospodine generale, vilu na moru
i to nee da kae koliko, hektar placa na moru. Vama piu kvadrate ali njima ne.
viceadmiral
VLADE NONKOVI
Gospodine generale, ja sam dosta uzbuen sa Vaom primedbom, odnosno
zapaanjem da cure podaci. Ja sam dugo u ovome Kolegijumu ne elim da kolektivno
odgovaram da uzmem svojih 10, 12% iz razloga to nikada u ivotu jednu re nisam
103

VOJNA TAJNA 2. deo

rekao, ne zato to nemam vani prijatelje novinare i neznam iz onih ili iz onih ili
neprijatelja, ne zato nego iz vojnike etike. U ivotu nisam svom pomoniku kazao
ni jednu re nego ona koja je vezana za zadatak sa Kolegijuma za na posao, nikada
i ne elim da imam 12% odgovornosti ovo to me pripada, a mogue je da bude da
sam ja to neto rekao pa poto svi kolektivno delimo odgovornost onda nije vano.
Ja Vas molim u tom pravcu, danas, sutra u subotu da se jednostavno zna ko je taj.
Ja neu da budem optereen pod tom hipotekom.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Doi e vreme, idemo dalje. Ja sam rekao oko ovog informisanja. Znai hou
da vam kaem to da ak i ono to vi napiete, obratite se javnosti da li je tano da li
nije u cilju informisanja nee da objasne, nee ti koji piu tamo lai, ne moete da
ih tuite jer ne funkcionie sudstvo. Moete da ih tuite ali to e da ostane u joci,
a moe da pria svata.
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Gospodine generale, gospodo generali vrlo kratko to se tie stanja morala na
osnovu ovih izvetaja i na osnovu pokazatelja prilikom kontrola i ocenjivanja borbene gotovosti i vanredne i redovne ipak je stanje morala u VJ stabilno, zbog toga
i Vi ste rekli to smo mi pripadnici VJ mazohistino moralni u odnosu na ostale
strukture drutva. Znai zahvaljujui tom stabilnom stanju morala ipak se vojska
ponaala i normalno i ovaj Kolegijum ovde ponaala se onako kako se ponaala i
sada mogu da nas optuuju da nismo ini mi se ja sam to nekima rekao, nekima je
krivo to se nije drugaije desilo i optuuju nas za ono to smo mogli da uinimo,
a nismo uinili.
to se tie informisanja javnosti ono je sada po oceni uprave prilino koordinirano
i usmereno teino prema Vama i ja mislim da to nije iznenaujue jer ste Vi
reprezent vojske, a u Crnoj Gori prema Sedmom bataljonu vojne policije.
to se tie morala realno je oekivati ne ovi pojedinani sluajevi koji jesu u
porastu i droga i sve ostalo, realno je oekivati da u narednom periodu najbitnije
utie materijalni poloaj i materijalna situaciju i tu ima mnogo zabrinutosti i po
tome su karakteristini pripadnici RM i 2.A. To ministar zna i to Vlada znaju i Vi
ste na to upozorili i taj problem treba da se razrei na Vladi.
Sutra je radni sastanak sa pomonicima i bie detaljnije razmotreno stanje
morala. Radimo u vezi zadataka u vezi informativnih sredstava, meutim sada se
pokazuje, prvi put doivljavamo da sredstva informisanja jednog naroda napadaju
svoju vojsku i ele raspad svoje vojske, to verovatno nije zabeleeno do sada u
svetu i sada se pokazuje to to smo mi ostali bez ikakvih sredstava. Od problema
pojavljuje se problem plaanja politike i uopte plaanja ultimativni zahtevi i plaanja tampanja lista Vojske, koga tampamo u Vojnoj tampariji to emo sa Petom
upravom ne bih optereivao sastav.
Pojavljuje se problem emisija Dozvolite sada treba da ide trea emisija i glavna
i odgovorna urednica informativnog programa uslovljava ubacivanje priloga sa
104

VOJNA TAJNA 2. deo

politikom konotacijom u samu emisiju. Ja to neu da dozvolim nisam jo obavio

razgovor sa Ristiem po cenu da se emisija skine iz programske eme.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Napisa emo da ne elimo da saraujemo sa njima i nemoraju o vojsci nikada
nita ni da govore.
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Izvetavam Vas da je regulisano glasanje za 23i. Mi smo traili a zakonom je usvojeno da za razliku od dosadanjeg glasanja vojnici glasaju na najbliem birakom
mestu i time onemoguavamo sve manipulacije.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja mislim da ni sada to nije tehniki mogue. Kako je tehniki mogue? Materijal
stie iz itave zemlje recimo u jednu VP
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Sada je zakonom regulisano vojnici glasaju na najbliem birakom mestu u
kasarni, a to birako mesto obezbeuje glasake materijale
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Kako e da obezbede spiskove?
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Znai treba videti sada oko ove televizije da li mi na tome planu moemo neto
da organizujemo, da sagledamo da moemo i ta moemo kakava je to televizija da
li bi ona bila uopte za ovaj grad ili kako ve. Potpuno podravam ovo da nesmemo
da politizujemo emisiju Dozvolite po cenu da ona bude i ugaena, ali treba se
pripremiti jednim pismom da se obratimo svim televizijskim kuama i novinskim
agencijama sa jasnom porukom ovo to si rekao da je ovo jedinstveni primer u
svetu gde praktino takvom jednom informativnom blokadom, ili nedoslednou
se napada i razbija vojska i u vezi sa tim jednostavno prekinuti saradnju ako treba,
jer oni nikada nita lepo do sada o vojsci nije napisano osim lai, klevete itd. ak
i neki ikica sa decom i unicima doao da zauzme SUKL pa ta e tamo kada si
iica, kako to ide perdno da gane vidi ova vojska zaletela se tamo da to uzme po
nareenju Periia.
Drugo, razmotriti za ovaj list Vojska da li ima ansi da ga izdajemo i kako, da
promenimo sadraj toga lista, koncepciju da piemo tu o aktuelnim dogaajima
kod nas, da ima taj jedan deo koji bi kao i svaka dnevna novina donosila neke vesti,
odnosno davala neke podatke i to jedinicama, ali i u prodaju da ide ako budemo
mogli. To sada treba sve te zakonske osnove videti. Inae, ako ostanemo ovako blokirani ne moemo nita da kaemo.
105

VOJNA TAJNA 2. deo

Ovoga Stankovia patologa kada je bio okrugli sto na televiziji nisu hteli da prihvate da bude uesnik toga stola kada se razgovaralo o ratnim zloinima na prostoru
predhodne Jugoslavije i svako sada govori o tim zloinima sa onoga svog aspekta,
vidite ta sve pie po novinama, a on ovek koji se bavi time i koji je potpuno ukljuen u to jer je lan i ove narodne svetske organizacije nisu ga prihvatili zato to on
ima kontraargumente i argumente kojima to moe da objasni, ak sumljam da e
ga sada prihvatiti i da ide na ovaj Otvoreni ekran na televiziji. Sutina je da istina ne
izae, e dajmo mi ako moemo da to uradimo, da vidimo ta to za nas znai i da mi
tampamo neka ga tampamo manji broj stranica, neka ga tampamo da ne bude u
boji, neka ga tampamo kao to je bilo ratno izdanje i da ga izreklamiramo i ja vam
kaem da e narod vie to da kupuje nego drugo, jer narod jo uvek misli da smo mi
ti koji bitno moemo da utiemo na stabilizaciju stanja u zemlji.
Ja bih sada ova pitanja sva preskoio iao bih na ovo poslednje pitanje da nam
ika Vujii iznese sa jednim kraim osvrtom ta se dogaalo jue na primopredaje
dunosti ministra i da vidite kako to ve i to neke nae bive kolege, ne bive nego
nae kolege pokuavaju to da plasiraju. Znai, tamo gde je on sedeo pie ministar
VJ, ne stoji savezni ministar za odbranu.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Moemo li to da vidimo Uskokoviu znai radio stanicu vojske ovde i po
armijama radio stanice i ove listove to sam zaboravio da kaem. Znai, da im
napiemo nareenje da svaka armija odma pristupi organizaciji izdavanju svog
armijskog lista, na osnovu koga e da informie svoje pripadnike tamo, a mi preko
lista Vojske.

UVANJE MILOEVIEVOG KADRA U VJ

ivot nam vraa samo ono to mi drugima dajemo.
Ivo Andri
17.11.00.
Crnogorci su bili zainteresovani za promene u vojnom vrhu kao jedan od osnovnih uslova za pokuaj bilo kakve reforme. U razgovoru sa nijima video sam
da su strano nezadovoljni Kotuniinom strujom i delovanjem Miloevievog
SNPa i posle petog oktobra. Naelnik generaltaba je ostao isti. Koalicioni partneri takoe. Vladajui establiment u Crnoj Gori nije imao nikakav uticaj na
kadrove u vojsci pa ak ni na one koji se nalaze na njenoj teritoriji. Sve to je stvaralo komiktnu situaciju i mogunost da Miloevievi stubovi reima preive
sve do ubistva premijera inia pa i dalje. Generaltab VJ je praktino vodio
kadrovsku politiku u VJ i SMOu.

106

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Veliki su pritisci oko Obradovia, Zeca, mene naravno nije spomenuo a
verovatno se odnosi i na mene on ide danas tamo u Crnu Goru razgovarae. E,
sada u sklopu toga treba mi da vidimo kako kojim redosledom treba obaviti i konstutacije i razgovore da predloimo odgovarajui materijal.
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Gospodine generale da se obavi razgovor sa svim poinjenim generalima od strane nas neodgovornih, a da Vi lino sa komandantima strategijskih grupacija.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi moramo prvo da poemo od toga da je na stav da sada ne bi trebalo menjati
nita i po svaku cenu da se zalaemo za to da i Obradovi i Zec da to ostane dole sve
kako treba, dok se ovo ne zavri i konstituisanje ovih institucija do stabilizaciji stanja
i u tom smislu mislim da emo imati njegovu podrku, ali pitanje je da li uopte moe
i on da podnese sve te pritiske. Vide emo posle dananjeg povratka iz Crne Gore.
Oko svih ovih drugih pitanja tu treba svako u okviru svoga da vidimo i da obavimo konsultacije i pripremimo na moguu varjantu. to se tie SMO on je rekao
koliko sam ga ja razumeo da e ministar biti civil. Mi smo mu rekli da ima neke
varjante oko toga da se na to mesto proteira Grahovac i da sam sebe na neki nain
proteira Perii. On je rekao koliko sam ja shvatio ne dolazi u obzir. Za Grahovca
je rekao da to ne dolazi u obzir i mi smo ga u tome podrali. Kako e se to pitanje
reiti, ja pravo da vam kaem neznam. Mandatara e sigurno biti iz SMCa. Ja sam
mu samo rekao da ako bude kolebanje oko tih kandidata da se razmotri mogunost
da da funkciju ministru odbrane zbog vojske i zbog svega zadri moda predsednik
Vlade, neka obavlja dve funkcije. U tom pogledu jo neznamo nita.
Mi naravno ne bi smo uruli sa ovim materijalom ali da mi imamo jednu varjantu moda za iduu sedmicu da moemo da mu kaemo ta je to to mi mislimo
da bi realno trebalo da ide u penziju do kraja godine, ta je to to bi trebalo da ide do
juna meseca i kako to mi zamiljamo da se izvri reorganizacija, odnosno da se utvrdi onaj broj formacijskih mesta koji smo mi tamo zacrtali na onoj reorganizaciji.
Tu moramo to kae i Nikoli da potpuno realno porazgovaramo sa ljudima da
vidimo ta kome najvie i najbolje odgovara. Bolje je da mi tu neke stvari iniciramo
i predloimo, nego da budemo zateeni nekim njihovim stavom.
Ja mislim koliko sam sve shvatio da je on potpuno opredeljen da sve radi uz
konsultaciju sa nama. To je to pitanje.
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Rok gospodine generale ako moe da se odredi da bi mogli da pripremimo ovu
Informaciju.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
107

VOJNA TAJNA 2. deo

Mi bi smo to morali da vidimo, moram sa komandantima da porazgovaram,

ministarstvo da da svoje vienje. U ponedeljak, utorak da imamo tu prvu ruku,
pa da to stavimo na papir pa da onda odrimo taj Kolegijum, proireni Kolegijum
na kome bi to razmatrali. Nama je veliki problem to imamo jedan veliki broj
generala koji ne pokrivaju ta mesta, savetnici, pomonici, neke koje smo unapredili
a nemaju formacijska mesta itd.
Oko kadrovskih nekih reenja, ja mislim da je to jo rano da radimo, mada
moemo da predvidimo neke varjante ta ako on stvarno insistira da se pomeri
komandant 2.A, komandant Ratne mornarice, ta bi tu moguli da uradimo kako ko
bi doao. Ovo je jedno od najteih pitanja koje bi trebalo da rareimo, jer ovo to
sam ja saznao, oni planiraju da pomere Obradovia i da dovedu Martinovia, a za
SMO po svaku cenu Grahovca i to je ona ema to smo mi priali. Ja neznam posle
tog Obradovia ako bi se on pomerao i dolazio ovde ili penzija itd. koga bi mogli
za tog komandanta. Mi smo neto razmiljali o generalu eeviu, ali neznam u
kakvim je on relacijama bio kada je on bio tamo. Moramo da ostanemo vrsti u
stavu da samo iz redova vojske se kadrovi postavljaju.
generalpukovnik
SVETOZAR M ARJANOVI
NJemu je objanjeno sve ta bi znailo dovesti one koji su otili iz vojske, stranaki se opredeljuju, to je protiv Ustava i Zakona i sada kada bi dili tu u vojsku, to
nema teorije da to ne bi uticalo negativno na vojsku. Ako je njima stalo da to imaju
onda neka dovode.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Oni imaju razmiljanje da je ovaj potpuno ga ucenio. Kae: Hoete li da Crna
Gora ostane u sastav SRJ hoete e mi sada hoemo da bude to, to i to, to je uslov,
neete mi idemo svojim putem.
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Druga varjanta je posredno cepanje Jugoslavije, ovo je direktno, ovo je
indirektno.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Jel vidi neko od vas reenje predlog?
generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI
Ima da se nae Crnogorac i da bude komandant armije ima Jago, ima eovi
ima Garovi neka biraju nema problema, ali je bitno da nije do sada stranaki opredeljen.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi to jo neznamo videemo posle ovih pregovora.
108

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
SVETOZAR M ARJANOVI
Moramo da ostanemo pri tome to smo zakljuili, svako dovoenje lica koja
su penzionisana zbog toga znai razbijanje vojske. Neka biraju iz naeg sastava iz
vojske koga hoe, neka smenjuju koga god hoe, to se mene tie nije problem za
vojsku mi je problem i da mi ostanemo pri tom principu, e sada ako oni to urade ja
ne mogu da speim u tome.
generalpotpukovnik
BR ANKO KRGA
Gospodine generale ja mislim da tu moramo da budemo realni u svemu ovome,
stvoren je jedan naboj prema vojsci i u Crnoj Gori i u nekim strukturama nove vlasti
ovde i verovatno da e neka pomeranja da budu. To je mogue da se izvede u dve
varjante. Prva varjanta da oni jednostavno prave neke spiskove i van naeg uticaja
to ne bi bilo dobro ni za vojsku, za dravu a i za njih. Prva varjanta je da mi imamo
pripremljene varjante pa ako kau moram da idem ja Vi kaete dobro on neka ide, ali
mesto njega Terzi itd. Da mi imamo alternativu za svako formacijsko mesto za koje
cenimo da moe da bude na udaru svako lice i nae je da ponudimo, a opet koje nadlean na njemu je da privati ili ne prihvati varjantu. Verovatno nee sve prihvatiti ali
nee sve ni odbiti, tako da koliko toliko moe da se ublai stav nasrtaja na kadrovsku
strukturu vojske, koja moe da ima tetne posledice. Mi sve to to inimo inimo sa
najboljim namerama da se ouva vojske, da se ouvaju interesi drave.
Ja predlaem da moemo da razmotrimo ta kljuna mesta i mi predloimo
svoje.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To smo mi njemu rekli i on je to prihvatio, vrlo razumno nita nije on ni jednim
svojim gestom ni reju nije rekao da e on da prihvati pritiske itd. jer je ubeen da
nikakve promene sada ne bi trebalo, ali to neznai da nee da bude za dva meseca,
da nee da bude za dva meseca, to sada mi neznamo. Lino mislim da e tu velike
igre da se igraju nee to samo ovde nego i strani faktor e biti umean.
Nama je bitno, mi moramo da odrimo jedinstvo naeg sastava i ti nai ljudi
kroz ove razgovore moraju da shvate da se suoimo sa tom realnou i jednostavno
da razumemo neke stvari. Naravno nastojaemo da tim naim ljudimo reimo to
to je osnovno pitanje oko stana, da se ne desi da neko ode u penziju da nije reio
to, bez obzira ko doe za ministra odbrane mora da ima te strune ljude i kadrove
koji e da rade. Nemoe da se popuni kadar u Ministarstvu preko noi. Evo ako ima
jo neko neto da kae, jer nama praktino samo etiri oveka ispunjavaju uslove
za penziju, to je Matovi, Trajkovi, Aca Vasiljevi i Todori, a za ove druge da se
dogovorimo pa da mi neke kriterijume preduzmemo, godine ivota ko ima toliko
ili staa toliko izmeu tih ljudi treba videti ta kako, pa moda e neko iz te grupacije sam da kae. Ja lino ne mogu nikoga da poteram da ide u penziju. Kolko e da
bude, ta e da bude jo emo da vidimo i njegovo miljenje.
Ima li jo neko po ovoj taci? Mi treba da budemo visokosvesni, da poemo
109

VOJNA TAJNA 2. deo

od toga da jednostavno situacija je takva, pitanje je koliko e sve to da traje dok se

ne presee, jer ovo je tek desetak dana mi ivimo u ovim uslovima, ve su mnoga
pitanja pokrenuta. Ja neznam da li vi u Ministarstvu razmiljate kako platu 20og
da damo? Koga ja sada da zovem i da mu kaem da treba obezbediti platu, ko je taj
ovek? Priliv novca svaki dan je sve manji i manji. Koga u ja da zovem? Tamo sam
znao koga da zovem. Mi smo poslali pet, est inormacija o nansiranju, o stanovima, o kadrovima 30 centar, obavetajnu procenu, bezbednosnu itd. Ja ne sumljam
da e se obezbediti sredstva, ali taj sada period kad nita nije izdenisano, nikoga
ne moe da nae. Koga da trai? Dobro, ako nema niko po ovoj taci, da idemo
ovo redovno. Ima li neko? Nema.
generalpotpukovnik
BR ANKO KRGA
Gospodine generale, nema nita bitno novo u odnosu na ono to sam jue
referisao.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi smo dali predlog da se abolicija izvri sa Filipovia, Kanaanina i majora.
Taj Stojadinovi neznam kako je zamiljao da se vrati u vojsku i da li bi bio neko
sa kim bi on mogao da sedne i da razgovara. Ja sam ga primio zbog toga to je
navodno se pozvao i na predsednika i razgovarao sam sa njim bio je tu i akovi.
Izuzetno je drzak bio, nadmen itd. Meutim, ja sam dva puta njega predsedniku
spomenuo nije nita rekao. Ja u da se borim da ga damo u ministarstvo, ova Uprava za informisanje i psiholokopropagandno delovanje. On je po svoj prilici
specijalista za psiholokopropagandno delovanje. Naravno nismo se bavili njime,
kada bi ovek malo napravio jednu analizu njegovog ponaanja kako je bio vezan
za pojedine ljude u vojnom vrhu i kako je ko odlazio tako je pljuvao itd. sve se to
sada isto ponavlja, jer ja znam i za mene ja kada sam bio naelnik kabineta Milanu
Paniu onda i Perii i Aca Dimitrijevi i itava jedna grupa ljudi dve godine su
pokuavali da me naprave pijunom. Izmiljeni sudski procesi itd. Kada sam im
sto puta rekao da toga Pania niko nije doveo, zna se kako je doao, zna se koga je
postavio, zna se ta mi radimo, sto puta sam rekao, da on nikada nije neto prema
vojsci iao agresivno.
Jednom je rekao kada su mu ovi uskratili podatke neke o Ratnoj mornarici,
rekao je pukovnie vi se plaite, a ja ako hou mogu da imam podatke iz Pentagona
da dobijem sve o vaoj vojsci itd. To je bilo, ovo drugo praktino nita. Hou da
kaem da taj isti Perii tako se ponaao, a sada se ponaa drugaije i on i LJuba i
svi ostali.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To je taj poznati scenario. Ja sam se jue uo sa Smiljaniem, da vidimo tu ta da
uradimo. To nee se zavriti samo na Smiljania.
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
110

VOJNA TAJNA 2. deo

U celini je stanje u jedinicama jo stabilno, od problema koji se istiu a mogu

vrlo brzo da utiu na stanje, to su plate i dezinformacije koje ve idu u vezi plata,
da nee ih biti itd. stambena problematika i to se tie ovih napada na vojsku on
jenjavaju i vie izbegavaju da napadaju vojsku na onako grub nain kao to je bilo
u poetku sem normalno Glasa javnosti i Stojadinovia, ostali ili izbegavaju da
govore o vojsci, ili je to vrlo umereno i korektno. Mnogo je teko to sve pratiti,
mnogo je tih otvorenih studija, neposrednih razgovora.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Jer objavljen intervju to sam dao Tanjugu?
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Jeste, delovi su objavljeni u svim sredstvima i na televiziji.

Savreno je jasno zato su bezbedonosne strukture u SRJ elele da ostanu
netaknute. Njihovo eventualno otvaranje prema javnosti i dovoenje novih
kadrova neoptereenih zloinima iz prolosti mogli bi otvoriti nove istrage i
dovesti do razreenja brojnih politikih ubistava, poput Ibarske magistrale,
Budve, Stambolia, uruvije... Za jedno od tih ubistava sam i sam imao
podatke jo pre petog oktobra. Radi se o atentatu na Vuka Drakovia na Ibarskoj magistrali koji je izveden u direktnoj reiji SDB. Te podatke mi je dao
moj prijatelj Dragan Letari. On mi je dao imena ljudi koji su uestvovali u
ubistvu na Ibarskoj magistrali, koja sam dostavio generalu Periiu i ljudima
u crnogorskom MUPu. Crnogorci su te podatke dobili od mene pre petog
oktobra sa imenom vozaa i organizatora. Operacija je izvedena krajnje naivno
i amaterski. Verujem da su i drugi imali imena izvrioca, to je premijer ini
potvrdio poetkom oktobra 2000. godine.
Prvo su varili i ojaavali asiju na kamionu koji je trebalo da izvri ubistvo
Drakovia i ljudi iz pratnje. Stavljali su delove drugih kamiona na pomenuti
kamion da bi zavarali eventualnu istragu posle ubistva. Kamion je bio u bazi u
Lipovakoj umi. Iao je na probne vonje. Kod izlazaka i ulazaka u krug redovno
je evidentiran u knjigu koja se vodila na prijavnici. Kada je atentat poinjen i
kad se digla velika praina, nareeno je da se izvade listovi iz knjige evidencije
ulazaka i izlazaka vozila i da se povuku dokumenta za kamion iz specijalne evidencije SDB. Sve je to raeno krajnje nespretno i traljavo. Barem trideset ljudi je
znalo ko je vozio taj kamion. Vuk Drakovi je apsolutno u pravu kad insistira
na iroj odgovornosti ljudi koji su poinili pomenuti atentat. Sve to je rekao
bilo je tano.
Zato niko nita nije preduzeo, zaista ne znam. Svakako da postoji barem
moralna odgovornost ljudi koji su omoguili Markoviu i Pavkoviu da opstanu
i sakriju svoja nedela posle petog oktobra. Mogli smo estog ujutru za ui da
izvuemo koga smo hteli, ali nova vlast je pala na tom ispitu. I danas nam
111

VOJNA TAJNA 2. deo

raznorazni Matii i Daii dre predavanja kako ta se treba raditi. Da li je

pomogla informacija koju sam dobio od Letaria o ljudima koji su uestvovali
u ubistvu na Ibarskoj magistrali, zaista ne znam, ali i tu je bilo raznoraznih pekulacija. injenica je da sam o tome obavestio obe vlade. Kao direktna teta bilo
je hapenje Letaria od Bracanovia i njegove klike i dranje u samici 17 dana.
Posle tog dogaaja Letari je napustio MUP. O tome u pisati neto kasnije.

19.10.00.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Idemo na rad po planu, da kratko sumiramo ove aktivnosti koje su bile protekle
sedmice. Krga itao sam ja jue detaljno ovo to je pisao LJuba, odprilike on je netno znao, ali ne mogu da poveem da li je to pria koju je on od nekoga, ali dobro
vide emo, u svakom sluaju nije korektno.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Danas ima na moju inicijativu kod predsednika Kotunice imamo sastanak iz
MUPa Rade Markovi i ja i predsednik Milutinovi u vezi tih pitanja.
Drugo, taj pokuaj prodora ulaska u vojsku od strane pojedinaca mi smo odbili
taj prvi nalet. Odbili smo ga u najteem trenutku pred izbore, za vreme izbora
itd. itajte tamo ta pie Perii Bitka ljutog generala proitajte tu knjigu, to vrlo
perdno se govori samo o jednom periodu njegovog rada. On je pet godina, on
je itav ivot u toj vojsci, pet godina je bio naelnik G, kom reimu je on sluio
pet godina, a on govori o 1998. godini. U 1998. godini je samo jedan deo, a gde si
bio pre toga i onda ja kada razmotavam lm ja sam za njega za Acu Dimitrijevia
za kompletnu tu garituru 1992., 1993. godine bio najvei pijun u VJ, jer sam bio
naelnik Kabineta Milanu Paniu i pokuavali su na sve mogue naine gde imam
kompletne dokaze da kaem kako su izkonstruisali sluaj da su me dali na sud.
Znai tad ije je interese on zastupao, sada pria neto drugo.
To su takvi pojedinci, mi moramo ja sam to rekao i predsedniku da oni ni po
koju cenu ne mogu da se vrate u vojsku i mi moramo to da podrimo, ako nismo
jedinstveni u tome, nema tu ta. Jel su imali prodor, nisu, jer su pokuavali da bi
nekakav presti napravili u DOSu u koaliciji oni su pokuavali na sve mogue
naine da kau kako su oni ti koji vladaju vojskom, znaju ta se dogaa imaju uticaja, oni e ovo, oni e ono, da bi u toj koaliciji imali odreeni status kao eto oni
prate vojsku kao instituciju, pa se dokazalo da nisu imali. Mi moramo tome da ostanemo dosledni. Pogledajte sada ta piu Vuk i LJuba piu ono to njima odgovara,
znai njemu je cilj samo da se vrati u vojsku, a meni je rekao tu kada je bio da hoe
da se vrati da obezbedi penziju itd.
Da li se na ovakav nain vraa u vojsku i kome on moe da bude ef, ko je taj
ko e da pristane da mu bude ef, a pratite ja sam LJubi u lice rekao kada je tu bio
kako se ponaao prema jednom efu LJubi Domazetoviu, pa prema Paniu iki,
112

VOJNA TAJNA 2. deo

pa prema Kadijeviu pre toga, pa posle prema Periiu itd. Znai, dok je bio, bio
pa posle pljuvanje pa sada opet ulazi u Periievu stranku a do pre tri meseca ga
pljuvao
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Gospodine generale, pored ovoga to je ve istaknuto o stanju na teritoriji
karakteristino je da je dominantna teza u Crnoj Gori sada u medijima i izjavama
elnika samostalnost Crne Gore. to se tie tretmana vojske i odbrane u medijima u
Crnoj Gori, znai u Srbiji polako jenjava taj negativistiki odnos prema VJ u veini
medija sem ja sam to jue rekao Glasa javnosti i konkretno LJube Stojadinovia.
U Crnoj Gori se antiarmijska kampanja polako zahuktava kroz napade na
linosti. Sada je trenutno najaktuelniji admiral Zec i kroz istupanja pojedinih pravosudnih organa i nekih elnika uglavnom je on sada meta, a na osnovu procene
iz komande 2.A oekuje se da e vrlo brzo biti meta generalu Obradovi i drugi
elnici u 2.A.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Da ali o emu se tu radi, radi se o tome to mi taj urii to zato to nije sa njim
razieno ovde na ovome na nivo, ne u RM, to se sada deava dole, nego smo mi
to ovde odugovlaili, muvali oemo, neemo daj ovo itd. i u svim tim sluajevima
se pokazalo, kada se to ne razisti jednom i potpuno pravno i administrativno isto
uvek imamo takve situacije. Evo i sa onim pilotima rekao sam Smiljaniu i sa
svim i to tako ide
generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI
Drugo, Vi ste ve o nekim pojavama govorili trebalo bi pravovremeno da se
pripremi da razmislimo pre nego to doe do promene zakonodavstva u saveznom
i republikom pravosuu da spreimo neke situacije koje mogu da se dogode. Tu
ve imamo najavljivanje otvaranja arhiva i dobro je da na arhiv obezbedimo, da bi
se time dokazala demokratizacija zemlje. To su stvari koje u svakom sluaju ne bi
trebalo da se dozvole pre nego to odlue odreene savezne institucije i da se radi
po zakonu.
Imamo drugu pojavu gde se ve zagovara oslobaanje onih koji 1988. i 1999.
godine se nisu odazvali mobilizaciji jer nisu eleli navodno da brane reim i mi treba da
zauzmemo pravovremeno stav jer e traiti nae miljenje i imamo pojavu navodno da
se ljudi koji su osueni za terorizam ili za agenturu odnosno otvorenu pijunau da im
je navodno sueno iz politikih razloga da to treba pustiti iz zatvora itd.
Mi bi trebali da ostanemo jed instveni pri sadanjim zakonima i da ne dozvolimo
doe do neke euforije.
16. Grupa pilota VJ je podigla krivinu prijavu protiv elnih ljudi VJ i komandanta RV i PVO generala Smiljania,
zbog toga to su piloti RV morali da se suprotstave agresiji NATO neispravnim avionima i radarima u njima, iako su
na to upozoravali vojni vrh. Vojno tuilatvo je odbacilo pomenute prijave
113

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ako svi oni donesu odluke da to bude tako, ta imam ja da li u nekoga da oslobaam da li neu. Mi moemo na stav da imamo. Nismo nadleni to hou da
kaem. Naa pravna sluba trebala bi da prati kako tee to, ako nita drugo da nas
izvetavaju. to se tie arhive, ako se to donese na najviem nivou to je to, ta ima
pa da vidi u toj arhivi.
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Sva arhiva za ovih deset godina je kod nas, tako da e biti pritisaka i u linijama
drugim a bie i zvanino.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Dobro, ali mi tu ne moemo sada da budemo 100% da ostanemo i da kaemo ne
moe kakve se odluke donesu tako emo da prihvatimo. Ja ne mogu sada da stanem
tenkom da stanem da branim arhivu, ako se donese odluka i drava to prihvati.
instveni pri sadanjim zakonima i da ne dozvolimo doe do neke euforije.

DRUGO OBRAANJE KOTUNICE

GENERALIMA
Ratovi su mrski majkama.
Horacije
Koleg. 11.11.00
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine Predsednie, dozvolite da zakljuim.
Gospodine Predsednie, cilj dananjeg sastanka ovde u G bio je da sagledamo
stanje b/g u jedinicama Vojske, ali i da sagledamo probleme koji trenutno, mesec
dana posle dolaska nove vlasti na elo, optereuju VJ.
Ocene koje smo dali su za Vae lino informisanje, pre svega da Vam jo jednom
odamo priznanje za sve to ste uinili u ovom periodu za VJ, da Vam kaemo da je
VJ jedinstvena, da je potpuno pod Vaom komandom, da ni po kojim pitanjima nee se meati, odnosno nije ukljuena, niti e se ukljuivati u politiki ivot zemlje i
u tom smislu ne da se ne meamo, ne da prozivamo, ne da nikoga smenjujemo, ali
elimo da ukaemo da ove pojave koje negativno utiu na nas.
Zatim, da VJ ne izlazi, niti e izlaziti iz okvira svojih ustavnih ovlaenja, ali da
smo zabrinuti za dalji razvoj dogaaja u zemlji, samo sa aspekta ugroavanja njene
bezbednosti.
Da smo potpuno opredeljeni da podrimo i da damo svoj puni doprinos daljoj
114

VOJNA TAJNA 2. deo

demokratizaciji zemlje i ukljuivanje u sve tokove, ali da smatramo da i da sa ovim

treba upoznati i lanove Vrhovnog saveta odbrane, ali i pojedince i javnost u potrebnom obimu za koji Vi procenite da treba da bude.
Nama nije jasno, zbog ega je u sredstvima javnog informisanja zavedena blokada za VJ, spreava se da istina izae u javnost i neemo valjda dozvoliti da se narodu, u cilju izbijanja istine na videlo, obraamo raznim proglasima. Ako se, naravno,
ne preduzmu mere, nae su procene, ne preduzmu mere da se sauva jedinstvo
VJ, i bia vojske u celini, nae su procene da se moe oekivati, da pored ostalog,
se izvri i njena dezintegracija, odnosno raslojavanje po raznoraznim osnovama.
Prilikom priklanjanja pojedinim linostima, ili bilo to u Vojsci, bilo to iz politikog
ivota, bilo civilima, po raznoraznim osnovama, radi ostvarenja raznoraznih ciljeva i po raznim regionima, to naravno, mislimo da bi izmaklo kontroli.
Takvih primera u svetu ima, a najbolji je primer ono to se desilo u Albaniji.
Naravno, mi, gospodine Predsednie, mislimo da ove pretnje koje dolaze na Vojsku, na njih moramo da odgovorimo, ali ne moemo odgovoriti jer se vri blokada
u sredstvima javnog informisanja.
Posebno elimo da istaknemo, da ste na neki nain i Vi rtva takvog jednog
ponaanja.
Kao primer, ja u navesti, da objavljivanje adrese stanova pojedinih linosti, vojnih i Vas lino, ili politikih, praktino predstavlja napad, i ja bih rekao atentat na
tog oveka i na njegovu porodicu.
Ono to se desilo objavljivanjem adrese Vaeg stanovanja, je ugroavanje Vae
line bezbednosti, kao i prozivanje i objavljivanje adresa.
To se u svim zemljama sankcionie, osim u naoj. A ja u ubudue, ja lino, pretpostavljam i svi ostali, takvu stvar i takve stvari, tretirati kao atentat na moju linost
i tako u se lino prema tome odnositi.
Mislim da to treba spreiti.
Brojni su sigurno ljudi i neprijatelji koji jedva ekaju sa se sazna gde stanuje Pavkovi, Lazarevi, Smiljani i ostali komandanti, Vi itd.
Ja bih predloio gospodine Predsednie, da Vaim autoritetom i kredibilitetom
koje ste obezbedili na izborima, uinite sve da se stvore normalni uslovi za funkcionisanje Vojske, kao najbitnijeg stuba drave i da se dalja sudbina reava planski
u legalnim institucijama i od strane legalno izabranih i nadlenih organa. A to
znai, da obezbedimo nansiranje sa svim ovim problemima o kojima smo uli,
da obezbedite, ako moete, nastavak izgradnje zapoetih stanova, i da se smanji psiholokopropagandna aktivnost prema VJ, od strane domaih, pre svega, domaih
sredstava informisanja i ne postoji primer u svetu, ja mislim, da domaa sredstva
informisanja i domai novinari tako napadaju svoju Vojsku.
Ja ne znam da li to postoji u svetu.
Drugo, mi smatramo da na nivou Savezne vlade treba da se formira telo koje e
poeti da se ozbiljnije bavi problemom KiM, a posebno kopnene zone i svega ovoga
to se oko nje deava.
Takoe smatramo da trebate da uinite sve to je u Vaoj moi da se sve aktivnosti politikog rukovodstva na planu dalje demokratizacije zemlje, svode i izvode
115

VOJNA TAJNA 2. deo

u okviru Ustava i zakona da se sprei to vaninstitucionalno delovanje, a pre svega

prema VJ.
Da se na proirenoj sednici, kako smo Vam predloili, Vrhovnog saveta odbrane, gde bi uestvovali svi relevantni faktori i iz drave, ali i iz VJ, za one koje Vi
procenite, razmotre ovakva pitanja, naravno mi emo za to pripremiti materijal i
da se zauzmu stavovi.
I kao poslednje, predloio bih da to pre obiete neku od jedinica VJ na terenu, da se sretnete sa vojnicima, sa stareinama, da vidite uslove u kojima oni ive,
i da je to dobro, pre svega za nas vojnike, za Vojsku, a i za Vas, kao Predsednika i
komandanta.
Ja sam zavario.
Predsednik SRJ
dr VOJISLAV KOTNICA
Generale Pavkoviu, gospodo generali i admirali, svi nai razgovori su, proirenog kolegijuma NG VJ, do sada bili otvoreni, ovaj je jo otvoreniji od prethodnih
i mislim da je u tome njegova vrednost.
Ja u takoe govoriti vrlo otvoreno, moda fragmentarno, ali sa vrstom namerom da to vie pitanja o kojima je bilo ovde rei, dotaknem, da istaknem kako
stvari stoje kada je re o odnosu drave prema Vojsci, i da sa druge strane jo vie
uinim sve na reavanju pitanja koja su ovde otvorena.
Ja bih, odmah, hteo da istaknem da smo mi uvek procenjivali da jedan deo ovih
naih razgovora, pitanja o kojima raspravljamo, muka i tekoa sa kojima se suoavamo, nam se ine da su izazvane neim novim.
Dakle, izborima koji su za nama.
Mi smo o tome govorili na prethodnim sastancima, na kolegijumima NG VJ, i
zakljuili smo da ta situacija, nova, da doista smena vlasti, demokratska smena vlasti u jednoj zemlji predstavlja novinu u jednoj zemlji u kojoj toga do sada nije bilo,
da bi moda bolje bilo da je te regularne smene vlasti, bez manje napetosti bilo i
ranije, ali smo u svakom sluaju istovremno zakljuili da je veoma pozitivno to je
do toga dolo, to se nedvosmisleno i potpuno, na taj nain, SRJ svrstala u krug demokratskih drava i jo smo zakljuili da je na neki nain sve ono to se deavalo 5.
oktobra u zemlji, u Beogradu, bio jedan dobar test za sve nas. I da je Vojska taj test,
isto onako kao i policija, MUP, ali pre svega Vojska, taj test poloila.
Dakle, bili smo pred jednim iskuenjem. Situacija je bila nova, ali su, jednostavno, te kljune institucije sistema, VJ je reagovala onako kako treba da reaguje, potujui volju naroda.
Dakle, to je neto to je veoma znaajno. U tom delu, kada je re o analizi svih
ovih problema koji nas tite u ovom trenutku i naem odnosu prema izborima, prema onome to je bilo pre mesec i neto vie dana iza nas, ini se da su svi ovi nai
problemi novi.
Ali, kad pogledamo malo bolje, onda emo videti da veliki deo tih problema je
nasleen i da zapravo svi ovi problemi predstavljaju na neki nain kombinaciju neeg to je novo i neeg to je staro.
116

VOJNA TAJNA 2. deo

Ja u vam navesti samo jedan primer za to. A na to u se ovrnuti neto kasnije.

Re je o odnosima Srbije i Crne Gore i stavu sadanje veine u Crnoj Gori i sadanjeg rukovodstva R. Crne Gore prema SRJ.
Uz naa velika nastojanja, govorimo ovog puta i o mojim nastojanjima, govorim
o nastojanjima VJ, imajui u vidu jedan vaan sastanak, Sednicu Vrhovnog saveta
odbrane, koja je odrana u Podgorici, uz naa velika nastojanja da se stvari razvijaju u pravucu jednog demokratskog, tolerantnog dijaloga izmeu vlasti u Beogradu
i vlasti u Podgorici, polazei pri tome od jedne nesumnjive injenice da ova drava
postoji, da postoji iznutra, voljim naroda, zajednitvom, dugo stvaranim i voljom
meunarodne zajednice, to je takoe veoma vano, mi smo dakle, polazei od svega toga, razgovarali sa predstavnicima Crne Gore, tanije reeno sa Predsednikom
R. Crne Gore, na jedan krajnje korektan, konstruktivan, demokratski nain. Imao
sam utisak da se stvari tu delimino poboljavaju. Ali onda, opet je dolo do jednog
zaokreta i do iznenaujuih izjava iz Crne Gore, pre svedga Predsednika R. Crne
Gore, gospodina ukanovia, ali ne samo njega, nego i njegovih saradnika, koje karakteriu pre svega dva stava (govorim o poslednjim ukanovievim izjavama).
Pr vi stav je da ono to ceo svet vidi, a to je da ova drava postoji, gospodin ukanovi demantuje. On tvrdi da ta drava ne postoji.
Ali, sad ja pominjem drugi stav, veoma znaajan u toj njegovoj izjavi. Taj drugi stav je vezan za odnose izmeu Srbije i Crne Gore, za sve ono to se deava u
poslednje vreme i za jednu tvrdnju, da se u tom pogledu, stvari ne mogu objasniti
odgovornou dosadanjeg reima, ve da su koreni krize mnogo dublji. Da nije
problem u dosadanjem reimu, da nije problem, tanije reeno u gospodinu Slobodanu Miloeviu, nego da je on mnogo dublji.
E to je sad jedan nov stav. Koliko je dubok ja ne znam, ali znam da je gospodine
ukanovi u svakom sluaju imao presudnu ulogu na uobliavanju ove zajednike
drave, da je on tom prilikom pitan 1992. godine, i da on tih zamerki na odnose
izmeu Srbije i Crne Gore, naravno pravnost i neravnopravnost Crne Gore, tada
nije imao.
Za mene je ovo vrlo vaan momenat i istiem ga zbog toga to to potenciranje
injenice da su problemi da su problemi mnogo dublji, ustvari ukazuje da jedan
deo ovih stvari kojima se mi bavimo, u svakom sluaju see neto vie unazad, od
24. septembra i 5. oktobra ove godine.
To je prosto, politiki gledano, jedna veoma vana injenica.
S druge strane, i na samom poetku bih hteo da istaknem, neto to sasvim i to
je veoma vano rei, ovde, to u velikoj meri protivrei jednoj dosta pesimistikoj
slici odnosa u naoj dravi, SRJ i poloaju VJ u naoj dravi.
To to protivrei je isto vrlo zanimljivo i treba ga uzeti u obzir. Jedan deo te
slike, sada mnogo bolje, mnogo povoljnije o stanju u naoj dravi i pre svega govorimo o VJ, dolazi iz zemlje, drugi deo, to je takoe zanimljivo, dolazi izvan zemlje.
Ovo to nam dolazi iz zemlje su stavovi javnosti o VJ. Vi ste mogli da vidite da
je bilo nekoliko, ali ja istiem samo jednu anketu koju je vrio istraivaki centar
Medium u kojoj se govori da VJ, od svih institucija u ovom trenutku uiva najvei
ugled. Pazite, to je istraivanje empirijsko, konkretno, nauno utemeljeno, koje je
117

VOJNA TAJNA 2. deo

sprovedeno u ovoj zemlji i koju VJ stavlja jednostavno na pr vo mesto kada je re o

njenoj vanosti, kada je re o ugledu VJ. To je veoma vano.
Ja naravno, postavljam pitanje zato je to tako. Pr vo, zato to je odnos naroda
prema VJ takav. To pokazuje naravno pitanja koja se postavljaju ispitanicima, naravno i njihovi odgovori. Mislim to su egzaktne stvari. Pr vo, odnos naroda prema
VJ je takav, a sa druge strane mislim da postoji jo neto dublje u svakom oveku, u
prelaznim trenucima, u prelomnim trenucima, u neizvesnostima, u neemu to je
jedan krizni period, period tranzicije, ma kako ga nazvali, postoji potreba za stabilnou. A tu stabilnost jednostavno, najvie moe da mu garantuje VJ.
Za mene ta injenica, znate, uz sve ovo o emu mi govorimo i razmiljamo i to
nas titi, je veoma vano. Jednostavno, raspoloenje naroda porema VJ je takvo. I
mi na drugoj strani imamo neke druge inioce i to pre svega inioce u zemlji, koje
jednu takvu sliku, jedan takav odnos naroda prema VJ dovode u pitanje, to znai
da te stavove ne izraavaju oni koji osporavaju, koji napadaju, koji bacaju ljagu na
VJ, ne odgovaraju neemu to je autentino raspoloenju naroda. To je veoma vaan momenat.
Druga stvar koja je veoma vana, posmatrano spolja. Kako se gleda na nau zemlju, na SRJ. Vrlo pozitivno. Ja moram rei da sam veoma iznenaen tim promenjenim odnosom sveta prema nama, moram rei, ako sam to rekao, ponaviu to
jo jedanput, da sam se jako bojao da e od svih ovih sankcija koje su podigli, ovih
zidova sankcija koje su podigli oko nas, jedan zid sankcija koji e ostati najdue i
koji e nas najvie tititi biti jedna medijska satanizacija nae zemlje i naeg naroda. Toga sam se bojao, ak i ovaj spoljni zid sankcija sa kojim sve nije gotovo jo
uvek, mislio sam, da, kada padne, da e ostati ta slika o nama. Toliko je lai bilo,
toliko medijskih manipulacija, u delu, ne mogu rei u celoj, u delu zapadne tampe
i za mene je bilo zaprepaujue, jednostavno, kako se ta slika brzo o nama spolja
promenila.
Ja mislim da za to postoje dva razloga, rei u sasvim kratko, jer mislim da i to
treba pomenuti, da postoje dva razloga:
Pr vi je vezan za injenicu da je dolo do revizije politike prema SRJ, da je do
te revizije dolio pre svega u Evropi, da je tim pravcem i na taj nain razmiljala o
naoj zemlji ruska diplomatija i pre toga, i da su onda polako i ovaj drugi faktor,
odnosno trei, najuticajniji danas u svetu, SAD, delimino taj stav poele da menjaju. One su ga menjale i zbog toga, zato to su se sa jedne strane bojale da Evropa
preuzima primat na ovim prostorima, s druge strane zato to su nastojali da na neki
nain, a mislim da je to sluaj i sa Evropom, odgovore i na nekakva reagovanja u
vlastitoj javnosti. Jer vreme je inilo svoje i jedna idilina slika koja je stvarana, zapravoa glorikacija NATOovske agresije prole godine, polako je poela da pada
u vodu, da izgleda drugaije, znate, kako je vreme odmicalo, kako su meseci prolazili, a prolo je vie od godinu dana od tada, jednostavno i u njihovoj javnosti ta
slika izgleda drugaije i postoji potreba da se tome prilagode.
Moda u jednom delu, taj svet je teko proceniti do kraja, ali ja mislim da ako
uzmete svakog pojedinca ojedinano, svakog oveka pojedinano, svakog od tih
njihovih dr avnika, zvaninika, da bar za jedan deo njih ne bih mogao rei za sve,
118

VOJNA TAJNA 2. deo

postoji i jedna svest o vlastitoj odgovornosti u svemu tome. To se sve na neki nain
isplelo.
Ja moram rei da je to veoma vano. Ta slika je zaista veoma drugaija, jednim
delom se radi o tome, dakle revizijom vlastite politike, ali jednim delom se radi i o
uvaavanju jedne druge, vrlo opipljive, realne objektivne injenice, da se nita na
ovom prostoru ne moe uraditi bez jedne drave koja se zove SRJ. I da je njen uticaj, geopolitiki, istorijski, ekonomski, kakav god hoete, izuzetno vaan. Da je ona,
kako je neko rekao od uesnika u ovim razgovorima, ja mislim da je to bio general
Krga, centralni faktor u regionu. E tu tvrdnju, da je ona centralni faktor u regionu,
ja sam uo jednostavno u razgovoru sa vie stranih sagovornika koje sam imao u
poslednje vreme, ukljuujui i neke od njih koji meni bar lino nisu po volji i sa kojima bih moda eleo pre i da ne razgovaram, ali postoji neto to je budunost ovog
naroda i ove drave i jednostavno mi moramo te odnose sa svetom obnavljati.
Tu tvrdnju jednostavno sam ja imao prilike vie puta da ujem. U ovom regionu
je to SRJ, Grka delimino, ali SRJ, i onda sam video te strane sagovornike, kako
na nabrajanje ovih drugih zemalja, koje su imale neke druge ambicije ili poloaje
u ovo vreme, govorim pre svega o Hr vatskoj, tako se odmahuje rukom. E to je njihova reakcija.
I to jeste realnost. Zaista onog trenutka kada je Jugoslavija osloboena sankcija,
kada ima jednu normalnu komunikaciju sa svetom, kada mo die punim pluima,
sve izgleda drugaije. SRJ dobija jednostavno svoju pravu meru. A onog trenutka
kada ova zemlja dobije svoju pravu meru i neki od naih suseda, bez obzira na njihove aspiracije dobiju isto svoju pravu meru, ali ta prava mera je neto manja od one
kakva je bila do sada, dok je Jugoslavija bila ekskomunicirana iz sveta. Za mene je
to isto vrlo pozitivna injenica.
Dakle, vidimo jedan pozitivan stav u naoj javnosti, vidim jedan pozitivan stav
u svetu i to je neto to mora da ohrabruje. I takvih tonova je naravno u izlaganjima
ovde bilo. Mislim otvarajui neka pitanja, potpuno u izlaganjima poj edinih uesnika, o kojima ak i mi politiki nismo razmiljali, nismo otvarali, da vam kaem
odmah, pitanje Partnerstva za mir, to je naravno neto to je, pitanje o kome e
se razmiljati, ali uopte nije pitanje koje je dotaknuto, ali ini mi se, bar do sad,
ni u jednoj mojoj izjavi, mislim da se radi o jednoj stvari koja je vrlo ozbiljna, na
koju se moe odgovarati i na jedan i na drugi nain. Ja polazim od toga da je Ruska
Federacija na to odgovorila pozitivno, ali mislim da se mora razmiljati i na jedan
i na drugi nain, da se mora uzeti u obzir ta struna komponenta stvari, da u tom
pogledu miljenje mora da da VJ i da se mora uzeti, naroito ovo o emu je govorio
general Pavkovi, ta nansijska konstrukcija. Ali, vrlo pozitivno je da, jednostavno,
o svemu tome razgovaramo, da razgovaramo i o nizu ovih drugih pitanja, kao to
su pitanja ije reavanje e nam olakati situaciju, to je pitanje graninih problema,
pre svega sa Makedonijom, obnavljanje odnosa sa nekim od ovih drava koje su
prole godine, istina u agresiji na nau zemlju, za koju opet, da budem potpuno
otvoren, mi neemo s obzirom na odnose u svetu, mi neemo uspeti da za tetu
koja nam je naneta, tu tetu dobijemo u onoj pravoj formi koja se zove ratna odteta, ali u nekoj drugoj emo, kad se ti odnosi uspostave, dobiti, mislim, pod pravom
119

VOJNA TAJNA 2. deo

rmom tu ratnu odtetu neemo dobiti, ali saraujui obnavljajui te odnose, u odgovarajuem trenutku, mi emo tu odtetu dobiti pod drugim imenom i to e biti
mogunost da stvari u Srbiji krenu.
Pr vo je pitanje Kosmeta, drugo pitanje Crne Gore i tree, naravno, pitanje odnosa delova drutva, politikih snaga u zemlji, u Srbiji i u Crnoj Gori prema VJ.
Nama je bilo veoma vano da on ode jednostavno 17. novembra, da se kosovski
Albanci smire i tako je dolo do toga da sa Florom Brovinom, naravno u odgovarajuoj pratnji, efa resora Dravne bezbednosti, Radeta Markovia, obiu ovi zatvori,
da se smire albanski zatvorenici, ali jednostavno na raun toga emo mi onda krenuti po zatvorima na Kosovu, da vidimo jednostavno ta je sa zatoenim Srbima.
Sa Crnom Gorom znate kako stvari stoje taj stav crnogorskog rukovodstva se
menjao nekoliko puta od ekstremnog do manje ekstremnog. Mi smo pokuali zaista da vodimo jednu politiku uvaavajui da je sloena situacija u Crnoj Gori polazei od toga da u Saveznoj vladi imamo predstavljenu jednu politiku grupaciju to
je Socijalistika narodna partija a da s druge strane u samoj Crnoj Gori kao veinu
imamo posle izbora 1998. godine koaliciju da ivimo bolje koja na ove savezne izbore nije izala.
Pokuali smo da saraujemo i sa jednima i sa drugima, naravno kada je re
da budem potpuno otvoren kada je re o Koaliciji da ivimo bolje gospodina ukanovia, problem je u tome to je ona na izborima 31. maja 1998. godine ila sa
jednim politikim programom od koga je uveliko odstupila, to je bio jugoslovenski
program i zato sva reenja u proteklim mesecima, sva reenja kada je re o srpskocrnogorskim odnosima i zajednikoj dravi, sva reenja mimo testiranje volje
naroda na izborima ili referenduma to je vlasti Crne Gore odgovaraju, samo izbori
i referendum ne odgovara. Mislim da smo jednu ba najeu kampanju ka nezavisnosti Crne Gore mimo volje naroda speili naim ulaskom u UN. Mislim da je to
predsednik savezne vlade gospodin ii dobro objasnio jednostavno izmeu nula
stolica i dve stolice mi smo izabrali jednu stolicu i tom jednom stolicom dokazali da
SRJ postoji. Imali smo jednu sednicu VSO u Podgorici naalost ona nije bila sprovedena na jedan zaista vrlo korektan i konsultivan nain ali onda je jo jedanputa
dolo do te promene stava bar medijski, mislim da se tu radi o ozbiljnom zaokretu.
Vrlo brzo emo zakazati novu sednicu VSO slaem se sa generalom Pavkoviem da
bi to trebala da bude proirena sednica VSO uopte ima vie inilaca koji se u ovaj
razgovor treba ukljuiti. Kada su razgovori poeli na neki nain postojalo je na nivou savezne drave samo VJ i funkcija predsednika SRJ sada imamo konstituisanu
Skuptinu imamo Vladu i jednostavno mi emo na taj nain krenuti u razgovor o
naim odnosima, ali u svakom sluaju u tim odnosima se nee razgovarati bilateralno, nee to biti stvar pogaanja izmeu Vlade Crne Gore i neznam budue Vlade
Srbije ve e u svemu tome uestvovati svi inioci, dakle i savezne vlasti, prosto zato to polazimo od injenice da SRJ postoji, postoji voljom naroda i postoji voljom
Meunarodne zajednice i sveta ovim naim ulaskom u UN.
Dolazim do treeg da tako kaem kriznog arita to su ovi napadi na VJ koji
odudaraju od neega to je izrazito pozitivan stav veine, najveeg dela nae javnosti u odnosu na VJ. Ti stavovi su da kaem vrlo agresivni i vrlo militantni ali
120

VOJNA TAJNA 2. deo

nisu veinski, oni su manjinski, to je injenica koju moramo uvaiti ali prema tim
napadima moramo se odnositi vrlo ozbiljno. Radi se o razliitim stvarima i ja to ne
bih nabrajao o napadima na linosti, o raznim idejama o transformaciji VJ od kompetentnih i nekompetentnih vie od ovih drugih nego od pr vih o raznim potpuno
neobrazloenim predlozima skraenju vojnog roka, o kadriranju u VJ smenjivanjima i svemu tome, kad se o svemu onome to se govorilo potkralo i pitanje Haga
i saradnje sa hakim tribunalom prozivanja, izvoenja pripadnika VJ ali ne samo
njih pred Haki sud to su sve stvari na koje emo odgovoriti da razjasnim samo jednu stvar oko Hakog suda.
Ovo nae otvaranje prema svetu koje je neminovno, jer mislim da iz svega
ovoga to smo razgovarali ovaj ceo teak materijalni poloaj vojske ukazuje da
jednostavno mi drugog puta nismo imali, ne samo kada se radi o ovom vanom segmentu drutva u vojsci nego i u mnogim drugim stvarima, mi drugog puta nismo
imali i kad tad smo to mogli da uradimo, mi nismo mogli da raunamo da emo
za 50 godina ili neznam koliko uspeti da dokaemo taj kontinuitet drave. Jasna je
stvar politiki gledano da ono to se desilo 1991. godine bila secesija i Slovenija i
Hr vatska i svih ostalih, ali je ceo problem u tome s obzirom na neku realnost odnosa u svetu je ta stvar naroito posle Barjanterove komisije ocenjena drugaije, kao
da se zemlja raspala.
Mi smo tu injenicu kad tad morali da uvaimo prosto to je bio nain da se ukljuimo u meunarodnu organizaciju a njihovo ukljuenje je nain da preivimo i ova
drava i ovaj narod i vojska. Drugog puta nije bilo i zato je to moralo da se uradi.
E, sada to prosto pokazuje koliko je to nae ukljuenje u meunarodnu organizaciju pokazuje jednostavno koliko su sva ova pitanja bila nereiva van svega toga i
u okviru toga tog paketa, jednostavno jedno pitanje koje se postavlja jeste pitanje
saradnje sa Hakim tribunalom, to je deli samo. Naalost to je neto to se pominje moram da kaem i u Dejtonskom sporazumu ali ja bih odmah hteo da budem
potpuno jasan vi znate kakvi su moji stavovi o Hakom sudu, o saradnji sa njim u
izruenjima i svemu tome, oni su rezolutno suprostavljeni o saradnji na tom nivou.
Postoji jedan nii stepen saradnje koji nam moe omoguiti da preivimo, koji nam
moe omoguiti zapravo da se ukae ta se deavalo recimo na KiM koliko je tu bilo
albanskih zloina, kako su izgledali natovski zloini, koje su posledice bombardovanja, to se sve moe postii saradnjom sa kancelarijom hakog suda.
E, sada kada to kaem ja vas podseam sa injenicom da je to postojalo ve ranije i da je onda ukinuto. Dakle, na stav je jednostavno da se ne ide dalje od onoga
to je bilo, a sve ostalo je naravno neto o emu e naknadno morati da se vodi rauna mislim gospoi Karli Delponte je odgovarano na razliite naine ja sam smatramo da ne treba uopte da odgovaram ali u svakom sluaju moj pr vi odgovor e se
odnositi na neto to je i u Meunarodnoj zajednici ocenjeno kao zloin, to je prologodinje bombardovanje. Nekoliko meunarodnih organizacija je ve ukazalo
koliko je tu bilo krenja meunarodnog humanitarnog prava itd. To je jednostavno
neto to je mnogo, mnogo sloenije kao to mogli ste da uoite u ovim poslednjim
prozivkama koje su bile upuene meni da se izvinim pojedinim od naih suseda
isto taj odgovor je vrlo rezolutan, tog izvinjenja nee biti, zaista da govorim ovoj voj121

VOJNA TAJNA 2. deo

nikoj sredini onako potpuno otvoreno i grubo da te ivog peku i deru to doiveti
nee prosto to je istina o zbivanju na ovom prostoru mnogo sloenija i ima mnogo
onih koji treba nama da se izvinu i to ne zbog onoga to je bilo u poslednjih deset
godina, nego jo i ranije a to je uvod u ono to se deavalo u poslednjih deset godina
i prosto takav e to stav biti.
Kada se sve sabere ovo o emu smo govorili i kad je re o ovih poslednjim napadima da kaem da nije mogue do kraja suzbiti sve te napade u medijima, ali
mislim da je potrebno jednim delom i od strane VJ da se izvri jedna medijska
promocija u svakom sluaju u onoj meri u kojoj to mogu da uinim ja u ili u nastojati sa Vladom u raznim razgovorima koje bih vodio jednostavno da to istaknem
i da kaem da postoji jedna vrsta blokade, kao to je odvde govoreno kada je re o
VJ. Odmah da kaem tu nije samo problem u medijima, jeste problem delimino
i u medijima ali je jedan deo toga to se deava jednostavno izvezen iz VJ i mislim
da glavni akteri u tim napadima su jedan broj bivih visokih ocira VJ a mediji su
zapravo samo prenosnici toga i jo mnogo koje ega drugog.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine predsednie zahvaljujem se nije uobiajno ali samo dva komentara.
Pr vi je ne bi smo eleli da shvatite da smo o izneenim problemima mislili da je rezultat tih problema u VJ dolazak nove vlasti, kao to ste rekli 90 i vie procenata od
toga su problemi preneeni i iz ranijeg perioda, a samo jedan mali deo od koji ste i
Vi potpuno odvojili pojavljuje se sada. Kada se radi o Hakom tribunalu u saradnji
sa njima eleo bih da Vas uverim da se pripadnici VJ ne plae za ono to su radili
na Kosovu i u toku 1998. i 1999. godine da su oni pravili te zloine. Oni pojedinci
koji su se ogreili o primeni humanitarnog prava oni i treba da odgovaraju. Mi smo
to potpuno regulisali sa svim naim i planovima i programima i nareenjima ali napadi koji dolaze od nekih nekompetentnih ljudi stvaraju dodatnu ner vozu i tenziju
i kod pripadnika vojske ali i kod naeg naroda i stvaraju sliku da se vojska potpuno
nevojniki, nedisciplinovano ponaala na Kosovu. To je samo sutina, inae potpuno podravamo da sve jednom korektnom i konstruktivnom saradnjom zapravo
mi damo odgovor na to ta se deavalo, a oni koji su pravili nedozvoljene radnje
neka odgovaraju za to.
Predsednik SRJ
dr VOJISLAV KOTUNICA
To je jednostavno pitanje tog naeg preivljavanja i iskazivanja istine o svemu
onome to se desilo na ovim prostorima, a sa druge strane naravno svako ko malo
dri do vlastitog dostojanstva koji zna ta je pravo jednostavno zna koliko je taj sud
daleko od suda. Nismo mi jedini u svetu koji imamo to miljenje, Ruska federacija
Rusi moram rei da imaju vrlo blisko miljenje naem gledanju na taj sud, koji je stepen njihove saradnje sa tim sudom da ne govorimo, ove druge zemlje su zapadne
ili arapske pretrpale taj sud svojim sudijama, svojim parama utiui na njegov rad,
Rusi to nisu uradili, mislim jedan veliki deo javnosti zapad na to gleda drugaije
kao to gleda drugaije na prologodinju natovsku agresiju. Ta promena optike, ta
122

VOJNA TAJNA 2. deo

slika jednostavno o bombardovanju SRJ danas je drugaija nego to je bila ranije i

to je veoma vano.
to se tie ovog pr vog meni je namera bila samo, znam ja u emu je problem
ipak su ovi nai izbori 24 semptebra jedna nova situacija i mislim u toliko to je novo, to je to bilo pre mesec dana i to je potpuno novo oni imaju neku svoju snagu
i svakako da su uticali na mnoge od ovih stvari o kojima govorimo ukljuujui niz
ovih negativnih pojava, odnosa prema vojsci itd. odnosa unutar same drave. Ja
sam prosto mislio da je veoma vano da vodimo rauna uvek i o jednom i o drugom
uvek je ta slika stvarnosti komplikovanija i zaista imamo tu nekih stvari koje su nasleene. Zaista je gospodin ukanovi jednostavno uestvovao u izradi tog Ustava.
Ta pria o tome da su problemi da vidimo dokle su. Onog trenutka i sada otvaranja
svega i svaega Podgorike skuptine i neznam Stefana Nemanje koji je toboe okupirao Crnu Goru znate onog trenutka kada je napravljena ta drava 1992. godine
voljom tadanje vlasti u Srbiji i u Crnoj Gori i gospodina ukanovia stavljena je
taka bar taj deo istorije jednostavno iz svega onoga to je optereivalo nae odnose treba jednostavno da se stavi u adakta, ali mislim on i Dukljanska akademija i ko
sve ne, jednostavno sva ta pitanja otvaraju sada.
Onda imate jednu udnu situaciju u kojoj jedna vlast koja pokuava da se predstavi kao reformska, demokratska koja po tom zapadnom ablonu da tako gleda
samo u mogunost a ne gleda u prolost, ustvari uasno mnogo gleda u prolost
jednostavno svoje politiko delovanje dokazuje tim utvrivanjem injenica ta je
bila Duklja, kakvu ulogu je imao Stefan Nemanja, kakvu ulogu je imala Podgorika
skuptina i sve ostalo to nema nikakve veze sa budunou ve samo sa prolou,
ali eto to je tako. Mislim da ono to je pozitivno u sve ovome jeste da stvari izlaze
na videlo i da se politiki raziavaju. U politici u jednoj dravi nema gore stvari
od prikrivanja jednostavno odlaganja reenja. Mislim da se to reenje odlae a ja
zaista ne vidim, ne mogu da zamislim nita drugo nego jedno raspoleenje naroda
u obe jedinice za tu zajedniku dravu, a mislim da jedan od indirektni dokaz toga
ustvari to izbegavanje stalno izbora, referenduma, ne izlazi se na jedne izbore, ne
izlazi se na druge itd.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine predsednie zahvaljujemo se na panji.
14.11.00
sekretar Ministarstva odbrane
MILOVAN EGURI
Gospodine ministre, gospodo generali i pukovnici nije naravno novo ako se kae da VJ treba da bude kao to je i do sada bila stabilizirajui faktor u ovoj dravi.
Danas se vidi da se mi svi zalaemo da i dalje to postane kao to i jeste, ali doao
je jedan momenat koji smo mi i na neki nain oekivali i koga smo se pribojavali
jer ipak preko carine, pa onda platnog prometa naravno kroz politiko delovanje
Vlade Crne Gore i politikog delovanja stranaka, nekih stranaka u Crnoj Gori koji
123

VOJNA TAJNA 2. deo

zagovaraju odvajanje Crne Gore od Srbije i stvaranje nezavisne suverene drave.

Taj momenat je ovim i te kako podgrejanim doveden u pitanje jer ovo direktno
udara u ovu stabilizirajuu ulogu koju vojska do sada je imala, a nastoja emo da
ima i u budue.
Ako bi se praktino to zato u ovom momentu pogledalo upravo pravi se nansijski plan u celoj dravi za sledeu godinu i pravi se bilans i svode rauni za ovu
godinu. To bi znailo za deo 2.A za deo ministarstva, SMO to bi znailo za neke vojne ustanove da za sve te institucije naih vojnih efektiva mi imamo i poseban stav
ovde a to je iskazanu u devizama. Mi to to u devizama imamo, to smo imali do
sada verovatno u nekom detaljnom planu, to smo imali do sada pa se povremeno
te devize angauju ili za slubena putovanja ili za nabavke naoruanja i opreme itd.
nego to bi trebalo ovde da bude poseban momenat koji iziskuje svakodnevno troenje i na raspolaganje deviza na toj teritoriji, a ipak politiko delovanje to je jedan
momenat, a ipak politiko delovanje dole je i te kako i na stareine i na porodice i
na decu i na vojnike i na stareine kojima su porodice u Srbiji i na porodice kojima
je glava kue u Srbiji, a oni su u Crnoj Gori i obrnuto jer upravo se na ovaj nain
hoe ovo to smo dosta skeptini do sada u diskusijama hoe da se ipak ide na tome
dalje jer ovo to je svet u ovom momentu okrenuo se Beogradu eventualnoj pomoi prema Beogradu vie nije Milo ukanovi ta zvezda koja je bila destabilizujui
faktor prema Miloeviu sada je u situaciji da je Jugoslavija u novoj dravnoj orjentaciji i dravno statusnom sistemskom stremljenju i sada kroz ovu stavku i na ovaj
nain obezbeenja deviza koje nisu male na teritoriji Crne Gore a za potrebe nae
efektive da sa tom stavkom se i buxet jedini buxet jedini vaei platni promet Crne
Gore obogauje i dolazi se do deviznih efektiva dole.
Zato bih se zaloio da veoma brzo gospodine ministre Savezna vlada uspostavi
kontakt sa Vladom Crne Gore, da Vlada Crne Gore na neki nain suspenduje ovu
odluku jer ipak dolo bi do lako je prekinuti carinu, lako je i platni promet staviti
dvovalutni sistem itd. ali nije lako ovu maineriju koja u Saveznom buxetu ima skoro 80% ovu maineriju sada na nju uticati i destabilizovati, lako je nekome rei da
e biti komandant Crnogorske vojske, lako je to planirati. Mi kada smo izlazili na
izbore gospodin ministar zna izlazili smo na izbore i dali glas za Jugoslaviju. Mnogo bi se destabilizovala i Crna Gora i politike prilike u Crnoj Gori kada bi se desilo
odvajanje podela vojske, ne odvajanje podela vojske na Crnogorsku i Srpsku jer
mnogo je vee stremljenje graana u Crnoj Gori za zajednikom dravom nego za
ovom podelom i zato bih se zaloio da Vlada Crne Gore, Vlada savezna hitno se na
ovom pitanju zabavi da se suspenduje ova odluka o jednovalutnom sistemu.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi se slaemo sa time neka budu oni i Vai savetnici ali moraju da ostanu i savetnici generali koji e Vama da pripreme odgovor na ta pitanja koja e oni pokretati.
Drugo, mi moramo stalno da govorimo o tome da vojska nije bila izvan civilne
kontrole u drutvu, vojska je uvek bila otvorena to to nisu funkcionisali neki odbori itd. to nije na problem, ali nika vojska nije bila zatvorena. Na kraju krajeva mi
124

VOJNA TAJNA 2. deo

smo i kroz te izvetaje koji su dolazili i do SMO i do Savezne vlade pa i do Savezne

Skuptine sve je to bilo dostupno javnosti.
Naprimer mi sada itamo Periia on sada misli da je to sada taj odbor koji e
moi da ue tako u vojsku da on moe da menja, da smenjuje da postavlja, da menja formaciju itd. to je njegov cilj, s obzirom da nije se vratio za NG, da se nije
vratio za ministra odbrane, da nije, ovo, da nije ono, misli to, naravno miljenje o
tome e dati Vai ljudi.
Savezni ministar odbrane
Gospodin SLOBODAN KRAPOVI
Tu se jasno znaju nadlenosti
MILOVAN OGURI
... u ministarstvu postavlja se Ukazom predsednika SRJ i imenovanovanjem
od strane Savezne vlade. Znai pr vi je Ukaz a na osnovu Ukaza je imenovanje od
strane Savezne vlade. Dakle i mesto zamenika bila je pokrenuta inicijativa i mesto
savetnika i naelnika Kabineta ali za sada je to suspendovano, ali mesta zamenika i
mesto pomonika SMO do sada generalska postavljeni su ljudi ukazom predsednika SRJ i imenovani od strane Savezne vlade, to znai ti ljudi su ta reenja ... tako da
o tome takoe treba povesti rauna.

HAPENJE MILOEVIA
Postoje samo dve vrste ljudi: pravednici koji se smatraju grenicima
i grenici koji se smatraju pravednicima.
Paskal
Tek posle nekih est meseci od promena dola je na red i sudbina oveka ija
je politika zavila u crno mnoge porodice na ovim prostorima.
Vlada je odabrala blau varijantu i suptilniji nain da se on izvede pred lice
pravde. Meunarodna zajednica je to zahtevala i uslovljavala. Slobodan Miloevi se nalazio, na osnovu dogovora sa predsednikom Kotunicom, u vojnom
kompleksu u ijem sastavu je i vila Mir sa svim prateim kompleksima. S njim
je bila i njegova porodica. Svi osim Marka, kome je Rade Markovi omoguio
da nesmetano ode iz zemlje. Miloevia je obezbeivala jedinica kojom je komandovao generalmajor Senta Milenkovi. Senti je savreno bilo jasno da je
braniti neodbranjivo ista glupost, pa je on na taj problem gledao prilino ambivalentno. Vlada je znala da ako pokua da Miloeviu urui optunicu za Hag,
on to nee prihvatiti i da e doi do sukoba njegovih pristalica s jedinicom koja
treba da ga privede. Zato su ga optuili za nansijske malverzacije i pokuali da
ga ubede da se sam preda. On je i to odbio. Onda je JSO pokuao da ga uhapsi
na krajnje trapav nain. Tako se sve to i zavrilo. JSO je namerno opstruirao
hapenje Miloevia, a ministru Mihajloviu je ser virana informacija da tu opstrukciju vri zapravo VJ. To nije bilo tano. Pavkoviu nije odgovaralo da kvari
125

VOJNA TAJNA 2. deo

novosteene pozicije, ta vie bilo bi dobro po njega da se Miloevi skloni u

Hag, jer je bio nezgodan svedok i po samog Pavkovia u vezi s atentatom u Budvi. Bili smo svedoci kako elitni specijalci padaju sa zida koji je ograivao vilu
Mir. Sukob izmeu Pavkovia i Mihajlovia se rasplamsavao. Informacije o
tome da vojska nema veze sa opstrukcijom hapenja, poslao sam preko Periia
Mihajloviu, jer je pr vi put od 5. oktobra postojala opasnost da doe do otvorenog sukoba VJ i MUPa. Zapad nas je uslovljavao hapenjem Miloevia do 31.
marta. U ekipi koja je trebalo da organizuje hapenje prepoznao sam likove iz
prethodnih lmova, kao i ljude koji su ga obezbeivali. Na alost, mogao sam
da ih samo obavetavam o dogaajima, ali oigledno da nije postojalo sistemsko reenje za diskontinuitet s prethodnim reimom i njegovim ljudima.
Na kraju je ispalo da egzekutori Miloevievih naredbi treba da uhapse naredbodavca. Smeno!
U celu priu se umeao i gospodin edomir Jovanovi i svojom diplomatijom, ali i linom hrabrou i odvanou, uspeo da ubedi Miloevia da se
sam preda, ime je izvukao vrelo kestenje iz vatre. Onda su poela optuivanja
izmeu ministra MUPa Mihajlovia i generala Pavkovia da li je vojska i po
ijem nalogu branila biveg predsednika. Ove informacije sam dostavljao generalu Periiu, a on je prekrivao zaglavlje dokumenata, kopirao ih i prosleivao
ministru Mihajloviu i pokojnom premijeru iniu. Mihajlovi bi mogao o
tome i da posvedoi. Sumnja da je VJ opstruira hapenje podgrevana je injenicom da je vojska bila pod kontrolom Kotunice koji nije bio za izruenje biveg
predsednika. U kasnijoj optunici za pijunau, protiv Periia, navodi se da je
Perii kopirao ta dokumenta tako to je nareivao svojoj slubenici da prekrije
zaglavlje dokumenta i takve ih predavao amerikom diplomati Nejboru. Naredni dokumenti bacaju sasvim drugaije svetlo na hapenje Miloevia.

02.04.2001.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Zbog svega ovoga to se dogaalo zadnjih dana i bez obzira to je kod predsednika odran sastanak na kome su zauzeti stavovi o tome kakvu je ulogu imala vojska i
MUP u ovim dogaanjima i data je ocena od zvaninih organa i dalje u medijima a
posebno od strane pripadnika MUPa da imaju netane informacije koje potpuno
deskridituju vojsku jedinice VJ pre svega Gardijsku brigadu i pojedine stareine.
Zbog toga ima velikih reakcija i u Gardijskoj brigadi ali i u nekim drugim jedinicama vojske od strane stareina jer reaguju na takvo ponaanje pretnje da e se podnositi krivine prijave itd. da e se hapsiti pojedini pripadnici vojske zbog toga to
su opstruirali rad MUPa prilikom izvrenja ovoga zadatka. Ja sam upoznao sa tim
predsednika mi smo njemu danas poslali izvetaj a danas i hronologiju dogaanja
u kome se vidi kako su tekli ti dogaaji. Oigledno je da nisu potpuno ispotovani
dogovori koji su bili izmeu vojske i MUPa i razlog tome je sve to se dogodilo i
to su oni hteli da izvode akciju bez da je iko o tome znao pa ukljuujui i predsed126

VOJNA TAJNA 2. deo

nika Kotunicu, no ta za nas nije bitno bitno je da je na tom sastanku koji je u dva
navrata odran u MUPu data potpuna informacija a tu je jedan od ljudi koji je bio
prisutan general Bojovi kompletna informacija o tome da je Vlada Srbije donela
odluku o promeni i nainu obezbeenja objekata i linosti,tako da je dotadanja
uprava javne bezbednosti jedinica na ijem je elu bio general Senta Milenkovi
koja je obezbeivala predsednika SRJ jaine negde oko stotinak ljudi ula u sastav
este uprave RDBa tako to su pojedini pripadnici njih 68 koliko je meni poznato
dali izjave da pristupaju da uu u sastav te novoformirane uprave i jedinice, a da
su ostali pripadnici ostali da i dalje obezbeuju Miloevia neki kao njegovo lino
obezbeenje.
Dakle ta je informacija bila pruana. Tu je dogovoreno, tom prilikom je ministar Mihajlovi obeao da e se smena tog ljudstva koje obezbeuje Miloevia
vriti postupno uvoenjem novih ljudi i da e pr va smena koja doe imati u svom
sastavu etvoricu novih pripadnika a da e ostalih 26 biti pripadnici MUPa koji
ve obezbeuju Miloevia, da e se taj spisak dostaviti mnogo ranije, sedam dana
ranije nama i da e se direktno kontaktirati izmeu odgovarajueg lica u MUPu i
odgovarajueg lica u komandi Gardijske brigade zata je odreen pukovnik Kovaevi koji je naelnik bezbednosti te jedinice. Od svega tog dogovora nije ispotovan
ni jedan.
Dakle, niti je na vreme dostavljena odluka niti su dostavljeni spiskovi a pokualo
se ui u objekat. Naravno sluba prijavna najavila je dolazak nove smene obezbeenju Miloevia s tim da se ponovo vratim da objasnim da u tom kompleksu je jedan
od objekata rezidencija koju obezbeuje samo MUP i pristup tom objektu vojska
nije imala. Znai ni u pogledu rada na prijavnici na ulazu u tu kuu niti unutar toga.
To je sve organizovala ta jedinica, koliko je meni poznato Senta koji je pre tri dana
praktino napustio to obezbeenje.
Dakle, kada je najavljena ta nova smena onda je reeno da nemaju ni odluku niti
spisak, to je bilo pre podne i vraeno je da bi se taj spisak dostavio u 16,25 asova
kod mene doneo je pukovnik osi i ja sam mu rekao da treba da ode da pronae
tog oveka to je pukovnik Podkrajac novi komandant te jedinice da ga povee sa komandantom stare jedinice da se oni dogovore da izvre primopredaju, poto postoji
spisak postoji odluka nita nije sporno da se to uradi. Pretpostavljam da ni osi nije znao imena na spisku otiao je tamo nao toga Pokrajca uveo ga unutra i kada je
umesto Sente pojavio se novi ovek neki Manasijevi pukovnik pogledao je spisak
pogledao odluku i rekao ja ovu smenu neu da primim, ona nije po dogovoru kako
smo se dogovorili na tom spisku su sve novi ljudi i ja to neu da primim. Otiao je
tamo tu su nastale rasprave, konsultacije ja mislim i kod Miloevia i Milutinovia
ta je tu bilo neznam ni ja dolazi se kod mene opet u to vreme dolazi premijer ini ali po drugim pitanjima i onda i on prisustvuje tome razgovoru. Dolazi znai pukovnik osi ova dva pukovnika novi i stari i razgovor odprilike tee tako da osi
kae da ne mogu da se dogovore ja ga pitam ta je sada sporno tu ovaj kae spisak
koji je ovo nije takav kakav smo se dogovorili ja neu da predam dunost, ovaj kae
nema ti ta meni da predaje dunost ja sam tebi pretpostavljeni stareina ti ima
da doe tamo da pokupi obezbeenje da izvede iz objekta ja preuzimam objekat
127

VOJNA TAJNA 2. deo

ta ja imam sa tobom da vrim primopredaju. Ovaj kae suprostavi e se puca e

jedan na drugoga ja kaem pucajte, ako ste toliko odluili da pucate ali pogledajte
jo jednom taj spisak uporedite te brojeve linih karata, odlaze tamo svi se pojavili
u objekat onda se pojavljuje ostalo ljudstvo iz MUPa i jo neki privatno obezbeenje Miloevia sa pukama razumeo sam na gotovs nedozvoljavaju da se ue, ne dozvoljavaju da se izvri smena i onda ak i ovi privatni prete preko njih mrtvih moe
da se ue u objekat. Znai radi se o tome da postoji oigledan nesporazum izmeu
dve strukture dve jedinice MUPa koje treba da izvre primopredaju stare i nove.
Da bi se razjasnilo to kod Miloevia odlazi i ti osiu i koliko dugo ostaje tamo
neznam neznam ta si razgovarao evo moe ti da nam kae.
pukovnik
OSI
Gospodine generale videvi da je na ivici to da se moe doi do otvaranja vatre i
mojih vojnika koji su bili u sredini a i civila jedno hiljadu ispred kapije vojnike sam
sklonio malo u stranu. Tu sada ulaze iz SPSa kod Miloevia i jedni i drugi putaju
ih dolaze izlaze ispred se dri miting pevaju se pesme loi se logorska vatra iza njih
na kilometar stoji 30 specijalaca u arapama koji hoe da uu unutra, oni su doli
kada smo mi doli kod vas i to je sve bilo da su oni bili u normalnim uniformama
da su oni bili u civilnom odelu sa kravatama verovatno bi prola ta njihova zamisao
meutim ovi su unutra znali zato oni dolaze. Posle toga gospodin Miloevi je rekao znate ta ja vas razumem ja u ostati ovde sa mojim obezbeenjem vi povucite
koga god hoete uradite ta god hoete ovo obezbeenje koje treba da ue unutra
ja vam predlaem da ga nepustite jer ja neu da ih primim. Ovu je kuu meni Kotunica dao da ja budem tu i ja sam domain u ovoj kui a u Srbiji vi znate da domain
puta u dvorite ko e da ue. Unutra u taj objekat uao je taj Potkrajac Raeta i ula
su njihova dva oveka.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Da ne bude zabune Raeta je naelnik este uprave RDBa koji je potpisao taj
spisak a Pokrajac je isto pukovnik novi komandant a ovaj naelnik uprave potporunik koliko ja znam. Glavni ef je potporunik a komandant je pukovnik.
pukovnik
OSI
U prijavnici se nalazio jedan ovek od MUPa bive Sentine garniture nije naputao uopte.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Znai petoro ih je bilo. Jel su mogli ovi da uu na malu kapiju ovi policajci?
pukovnik
OSI
ta su oni mislili neznam samo znam da smo mi njima rekli izvolite dogovor gospodo uite primite dunost mi emo se skloniti. Oni su ekali neto, ta su ekali
128

VOJNA TAJNA 2. deo

neznam, verovatno je strah zavladao i meu njima jer je se mnogo naroda skupilo
tu ispred.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja sam u to vreme jednom ili dva puta kontaktirao sa tim Potkrajcem i rekao sam
mu Potkrajac mala kapija je otvorena uite odgovara za svoje postupke. Odatle su
verovatno ili izvetaji prema iniu koji je u meuvremenu otiao od mene i prema Mihajloviu da vojska ne dozvoljava da se ulazi u objekat. Kolko ja znam ovo
obezbeenje se povlai ulazi u kuu zatvara se i dalje poinje izekivanje dalje natezanje kapija ne moe da se otvori a iskljuena je struja kolko ja znam na kapiji onoj
velikoj i to sve tako je trajalo u meuvremenu ja upoznajem Kotunicu vie puta
razgovaramo on ovek nezna za to nezna zato je ta akcija tako ishitrena Milutinovi pokuava da utie na inia reeno mu je da se ne mea u to on se vie nije ni
pojavljivao i ta se deava deava se da dolazi general Bojovi razgovaramo o tome
i ja nareujem Bojoviu ujem se sa Mihajloviem koji dosta uzbueno drsko, jel vi
obezbeujete Miloevia jel ga uvate? Ja hou da obezbedim inter ventnu brigadu
hoe li vojska da se mea? Nea da se mea. Ja rekoh vi izvolite svoju akciju kako
hoete ali odgovarate za sve ono to e da se dogodi u tome trenutku pokuavam da
mu predoim da je osnovni nesporazum u primopredaji dunosti njegovih ljudi, da
on i njegov komandant i naelnik uprave ne mogu da komanduju sa svojim ljudima
jer su ovi iz starog obezbeenja isto njegovi ljudi i donosimo odluku da napustimo
prijavnice protiv pravila i propisa. Znai mi naputamo prijavnice izvlaimo vojsku
lino general Bojovi. Kako je bilo Bojoviu objasni?
generalpotpukovnik
BOJOVI
Ja sam od vas primio dva nareenja. Pr vo nareenje je bilo da obezbedim da se
vojska povue po strani i da ne uestvuje u sukobu i da se oruje nesme ni po koju
cenu upotrebiti. Ja sam to nareenje preneo pukovniku osiu i on je to tamo u
krugu sproveo.
Sledea primedba njihova je bila da vojska jo uvek tu smeta osi ne dozvoljava, vojska se mea i onda ste vi doneli sledeu naredbu da lino odem dole i da kompletno ljudstvo sa strae iz onih oklopnih vozila i sa prijavnica povuem i izvuem,
osi da se skloni jer je postojaa pretnja da e biti likvidiran.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ko ti je pretio
pukovnik
OSI
Mihajlovi Duan ministar unutranjih poslova
generalpotpukovnik
BOJOVI
Ja sam odatle otiao u pono. U pola jedan sve je bilo povueno, samo su ostali
129

VOJNA TAJNA 2. deo

oni ja sam lino njima predao prijavnice. Podociri koji su bili u prijavnicama uzeli
su svoje lino oruje opremu zatitne maske i izali. Ja sam gospodinu Potkrajcu rekao izvolite primili ste tu su vam dokumentacija i papiri koji se vode, tu su kljuevi
izvolite od sada radite po vaem planu i snosite odgovornost za ovaj grad mi smo se
od tog momenta povukli. Znai oni su mogli uslovno da se na nas vade sve do pola
jedan tu no posle toga nije bilo ni jednog stareine ni vojnika oni su mogli zadatak
da izvre, nije bio problem u vojsci.
Sutina problema jeste u sukobu te dve grupe MUPa uslovno da kaem starog
obezbeenja i novog nisu mogli da se dogovore i pod pretnjom oruja su oni hteli
da uu a ovi da im ne dozvole, poto nisu izvrili dobijeni zadatak oni su morali
loptu da prebace na nekoga da neko bude kriv i onda je to bilo najlake prisutna
je vojska i narod nismo od njih mogli. Ja sam lino predao prijavnice i kompletan
inventar....
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
... (ne uje se) Sam objekat nije nikada bio u ingerenciji vojske, on je u ingerenciji Savezne vlade u direktnoj ingerenciji je generalnog sekretarijata predsednika i
on odluuje ko e tu da boravi ko nee itd. niti smo mi dozvolili da Miloevi tu
ostane, niti smo bili duni da ga iseljavamo odatle.... Prijavnica nema obavezu da
nikoga sprovodi od prijavnice do objekta nego kada doe stranka najavi se ovaj nas
zove i kae doao je Pavkovi i on kae pustite ga ili nemojte da ga pustite ako kae
nemojte da ga pustite kae nije vam dozvoljen ulaz i ja se vraam, ako kae pustite
ga izae ovek dole i eka i saeka i pokae put kojim treba da se ue. Godinama se
to radi tako, mi ne odreujemo ko e da ue odreuje ef obezbeenja Miloevia
a u poslednje vreme to on lino radi.
Ja ono to znam za Sentu da su oni imali ta jedinica najsavremenije naoruanje,
nismo imali ni mi ni nae specijalne jedinice. Pretpostavljam da je objekat imao
poseban sistem zatite. Ja mislim da mi nismo niim doprineli da se ostruira i da
se ometa rad MUPa u tome. Dakle nisu nas izvestili da e se bilo ta raditi, nisu
ispotovali da dostave spiskove na vreme kada su dostavili spiskove nisu bili onako
kako su se oni dogovorili a ne mi jer ja neznam kako se zove ni jedan tamo niti me
zanima i na kraju krajeva nisu bili u stanju da komanduju svojim sastavima koji se
tamo nalaze. Mi smo kasnije kada je ta pucnjava prestala jer oni su pokuali da uu
a nisu ni uli jednostavno se zna zato nisu uli povukli i vojsku iz bova boovi su
ostali zakljuani da bi sutra dan uli saoptenje koje je dao Mihajlovi. Imali smo
popodne sastanak na kome smo bili akovi, Bojovi i ja gde je Mihajlovi izneo
istu tu priu gde sam ja izneo svoju priu ovu koju sam vama govorio sada i ta pria
naravno imali smo sve dokaze izjave i ovih na prijavnici i osia i Bojovia i svih
tih tamo koji su uestvovali u tome sa dokazima ta je radila vojska ta su radili oni
i mislim da je to prevagnulo, posle je govorio akovi da je to prevagnulo da se
jednostavno shvati da se tu neto dogaalo dosta misteriozno i da nije bilo u duhu
dogovora koji su postignuti. Sve te prie tendenciozne da vojska obezbeuje Miloevia sada izlaze prie da je to oruje tamo vojske da postoje planovi za dravni
130

VOJNA TAJNA 2. deo

udar, vojni udar ta li su priali sa nekim kartama to neznamo ali u subotu ujutru
kada se predao Miloevi Sinia Vueni je pokuao da pobegne preskoio ogradu
i doao ba kod strae i naa straa ga tu zaustavila zadrala itd. nema govora da je
vojska u bilo ta upletena.
generalpotpukovnik
BOJOVI
Oruje koje je tamo pronaeno osim ova dva borbena vozila to nita nije nae.
Posle nastalih promena Gardijska brigada je nastavila da radi ustaljenom praksom
taj objekat jer je tako nareeno da obezbeuje kompleks i raeno je kao i do sada
to je raeno jer je tako nareeno. Dva izuzetka smo mi napravili radi vae informacije to je da ostavimo tri telefonska broja zamolili su nas da posredujemo da im ne
iskljue telefone da u zgradi ostanu tri telefona to je prihvaeno i tu sam ja posredovao. Meni je preneo gospodin Filipovi iz obezbeenja iz MUPa da je bivi predsednik Miloevi zamolio ako moemo da pomognemo da se ne iskljui grejanje u
tom objektu i mi smo tu usuli jednu cisternu goriva da im se ne iskljui grejanje. To
je sve to je Gardijska brigada i VJ uradila za biveg predsednika i za taj objekat.
potpupokovnik
STAMENI
Nekih novih momenata i novih saznanja nema, mi smo prikupili tamo sve materijalne dokaze sa kojima su oni raspolagali poev od uredbe Savezne vlade kojom
se ureuju .... objekti onda odluke predsednika Kotunice da su oni pod zatitom
Gardijske brigade, elaborat strae.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Treba videti ako treba neku dopunsku izjavu na ovo to je osi rekao to ja
nisam znao da su bili ti u farmerkama arape na glavi. Gardijska brigada je pre petnestak dana vraena u sastav G do tada je bila direktno poinjena predsedniku a
nadlenost nad njom je imao vojni kabinet predsednika i to nije nita sporno, regulisano je dalje da ona to radi to je radila i sada. Sporno moe da bude odstupanje
od elaborata strae mi nismo imali pravo da predamo prijavnice ikome niti smo
imali prava da objekat koji se napada iz vana ne branimo, moramo da razumemo ja
sam to rekao i predsedniku. Ja sam doneo odluku koju je i Kotunica prihvatio da
zbog toga to oni hoe da izvedu akciju zna drava znaju svi da ne bi nastradao neko od vojnika povlaimo nazad sutradan u nedelju ujutru kada je Miloevi otiao
svi su napustili to prazne prijavnice, nema strae na tome delu objekta i ja dobijam
poziv od Bojovia ta da radim.
Ja jo jednom ponavljam ako je neko od pojedinaca umean u bilo kakvu opstrukciju to emo lako da utvrdimo, ako nije ne moe se bacati ljaga na vojsku i sada
smo regulisali kako i ta da se uradi sa tim objektom. Moj je predlog predsedniku
bio tamo gde se uva drugi objekat od posebnog znaaja za vojsku da to ostane da
uva vojska da se pregradi zidom da se zatvori kapija i da to uva vojska, a ostalo
neka uzme MUP. To smo postavili pitanje sa objektima Beli dvor, Stari dvor, Karaorevo, Dobanovci itd. Ovi napadi da e se podnositi krivine prijave hapsiti itd.
131

VOJNA TAJNA 2. deo

u tampi to vi pravnici, tuioci treba da nam date objanjenje ta to znai ako neko
preti pukovniku na slubenoj dunosti da e da ga ubije ta to znai. Ja sam veeras
inicirao traio sam kod predsednika da se sutra odri sastanak sa MUPom gde e
biti prisutni svi od mene pa nanie koji su bili i iz MUPa svi koji su tamo bili ukljuujui i te arapane da vidimo koji su to ljudi, ta dvojica koja su ranjena ni imena im
nisu saoptena. Mene zanima stav pravnika i ako ima da nam kae akovi jednu
kratku informaciju.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Dva osnovna su cilja bila postavljena ovde. Imamo pouzdane podatke da je to
tano, jedan cilj da se bivi predsednik Miloevi uhapsi i druga paralelno s tim da
se vojska kompromituje. Postignuto je pola, ovaj deo pr vi uhvatili predsednika a
ovaj drugi deo kompromitovanja vojske nisu ostvarili i ako su bili vrlo blizu.... Htelo
se pokazati da postoje direkte veze izmeu biveg predsednika Miloevia, Vuinia i vojske sada se pokuava u drugoj fazi da se stavi do znanja da je Vuini imao
odreene planove koje je dobio od vojske i da te planove dobio je zadatak zajedno
sa vojskom da sprovede u vidu neke puistike akcije i da je zbog toga sve to pripremljeno ali da su oni to osujetili i da se to nije moglo sprovesti....
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Oni znajui da je Miloevi davao izjave da nee iv da padne u ruke i da e se
ubiti on i porodica itd. jedan je cilj je bio da se vri pritisak na njega da izvri samoubistvo, a da bi ga zarobili morali su da idu na potpuno razaranje toga objekta a to
bi se negativno odrazilo i na narod i na sve ostalo onda su ili u pregovore i ubedili
su ga da se preda, to je dobro i to niko nije nastradao. To je moja pretpostavka.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Nisu oekivali da e predsednik Kotunica na sastanku kada je saoptio novinarima biti za to da se potuje zakon i da se principijalno ide svako ko je pogreio
da se privede sudu pravde, oni to nisu oekivali to je njih iznenadilo i jednostavno
ih je razorualo to, tako da su jednostavno tada shvatili da predsednik Kotunica
nastupa sa stavom da niko nije nedodirljiv, to nisu oekivali nego su oekivali da
e on i vojska biti tvrdokorni kada je u pitanju bivi predsednik Miloevi do kraja
nedozvoljavajui da se to zavri onako kako su oni zamislili a imajui one ranije
u vidu izjave koje je davao da nee biti isporuen itd. Hagu to ne znai da nee
saraivati sa Hakim tribunalom znai taj cilj koji su prema njemu imali je cilj da
se on odvoji od vojske i da se onda stavi na istinu da se moe sa njim razisti u
konanom obraunu....
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
VJ G 2.A RM nikada nisu u proteklom periodu pravili nikakve planove u odnosu
na Crnu Goru. Nai planovi su bili planovi koji su vezani za nareenje o posebnim
merama stalne borbene gotovosti i preduzimanje mera iz tog nareenja u sluaju
132

VOJNA TAJNA 2. deo

da budu ugroeni objekti i VJ i ono to sam ja upozoravao javno u sredstvima informisanja da se nee dozvoliti da se vojska izcrpljuje i maltretira bilo gde voda, struja,
telefoni itd. nita drugo za razliku od toga da su oni imali kompletno napravljene
planove o tome kako e napadati vojsku i ta e biti u Crnoj Gori.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Gospodine generale, gospodo generali i ociri pr vo moje saznanje o bilo emu
od ovoga to se radi je bilo gledajui na televizoru Skuptinu, kada je Ivkovi saoptio to to je saoptio. Potvrda tom saznanju bilo je saoptenje na toj skuptini
eelja i eelj je tada jasno i glasno rekao da se oko rezidencije biveg predsednika
Miloevia nalazi sedam xipova, dva saniteta i specijalci sa arapama na glavi. Iza
toga sam ja pozvao deurnog operativnog pitao ga imali neto novo, kae nema nita novo. Pozvao sam deurnog slube odelenja bezbednosti javio se vodnik pr ve
klase pojma nema nita da se ita dogaa. Pratio sam to na televizoru nazvao sam
Stoimirovia on mi je potvrdio ono to sam uo na televiziji.... (ne uje se).
generalpukovnik
UI
..... tu istu odluku inovirao je kasnije i predsednik Kotunica sa dopunom da u
saradnji sa MUPom Gardijska brigada obezbeuje objekte. esnestog marta ta
odluka je stornirana od strane predsednika i ponovo je Gardijska brigada pretpoinjena NG. to se tie zadataka Gardijske brigade ostaju isti samo to je promenjen
nosilac komandne funkcije. Kada je re o ovoj mogunosti koja je nagovetavana
odavno po novinama mediji su prali mozak tancovali tri meseca tako da smo general Bojovi i ja komandant Gardijske brigade sa kojim izuzetno lepo saraujem
i saraivao sam procenio sam da uestale najave eventualnog hapenja gospodima
Miloevia upozoravaju da se o tome upozna i predsednik drave aktuelni i da se
zamoli ako se bilo kakva odlula donese na najviem dravnom nivou da se predsednik ili privodi ili bilo ta na sasluanje da blagovremeno vojska bude obavetena odnosno da budem obaveten kako bih mogao da sa generalom Bojoviem pre svega i
sa NG da budem na vezi i da preduzmemo blagovremeno potrebne akcije kako bi
se izbegle neprediene komplikacije koje bi mogle da prouzrokuju prolivanje kr vi
i nesagledive posledice.
Dvadesetoosmog februara ja sam to predsedniku rekao on je rekao obeao je da
e im bude doneta takva odluka da u ja znati kao naelnik Vojnog kabineta i preneti NG i sa generalom Bojoviem organizovati neposredno sve to treba dogovoriti se, jo jedanputa kasnije posle dvadeset dana posetio sam na tu opasnost koja je
praktino lebdila. Naravno to to je i ranije bilo ostaje sada je evidentno to ujem
iz ovih nekoliko izlaganja relacija vojska MUP veito MUP pokuava da poneto
poturi vojsci i da je ostavi na nekakom brisanom prostoru..... Ima ljudi naih koji
rade protiv aktuelnog vojnog rukovodstva i pojedinih generala. Tu prednjae nai
bivi drugovi ustrirani. To jednostavno nas upozorava..... Apelujem da mi odrimo jedinstvo vojnog rukovodstva na svakom mestu ispoljimo svoj profesionalizam
i dostojanstvo vojniko bez obzira gde god se naemo a u dialozima da branimo in133

VOJNA TAJNA 2. deo

stituciju vojske. Prilikom pr vog susreta imao sam ast da budemo zajedno NG general Bojovi i moja malenkost da se pr vi susret sa novoizabranim predsednikom
drave i pored ostalog bio sam slobodan da kaem da ga podsetim kao profesora
ustavnog prava da je VJ kao i u svakoj drugoj zemlji bila najdemokrackija ili totalitarna drava bez obzira na to po deniciji institucija legitimne politike vlasti i on
se naravno sa tim sloio i da ona nita ne radi na svoju ruku prema tome niti u ovoj
situaciji. Podravam ovo to je apelovao NG u toku svog izlaganja da saoptenjima
jedno zadrugim neka ide ako treba svaki dan po neko da se odbrani ova institucija
od tih nasrtaja paualnih neproverenih.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
to se tie nae slube za informisanje mi moramo da budemo mnogo ofanzivniji nego do sada. Ja mislim da tu predstoji jedna ozbiljna rekonstrukcija u toj itavoj
slubi. Ja neu da budem taj koji e da ita novine da pokree inicijative, ja hou da
budem taj koji daje saglasnost da se neto ... Nije problem Pavkovi ja sam 15 puta
do sada Kotunici ponudio svoju ostavku, ne ostavku nego da me smeni problem
je neto drugo, nee se zaustaviti na Pakoviu, to se tie naih bivih kolega osim
Vuka Obradovia generala za sve druge ima ovoliko i treba ih i krivino i u javnost
i kompletno rasklinkati svakog od njih i za neke aktivne. Naredni na zadatak jeste
kadrovske promene u VJ i to vrlo brzo. Ako hoemo da idemo sa prljavim veom
ii emo. Ja sam traio da doe materijalnonansijska inspekcija, ja sam traio da
doe stambena inspekcija i ja sam traio da sve se uradi kako treba ali ne 1999. i
2000. godina nego od 1994. pa na ovamo, neka se vidi ko je ta radio odluivao, gde
su milioni dolara od 1993. pa do 2000. milioni dolara i ta je kupljeno za stotine
miliona dolara.
to se tie MUPa mi u principu imamo dobru saradnju sa tom strukturom.
Mi smo i unazad nekoliko godina njima ustupili materijalna sredstva i ubojna sredstva u vrednosti od 57 miliona maraka. Mi smo njima pre 20 dana dali materijalna
sredstva koja smo izvukli iz RRa koje nemaju nae jedinice koje ulaze u kopnenu
zonu bezbednosti, 30 vozila naoruanje koje mi nemamo, bacae granata, municiju sve to su traili. To je vrednost 57 miliona maraka od njih nismo dobili nita.
Lino znam kada smo im davali proli put sredstva da su oni primali na nain da
su beleili svaki raf recimo na vozilu kada su nam vratili vozila doterali su ih na
livadi i kao kr dostavili i otili. Deo tih sredstava je plaen deo tih sredstava je
uniten deo tih sredstava oni due. Prema tome mi vrlo korektno imamo odnos
prema njima.
Ja sam odbio da uestvujem u toj raspravi. Drugog jedanaestog sve jedinice
polako neka izvlaenjem a neka beanjem napustile su kopnenu zonu i prepustile
iptarskim teroristima i sada imamo situaciju ovu dole koju imamo. Ja vas molim
samo da razumete jer osnovno je to to ljudi nee da shvate, sada su ti koji si izgubili kopnenu zonu namerno savetnici u koordinacionom telu i savetuju kako e da
je povrate i to ih boli zato to smo im mi to rekli ovako otvoreno.... Ja sam rekao
oviu mi imamo problema i sa redovnim nansiranjem prilivom sredstava nama
134

VOJNA TAJNA 2. deo

treba stabilan izvor da nam date kao to dajete MUPu. Najlake je destabilizovati
vojsku ako je vee za Miloevia, mi da smo hteli da branimo te taj objekat nego
kompleks itav pa nema anse da bi oni ikada uli to je potpuno jasno. Ja sam rekao i Mihajloviu, to niste nama rekli molim vas donesite danas reenje menja se
status obezbeenja rezidencionog objekta u Uikoj predajte danas, mi predamo
izvolite, to niste rekli predajte prijavnice mi predamo prijavnice ulazite radite ta
hoete. Sada imamo situaciju opet iz kopnene zone izvlaimo MUP koji e kao da
izvodi specijalne zadatke a znamo kako.... Oni daju izjavu kako ja sam odbio da
potpiem sporazum a kada je ostvarena pobeda ulaska u zonu onda je pio Pavkovi
ampanjac. Na kraju dolazi predlog Kotunici da se specijalno nagradi komandant
Zdruene komande general Krsti i Jeli, a svi da se utnu iz Pritinskog korpusa
iz 3.A oni ne postoje. Nema niega to je nekorektno to je neprincipijelno sve je
to u duhu zakona. Mi imamo izvanrednu vojsku izvanredne stareine i moramo da
ouvamo to. Mi nesmemo da dozvolimo nesme da se vezuje vojska sa Miloeviem
vojska sukob sa MUPom zbog Pavkovia nije problem ja u da odem i Bojovi i
svi koji su ako su se bilo ta upleli u ovo ali vojska e morati da izae iz ovoga ista
obraza ko to je izala i ranije.
generalpukovnik
MIODRAG SIMI
Ne bih se sloio sa vaom ocenom da imamo korektnu saradnju sa MUPom.
Vi ste to iskusili na vaim leima da je to jednostavno korektna saradnja samo sa
nae strane. Ja tvrdim da MUP radi protiv nas. Na prolom kolegijumu sam izneo
da je pr vi korak razbijanja vojske nedovoljan buxet, to sam rekao i predsedniku
Kotunici i podpresedniku Labusu. Drugi korak razbijanja vojske je medijski lin
VJ preko vas to je vojska, vi niste general Pavkovi nego ste vi NG i preko vas se
to razvija. U ovom kontekstu dovodim i ovaj dogaaj oko predsednika Miloevia.
Oni na tome nee stati, oni su dobili zadatak i moraju razbiti vojsku po svaku cenu.
MUP imaju u svojim rukama jo im smeta vojska i smeta predsednik Kotunica.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Sve kontroliu i imaju osim 3.A ona im je nejasna
generalpukovnik
MIODRAG SIMI
Ja smatram da mi nesmemo vie biti u defanzivi. Ja smatram da se mi nesmemo
pojedinano pojavljivati, mi moramo da se branimo organizovano, mi moramo da
branimo instituciju i zato bi vam predloio da se formira jedan interdisciplinarni
tim koji e pratiti i procenjivati i dugorono sagledavati situaciju. Dozvolie te mi
ne moemo at hok da cenimo situaciju i ne moemo biti vatrogasci da gasimo poar, mi moramo unapred da vidimo koji su mogui uzroci nastanka. Ja sam iznenaen da ja saznam iz dnevnika da je opkoljena kua biveg predsednika Miloevia.
Ja sam ipak komandant armije morao sam to da znam ranije. Mislim da smo morali
drugaije da odreagujemo i da spreimo onima koji su eleli da izkompromituju
nas a eleli su....
135

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi moramo sa vojnikog aspekta da ovaj sluaj izanaliziramo i da kaemo da po
dogovoru nije ispotovano ono to je trebalo da bude, da se nama kae toga dana u
rezidenciji e biti smena i uruivanje optunice Miloeviu.
generalpukovnik
MIODRAG SIMI
Oni e nastaviti sa kompromitacijom vojske i to im je glavni cilj i mi moramo se
bolje organizovati mi se moramo izboriti pristupu medijima.
generalpukovnik
SPASOJE SMILJANI
U celini podravam to je reeno ali mi zaista moramo biti vie dosledni u potovanju funkcija i nadlenosti koje imamo i NG i komandant armije ni zbog ega nesmeju poputati nikome ni zbog funkcije NG ni zbog funkcije komandanta armije
komandanta RV i PVO. Ja stiem utisak gospodine generale da smo mi ukljuujui
i vas dosta poputali i ili u rikverc radi nekog kvazi mira u kui, radi nekog korektnog odnosa ili na kraju krajeva neeg drugog. Ja bih postavio zaista pitanje zato ste
potpisali ne ba ovako niste trebali podpisati plan danas ako smatrate da nije dobar.
Ja mislim da mi nesmemo vie poputati, nesmemo nikoga ni diskreditovati kao to
oni rade nama ja se potpuno slaem sa vama da priemo mi kadrovskim reenjima
ali to u ovoj opciji je samo pusta elja pod pustim nebom. Ja vas molim ne treba
nama nikakav tim da obelodanimo lica koja nam pljuju i u usta i u nos i u oi ....
neka izvoli neka kae, neka Smiljani kae o Grahovcu ko je Grahovac ali moram
da vam kaem ako imaju Peria nemaju Smiljania, nemaju ni jednog komandanta
korpusa, a ja znam koga imaju uhapsiu ga ja.
Prema tome ja vas molim i moram da vam kaem da u RV i PVO nema takvih
istupa kao to ima iz kopnene vojske generala i pukovnika. Ja ne mogu da shvatim
da niko Vukiu ne moe da napie nita.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi nemamo Smiljaniu oveka u naoj upravi i u vojsci to sam im ja rekao i
Panteliu koji e da napie lanak i Vukiu i da ga potpie.
generalpukovnik
SPASOJE SMILJANI
Ja sam poslao predlog i traim da podrite taj predlog da predsedniku drave
opet damo podrku koju smo mu dali na poetku. Ja govorim u ime RV i PVO ali
ako ima on nau podrku mora i on nas podrati i ako se seate ja sam njemu rekao
gospodine predsednie morate nas sauvati od pojedinih vaih koalicionih partnera koji e otvoreno krenuti prema nama nije nas sauvao i ja u to da mu kaem
recite mu vi. Traim da se trai od njega da sve ono to ne pripada policiji sveta kao
naoruanje i oprema da se vrati vojsci. ta e policiji borbeni helihopteri Mig 24,
borbeni helihopteri Mig 17 itd. Mislim da mi nismo ovde da bi smeli da dozvolimo
da vojska padne zbog toga to mi nismo svi barem nismo spremni da se uhvatimo
136

VOJNA TAJNA 2. deo

u otvoreno korektno vaganje injenice.

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ti mora da shvati da ja moram u odreenim trenutcima da to izbalansiram da
bi se sve to zavrilo na najbolji nain. Ja u onog trenutka moda e to biti i sutra ja
sam sutra traio razgovor sa svima iz policije da kaemo jedni drugima u lice ako
ne doe do tog sastanka idemo na konferenciju za tampu i pozvaemo odavde ko
treba da uestvuje i da sve otvoreno kaemo da je to la da to nije tako i da svako
odgovori svakom novinaru ta se tu zapravo deava i to e moda biti kraj sa ovom
garniturom. Oni uporeuju generala iz vojske i generala iz MUPa taj general iz
MUPa je postao od bilo ega a general iz vojske je iznikao kroz mukotrpan rad i
kolovanje i zbog toga oni pljuju na nas.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Ja sam hteo da kaem vi ste ve spomenuli da je u pitanju ovde mnogo iri problem nego samo ta relacija oko ovog dogaaja. To je samo iskorieno i bojim se da
od svega ovoga ne budu imali korist jedino iptari, jer naa pozicija je kao drava
je kod naroda u tim svim relacijama u odnosima sa njima i sa meunarodnom zajednicom svim ovim dogaajima znatno slab i to treba javno da kaemo i javnosti i
rukovodstvu predsedniku i ostalima koji budu hteli da nas sasluaju.
Imajui to u vidu da bi se to nekako zaustavilo predlaem ustvari podravam
ovo to ste vi predloili da se zaista sa tim MUPom sedne i ozbiljno porazgovara
da zatraimo neka bude tu i predsednik neka bude i ini i da otvoreno jedni
drugima kaemo o emu se radi, jer vojska i policija su veoma bitne institucije za
opstanak drave ako hoete i naroda itd.... Podravam sve kolege koji su predlagali
da se ovo razjasni da se MUPu otvoreno to kae ako to ne budu hteli onda da vidimo dalje ta emo samo da ne budemo povukli neke ishitrene poteze koji bi mogli
da budu kontraproduktivni za nas jer moramo da vodimo rauna o interesu zemlje
i naroda u celini.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Oko istupa pojedinaca ja mislim da je najgori bio Vuki....
generalpotpukovnik
IVORAD VUJII
Gospodine generale mi smo u pravu sto posto ovde koji sedimo i Srbija je bila
u pravu pa je izgubila rat i mi emo izgubiti rat medijski sa ovima zbog toga to oni
imaju bolje koji rukovode sa njima imaju bolje metode, imaju bolje planove i mi nae potenje na kraju ima da bude ... kao to smo dobili bombardovanje ni krivi ni duni ovde emo dobiti po nosu mi koji tu sedimo. Zbog ega? Ja sam ranije govorio
kad smo bili sami kad smo priali vi trebate manje da se eksponirate. Ja nikada ne
bih se na vaem mestu pojavio da me neko ispituje tamo neke otvorene studije da
ja njima odgovaram ako nas nije nikad napao Luku na televiziji nego napao Mihajlovi e onda treba na Krapovi da se pojavi kao ministar vojske da brani vojsku pa
137

VOJNA TAJNA 2. deo

neka izvoli on da objanjava tamo i da on dobija negativne poene.... (ne uje se).
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
..... Nisam za formiranje posebnog tima nego da radi svako svoj posao. Ja u samo da kaem uvreen sam ja kao ovek i kao general da u petak nisam znao da e
se desiti neto ovo to se desilo a imali smo Kolegijum informaciju nismo primili da
e se neto dogoditi. Gospodine generale toliko napada od Vukia jednog oveka
koji nije bio ni komandir voda a govori o strategiji bili smo protiv toga da ostvari
pravo na penziju neka ne zameri Krga, Krga je bio kao ovek da mu pomogne da
se zbrine oko porodice i ostali ostvario je pravo i na penziju i na sve. Ja mislim da
trebamo sauvati jedinstvo, a jedinstvo je u tome da budemo na istom talasu.
generalmajor
VRANI
Kada se ovo deavalo gospodine generale ja sam bio u Kragujevcu na polaganju
sveane obaveze (ne uje se). Koja je ta televizija koja mu daje da to radi da to govori da huli na vojsku itd. Kakav je taj ovek koji govori o vojsci pogotovu ako je do
jue bio njen lan ali tree je ono to nas interesuje taj obian ovek trai odgovor
i trai da vidi ta je tu od onoga to je on rekao prava stvar. Svaki na istup koji demantuje to itd. u 90 i vie sluajeva bi bilo za tog obinog oveka to to bi on prihvatio iz toga to ima prirodno poverenje u vojsku i apsolutno pozitivno miljenje. Ja
sam za to da mi moramo da se ee pojavljujemo, bilo je ti predloga ja se sa njima
slaem, a ne da neko neto kae pa mi da demantujemo itd.
generalpukovnik
MIODRAG SIMI
Nametaju nam se stvari da bi se sada bakali oko toga, sutra e se nametnuti
druga stvar, prekosutra trea stvar i mi se samo imamo vrteti u krug i baviti time
da se branimo, zato sam kazao da trebamo da predviamo mogue dogaaje i preventivno da delujemo.
generalpotpukovnik
PETROVI BRANISLAV
Kada se pojavio Mihajlovi rekao sam sram ga bilo to lae. Drugo, ja sam rekao
naelniku ovo je poetak da nas razbiju nae jedinstvo a preko nas Kotunicu da
eliminiu. Dobro smo mi informisani ta se radi u DOSu. Nismo bitni mi ali mi
imamo 78.000 ljudi mi nesmemo da se igramo sa tim ljudima i moramo biti energiniji, mi smo estiti ljudi i vojska je primer. Ja sam bio dole kada sam pitao Krstia
gde je MUP, ta je sa MUPom bio je sa naim Pavloviem MUP pobegao.
pukovnik
RADII
Ja mislim da je ova naa tema informacioni rat i da smo mi zaista ugroeni i da
smo zaista u tako tekoj situaciji kako se ovde inae govori. Kada kaem informacioni rat ja mislim da mi nismo ueni za taj rat i da je to osnovni razlog to mi nemamo
prave kadrove da odgovori i takvim prljavim ljudima kao to su Vuki, Stojadino138

VOJNA TAJNA 2. deo

vi, Perii itd. Mi smo sada neprestano pod prismotrom, samo u prolom broju
19 lanaka od 60 bilo je o vojsci o nama se pie ima tu i neutralnih i pozitivnih i
negativnih stavova o nama, ali je injenica da se o nama pie kao nikada do sada.
Nikada se VJ nije deavalo da neko iz vlasti govori protiv vojske, to se nama pr vi
put dogaa. To se nije dogaalo niti JNA niti za vreme biveg reima nego nam se
sada dogaa da pojedinci iz vlasti nas napadaju.... to se mene tie naite zamenu i
ja u da budem u tom ratu sa njima i mogu da ih pobedim. Ja mislim da LJubodrag
meni nije dorastao ni Vuki ja to govorim ne da bi sebe reklamirao nego oni su loi LJubodrag nezna da pie. U taj rat treba da ide neko ko to moe da radi, Panteli
Milorad ne moe da se meri sa njima, jedan LJubodrag e ga uvek nadmaiti jer je
prljaviji od njega. Hou da kaem da mi nemamo prave kadrove.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Da pozove ti LJubu da mu izda zadatak da on u ... potpie inae odmah ide u
penziju ja mu potpisujem.
pukovnik
RADII
Nemamo vremena moramo se organizovati bolje. Mi treba da se naoruamo i
u ovoj naoj sveri da se to pre sa tim kadrovima .... ovo je klasini informativni rat
koji ako ne budemo dobro mislili moemo da ga gubimo i time to se javljamo kada
ne treba i time to se nejavljamo kada treba, svaki taj sadaraj je izuzetno vaan.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Sve to si rekao ja potpuno podravam slaem se ja ...tih obaveza ide iz nae
kue. To to nas vlast napada to treba da negovorimo mi nego da naemoizvanstruktura vojske koji e mi imamo dosta penzionisanih generala koji imaju 90%
naih penzionisanih generala i pripadnika vojske koji imaju pozitivno miljenje ali
ih malo angaujemo ne kontaktiramo ne traimo da piu te takve stvari a mi da se
borimo protiv ovih ovako kako si ti to govorio. Ja jednostavno ne mogu da shvatim
da ti ljudi koji su sada na vlasti ne shvataju da je vojska instrument te vlade i kako
su oni birani od strane naroda tako i mi imamo ...narodna vojska.Sutina je da oni
ne mogu da daju taj da kaem impuls da imaju poverenje prema nama i prema onome to radimo. Jue smo imali nekoliko poziva Vuk je bio ispred Vlade ovlaen da
tano ispita ta je sa 63om brigadom. Ko da bi mi i da hoemo neto da radimo
tako radili kolona ide i onda sam ja njima morao da objasnim da brigada u Niu
ima samo 50 ljudi.
Hou da kaem da prate i da se plae bez ikakvog razloga i to je ono to mi
moramo to uzajamno poverenje. Ja neznam koji su to generali koja to struktura
komande na kom nivou kome bi oni poverovali neto, koja je to struktura? Ja mislim da se sve vrti oko toga da jednostavno mnogi od njih su ubeeni da vojska ne
treba da postoji, da to moe da se uradi ovako kako se to radi u zemljama koje nas
okruuju i evo primer i te Makedonije ja sam imao prilike da razgovaram danas
sa Milanoviem iz ministarstva bili su u Bugarskoj i on mi kae oni nemaju uopte
139

VOJNA TAJNA 2. deo

vojsku pa kae ta oni imaju nas da savetuju za Partnerstvo za mir valjda su izvukli
neke pouke iz toga.
generalpotpukovnikpukovnik
BRANISLAV OBRADOVI
Gospodine generale ja imam jedan predlog podravam ovo da ne bi trebalo na
nivou G formirati posebne timove koji bi se organizovali suprostavljanju neemu
jer mi za to imamo dobro i valjano ... strukturu. Predloio bih da posle ovog sastanka koji je planiran sa organima MUPa sutra ili kada ve u zavisnosti od rezultata
sa tog sastanka i nae procene i zakljuke o svemu tome da ako smo u mogunosti
organizujemo na nastup u jednom otvorenom studiju na televiziji koji e nas prihvatiti i da se odabere po resornom delu odreena grupa ljudi koji e po odobrenim pitanjima najmeditornije odgovoriti na ta pitanja koja e obezbediti javnosti
da bude upoznata izvorno o svemu onome ta mi predstavljamo u ovomtrenutku i
ta je to to inimo i ta nam valja initi nadalje sa stanovita predvianja onoga to
e se dogaati, a izgleda da e se puno toga krupnog dogaati.
pukovnik
PETKOVI
(ne uje se) Kada je u pitanju ovo dogaanje petak na subotu ...
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi smo vas pozvali kao savetodavne organe da nam kaete da li to tako moe
ja znam da ne moe
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Izalo je u novinama vi traite od onoga tamo ko je vlasnik novina da da ime
lica koje je potpisalo to jer je on stavio inicijale N.N. i protiv N.N. lica pokrenite
postupak.
pukovnik
PETKOVI
Pokretanje postupka protiv N.Na neke vajde nema
pukovnik
MILOSAVLJEVI
Poto sam ja nadlean da postupam u svim postupcima krivinih prijava koji
se podnesu i oni koji se ne podnesu a do mene dopre glas ja sam taj koji treba da
pokrene krivini postupak. Dakle ja obeavam da u sa pravnicima iz Uprave bezbednosti da sve to dobro prouimo i davidimo da li stvarno postoje elementi krivinog dela. Ukoliko to postoji sigurno emo pokrenuti postupak protiv lica koje
je izvrilo krivino delo napad na vojno lice u vrenju slube. to se tie krivinih
prijava koji oni prete novinama itd. svako ima pravo da podnese krivinu prijavu ja
kao tuioc moram da je primim da je zavedem i da onda ispitam ta e se dogoditi.
Prema tome tu nema puno sekiracije i bojazni da e se neto propustiti i da neemo
odraditi kako treba da se odradi. Moje miljenje je da bi u odbrani vojske kao insti140

VOJNA TAJNA 2. deo

tucije trebalo da se vie pozabavi Ministarstvo odbrane samo iz razloga zato to je

ministarstvo politika ta afera koja treba da se dogovara sa tim drugim politiarima
da li e to da rade i dalje ovako ili nee.
Dakle nema nikakve dileme oko toga ja u toku sutranjeg dana odmah sa potpukovnikom i sa drugim ljudima koji su radili na ovom sluaju pogledam sve skupa da
li postoje elementi krivinog dela da se moe pokrenuti postupak.
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
U potpunosti se slaem sa generalom akoviem da vojni tuioci po slubenoj
dunosti treba da nastupe. Dobro je rekao Milosavljevi on treba da vidi da li ima
elemenata za podnoenje krivine prijave, ako je ovaj ovek naelnik taba u koga
stvarno imamo poverenje rekao ovde da mu je preeno da ga ubiju, da ga likvidiraju
gospodine generale znai ne treba da se eka. Nema opravdanja da tuilac ne moe
da postupa po slubenoj dunosti.
generalpotpukovnik
IVORAD VUJII
Sutina je da mene napadaju da sam ovek vlade a kada doem tamo da nisam kooperativan itd. Znai nisam bio sam bio je i pukovnik Ivo sa mnom i jo dva ministra
i LJiljana Stanii. Prvi moj predlog je bio gospodine podpresednie molim vas da se
savezna drava zadui kod Narodne banke Jugoslavije za jug Srbije dugorono, kae
on ne pije vodu. Drugo, da pustimo obveznice federacije i da damo sa pristojnom kamatom ja u nai ljude u ovoj dravi koji e kupiti obveznice ne pije vodu i tako to
sam mu god predloio a onda na kraju kae MMF je kontrolisao na buxet i u buxetu
kae imate 13 plata umesto da smanjujete, kaem mu nemamo 13 to je ona to nismo
dobili e kae tu vam skidamo itd. U srpskoj vladi sam jo na gore naiao odbojnost
prema nama. Znai ko ovde sedi a ne shvata da emo ekonomskim merama biti doterani u oe i da e na taj nain da nas razbiju taj je u grdnoj zabludi, trebamo to pre
da se mi prestrojimo, to pre da sami neto preduzmemo inae 40% realizacije plana
danas sa tri meseca kako je prolo ja neznam dokle emo.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ovo tp je rekao ika potpuno je u pravu, no ja kada sam rekao da treba da
idemo jo sa sastavom koji moe tamo da se izbori oko toga ja nisam govorio o problemima zbog ovih drugih koji su prisustvovali, problem nansiranja je poseban
problem ali houda kaem da bez obzira nato sve mi isplivavamo da isplatimo i line dohodke. Dnevnice su dole problem. Mi emo sutra ii na ovaj sastanak ja u na
vreme obavestiti kada e to biti i gde i moramo potpuno otvoreno da porazgovaramo i da vidimo sva dugovanja i sva potraivanja koja imamo. Ovo to se odnosi na
Vojnu gimnaziju, to se odnosi na one prostorije to su zakupljene u VA, da vidimo
ta kome dugujemo. Mi smo poslali informaciju predsedniku danas da se donese
odluka o tome ta, ovi da dobiju sve a ne plate nita a mi nita a dajemo sve. Ako ne
bude prihvatili to ja u traiti odobrenje od predsednika da idemo na konferenciju
za tampu kao to su i oni imali i tu e biti svi ovi ljudi koji su bili uesnici bie Sui
141

VOJNA TAJNA 2. deo

general i videte emo ko e jo da prisustvuje da damo objanjenje na ta pitanja.

Ja lino mislim da treba preduzeti sve da se to jednostavno spusti dole, a tenziju
su izazvali oni to su dali nekorektne informacije bez dovoljno injenica a i kada
su sada dobili injenice opet se ide sa saoptenjima koja nisu istina. Ako je neko
obezbeivao Miloevia deset godina ti ljudi koji su bili u kui sa njim deset godina
a naelnik odnosno ministar unutranjih poslova nezna koje mu oruje ima taj i
kako mu je dato to nego misli sad mu vojska doturila preko prozora sanduk bombi
a znamo kako je Senta bio naoruan onda ta imamo da priamo, to je bruka za
tog oveka koji nezna ta tamo ima. To neka pitaju ljudstvo MUPa koje je bilo na
prijavnici u objektu. Kako je prolo pored njih. Dobro zavravamo.

Novine su prenele inter vju sa tadanjim komandantom Gardijske brigade:
Generalmajor Milivoje Bojovi, komandant Gardijske brigade VJ, o problemima ispred rezidencije biveg predsednika SRJ
NISMO OMETALI HAP ENJE
BEOGRAD Sutina problema koji su nastali prilikom hapenja Slobodana
Miloevia je da dve grupe pripadnika MUP nisu mogle da se dogovore o zameni
ljudstva unutar rezidencije u kojoj je boravio bivi predsednik SRJ. Zato je nastalo otezanje, bili su potrebni pregovori i posrednici kae za Blic generalmajor Milivoje Bojovi, komandant Gardijske brigade VJ.
Gde je tokom zbivanja oko Miloevieve rezidencije bila vojska i ta je radila?
U petak sam bio na putu kada me je pozvao pukovnik Radomir Kovaevi,
naelnik organa bezbednosti u Gardijskoj brigadi i rekao da su nastali neki tehniki problemi prilikom zamene Miloevievog obezbeenja. Ministar Mihajlovi je pozvao generala Pavkovia i zamolio ga da pomogne da se problem rei.
Kod Pavkovia su, oko 16 sati, bili Manasijevi, kojem ne znam ime, zamenik
generala Sente Milenkovia iz starog obezbeenja, Milo Pokrajac iz Resora
davne bezbednosti, koji je trebalo da bude ef novog obezbeenja, i pukovnik
Radomir osi, zamenik komandanta Gardijske brigade. Doli su pred kapiju i
bez problema uli u prijavnicu kod dvojice vojnika. Pokrajac je sa sobom poveo i
30 ljudi u dipovima i jednom kombiju. Meutim, staro obezbeenje nije dozvolilo vojnicima da otvore kapiju i ljudi nisu mogli da uu u rezidenciju. Dolo je
do natezanja izmeu pripadnika dva tabora.
U meuvremenu sam ja stigao s puta i u pono mi je general Pavkovi naredio da, poto se pronose glasine da vojska ometa ulazak novog obezbeenja,
povuem sve vojnike oko rezidencije. Pola sata kasnije sve stareine i straari sa
naoruanjem i opremom su se povukli iz okoline rezidencije ne ispalivi nijedan
metak i ne skidajui puku s ramena.
Zato niste pomogli snagama MUP kada je zapoela akcija hapenja Miloevia
Da se radi o hapenju saznao sam tek u subotu popodne. Hapenje Miloe142

VOJNA TAJNA 2. deo

via nije bilo predvieno, trebalo je samo da se izvri smena obezbeenja i da

mu se urui sudski poziv. To je potvrdio i ministar Mihajlovi na sastanku kod
predsednika Kotunice. Vojska je potovala proceduru i nareenja od obezbeenja MUPa u unutranjosti zgrade. I oni su bili regularni pripadnici policije
kao i ovi koji su trebali da ih smene.
Zato staro obezbeenje nije dozvoljavalo ulazak pripadnicima MUPa koji
su trebali da ih smene?
Oni su tvrdili da im nije na vreme dostavljen spisak ljudi koji bi trebalo da
ih smene, a kasnije, kada je spisak dostavljen, ispostavilo se da treba da budu
smenjeni svi ljudi koji su uvali Miloevia a ne samo etvorica, kako je bilo dogovoreno. Staro obezbeenje je reklo da to mora biti zaustavljeno ta je, prema
dogovoru, trebalo da se desi?
Nekoliko dana ranije odrana su dva sastanka na kojima je dogovoreno da
se smeni ljudstvo u Miloevievom obezbeenju. Pr vom sastanku, odranom 23.
marta, osim mene, prisustvovali su Duan Mihajlovi, Milo Pokrajac i jo nekoliko ljudi iz MUPa. Upoznali su me sa promenama este uprave RDB i rekli da
e doi do promene ljudi u obezbeenju, a da e potpun dogovor biti postignut
naknadno. Na drugom sastanku, 26. marta, bili smo ja, pukovnik Petar Kovaevi, naelnik organa bezbednosti u Gardijskoj brigadi, Pokrajac i Manasijevi,
zamenik generala Milenkovia i jo dvojica ljudi iz MUP a koje ne poznajem.
Milenkovi je prebaen na drugu dunost, a Pokrajac je trebalo da ga zameni.
Trebalo je da budu zamenjena jo etvorica ljudi, a ostalih dvadeset ili trideset
da ostane. Dogovorili smo se da e vojsci biti dostavljena kompletna dokumentacija o promeni ljudstva.
Da li je tano da je vojska kljueve od ulazne kapije predala Sinii Vuiniu?
Kada sam doao na prijavnicu u Konavljanskoj ulici zatekao sam Manasijevia, Pokrajca i mog zamenika osia. Sedeli su unutra, ispred su bili dipovi,
kombi sa ljudima iz novog obezbeenja i okupljeni narod i novinari. Rekao sam
pripadnicima MUPa da mi je general Pavkovi naredio da povuem vojnike i
da se oni sami dogovore o daljim postupcima. Tu su bili predstavnici i starog i
novog obezbeenja, pa sam im pokazao kljueve kapije koja se inae otvara na
dugme, strujom. Kljuevi su ostali kod njih dvojice a mi smo otili. Kapija kasnije nije mogla da se otvori, jer je u objektu bila iskljuena struja.
Kako je onda Vuini uao u rezidenciju i kako su unete velike koliine oruja?
Na ulaznim kapijama u prijavnici su, normalno, bila dvojica vojnika podocira koji su putali unutra posetioce. Oni su mogli da otvore kapiju samo kada
im to dozvoli deurni policajac iz rezidencije. Vojnici bi posle toga propustili
vozila sa posetiocima ne pretresajui ih i ne utvrujui ko je sve unutra. Poto
su Miloeviu stalno bile dozvoljene posete, pa i tog dana, pretpostavljam da je
Vuini tako uao i da je oruje uneto na slian nain. Uostalom, tog dana su
tako uli i svi poslanici SPS i neki graani koji su bili ispred kapija. Za vreme
partijskih sastanaka bilo je i po stotinak ulazaka i izlazaka automobila, narav143

VOJNA TAJNA 2. deo

no, bez pretresanja.

Da li je tano da je vojska spreila policajca Miodraga Vukovia da Miloeviu urui sudski poziv?
Nije mi poznato ko je dolazio da urui sudki poziv Miloeviu, ali znam da je
u etvrtak dolazila jedna osoba koja je trebalo da urui, kako je reeno, sudsku
potu Miloeviu. Vojnici na kapiji su obevestili Miloevievo obezbeenje i dobili odgovor da ga ne putaju unutra, pa su tako i postupili. Znai, tehniki su ga
spreili vojnici, ali stvarno su to uinili pripadnici unutranjeg obezbeenja jer
nisu dali dozvolu. Vojnici nisu mogli da rade protiv ustaljene procedure.

OSVETA JULOVSKOG KADRA U SDB

Nisu loa vremena nego ovek.
Dar vin
Tih dana je inae sve bilo jako dinamino. Trebalo je da se uhapsi Miloevi
na zahtev Meunarodne zajednice. Kredit o kome je odluivao ameriki kongres zavisio je od tog 31. marta i hapenja biveg predsednika. U antihakim lobijima nastala je prava panika. Trebalo je skrenuti panju javnosti sa tih dogaaja. Bio je to i pr vi ispit novoj vladi. ta ako uhapse Miloevia? Moda e klupko
zloina poeti da se odmotava sa samog vrha. Moda e ef poeti da pria ko je
ubijao u ime reima. Gde su Stambolieve kosti? Ko je ubio uruviju?
Plan je sklopljen. Pronai e oveka koji bi bio dovoljno sposoban da uradi
pomenuta ubistva i koji je dobro upuen u mnoga dogaanja u slubi. Na taj nain bi istraga krenula u pogrenom smeru, a bio bi uklonjen nezgodan svedok
zlodela SDB. Panja javnosti skrenula bi na suprotnu stranu. Dakle, morao je to
biti ovek koji ih dobro poznaje, a da ne deli njihovo miljenje i ne pripada njihovom klanu smrti i straha. Sve su to pronali u liku Dragana Letaria, koji mi je
mnogo pomogao, to svesno to nesvesno. Bili smo i ostali prijatelji i kumovi.
Oni koji su ubijali i koji su jo drmali u SDB pozvali su Letaria da doe u
beogradsku SDB pored optine Novi Beograd, da bi im navodno vratio oruje
koje je zaduio na revers pred bombardovanje, kada su se praznili magacini
SDB da ne bi bili uniteni. Na elu Miloevievih hordi smrti nalazila se netaknuta garnitura, koja je poela da sumnja u svog biveg pripadnika SDB da ne
ispria ono to je znao o njima. Verovatno da nisu ni slutili da je Letari pomagao i pre i posle 5. oktobra.
Ne slutei o emu se radi, Dragan odlazi u njihove prostorije i biva uhapen.
Dovode ga straarno kui u pratnji ljudi naoruani heklerima i poinju pretres
kue. Ulica je bila zakrena njihovim automobilima i ljudima. Mislim da je u
to vreme naelnik beogradske RDBa bio Radonji, osumnjien za uee u
ubistvu na Ibarskoj magistrali, a naelnik este uprave SDB Romi. Imena su
poznata javnosti, a i Miloeviu. Bracanovi je pomogao da se pria privede kraju. Dragan im je izneo sve oruje koje je imao, kao i papire. Bio je apsolutno si144

VOJNA TAJNA 2. deo

guran da je dolo do zabune. Prisustvovao sam tom pretresu kao svedok. Ljudi
su bili manjevie korektni osim pojedinaca koji su glumili velike bezbednjake.
Traili su i jednu puku koja je kupljena preko Petruia koji je uestvovao u
aferi Pauk. Nisu je pronali jer nije ni bila kod njega. Dragan je bio jedan od
svedoka u aferi Pauk i jo se tada zamerio slubi jer nije svedoio onako kako
je ona htela, u ta sam se uverio kad sam lino upoznao gospodina Petruia
preko Dragana u jednom restoranu u Beogradu.
Odveli su ga put Beograda oko ponoi. Mislim da je to bilo 27. marta 2001.
godine. Oko 12 asova zvao sam Periia da mu kaem o emu se radi:
Generale, uhapsili su Letaria. Doi u do Vas.
Doi odmah usledio je odgovor.
Kolonu kola u kojoj je bio i moj kum s lisicama na rukama, pretekao sam
pred Beogradom. Kod Periia sam stigao kasno posle ponoi. Ispriao sam mu
o emu se radi. Nije imao nikakav odgovor. Rekao mi je sledee:
Ujutro u razgovarati sa Mihajloviem da vidim ta je po sredi. Sad je ionako kasno da bih mogao bilo ta da saznam o razlozima hapenja.
Rastali smo se u jutro oko pola tri. Otiao sam do zgrade gde se nalazila beogradska SDB. Straar koji je bio na ulazu uzeo mi je podatke i rekao da ne moe
nita da mi kae, da se javim sutra.
Nastala je grevita borba da se doe do bilo kakvih informacija. Advokat
Slobodan Boi se iskreno borio da sazna o emu se radi. Letari je bio je u policijskom pritvoru. Prema mojim saznanjima, ministru Mihajloviu je ser virana
pria da je Letari upetljan u ubistvo novinara uruvije.
Zvao sam Draganove bive kolege za koje smatram da su mu prijatelji i pitao
ih da li neto znaju o njemu i njegovoj prolosti to ja ne znam. Niko mi nije
rekao nita novo. Odgovor je osvanuo u novinama u vidu naslova Uhapen
osumnjieni za ubistvo Slavka uruvije. To mi je samo potvrdilo sumnju da su
hapenjem Dragana Letaria ubijene dve muve jednim udarcem. Uklonjen je nepoeljen svedok i skrenuta je panja s hapenja Miloevia. U sledeem broju je
ve pisalo da je oruje koje je pronaeno kod njega dato na vetaenje. Pomislio
sam da su mu na revers zaista dali oruje iz kog je ubijen Slavko uruvija. Da su
to uradili, verovatno bi Dragan ostatak ivota proveo potpuno nevin u zatvoru.
Verovatno bi se tako neto i desilo, ali je oruje Letari zaduio pre nego to je
sluba pomislila da e ikada doi do smene vlasti. U zatvoru je bio pod posebnim
reimom. Novine i novinari radili su svoj posao. Tekstovi u novinama bili su takvi da su svi od njega beali. Njegovi najblii prijatelji iz slube hteli su da vrate
legitimacije, jer su veoma dobro znali da on nije bio upetljan u takva nedela. Dugo vremena nije imao pravo na posetu i na novine. Bio je u samici CZ koju sam
ve opisao na poetku knjige. Dani su prolazili, a on se oseao sve gore. Moram
priznati da su ljudi iz I uprave saveznog SUPa, koji su se sklonili iz RDBa jer
su videli da se tamo nije nita promenilo, bili vrlo solidarni s Draganom, posebno
njegov naelnik Petrui. I sadanji premijer ivkovi, koji je bio savezni ministar
policije, pokazao je korektan odnos prema sluaju Letari.
Nismo traili nita drugo osim istine, ali do nje je bilo najtee doi. Poto
145

VOJNA TAJNA 2. deo

je vetaenje pokazalo da iz oruja koje je naeno kod Letaria nije pucano

na Slavka uruviju, na teret su mu stavili nedozvoljeno posedovanje oruja i
municije. Bilo je to veliko olakanje. Ali patriotski blok, koji je inio okosnicu SDB u to vreme, nije se predavao. Sada je trebalo dokazivati odakle mu to
oruje. Imao je revers iz centralnog magacina SDB. Istrani sudija je trebalo da
saslua dvojicu svedoka iz I uprave Saveznog MUPa kao i magacionera koji je
dao oruje Letariu. Za ovu dvojicu sam znao da julovski deo SDB nije mogao
da ih pridobije, ali magacionera nisam poznavao. Pomenuta dvojica svedoka
bili su Goran Petrui i Nenad Batoanin, kog su pripadnici zemunskog klana
ubili kod stadiona Cr vene zvezde. Poznavao sam ih obojicu i tih dana smo bili u
intenzivnom kontaktu. Ovoga puta eleo bih da im odam priznanje i zahvalnost
za korektnost koju su pokazali prema uhapenom Letariu.
Istrani sudija nije urio sa sasluanjima. Oigledno je bilo da slubi to odgovara. Pomenuta dvojica slubenika su se sama javila da svedoe bez poziva. Rekli su istinu. To nam je bilo dovoljno. Problem je nastao kada je trebalo pronai
magacionera koji je u penziji. Navodno, pozivi su se vraali sa njegove adrese.
Poto sam video o emu se radi, nije mi ostalo nita drugo nego da odem lino
kod njega kui i da ga zmolim da poe sa mnom na svedoenje. Rizik je bio velliki jer je SDB mogla da me uhapsi zbog uticaja na svedoka. Bio sam ubeen da ga
je SDB obradila. Naao sam ga kod kue. Predstavio sam se i ispriao u emu
je problem. Sa mnom je bio jo jedan prijatelj ije ime zbog njegovog posla ne
mogu da pomenem. Rekao mi je da je ono to je proitao u novinama ista la.
Bilo mi je lake. Zamolio sam ga da posvedoi na sudu da li je Letari zaduio
legalno oruje i uz znanje naelnika slube ili ne.
Srea naa da se radilo asnom oveku koji je pristao da poe sa mnom do
suda i da da izjavu. Posle njegove izjave nisu postojale prepreke da se Letari
pusti na slobodu. Posle sedamnaest dana tamnovanja i nae grevite borbe, a uz
pomo istine, Dragan Letari je puten, a ubrzo potom i osloboen optube.
Za njegovo tamnovanje, kao i moje, nije niko odgovarao niti se iko makar izvinio. Letari je bio pr vi rtveni jarac koji je trebalo da spase zloince od odgovornosti, a drugi je bio premijer ini ali je ishod bio tragian.
Posle tog hapenja, ljudi u vrhu MUPa inili su sve da se ratosiljaju Letaria. I sam je to uvideo, pa je odluio da napusti slubu. I dandanas se ministru
Mihajloviu ponekad apne na uvo da treba izbegavati kontakt sa Letariem.
Najvie animoziteta, bez razloga, prema njemu gaji general Luki. Hou da verujem da je to zato to je pogreno informisan o Letariu, koji se danas uspeno bavi streljatvom i puca za klub andarmerije kod generala Gurija, koji nije
podlegao pritisku da mu okrene lea to i lii na njega. Pobedili su na takmienju u Italiji u streljatvu, pa su se na konferenciji za novinare pojavili zajedno sa
Mihajloviem i Lukiem. Znam da su ga svi udno gledali, ali i to je ivot.
esto smo imali prilike da posmatramo nastupe ljudi koji su u ovoj zemlji
predstavljali antihaki lobi i koji su imali dosta informacija na tu temu kao i
mnogo novca. Te informacije su kasnije objavljivane u medijima kao dokaz da
nisu injeni zloini sa nae strane. esti gosti generala Pavkovia bili su gospo146

VOJNA TAJNA 2. deo

da Kosta avoki i Vuk Obradovi. Kosta avoki je pripadao tvrdoj struji koja
je objanjavala zato ne treba izruivati ljude optuene za ratne zloine Hagu.
Vuk Obradovi je bio rado vien gost u Generaltabu, bez obzira na to to ga
je taj isti Generaltab proganjao godinama pre petog oktobra. Onog trenutka
kada je Vuk Obradovi napustio Vladu Srbije zbog seks afere Generaltabu i
njegovom naelniku Pavkoviu postao je pogodan za izbegavanje. Vie ni njegov brat nije bio poeljan na mestu direktora Savezne uprave za kontrolu leta.
Na nedeljnom planu rada vidi se ko je sve poseivao kabinet generala Pavkovia
posle 5. oktobra. Tamo je odlazila i Marija Miloevi i to vie puta. Nju su vodili
pod imenom Marija. Bilo bi zanimljivo znati o emu se razgovaralo.

NEDELJNI PLAN RADA NAELNIKA G VJ

26. februar 04. mart
Ponedeljak, 26. februar
07.15 07.30
Pregled pote
10.00 10.30
Dragi
10.30 11.00
Kosta avoki
11.00 11.30
Stojanovi, JUMKO
11.30 12.00
Buturovi
12.00 12.30
Uzelac i Markovi Boban (ranjenici)
12.30 13.30
Tomi
14.00
Lazarevi i Stefanovi
16.00
Risti Ratomir
Utorak, 27. februar
07.15 07.30
Pregled pote
09.15
Vuk Obradovi
10.00 11.00
Geza i Gojovi
11.00 11.30
Anelkovi i Tomi
12.00 12.30
Lali
13.00
Cerovi i Stankovi
14.00
Miko Obradovi
15.00
Miladinovi, JUHOR
Sreda, 28. februar
07.15 07.30
08.15
10.00
11.00 11.30
11.30 12.00
12.00
13.00
147

Pregled pote
akovi, Krga
Risti Ratomir
ppk Marjanovi
Marija
Vuji, Jeroti
Mitrovi LJubia

VOJNA TAJNA 2. deo

etvrtak, 01. mart

07.30 08.15
08.15 09.30
11.00 11.30

Pregled pote
Kolegijum NG VJ
kk Luni Nikola

Petak, 02. mart

07.30 08.15
Pregled pote
13.30
Balti Navijai Parizana
ak i onda kada bi nove vlasti odluile da penzioniu jedan broj generala,
nastali bi problemi. Generali su se nerado odluivali da prihvate penzionisanje,
jer su to doivljavali kao uvredu. Nisu prihvatali ukaze o penzionisanju, uvali
su svoja radna mesta ne pruajui ansu novim idejama i novim ljudima. To je
postala tradicija. U sledeoj tablici je prikaz radnog staa sa benecijama pojedinih generala, pa se opravdano postavlja pitanje zbog ega poreski obveznici
plaaju benecije koje generali ne koriste, jer ele po svaku cenu da ostanu u
slubi:
SPISAK GENERALA I ADMIRALA SA PUNIM PENZIJSKIM STAOM
RED.
BR.

PREZIME I IME

IN

DATUM
ROENJA

STA 31.
12. 2001.

1.

Stepi Vladislav

generalmajor

1/26/39

42. 03. 04

2.

Krga Branko

generalpotpukovnik

2/18/45

41. 05. 02

3.

Stevanovi Jago

generalpotpukovnik

10/6/45

40. 06. 14

4.

orevi Milorad

generalmajor

11/16/45

40. 06. 02

5.

Dai Branislav

generalpotpukovnik

11/28/45

40. 05. 19

6.

Karajovi Milan

generalpotpukovnik

1/3/46

40. 07. 13

7.

Fezer Branko

generalmajor

3/28/46

41. 07. 15

8.

Gojkovi Milo

generalmajor

5/15/46

40. 02. 12

9.

Krsti Ninoslav

generalpotpukovnik

7/10/46

41. 04. 01

10.

ukanovi Ratko

generalmajor

11/17/46

44. 09. 06

11.

Petkovi Todor

generalmajor

3/29/47

44. 02. 05

12.

Biga Slavko

generalpotpukovnik

4/7/47

41. 02. 20

13.

Petrovi Branislav

generalpotpukovnik

5/27/47

50. 08. 06

14.

Grujin Nikola

generalpotpukovnik

9/21/48

50. 01. 16

15.

Tomi Aco

generalmajor

10/6/48

40. 08. 20

16.

akovi Milan

generalpotpukovnik

10/23/48

40. 11. 01
148

VOJNA TAJNA 2. deo

17.

Tomovi Mirko

generalmajor

3/18/49

40. 08. 20

18.

Masi Rodoljub

generalpotpukovnik

7/29/49

47. 01. 16

19.

Starevi Vladimir generalmajor

8/9/49

47. 01. 16

STRAH OD ISTINE
Mnoge su zablude nastale iz istine koje ljudi zloupotrebljavaju.
Volter
Perii je prihvatao sve ljude sa ogromnim poverenjem i to mu je bila mana.
Nije imao rezervu i nije shvatao da nisu svi dolazili s dobrim namerama. Posebno je njegovo okruenje bilo sastavljeno od ljudi koji su radili za vojne slube
to mu je, izmeu ostalog, pomoglo da ode iz Vlade Srbije. Pouzdano znam da
je iskreno bio za raskid s ljudima koji su saekali peti oktobar uz Miloevia.
Imao je dosta informacija na raspolaganju. Prema mojim saznanjima, selektivni pristup informacijama koje sam davao Vladi Srbije imali su ministar Mihajlovi, potpredsednik ovi, pokojni premijer ini i bivi predsednik Kotuniica. Kad kaem selektivno, mislim na informacije koje su bile interesantne za
nacionalnu bezbednost i za nesmetani razvoj demokratije na ovim prostorima.
U Periiev kabinet sam dolazio i zadravao se do pola sata u razgovoru. On
nije imao mnogo vremena zbog obaveza, pa bi me uglavnom zamolio da sam
izvrim trija i da ga informiem da li se neto deava u vojsci to bi moglo da
teti interesima vlade i graana Srbije. U to vreme DOS je jo bio jedinstven.
Zanimljivo je i to da kada je Miloevi izruen Hakom tribunalu, na kolegijumu naelnika Generaltaba VJ nije bilo ni rei o tome.
Sledei sukob na relaciji Vlada Srbije VJ odnosno Generaltab izbio je u
junu 2001. godine kada je general Pavkovi uao u otvoreni sukob sa potpredsednikom oviem koji je bio zaduen za jug Srbije. U Kopnenoj zoni bezbednosti je bilo mnogo pripadnika armije to je sasvim razumljivo. Od generala
tu su se pominjali general Ninoslav Krsti, Momilovi i Jeli. Vlada Republike
Srbije je bila izuzetno zadovoljna radom generala Krstia. U Beogradu se uveliko ukalo o njemu kao novom naelniku Generaltaba VJ. Pavkoviu se
uinilo da on polako gubi kontrolu i da se general Krsti uhlebio meu novim
vlastima. Sukob je ve bio na pomolu. Slube unutar vojske su poele da kopaju
po prolosti generala Krstia. Ustanovili su da je dobar ocir koji je nekada bio
sklon alhoholu. Poele su da se sakupljaju izjave njegovih vozaa i saradnika.
Interesovalo ih je sve o njemu. Gde ide, s kim se drui, u koje kafane izlazi ...
Novine su pisale:
Juri na Pavkovia
Generalske smene i pozadina
Iznenadna smena generala Ninoslava Krstia sa mesta komandanta Zdru149

VOJNA TAJNA 2. deo

enih snaga bezbednosti izazvala je estoku buru protesta jednog dela lidera vladajue koalicije, obnovu napada na naelnika Generalaba Vojske Jugoslavije
i nedopustivo loe prikrivenu pravu metu.
AIM, Beograd, 19. 6. 2001.

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
.. da vidimo sastanak Kolegija kad bi odrali, moglo bi to da bude u utorak
moda, ponedeljak ne moemo jel ima, kad je onaj sastanak dole povodom ovih
karaula, ponedeljak tu ne moemo, onda da zakaemo moda u utorak u 10 sati
pa da to zavrimo u 12, da pozovemo proiren kolegij, da dovedemo do kraja pitanja oko prestanka slube, oko unapreenja, kolovanja i da malo porazgovaramo,
ja bih tu pozvao i da doe i general Krsti da porazgovaramo o nekim stvarima.
Zbog ovoga to se sve dogaalo nismo hteli da pokreemo ta pitanja, verovatno
.... to je samo dokaz da je on i komandovao tim snagama, to emo da vidimo, evo
ve me zove Lazarevi, kae da ima dosta reakcija ljudi na takvo jedno ponaanje,
ja moram da vam kaem da sa ovo bio iskoristio da maksimalno proverim koliko
su ba njih dvojica komandanata uticali na komandovanje. Mogu da vam kaem
da za to postoje dokazi i ovi koji dole su prisutni, da itavo vreme izvoenja ovog
zadatka nijednom nisam uo da je Krsti ili da je Jeli izdao bilo kakvo nareenje
jedinicama bilo kojim jedinicama. Jue sam to pratio, poto imamo motorolu. Kad
smo zvali Jelia on nije znao ni koji mu je tajni naziv. Moram da vam kaem, niti
je se javljao Krsti da izvesti da je to spremno, da je potrebno, dokle je stiglo, da je
zavreno, kakvi su potezi, vi ete videti u ponedeljak podatke koje emo saoptiti
ovde. Gde je on iao na kakve sastanke i s kim iao da niko to nita ne zna, on je
praktino postao privatni general koji radi ta hoe. On moe da ode Vrnjaku
Banju na nekakve kurseve, zovu Amerikanci, tamo neki seminar i da se tamo odaje
pota poginulim amerikim vojnicima i tako dalje, a ne moe da poalje telegram o
svojim poginulim pripadnicima, a da niko ne zna da tamo ide, ne samo tamo nego
na svim tim sastancima. To neto nije u redu. Ja nisam hteo to da govorim, upoznavao sam predsednika koliko sam mogao i smatrali smo da to ne treba da se sili iako
mu nisu vi koji ste bili znate vrlo dobro da sam to zaustavio tu priu namerno da se
ne bi silio, reakcija je tamo bila vi znate kakva. Sada imate reakciju i dole na niim
nivoima, ali ako on kao komandant nosi radio stanicu MUPa i odrava veze samo
sa ..... MUPa, a ne zna ta rade nae jedinice, kako moe da komanduje. Kako je
mogao da komanduje. Jue sam proveravao sa Lazareviem, on ima stanicu, do
komandira ete smo kucali, malte ne kontakte da vidimo dokle se stiglo. Jedno stvarno nekorektno ponaanje, taj odnos ..... moe on da predloi, u svakom sluaju
treba dati priznanje za ono ali treba odati priznanje onako kako jeste, ta je tu formalno ta je faktiki bilo i ko je planirao i ko je organizovao i ko je pripremao i ko
je izvodio ljude na teren i dogovarao se i komandovao i na kraju krajeva ko je tu sve
..... Ja ozbiljno mislim da predsedniku predloim ako treba zajedniki sastanak da
doe i on da pozovemo sve ljude da dou neka kau o tome. Ako emo dozvolimo
150

VOJNA TAJNA 2. deo

sada da neko drugi vodi tu kadrovsku politiku osim predsednika i onih ljudi koji su
za to nadleni moraju znati, ako e raditi neko drugi ja nemam nita protiv, ali vi znate da smo mi Jelia jedva progurali i ovde, on je u januaru ili decembru dobio in,
on je izaao iz kancelarije na teren, vi ete videti dokumenta i videete izjave i tako
dalje ljudi ta govore o Oraovici, ta govore o kolju, ta govore tamo o svemu ta se
dogaa. Da dva dana niko nije nita preduzeo da uspostavi kontakt sa ljudima koji
su otseeni tamo na kolju. Dva dana. Tri sata niko nije otiao da pomogne ljudima
koji su osloboeni u ... Nije tano da je onaj kamion TAM naiao na minu, isto je
pogoen ovaj ovde, sve lai, sve prikrivanje, sve jednostavno ne znate ta se dogaa
tamo. Sad sam bio dole ljudi kau kao kletvu dali da ...... zapale komandu zdruenih
snaga bezbednosti. Imamo na kraju krajeva da procenimo ta je ko radio, nemam
nita protiv da svi dobiju, ali neka se zna ko iza toga radi. Mi smo gledali sada kad
su bile najtee operacije,
nije prikazana ni jedna vojna jedinica, zato, zato to
se montira u centru sastav ekipe, to se uzmu novinari i sa 50 vozila i kamermana i
itavo .... i ide se u selo, zato to tamo u sela ulazi MUP i moe da se doe do tamo,
a tamo gde ide vojska po brdima, po blatu, po umi, po minama ni pomen nema.
Jeste videli jue i jednu jedinicu, oni koji imaju onu uniformu to je sve policija, jel
bilo neke rei o vojsci, nije i proli put i sada i uvek je tako. I da mi ne vodimo ove
nae kamermane da snime ljudi i da idu tamo, nije atraktivno. A evo pouzdano ima
informacija da Trnovac nije pod kontrolom, da Luani nisu pod kontrolom, da Konuj nije pod kontrolom, da se tu samo prolo i da je to dogovor sa onim lokalnim
odbornicima. Koga mi laemo tu. ... da rasvetlimo sve te injenice ako treba da izaemo u javnost, ...... preti da e da izae u javnost, nema on ta da izae u javnost
.... naine pokuavao da eliminie i Generaltab i 3. armiju i pojedine ljude da ih
prikae kao militantne, za borbu i tako dalje. A znao je iz sklonita tamo da vie raspali svim raspoloivim sredstvima. Onda nije prekomerna upotreba sile bila. Ako
ne moemo da to rasistimo a zvaemo i predsednika da doe, zvaemo sve ljude
da budu tu prisutni, ako to ne moemo da rasistimo napraviemo konferenciju za
tampu i ja u redosledom da iznesem priu, ko je koga zamajavao i ko ta trebao
da preduzme kad je u Trnovcu bilo 30 i 50 terorista, a ne da se bavimo perifernim
stvarima da vodimo pregovore, da vodimo dogovore, da potpisujemo sporazume,
da ginu vojnici i da od tih 50 naraste na 5.000. Pa neka se vidi ko je ta radio neka
narod zna. (ne uje se traka).
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Gospodine generale, osnovni problem je problem koji je vezan za te pokuaje
pojedinih struktura da se problem Hakog tribunala dovede na takav nivo da se uvue praktino vojska. Ja imam operativna saznanja da se guraju prema licima koja
do sada nisu bila ukljuena u takve aktivnosti neki podaci vezano za to da je vojska
dala neka poetna saznanja oko toga i da je to iniciralo od vojske. Ja u vam rei i
mi emo morati ii na kontakt sa nekim licima da ih uverimo da to nema nikakve
veze sa nama. Mi nemamo dokaza da kaemo eto to je to. Vi ste videli da oni nesmeju da prozovu neka lica.
151

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Nismo ni mi nikoga prozv ali mi smo samo demantov ali to to je on nekoliko puta sp omenuo umeanost vojnog vrha u to. Ja sam rekao neki p ojedinci
elni ljudi iz MUPa Republike Srbije to p okuav aju da rade. Nisam prozvao ni
ovoga ni onoga, a i Mihajlovi je sam demantovao ja neznam gde se nalazi to
pismo je dno je ostalo kod Kotunice to je potpisao Mihajlovi. O dgovor Mihajlov ia nama to je dao istrani sudija to treba od njega uzeti u kojima on kae
da nikada iz MUPa niko nije prozvao vojni vrh niti vojsku da je ona umeana
u to. Onda treba da se vrati nekoliko dana unazad i da se p ogleda snimak jel
si rekao ili nisi rekao. Odatle je p oela ta pria. Pria je bila da vojska formira
paravojsku.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Dau mu ja moj telegram koji sam mu ja slao i rei gospodine ministre vi ste
prozvali izvolite to niste odgovorili na telegram koji sam vam ja poslao i to niste
me pozvali na razgovor da pitate
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Drugo pitanje oko toga je kome je bila poinjena vojska, kome je bio poinjen
MUP i mi smo objasnili sve kako je oko toga ilo i 1998. i 1999. godine. Tano je
da postoji nareenje to ali mi smo rekli postoji nareenje ali oni se nikad nisu podinili. Prvi je bio taj Luki koji sedi pored Mihajlovia. Mi imamo hiljade ljudi
svedoka koji to znaju to bi ja sa Lukiem razgovarao kada je on potpuno pao ... on
vrlo dobro zna ko je sa njim komandovao.
Postojala je zajednika komanda na vrhu politiko telo koje je kordiniralo akcije MUPa i vojske. Prema tome i da je tako sve jedinica MUPa komandovala je
MUPu a sanaciju bojita su vrili oni. to bi mi vrili sanaciju pa doveli hladnjau
da je postavimo u kasarnu MUPa kod njih. Nema nikakve logike mi imamo izvetaje svih naih komandanata koje su izvestile da jedinice nisu poinjene i u izvetaju
3.A ima izvetaj da nisu poinjene jedinice.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Gospodine generale interesantno je to to je ovek koji je obelodanio to pitanje
je bivi pripadnik DB lan nove demokratije to Mihajlovi ne moe da porekne,
neka porekne da nije Vitorimi lam ove demokratije.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To treba da kae na razgovoru sa ovim kod koga misli da ide.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Rei u ja njemu da taj ovek zna i taj ovek zna da je Vitomirovi bio pripadnik
152

VOJNA TAJNA 2. deo

DBa bio na Kosovu ja u mu rei to vi mene to pitate to vi bolje znate.

Drugo, podatke koje iznosi DB u novinama su podaci Mijatovieve erke ona
je novinar DBa neka kae da nije kada ima deset izvetaja Natae Mijatovi erke zamenika naelnika DBa. Treba ja da dam i da napiem da neko od mojih
obelodani u novinama i da uzima pare za to koji je cilj tome. Mi odgovaramo za
ono to je vojska radila oni neka odgovaraju za ono to je MUP radio. Prema tome
nita tu nije sporno. Ova komisija naa koja je formirana ona treba sada teino da
radi po ovim pitanjima da se ukljui da se angauje da stupi ak u kontakt sa ovim
Bugarima moe se tu nai mnogo reenja da se predstavi kao novinar tamo da ih
interesuje to i to koja je uloga ne moramo se mi predstavljati kao direktno vojska.....
Neki ljudi nam predlau kae to vi ne izdate novine svoje kau pa jedan zastavnik
formira novinsku agenciju i zdravo, on je nansira on radi vi mu omoguite i zdravo a ne mi molimo novinare da nam obelodane neto. Kada mu ja dam podatke on
nesme obelodaniti. Neka izae istina.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
to je izneeno to je toliko tendenciozno providno itd. Prvo i taj Mihajlovi ako
je ve govorio o nekim ordenima da izae da vidi ta je to koji je to orden a ne da
orden Jugoslavije koji je po funkciji pripada predsedniku i to je pravljen. Jel imamo
mi veze ko je pravio i gde je pravio ja sam prvi put uo da taj orden postoji da kae
da je to orden narodnog heroja da je to vojska pravila i delila Miloeviu stvarno
krajnje nekorektno
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Svi dogovori koji su vezani za 31.03. oko hapenja biveg predsednika sve je
usmereno. Ja u Mihajloviu rei ta oni priaju za Bjelicu pa njihov je ovek bio
sada oni priaju Bjelica radio za nas zna se sa kim je bio u kontaktu za koga je radio
i ta je radio i ta trae i sada ga pustili i Vuinia i njega.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Zato je dolazio kod nas da trai oruje kojim bi se obezbedila njegova jedinica.
Mi smo odma to procenili i ja sam izvestio Kotunicu. Kae formirali smo agenciju
trae oruje trae 100, 200 puaka da damo mi da obezbede Miloevia to je bilo
takvo podmetanje da samo onaj ko ne razmilja je mogao da uleti i on dolazi kod
mene uvee u 12 sati kui.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Ostvareni su kontakti tri do etiri kontakta. On ako hoe patriotski da radi on
moe da pomogne kao pripadnik te institucije, nita vie.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ti treba tamo da bude u pola 11 sa Kljajiem i Bojoviem kod Nikitovia.
153

VOJNA TAJNA 2. deo

generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI
Gospodine generale u vezi ove vebe slaemo se sa generalom Krgom i mislimo
da vebu treba odloiti do daljeg moe tamo na jesen videti ko bi tamo bio prisutan
KFOR i ovi koji su bili nema potrebe sada da pravimo nekakvu prezentaciju i drugo
to e biti i dodatno nansijski izdaci, ljudi su dosta premoreni tako da to ostane za
septembar oktobar ako se slaete da napiem vae nareenje za generala Lazarevia i ovde admiral iz zdravstvenih razloga majke zamolio da ovu ekipu za kontrolu
RM vodi njegov zamenik.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
... da nastavimo ovaj razgovor. Ja sam i proli put bio zakazao, sad je tu i Krsti,
da malo porazgovaramo oko ove ukupne situacije koja je nastala sa ovim, praktino, dezangaovanjem Zdruenih snaga bezbednosti, smanjenjem i reorganizacijo
Kde ZSB i ivate te situacije oko toga.
Meni je i Predsednik bio naloio da obavim jedan razgovor sa Krstiem u vezi
tih izjava koje su bile u javnosti, obzirom da se njemu nije to svialo to je to na taj
nain i tako reeno.
Ja mislim, evo! Mi smo imali jedan razgovor, posle analize zavretka zadatka
ulaska u kopnenu zonu bezbednosti i tom prilikom je izreena ocena o tome da,
sve to je dole raeno, uraeno je profesionalno, odgovorno i da u tom pogledu
nije bilo nikakvih problema. Tom prilikom smo i odali priznanje i Krstiu i Kdi na
onome to je uraeno, pre svega na planu kontakata, saradnje i izvoenja zajednikih aktivnosti ulaska u kopnenu zonu sa Meunarodnom zajednicom i snagama
KFOra.
Takoe smo izneli neka naa zapaanja i ocene o funkcionisanju Zdruene
komande i ZSB sa aspekta komandovanja i problema koji su se u tom smislu ispoljili na relaciji GKZSB i 3. armija. Ja ne bih ponavljao sve to, ja smislim da je
u tome bilo znatnog odstupanja od Naaeenja koje je izdao Predsednik SRJ, koje
je izdao G u pogledu funkcionisanja linije komandovanja ZSB. I ja sam tom prilikom rekao, javno sam zamerio generalu Krstiu da nije do kraja ispotovan taj
odnos subordinacije, u kome je trebalo da komandna linija od G ide preko njega,
odnosno KZSB.
Ja sam jednom prilikom izneo te neke stvari, moda u se u toku dananjeg izlaganja povremeno vraati na neke konkretne stvari. Tom prilikom smo takoe rekli
da je znaajno mesto i ulogu tu odigrala i Kda 3. A i PrK, koja se ukljuila u, praktino, sve aktivnosti oko izvoenja te akcije ulaska u kopnenu zonu bezbednosti, kao
to je na kraju krajeva bilo predvieno i nareenjem Predsednika, koji ga je izdao u
januaru mesecu, i drugim nareenjem koje je izdao za formiranje ZSB.
Meni je jako ao to je od samog poetka dolo do nekih razmimoilaenja u miljenjima sa Predsednikom Koordinacionog tela, gospodinom oviem o tome kako je
mesto i uloga i G, mene lino, kakva je uloga Kde 3. A, PrK, u svemu tome.
Ti pokuaji da se u naoj javnosti prikae da smo mi ti i da je Vojska ta koja hoe
154

VOJNA TAJNA 2. deo

da sve reava ratom, da reava silom itd. mislim da su bili nekorektni. Mi imamo
podataka i izjave naih komandanata sa terena o tim nekim izjavama, koje tu priu
upotpunjuju. Takoe mislim da neprekidno isticanje injenice da G ne dostavlja
prave informacije o stanju u KZB, ve da su to dezinformacije, takoe su za nas bile
neprihvatljive, no kad je ta situacija krenual mi smo pustili da to ide svojim tokom.
I to je ilo svojim tokom dok nije zavren taj zadatak.
U procesu izvravanja tog zadatka bilo je dosta problema u tom sistemu komandovanja, moda zbog toga to na najbolji nain nije ostvarena linija saradnje i
koordinacije sa Kdom 3. A, imajui u vidu da je ona u principu nosilac praktino
svih ostalih aktivnosti koje obezbeuju Zdruenim snagama angaovanje. Na tom
planu smo odrali nekoliko sastanaka.
Na jednom, u Niu smo uglavnom denisali ponovo mesto i ulogu jedne i druge Kde i u tom pogledu smirili tu situaciju i kao to znate priveli smo to kraju.
Posle ovog zavretka, imali smo novi plan za sprovoenje mera bezbednosti na
jugu Srbije i u KZ koji je predviao da se izvri dezangaovanje ZSB i u vezi sa tim
odrana su tri sastanka, zajedno sa KZSB. Na jednom je bio prisutan i Krsti, general, a na ovim ostalim sastancima nije bio, ali je bio Momilovi i bili su prisutni
organi Kde 3. A i organi G i tom prilikom smo se dogovorili o svim konkretnim
pitanjima dezangaovanja ZSB sa odreenim rokovima. I taj plan je u principu
prihvaen od svih. Meutim, ja ne znam iz kog razloga, mi smo kasnije ponovo
dobili ponovljen predlog Krstia, generala, prva varijanta koju je predloio i koja,
u principu, se nije znaajnije razlikovala od konano usvojene varijante i odluke,
osim to smo mi Kdu, koja je bila predviena, negde oko 50ak ljudi smanjili na
30. Naravno, ja sam to uradio u konsultaciji i uz odobrenje Predsednika SRJ, koji je
takoe zastupao tezu da ta komanda treba da bude sastavljena od ljudi uskih profesija, koji mogu sa aspekta strunosti da daju odgovore na sva pitanja u kontaktima
i zahtevima koji dolaze od Meunarodne zajednice. Znai da ima prevodilaca, da
ima i pravnika, da ima i vojnih strunjaka i regulisano je, uz njegovo odobrenje,
njegovu saglasnost, znai da ta komanda, poto ona praktino vie nema s kime,
kome da komanduje, bude struna komanda za vezu sa Koordinacionim telom na
jednoj strani i da bude, i za njeno angaovanje u razgovorima sa Meunarodnom
zajednicom, a sa druge strane da koordinira aktivnosti MUPa RS zajedno sa Vojskom. Mi mislimo da je to bilo sasvim prihvatljivo. Moda se to razlikovalo u par
ljudi, ali smo decidno regulisali Nareenjem da bi ta Kda postavljala zahteve Kdi
PrK i isturenoj komandi 3. A da odrauju sve strune poslove za njen raun. Znai, ako je bilo potrebno napraviti procenu, da se napravi procena, ako treba da se
napravi dokument, da se napravi dokument, ako treba da se napravi odreeni plan
da se on uradi, i u tom smislu smo potpuno redukovali Kdu da bi smo smanjili
te trokove.
U tom smislu odluka je bila da se i u cilju zamene i u cilju odmora jednostavno
izvri personalna promena ljudi koji tamo rade, pa je odlueno da tu dunost preuzme general Momilovi, a da Krsti nastavi da radi svoj redovni posao inspektora, imajui u vidu da nam je praktino ta inspekcija bila stala to se tie svih tih
angaovanja i da se general Obradovi vrati na svoju dunost zbog toga to jedn155

VOJNA TAJNA 2. deo

ostavno je i tu trebalo raditi.

Mi smo bili na jednom sastanku kod Predsednika, pre nekoliko dana i na tom
sastanku je bio prisutan i ovi, ali nismo stigli da Krstia obavestimo da doe i
ovi je zamerio zato nije tu doao Krsti. Naravno, nismo mi odreivali sastav
ko e biti na tom sastanku, nego Predsednik i mi smo tom prilikom ukazali na sve
probleme koji su bili vezani za komandovanje u zoni odgovornosti ZSB. Naravno
on to nije prihvatio, on je jednostavno i prema ostalim lanovima Kolegijuma reagovao na nain da jednostavno nema s nama ta da razgovara itd, tako da imamo
dosta problema da komuniciramo s nekim ko ne eli da prihvati nijedan na stav,
nijedan na argument i u tom pogledu ja mislim da teko moemo da se razumemo.
Ja sam smatrao, po nalogu Predsednika, da je neophodno da razgovaramo sa
generalom Krstiem, imajui u vidu da je on najneposrednije ukljuen u itava ta
dogaanja. Ja sam ukazivao o tome da je on u toku obavljanja ove dunosti na jugu
Srbije, izaao iz sistema komandovanja i direktno bio potinjen i izvravao nareenja predsednika Koordinacionog tela. To smo sve progledali kroz prste imajui
u vidu situaciju kakva je bila na jugu Srbije, ali ovo to se danas deava, napadi i
na mene i deo, na vrh Vojske, a pre svega na mene, u smislu da sam ja inicijator
smenjivanja generala Krstia sa dunosti, kao to znate to je stav i Predsednika bio
i u tom pogledu mi jo uvek ne moemo da javnosti saoptimo pravu stvar. Ali ja
u posle dananjeg razgovora sa Predsednikom, da vidim kakvo je njegovo razmiljanje o tome, ako treba izai u da kaem i ja sve ta se deavalo, kako je tekao
razvoj dogaaja od ulaska iptara u KZB, pa do sada. General Krsti nije smenjen,
general Krsti je bio Naredbom Predsednika upuen na privremeni rad u KZSB, taj
posao je zavren. Prema nekim njegovim izjavama i on je oekivao i traio da bude
pomeren jer je umoran. Saglasio se sa planom dezangaovanja i ovih snaga i Kde
i sada imamo jednu situaciju, da na jednoj strani imamo generala Krstia, na drugoj strani se pojavljujem ja, kao elni ovek u Vojsci, verovatno se tu identikuje i
Vojska. Pie se svata, i mi mislimo da, a i to je stav Predsednika, da se sa tim treba
prekinuti. Ja ne znam koje je izjave davao Krsti, ovaj je mene zvao i rekao: To, to
to je on rekao, to stvarno nema smisla. Vidite Vi, porazgovarajte sa njim. Ja sam
sino uo, na onoj MASKI da je Krsti rekao da ko god dobro radi, smenjuje se sa
dunosti. Da li je bila jo neka izjava, ja stvarno ne znam. I ja mislim da trebamo svi
ovde sada, kao generali, najodgovorniji ljudi u VJ, da konano to pitanje raistimo,
i da ako treba da izaemo u javnost, a pre svega da izae Krsti u javnost.
Ako hoemo da dozvolimo dalju destabilizaciju Vojske, ja pretpostavljam da
moete da procenjujete ta moe da se dogodi. Mislim da je predsednik ovi oko
uticaja svog u Vladi, itd. izdigao taj problem na nivo Vlade R. Srbije. To nikad u istoriji Vojske nije bilo, da se republike institucije meaju u nadlenost Predsednika
drave. Ja mislim da svi dobro znaju, naroito vojnici da to nije upueno sve prema
meni, ja ne potpisujem naredbu o postavljenju generala, odnosno nisam potpisao
ni ovu, zna se ko je potpisao. Predsednik je odluku doneo na osnovu svojih saznanja i mi smo je tako i pripremili. Znai niko nije dezinformisao Predsednika, pa
je on ne znajui pravo stanje o tome se odluio. Na kraju krajeva, ako je i toga bilo,
156

VOJNA TAJNA 2. deo

evo da vidimo da li smo mi to i po kojim pitanjima dezavujisali i ako je toga bilo,

on e sigurno da ispravi greku u tom pogledu. Za sada, ja sam razgovarao sa njim
i jue, nije izrazio nikakvu elju da se neto u tom pogledu menja.
Ja bih molio vas, lanove Kolegijuma, da se izjasnite po ovome pitanju, da
ujemo i generala Krstia, da zakljuimo kao pravi vojnici, pa i generali, a ne da
dozvoljavamo da nas svaki novinari koji je poeo sada da se bavi ovim pisanjem
provlai po tampi, da daje ocene o generalima, da omalovaava profesiju i na taj
nain najneposrednije utie i na autoritet nas samih, ali i na autoritet Vojske.
Evo izvolite. Stoimirovi
generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI
Gospodine generale, gospodo generali. Kada je u pitanju situacija u kojoj smo
se nali, ja bih rekao samo o nekim elementima za koja sam, obzirom na funkciju
bio odgovoran i rekao bih o odreenim problemima i mojim oekivanjima da ne
doem u situaciju u koju smo doli.
Prvo, kad je u pitanju komandovanje, Vaim predlozima i odlukom Predsednika
odreeni su ljudi visokog profesionalnog iskustva i ugleda u naoj Vojsci. I mi realno, kada smo ocenili situaciju, obzirom na odgovornosst zadatka, mislim da smo
tada pravilno postupili. Znai, general Obradovi, znamo sa kakvim ugledom je otiao na ovu dunost, i takoe general Krsti. General Krsti je izabrao sa svog zamenika i naelnika taba Momilovia. Lino smatram, general Momilovi je jedan
od generala visokog profesionalizma i ugleda u naoj vojsci i naravno po funkciji je
odreen general Jeli. U tom smislu ja lino nisam oekivao da e biti bilo kakvih
problema u komandovanju, ali lino sam oekivao uspeniju i kvalitetniju saradnju
izmeu dve komande, KZSB i 3. A. Kasnije, videli smo, u toku ovih 2,5 odnosno 3
meseca da ta saradnja nije bila na potrebnom nivou.
Kada su u pitanju snage koje su potrebne za izvrenje zadatka, snage su uglavnom odreivane skoro u 99,9% do 100% po zahtevima ZSB. Jasno je ovde svim
generalima, da ono to je bilo najbolje u naoj vojsci, a svi smo se plaili gubitaka,
posebno vojnika na odsluenju vojnog roka i rezervnog vojnog sastava, da je to bilo
stavljeno na raspolaganje Kdi SZB, da bismo smanjili gubitke, oni koji su nama
najtei u Vosjci. Imali smo tu, znai, specijalne jedinice, kako smo ih projektovali
zajedno, svi ovde i u projekciji tih snaga uestvovao je i general Krsti. To su specijalne jedinice VJ, da ih ovde ne ponavljam. I realno, znai, ovim snagama je moglo
da se kvalitetno izvre ovi zadaci. I zahvaljujui ovim snagama, naravno i komandovanju, i naporima koje su svi inili, mi smo obezbedili profesionalni ugled nae
vojske, potvrdili ga i znai to je verovatno neke iznenadilo.
Ja u ovde otvoreno rei, mi jo uvek imamo dosta neprijatelja, imamo dosta i
prijatelja. Prijatelji, ovo sve to smo uradili, to je na njihovu radost, ali verovatno
da neprijateljima ovo, kako smo dobro radili, ne odgovara, pa moda su i tu neki
razlozi svega to nam se sada dogaa.
Ja sam lino imao, naravno znaajnih problema. Prvo, ovde je 55 nareenja za
80 dana, znai u proseku, od G ili po zahtevu jedne komande, ili druge komande,
157

VOJNA TAJNA 2. deo

G je skoro po dva nareenja, neto ispod dva nareenja smo imali u proseku dnevno. I da ne govorim sada kolika je cena toga itd. Iscrpljivanje i jedne komande i
druge komande, ali to su bile odluke nae i politike od marta meseca, i morali smo
taj tempo komandovanja da pratimo.
Ponekad je dolazilo do nesporazuma gospodine generale i gospodo generali
i gospodine admirale, zato to svako pomeranje ili uzimanje jedne jedinice, predstavljalo je zahtev ili generala Lazarevia ili generala Krstia da se odmah izvri
nadoknada adekvatnim snagama, to je i razumljivo, jer svaki komandant se plaio
da moda u odreenom trenutku nee imati dovoljne snage, tako da smo kod predaje pojedinih sektora odmah imali zahteve, da se ojaa 3. A ili suprotno, da se
ojaaju ZSB. Mislim da je G to pratio realno, jer osim procena KZSB i 3. A, postoji
i G VJ i svi smo u tim nareenjima uestvovali i kako su slabile ili dozirane snage
iptarskih ekstremista i terorista, tako smo mi uvodili nae snage. Tako da vi znate
kako su snage ile i iz 2. A posebno, koje su praktino bile snage u stalnoj borbenoj
gotovosti, kada su u pitanju jedinice vojne policije, ali je bilo odreenih trenutaka
gde mi nismo mogli sa postupimo ni po zahtevu generala Lazarevia, ni po zahtevu
generala Krstia, sa ime je i Kolegijum bio upoznat. Vi ste donosili odluke, mi mislimo da su te odluke bile pravilne, i na kraju krajeva se pokazale.
Imali smo jednu kritinu situaciju u vezi Oraovice. Tada nije bilo najjasnije, ta
se tamo dogodilo. Naalost, tamo je bio, tog dana i general urin, on nije raspolagao odreenim informacijama, pravilnim, u kakvoj su situaciji nae snage, meutim, kasnije ve drugog dana mu je reeno da je situacija tamo dosta sloena, da
je dolo do ubacivanja odreenog broja terorista sa Kosova i iz Kopnene zone i mi
po zahtevu, znai one noi, po Vaem nareenju uputili smo snage to je bilo mogue pre da tu situaciju ispravimo i nakon toga je i deo Kolegijuma doao dole da to
sagledamo na licu mesta da bismo tu situaciju reili za 34 dana.
Kad je u pitanju dezangaovanje snaga, ja sam kontaktirao i sa generalom Krstiem i generalom Momiloviem i naravno sa pukovnikom Lukiem, sada generalom Lukiem i uglavnom to dezangaovanje snaga prema planovima je vreno
po predlogu jedne, druge komande, odnos usaglaenih stavova Ja elim ovde da
istaknem primer generala Obradovia, koji se dobro sauvao od medija i pored
toga to je bio ak u politikom smislu eksponiran, ranije od generala Krstia i to
je i on mogao da ue u ove zamke i da sredstva medijska i njega izmanipuliu i da
ga kompromituju. To je pitanje medija.
I ja u ovde jo rei samo da od postrojavanja generala u dve kolone, nee imati
dobro ni naa vojska ni naa zemlja. A niko ne zna ko e voditi jednu kolonu i drugu
kolonu i hoe li biti dve kolone, kada ih formiramo ili trietiri kolone, ili e biti 5
kolona i onda e nastupiti neka, da kaemo, situacija koju neemo moi da kontroliemo, ni mi ni mnogi drugi.
Prema tome ... I jo neto moram da kaem ovde. Znai, mi smo svi za vreme
rata, bili u velikim opasnostima, znai nekad vie, nekad manje i mogli smo i da
poginemo, bez obzira to smo general, jer su bile takve situacije. Poginuo nam je
general Velikovi, general Krsti je bio najblii pogibiji, znai direktno u objektu
koji je bombardovan i sve je to preiveo, ja lino mislim da ako mi sada, ako treba
158

VOJNA TAJNA 2. deo

general Pavkovi i general Krsti da dele vojsku u dve kolone, da je to za nas katastrofa. Tako da ja molim da svako u okviru svojih nadlenosti od nas generala, da
izvrimo jedno pravilno informisanje javnosti, da omoguimo generalu Momiloviu da uspeno radi, kao to smo se borili da uspeno rade general Obradovi i
genereal Krsti i da sauvamo integritet i ugled generala Krstia, kakav je on imao
kao insepktor VJ i sa ovim smenjivanjem, sa dezinformisanjem Predsednika, itd. to
vie zaista nema smisla. A treba oekivati da e ti udari biti jo i ei.
Gospodine generale, ako jo kasnije bude nekih zahteva, ja u rei.
generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Gospodine generale, ja neu ponavljati ovo to je general Stoimirovi, svaki iz
svoje nadlenosti, samo bih neto napomenuo. Moramo shvatiti jedno, u sluaju
nadlenosti generalski kadar je u nadlenosti Predsednika SRJ i Ustavom je to regulisano i Zakonom o VJ.
Ja ne bih vas mnogo zamarao, samo bih rekao da lanom 136. Ustava SRJ, je
reeno, tu nema ni Vrhovnog saveta odbrane, nego lino Predsednik postavlja i
regulie stanje u slubi generalskoga kadra. To je i uraeno, a lanom 151. isto je to
regulisano, da Predsednik SRJ regulie stanje u slubi generala i ovo.
Mi smo imali jedan sastanak, ne jedan 2 i 3. gde su oni objanjavali da ni jedan
general, ni jedan pukovnik, nijedan ocir ne moe imati dve naredbe. Da bude na
dva mesta, da ima dva ukaza. To je neko i prieljkivao, neko je i traio, ne kaem
za generala Krstia, nego za generala Jelia Krsmana, koji je traio da ima ukaz, pa
da bude ukazom postavljen. Znai, to se ne moe dogoditi. Da je to tako, evo nam
najsveiji primer, sada ukaz o postavljenju generala Momilovia na mesto pomonika za KoV, umesto generala Obradovi Milorada. Znai njegovo mesto, sada
kada bude primio tu dunost, posle predaje dunosti naelnika VA, znai njegovo
mesto formacijsko je pomonik Va za KoV, a dalje ostaje do zavretka zadatka ovo
to je regulisano operativnim nareenjem, na ovu dunost kojim je sada odreen,
opet od strane Predsednika SRJ. Pojedinano prozivanje, poevi od hladnjae, pa
ta ja znam, na ovamo, nije sluajna stvar. I lino mislim da najvie tu sada, ovakvu
jednu situaciju, kao general VJ na najodgovornijoj dunosti, moe general Krsti da
to objasni na jedan pogodan nain, da li to preko sredstava tampe ili preko televizije, ja mislim da to treba on da prihvati. Lino mu sugeriem, a to je njegova lina
stvar, onda bi se strasti smirile i VJ bi ostala jedinstvena, ne bi bila vie dirana. Kao
to smo uspeli da opstanemo u raznim tim iskuenjima ranije, mislim da i ovoga
puta moramo.
Ako ima neko pitanje, to se tie moje nadlenosti, ja mogu da odgovorim i
mislim da treba tako ...
Ovo sada to se slua na televiziji i u tampi, lino mene kao generala zbunjuje,
odreena inferiornost moda, ja u da se izvinem generalu Krstiu, njegova lina, i
to ostaje neodreen lino po osnovi svega ovoga to se na televiziji pojavljuje kao
informacija ili pak u tampi. Ubeen sam da general Krsti, koji obavlja dunost
naelnika Inspekcije b/g VJ, obavljajui ovaj poseban zadatak i po svim ocenama
159

VOJNA TAJNA 2. deo

uspeno, nije nita lino ni oekivao, meutim, hteo ili ne hteo, ja drugaije ne
mogu da posmatram, nego onako kako ja to vidim, makar i da pogreim, da je trenutak da se general Krsti svrsta ili u politiare ili u generale. Ubeen sam da dilema
kod njega sigurno ne postoji, da je general sa svojom dunou koju obavlja u nadlenosti i odgovornosti. Nas dovodi u jednu specinu situaciju i iza ovog duela,
iza svega to se ovde dogaa u javnosti trenutno, ja zakljuujem da se ne radi ni o
Vama neposredno, ni o Krstiu, ali da Vi i Krsti, a pre svega Vi, koristite nekome
koji eli da VJ, preko svog vrha kojeg smenjuje ve od 5. oktobra na ovamo, unese
u redove VJ neto to se naziva dezintegracija i proces koji e nas ovdesti tamo gde
inae mi ne elimo.
Ono to ja mogu kao general, ja bih evo uputio generalu Krstiu ovo to je ve i
rekao i LJubia i Nikoli, da se javnosti obrati jasno i glasno, kae, kao to general VJ
treba da kae, jer od njega se to i oekuje, kao i od svakog od nas, po osnovi manipulisanja sa njim, kao generalom, i sa njim kao linou Krstia. Na taj nain e jasno
staviti do znanja svima onima koji ele da koristei bilo koga od nas, utiu na dezintegraciju VJ, preko njenog vrha, ili pak svrstavajui nas u politike redove, gde se inae
mi trapavo snalazimo. Neka mi to bude dozvoljeno, ovako grubo da kaem, jer mi
smo profesionalci, kolovani, sa iskustvima koje imamo, svako u svojoj uskoj nekoj
specijalnosti i gde smo vrhunski, valjda, da nismo, ne bi bili to to jesmo.
Ukoliko se ovo iskoristi, ja sam sino sluao na BK recimo gledao, i verujte mi,
bilo mi je runo. Bilo mi je runo da sluam poruku da ovo nije zavreno. Ja ne
znam ta nije zavreno sa generalom Krstiem, stvarno ta nije zavreno, dizao sam
ruku ovde i bio prisutan kada ste Vi predloili i otili sa predlogom Predsednika
da bude unapreen u in, vii in, da nije to zavreno, da e tek biti zavreno poetkom jula, sa stanovita unapreenja i funkcije koju treba da obavlja.
Evo to je moja, ovako, moje miljenje da bi trebalo i da se prekine. Ja verujem.
Najvie to teti VJ, Vama lino, a i generalu Krstiu nita manje, od svih nas koji
se ne pojavljujemo, a pitanje je samo kada emo biti prozvani i po kojoj osnovi i sa
kojim ciljem.
Evo ja sam imao toliko. Ne znam da li general Krsti ima neku primedbu sa stanovita ukupnog uticaja u organizaciji i funkcionisanju pozadinskog obezbeenja,
na onoj analizi u Vranju u kasarni Sima Pogaarevi na kojoj smo zajedno prisustvovali. Bio je i predsednik i koordinator, ocena je bila da je organizacija i funkcionisanje pozadinskog obezbeenja bilo na visokom nivou i stvorene pretpostavke
da se zadaci mogu uraditi onako kako su i uraeni. Ako ima tu slabosti i propusta
i bilo ta da je doprinelo da nastane ovakva relacija, posebno nerazumevanja i korienja u medijima sada linosti Krstia i Vae i VJ, neka se deo odgovornosti po
osnovi pozadinskog obezbeenja prebaci na onoga koji po prirodi stvari treba da
odgovara i time e biti olakano, ako se radi o pozadini.
generalpotpukovnik
BR ANISLAV PETROVI
Gospodine generale, ja se G i Vama lino zahvaljujem to sam imao priliku da
budem prisutan svo vreme, i ovde i dole na terenu. Isto sam video mnogo toga.
160

VOJNA TAJNA 2. deo

Drugo, mene, ja u biti otvoren. Za mene lino nema niko blii i prei od vas
ovde koji sedite. I ja to imam Vojska mi je sve dala. A ja da se svrstavam u neke kolone i da razbijem ono, to mi ne pada na pamet. Ja u radije Vama papir napisati da
idem da pecam ribu, nego to da radim, jer imam moralnu obavezu, i mi svi prema
naim stareinama i vojnicima dole.
Drugo, u poetku je bilo problema, ali zahvaljujui, bili smo u toku svi, zahvaljujui G i vama koji ste preduzimali na vreme mere i ono je na kraju bilo sve
leglo kako treba. Krle, strano me zabolelo kao stareinu dole, ja sam tebi rekao, ja
sam dva i po dana bio sa naelnikom, ti se nisi video sa naelnikom dole. Da li je to
general Pavkovi, da li je Marjanovi, za mene, ti ili ja da budemo u toj situaciji, to
nema anse, vojna organizacija ima da funkcionie.
Sledee, ovi na ovoj funkciji sada, moe da bude on Antajn, on meni komandovati ne moe. Ne moe mi komandovati. Vojska
funkcionie kako funkcionie, ko nareuje, Krle, ti zna dobro ko i ja. Kako ide
predlog, kako se to reava. Da ti kaem otvoreno, tu smo svi, ja sam bio protiv ovog
broja ljudi da ide sada dole, jer smatram da je sve reeno, dobile su komande armija
zadatak, ono par ljudi to mora da bude dole, pola da ide od ovoga dole sada, nema
potrebe, nemamo para. Milijardu dinara, odakle, neemo platu da primimo sada.
I kada sam mislio da je sve reeno, onda ok. Za mene je ovo straan ok. Kae,
karta nije potpisana. Znam dobro, onu no kada je karta raena, kad da se potpie
karta za prvi dan, onda kada smo ulazili dole u zonu C.
Drugo, ta sam uo od onoga, u Oraovici, onu no od onoga potpukovnika,
oni to su bili u okruenju gore. Ja nisam smeo da se meam tu, nije to moj resor,
sluam samo. LJudi boiji ... Meutim, smatrao sam, sve je to leglo, prolo je, intervenisalo se, sve je to u redu. Ovo sad na kraju, napad na VJ. To je strana stvar.
Vojska naa, evo ja sam bio prisutan kad je NG ruski rekao, dva puta: Najbolju vojsku imate u Evropi. Kome to smeta? Kome smetamo mi ovde?
Mislim da je u ovom sad trenutku, da se stane na stranu onoga, naih ovih ljudi
dole, ja ti Krle ko drugaru predlaem, evo to rekao Simi, da odri konferenciju
za tampu, i da stavimo taku na ovo sve. Ovo se opasno podgrejalo i vrlo je opasno
u ovom vremenu, iz nematine, itd. Sve e posle vojsci da navale za sve. Mi smo
jedinstveni, drimo se dobro i dobro funkcioniemo i radimo. I nemamo razloga za
takve stvari, nemamo razloga za takve stvari. Ja sad ne smem, ali mogu da pretpostavim ko iza toga stoji, ovi napadi na Vojsku to su sada. I to je rekao Obradovi, partijski, ma kakvi partijski interesi, to me ne interesuje uopte, vi mene interesujete,
vi moji drugari ovde, niko me vie ne interesuje.
Ja mislim Krle, to je tvoja odluka, da kae, da objasni celu situaciju, kakva je
i ta je, da se oglasi i zdravo. Reili smo problem. to kae, i Predsednik je rekao
da je inspekcija vrlo visoka dunost. I jeste vrlo visoka dunost inspekcija. To nita
nije tragino. A da vodi kadrovsku politiku neko ko nije merodavan za to, ja to ne
prihvatam.
admiral
MILIVOJE PAVLOVI
161

VOJNA TAJNA 2. deo

Gospodine generale, gospodine generali, evo ja vam obeavam ja neu da idem

da pecam. Jedini sam ja koji bi trebao da pecam. Svi hoete da pecate. Ali ovde je
mnogo ozbiljnija stvar od tog pecanja.
Pominjane su kolone, bilo je davno vreme, pre desetakjedanaest godina, kada
smo se nadam se svi svrstali u jednu kolonu, kad smo morali da prelomimo neto u
sebi i mislim da smo izabrali jedinu kolonu. I pravo da vam kaem ja u u toj koloni
da budem sve dotle dok smatram da mi ta kolona odgovara, a pre svega sa aspekta
ouvanja ove drave i izvrenja onih obaveza za koje sam duan kao profesionalac.
Kad budem smatrao da ta kolona nije za mene, ja u nai naina da se iz te kolone
maknem.
Meutim, nije dobro da se generali nalaze u bilo kakvim kolonama, osim u toj
jednoj, jedinstvenoj koloni, mislim da i mi ovde kao Kolegijum i G treba da zadrimo jedinstvo i ostanemo i dalje u toj koloni.
Svi smo mi podloni grekama, znai u naem poslu moemo i da pogreimo.
Ali, sigurno, neko svesno, neko nesvesno, za to smo m svi ovde da ukaemo na te greke. Meutim, garantovano da e pogreiti svaki onaj koji se svrsta u nekakvu politiku kolonu. Ali ja mislim, i to se vidi, ovih zadnjih i vie od godinu dana, da ima
ljudi, ima meu nama generalima, koji verovatno nalaze mogunost da nekakve
svoje ambicije, koje nisu razvojem u slubi ispunili, ispune preko politike. Na kraju
krajeva, to pokazuju nai penzionisani generali, koji se vrlo brzo ukljue na stranu
ove ili one politike opcije, ne vodei ini mi se dovoljno rauna o ouvanju ove
zemlje. injenica je i to da je ovaj napad ovde, koji se sad, koji je estok i, pravo da
vam kaem, ini mi se da ga ni u Crnoj Gori nisam tako doivljavao, kao to je sad
ovaj napad na Vojsku, nije samo napad na Vojsku, nego to je neto dublje, injenica
je da je Vojska, svi nam daju to priznanje, vrsta, jaka, to ree general Petrovi, i
ovo to smo uli od NG Ruske Federacije, daju nam svi priznanja, meutim mi
izgleda podleemo nekakvim pritiscima i ne znam emu sve, i doprinosimo da mi
oslabimo vrstinu te vojske. Oigledno je da se, lomei nama kimu, lomi kima
nekom drugom, lomi kima Predsedniku Kotunici, koji uiva isto tako visoko poverenje u SRJ. Znai, oigledno je da je neto drugo u igri. Nije bitan po meni, niti
NG niti general Krsti.
Ne bih ja ovde da dodajem na sve ono to je reeno, uglavnom sam saglasan sa
svim i mogu da kaem da mi je drago da sam od prethodnih govornika ovde uo, a
ja se nadam da je to sve iskreno reeno, neko emotivno, neko ovako kroz nekakvu
analizu, itd. svega onoga to je uinjeno, drago mi je da smo jedinstveni i na toj
liniji. Ja isto tako, ja sam dosta mlai od generala Krstia, moe da me doivljava
ovako ili onako, ja mislim da je klju, da se ovo sve prekine, i da se ovi svi napadi,
ako to bude dovoljno, da se prekine, ja verujem da e se nai neki drugi momenat, i
traie se neki drugi momenat, jer ovo je samo jedan i elemenat u napadima na VJ,
poev od hladnjae, pa ne znam od ega sve jo, oni e sigurno traiti, onima kojima je namera da razbijaju VJ, mi moramo na to da budemo spremni i da se pripremimo da se od toga branimio, ne radi sebe, nego radi ouvanja ove drave, i radi
toga da ovaj narod ne uvedemo u neko stradanje. Dosta je bilo stradanja na ovim
prostorima. Mislim da bi tu trebali da se zaloimo koliko je god mogue.
162

VOJNA TAJNA 2. deo

Mislim da je sad trenutno klju u rukama generala Krstia, i da treba, ne znam,

nisam za to, ini mi se, da se tu sad nekakva velika konferencija za tampu, tu onda
budu pitanja raznorazna, i odvue se od one osnovne teze, nego da on spremi tezu,
ako je na liniji ouvanja jedinstva u VJ i da izae sa stavom jednim vojnikim, da
on, kao i svi drugi generali, vojnici, izvrava nareenja, potuje nareenja svojih
pretpostavljenih i da ne smatra da je smenjen, ili ak drukije, kako on smatra da
treba. Ali u svakom sluaju, da je za ovu konkretnu trenutnu situaciju, mislim klju
u njegovim rukama.
Ako biste Vi, gospodine generale izlazili sa bilo ime, to bi opet bilo opet ono,
nekakve insinuacije, da se radi o odbrani, da se branimo za neto za ta nemamo
potrebe da se branimo i na kraju krajeva doivljavali bi ponovo nekakve replike na
repliku, i to opet nema vie kraja.
Ako to tako general Krsti osea, a normalno uemo i njega, pa e i on nama
rei, moda nama nije prisutno neto to on hoe da nam kae ovde i saopti.
Ja jo jednom kaem, treba da se sauvamo od politikih prestrojavanja, od politikih svrstavanja, i da radimo svoj posao u interesu ove drave. Ako bude trebalo
kasnije, ja u rei.
Meni je za razliku od generala Petrovia, na neki nain malo bilo krivo, mene
niste ukljuivali u ove odlaske, ali sam shvatio da sa ovom uniformom mi ne treba
dole posao. Ali, eto to je moj neki subjektivni oseaj, ja sam to ak nekoliko puta
rekao generalu Stoimiroviu, to me ne ukljui, to me ne povede, nisam hteo
dole da smetam, a na neki nain sam bio i nekim svojim privatnim problemima,
moda je i dobro da ste me potedeli.
generalpotpukovnik
ZL ATOJE TERZI
Gospodine generale, gospodo, ja u vrlo kratko. U toku je koordinirani i veoma
snaan napad na VJ. Po estini prevazilazi sve dosadanje, a po ostraenosti i unosti, bezonosti, takoe do sada nije zabeleen.
ta je cilj, ovo je moje miljenje, ja bih voleo da se varam. Prvo, priprema javnog
mnjenja za izruenje Hakom tribunalu ljudi koji su rukovodili iz VJ, koji su vodili
odbranu 1999. godine. Protiv Ojdania je ve podignuta optunica, oekujemo vrlo
brzo da e biti podignuta i protiv Vas, protiv Lazarevia, ali i protiv veine nas koji
su ovde prisutni.
Treba pripremiti javno mnjenje za tako neto. Javno mnjenje ima ogromno poverenje u Vojsku.
Drugi cilj, odnosno onesposobljavanje VJ za izvrenje svoje uloge, kao to je to
uinjeno u Makedoniji i Bugarskoj, Rumuniji itd.
Trebalo bi, to sam ve rekao, da izvrimo jednu detaljniju analizu ukupnih
ovih zbivanja, da ne posmatramo pojedinane sluajeve, zasebno, nego sve sluajeve koji su sad navodno sporni ili pokrenuti, od ovoga sluaja, uslovno reeno oko
sukoba izmeu generala Krstia i Vas, hladnjae, oko leeva iptara, odsustva sa
sveane akademije elnih ljudi iz vlasti i da ne nabrajamo dalje. Bojim se da ako ne
izvrimo tu jednu kompleksnu analizu, da od drveta neemo da vidimo umu, bav163

VOJNA TAJNA 2. deo

ei se pojedinanim sluajevima. A onda naravno neemo imati ni pripremljenu

platformu za jednu osmiljeno delovanje u celokupnoj situaciji.
Ovde, 12. oktobra prole godine sam upozorio, nije mi ta belenica tu, ali, da e
oni koji ele da razbiju VJ, najlake to da urade ukoliko nas dovedu do toga da se
bavimo sami sobom, da se meusobno sumnjiimo i da se bavimo samim sobom.
To je najlaki nain i da onda razbiju VJ.
Ja bih sad se malo vratio, vi se seate svi, da smo mi pre formiranja ZSB ovde, tu
temu raspravljali i napravili smo jedan materijal s kojim smo se svi saglasili, koliko
se ja seam i potpisali i upozorili na posledice formiranja jedne takve komande.
Nije to davno bilo. Insistirano je, sad bi mogli da zakljuimo, da se to tako uradi.
Insistirano od ovia. Sad mnogi zakljuujemo da nije to sluajno bilo. A tad smo
ve napisali o moguim posledica, i sad se suoavamo sa tim posledicama koje smo
tada predvideli.
U medijima moe da se uje i proita svata. Tipian primer, setimo se konferencije za tampu koju smo imali u vezi Dana VJ i raskoraka izmeu onoga to
je tamo reeno i komentara u medijima, to najee nije imalo blage veze jedno s
drugim. Znai, mediji su dobili zadatak da ukau na ono to su dobili zadatak, a ne
ono to je reeno na konferenciji za tampu.
Ja hou da verujem, da smo uli general Krstia pre ove diskusije, da bi ove diskusije bile mnogo krae. Jer ne elim, i neu da verujem da se general Krsti okrenuo
protiv svoje Vojske. Ja jednostavno to ne mogu da verujem. Sutina je, da se reavanje navodno spornog pitanja generala Krstia, koristi sa sasvim drugim ciljem, i
oni koji ga koriste ne misle dobro ni VJ, ni general Krstiu, nikome od nas.
Toliko gospodine.
generalpotpukovnik
GOJKO BR AJOVI
Ja u da se ukljuim. Ja sam ovde najmlai, ali, sa stanovita, ja sam general dve
i po godine. Oseam potrebu da kaem ono to mislim.
Mislim da ovi napadi na Vojsku su konstantni. Mi ih trpimo ve 10 godina, injenica je jedno, da posle onoga pokuaja i ovih dogaaja posle 5. oktobra, da je VJ
sauvala svoj integritet, da je posle onaj upad terorista pokuao da uvue Vojsku na
neki nain da se kompromituje pred meunarodnim javnim mnjenjem i da se to
koristi i dalje za razbijanje. Kad im i to nije uspelo, sada je injenica da je ovaj zadatak zaposedanja kopnene zone bezbednosti brilijantno odraen, to ree general
Stoimirovi, oni koji su nam prijatelji oni se raduju, a neprijatelji sada trae neki
novi motiv kako da autoritet te komande, koja je to realizovala zloupotrebe opet za
razbijanje VJ. I evo poeli su sa ovim medijskim manipulacijama, izjavama generala
Krstia, odnosno delovima izjava, kao to ree general Terzi, mi uopte praktino
i ne znamo ta je general Krsti sve izjavljivao. Iz nje su korieni delovi, i te medijske manipulacije su napravile, ja to cenim sa ciljem da prvo pokuaju da razbiju
Kolegijum, da bi posle to iskoristili za razbijanje VJ.
injenica je jedno, da mi, to ree general Simi, ako ne ostanemo u toj koloni,
jednoj jedinoj, koja je jedina u kojoj VJ moe da opstane, da onda nema tu vie ni
164

VOJNA TAJNA 2. deo

Vojske, a kako e se odraziti na dravu, to se zna.

U tom smislu, ja se pridruujem predlogu, ali to hitnije, general Krsti, i to
kroz neku emisiju koja je gledana, da se obrati javnosti u smislu da objasni ovo, kao
to je, ako bi se moglo, jedan otvoren studio, ili preko BK Telekoma, ak predlaem
da moda ne bi bilo loe da budu i general Obradovi i general Krsti kao naa dva
predstavnika, jedan u koordinacionom telu, a jedan kao komandant komande i
to bi opet bilo na neki nain efektnije, jer ini mi se da imaju dva oveka koji su u
vrhu Vojske bili odreeni, kao predstavnici Vojske da objasne ta je po sredi i ta
je stanovite.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Gospodine generale, ja se pridruujem kolegama koji misle da je veoma dobro
to je ovaj sastanak odran, moda bi bilo bolje da je odran i ranije, u jednoj ovako smirenoj i kulturnoj atmosferi. Pre svega da pomognemo Vama, kao elniku
naem, a i u odreenom smislu generalu Krstiu, kao naem kolegi.
Neke su kolege ovde pomenule da ima izjava da je VJ najbolja u Evropi. Ja to
zaista mogu i da tvrdim, jer kao to znate sticajem okolnosti poznajem malo detaljnije neke druge vojske. Meutim, to nam govore prijatelji, to nam govore oni koji se
U svom ovom radu, kada se posmatra i sa stanovita tih nekih zlonamernih centara
moi, a pre svega ekstremnih Albanaca, ja mislim da se oni sada raduju kada itaju
i prate kako se ovde sukobljavaju na politikoj sceni, na javnoj sceni, generali sa politiarima na ovaj ili onaj nain.
Ne smemo prosto da damo tim elementima materijala da se naslauju sa ovim
to se moe smatrati sukobima.
U tom smislu ja predlaem. Imam dva predloga, gospodine generale.
Prvi predlog je ne da general Krsti izlazi javno i da tamo bude izloen raznim
provokativnim i ovakvim i onakvim pitanjima, nego da mi zajedno sa tim nosiocima dravnih funkcija, neu da kaem politiarima, i sa oviem i Mihajloviem, i
ako treba sa Predsednikom inuem, a na kraju, kao to smo to ve danas rekli, sa
Predsednikom Kotunicom, da se sedne ovako i da se razmotri, da se vidi u emu
je tu problem, ta je tu to smo mi greili, i da se lepo, na jedan kulturan konstruktivan nain razmotri to, jer mi smo njihova vojska, a oni su nai dravni predstavnici. Mi ne smemo da budemo sada u nikakvom sukobu neprincipijalne prirode, koji
konano teti i njima i nama, a sutina svega je da teti dravi i narodu. To svakako
ne bi smelo nikako da se dogodi.
To je neophodno i iz jednog razloga, ovoga kojeg ja pratim, a to su dogaanja
spoljnog faktora u okruenju. Vidite ta se dogaa u Makedoniji, vidite ta se dogaa na Kosovu. Kopnena zona bezbednosti, dobro je rekao ovi, nije gotovo sve
oko nje. ta e se dogoditi kada ponu da se vraaju Albanci u veoj meri, ta e se
dogoditi kada ekstremisti naoruani iz Albanije se vrate u KZB. Znai nas jo mogu
da oekuju raznorazni problemi, veliki, i na tom prostoru.
A drugi jedan veliki problem koji moe da nastupi, to je sa svim ovim najavama
oko prekrajanja granica na Balkanu. To nije sluajno lansirano u ovo vreme i mi
165

VOJNA TAJNA 2. deo

kao drava, kao Vojska, kao narod, te sve dogaaje moramo da doekamo to jae,
a neemo doekati to jae, ako Vojska bude sukobljena, razjedinjena, i sve ovo to
smo videli proteklih dana, kako se to projektuje.
To je mislim za ouvanje dravnih i nacionalnih interesa od sutinskog znaaja.
Drugi moj predlog se ogleda u tome, naravno da je najvanije da je ovaj zadatak
dole izvren kako je izvren. Meutim, mi moramo kao vojnici da budemo veoma
tu oprezni, praktini i da poemo od pretpostavke da li bismo takvu ocenu imali da
je moralo da se ulazi pod borbom, da su padale rtve, da su jedinice na neki nain
imale velike gubitke, ta bi se dogaalo da smo morali da osvajamo onaj tamo ... i ne
znam koji tamo objekat koji smo videli da je bio jako utvren. Da li bismo tada rekli
da je zadatak brilijantno izvren, kao to to sada konstatujemo? Zato, ja predlaem
da mi izvrimo jednu objektivnu analizu funkcionisanja i ove komande i ukupnog
izvravanja zadataka i naravno da vidimo kakve pouke moemo iz toga da izvuemo za neki, ne daj Boe, naredni zadatak u koji moemo da budemo dovedeni, da
ga izvravamo, pa da li je uopte dobro da se takva komanda formira, bez obzira
to je general Krsti bio na elu nje, da je bio neko i drugi od nas, moda bi imao
i sline probleme. Da vidimo ta je tu personalno do Krstia, ta je tu objektivno
problem u funkcionisanju takve komande, kad na tom prostoru je funkcionisala i
Kda 3. A i PrK.
Mislim da smo mi gospodine generale u proteklom periodu reili mnogo sloenih zadataka. I 5. oktobar, i ovo i ono i 31. mart, i ovo dole, i ja sam ubeen da
mi i ovo moemo uspeno da prevaziemo, ako budemo zaista krajnje objektivni
i odgovorno o tome diskutovali, a evo ova dosadanja diskusija je veoma ohrabrujua, u tom smislu.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
Gospodine generale, ja imam mnogo to ta da kaem, ovde u neke elemente
rei, a neke u elemente moda i u uem delu i direktno i generalu Krstiu.
Ja se u potpunosti slaem da uglavnom ocenama ostalih uesnika ovog sastanka, ali u pokuati neke elemente da dam aspekta bezbednosti i moje vienje ne
sa namerom da bilo ta prejudiciram, da sam 100% u pravu, ali ono to imam ja, za
to imam dokaza, to stojim iza ovoga to sada budem govorio.
Moramo se sloiti da je situacija vrlo sloena i poprima karakter kampanje protiv VJ. Na to sam ja ve dui period ukazivao i to ima evo ovde na snimcima, na
traci, lino sam upoznavao i naelnika G i povremeno i ostale nadlene organe
koji prate ukupnu situaciju u zemlji i na itavom prostoru.
Na osnovu izjava politikih nekih lidera moe se tano videti ko je na kojoj
strani, u smislu politike orijentacije, da li podrava VJ ili ne podrava i moete ih
svrstati redom. Videli ste ta govori gospodine Mihajlovi, gospodin ovi, ta govori anak za VJ, ta govori ini i ostale strukture ove.
Isto na drugoj strani imamo pozitivan stav prema VJ, od Predsednika Kotunice, DSS, PDS, generala Periia, itd.
166

VOJNA TAJNA 2. deo

Znai, to jednostavno moramo shvatiti ovo to je general Terzi rekao, da je to

sve u funkciji pripreme za ono to treba da sledi, a to je da se VJ optui za zloine
koji su uinjeni i da MUP izbegne odgovornost za ono to eli da prebaci na VJ.
Kada malo vidimo genezu svega ovoga kako je hladnjaa tekla, kako je sve to
ilo, onda sve se to moe lepo podveseti pod jedan ovaj cilj koji sam sada izneo.
Mi imamo operativna saznanja za to, ali ja ta saznanja ne mogu da iznosim, iz
odreenih razloga, zato to moe doi u poziciju da stavim ljude te u nezgodnu
situaciju i da jednostavno nemam pravo da ja prozovem, da jednostavno kae: ja
stojim iza toga, znajui o kome se radi, znajui o tome ta je takav izvor do sada
davao.
Prema tome, mi moramo to gledati u ukupnoj situaciji, kako se ovo sve deava
u okviru odnosa politike i VJ.
Problemi su viestruki. Ja o politikim problemima ne bih govorio, to je ve
reeno. Bezbednosni aspekt problema je katastrofalan. Ja u injenice izneti koje
nema anse da ih neko pobije, jer su potvrene operativno i proverene, iu redom,
pokuau da budem kratak, ali nadam se da neu nita od onoga to ste vi rekli ponavljati, ve jednom da zavrimo i raistimo. Za mene e ovo biti raien sluaj.
Za slubu na ijem elu ja stojim, i Predsedniku sam rekao otvoreno: Ja dok sam
naelnik slube, ne moe niko da odstupa od onoga to je propisano. A reu ta je
to. Ako ne treba da budem, smenite me ovog sekunda i nikakvih problema nema.
Ja u se pozdraviti sa svima, otii, neka doe ko god hoe. Ja od svojih principa,
propisa koji su propisani neu da odstupam, bez obzira ko je u pitanju. Ja bih sve
ovo posmatrao, ukupno stanje i gledao gledajui stanje bezbednosti u Vojsci. Ja
mogu vam rei, da je stanje bezbednosti ukupno u VJ povoljno, da mi nemamo organizovanog neprijateljskog rada, da nema negativnih kretanja iako se u potpunosti
slaem, da ovo to se iznosi i svrstavanje generala, sa slikama, generala Krstia i generala Pavkovia u dve kolone, da tih kolona nema. Ja tano znam, kod ocira nekih,
ppk i puk koji su se u jedinicama izjanjavali da im je general Krsti obeao da e
dobiti inove. Da li je to tano ili nije, ja za sada nisam proveravao, jer mi je nebitno
bilo da to sada utvrujem. Za mene nebitno. To je mali broj, jedno etiripet ljudi
koji su se, mislei da e ove promene nastupiti, navodno da je ve predvieno da za
naelnika G doe general Krsti, ja mogu da vam kaem kad je to planirano. To je
planirano iz kuhinje koja evo ovo to govorim radi. List Ekspres je pod patronatom
tih struktura, da ne imenujem sada, i na sastanku 31.05. bila su gospoda na ruku i
taj glavni urednik Stojiljkovi je bio na ruku kod MUPa i onda je izbrifovan, data
mu je delatnost, zadatak da napie to, ne general Krsti sigurno, nije, ne radi se o
tome da je on, nego su oni dali sa ciljem da se podgrejavaju ti sukobi, i zato nije na
prvoj strani bio potpis toga koji je to napisao. Zato to je to presedan da na prvoj
strani nema potpisa ko je napisao tekst o tome da sledi smena u G VJ, itd. jer to
njima odgovara. Zato?
Tu ja mogu da kaem, evo ovde otvoreno. Vi, gospodine generale znate, dobili
ste onu informaciju o kontaktu generala Krstia sa Novom demokratijom, to je
nespojivo sa profesijom i ovoga to se deava. General Krsti je bio kod gospodina
Mihajlovia u Novoj demokratiji gde se razgovaralo o tome da ima grupa G6, a
167

VOJNA TAJNA 2. deo

onda je komentar bio nije G6 no G6+1, to ste i Vi upoznati, to znate, i to sve treba povezivati sa tim. Ja otvoreno govorim. Nema ta vie da se kalkulie, nema ta
vie da se prikriva i razjanjava.
Situacija je vrlo sloena, i ako je ne razreimo i ako je ne dovedemo onako kako
treba, posledice e biti po VJ, po ukupno stanje itavog generalskog kadra, nego
itavog kadra koji je bio uglavnom na Kosovu.
Sve ovo moe da se potvrdi i ja ne govorim nita to nemam pouzdane i potvrene podatke. Nita ne govorim. Ovo sve moe se posmatrati kroz nekoliko aspekata
a to je o dnos prema 3. A PrK i Kde ZSB. Tu je delimino bilo govora i ja vam
mogu rei da je bila situacija tako usijana do onog sastanka, u Niu, da je pretila
opasnost da doe do sukoba gore i direktnoga napada ak jedinica i dela stareina
i na generala Krstia i na predsednika ovia. Oni su, neki su upozoravani zato, ja
lino nisam hteo upozoravati, zato to su me organi bezbednosti upozoravali i rekli
da jednostavno svaka informacija koja ide ka Vama, da Vi to shvatate da je vama
podigravanje. Ja nisam Vama hteo podigravati i da mu govorim da li mu neko preti
ili ne, ali je pretila opasnost da ostanete sami na jednoj strani sa predsednikom oviem, sami. Sigurno, 100%.
Ja u rei zato. Ja nemam potrebe nita da krijem, otvoreno govorim. To je taj
odnos u okviru komandi.
Drugo, odnos prema organima bezbednosti generala Krstia. Evo samo nekoliko napomena. Prisutna jedna netrepeljivost prema slubi. Argumenti: ja iznosim
argumente. Onaj sluaj vezano za one pekire dole, kad ste doli i prozivali organa
bezbednosti, gde su Vai pekiri, kada ste prokomentirasali u smislu da nisu u
stanju da sauvaju dva pekira, a kamoli da Vas sauvaju. Dalje, odnos oko procena koje su Vam davali, Vi ste mimo toga da su Vas upoznavali, da su operativna
saznanja, Vi ste ak i kod potpredsednika nosili saznanja, davali mu da je organ
bezbednosti izneo da se verc pojavio u zoni, da uzimamu reket 200 DM pripadnici MUPa, a onda je potpredsednik ovi traio dokaze za to, to je neprimereno
u rukovoenju sa slubom, ako se kae da su operativna saznanja. To znai da to
primite k znanju, da se preduzimaju mere i da se onda reava, a ne da se ide na kompromitaciju, ljudi, omalovaavanje itd.
Nisam za to da je trebalo doi, da tvrdim, da je trebalo Oraovicu ili ne, politiki
je doneta da se to rei i stvar u redu, ali ne moe se prozivati sluba zato to je to
radila.
Mogu Vam rei, da imam od organa, koji su dole radili, ne Jandria i Slepevia,
jer su oni drugi imali zadatak, nego drugog organa koji je radio dole po mom nareenju, jer imam to pravo, da je uradio vrhunsku procenu o nastupu stranih slubi
prema linostima i prema KZSB. Vrhunsku procenu. I ne moe to niko. Ja sam nadlean da kaem, dok sam na ovoj funkciji, da li je to dobro ili nije. Ako iko njih gazi,
organe bezbednosti, ja sam i Jandria i Slepevia, i uglavnom mogu rei da su oni
ispunili obaveze i zadatke, ne 100%, to je sve trebalo, ali uglavnom uz ove dopune,
17. Trea armija
18. Pritinski korpus
168

VOJNA TAJNA 2. deo

koje su obavljali i drugi organi, oni su uglavnom dali dobre, pouzdane podatke o
nastupu stranih slubi prema linostima i ukljuujui i Vas, prema Vama, i prema
Kdi ZSB.
Odnos prema strancima, mi moramo odnos taj menjati. Propis je jasan, ne
moe niko da kontaktira sa strancima, a da ne prijavi kontakte, i da ne trai. Ovde
je specian sluaj bio i to su bili zvanini kontakti itd. Ali je bilo i kontakata koji
nisu bili zvanini. Jedan od kontakata je bio kad ste Vi ili na sastanak u Vranjsku
Banju na Memorijal njihov, gde su odate poasti rtvama oruanih snaga SAD, a
niste uputili telegram, ja Vam govorim ta Vam prigovaraju drugi, prigovaraju Vam
da niste uputili ni telegram dvojici poginulih, evo general Obradovi zna kakav je
odnos dole ljudi i kakva su reagovanja u Kdi i svih ljudi dole zbog toga to Vi, kao
komandant ZSB niste uputili telegram, niti poslali bilo koga da ode na sahranu
onoj dvojici ocira koje su pobili, nae Vojske, a znaju da ste bili na kontaktu, odnosno na proslavi, obeleavanju poginulih oruanih snaga SAD. Pa Vi sad razmislite
kakvi su komentari ljudi na sve to. Ja Vam govorim da su vrlo negativni. Jer mi to
pratimo i izuavamo.
Odnos prema sredstvima informisanja, ve je reen. Ja mislim da tu mora biti
jasno i glasno. Ko prekri nareenja i propise, mora da odgovara. Mene kao slubu
to ne interesuje sa tog aspekta, ali molim Vas, neka komandovanje svoj deo preuzme, obaveza je to. Ne moe niko da se javlja ako mu nije odobreno, pripadnici VJ,
im se javlja, kri propise. Ili, ako se javlja onda treba da kae, izaao bih u javnost
sa tim, tim i tim. Ovde nije zastupanje linih stavova i interesa, ovo je zastupanje
interesa VJ. Ako ne ko ne radi dobro, i ako neto G nije uradio, to je trebao uraditi
prema zdruenoj komandi, nikakav nije problem da se kae akoviu i general Nikoliu ili bilo kome drugom: Niste uradili to i to. Pa emo sesti, porazgovarati i videti. Ne tvrdim da sam sve 100% i ja uradio, kao naelnik Uprave u odnosu prema
ZSB. Ne tvrdim to. Ali sam pokuavao da budem korektan i da radim svoj posao.
Ovde treba posmatrati odnos i prema G i Predsedniku SRJ. Ovo ja vidim kao
otvoren sukob ili otvoren atak na ono to Predsednik potpie pismeno. A to je ukaz
i naredbe ove koje su tu. Evo molim Vas, tu treba to posmatrati. Ako mislite da imate kolonu iza sebe, nemate. To Vam ja tvrdim. Ja govorim ne zato da to ste Vi eleli,
nego su drugi nametnuli tu kolonu, da toboe da se to pitanje potencira. Moemo
mi sesti, razgovarati, pa ete videti, pa u Vam neke stvari jo otvorenije rei i jasnije. Nikakav to problem nije.
Odnos prema MUPu. Da Vam kaem da ste imali jedan stav prema organima
bezbednosti, a jedan prema MUPu. Vi upuujete organe bezbednosti da idu u
MUP, umesto da naredite da MUP bude tu i da oni kontaktiraju u okviru zdruene
komande bezbednosti. Ja sam im zabranio da idu. Molim Vas, organi bezbednosti
su etiripet informacija poslali MUPu o ekstremnom ponaanju, jer sam im odobrio da sva operativna saznanja upute MUPu, sve do ega dou, pripreme za
ruenje objekata, mogue napade na linosti i MUP i VJ, itd. Sve sam ih ovlastio,
da me ne moraju ak pitati. Ni jednu informaciju od MUPa nismo dobili. Zato?
Jesam li ja odgovoran ili Vi, kao komandant ZSB? Ko je odgovoran za to? Meni bi
tu sedeo, ili bih ja rekao, ja idem, ne mogu im komandovati. Jeste tano da je njima
169

VOJNA TAJNA 2. deo

teko komandovati. Vidite kako sada tvrde da je na Kosovu sa njima komandovao

general Pavkovi. Lau. General Roo je lino uzeo papir, zguvao, kad je dobio
nareenje od generala Ojdania o tome da se stavljaju pod komandu po alnu 17.
Zakona itd. da se mogu staviti, zguvao je, bacio, i rekao ma kakav Ojdani, kome
on da komanduje. Ja sam bio, bio je general Pavkovi, jo nekoliko generala i pukovnika u sali u hotelu. I sad hoe, hoe zato da prebace odgovornost za zloine koje
je neko inio Vojsci. Vojska to je inila, neka odgovara, nije bitno, ali ne moe neko
da prebacuje odgovornost. Sve je to u kontekstu ovih dogaaja to se sada deava
i oko hladnjae.
Odnosi u Kdi ZSB. Kakvi su. Katastrofalni. Jedino ste u pravu da odnos u toj
komandi, kakvo je ponaanje pojedinaca, je katastrofalno. Od onoga da su svi podaci bili dostupni ovim snagama koje su unutra pratile. Oni su imali deurne organe
u komandi. Nai su bili u papuama ulazili, oni su se sluili telefonima naim, i prenosili mobilinim telefonima sve to se pria, veina zna srpski jezik, meu njima
je i Hrvata, tvrdim i nekoliko identikovanih lica iz obavetajnih struktura. Prema
tome, svi ti propusti koji su deavani, ja ih stavljam na duu onome ko je komandovao, odnosno generalu koji je bio, naelniku taba, jer ste Vi teino bili orijentisani na ovaj drugi deo razgovora. Prema tome, i tu vidim odgovornost i tuemo
morati da preduzmemo mere da se neke stvari prekinu. Ne moe da sede unutra
ociri NATO i da kad se donose odluke i da sluaju sve. U sutini NATO treba da
bude upoznat u onoj meri u kojoj je njima potrebno to za izvrenje zadatka i za praenje ukupne situacije, a ne da oni sluaju, svi znaju srpski. Identikovani. Oni nisu
glupi da ne poalju ljude koji su znali. Da ih po imenu navedem koji su to. Od ena,
koje su Hrvatice, koje su bile u Americi, vraene u Hrvatsku i onda iz Zadra ponovo
u Ameriku otile i dole ovde. Pa ete me ubediti da nisu iz obavetajnih struktura.
To to mi ne radimo kvalitetno po nekim pitanjima, drugi rade. Mi za sada nemamo napada spolja prema Vojsci, nama napadi iznutra idu i to je stara ema. Razbiti
iznutra. Mi ne smemo dozvoliti da Vojska bude razbijena iznutra, bez obzira ko e
biti rtva. Ja to otvoreno kaem, ja kao naelnik Uprave to neu vie dozvoliti. Ja u
sve primeniti sredstva i metode da utvradim i da stavim pod odgovornost onoga ko
bude vie odstupao. Nikome ne pretim, ali svima otvoreno i jasno kaem.
Bolje je da upozorim na vreme, nego da se desi ko generalu Vujiiu, naelnik
G ga tri puta upozorava, ja dva puta, o dilu, o procentima, on se smeje. Ma kakvi,
Vi pojma nemate o tome. Nemamo pojma. Ako je tako, nema problema. Sve je u
redu. Nemojte da dokazujemo da li imamo problem. Ja svoj posao radim profesionalno i odgovorno. Ne tvrdim da i drugi ne rade, ali moramo ispotovati ono to
mora da se ispotuje.
Odnos prema politikim linostima i ostalo, evo kakav je odnos gospodina
ovia. Vi ste bili prisutni na sastanku kad je on generala pitao koliko je generala
poginulo. A on je rekao general jedan. Nije tano, nego etiri su poginula. Najvei
procenat pogibije generala u jednom ratu. To svi znamo. I kad niko, svi ute, ja kao
naelnik Uprave moram da reagujem, pa moram da pitam: Gospodine oviu, pa
koliko je to trebalo da pogine generala, da Vi budete zadovoljni? Malo je ustuknuo
tada. I onda drugo, koliko je Vas politiara poginulo, vae dece, to ne pitate. On
170

VOJNA TAJNA 2. deo

mene da pita koji sam pet godina po nareenju iao i morao da idem onamo gde je
trebalo, kao to i Vi sad morate, i svi mi da idemo dole ako se naredi i pod borbom
i politikom itd. Mi nismo hteli jednostavno da reagujemo, ja tu zameram i generalu
Pavkoviu, ali ga razumem, da u momentima dok se ovo sve deavalo, da se ovaj
sastanak ovde organizuje. Ja ga razumem, jer bi to taman to bilo razlog da se ono
to se sad govori, da je neko eleo da to ne uspe. Pa jesmo li mi ikada pokazali da
neko ne eli da to uspe. Ali je sutina zakljuka, to se lepo vidi, iz javnih nastupa
i sino na televiziji, da neko kae da se nike obraun izvrio sa ostacima starog
sistema, a to je jo VJ. Ja bih Vas samo, gospodine Krstiu podsetio malo, na jedan
sluaj ovde pred svima, neu ga iznositi, ali u izneti samo 6. oktobra u restoranu
Vule i Stoja, kakav je razgovor bio, petest lica koja su bila tu? Pa se malo vidite i
Vi gde ste. Nemojte sebe dovoditi u situaciju vrlo nezgodnu i po drugim pitanjima.
Nemojte da iskaete iz pravca kojim ide Vojska. Ako neto nije u redu, recite ovde
i generalu Pavkoviu, ako iko sme da mu kae, ja mu kaem. Ne bo jim se posledica, ali sa dobrom namerom, uvek. Ako ne treba da budem ovo, neka me smeni,
uopte nije problem, neu nikome vie, i njemu u rei, i Vama, i svakome, i mislim
da sam uvek iskren bio i sa dobrom namerom da ljudima pomognem, a ne da im
odmognem.To to ika nije hteo da mu se pomogne, to je njegov problem. NJemu
je sve to reeno, predoeno, i ja sad Vama predoavam, isto tako. Ako hoete da
sednemo zajedno, da porazgovaramo, ja u Vam neke stvari izneti. 90. godina do
sada mnogo je vremena proteklo. Neko bi trebao odgovarati i za to. Jer ne zaboravljaju se neke stvari i neke stvari ne zastarevaju, a to to ste neke ljude traili da Vam
budu dole, i to govori neto. Ja mislim da dobro procenjujem situaciju i mogu da
kaem, ne da se hvalim, da do sada to smo procenili i predvideli, da se uglavnom
odvijalo u tim okvirima.
Ja gospodine generale, ako bude trebalo ja u ...
general
DR AGAN IVANOVI
Evo kratko, ja kao najmlai lan ovog kolegijuma, pozivam Kolegijum, odnosno
molim da budemo jedinstveni, ovo je sad udar ipak, propagandni rat, dirigovan iz
jednog centra i usmeren zna se nata. Da line sujete stavimo u funkciju VJ i na kraju kada bi mi neko sada ponudio da budem NG, od ovih dravnika ja bih od toga
beao kao avo od krsta. Toliko.
generalpotpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ne mogu da izbegnem, saasvim sigurno da ponovim neto to je reeno. Drugo, saglasan sam sa tim da dobro to ste shvatili, to je interesu pojedinca ovde bilo
kojega, nego u interesu VJ. A u krajnjem, to je najvanije, u interesu ove drave i
naroda. Govorim znai iskljuivo svoje miljenje.
Mislim takoe da bi bilo pogreno samo se orijentisati sada na problem generala Krstia. Samo on, kao problem. Razlog, ja mislim da nije potrebno da vam
navodim, ali u kroz ovo to u govoriti dalje, mislim da u to dotai i da e biti
jasno. Ne elim u ovom trenutku da govorim o samom zadatku, pa ni o izvrenju
171

VOJNA TAJNA 2. deo

samog zadatka. Mora da istaknem ponovo, imam svoje miljenje o ovom zadatku i
njegovoj realizaciji, cenim da u ovom trenutku to nije najvanije.
Potpuno sam saglasan sa predlogom Krge, da moramo sesti i treba sesti, prihvatam bez obzira to idem u penziju, da uestvujem u tome, da se svestrano izanalizira ovaj zadatak. Uveravam vas da emo doi do neega to u ovom trenutku ili
do sada nismo imali na umu. Kome je bio cilj i zato je zadatak ovako reen kako
je reen? ..... i u ovoj dravi a i izvan drave a i oni koji su bili zajedno sa mnom u
timu je reeno da je VJ najorganizovaniji deo drutva i jedini integritivni faktor
SRJ. Na jednom od sastanaka posle bombardovanja kod biveg predsednika rekao
sam uveren sam i vas uveram nikada vie NATO nee bombardovati SRJ. Razlog,
zato to sam imao potvrdu i miljenje od Xeksona preko Rajharda u razgovorima
i do drugih pitanja u tampi da je VJ veliko iznenaenje od svoje organizovanosti,
profesionalnosti i moralne vrstine da ih je sve iznenadila. Takva njihova ocena mi
je dala za pravo da kaem, to to sam rekao predsedniku.
Ako to sve tako onda ovo to se dogaa sasvim sigurno po meni dobija drugu
dimenziju ili bolje rei pravu dimenziju. Treba tu instituciju razbiti. Nebih hteo da
ulazim u procene za koje sam se stalno zalagao da ih napiemo, napravimo i da ih
dostavimo i saoptimo dravnom vrhu ali da ih saoptimo u prisutnosti svih nas.
Mislim da ovi istupi koji su bili ustvari su nameteni i da je general Krsti u nekoliko tih istupa o kojima je istupao nedovoljno ... ili pripreme ali i nemanja svega ovoga po mom miljenju ta sve ovo znai izaao sa tim i zloupotrebljen. Sluao sam
izjavu vezano za povratak i mislim prva izjava da je bila korektna, kad je rekao ja
se vraam na svoju dunost ako se dobro seam toga. Neko je rekao nisi bio izriit
ili jasan. Ja sam ovo radio ovaj zadatak izvravao u skladu sa nareenjem, kao privremeni zadatak, a po zavretku svakog zadatka je logino i normalno da se vrati na
svoju dunost. Te propuste veto planirane od tima ljudi ja smem da iznesem. Dovedeno je do tog nivoa da se napravi praktino sukob i to uvedena Vlada Republike
Srbije. Neka mi ne bude zamereno to je Vlada koja izdrava ovu vojsku, to znate i
sami materijalni su dokazi za to, jer Vlada Republike Crne Gore ne daje svoj doprinos Saveznom buxetu bez obzira to je on tamo 05%. Neto se tamo prebijalo od
naih trokova i neznam ta drugo.
Ja vam predlaem da se pristupi potpunoj proceni realizacije ovog zadatka ali
ne sa ciljem da se kae nije zadatak realizovan to je ocenjeno NG je takvu ocenu
dao na sastanku kada smo bili tamo kada je odato priznanje svima onima koji su u
tome uestvovali i zamerio .... Mislim da takva analiza nije vie potrebna, nego analiza dublja analiza ono to sam na poetku rekao cilj i razlog u nekoj od procena u
kojoj smo uestvovali nas nekoliko rekli smo ta e se dogaati i kako e se dogaati
pre poetka realizacije zadatka u kopnenoj zoni bezbednosti. Po naem miljenju
ta je cilj i kako e tei dalji razvoj situacije.... (ne uje se). Ukazao sam na papir sam
napisao naelnik je potpisao a i predsedniku drave kada sam ja potpisao nismo
dobili ingerenciju i napisao sam ako je to tamo gde je vojska to ingerencija drave
ta je sa Optinom Bogati tamo nema vojske. Komandant KFORa u sluaju da
opali metak sa nae strane i ue na KiM u sluaju da neko kae ne moe da bude
prisutan ovde na mome nema saglasnosti, komandant KFORa procenjuje sam i
172

VOJNA TAJNA 2. deo

donosi odluku o izlasku vojske i milicije sa tog prostora.

Zato vas molim da se pristupi jednoj kompletnoj proceni ne mora biti nikome
dostavljena ali e sluiti vama da u okviru te procene procenjujete dalje postupanje, zahteve, dogaaje. Sloio bi se sa ovima koji su predloili da general Krsti ...
slaem se sa Krgom bio bi izloen izuzetnom ikaniranju novinara ako bi to bila konferencija, ali jednim dobrim saoptenjem koje bi moralo da se napie sa par reenica da bi to za ovaj trenutak na neki nain smirilo javnost, dolazalo javnosti da ovde
nije razbijeno jedinstvo i ja vas uveravam da jedinstvo nije razbijeno to je moje
miljenje. Greka mene ili bilo koga drugoga nije znak da je razbijeno jedinstvo,
tano je da dalje se moe raditi ako nita ne preduzmemo na tome da se razbije
jedinstvo moda ak ne i ovde u ovom krugu ali mnogo je opasnije ako se razbije
jedinstvo po dubini uz jedan apel molbu na kraju 40 godina aktivne slube molim
vas podhitno to sam poetkom jula prole godine rekao podhitno zavesti najstroiji
reim odnosno najstroije sprovoenje principa subordinacije. Ako to ne uradite u
narednih est meseci nemate VJ, ako vam budu i dalje komandanti armija najstariji
u vojsci pa ak i NG njemu toliko udvoravaju se samo u smislu kada on dolazi a
bilo ko od vas kada ide dole znate kakav tretman imate.
Zato vas molim pre svega Vas kao NG morate istrajati u tome komandant armije
ako mu se ne svia neka doe da bude pomonik ako mu se ne svia da mu Petrovi
Bane komanduje po svim zadacima.... jel je to nunost da bi se mogla sauvati subordinacija odnosno uspenost komandovanja u svakoj situaciji i na svemu vam hvala.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja se slaem sa time evo sada emo da ujemo i Krstia, znai mi radimo jedan
materijal jednu kompleksnu analizu dogaanja oko kopnene zone bezbednosti. U
njoj e biti nekoliko vrlo znaajnih pitanja sa kojima emo mi kada bude trebalo da
upoznamo javnost. Mi vojnici znamo da cenimo i procenjujemo a ljudi obini to
neznaju i ovo o emu je govorio general Marjanovi ta to znai ako vi imate jednu
kopnenu zonu u kojoj imate tri sela u kojima se nalaze po 50 terorista i dobijete saglasnost da to razistite dok ih ima po 50 a vi to ne radite nego radite mirnim putem
pa potpisujete razne sporazume dogovarate se a oni ulaze popunjavaju se miniraju,
ubijaju vojsku, policiju i sada odjednom dobijaju nareenje da se odatle izvuku i vi
ulazite bez problema. to kae Krga ta bi se desilo da nisu prihvatili zahtev meunarodne zajednice da se povuku odatle, koliko bi tek onda rtava bilo ili zato nije
meunarodna zajednica odmah naredila da se izvuku kada su imali sve zakonske
osnove da to urade.
Znai, tu igru itavu treba rasvetliti sa jedno vojnikostrategijskog aspekta i
videti koja igra stoji u pozadini i onda to narod treba da zna. Ja sam nekoliko puta
izaao u javnost ne da bi uao u sukob sa MUPom ali moje izjave o tome nee
da se prenesu na nain kako treba, ja sam rekao da vojska i MUP nikad nisu bili u
sukobu da mi odlino saraujemo da ima problema sa pojedincima iz ove dve institucije iz vojske i MUPa. Ja sam izaao onda kada smo trebali da demantujemo.
Ja sam u izme vojske izaao da demantujem da vojska, odnosno vojni vrh nema
173

VOJNA TAJNA 2. deo

nikakve veze sa hladnjaom. Mi imamo dokaza za to. Ja sam izaao sa priom da

imamo podataka da MUP pokuava na svaki nain da kompromituje pojedine ljude
iz vojske i imamo taj dokument objavi emo ga ali ne moemo da objavimo sada jer
dovodimo u teku poziciju tog oveka od koga je to dato. Mi barem ovo to smo do
sada radili nita nismo izrekli da iza toga nemamo materijalnih dokaza. Kada emo
te dokaze da objavimo i da demantujemo videemo, na kraju krajeva ako bude
krajnja nuda izai emo sa svim. Ovo to govori ovi ja u 15 optubi na njegov
raun da dam sa dokazima ta je govorio poev od mene generala pa svih ostalih,
ali on je to govorio mislei da niko nije uo i da niko nezna. Ima taj neko ko je uo
pa napisao izjavu, ali mislio sam da moramo biti toliko korektni u tim odnosima.
Mi nikad nismo nita rekli ni o njemu osim na zvaninom sastanku i odavde mu
je neko preneo ili papir koji smo napisali i zvanino dostavili predsedniku i njemu,
prema tome to su zvanini dokumenti i papiri. Ja imam pred sobom zakljuak
Vlade Republike Srbije, usvaja se plan odravanja reda i bezbednosti u kopnenoj
zoni bezbednosti na podruju optine Preevo, Bujanovac i Medvea predlogom
transformacije komande Zdruenih snaga bezbednosti. Ko je taj plan bezbednosti
i predlog transformacije uradio ko? Znai isti princip rada uradimo sve zavrimo
a onda poaljemo obavetenje valjda smo trebali mi da kaemo da dobijemo stavove od koordinacionog tela komanda pa da nama malo prenesu pa da doemo da
napravimo pa da upoznamo predsednika pa da sva pitanja reimo pa da nam on
da zeleno svetlo i da napravimo i da ponudimo koordinacionom telu evo to je zvanian predlog. Neko preuzima ingerencije da komanduje sa vojskom koje nema.
Mi vojska u itavom tom segmentu ni jednom se nije umeao u bilo koju politiku
odluku koordinacionog tela, ak i naa miljenja su guvana i bacana u ko ali neka
stoji papir ta smo mi predlagali.
generalpotpukovnik
NINOSLAV KRSTI
Prvo ao mi je to nisam znao o emu se ovde radi, no dobro uo sam vas
mislim da je dobro to je ovaj sastanak odran i to imam priliku i ja da kaem.
Prvo, ja nisam uestvovao niti u pravljenju te eme jednostavno sam bio pozvan
ovde vi se seate u 15 do 6 i saopteno mi je da e biti to sutradan u 12,00 asova
prvi put u ivotu vidim ovia to se saglasilo ja sam samo traio da naelnik bude
Momilovi. Iza toga to se tie saradnje sa Lazareviem sa ovim stareinama dole
ja sam nastojao da uspostavim tu saradnju i to vrlo dobro znate. Ja sam njemu
drugarski rekao Lazo ja dolazim kao s neba pao dole ja te molim kao druga kao
prijatelja da doete dole da mi pomognete. On je jednostavno rekao ne idem ja na
odmor. Odavde kad sam krenuo svratili smo sa generalom Obradoviem dole kod
njega opet sa istom molbom i opet smo dobili isti odgovor.
U principu svi ti nesporazumu da tako kaem nisu bili od bitnog uticaja da se
ovaj zadatak izvri i ja se nisam vama puno u tom smislu alio, nekoliko puta sam
pokuavao i kada se vraam iz Merdara i dogovorimo se da se naemo tamo i ja
doem Laze nije bilo. Ja sam jednom reju kako sam se ja lino oseao svo vreme
dole tri meseca kao u nekom paklu. Shvatio sam da se radi o dravnom zadatku
174

VOJNA TAJNA 2. deo

zadatku Vlade, nareenju predsednika, Vaem nareenju i jednostavno shvatio

sam da to niti je moja odluka da ja tamo budem to to jesam da je to odluka viih
nivoa Vaa i predsednikova da se radi o dravnom zadatku i nastojao sam da maksimalno taj zadatak uradimo i na kraju i sve te ocene koje su izreene su vrlo visoke
i od strane vas i od strane predsednika i jednoga i drugoga i treega. Sigurno da
u tome je bilo i nekih mojih greaka ja od toga ne beim, ali sigurno je sledee da
moja namera nikada nije bila da se ja distanciram od vas, da se distanciram od G i
da ja vodim nekaku drugu kolonu generala. Ja pripadam ovome G pripadam ovoj
grupi generala i ja nemam drugi izbog ne da nemam drugi izbor nego ne elim drugi izbor.
Sve ovo to se dogaalo dole dok smo bili dok smo radili mislim da smo dobro
radili, to to sam imao vie kontakata sa ljudima ocenio sam da su oni u funkciji da
se taj zadatak uradi bez krvi i to se na kraju i potvrdilo i mislim da je to korisno i za
vojsku i za policiju i za G to je na neki nain i podiglo ugled vojske tri meseca dole
dok smo bili. Ovo posle toga to se dogaalo to apsolutno nema veze sa mnom. Ja
sam sve telefone iskljuio. General Marjanovi kae sasvim s pravom da sam ja izjavio da je normalno da posle izvrenog zadatka se vraam nazad na svoju dunost
ali drugi deo te izjave nema nigde da posle obavljenog zadatka itd. itd. Ni jednog
momenta ja nisam bio lino povreen to izjavljujem pred svima vama niti sujetan
u smislu ono to moda neko ovde misli i pretpostavlja niti nezadovoljan. To to se
sada vrti po tampi po televiziji ja vam kaem da to nema nikakve veze sa mnom, a
ako hoete ta ima veze sa mnom ima tekstova koji su dati gde je vrlo izraen pozitivan odnos izmeu mene i G i izmeu mene i vas i izmeu mene i Lazarevia, a
sa druge strane videli ste naslove koji nemaju veze sa tekstom. Prema tome ja vas
molim da mi ne stavljate na duu neto to uopte ne stoji.
to se tie ovog predloga ja sam sebi dao obavezu da ja neu nigde vie da izlazim ni na radiju ni na televiziji. Ako naredite ja u da izaem ali mislim da ne bi
bilo dobro. Ja se slaem da se napravi jedno saoptenje vrlo kratko i da se to da u
javnost u smislu da nisam nezadovoljan, da je dunost dole obavljena i u smislu da
se ja vratim na svoje radno mesto. Tu nikada nije bilo sporno nita oko toga. Ovo
to se tie odnosa prema vama ja i ovo da vam kaem ovo zadnji put kada ste bili ja
sam od generala Obradovia saznao da dolazite i doao i saekao vas navee smo
bili dole pitali ste me sutra gde u biti biu na IKM kod Jelia, e kae dobro vide
emo se sutra. Ja sam tamo saekao niko nije navratio posle toga sam otiao na
teren i to je to.
Ovo oko dalje te kopnene zone bezbednosti da vas i oko toga informiem ono
to ja znam tamo je dat predlog oko postavljanja onih jedinica da se ne bi desilo o
emu smo priali ponovo iz Makedonije da se vrati ovamo da se postave jedinice
tamo na administrativnoj liniji, meuti sada ovo kako je krenulo oni nee da razgovaraju ni sa mnom. Ja sam neki dan zvao generala prvo je bio odsutan tri, etiri
dana pa sam ga jue zvao on meni kae moete vi da doete ali kae da se vidimo privatno itd. ja na tako neto neu da idem i to vam je ta situacija. Ja stvarno nemam
nita da dodam ali mislim da stvorio jedan da su to mediji uradili stvorio jedan
pogrean privid u smislu da ja sada delim G i da imam neke pretenzije, nemam
175

VOJNA TAJNA 2. deo

nikakve pretenzije, bio bi najsreniji da sam ostao tamo gde sam bio. to se tie pripadnosti partija ne pripadam ni jednoj partiji.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi sutinski trebamo da razreimo pitanje da li ima podela u G ili nema i u principu da reimo probleme koji su nastali na relaciji koordinaciono telo predsednik
ovi G. Mi nismo niim doprineli da predsednik zauzme stav po tom pitanju i
na tom sastanku smo bili i znate ta je rekao i predsednik ovi to nije prihvatio koliko sam ja shvatio predsednik je rekao da ne treba vezivati zvanine potpise i obaveze koje preuzima drava za pojedine linosti. Na kraju krajeva koliko ja znam a tu
je i Obradovi dok ste vi funkcionisali tamo oni su promenili dve komande. Jedan
deo dokumenata ste potpisali sa jednom komandom pa je otila pa su doli drugi
pa ta. ta to znai da itavog ivota treba neko da bude na toj dunosti. Na kraju krajeva ja sam predlagao Krstiu da ne bi trpeo posao koji obavlja Krsti koji obavlja
Obradovi da predloimo da se Krsti postavi na mesto naelnika sektora za veze
sa meunarodnim organizacijama i politiku odbrane. ovi nije hteo to. To bi bio
njegov posao bavio se tim stvarima ostvario kontakte itd. Nije bilo prihvaeno.
Ja lino mislim da sve to se tie stimulativnih mera bilo poptuno realizovano
da nije ovi na onakav nain istrao u javnost. Ja mislim da je i predsednika na
taj nain iritirao. Mi smo sve uradili to smo mogli i ja sam predsedniku rekao, ja
neznam da li treba da se Krsti pojavljuje u javnosti ali da napravi neko saoptenje
a i mi emo napraviti vide emo sa predsednikom saoptenje u vezi sa tim prvo tu
nema nikakve smene ako treba da se izmeni odluka neka predsednik izmeni odluku. Nema nikakve smene privremeno upuivanje na dunost koje moe da traje
do est meseci pa da bude produena jo i to je sasvim normalna procedura.
generalpotpukovnik
MILAN AKOVI
.... da se ljudi zamenjuju. Oni su maheri oni imaju odreene ciljeve. Mi da bi
zatitili i generala Momilovia posle izvesnog vremena treba pripremati polako
novog generala koji e to raditi.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi smo zauzeli stav da trebamo da idemo u stvaranje prema meunarodnoj
zajednici, prema stranim oruanim snagama, prema NATOu ali nesmemo da idemo na nain ovakav mi moramo pokazat ozbiljnost nae vojne organizacije, vojni
izaslanik ameriki je izjavio da je vie saznao za dva sata provedenih u Zdruenih
snaga bezbednosti nego za itavo vreme koje je proveo tu. Znai i oni nas nee
ceniti neznam kako ....znamo koje podatke kao vojska moemo dati znamo ta ne
moemo i ta emo kojom linijom dostavljati. Mi smo mislili da ide i Momilovi
sa te dunosti predsednik je neto i o tome razmiljao.
generalpukovnik
MILORAD OBR AD OVI
Znaajan je ovaj stav G ..... (ne uje se). Gospodine generale ako subordinaciju
176

VOJNA TAJNA 2. deo

ne sprovodimo do kraja nema komandovanja. Drugo, lica iz G kada se pojavljuju

nema toga ko moe da bude neki veliki vojskovoa G je najaa institucija..... to se
mora do kraja sprovesti bez obzira kome se to svialo ili ne svialo. (ne uje se).
Mnogima nije drago ono to je do sada uinjeno. Ovo to sam do sada uo mene
ohrabruje. Treba se ponaati vojniki, ljudski xentlamentski. Nema toga koga e
ovaj G otisne niz vodu zbog toga to je bio tu, tu smo bili gde jesmo radili smo
savesno, da sam pogreio ja bih bio smenjen. Prema tome smenjen general Krsti
treba odmah to demantovati.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Sedmoga estoga 1999. godine u kontakt razgovoru nisu voeni pregovori general.... je rekao nama da je 1971. godine stupio u VA, da je 1973. godine kao lan druge
godine VA izvodio RV na prostoru KiM i da je njihova grupa pripremana za KiM
odnosno za Balkan svih etiri godina, pa sada vidite koliko to rade organizovano i
zato insistiraju na promenama. Gospodine generale rekao je kada bi ovo saznao moj
pretpostavljeni Xekson koji je isto Englez ja bih istog trenutka izgubio i in i poloaj.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja bi voleo da ovo to kae Obradovi oko subordinacije nemojte da mislite da
ja nisam znao i da nisam imao podatke u G oko toga kako se ignorie komandovanje, dobijao sam ja razne informacije ja nisam hteo da Krstia po toj liniji diram
da ne bi neko rekao evo kao to ovi kae neko je voleo da to ne uzme, niti je to
samo radila komanda Zdruene snage nego itava vojska je to radila. Prema tome
kome je bilo stalo da se to uradi nama sigurno sa to manje rtava.
generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI
General Krsti verovatno nije uo sinonu izjavu smena generala Krstia sino
gospodin ovi dovodi u pitanje ukidanje kopnene zone i vazdune zone bezbednosti planirane za jun i juli. Znai nije iskljueno da ovo to smo svi ovde govorili
posebno general Marjanovi da je mogue jedan kontinuitet u daljem nastupu
prema nama. Ovom saoptenju treba rei general koji preuzme bilo koji dravni
zadatak po nareenju NG taj snosi odgovornost za izrenje tog zadatka. Ako se
menjaju komandanti i na zapadu i na istoku i koji potpisuju dokumenta da taj princip subordinacije vai i za nas.
General Krsti je zamolio da se vie ne pojavljuje u mediji ja mislim da je to
dobro, ali bez obzira ... ja predlaem da pripremimo jedan dobar intervju generala
Krstia u vojsci.
(ne uje se)
generalpotpukovnik
MILEN SIMI
Ne mora general Krsti da se pojavljuje na konferenciji meutim direktno je
prozvan i vri se manipulacija sa njim kao sa generalom kao sa komandantom da
izae sa jednom pisanom izjavom koje emo da uputimo medijima, njegova lina
177

VOJNA TAJNA 2. deo

pisana izjava to je jedno i drugo da zvanino G izae sa saoptenjem da je danas

odran Kolegijum razmatrana situacija, da ponovo odbijamo sve napade i ti napadi
i njihova kvalikacija .... a da general Krsti izae sa pisanom izjavom da povodom
toga i toga
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Dobro, to ete zajedno da uradite. Treba da se napravi jedna informacija koja
bi ila za jedinice.

Jasno se video sukob izmeu generala Krstia i ostatka Generaltaba kome
to nije odgovarao. Generaltab je inio sve da ostane jedinstven. Znao je da
ukoliko doe do razdora unutar te institucije da e se to odraziti na jedinstvo
vojske, a postojala je velika mogunost da pone da se odmotava klupko sa
nansijskim i drugim malverzacijama. Tih dana Nedeljni telegraf je objavio
operativne podake sa praenja generala Krstia. Objavljene su izjave njegovog
vozaa koje je dao vojnoj slubi bezbednosti. Iz tih izjava se moe zakljuiti da
je praenje uraeno temeljno i da je bilo veoma interesantno s kime se Krsti
drui i o emu razgovaraju. Po svaku cenu se traio kompromitujui materijal.
U izjavi koju je, ako se ne varam, dao njegov voza navodi se da je general iao
na sastanke sa svojom ljubavnicom, nosio kui ulje i druge prehrambene proizvode... Posle tog kolegijuma i objavljivanja kompromitujueg materijala afera
se stiala. Koji je razlog za tako neto, verovatno najbolje zna general Ninoslav
Krsti. Vojni vrh je smatrao da je on oviev ovek, bez obzira na to to je bez
krvoprolia i profesionalno obavio preuzimanje Kopnene zone bezbednosti.
Ulazak naih trupa u sela koja su kontrolisali albanski teroristi bio je prvi praktini primer saradnje amerikih obavetajaca s naim snagama, to je svakako
doprinos ljudi iz politike i vojske koji su bili zadueni za jug Srbije. Prema Periievim reima, dokumenta koja sam prosleivao Vladi Srbije kopirana su u
njegovom kabinetu, tako to je prekrivano zaglavlje, i kao takav dokument se
davao potpredsedniku oviu. Iz tih dokumenata se moglo videti kakav odnos
vojska ima prema reavanju krize na jugu Srbije. Ne sme se zaboraviti da u to
vreme nije bilo gotovo nikakve kontrole nad vojskom. Ministar vojni, koji je bio
iz redova SNPa, nije se previe meao u svoj posao, a u vojsku, kao konzervativnu instituciju, niko drugi nije mogao da ima uvid. Svaki pokuaj vlasti iz Srbije
i Crne Gore da uspostavi puna kontrola nad armijom i njenim slubama doivljavao je jasko. Armija je imala svoje zatitnike. Verujem da su ova dokumenta
pomogla Vladi Srbije da donosi racionalne odluke.

178

VOJNA TAJNA 2. deo

AFERA PERII
Ljubi istinu, ali prataj zabludu.
Volter
Poslednji zapisnik sa kolegijuma koji sam predao generalu Periiu bio je
u avgustu 2001. godine. Treba napomenuti da je armija pokuala da napravi
prodor ka Periiu nekoliko puta, ali u tome nisu uspeli, bar ne onako kako su
zamiljali. U jesen 2001. godine kod Periia u vladi su gostovali general Krga,
tadanji naelnik Obavetajne uprave i general akovi, naelnik Uprave bezbednosti. Razgovaralo se o aktuelnim problemima i dogovoreno je da se dnevne
obavetajne i bezbedonosne procene alju u kabinet potpredsednika vlade Periia, koji je sumnjao da mu ne alju verodostojne podatke.
Dokumenta sam prestao da dajem u avgustu 2001. godine, jer se po pitanju
reformi slube nije radilo nita. Sve je ostalo kao i pre petog oktobra, isti ljudi
ista dela. Smatrao sam da je besmisleno da se izlaemo daljem riziku, jer nije
bilo nikakvog efekta. Perii se s pravom javno zalagao za smenu ljudi u vojsci,
ali to je samo izazvalo jo vei bes vojnog vrha. Truli kompromisi koji su pravljeni radi ouvanja DOSa spreavali su da se stvar pomeri sa mrtve take. Kad
god bi se neto pokualo, ispreile su se neobavetene patriote, koje su iz bog
zna kojih razloga zadravali stare kadrove, a sa njima i stare ideje. Poto sam
video da niko ne eli da izvri kadrovske promene, ime bi se stvorile pretpostavke za reforme slubi i armije, odluio sam da vie ne izlaem riziku ni sebe ni
druge. Znao sam da, ako se desi da nas nagaze, nee biti mogue da objasnimo
zato smo to radili, pogotovo posle 5. oktobra, iako su potrebe za informacijama
o delovanju slubi bile vee nego ikada. Ubistvo premijera to najbolje potvruje.
Zloinci koji su ubijali u ime politike maje imali su slubene legitimacije i
posle petog oktobra. Radikalnije nego ikada, na jednoj strani su traili zatitu
nove garniture vlasti, a na drugoj strani su uklanjali sve koji bi im se nali na
tom putu. Bio sam idealna meta zajedno s grupom ljudi koji su inili sve da pravim informacijama olakaju posao novim vlastima, jer se nismo bavili kriminalom i nismo pripadali nikakvim klanovima i slubama.
Sredinom septembra 2001. godine KOS je poeo akciju praenja Miodraga
Sekulia, potpukovnika koji je iskreno dao nemerljiv doprinos u razotkrivanju
svega onoga to je bilo negativno u VJ. Cilj je bio Momilo Perii, a primarna
meta Vlada Srbije. Sumnja da podaci otiu iz Generaltaba bila je prisutna i mnogo ranije. Problemi su nastali kada bi se podaci koje je dobijao Perii i koje
su koristili unutar Vlade Srbije objavili u javnosti. Sukobi izmeu Mihajlovia i
ovia s vojnim vrhom su se uglavnom vodili preko medija. Generaltab je lako
mogao da zakljui da je vlada uvek korak ispred, zahvaljujui injenici da su
podaci o namerama vojnog vrha ve bili u Nemanjinoj. Drugi izvor je svakako
bio i predsednik Kotunica. Dok je bio u ljubavi sa ostatkom DOSa, a i pre 5.
oktobra, imao je priliku da na razne naine dobije delove iz pomenutih dokum179

VOJNA TAJNA 2. deo

enata. Kada je pukla tikva i kada je Aca Tomi doao na mesto naelnika Uprave
bezbednosti VJ, priprema za aferu je mogla da pone. to se tie dolaska Ace
Tomia na mesto naelnika Uprave bezbednosti, to je uraeno pod stranim
pritiskom na Pavkovia. Tano je da Tomi nije imao zavrenu kolu nacionalne odbrane niti odgovarajuu civilnu kolu, da je bio sklon alkoholu i da je bio
sasvim prosean ocir. Ali tano je da su i mnogi drugi u Pavkovievo, odnosno
Miloevievo, vreme dolazili do generalskih epoleta na isti nain. Tada to niko
nije smeo ni da spomene. rtva takvog pritiska Kotuniinog kabineta bilo je
pomeranje generala akovia na mesto naelnika taba Prve armije. akovi
mi je jednom prilikom kod njega u stanu rekao da Pavkovi nije do kraja bio
korektan prema njemu, mislei na svoju smenu, a kasnije i penzionisanje. Dolaskom generala Ace Tomia na mesto naelnika Uprave vratila se rusolska
struja tamo gde je zapravo uvek i bila. Doveo je svoje kadrove do kraja odane tvrdoj antizapadnoj struji. Od toga je Srbija i Crna Gora mogla imati samo tete.
Jalovi su bili pokuaji srpske vlade da se neto promeni u vojsci. Lino mislim
da tu nije bilo dovoljno ozbiljnosti.
No, da se vratimo na poetak naeg praenja. Dakle, praenje je poelo septembra 2001. godine o emu smo bili obaveteni sedam dana kasnije. Operacija je
nazvana Potar. Pratili su nas ljudi iz Kontraobavetajne grupe iz Beograda.
Ja sam takoe znao da me prate, jer su to esto puta neveto radili, najee
jednim automobilom. Jednom prilikom sam, idui iz Obrenovca ka Beogradu,
namerno kruio gradom, a oni su bili uporni i pratili me u stopu, tako da je bilo
pomalo smeno. Na kraju sam ih doveo pred bolnicu u Tirovoj i auto zaustavio
tako da su gospoda koja su me pratila morala da uspore, pa sam dobro video o
kome se radi. Slino je bilo i kada bi se sastao sa Sekuliem na Karaburmi u kafani Daa. Kasnije su pokazivali slike kako se nas dvojica sastajemo i ulazimo
u dvorite restorana. Nismo tada nita razmenjivali, tako da imaju samo nae
slike. Pred hapenje reili smo da se malo poigramo s njima, pa smo se namerno
telefonom dogovarali kako da jedan drugom predamo paketie. Razgovor je
tekao otprilike ovako:
Zdravo Sekula, ta ima novo, hoemo li da se vidimo da ti dam onaj novac?
pitao sam ga.
Vai, poneu disketu. Gde se vidimo? upitao me je Sekula.
Moe ispred VMA u 10.00, u onom prvom kiosku do VMA.
Dogovoreno.
Sutradan smo se videli u dogovoreno vreme. Popili smo pie i porazgovarali
o uobiajnim temama. Na kraju razgovora dao mi je disketu, a ja njemu 500
maraka. Na disketi su bile mere njegove stolarije, a novac sam mu dao javno i on
mi je odmah sutradan vratio tu novanicu. Disketu sam stavio u vrata od mog
auta i ona je tu ostala do mog hapenja. Oekivali smo da e nam prii neko iz
Vojne slube bezbednosti i da e nas uhapsiti. Meutim, nije se nita desillo.
Odgovor sam naao u sledeem: odluka naelnika Generaltaba, koja je davala
ovlaenje istom tom naelniku da moe da donese odluku o praenju, potie iz
1994. godine. Da ironija bude vea, potpisao ju je Perii. Ona regulie da se lice
180

VOJNA TAJNA 2. deo

moe pratiti na predlog Uprave bezbednosti, a po odlucu NG VJ i to najdue

dva puta po tri meseca. Ta naredba je protivustavna i sve to se na taj nain prikupi od podataka ne moe biti korieno na sudu kao dokazni materijal. Naime,
praenje moe da odredi iskljuivo sud.
Neposredno pred nae hapenje imao sam nekoliko udnih telefonskih poziva u kasne sate ili rano ujutro. Preko poznanika dobio sam listing telefonskih
poziva iz kog sam video da je drugi moj poznanik grekom zvao moj broj. Onome koji mi je dao listing nisam mogao rei pravu istinu. Ovo navodim samo
kao primer kako su tenzije rasle, jer sam znao da e doi do hapenja.
Pavkovi i Rade Markovi su se dogovorili da na razdelnicima gde se obavlja prislukivanje telefona, moraju da budu prisutni slubenici SDBa i VJ
odnosno KTCa. Kako je bilo nezgodno pratiti telefone potpredsednika Vlade
Srbije, a da za to ne zna BIA, onda verovatno i nisu sluali nae telefonske razgovore.Tako nam je propala namera da ih izblamiramo. Ta disketa nam je u
svakom sluaju pomogla kada su nas neto kasnije uhapsili.
Znali smo da e nas uhapsiti, za to smo imali dojavu. Otiao sam kod generala Periia i rekao mu ta se sprema. Zamolio sam ga da uniti sve to ima od
dokumenata, iako moram da priznam da nisam mislio da e sve to otii tako daleko. Perii je unitio deo dokumenata koje je imao kod kue, a deo je preneo u
zgradu vlade u Nemanjinoj. Ja sam imao sva dokumenta na jednoj disketi. U to
vreme su me pratili i snimali kada sam dolazio kod njega kui. Osnovna greka
je bila to se Perii pouzdao u svoj imunitet i bezbednost svog kabineta. Da je
unitio dokumenta, KOS bi doiveo uasan jasko. Periia sam obavestio o
moguem ishodu naih susreta, tako da je neverovatno da je neto davao Nejboru i pored upozorenja da ga prate. Drugo to im je olakavalo pristup Periiu
jesu njegovi saradnici koji su uglavnom bili iz vojske. Isto je vailo i za pratioce.
Dalji zakljuci su suvini.
Dakle, sve je bilo spremno za akciju. Doao je i taj etvrtak 14.mart 2001.
godine. Perii je imao zakazanu veeru sa amerikim diplomatom Donom
Nejborom u restoranu kod aria. Sa njim je poao samo njegov voza Darko
Milanovi koji je bio zaduen za njegovu bezbednost, bivi pripadnik Kobri,
bio je u to vreme u Panevu. Inae je bio pripadnik I uprave Saveznog ministarstva unutranjih poslova, a ne este uprave SDBa koja je pratila republike
funkcionere. Ekipa vojne policije, pripadnici Kobri uli su u restoran i s njima
je bio glavni tvorac akcije pukovnik Dragan Teleskovi. Teatralno su izvrili hapenje koje su snimali kamerama, navukli crne neprovidne kapuljae Periiu i
Nejboru i odveli ih.
Kod Periia su pronaeni telefon, naliv pero, imenik i 1.430 dinara. Napravljen je i zapisnik u kome su popisani predmeti. Odveli su ih u Upravu bezbednosti. Zapisnici o oduzetim predmetima su raeni u topiderskoj kasarni,
dakle petnaestak kilometara od mesta hapenja i bez prisustva svedoka, to je
protivno Zakonu o krivinom postupku. Bez obzira na zakon, postavlja se opravdano pitanje zato su bezbednjaci izbili jedan vaan dokaz sebi iz ruke, a to
su svedoci. Pretpostavljam da je Perii zaista davao dokumenta, da bi i te kako
181

VOJNA TAJNA 2. deo

uradili zapisnik na licu mesta i da bi svedoci prisustvovali svemu tome. Svima bi

to bilo logino, a i zakon na to obavezuje. Mogli su da pozovu nekog od gostiju
ili konobara, jer su bezbednjaci dobro poznavali kafanu i vlasnika, uzeti im line karte i traiti da budu svedoci prilikom pretresa Nejbora i Periia. Sve to
bi kod njih bilo pronaeno, a da se odnosi na vojna dokumenta, bilo bi neoboriv
dokaz na sudu. Suprotno tome, oni su petnaest kilometara dalje sami i na miru
pronalazili vojna tajna dokumenta, punih petnaest sati.
Samo pominjanje motela ari nije mi nimalo ulivalo poverenje. U kontaktu s mnogim ocirima iz samog vrha vojne bezbednosti, posle naeg hapenja, stavljano mi je do znanja da gospodin ari ima kontakte sa HISom, tj
Hrvatskom tajnom slubom i da objekat u kome je uhapen general Perii tj.
motel ari nije legalan u graevinskom smislu. To je dalo dovoljno prostora
naoj vojnoj slubi da od njega dobije uslugu u smislu praenja i obavetavanja u vezi sa generalom Periiem, to je vojska iskoristila. S obzirom na to
da je za Periia zainteresovana i hrvatska obavetajna sluba, moe se rei da
je to bio zajedniki zadatak ili zadaa nekada suprostavljenih tajnih slubi SRJ
i Hrvatske. Jednoj je bio cilj ruenje Vlade Srbije, a drugoj hapenje Periia i
uklanjanje vlade koja je u regionu pravila direktnu konkurenciju Zagrebu. Ako
se dodaju i informacije da je gospodin ari sklon kockanju, onda je mozaik
kompletan. Zanimljivo je jo i to da je jedna od konobarica koja radi u pomenutom motelu reila da progovori neposredno posle hapenja Periia o toj
temi, a onda je naprasno od toga odustala. Nedeljni telegraf je u broju 371 od
04.06.2003. preneo deo izjave koju je pomenuti gospodin ari dao hrvatskom
listu Narodni list iz Zadra, u kom se vidi ovo to sam naveo. Ove informacije
je preneo gospodin trbac, predsednik krajikog dokumentacionoinformacionog centra Veritas u Beogradu.
Skandalozni interviju ivka aria zadarskom listu
BEOGRADSKI HOT ELIJER V ELIA GOTOV INU I NEGIRA DA SU SRBI
PROT ER ANI IZ HRVATSKE
Srbi iz Knina nisu proterani. To je bio iskljuivo organizovani odlazak tvrdi
ivko ari. Srbin iz Hrvatske, u zadarskom Narodnom listu.
ari je ugostitelj koji u Srbiji ima nekoliko restorana, kao i motel ari na
Ibarskoj magistrali, u kojem je uhapen bivi Naelnik generaltaba Momilo
Perii. Do Oluje je iveo u Kninu, a od tada je Beograanin.
Posetu Zadru, gde na mestu svog nekadanjeg restorana Putnik namerava
da napravi poslovni centar. ari je iskoristio da izblati Beograd i ishvali sve to
nije srpsko, pa bio to i ozloglaeni general Ante Gotovina.

On je Hrvatski general i junak. Predvodio je akciju Oluja u Dalmaciji.

Za vreme te akcije nije bilo krivinih dela prema Srbima. On je estit vonik i
ovek.
Ni to nije sve o Oluji.
Tri dana pre Oluje znalo se da emo morati da napustimo Knin. Probijeni
su ak i specijalni putevi kojima e se ljudi izvlaiti. Nema govora o bilo kakvom
182

VOJNA TAJNA 2. deo

proterivanju. I kada je dola hrvatska vojska nije dirala graane. To pouzdano

znam tvrdi ari.
Savo trbac predsednik krajikog dokumentaciono informcionog centra
Veritas u Beogradu, uz zgraavanje ovako komentarie rei svoga zemljaka:
U tom istom Kninu ari je restoran i motel. Naravno odmah po Oluji,
naao je naina da unovi tu imovinu. A sada je oito da je doao u Zadar da
sreuje svoju imovinu. Sve ovo samo ilustruje situaciju u Hrvatskoj, gde, da bi
neto povratio, ovek mora da se dovija na razne naine. Sirotinja je, meutim
asnija. Ako su izgubili sve to su imali, ne ele da izgube i ast i dostojanstvo.
Ono to posebno iritira Krajinike, jeste proglaavanje Gotovine za heroja. To je
upravo glavni moto harange, koju po Hrvatskoj sprovodi tamnoja ekstremna
desnica.
alosno je da neko od Srba o Gotovini pria kao o junaku zakljuuje trbac.
Poto se Nejbor ispod kapuljae pozvao na diplomatski imunitet i Beku
konvenciju, trebalo im je 15 sati vremena da ustanove o kome se radi. Na sasluanju kod istranog sudije bezbednjaci su ispriali itav istorijat o gospodinu
Nejboru, do kog su doli na raznorazne naine. Pratili su ga mesecima i onda
kada su ga uhapsili zajedno sa Periiem nisu znali o kome se radi. itavih petnaest sati. Kao to je optepoznato Dona Nejbora je Vladi Srbije predstavio
lino gospodin Montgomeri. Uestvovao je u predavanju o reorganizaciji slubi
bezbednosti VJ i Srbije, prisustvovao je vojnim vebama na koje su pozivani
diplomatski predstavnici. Sedeo je uvek blizu naih generala. Povrh svega imao
je akreditaciju sa svim potrebnim proverama i odobrenjima naeg SMIPa.
Dakle, sluba je odlino znala koga hapsi, a i zbog ega. Perii je u Nedeljnom
telegrafu od 11.06.2003.godine na pitanje novinara da li su Rusi uestvovali u
hapenju odgovorio:
Da. U toj aferi je uestvovala obavetajna sluba Ruske Federacije. Doi e
vreme kada emo moi o tome da priamo.
Bilo bi vrlo zanimljivo razotkriti kakve su veze Ljiljane Nedeljkovi, ece
kabineta Vojislava Kotunice, sa ruskim slubama, kao i sa Radetom Markoviem, bivim naelnikom SDBa, o emu sam delimino pisao. O tome u
NINu br.2759 pie i novinar Tijani:
Da su ubili Kotunicu Ljiljana Nedeljkovi bi sama nosila koveg. Da su
ubili nju, Voja bi sam bio predsednik. anrovski to jeste vrsta ljubavne prie.
Dramatina , opsesivna, burna igra moi i tajni, uz raskide i pomirenje, pla i
odmeravanje, rtvovanje i kanjavanje. Sve, sem, razume se, seksa. Ipak su oboje
lanovi monakog DSSa.
Tijani dalje nastavlja:
183

VOJNA TAJNA 2. deo

Struktura ove ene primorava je da demonstrira sopstvenu mo kao da

sama ne veruje u nju. Tako karakteristino za model inteligentnih hrizantema.
Isti je princip pokazivanja snage: decibelno drilovanje slubenica, dodavanje
privatne cedulje Kotunici, minut pred poetak razgovora sa zaprepaenim Putinom, ime je izdala Ruse. Dogovor sa utima bez mediskih napada na nju.
Neskrivena oaranost i saradnja sa ovdanjim efom tajne policije kome danas
sude za ubijanja...
Imajui u vidu inteligenciju pomenutog novinara kao i njegovu dobru obavetenost, za razliku od njegovog biveg efa, nemam sumnje u istinitost pomenutog teksta.
No, da se vratimo na aferu Perii.
Dok se praina u javnosti podizala, za to vreme ljudi iz KOSa inili su
nadljudske napore da se dokopaju zgrade Vlade Srbije. Premijera inia je
o hapenju obavestio Neboja Mandi, generalov ef kabineta, koji kae da je
premijer bio zaprepaen injenicom da mu se hapsi potpredsednika vlade, a
da za to niko ne zna. Mislim da je u trenutku kad su ga obavestili bio sa gospodinom Montgomerijem. Zvao je naelnika BIA da ga pita da li ita zna o hapenju
Periia, na ta mu je ovaj rekao da nema pojma. Kad se zna da je u to vreme
zamenik naelnika BIA Bracanovi, ne udi me to pokojni premijer nije dobio
pravu informaciju na vreme. Ne bi me zaudilo da je po pitanju hapenja Periia, Bracanovi bio u kontaktu sa Acom Tomiem, efom KOSa. Tu vrstu
usluge mu je Aca vratio, imajui u vidu Bracanovievu bliskost sa Legijom,
kada je ubijen premijer, time to je dao garanciju da se vojska nee meati kada
doe do ubistva premijera. Optereen ubistvima na Ibarskoj magistrali, Stamboliem, uruvijom i ko zna ime sve jo, nekadanja prva bezbednjaka crvena
beretka Bracanovi je sasvim verovatno znao za pripremu hapenja Periia i
planove oko smene Vlade Srbije.
Protiv Ace Tomia je i zvanino podignuta optunica za sauesnitvo u ubistvu premijera inia u kojoj pie:
Okrivljeni Aca Tomi, Mikeli Borislav i Vujii Dragan,
Tokom 2002. godine u Beogradu postali su pripadnici zavere koju su organizovali pokojni Duan Spasojevi i Milorad Lukovi Legija, opisanom pod takom
I optunice, na taj nain to je okrivljeni Aca Tomi u vie navrata ostvarivao kontakte sa pok. Spasojeviem i Lukoviem, kako u zgradi Uprave bezbednosti VJ
u ul. Kneza Miloa, tako i u svom stanu gde su pored razmatranja aktuelne politike situacije, kada im je davao podatke sa mera prislukivanja govorio da
nakon hapenja generala Periia zbog pijunae, kome Skuptina nije skinula
imunitet, cela vlada treba da se pohapsi i izvri dravni udar, da u svojim politikim stavovima prema vlasti treba da ostanu dosledni, inae e zemlja pasti
u ruke izdajnika, da se specijalne jedinice VJ Kobre nee meati i konfrotirati
sa JSO, sugeriui im da Ljiljanu Buhu, koja je uvana od strane Spasojevia na
184

VOJNA TAJNA 2. deo

Novom Beogradu, treba premestiti na drugo, sigurnije mesto, a da bi prilikom

jednog vienja u zgradi Uprave bezbednosti VJ od pokojnog Spasojevia dobio
na poklon mobilni telefon marke Nokia sa kamerom, dok je okri. Mikeli povezivao i zakazivao sastanke Lukoviu i Spasojevia kod Tomia, u vie mahova
odlazio na sastanke kod Spasojevia i Lukovia u ul. ilerovu ili ih primao kod
sebe u stan prenosei im informacije o tome da li je Karla del Ponte donela hake
optunice protiv Legije i eelja, ije hapenje, kako je navodio, treba da bude
spektakularno, a okr. Vujii prenosio informacije o Spasojeviu i Lukoviu, do
kojih je dolazio iz kontakta sa ljudima iz vlasti kao i informaciju da e se ljudi
iz JSOa isporuivati Hagu i angaovanjem Mikelia omoguavao susrete okr.
Lukovia i pok. Spasojevia sa okr. Acom Tomiem.
U prilog tome da je verovatno postojala saradnja ljudi iz BIA i KOSa u
aferi Perii ide i injenica da me do dana dananjeg nije iz BIA, odnosno
SDB, zvao, pitao bilo ta o aferi Perii. Kad su me pustili iz pritvora pokuao
sam da stupim u kontakt sa sadanjim premijerom ivkoviem, a tadanjim
saveznim ministrom unutranjih poslova, i da mu prenesem moja saznanja i
pretpostavke koje su se imale ime argumentovati. Svi su ostali gluvi na moje
molbe. Pokuao sam i preko Periia i Neboje Mandia da stupim u kontakt
sa sadanjim naelnikom BIA, a tadanjim funkcionerom MUPa, ali uzalud.
Neverovatno da me niko nikada nije pitao otkud ja u toj prii? Kojim saznanjima raspolaem? Jednostavno lter u vidu ljudi iz patriotskog bloka postojao
je u SDBu koji je sulfrirao premijeru i ministrima, a ovi su im, na alost, u tim
trenucima verovali.
Posle mog hapenja nastalo je dosta spekulacija da li sam i ja uhapen u motelu na Ibarskoj magistrali ili ne.
Mene su uhapsili negde oko 19. asova ispred kue. Koliko su sve to haotino radili govori i podatak da su promaili moju kuu, stranu ulice na kojoj se
nalazi, proli pored mene, koji sam stajao na ulici i otili da uhapse moga kuma
Dragana Letaria, koji ivi pedeset metara dalje i na suprotnoj strani ulice.
Napominjem da je ulica slepa i da u njoj ima samo pet kua. Pomeali su ga sa
mnom zato to je vozio moj auto. Srea njegova te ga poznaje pukovnik Kljaji,
komandant Kobri, koji je doao da me privede, kako oni to kau, na informativni razgovor.
Stavili su me u BMVa i onako u papuama odvezli u Beograd. Nisu mi stavljali lisice niti kapuljau. Slino je proao i potpukovnik Sekuli. udno je i to to
su za takva privoenja angaovali protivteroristiki odred. Kada smo izlazili iz
moje ulice video sam jo neke bezbednjake rasporeene kraj puta. Naravno da
su u zavrnim operacijama uestvovali i lokalni agenti. Valjda je to ljubav prema
poslu.
Odvezli su me za Beograd u Upravu bezbednosti VJ. Tu sam sreo neke likove koji su uestvovali i u prvom hapenju. Tehniko osoblje. Penjui se uz stepenite razmiljao sam ta e me pitati, a i ta u odgovoriti. Tekst sam imao
spreman unapred. Svaki razgovor poinje obino onim: Mi znamo sve, tvoje je
185

VOJNA TAJNA 2. deo

samo da to potvrdi. Ovoga puta su odstupili od tog ablona koji funkcionie

jo od Krcuna. Poeli su oputajui razgovori, gotovo prijateljski. Sasluavali su
me potpukovnik osi i pukovnik Komarevi, obojica kontraobavetajci. Bili
su korektni. Nije bilo nikakvih pritisaka niti prisile. Znao sam da moram da ih
pustim da otkriju ta znaju. Nisam ni pomiljao da je uhapen i general Perii.
Zbog netaknute Miloevieve arhitekture unutar vojske znao sam da ne smem
nita da im kaem u vezi sa Vladom Crne Gore. Utoliko pre to su tek poeli da
se popravljaju odnosi izmeu Srbije i Crne Gore. Postojao je i strah sa moje strane da bi u takvim okolnostima vojska mogla da upadne i u Vladu Crne Gore.
Pukovnik Komarevi me je pripremao otprilike ovako:
Jesi lan neke stranke?
Nisam.
Nisi lan Glavnog odbora PDSa?
Nisam lan stranke, kako mogu biti lan odbora ve posle tih pitanja
znao sam da lutaju.
Jel poznaje nekog iz vlade?
Poznajem Periia.
U kakvim si relacijama s njim?
U dobrim trudio sam se da to manje priam.
Ispriaj nam neto vie o tome.
Radio sam mu kuu. Poznajemo se od devedesetpete. Viali smo se na pozorinim predstavama i radio sam mu kuu u Kotuniima.
To sa kuom ih je zbunilo, pretpostavljam da za to nisu znali i da su raunali
da neu moi da objasnim zato sam dolazio kod njega u kabinet. Posle toga je
jedan od njih izaao, verovatno da to proveri, pa se vratio. Jo nisu pominjali
nikakva dokumenta. Vreme je odmicalo. Dali su mi vojniku jaknu i cipele jer
je bilo strano hladno.
Kako ste se viali? nastavio je pukovnik.
Dolazio sam kod njega u vladu ili kuu, retko smo se viali na gradilitu
zbog generalovih obaveza. Primao bi me na pola sata. On bi na gradilite najee
dolazio uvee kada ja nisam bio tamo.
Odakle poznaje Sekulu?
Poznajem ga iz kabineta kada sam dolazio kod brata.
Je li ti Sekula priao neto o tome ta radi?
Nije, a nije me ni interesovalo.
Je li ti davao diskete ili neto slino?
Jeste.
ta ti je davao?
Uglavnom muzike CD. Jednom mi je dao i jednu sa spiskom stolarije. Nalazi se u mojim kolima i na njoj pie Sekula sada sam iskoristio onu disketu
koju sam uzeo od Sekule u nameri da isprovociramo nae hapenje ranije i da na
taj nain ponizimo KOS.
Isto sam ponovio i u pisanoj izjavi. I Sekula je dao identinu izjavu mojoj jer
nismo bili iznenaeni naim privoenjem.
186

VOJNA TAJNA 2. deo

Tako je uglavnom tekao razgovor. Kada su doli do sutinskih pitanja odbijaos

sam o tome da razgovaram Video sam da verovatno nisu imali nita opipljivo. Ve
je odavno prola pono, a pukovnik je bio uporan:
Mi imamo lanac, ti si samo karika u njemu. Pristani da svedoi i mi emo
te odmah vratiti kui kao da nita nije bilo. Za nas kontraobavetajce je najvei
promaaj kada nekoga moramo da optuimo. Saradnja je i nama i tebi u interesu zaista je bio uporan.
Ne mogu da svedoim o neem to ne znam. Rekao sam vam ta sam radio.
Vodite me na detektor ako mi ne verujete ili u pritvor.
Zato misli da emo te voditi u pritvor?
Nije mi prvi put.
ao mi je to ti se proli put desilo pukovnik je aludirao na prvo hapenje
po nalogu JULa.
U toku noi su pokuali tri puta da me vrate na istu temu, ali sam odbio da
o tome razgovaramo. Video sam da oni protiv mene nemaju ama ba nita opipljivo.
Slino je proao i potpukovnik Sekuli. Obojici nam je dobro dola ona
disketa sa stolarijom koju sam dobio ispred VMA. Uglas smo priali o istim stvarima. Sve to smo radili, a da se ne odnosi na vojsku, ponovili smo isto. Mesta
na koja smo izlazili, ljude koje smo sretali. Izjave su bile gotovo identine.
Kosovcima nije ostalo nita drugo nego da nas pritvore zajedno sa Periiem.
Iz pitanja mi je bilo jasno da su njihova interesovanja vezana iskljuivo za Vladu Srbije i njenog potpredsednika. Iskren da budem, nisam tada pomiljao da
je konaan cilj ruenje vlade. Nije im ostalo nita drugo nego da nas pritvore.
Ista marica, isti voza, isti pravac kao i pre dve godine, Ustanika ulica i Vojni
zatvor. Prvi put su me hapsili po nalogu julovaca, a drugi put zbog straha od
dokaza protiv istih tih julovaca. Proceduru sam znao, kao i uvare. Upravnik
major Mici mi je kuni prijatelj. Radili smo u istoj jedinici. Stanovali zajedno
u Sloveniji. Deurni istrani sudija bio je Zoran Mii iz Selanca kod Krupnja.
ovek od integriteta. Solidno situiran i nije zavisnik od kosovske kuhinje. Odredio nam je pritvor od trideset dana. uvari su bili veoma korektni, jer su me
znali, to od prvog hapenja, to zbog estih dolazaka kod upravnika Micia.
Celu no nisam spavao. Bilo je uasno hladno. U jednom trenutku otvorila
su se vrata elije i u nju je uao upravnik zatvora major Mici:
Brate, pa zar opet? pruio mi je ruku i srdano smo se pozdravili.
Pitao me je da li mi neto treba. Bio mi je potreban san i nita vie. Rekao
je uvarima da mogu da legnem da spavam. To mi je bilo dovoljno. Spavao sam
snom pravednika. Sutradan smo dali izjave istranom sudiji Miciu, koji je bio
vie nego korektan. Voleo je KOS koliko i mi. Nadam se da ovom estitom oveku nee koditi ovo to piem. Valjda je znao kao i mi ta se deava u vojnom
pravosuu. Oigledno je bilo jedno, trebalo nas je ubediti da smo davali Periiu dokumenta. Iza te prie bi ila druga, a to je da je on ta dokumenta predava
Nejboru. Onda bi na red dola i Vlada Srbije. Ono to je KOS muilo jeste motiv
zbog kog smo to radili. Oni to nisu mogli da razumeju. Novine su bile prepune
187

VOJNA TAJNA 2. deo

vesti o naem hapenju. Utrkivali su se ko e biti ekskluzivniji. Sluba je imala

svoje deurne novinare koji su pisali ono to su dobro obaveteni krugovi
davali. Javnost je bila okirana. Novine su prenele:
INI OEKUJE SMENU TOMIA
BEOGRAD (Beta) Premijer Srbije Zoran ini izjavio je jue da od predsednika SRJ Vojislava Kotunice oekuje da neodlono smeni naelnika Uprave za bezbednost VJ, generala Acu Tomia, uzimajui u obzir injenicu da je
potpredsednik Vlade Srbije Momilo Perii podneo ostavku.
Sve dok pitanje odgovornosti generala Tomia ne bude reeno na odgovarajui nain, ne vidim mogunost bilo kakve ozbiljne saradnje o pitanjima nacionalne bezbednosti, bilo s predsednikom SRJ ili sa organima VJ, navodi se u pisanoj
izjavi inia dostavljenoj agenciji Beta.
Pavkovi je video svoju ansu da kao poznati prevrtljivac zada poslednji
udarac Periiu, protivniku koji mu je godinama unazad zadavao ogromne nevolje i koga posle 5. oktobra nije mogao da dovede u svoj kabinet i da mu objasni
kako je vojska delovala samo u Ustavnim okvirima. Siguran sam da Pavkoviu
nije odgovaralo ruenje Vlade Srbije, jer je ve uspostavio dobru saradnju s
njom, ali mu je savreno odgovaralo ruenje Periia. Dakle, svi su imali svoj
interes.
Potpredsednik Vlade Srbije Neboja ovi obaveten je o hapenju Periia
dok je razgovarao sa ambasadorom Portugala. Kae da je pomislio da su ga
uhapsili pripadnici hrvatske policije, s obzirom na to da je Perii osuen u
Hrvatskoj na 20 godina zatvora. Tenzije su rasle iz trenutka u trenutak. Amerikancima je baena rukavica u lice. Montgomeri je rekao da to to smo im mi
uradili hapenjem diplomate, nisu uradle ni Kina ni Severna Koreja poslednjih
20 godina. Kritike su svakako upuivane patriotskom bloku.

POSTUPAK PRED VOJNIM SUDOM

Kome zakon lei u topuzu tragovi mu smrde neovjetvom.
Njego
Istrani postupak poveden je pred Vojnim sudom. Za istranog sudiju je
odreen major Mihailovi kome je odmah dat in potpukovnika i stan u blizini
Zvezdinog stadiona. Za to vreme pukovnik Trifunovi, kao predsednik Vojnog
suda nije imao adekvatno reeno stambeno pitanje. Kako sam dobro znao kako
funkcionie vojno pravosue, a imao sam i jake izvore informacija unutar vojnog sudstva, objavio sam podatke o inovima i stanovima u jednom interviju
Nedeljnom telegrafu. Posle toga, pomenutog sudiju su smenuli novim ambicioznijim sudijom, kapetanom Vukom Tufegdiem koji se interesovao odakle
188

VOJNA TAJNA 2. deo

znam za podelu stanova i inova ljudima koji su iz vojnog pravosua uestvovali u aferi Perii.
U toku istrage, na moje pitanje upueno pukovniku Teleskoviu zato je zapisnik raen u Topiderskoj kasarni, a ne na licu mesta, odgovorio mi je doslovce
ovako:
Bojali smo se da nas ne napadnu Amerikanci ree ovek i ostade iv.
Istrani sudija Tufegdi unese tu glupost u zapisnik. Ko bi poverovao da e
nas napasti Amerikanci u sred umadije, pogotovu to vreme i mesto hapenja
odreuje Uprava bezbednosti, kao i angaovane snage. Dakle, faktor iznenaenja je na njihovoj strani.
Na moje pitanje zato su Nejbora zadravali 15 sati, iako se pozvao na diplomatski imunitet, odgovorio mi je da su kod njega pronali falsikovane line
karte i pasoe, naravno nae sa njegovom slikom, i da nisu znali o kome je re.
Nastao je opti smeh u sudnici.
Od etrnaest pitanja koja sam postavio pukovniku Teleskoviu, sudija Vuk
Tufegdi mu je dozvolio da odgovori na tri. Presedan je svakako bio i to to
je operaciju praenja i hapenja organizovao pukovnik Teleskovi, a ujedno se
pojavljuje kao kljuni svedok. Kako je mogue da je on nepristrasan kada zbog
svog uea u aferi ima profesionalnu elju da taj sluaj uspe, to je logino. Svi
svedoci koje je predloilo Tuilatvo dolazili su na pripreme u Vojni sud dan pre
nego to e dati iskaz.
Ono to je zanimljivo o pomenutom pukovniku Teleskoviu, jeste da je
uestvovao i u pretresu stana i kancelarije sadanjeg naelnika KOSa Stojanovia, u vreme kada je to generalu Aci Tomiu to odgovaralo. Uestvovao je
u selektivnom ispitivanju dodele stanova generalima VJ, meu kojima je bio i
general Aca Dimitrijevi, bivi ef KOSa koji je pomenutog pukovnika isterao
iz Uprave bezbednosti zbog bavljenja privatnim biznisom. Kau dobro upueni
da se u vreme druenja generala Ace Tomia i pomenutog pukovnika malo ta
radilo, a puno se pilo, pa je i Aca Tomi zavrio u Pritini. Ako se svemu tome
doda da je u to vreme naelnik Generaltaba bio Perii, onda motiva za osvetu
poraenih patriota ima na pretek.
Zaplenjeni materijal kod Periia u kabinetu imao je oko 11.000 stranica.
Dat je na vetaenje na katedri bezbednosti Vojne akademije.
Vetaenje stepena tajnosti i autentinosti pomenutih dokumenata radio je
general Muibabi i za to je dobio 150.000 dinara. Sa njim u ekipi su bila jo
dvojica ocira koji su delili taj novac. Vetaenje je uraeno ekspresno, iako
ima vie od 11.000 stranica raznoraznih dokumenata. Znai, da bi se uradilo
vetaenje potrebno je makar paljivo proitati sadraj tih dokumenata. Ako
je general paljivo proitao sve, to nije mogue za tako kratko vreme, onda
je morao da naie na sve ovo o emu sam pisao, a odnosi se na najbrutalniji
kriminal i zloupotrebe u VJ. Ako je sve to naao i proitao, a morao je, onda je
bio obaveten o tekim krivinim delima koje je inio generalski kor. Pod pretpostavkom da je sve to uradio, bio je duan, kao graanin, da obavesti Vojnu bezbednost o pomenutim krivinim delima, kao i Vojno tuilatvo, posebno kao
189

VOJNA TAJNA 2. deo

sudski vetak. Ako to nije uradio, a nije, onda znai da je prikrivao pomenuta
nedela. Krivini zakon SRJ koji je tada vaio za neprijavljivanje krivinog dela
predvia kaznu zatvora do tri godine:
lan 199.
Slubeno lice koje ne prijavi krivino delo za koje je saznalo u vrenju slube
ako se za to delo po zakonu moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna, a za
delo se goni po slubenoj dunosti, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Za tako malo novca, generale Muibabiu, to se ne isplati, pogotovo kada
se ima u vidu da si sudski vetak. Moda e posle itanja ovog teksta reagovati
asni vrhovni vojni tuilac pukovnik Petkovi koji je prisustvovao sastancima
na kojima je Vojno tuilatvo i pravosue dobijalo zadatke ko da se hapsi i
koliko da se sudi. Videemo, za sada je zauzet napadom na Periia jer je to oigledno najbolja odbrana Miloevievog dela ije i on bio pokrovitelj. General
Muibabi nam je vetaenjem o autentinosti i verodostojnosti pomenutih
dokumenata iz kojih nastade i ova knjiga, zapravo uinio veliku uslugu, jer ne
moram da se kunem i dokazujem da je ovo to piem tano. Dakle o tanosti
ovih dokumenata sudski vetak Muibabi je napravio elaborat i predao Tuilatvu, pa zato i sa moje strane zasluuje 150 000 dinara. Trenutno se vri veliki
pritisak na Tuilatvo da se osudi general ika Vuji, koji je bio prvi nansista
Generaltaba, a ja oekujem da e on ispriati kako mu je nueno mesto savetnika naelnika Generaltaba VJ i in generalpukovnika samo da oslobodi svoje
mesto za nekog drugog, lojalnijeg ocira.
Ali, da se opet vratimo na aferu Perii.
Ambasador Montgomeri posebno je bio ogoren postupcima KOSa prema njihovom diplomati. Utoliko me vie udi reakcija ambasadora imajui
u vidu da ni amerika diplomatija nije razdvajala zdrave snage u DOSu, ve
je imala uravnoteen i nekritiki odnos u dovoljnoj meri prema ljudima koji
su zadravali stare kadrove i u vojsci i u policiji. Njih je bilo i u saveznoj i u
republikoj administraciji. Prvo, kadrovske reforme su se mogle uraditi u rekordno kratkom roku i nisu iziskivale ni novac ni vreme. Bio bi to prvi znak da zaista elimo da postanemo normalna zemlja. Amerika administracija je vrila
pritisak na nau vladu terajui je na ultimatume u vezi sa Hagom i prisiljavala
vlast da trai da isti oni koji su ubijali i dovlaili leeve u Batajnicu pronalaze
i iskopavaju ta groblja. To je bilo dvostruko skrnavljenje. U jednoj takvoj nenormalnoj situaciji sa uasnim neloginostima, logino je bilo za oekivati da e
patriote odbiti da sebe hapse i izruuju sudovima, ve e uraditi sve da obore
vladu kroz raznorazne organizovane akcije. Pouzdano znam da su Amerikanci
upozoravani na ovakav sled dogaaja, a koji su razlozi bili da oni to naivno shvataju, najbolje je pitati njih.
Protest ambasadora SAD
190

VOJNA TAJNA 2. deo

BEOGRAD (Beta) Ameriki ambasador u SRJ Vilijam Montgomeri uloio

je jue u Saveznom ministarstvu inostranih poslova usmeni protest zbog hapenja jednog amerikog dravljanina, koji je 15 sati zadran u pritvoru i nije mu
bilo dozvoljeno da kontaktira Ambasadu SAD, saoptilo je danas jugoslovensko
ministarstvo.
Ministarstvo je navelo da e, u saradnji sa nadlenim organima, ispitati taj
sluaj. U saoptenju se ocenjuje i da taj dogaaj moe u ozbiljnoj meri da utie
na odnose dve zemlje.
Dravni Radio Beograd javio je, pozivajui se na nezvanine izvore iz Vlade
Srbije, da je Perii priveden zbog odavanja vojne tajne. Agencija Asoijeted
pres citirala je neimenovanog visokog funkcionera u jugoslovenskoj vladi koji je
izjavio da je Perii uhapen pod sumnjom za pijunau.
Neimenovani vojni izvori, na koje se poziva AP, navode da je Perii priveden dok je jednom amerikom diplomati dostavljao tajna vojna dokumenta
koja mogu da poveu biveg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia
sa ratnim zloinima. Miloeviu se trenutno sudi u Hakom tribunalu pod optubom za ratne zloine na Kosovu, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Znao sam da nam predstoji velika borba. U sve to se upetljala i dnevna politika. Politiari su pozvali generale da objasne ta se deava i kako je drava
uvuena u nove probleme sa amerikom administracijom. General Aca Tomi
je odbio da doe na sastanak na kome su sedeli njegovi pretpostavljeni. Za njega je jedino bio merodavan Kotuniin kabinet. Patriote su nale novog efa.
Sukobi su bili ponovo na pomolu. Kontroverzni KOSov lm samo to se nije
prikazivao u bioskopu.
ef je odobrio da se prikae lm na kome se navodno vidi kako general
Perii daje dokumenta. Film je crnobeli i prilino nejasan. Uz govor koji je
nerazgovetan ide stenogram. Posle tog lma su neki lideri DOSa poverovali
KOSu. Ako je lm sastavni deo sudskog spisa, morao je biti pribavljen po zakonu, tj. iskljuivo po odobrenju suda.
Ustav SRJ je jasno propisao ko je imao pravo da naredi tajno praenje i prislukivanje. To nije naelnik Generaltaba, ma kako se on zvao. To je znalo i nezavisno Vojno tuilatvo, ali je ipak materijale pribavljene na ovakav protivustavan nain uvrstilo u dokaze i stavilo u sudski spis. A Ustav kae sledee:
lan 32:
Tajna pisama i drugih sredstava optenja je nepovrediva. Saveznim zakonom moe se propisati da se, na osnovu odluke suda, moe odstupiti od naela
nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava optenja, ako je to neophodno za
voenje krivinog postupka ili odbranu SRJ
Takav lm nije smeo da se prikazuje nikom ko nije u samom sudskom procesu. ta ako je montiran? ta ako osumieni nije kriv? Kako su ljudi koji su
drali do legalizma smeli da gledaju takve lmove bez sudskog odobrenja? Ko
191

VOJNA TAJNA 2. deo

je sve gledao kada nema sudske evidencije ko ga je uzimao iz spisa? Ako u to

vreme nije bio u spisima, a prikazivan je mnogim ljudima, onda on nije mogao
biti uvren u sam sudski spis. Mnogi su ga gledali moda i u privatnoj varijanti.
Prikazivan je liderima DOSa i oni su to komentarisali u javnosti. Sekuli i ja
nismo ni slubeno gledali lm, iako smo bili osumnjieni i imali smo zakonsko
pravo da ga gledamo. Kada smo traili od sudije da ga pogledamo rekli su da
nismo na lmu. Trebalo je da im verujemo? Oni koji su ga gledali kau da nas
dvojice i nema u lmu. Ostaje otvoreno pitanje zato KOS nije pribavio nalog i
ispotovao Ustavnu proceduru koju potuju kada su u pitanju mnogo naivniji
sluajevi. To pitanje je jo zanimljivije ako se ima u vidu injenica da KOS gospodari vojnim pravosuem i da mu nije nikakav problem da dobije od njih ta
hoe. Zato su sami sebi izbili dokaz iz ruke? Niko ne bi mogao bilo ta da kae
na tu temu da su ispotovani osnovni postulati slube i norme koje propisuje
zakon. Ne elim da budem advokat Periiev, ako je kriv odgovarae, ali KOSu
i vojnom pravosuu ne mogu da verujem nijednu re. Argumentovao sam zbog
ega je to tako. KOS nije mogao dobiti sudski nalog ak ni od vojnog pravosua
ako je eleo da montira lm. Moda tu i lei razlog zato nema Sekulia ni mene
u lmu. Naime, javne linosti se lake montiraju u lmu, jer o njima postoji
dosta legalnog, javnog tonskog i video zapisa, to se za nas dvojicu anonimaca
ne bi moglo nai.
Znao sam da po svaku cenu moramo odloiti suenje. Uprava bezbednosti i
njeni agenti svakako u tom trenutku nisu smeli da znaju pravu istinu o naoj ulozi i kontaktima sa crnogorskom vladom pre 5. oktobra. Doao sam u apsurdnu
situaciju. Davao sam podatke da bi se spaslo to se spasti moe, a u isto vreme
mi je pretila, a i sada mi preti, kazna od pet godina zatvora za uinjeno delo koje
sam uinio iz najhumaniji pobuda, od ega je imala korist cela nacija. ak je i
general Perii rekao istranom sudiji da sam mu to dostavljao iz patriotskih
razloga. Vladu Srbije to nije kotalo ni dinara ni usluga, a da su bili malo vispreniji mogli su iskoristiti da predvide korake patriotskog bloka. Sudie mi ljudi
iz Miloevievog vremena, i da ironija bude vea, pod okriljem nove vlasti za
koju sam to posredno i radio. Naravno da ljudima iz KOSa u to vreme nisam
mogao nita da kaem. Potpukovnik Sekuli jo nije znao da su podaci preko
Crne Gore dostavljani opoziciji u Srbiji, ali je znao da idu tadanjoj opoziciji a
sadanjoj vlasti.
Kancelarija u kojoj smo sasluavani u istrazi pred istranim sudijom nije imala vie od petnaestak kvadrata, a unutra nas je bilo i po desetoro. I nama je bilo
lake posle smene istranog sudije Mihailovia, poto smo se nagutali dima u
malenoj kancelariji, jer je on bio strastveni pua koji nije potovao ni advokate
ni osumnjiene.
Vuk Tufegdi je vie bio tuilac nego istrani sudija, eljan dokazivanja.
Uvek je imao dozu sarkazma. Znao je da odabere izmeu tuioca i okrivljenih.
Naravno, to nismo bili mi. Nije dozvoljavao svedocima da odgovaraju na pitanja
koja bi mogla otkriti istinu ili pak odgovore nije unosio u zapisnik onako kako
su svedoci govorili. Na moje konstatacije, a i mog advokata, da imam prime192

VOJNA TAJNA 2. deo

dbu, odgovorio je:

Na ta, na moju frizuru? provukavi prste kroz kratko podianu kosu,
cinino se smejui.
Sluba je imala i svoje omiljene novinare kojima su dostavljali informacije o
samom procesu. Tako smo prilikom jednog sasluanja u hodniku Vojnog suda
sreli novinara Niiforovia iz Ekspresa, koji je imao tu privilegiju da se eta po
Vojnom sudu kao po svom dvoritu.
Na silno insistiranje da damo izjavu i nae odbijanje, vidno ljut zapretio je
da e napisati on sam ono to mu se prohte. I zaista, sutradan osvane naslov u
Ekspresu Trojka pevala devedeset minuta, iako smo se branili utanjem.
Dakle, ista la. Pomenuti deurni novinar je obavezno prisustvovao i naem
pojavljivanju pred sudom, glasno komentariui svaku izjavu koju smo dali.
Imam oseaj da su ga pozivali kao i nas, sudskim pozivom. Optunicu protiv
Periia za pijunau, Sekulia i mene za odavanje vojne tajne objavio je, ko bi
drugi, zabranjeni Nacional. Nama je bilo zabranjeno da iznosimo detalje, a drugi su prenosili cele delove iz spisa. Ko im je to dao i iz kojih razloga? Zato ba
Nacionalu saznali smo posle ubistva inia. KOS je plasirao vest preko novinarke u Bosni, koja ju je prosledila crnogorskom listu Publika. U toj reportai
su pokuali da nas zavade, jer su potpukovnika Sekulia predstavili kao oveka
Ace Tomia koji je ubaen da bi se provalio pijunski kanal. Operacija je po
njima nazvana Klopka. Znao sam da to nije istina, jer Sekuli u to vreme nije
znao detalje operacije, pa nije mogao biti ubaen od KOSa. Verovatno je
to poslednja institucija za koju bi pristao da radi. Moram priznati da je Perii
pomalo prihvatio logiku te lai. Morao sam do detalja da mu obrazlaem koji je
cilj takvog pisanja. Da se nije dogodilo ubistvo premijera inia, verovatno
nikada ne bismo saznali kako je i zato pisano sve to to je vezano za navodnu
nepostojeu operaciju Klopka u listu Publika iz Podgorice.
Slino se ponaao i list Nacional kog nije interesovala profesionalnost,
ve iskljuivo novac. Ko vie plati taj moe da objavi ta hoe. Verovatno su po
tom principu objavljivali i sve one vesti u vezi sa aferom Perii, a na kraju su
objavili i samu optunicu. Otkud da tu optunicu protiv Periia i ostalih dobije jedino Nacional? Nijedan na demanti nije mogao da proe ka pojedinim
listovima koji su pisali jeftine senzacionalistike vesti. Kada sam odrao konferenciju za novinare u beogradskom Medija centru pojavio se i nezaobilazni
novinar Milovan Brki, koji je doao u sred konferencije, ali mu nije smetalo da
se progura u prvi red, prvi uzme mikrofon i postavi pitanja koja su bila takva
da se odmah videlo ko ih je napisao. Danas je to renomirano novinarsko pero
, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Nacional, koji je bio zabranjen u
operaciji Sablja. U knjizi General Sunce, pukovnika Ljubie Stojadinovi,
pisac kae da je petog oktobra sreo pomenutog novinara Brkia koji ni sam
nije znao za koju slubu radi. Nekoliko meseci posle konferencije viao sam ga
kako telefonira iz javnih govornica, osvrui se oko sebe i gledajui da li ga ko
posmatra. Bio mi je smean, jer sam i ja esto telefonirao u Crnu Goru na slian
193

VOJNA TAJNA 2. deo

nain. Pomenuti novinar je takoe uhapen u operaciji Sablja.

Najvea iz iroke lepeze gluposti koje su plasirane u aferi Perii je svakako silno lupetanje u vezi sa mojim bratom od strica, pukovnikom Milovanom
Vlajkoviem. On je bio ef kabineta kod Periia dok je bio NG VJ i generala
Ojdania, a danas je vojni atae u Beu. Pisali su da mu je potpukovnik Sekuli
nosio tajna dokumenta u Be, da je pukovnik Vlajkovi lan PDSa i slino.
Kada je to objavio Dnevni telegraf pokuao sam da demantujem, ali nisu objavili jer je demanti morao da objavi pukovnik Vlajkovi, koji kao aktivni ocir
VJ nije imao pravo da javno istupa bez odobrenja. Pouzdano znam da je pokuao to da uradi preko VJ, ali ona u tom trenutku nije bila zainteresovana za
tako neto. I njega su takoe pratili kada bi dolazio u SRJ iz Bea, i to mesecima
posle naeg hapenja.
U meuvremenu, sastao sam se sa gospodinom Pavkoviem u restoranu
Amigo na Dedinju, koji mi je potvrdio da nije znao za hapenje Periia i ispriao mi je kako je sve to teklo.
Sa gospodinom Pavkoviem sastao sam se samo zbog jednog cilja, a to je
kako bih i od njega uo ta se zbivalo pre i u toku naeg hapenja, drugo me nije
interesovalo. Rekao mi je sledee:
Ja sam potpisao naredbu o praenju NN lica poto je bilo sumnji da podaci
otiu iz Generaltaba VJ. Nismo znali ni ko ni kako ih iznosi. Nisam bio obavetavan o toku praenja niti sam obaveten o tome ko dobija te podatke, iako
sam morao to znati, niti o tome da e Perii biti uhapen. Kada sam doao na
posao, sutradan po vaem hapenju, pitao sam pukovnika Kljajia, komandanta
Kobri, ta ima novo, a on mi je odgovorio da je sino uhapen general Perii.
To me je zaista iznenadilo. Pitao sam ga po ijem nareenju, a on mi je rekao da
je to naredio general Aca Tomi. Kada sam pozvao Acu i pitao ga ta to uradi,
on mi je dosta hladnokravno odgovorio ... uradi ta uradi. Pitao sam ga zna li
Kotunica za to, rekao mi je da ne zna. Zvao sam predsednika Kotunicu na aerodrom, poto je tog jutra putovao za paniju, ali su oni ve poleteli iz Beograda.
Zvao sam nau ambasadu u Madridu i ostavio poruku da mi se predsednik javi
im sleti na aerodrom. U meuvremenu me ponovo pozvao naelnik Uprave
bezbednosti VJ general Tomi i rekao mi da ne zovem predsednika jer je on
o tome obaveten. Sa njim u avionu je bio i Rade Bulatovi, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost i jedan od tvoraca afere Perii. Nisam bio obavetavan ni o emu u vezi sa aferom Perii. Imam izjave ocira bezbednosti
koji su u tome uestvovali i koji su mi u izjavi napisali da im je lino Aca Tomi
naredio da ne smeju nikoga obavetavati, pa ni mene, o tom dogaaju.
Ukoliko ociri bezbednosti nisu smeli da o praenju Periia izvetavaju
Pavkovia kao NG VJ, onda je to samo jo jedna potvrda o tome da je cela afera
iskonstruisana da bi se sruila vlada. Da je tada uspela zamisao KOSa, ini
bi bio iv, ali verovatno bismo do sada bili u izolaciji i pod sankcijama.
Ipak, da se vratim na razgovor sa Pavkoviem. Priali smo ukupno oko sat
i po, ali ostala moja pitanja nisu se odnosila na ovu aferu i ne bi bilo korektno
da ih iznosim, jer su to neka njegova lina zapaanja. Pavkovi je svakako intel194

VOJNA TAJNA 2. deo

igentan ocir, koji zna svoje promaaje bolje od nas koji piemo ovakve knjige.
Siguran sam da je apsolutno svestan svake greke koju je napravio, a ima ih u
izobilju, zato me i ne ude pisma pomirljivog tona koje je ovaj general pisao iz
zatvora.
Imao sam slian susret i sa generalom akoviem, bivim naelnikom Uprave bezbednosti VJ, u njegovom stanu u Francuskoj ulici u Beogradu. I sa njim
je razgovor protekao u uobiajnoj atmosferi. akovi je kao svaki iskusan bezbednjak manje priao, a vie pitao. Bio sam zadovoljan razgovorom i sa jednim
i sa drugim, jer mislim da su bili dobrim delom iskreni. Ni jedan ni drugi nisu
mi ostavili ni trunku sumnje da je Perii odavao bilo kakve podatke Amerikancima.
akoviev razgovor ne bih prepriavao jer je veoma slian Pavkovievom.
Obojica su mi ispriala za poznati pokuaj upada vojske u Biro Vlade Republike
Srbije u junu 2001. godine. Za taj pokuaj upada uo sam i ranije, pre nego to
je afera izbila u javnost, ali moram da priznam da ni sam u to nisam mogao da
poverujem.
Ponovo mogu da zakljuim da su vojni sudovi drava u dravi. Naime, prema Ustavnoj povelji oni su prestali da postoje zajedno sa Vojnim tuilatvom,
jo u avgustu 2003. godine. Uprkos toj injenici oni i dalje sude i presuuju. Zgrada Vojnog suda u Ustanikoj predata je Ministarstvu pravde i tu se sada nalazi
Specijalni sud. Oigledno da pojedinim pravnicima iz vojnog pravosua Ustav
ne znai nita. Ovaj poluprivatni sud trai uhlebljenje i predstavlja pravi izazov
i za budue politiare u nekoj buduoj privatizaciji.
Moram da napomenem da niko sem ljudi koji su uestvovali u distribuciji
podataka iz Generaltaba nije znao pravu istinu u vezi sa mnom i potpukovnikom Sekuliem i da mi je veoma ao to nisam do kraja mogao da otkrijem
injenice ljudima koji su mi prijatelji, ili na neki drugi nain bliski i dragi, ukljuujui i mog pokojnog brata Gorana. Koristim i ovu priliku da im se izvinim
zbog toga, verujem da e me razumeti.

UMESTO ZAKLJUKA
Svojim delima ovek slika sebe.
iler
Posle pobede DOSa 05. oktobra 1999. god. nije dolo do revolucije kakva
je bila potrebna ovoj naciji, ali jeste dolo do revolucionarne promene u smislu
mesta i uloge pomenute koalicije. DOS je bio stvaran da promeni Miloeviev
reim i za to je dobio podrku naroda, inteligencije i Zapada, ali nije bio spreman da preuzme vlast u smislu gradnje neke nove drave i nekog novog sistema
vrednosti, u onom radikalnom smislu kako je bilo potrebno da bi se ubrzali
neki demokratski procesi. Prosto su bili zateeni brzinom kojom se ruila Milo195

VOJNA TAJNA 2. deo

evieva imperija. Otvaralo se bezbroj rupa u dravnom aparatu za koje DOS

nije imao kvalitetne kadrove. Poeli su da se prave truli kompromisi koji su raali nove nedostatke, tako da se na kraju stvorio lanac lobija koji je demokratiju
iskoristio kao paravan za pohlepu i afere. Sastavljen od bezbroj malih stranaka,
DOS je bio pravi odgovor na Miloevievu tiraniju, ali ne i na postmiloevievu
obnovu Srbije. Sporost u donoenju kljunih zakona i nedenisanje osnovnih
pitanja oko kojih bi se postigao nacionalni konsenzus (granice, Kosovo, tranzicija, ustav, Haki tribunal) postali su glavni razlog sukoba umesto da budu
magnet oko kog bi se okupljalo sve ono najumnije to je Srbija mogla dati.
Sujeta, pohlepa i presporo proienje kadrova optereenih aferama, samo su
oteali ionako haotino stanje. Nedostatak novih ideja koje bi doneli i realizovali novi ljudi uticali su na jalovost politikih reenja koja su nuena. Sve do
trenutka dok se napredak merio ponitavanjem nakaradnosti Miloevievih
zakona (verc goriva, cigareta, ubistva, inacija) sticao se privid uspenosti
reformi. Onog trenutka kad je trebalo iznedriti i podrati neke nove ideje koje
bi i sutinski oznaile preobraaj i diskontinuitet sa Miloevievom diktaturom
poelo se sa svaama i posustajanjima. Kada je Srbiji trebalo ponuditi neto vie od obinih donacija, denisati saradnju sa Hakim tribunalom, uspostaviti
vladavinu prava, stali smo. Narod je veom brzinom zaboravljao bedu iz koje
je izlazio nego to je vlada mogla da obezbedi obeano blagostanje. Nekad smo
bili presreni da inacija ne bude u milionskim procentima dnevno i da nam
bombe ne padaju na glavu a danas smo nezadovoljni duinom vremena koje
nam je potrebno da bismo uli u Evropu.
Poto nisam politiar i nemam obavezu, a ni naviku da nekom podilazim, a
pogotovo ne sopstvenom narodu, smatram da najveu odgovornost snosi sam
narod. Narod je birao Miloevia, narod je trpeo inaciju, narod je iao u ratove i na kraju i sam bio bombardovan. To su fakti ma kako to nekom zvualo.
Ovo to smo mi trpeli ne bi trpeo nijedan drugi narod u Evropi. Ovo to danas
radimo podravajui i oivljavajui iste one koji su nas gurnuli tu gde jesmo, to
najbolje potvruje. Ako je nemaki narod najzasluniji za to to je vaskrsao iz
pepela faizma i izgradio modernu i savremenu dravu, onda je svakako srpski
najzasluniji za ono to mu se desilo i to je tu gde je sada. Sa tim se moramo
sloiti, ali se ne smemo pomiriti.
Jedna od osnovnih pretpostavki bilo koje reforme jeste kadrovska reforma.
Tu smo verovatno i najvie podbacili. Tamo gde su Miloevievi kadrovi zamenjeni, uspesi su bili i najvei. Reforme su najvie kasnile u slubama bezbednosti i pravosuu. Tu je stanje i najkritinije. Kada se dalje nije moglo, a da se ne
pone sa smenama u vojsci, sudstvu, policiji, dogodilo se do ubistvo premijera
inia. Kad nismo mogli da reimo nagomilana ubistva u poslednjoj deceniji,
kad nam je Hag seo za vrat, vadei leeve iz Dunava, setili smo se Miloevievih
mitinga podrke i devalvirali gotovo sve ono za ta smo mislili da e biti temelj
neke nove Srbije. Postali smo taoci Miloevievih generala i ponovo vaskrsli
antihaki lobi obuen u neke nove uniforme i postrojen ispred spomenika gde
su poele pr ve demostracije 9. marta 1991. godine. Kad diktatori postanu de196

VOJNA TAJNA 2. deo

mokrate, jednako je zbunjujue za narod kao kad demokrate podilazei narodu

organizuju takve mitinge. DOS se troio najvie iznutra kroz nepromiljene i ishitrene poteze, a Zapad je pomagao time to je verovao da sve to nosi predznak
demokratsko zaista to i jeste.
O svemu ovome to je zapisano na prethodnim stranicama je, sa moje strane
i strane mojih prijatelja, od avgusta 1999. godine, obavetavana Vlada Crne Gore, a od 5. oktobra 2000. godine i Vlada Srbije.
Ministar Vladan Bati je ovu knjigu dobio neposredno pred njen izlazak i
zahvaljujui njemu organizovan je sastanak sa specijalnim tuiocem, gospodinom Jovanom Prijiem. Moram da priznam da se gospodin Bati nije dvoumio
ni jednog trenutka niti to se tie autentinosti niti odgovornosti glavnih aktera
nae drame. S tim materijalom upoznat je i visoki ocir Uprave bezbednosti,
kome sam u njegovom kabinetu vratio sva dokumenta koja sam imao o zloupotrebama u VJ. Prema mojim informacijama gospodin Priji je zatraio od
KOSa objanjenje i potvrdu verodostojnosti knjige i dokumenata. U Upravi
bezbednosti VJ nastala je prava panika poto su proitali knjigu. Mislim da je
gospodin Priji knjigu odneo na pogreno mesto da trai verodostojnost pomenutih dokumenata. To je kao kad bismo traili od Legije da uhapsi Miloevia
ili pak da svedoi u sluaju Ibarske magistrale i atentata na Vuka Drakovia.
Nije mi poznato da li je neto preduzeto po tom pitanju, koliko znam nije nita.
Jo mi je ostalo da se obratim javnosti, ali ne zbog kanjavanja zloinaca, to bi
trebali da rade sudovi, ve zbog toga da se ovakve stvari, ubudue, nazivaju pravim imenom.
Na kraju knjige, dugo sam razmiljao kako bi trebalo da izgleda njen zakljuak . Moda nisam znao kako da napiem to to elim, ali sam znao o kome u
pisati i kakvu poruku u poslati normalnom delu Srbije i Crne Gore. Pisau o
jednom asnom ociru koji nije traio nikakvu protivuslugu za veliko delo koje
je uinio i koji je proao celu golgotu zbog toga to nije bio ravnoduan na zloupotrebe i krivina dela koje su inili oni koji je trebao da budu najsvetliji deo nae nacije i drave. Njegove muke traju i dok piem ovu knjigu. Naravno, radi se
o potpukovniku Miodragu Sekuliu, naelniku informatike u kabinetu NG VJ.
Ako u neemu postoji njegova krivica onda je ona sadrana u tome to nije bio
sazdan od nemorala i licemerja, to je razlikovao crno od belog, katastrofu od
uspeha, ansu od debakla. Nije bio inspirisan nedelima ve delima, nije traio
in u zamenu za obraz. Delio je sudbinu drugih ocira, nespreman da rtvuje
ono to su temelji ovenosti i morala za aku prividne slave i lai. Nije mogao
da gleda kako dvorske lude izigravaju kraljeve. Nije ga uila majka da druge
zavija u crno i da te tragedije naziva sluajnou, ime bi pljunuo na korene iz
kojih je ponikao. Dobre slubene ocene kandidovale su ga za svedoka koji smeta svima. Doao je u poziciju da mu sudi onaj kome je najvie pomogao i ija
bi presuda presudila pokoljenjima koji e izmeu podanitva i pravedne rtve
odabrati ovo pr vo. To je njegova krivica! Osuda ovog asnog i potenog ocira
predstavljala bi osudu normalnih u ovoj Srbiji i Crnoj Gori. Ovim putem elim
da pozovem i premijera ukanovia i premijera ivkovia kao i predsednika
197

VOJNA TAJNA 2. deo

Marovia da kao osvedoene demoktrate skinu anatemu sa ovog estitog oveka. Vaa borba ne bi imala ni smisla ni efekta da nije bilo na hiljade pojedinaca
kakav je potpukovnik Sekuli, koji je stavljajui glavu u torbu svoju i svoje porodice bio spreman na ogromnu rtvu da bi Srbija i Crna Gora postale to to su
danas. Oekujem od odgovornih i moralnih da kau ta je ovoj naciji znaio ovek koji je bio spreman da zaloi sve da bi spasavao izgubljeno i da bi pomagao
nepoznatima da ovu zemlju uvedu u red demokratskih drava. Prisustvovao je
kolegijumu NG VJ, sluao i gledao svojim oima kuda sve to vodi. ta je trebalo
da uradi u tim tekim danima? Da gura kola koja su se zahuktala ka ambisu ili
da postupi kao heroj koji je imao hrabrosti koju nisu imali drugi i uini sve to
je u njegovoj moi da sprei Miloevievu tiraniju i kuknjavu nekih novih majki za svojom decom. Ne moemo, gospodo, zarad dnevnopolitikih deavanja
gaziti po telima ivih ljudi, jer emo se kad tad i sami zgaziti.
Zato mu veliko hvala i u moje ime i ime svih ljudi koji razlikuju ta je vojna
tajna, a ta zloin prikriven misterijom vojne tajne.
Patriote su uinile sve da objasne kako je 5. oktobar produkt polupismenih kriminalaca koji su doveli DOS na vlast, a niko im nije oponirao da su inteligentni i obrazovani ociri, kakvih je u srpskoj istoriji bilo na hiljade, videli
kuda vodi Miloevieva hunta i jasno pokazali svoj patriotizam i ljubav prema
otadbini. To su bili svojevrsni Apisi koji posle smene vlasti nisu traili ni
unapreenja niti popularnost. Ostali su tamo gde su bili dok su se Miloevievi
generali i pukovnici vinuli u nebo sa samo jednom eljom da se osvete onima
koji su bili drugaiji od njih, da bi svoju sramotu prikazali kao velianstvenu
borbu za narod i dravu. Ta osveta je inspirisana pre svega strahom od dokaza
za ono to su uinili u poslednjoj deceniji. Potpukovniku Sekuliu pripada zasluno mesto u novijoj istoriji, a Crnoj Gori ast da okai orden na velike grudi
velikog oveka. Odajem ovom prilikom zahvalnost i drugim ocirima koji su mi
pomogli direktno ili indirektno, a koji su takoe proganjani samo zato to se u
njih sumnja da bi i oni poput Sekulia mogli da ispriaju ono to znaju.
Vrednost Sekulieve rtve je jo i vea ako se ima u vidu da, iako je znao
ta je inio , nije posle hapenja prozivao ni crnogorsku ni srpsku vladu, jer je
shvatao da je to ono to Aca Tomi i njemu slini jedva ekaju. Nije to uradio
ni kada su ga pre dve godine suspendovali i smanjili bednu platu na pola, ni
onda kada su mu kvaziprijatelji okretali glavu, a ni onda kada su mu uskratili
in pukovnika koji mu po radnom stau i najboljim ocenama u karijeri pripada.
Budui doktor informatike, pretrpeo je sva mogua ikaniranja stoiki i dostojanstveno kako i lii jednoj takvoj ljudskoj gromadi. Manje od toga od njega
nisam ni oekivao.
Na kraju bih zahvalio svim onim politiarima koji su mi dali podrku da
istrajem na pisanju ove knjige a oni e se prepoznati u ovoj reenici. Ovom knjigom sam smanjio jedan unutranji pritisak izazvan svim onim povampirenim
ideolozima Miloevievog patriotizma koji se ne skidaju sa naslovnih stranica i
predizbornih bilborda.
Jedino to bih jo voleo da znam jeste kako se osea Branko Krga kada pre198

VOJNA TAJNA 2. deo

daje raport domaim izdajnicima i stranim plaenicima kao i razloge zato se

od takvog oveka prima raport?
Hvala svima na podrci i strpljenju.

199

VOJNA TAJNA 2. deo

PRILOZI
PRILOG BR. 1.

PRESUDA GRUPI OSA KOJA JE OBJAVLJENA U DNEVNIM NOVINAMA

U Vojnom sudu u Niu izreena presuda estorici Kruevljana
Grupi OSA od 1,5 do 5 godina
Gajiu, Pavloviu i ureviu po 5, Vukadinoviu i Milanoviu po 3, Zdravkoviu godinu i po, a Malii osloboen
NI Vojni sud u Niu osudio je u petak kruevaku grupu lanove Oslobodilake srpske armije OSA na kaznu zatvora od 22 godine i 6 meseci.
Po pet godina zatvora dobili su Boban Gaji, Milutin Pavlovi i Radovan urevi. Na po tri godine osueni su Miodrag Vukadinovi i Ivan Milanovi, a Zoran
Zdravkovi dobio je godinu dana i est meseci zatvora.
Srbin sa Kosova iz Pei Milutin Malii osloboen je poto je vojni tuilac odustao od optube zbog nedostatka dokaza. Sud je doneo reenje po kome su iz pritvora puteni Vukadinovi, Milanovi i Zdravkovi, dok su Gaji, Pavlovi i urevi
zadravani u zatvoru.
Kruevakoj grupi sueno je zato to su polovinom prole godine u Kruevcu
osnovali OSA radi vrenja krivinih dela terorizma, diverzije, napada na ustavno
ureenje sa ciljem nasilne promene ustavnog ureenja SRJ, svrgavanjem najviih
dravnih organa i dovoenjem na vlast kralja i uspostavljanje monarhistikog ureenja.
Kruevakoj grupi vojni tuilac pripisao je da je pripremala atentat na predsednika SRJ Slobodana Miloevia i na generala Neboju Pavkovia, kao i da su za to
planirali da angauju ljude iz Bosne i Nemake. Na glavnom pretresu od 22. sasluano je 18 svedoka.
Optueni su porekli sve, tvrdei da je cilj OSA bio samo delovanje na Kosovu,
radi odbrane srpskih svetinja i srpstva, da nisu imali oruje i da nije bilo ni rei o
teroristikim akcijama u Srbiji.
Beogradski advokat Jovan Pavlovi, jedan od branilaca, u zavrnoj rei nazvao
je kruevaku grupu ratimovanim orkestrom, za koju je rekao da je od jedne
rodoljubive ideje da se pomogne Srbima na Kosovu poelo svata da se zamilja i
pria, ali koja nije bila u stanju da bilo ta ozbiljno uradi, a kamoli da srui poredak
zemlje.
ureviev branilac, beogradski advokat ore Kalanj, ocenio je da je drastina kazna izreena, kako je rekao, za verbalni delikt.
Smatram da su optueni za neto to je priano i govoreno, da nije postojala
nijedna ozbiljna namera zata su optueni rekao je Kalanj. Svi ti ljudi tako su
proli zato to nisu iza sebe imali nijednu politiku partiju, nijednog lidera, niti oveka iz vlasti koji bi ih zatitio.
Predsednik sudskog vea, pukovnik Vukadin Milojevi, rekao je da nije re o
200

VOJNA TAJNA 2. deo

politikom procesu, ve da se sudilo grupi koja je optuena za stvaranje zloinakog udruenja za oruanu borbu protiv ustavnog poretka SRJ.
Lj. Jovanovi
PRILOG BR.2

PRESUDA NOVINARU MIROSL AVU FILIPOVIU OBJAVLJENA U LISTU

POLITIKA
Politika
Vreme broj 500, 5. avgust 2000.
U Vojnom sudu u Niu novinar Miroslav Filipovi osuen zbog pijunae
Sudska overa politike presude
Moda je poneto od onoga to si ti objavljivao i tano. Mi ne iskljuujemo
mogunost da su se zlodela na Kosovu i Metohiji moda i dogodila u pojedinanim
sluajevima, ali velika je la da je VJ inila takve stvari. To su teke neistine koje
mogu izazvati uznemirenje graana koji iole poteno razmiljaju i kojima je stalo
do ove drave i vojske, rekao je pukovnik Miladinovi u usmenom obrazloenju
presude novinaru Danasa i Frans presa Miroslavu Filipoviu
Dozvoljavate da vam se kolege ubijaju, da vam se kolege zatvaraju, da vam
se kolege proglaavaju za pijune. Probudite se, dignite glas. Slavko je na vreme
objavio da e doi i na vaa vrata, navodi u otvorenom zahtevu novinarima Jova
uruvija, brat novinara Slavka uruvije, rtve nerasvetljenog ubistva izvrenog u
centru Beograda, u po bela dana, u smutno vreme prologodinjih vazdunih udara
NATO snaga na Jugoslaviju.
Povod za njegovu javno prosutu u jeste presuda Vojnog suda u Niu, koji
je 26. jula ove godine osudio dopisnika beogradskog dnevnika Danas i agencije
Frans pres iz Kraljeva Miroslava Filipovia na sedam godina zatvora zbog krivinog
dela pijunae u sticaju sa irenjem lanih vesti. Prema presudi, Filipovi se bavio
pijunaom, i to tako to je kao novinar dolazio do tajnih vojnih podataka, koji
su, dodue, ve bili objavljivani u sredstvima informisanja, te ih potom iznosio u
sopstvenim tekstovima, koje je najpre uredno potpisao punim imenom, pa objavio
u medijima. Bez obzira na to da li je Filipovi u spornim tekstovima ispotovao
sva pravila novinarske profesije, ili je moda napravio i poneki propust, koji se
u svim normalnim zemljama zakonski regulie pred civilnim sudovima i po zakonima o informisanju, svakome sa imalo zdravog razuma ovakav javni pijun bio
bi krajnje sumnjiv. Ali ne i nikom Vojnom sudu koji se nije dao navui. Njemu je
odmah sve bilo jasno. On ne robuje apsurdima.
JAVNA TAJNA: Tako je Filipovi postao prvi novinar u SRJ kome je jedan
sud overio politike presude esto izricane nezavisnim novinarima da su
ubice, pijuni, strani plaenici ili produena ruka NATO pakta. Te politike
somnabule, dostojne ludila u Kafkinom Procesu ili Kovaevievom Balkanskom
pijunu, dobile su najzad i sudski epilog. Na taj nain Filipovi je stekao sve anse
da postane jedan od toponima paranoidnog odnosa sadanje vlasti i pravosua
201

VOJNA TAJNA 2. deo

prema nezavisnim medijima. Takve anse, naalost, imaju i novinari koje su ubijali,
zatvorski kanjavali, privodili, gasili im medije i drakonski ih kanjavali po Zakonu
o informisanju.
Predsednik vea petorice Vojnog suda u Niu pukovnik Radenko Miladinovi
saoptio je, dakle, da je ovo vee, u kojem su bili i potpukovnik Boidar Mini i
kapetan Zdravko orevi, nesporno zakljuilo da je Filipovi izvrio krivino
delo pijunae iz lana 128 stav 1 Krivinog zakona SRJ u sticaju sa irenjem lanih
vesti iz lana 218 Krivinog zakona Republike Srbije. Zbog toga je oduilo da ga
zbog prvog nedela kazni sa pet, a za drugo sa tri godine zatvora, odnosno da mu
izrekne jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.
Filipovi je kriv za pijunau jer je od juna 1999. do maja 2000. godine
pribavljao tajne vojne podatke u nameri da ih preda stranim organizacijama kakve
su britanski Institut za izvetavanje o ratu i miru i AFP. On je prikupio i predao
podatke o teritorijalnoj nadlenosti, brojnom stanju i mobilizacijskoj popunjenosti
jedinica VJ na teritoriji Sandaka. Prikupio je i tajne vojne podatke o vojnim jedinicama na teritoriji Crne Gore i onima koje su dislocirane sa Kosova i Metohije, ali
ih nije dostavio, ve ih je uvao na hard disku svog raunara, koji mu je zaplenjen
prilikom pretresa stana, rekao je pukovnik Miladinovi.
On je dodao da je sud nesporno utvrdio da su podaci koje je Filipovi objavio
tani i poverljivi, te da kao takvi ne smeju da se alju, pogotovu ne stranim organizacijama. Pri tom je priznao da su mnogi od tih tajnih vojnih podataka koje
je Filipovi objavio ve bili objavljeni u drugim medijima, ali da je sud ocenio da
je re ipak o njegovoj pijunskoj delatnosti jer ih je skupio u poprilinom broju.
Kazna za krivino delo pijunae je od tri do 15 godina. Mi smo odluili da izreknemo kaznu koja je na donjoj granici jer podaci koje je Filipovi objavljivao nisu
poverljivi podaci najveeg stepena tajnosti. To su podaci nieg stepena tajnosti i
nisu mogli izazvati najtee posledice po dravu i vojsku, takoe je priznao pukovnik Miladinovi.
BEZ UMILJAJA: Predsednik vea je, meutim, naveo da je vee odluilo da
Filipoviu izrekne maksimalnu zakonsku kaznu za irenje lanih vesti jer je on
izneo teke neistine o VJ u tekstovima za britanski Institut, AFP i dnevnik Danas
u nameri da izazove uznemirenje javnosti, remeenje javnog reda i mira i umanji
poverenje graana u nadlene dravne organe. On je precizirao da su te teke
neistine navodi u Filipovievim tekstovima da je VJ inila zverstva na Kosovu i
Metohiji i nasumice granatirala albanska sela, a rezervisti ubijali albanske ene
i decu. Prema njegovim reima, neistine su i da SRJ posle rata na Kosovu kriom
alje vojne i parapolicijske snage kako bi izazvala sukob srpske i albanske strane, da
su neki gradovi u Sandaku opkoljeni tenkovima, kao i da srpska vlast vri nekontrolisani pritisak na albansko stanovnitvo u Preevu, Bujanovcu i Medvei.
Moda je poneto od onoga to si ti objavljivao i tano. Mi ne iskljuujemo mogunost da su se zlodela na Kosovu i Metohiji moda i dogodila u pojedinanim
sluajevima, ali velika je la da je VJ inila takve stvari. To su teke neistine koje mogu
izazvati uznemirenje graana koji iole poteno razmiljaju i kojima je stalo do ove
drave i vojske, rekao je pukovnik Miladinovi u usmenom obrazloenju presude.
202

VOJNA TAJNA 2. deo

U zavrnoj rei, zamenik vojnog tuioca kapetan Aleksandar Kalianin zatraio

je da se Filipovi kazni po zakonu. Jedan od Filipovievih branilaca beogradski
advokat Zoran Ateljevi zatraio je oslobaajuu presudu jer su optube protiv
Filipovia neosnovane i nisu dokazane u toku postupka. Filipovi se ponaao iskljuivo kao novinar koji je u svojim tekstovima uglavnom navodio podatke koje
su ve objavljivale druge medijske kue i koje nikako nije mogao smatrati tajnim
vojnim podacima, rekao je Ateljevi novinarima, i dodao da je za postojanje
krivinog dela pijunae bitan umiljaj koji njegov klijent nije imao.
U toku pretresa proitane su pismene izjave tri svedoka iz Kraljeva koji su
saoptili da su povremeno sa Filipoviem razgovarali o Vojsci Jugoslavije (VJ) i
prologodinjem ratu na Kosovu i Metohiji. Filipovi mi je rekao da je pisanjem
o individualnim zloinima pojedinaca na Kosovu eleo da spere kolektivnu ljagu
sa VJ, naveo je u izjavi jedan od njih, Vuki Mimovi. Predsednik Vea je odustao
od sasluanja odsutnih svedoka, kakvi su dva policajca koja su pretresla Filipoviev
stan u Kraljevu i oduzela mu paso, hard disk i oruani list, kao i Gordana Igri iz
britanskog Instituta za izvetavanje o ratu i miru, za koji je Filipovi napisao sporni
tekst zbog kojeg je optuen za pijunau. Svedok Igri nas je pismeno obavestila
da ne moe da doe jer se nalazi u Londonu, naveo je pukovnik Miladinovi.
REAGOVANJA: Glavni pretres protiv Filipovia bio je zatvoren za javnost u
delu kada je optueni iznosio strogo poverljive vojne podatke. Dvadesetak novinara domaih i stranih medija, meu kojima je bila i ekipa amerikog CNNa,
tada je, u utljivom drutvu tri do etiri stalno prisutna naoruana vojna policajca, uglavnom ekalo ispred sudnice. Na ulazu u zgradu Stare ivare, u koju
je izmeten Vojni sud nakon to je zgrada u kojoj se nalazio teko oteena u
prologodinjem NATO bombardovanju, svi novinari su legitimisani i pretresani.
Takoe su testirani na oruje uz pomo detektora.
Vojni tuilac u Niu pukovnik Stanimir Radosavljevi podigao je optunicu
protiv Filipovia 14. juna ove godine. On je uhapen 8. maja u svom stanu u
Kraljevu, 12. maja je puten iz pritvora Vojnog suda u Niu, a 22. maja protiv
njega je pokrenuta istraga i odreen pritvor. Zbog hapenja i postupka protiv
Filipovia protestovalo je vie domaih i stranih novinarskih i drugih organizacija. Posle hapenja on je predloen za meunarodnu nagradu za novinarstvo
u oblasti ljudskih prava koju dodeljuje Amnesti interneenel. Proglaen je takoe
za evropskog internet novinara godine i dobitnika godinje nagrade dnevnog lista
Danas Staa Marinkovi.
Nakon presude otro su protestovali i Evropska unija, amerika administracija, komesar EUa za meunarodne odnose Kris Paten, predstavnik OEBSa za
slobodu tampe Frajmut Duve, Meunarodna federacija novinara, Meunarodni
institut za medije, Reporteri bez granica, NUNS, ANEM, Otpor i vie opozicionih
stranaka. Niki odbor GSSa pozvao je sve novinare nezavisnih medija da ne izvetavaju o radu VJ dok ne bude ukinuta presuda Filipoviu. Da li VJ uopte ima vojnih
tajni nakon Dejtonskog sporazuma, koji je omoguio predstavnicima NATO snaga
da obiu kasarne i popiu sve, od metka do tenka, zapitali su se oni.
Dnevni list Danas ve je sakupio nekoliko stotina potpisa novinara koji od
203

VOJNA TAJNA 2. deo

predsednika SRJ Slobodana Miloevia zahtevaju obesnaenje presude Filipoviu.

Istovremeno, Graanski parlament Srbije pozvao je novinare, opozicione stranke
i nevladine organizacije da od 6. avgusta zaponu protestna okupljanja ispred zatvora u kojem se nalazi Filipovi dok se on ne pusti na slobodu. Urednik Televizije
Soko iz Sokobanje Neboja Risti, koji je ve odleao 11 meseci zatvora zbog irenja
lanih vesti samo zbog toga to je u vreme prologodinjeg ratnog stanja na spoljne
staklo te televizije zalepio plakat Free press made in Serbia, ocenio je: Nema
sumnje da e ovaj reim trajati krae nego kazna koju je izrekao Filipoviu.
Bilo bi dobro da je ovek u pravu. Ipak, njegova prognoza mogla bi biti samo
isprazni optimizam ukoliko se novinari, opozicija i graani stvarno ne probude i
ozbiljno ne organizuju. Ukoliko to izostane, bie ovde jo ubijenih, zatvorenih i
osuenih za pijunau. I svakome e zakucati na vrata.
Zorica Miladinovi

PRILOG BR.3.
TEKST NOVINARA FILIPOVI MIROSLAVA KOJI JE ON NA MOJU MOLBU NAPISAO ZA
OVU KNJIGU

Miroslav Filipovi: etrdeset meseci kasnije

TAOCI BEZNAA
Ko se to u Srbiji pobunio protiv Srebrenice, ko se postideo trbaca, ko se to
uasnuo Vukovara. Ko je podstrekae, komandante i izvrioce tih nedela nazvao
pravim imenom, ko je traio da se ti ljudi, ako im takav naziv prilii odvoje u neki
zatvoreni prostor i pokazuju turistima....Niko! Zato su nai sunarodnici koji su poinili neuvene zloine, nezapamene na ovim prostorima za nas jo uvek heroji. A,
dokle god je tako, dokle god su zloinci heroji i na slobodi, mi emo kao narod biti
zloinci i biemo u manjem ili veem zatvoru.
Pre, od prilike toliko meseci, u prolee dvehiljadite, spletom udnih okolnisti
postao sam najvei neprijatelj Slobodana Miloevia i njegove Vojske, toliko veliki
i opasan, da su me uhapsili i osudili na dugogodinji zatvor. Nisu to uinili ni sa
jednim od politiara, izuzimajui Vuka Drakovia. Naravno da opisivanje zato
je tako zahteva mnogo vie prostora nego to ga imam, ali, ipak, bar da dam neke
naznake te moje tune i opasne privilegije.
Maja 2000. godine, osmorica pripadnika Slube upali su u moj stan i tu me,
posle kratkog pretresa, pred suprugom i sinom uhapsili. Dva dana kasnije sam
saznao da sam optuen za pijunau u korist Francuske i Engleske i irenje lanih
vesti o zloinima Vojske Jugoslavije na Kosovu. Pred kraj jula sam pred vojnim
sudom u Niu osuen na sedam godina zatvora. Suenje je efektivno trajalo manje
od jednog sata. Desetog oktobra sam osloboen presudom Vrhovnog vojnog suda
u redovnoj albenoj proceduri. Polovinom decembra 2000. godine, Predsednik
SR Jugoslavije je po slubenoj dunosti doneo akt o mom oslobaanju daljeg
krivinog progona. To su injenice.
204

VOJNA TAJNA 2. deo

Zato sam uhapen?

Osnov za hapenje i podizanje optunice su moji tekstovi objavljeni tokom
2000. godine u nekoliko medija u inostranstvu. Svi tekstovi su bili uredno potpisani
mojim punim imenom i prezimenom. Tekstovi su bili razliitog sadraja, ali su
uvek za predmet imali najaktuelnije dogaaje u zemlji. A dogaaja je u to vreme,
hvala Bogu bilo koliko hoete. Ja sam ih opisivao onako kako sam najbolje umeo,
trudei se da budem maksimalno obaveten i objektivan. Teme su, rekoh, bile
razlite, ali sam, opisivajui svaki problem, bio prvi novinar koji je to i tako govorio.
Prvi sam pisao o hladnjaama kojima su nai momci vozili tela ubijenih Albanaca,
prvi sam svetskoj javnosti otkrio lokacije logora u kojimna su Albanci na Kosovu
drali zarobljene i kidnapovane Srbe. Prvi sam pisao o ubistima civila na Kosovu,
ali i o pobuni na jugu Srbije. Verovatno sam prvi zaradio i svojevrsni paradoks. Dok
sam ja leao u vojnom zatvoru u Niu, na zvaninom sajtu jugoslovenskog Ministarstva spoljnih poslova stajao je moj tekst o albanskim logorima za Srbe.
ta se, u stvari, dogodilo?
Srpska vojska je u svojoj istoriji vodila mnoge bitke i ratove. Veinu njih nije
elela, niti im je imalo doprinela. Neke bitke i ratove je gubila, ali je one najvanije
dobijala. I kad je gubila i kad je dobijala, srpska vojska je predstavljala apoteozu ne
samo junatva, ve i vitetva i krajnjih dometa vojnike i ljudske asti. Zbog toga
se na velikim i vanim vojnim akademijama u velikim i vanim zemljama izuavaju
slavna dela naih vojvoda i generala, ali i ovenost i vitetvo srpskih vojnika, a
sa njima i itavog srpskog naroda. Toliki ratovi su, od 1804. proli, a, sve do ovih
poslednjih ratova, niko nije pokazao prstom na srpskog vojnika kao palikuu, kao
ubicu, kao silovaa.
ta se to dogodilo u poslednjem ratu? Ko je srpsku vojsku i srpski narod gurnuo
u sramotu od koje vee teko da ima.
Srpska vojska je i u prolee 1999. godine vodila jedan rat, rat koji isto tako nije
elela. Meutim, umesto o ovenosti i junatvu, do nas su stizale i dandanas
stiu vesti o drugaijim osobinama srpske vojske. Ma koliko odbijali da verujemo
da su nai mladii inili rune stvari, optube su teke, dolaze sa vanih mesta i
mnogo ih je. Ko je naterao srpsku vojsku da za samo nekoliko meseci ili godina potroi sve ono to su nai slavni preci gradili decenijama? Ko je uinio da se, umesto
na svetskim vojnim akademijama, dela sadanjih srpskih generala prouavaju u
Hagu.
injenica je da su predstavnici, pre svih, srpskog naroda, na Kosovu poinili
neuvene, stravine zloine. Nezavisne ekipe eksperata su na teritoriji Kosova iskopale nekoliko hiljada leeva za koje se sa sigurnou tvrdi da pripadaju albanskim
civilima, isti ti eksperti, mada im za to nije bilo potrebno nikakvo znanje, ustanovili
su koliko je deijih, koliko enskih leeva. Prebrojali su i nekoliko desetina hiljada
izgorelih albanskih kua. Nema ni malo sumnje da su to uinili pripadnici srpskog
naroda. To to su oni pri tome bili obueni u uniforme policije ili vojske, ne menja
nita.
Ko je za to kriv? Svi smo se ve nasluali optubi na raun Slobodana Miloevia
i njegovih saradnika, pa ak i na raun neidentikovanog krivca zvanog njegov
205

VOJNA TAJNA 2. deo

(Miloeviev) reim. Bilo bi divno da je to tako. Da je to tano, ili da su samo oni

krivci, sada bi smo, tri godine posle dolaska na vlast DOSa imali jasne dokaze
priznavanja te krivice, imali bi smo sudske procese protiv zloinaca u naim redovima, imali bi smo nacionalno oienje i mogli bi smo da kaemo da je udovini
i nenarodni reim Slobodana Miloevia uinio da na komandna mesta u politici i
oruanim snagama dou najgori ljudi koji su uinili to to su uinili, ali mi smo ih
uhapsili, sudimo im, traimo oprotaj od naih rtava, ali i stvaramo novo drutvo
u kome nikad vie ne moe da se dogodi da takvi ljudi odluuju o upotrebi oruane
sile. Tako bi smo kazali da je kriv samo Miloevi i njegov reim.
Meutim, evo ve tri godine, nita se od toga nije dogodilo, pa je veoma jasan
zakljuak da nije Slobodan Miloevi taj koji je jedini i najvie kriv za zloine
srpskog naroda protiv ostalih naroda. Namee se i jedan drugi, prilino porazan
zakljuak, da, obzirom na ponaanje aktuelne vlasti nema garancije da iste zloine
neemo da ponovimo. Jer, ko je garant da se to nee ponoviti, i ime to garantuje?
Policajci ubice albanske dece su napredovali u slubi, ociri koji su haubikim
plotunima tukli pitoma metohijska sela, svakog Dana Vojske ili nekog drugog
datuma, sve jedno, dobijaju po neko odlikovanje i po neku zvezdicu. I jedni i drugi
su se u septembru 2000. presvukli i doveli DOS na vlast, i time zasluili da ih
vlast javno i unapred abolira.
Krivci smo, dakle, svi mi, a poto jo se uvek kao drutvo nismo odredili prema
zloinima koji evidentno postoje a mi Srbi smo ih poinili, onda je sasvim u redu da
ceo svet ceo srpski narod smatra zloinakim i da ga tera da deli posledice takvog
tretmana.
Moja pria
Prve vesti o runim stvarima koje su uinili nai momci u plavim i zelenim maskirnim uniformama stigle su do mene neposredno posle Vukovarske operacije.
Kraljevo ima sreu ili nesreu, da je u njegovoj okolini stacionirana jedna od elitnih
oklopnih brigada koja uvek prva ide meki na rupu. Tako je bilo i u ratu u Hrvatskoj, pa odmah zatim i u Bosni. Momci, inae mirni Moravci i umadinci su bili
na ratitu i doli otuda sa stranim priama o stotinama ubijenih ljudi, o svinjama
koje jedu ubijenu decu, o deci koju su gazili tenkovima, o stranom i nepotrebnom
ratu koji su zametnuli crveni carevi, ratu u kome su stradali i nai i njihovi, a da ni
jedni ni drugi nisu znali zbog ega i zbog koga stradaju.
Dani su, i meseci prolazili, carevi su bili neumorni, naroito ovaj na najcrveniji,
pa su nai momci opet i iznova odlazili u rat, odlazili i vraali se, da bi sa svakim
povratkom kui konstatovali da je tamo odakle su dolazili nepovratno ostajao deo
njih i to onaj najbolji, najoveniji i najmilosrdniji.
Vratili su se nai momci i iz poslednjeg rata i...., promenili se. Neki su nekako
uspevali da izdre, da ostanu normalni, da preive, a neki, boga mi, ne. Milan je
aktivirao kaikaru pod sobom, Rade se pozdravio sa enom i decom, seo na elezniku inu, zapalio cigaretu i duboko i udno uvlaei dim, kao da mu je poslednje,
saekao brzi voz, Dragan je ubio svoju enu i sebe. Naizgled, ni za ta!? A, moda
ti dobri, patrijarhalni domainski sinovi nisu mogli da ive sa onim to su videli, ili
moda i sami uinili, ko zna.? Nisu mogli da podnesu snove sa crvenim patuljcima,
206

VOJNA TAJNA 2. deo

gremlinima i ostalim karakondulama koji su ih pohodili danju i nou, sedali im

na grudi i vadili iz krvavog i masnog daka odseene deje glave, devojake ui sa
zlatnim minuama, vereniko prstenje na odseenim prstima....Vreme, meutim,
lei i tee stvari, pa smo sa mesecima koji su prolazili svi poeli da zaboravljamo
strahote rata.
Da li ba svi i da li ba sve strahote?
Moda bi se te strahote nekako i zaboravile, da poetkom prolea 2000. godine
umadijom i Pomoravljem ponovo nisu krenuli pozivari nosei pozive za vojnu
vebu. Govorilo se da sada kreemo na Crnu Goru. Opet?! No, vlasti su bile
neumoljive. Policijski automobili su krstarili umadijskim i pomoravskim selima
i sokacima, hvatali mobilisane rezerviste i vezane ih, krvave i modre od batina,
sprovodili u kasarne. Kao po komandi, ceo kraj je planuo. Veterani su se zaas
organizovali. Ekipa Vojnog odseka koja je mobilisala vojsku u pomoravskom selu
Stubal, jedva se spasla batina, a boga mi, na obe strane je bilo ljudi koji su drali
ruku na ruici pitolja. Celo selo je izalo pred njih i najurilo ih. Buknuo je protest
rezervista.
Druei se sa tim estitim ljudima, rekoh ve, mirnim umadincima i Moravcima, primetio sam da su strahote kosovskog rata u dobroj meri zaboravili. Sve
strahote osim slika mrtve dece, i to naroito kod onih mladih ljudi koji su i sami
imali decu. Govorili su mi: tri rata smo vodili i u sva tri rata ubijali decu. Sada je
dosta. Crnogorsku decu neemo da ubijamo. Isto su govorili: sto pedeset hiljada rezervista je uestvovalo u kosovskom ratu, a jedva stotinu njih je inilo zloine. Uhvatite ih i sudite im. Neemo mi da nosimo peat zloinake vojske i zloinakog
naroda!
Ba tada je iz mene konano izaao tekst koji sam ja naslovio: Deje suze
protiv Miloevia. Nosio sam ja tu priu skoro godinu dana. Ispriao mi ju je jo u
junu 1999 mladi koji je sa dvadeset pet godina ve bio veteran etiri rata. Najbolji
voza osamdeset etvorke u celoj vojsci. Tada nisam mogao da plasiram tu priu,
rat se tek okonao, veliki broj ratnih uredbi je jo uvek vaio. Onda su u Kraljevo
dole koleginice Elen Popovi iz pariskog Liberation a i Jolanda Jaljuemet iz enevskog Le Temps a. Prenoile su u mojoj kui i ja sam im dao tu stranu priu.
Sutradan smo otili kod malog i on je uz uslov nastroije anonimonosti ispriao
svoje svedoenje. Posle nekoliko dana, oba lista su objavila stranu priu jednog
srpskog rezerviste po imenu Boris. Svet je bio okiran.
Evo kako je priu doneo Liberation u broju od 12. jula 1999. pod naslovom
Les cauchemars dun soldat serbe i podnaslovom Un conducteur de char de
larmee yougoslave raconte les exactions commises au Kosovo de mars a avril.
Ovde ponavljam samo nekoliko karakteristinih detalja.
Najgore se dogodilo sutradan, pria on. Nareeno nam je da napadnemo selo
u okolini Kline. Mislio sam da se tu kriju teroristi. Meutim, bila je to odmazda. U
selu su ostali samo civili. Jedan rezervista je ubio blizu trideset ena i dece. Video
sam to svojim oima. Navodno je njegov prijatelj poginuo u napadu NATO prethodne noi, i to je bio razlog masakru. U meni je neto puklo. Poeo sam da vritim
kao lud. Moj suvoza je nastojao da me umiri: ti nisi nita uinio, misli na svoju
207

VOJNA TAJNA 2. deo

enu i sina, na povratak kui. Ali meni je mozak stao, bio sam mrtav, biljka, pria
ovaj tenkista i dodaje da to nije jedini uas kome je bio svedok. Njegova jedinica je
u aprilu prekomandovana na podruje akovice i uestvovala je u ienju sela za
selom, tri puta zajedno sa jednom od etiri policije koje su operisale na Kosovu.
Poto bi na selo bilo ispaljeno nekoliko granata, oni su ulazili i ubijali, pljakali i
palili, pria ovaj tenkista. Za njih nije bilo razlike izmeu civila i terorista, dovoljno
je da je ovek Albanac. Na kraju su dolazili njihovi kamioni. U jedne su utovarivali
plen, u druge, kamionefriidere, tela ubijenih Albanaca i odvozili ih. I to sam vidio
svojim oima, kae ovaj svedok i istie da ga vie niko i nita ne moe oterati u rat.
Govore nam o pobedi. Moja jedina pobeda je to sam jo iv, zavrava svoju priu
ovaj bivi tenkista, pola radnik, pola seljak, kako ga opisuje Liberation.
Na moje zaprepaenje, posle nekoliko dana, delove te prie je, preko agencije
SENSE, preneo moj list Danas, a zatim je pria osvanula na sajtu Demokratske stranke. Na tome se sve zavrilo, pa je itava stvar ubrzo bila zaboravljena.
U jesen iste godine je u Jugoslaviju doao producent britanskog Channel 4
Simon Chinn sa namerom da za svoju kuu snimi seriju od devet dvadesetominutnih
lmova vezanih za Kosovsku krizu. Radnja je poinjala u prolee 1998, a zavravala se povratkom naih osramoenih momaka sa Kosova godinu dana kasnije.
Iao je Sajmon irom Srbije i snimao prie rezervista i drugih svedoka. Bio je i u
Kraljevu i ja sam mu dao etiri prie. Da ne duim, u konanoj redakciji i montai
u Londonu, u celu troasovnu seriju ula su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.
General Neboja Pavkovi, tada komandant 3. Armije VJ i moj deko, ovoga puta
kao Draen, i opet uz uslov anonimnosti i lmske efekte koji skrivaju lik.
Dogaaji iz februara i marta 2000. godine su me vratili u priu, i nastale su
Suze.
Moja pria je u Londonu izazvala ok. Bio je to prvi tekst iz Srbije koji na taj
nain govori o runim stvarima koje su na Kosovu inili nai momci. Miloevi je
u to vreme jo uvek bio jak kao zemlja i bila je prava hrabrost ili moda i ludost
pisati tako neto. Moja urednica Gordana Igri mi je ponudila da tekst objavimo
pod lanim imenom jer se zaista brinula za mene. Odbio sam, ne zato to sam
hrabar, ve, prvo, to iz principa i ponosa ne objavljujem nepotpisane tekstove, a
drugo, znao sam da me tajna policija prati i presree moju potu i da je ve znala
i za moj tekst i za Gocinu ponudu. Tako su Suze objavljene pod mojim punim
imenom ali pod naslovom: Serb Ocers Relive Killings.
Kako se kasnije ispostavilo, problem za mene ne bi bio toliko veliki da tekst pre
nego je objavljen na njeb sajtu INJPR, nije objavljen u londonskom Independentu.
Tekst na Internetu neko proita ili ne proita, ali u tiranom Independentu, to je
ve neto drugo. To je bilo 5. aprila 2000. godine, a dva dana kasnije se estokim
demantijem oglasila Informativna sluba Generaltaba Vojske Jugoslavije. Ja sam
demanti proitao u listu Danas i nije mi bilo ni malo prijatno.
Nekoliko dana kasnije pozvao me je Grujica Spasovi, moj urednik iz Danasa.
Bio je veoma uplaen i uznemiren. Pitao me je da li sam normalan kada sam mogao
da napiem onakav tekst. Rekao je da je situacija veoma ozbiljna i da moe da bude
veoma opasno i za mene i za Danas. Zabranio mi je da se ubudue u tekstovima
208

VOJNA TAJNA 2. deo

koje piem za INJPR potpisujem kao novinar Danasa.

Naravno da su se njegova uznemirenost i strah preneli i na mene, pa i na
Slavicu. Zavrili smo preglede, ostavio sam oca i majku kod Ivane u stanu, a Slavica
i ja smo otili u Danas. Gruja je bio malo meki. Ispriao mi je priu za koju sam
u prvom momentu mislio da je bajka, ali sam kasnije saznao da je imala mnogo
elemenata istine. Moj tekst je, navodno, napravio pravi lom u nekavom svetskom
odnosu snaga za i protiv Miloevia. Navodno je promiloeviev lobi u amerikoj
administraciji poeo da odnosi prevagu jer dotadanji pritisak na njega nije davao
rezultat. Sve je bilo gotovo da Amerika pone da razgovara sa njim kada je doao
moj tekst koji je jednostavno nokautirao sve milosevievce u CIA.
U sredu sam ostavio oca na VMA, a vec u cetvrtak sam se video sa kolegom
koji je imao informacije iz tajne policije. Pomno su pratili moje tekstove, ovaj poslednji je bio veoma estok, ali je jedan od vaznih udbaa navodno rekao: taj tekst
je dobar za nas (dravnu bezbednost, prim. M.F). Neka se malo pie i o vojnim
zloinima, a ne samo o naim, policijskim.
Izgleda da e ovo dobro da se zavri rekao mi je kolega naravno, ako im se
ne napenali nekim narednim tekstom. Pamet i glavu!
Iako sam se svojski trudio da im se ne napenalim, ipak sam uspeo. Napisao
sam i objavio nekoliko lakih prosrpskih tekstova od kojih je naroito bio interesantan tekst o albanskim logorima za Srbe koji je tadanji ministar spoljnih poslova
ivadin Jovanovi istog trenutka stavio na svoj slubeni sajt. Taj tekst je objavljen
14. aprila pod naslovom Serbs Languish in Kosovo Jails, a ve sledeim tekstom
sam im se napenalio. To je bio tekst koji sam ja naslovio sa Crna Gora ante
portas, a na sajtu INJPR objavljen 26. aprila pod naslovom Generals Jump Ship.
Tekst govori o prebegu bivsih generala JNA i VJ u Crnu Goru i o namerama Miloevia da izazove krvoprolie i graanski rat u toj republici.
Moj dobri otac je dan pre toga umro, tako da ja nisam ni propratio objavljivanje tog teksta, ali drugi jesu. Kako sam kasnije saznao, Miloevi je, proitavi
taj tekst zaista poludeo, zaista mu je skoio eer i zvao je svoje ljude iz dravne
bezbednosti da se hitno stvore kod njega. Kad su doli, dao im je tekst da ga
proitaju i naredio da me istresu, ne toliko zbog mene, koliko zbog mojih izvora
koji su zaista bili krajnje pouzdani. Kasnije su mi rekli da sam imao sreu to sam
naljutio njega, jer da sam naljutio nju, ne bilo ni hapenja ni sudjenja.
Zauzet oko sahrane, raznih nepotrebnih i zamornih obreda, majke koja je posle
oeve smrti bila sama, nisam ni primeivao da se mrea oko mene plete. Ipak, bio
sam siguran da e doi po mene. Sa Slavicom i decom sam se dogovorio ta ko
treba da uini ako mene odvedu. Objavio sam jo jedan tekst na INJPR, a onda je
doao ponedeljak, 8. maj 2000. godine.
Vraao sam se sa Slavicom sa groblja, bio je to prvi ponedeljak (pobusani)
posle Vaskrsa, prvi dan kada se sme raditi na sveoj humci, saditi cvee, itd. Jo
pod sveim utiskom gubitka roditelja, nisam ni primetio dva mlada oveka kako
mi prilaze. Kratko su se legitimisali, rekli ko su i zamolili nas da ih povedemo do
naseg stana.
I Slavica i ja smo ih doekali sa olakanjem. Najzad su se pojavili i sada emo da
209

VOJNA TAJNA 2. deo

reimo to stanje ispunjeno neprijatnim ekanjem. Uli su u na stan, u kome je bilo

nae mlae dete i rekli da treba da saekaju ostatak ekipe. Taj ostatak su bila jo
estorica. Tek tada su mi rekli da imaju nalog za pretres mog stana. Naravno, nisu
ga pokazali, niti su mi odgovorili koji sud je naredio pretres stana.
Odmah su otili u moju radnu sobu, ukljuili kompjuter i poeli sa pretresom.
Jedan udba je drao u ruci nekakav spisak iz koga je itao fajlove koje je njihov
strunjak za kompjutere pronalazio na disku. Odmah mi je bilo jasno da je stvar
mnogo ozbiljnija nego to sam u prvi mah mislio. Shvatio sam da su oni boravili
u mom stanu dok sam ja bio sa umiruem ocem u Beogradu i natenane pregledali
sadraj mog diska i radne sobe. Ovo sada je bila samo formalnost, samo parada za
sud. Doveli su i neke graane u kojima smo odmah prepoznali njihove cinkaroe.
Dobro, sve se to zavrilo i poveli su me u MUP, u prostorije dravne bezbednosti.
Poelo je ispitivanje. Najpre su mi rekli da ovo moe da traje kratko, a moe dugo,
moe da bude lako, a moe i teko. Sve zavisi od mene. Rekao sam da u da potpiem
sve to oni napiu, ali su oni eleli da ja svom rukom piem. I, tako smo poeli. Oni su
diktirali, a ja sam pisao. Celu no.
Popodne narednog dana su me sa krivinom prijavom predali okrunom sudu
koji se ubrzo oglasio nenadlenim i ja sam se 11. maja obreo u pritvorskoj jedinici
Vojnog suda u Niu.
Tek kasnije sam saznao da je sve to bilo napred dogovoreno i odreeno. Okruni
sud u Kraljevu je imao zadatak samo da mi odredi pritvor i da se, kobajagi, na
zahtev tuioca oglasi nenadlenim i premet ustupi vojnom sudu. U stvari, Miloeviu je u mom sluaju bila neophodna apsolutna kontrola nad sudom u svim
fazama postupka, a takvu kontrolu nije mogao da ostvari u Kraljevu. Ne zato to
su sudije u Kraljevu bile potenije od drugih sudija, nego ba zbog moje reputacije,
zbog protesta velikog broja graana koji su trajali celo prolee, zbog opozicione
vlasti i sredstava javnog informisanja koja bi listom bila na mojoj strani. Vlast
jednostavno nije bila sigurna da e u Kraljevu moi da sprovede efov nalog
i ja sam otiao u Ni, u Vojni su 3. armije koji je imao veoma bogato iskustvo u
montiranim procesima protiv Albanaca, ali ne samo u montiranim procesima, ve
i u onim drugim koji nisu bili montrirani jer su sudije u Niu bile toliko bahate da
se u jednom broju sluajeva nisu trudile ni da montiraju proces.
U etvrtak sam se obreo u Niu, u vojnoistranom zatvoru. Doekali su me
Nedmedin Ajzazaj, osuen na 13 godina zatvora zbog terorizma, zatim emsudin
Kurti, vojni begunac sa Kosova i mali Crnogorac, Bobi koji je zakasnio nekoliko
dana sa nekog vojnikog odsustva. Odmah sam uspostavio veoma dobar odnos
sa cimerima. Negde kasno po podne su se otvorila vratanca kroz koja zatvorenicima ubacuju hranu, i jedan od pritvorenika je provukao ruku i pruio ek od
novinske hartije. Svee voe. Najlepe jagode i trenje koje sam u ivotu video. Za
Filipovia, od grupe Osa! Tako sam saznao da su u istom zatvoru pripadnici te poznate grupe koji su ve, u nametenom suenju osueni na po pet godina zatvora.
To je dakle bilo u etvrtak, a u petak posle ruka, otvorila su se vrata i straar
mi je rekao da se spremim. Pitao sam kuda u, zato da se spremim, nata mi je on
rekao da izlazim, da idem kui. Verovatno sam previe glupo blenuo u njega, pa me
210

VOJNA TAJNA 2. deo

je opomenuo. Nisam se bio takorei ni raspakovao, stvari su bile u torbi, pozdravio

sam se sa cimerima i otiao kod deurnog zastavnika da se razduim.
ta se, u stvari, dogodilo?
Dogodilo se neto to je po svim merilima trebalo da bude pravosudni skandal
u kome bi visoke vojne rukovodioce trebalo optuiti zbog pritiska na sud. Naravno,
to se nije dogodilo i deblji kraj su izvukli vojni tuioci koji su, po reima generala
Pavkovia zaboravili da se ne treba strogo pridravati formalizma u poetnoj fazi
oko nadlenosti, kao to je bio sluaj oko Filipovia, novinara lista Danas.
Ali, da se za momenat vratimo godinu dana u nazad.
Moj prvi bliski susret sa organima vojne bezbednosti desio se tokom NATO
kampanje u Jugoslaviji. Ja sam nekoliko meseci pre toga poeo da radim za AFP, a u
maju 1999. godine sam sa grupom sugraana (tada sam iveo u Kraljevu) osnovao
Forum slobodnih graana optine Kraljevo, koji je sa Graanskim forumom Verice
Bara u aku inio okosnoci graanskog otpora Miloevievoj ratnoj politici.
Naravno da sam privukao panju obe Slube. I vojne i civilne. Sa mnom su naprasno poeli da se drue dojueranji poznanici za koje sam zna da rade za slube
bezbednosti. Imali smo veoma dobar odnos, trudei se da svako korektno radi svoj
posao a da pri tome od druge strane ima koristi za svoj posao.
Meutim, posle potpisaivanja Kumanovskog sporazuma, poele su Srbiji, i
to ba oko Kraljeva ozbiljne pobune krupnih vojnih jedinica. Najpre pobuna 125,
pa onda 37, pa delova kragujevake artiljerijske, i na kraju, kao kruna, oruana
pobuna delova 252. oklopne brigade. Kraljevo je bilo u oku. Pobunjeni rezervisti
su borbenim oklopnim vozilima blokirali sve prilaze Kraljevu, ne dozvoljavajui
ni peacima da preu barikade. Graani su se odmah solidarisali sa vojskom, pa
su na barikade iznosili hranu, pie, kolae, sedeli sa dezurnim momcima po celu
no. Naravno, bilo je i vika pia, pa su se deavali i incidenti. U jednom od njih je
policija uhapsila jednog rezervistu, to je proizvelo situaciju koja je mogla da ima
strane posledice.
Na vest da je kolega uhapen, jedno od oklopnih vozila sa barikade na Ibarskom
mostu se uputilo pred zgradu MUP Kraljevo koja je udaljeva par stotina metara od
mosta. Pred zgradom, vozilo je kripei gusenicama okrenulo za 90 stepeni i doslo
do samih stepenica policijske zgrade. Posada vozila je zazzela borbeni poloaj. Sa
mitraljeza i sa topa su visili redenici sa arenim mecima, a rukovalac rakerama
je tu, pred naelnikom MUP i ostalim policijskim ocirima, iz vozima izvadio
Maljutku i postavio je na jedan od lansera u dejstvujui poloaj. Situacija je bila
blizu usijanja. Naravno, rezervista je odmah puten, a u Kraljevo je ekspresno stigla
ekipa vojne bezbednosti koju je predvodio lino general Aleksandar Vasiljevi.
Pobuna je smirena, desetak rezervista je uhapeno, jedan je tokom istrage koja
je voena u Domu vojske kolabirao pa je morao u bolnicu, i tako.... a evo kako je
general Geza Farka na sednici Kolegijuma generaltaba od prvog jula 1999. godine
upoznao kolege generale sa mnom:
Dopisnici stranih sredstava informisanja posebno nai dravljani intezivno
prate dogaaje vezane za proteste vojnih obveznika i mere koje VJ preduzima u
razreavanju tog problema. Posebno je karakteristian nastup Miroslava Filipovia
211

VOJNA TAJNA 2. deo

novinara iz Kraljeva, inae dopisnika Fanspresa, koji se u kontaktu sa organom

bezbednosti interesovao za sledea pitanja: koliko je talno da u VJ vlada veliko
nezadovoljstvo i da u VJ postoji grupa ljudi koji su spremni da nasilnim putem
smene aktuelnu vlast. Da li je tano da je borbena tehnika 252 oklopne brigade
namerno ostavljena u Kurumliji, kako ne bi u borbenom poretku nastavila prema
Beogradu.
Da li je tano da je u tenkovima bilo goriva samo za dolazak do Kraljeva. Da li je
tano da pripadnici VJ uviaju da je vojska poslana u pljakaki pohod na Kosovu.
Da li su tane njegove informacije da meu viim ocirima kod kojima on
podrazumeva komandante bataljona i vie postoji nezadovoljstvo i namera za
smenom aktuelne vlasti. Isti ovaj novinar je na mitingu u aku proturao tezu da
je 23.000 vojnih obveznika iz Kraljeva bilo primorano da svoje opravdane zahteve
reava silom oruja.
Moj drugi susret sa njima dogodio se, kako smo ve rekli, maja 2000. godine. Ja
sam, moram da priznam u to vreme verovao da vojska nije imala aktivno uee u
mom hapenju, ak sam javno iznosio svoje vrsto uverenje da oni nisu ni znali za
moje hapenje. To mi je ak potvrdio i sam general Pavkovi prilikom naeg prvog
susreta, u prolee 2001. godine. Rekao je neto kao: To je bila velika greka, i da
sam ja znao ta se dogaa, vi ne bi ste bili ni u zatvoru niti bi ste bili osueni. ak
je i moju Slavicu prekoreo reima: Pobogu, gospoo, zato odmah niste doli kod
mene da to reimo, a ne da va mu bez veze lei u zatvoru. Istina je, meutim bila
drugaija. Vojni vrh na elu sa Pavkoviem, ne samo da je znao za moje hapenje,
nego ga je inicirao, a neposlunim tuiocima nudio tap i argarepu: pretio im je
penzionisanjem ili nudio stanove.
U nastavku je izvod sa sednice Kolegijuma od 22. maja 2000. godine. na kome se
Pavkovi ljuti na pukovnika Radosavljevia, vojnog tuioca u Niu koji me je deset
dana ranije pustio iz zatvora:
Ja sam spreman sada da potpiem naredbu da onoga penzioniem u Niu. To
u da mu kaem sada kada ga vidim u petak, jel oni se ponaaju isto kao i ... oni su
se iztrgli misle da su oni izvan vojske i umesto da zastupa interese vojske, njima je
uprvom planu zakon i kako ga oni tumae. Taj Radisavljevi mi smo jedva ubedili
MUP da intervenie prema Filipoviu koji je tamo preko elektronske pote poslao
intervju neki gde ne znam ni ja koji je govorio sve i svata, odavao vojne podatke,
tajne itd. a onda je rekao da je vojska taj neki potpukovnik iz vojske nije mu naveo
ime praktino vrio genocid nad iptarima, da je on video kako je ubijeno 800, 900
itd. kako su sa PA topom na ... od 10 cm pucali po tim ljudima i da nije video uopte
iptara na Kosmetu i teroristu nego su sve bili civili i nai tenkovi su gazili civile,
to mu je bila pria i ovi ga uhapse i daju sa prijavom od 150 kucanih strana, koji je
trbao u roku od 24 asa da donese optubu o pokretanju istrage i on je sedeo 24
asa bio negde na njivi ba ga briga i onda je doneo odluku da ga oslobode.
rtva procesa Filipovi je bio i tadanji Vrhovni vojni tuilac, generalmajor
Svetomir Obrenevi, ali ne zato to je smatrao da ja nisam kriv, ve to se upornije
nego to je to bilo zdravo, zalagao za doslednu primenu naela nadlenosti po kojoj
meni za irenje lanih vesti treba da sudi civilni sud, a to se tie pijunae......uost
212

VOJNA TAJNA 2. deo

alom, pogledajte sami:

Vrhovni vojni tuilac je na inicijativu Uprave bezbednosti i to je bilo prvo
moje saznanje da takav Filipovi uopte i postoji, obavio konsultaciju sa generalom
Vasiljeviem. Na osnovu materijala koji mi je tad prezentiran, ja sam dao odreena
mljenja koja su se svodila na sledee: da se na osnovu onog to je utvreno, onog
trenutka kad se proceni da je to opravdano, sa stanovita interesa drave, Filipovi
tretira od strane civilne slube bezbednosti i da se privede istranom sudiji civilnog
suda. Zato, to je evidentno bilo, da je dotini, prodana dua, poinio 157. to je
ona povreda, uvreda drave i 218. i to na vrlo grub nain. To je bilo evidentno. Bilo
je pod znakom pitanja dve stvari. Jedna. Da li je neko na i ko u tome uestvovao.
General Vasiljevi to u tom trenutku nije mogao da kae. I drugo, koji je kvalitet
vojnih podataka, koje su ovi skinuli sa Interneta. Ti vojni podaci kako su mi
prezerntirani su se svodili na ono to svako od nas moe da proita u vojsci. Jue u
Politici gospodine generale recimo otvoreni naziv one brigade i tako redom.
Po onome to do sada znam taj e predmet opet da se vrati civilima, mi zakon
ne moemo menjati. Moemo da se nateemo u nadlenosti to da nam padne pred
Saveznim sudom, jer stvarna nadlenost je bitna, ne bude li na tom Internetu
kada skidaju te podatke pa e neko u G da ih proceni onoga to vue vojne tajne,
odnosno s obzirom na inostrani element one prodane due onda to mora da ide
civilno. Mi sada moemo da menjamo neto u nadlenosti ali stanje je trenutno
takvo.
General Pavkovi se, meutim, nije lako dao:
Ja sam hteo da se nadoveem na ovo izlaganje koje je Obrenevi dao, oko tog
sluaja Filipovi ja ne znam, ja mislim da je odavanje vojne tajne ovde sekundarna
stvar. Ovde je primarna stvar nain na koji je on izneo kompromitujue podatke za
VJ. On je rekao da je napravio intervju sa nekim licima, stareinama VJ koji su mu
rekli da su pripadnici vojske na Kosovu ubili oko 800 iptarske dece i ena, da su
navodno oni znali da nije bilo potrebe da vojska bude na Kosovu, da tamo nije bilo
terorista, da su tenkovi VJ upotrebljeni za ubijanje civila. To je ono to je teino.
Ako zbog toga taj ne treba da odgovara, ako je izneo netano ima da odgovara, a
ako je tano neka dokae. To je problem...... Mi smo jedva namolili da kaem i MUP
i Dravnu bezbednost da uhapsi toga Filipovia i oni su to uradili i sa 150 kucanih
stranica su dostavili predmet tuiocu i on nije naao za 24 da to izui da donese
odluku, hoe li da pokrene, ili nee i onda mene zove predsednik da ja odgovaram
ono to ja neznam da mu odgovorim. To je sutina.
General Obrenevi se jo jednom javio za re:
Filipovi za sve te lae, ja sam rekao evidentno je iz onog materijala jer se radi
o prodanoj dui, tom sitnom mujuzu i po parama koje je uzimao a sa velikom
tetom, jer kada on sa rmom odavde i sa imenom i prezimenom koje ima kao Srbijanac pie i objavljuje to to objavljuje to je nesumnjivo tetno i za ugled vojske.
Na alost mi ne moemo da titimo ugled vojske ukoliko izvrilac nije personalno
na. Ajmo da iniciramo promenu zakona, ako nam proe dobro jeste, ali u ovom
trenutku je tako. Ja sam zato sa Acom Vasiljeviem i dogovarao da naemo neto
ime emo ga prikopati za sebe. Meutim to je u tom trenutku bilo toliko tanko i
213

VOJNA TAJNA 2. deo

ja neu da prejudiciram ali ostae izgleda tako i to e opet otii civilima.

Problem je mudrim reima reio Ministar odbrane general Ojdani:
On nas sve ivo kalja. Zamislite koji je to ovek kada tako neto govori, da
je to vojska uradila, on ne sme da izae iz elije dok je iv po meni, neka dokae.
Znate ta to znai kod meunarodnog javnog mnjenja kada graanin ove zemlje
pogotovu kompententan ovek kae neto to je notorna neistina.
Epilog je manje vie poznat. General Obrenevi je ipak smenjen i ja sam dva
meseca kasnije za samo sat vremena osuen na sedam godina zatvora. Sud mi nije
dozvolio da dokazujem svoje navode o zloinima sa obrazloenjem da je od komande Tree armije i komande Pritinskog korpusa dobio napismeno da ni jedan
njihov pripadnik na Kosovu nije poinio zloin.
ta oe pitao me je sudija pa vidi da ljudi kau da nisu inili zloine. I
peat su udarili. Ti kae da jesu, oni kau da nisu. Sud e da proceni.
Sud je i procenio i ja sam za irenje lanih vesti dobio maksimalnu kaznu od
tri godine zatvora. Poto su me, kako kae general Obrenevi ipak prikopali za
sebe, za pijunau sam dobio pet godina. U zbrajanju kazne, poklonili su mi jednu
godinu i ja sam osuen na sedam godina.
Sud je priznao da sam ja sve vojne tajne za ije sam odavanje stranom neprijatelju bio optuen, saznao iz domae i strane tampe i Interneta, a ipak mi je
dosudio pet godina. Priznao je da je to to sam pisao o zloinima vojske na Kosovu
moda i tano, ali me je ipak osudio na tri godine zatvora.
Napolju sa kampanja za moje oslobaanje zahuktavala.
Nova vlast ba i nije nova
Ja sam duboko verovao da e ta kampanja trajati neko kratko vreme, da e ljudi
voeni emocijama i srcem vrlo brzo ispucati svu energiju i da e, kad vide da od
vike i dreke po novinama nema nikakve vajde, polako dizati ruke od mene. Tako bi
i bilo da nije bilo moje Slavice i nae dece i moje redakcije iz Lonodona. Slaviini
motivi su bili jasni a redakcija iz Lonodona je shvatila, prvo, da su i oni odgovorni
za moje stradanje, a drugo, da je moj sluaj medijski i nansijski veoma iskoristiv na
zapadnom tritu koje je jedva doekalo hapenje i suenje jednom novinaru zbog
toga to je, najzad u Srbiji, rekao ono to oni u svojim zemljama odavno govore.
Ja sam, meutim, i pored gromoglasne podrke u kojoj se nije znalo ko me
vie podrava, da li kolege, da li javni radnici i graani, da li politiari, vrlo brzo
primetio da prilikom davanja podrke politiari uglavnom izbegavaju da se solidariu sa mojim tekstovima, ak su ih veoma nerado i pominjali. Sticao sam utisak
da su me domai politiari i domaa javnost branili samo zato to me je Miloevo
uhapsio, a da pri tome niko nije ni video, a kamo li proitao tekstove zbog kojih
sam optuen. Svi su protestvovali zbog mog hapenja i suenja, ali niko nije rekao
da sam ja u pravu i da nije u redu i dalje zatakavati zloine nad albanskim civilima
koje su poinili pripadnici oruanih snaga i za koje su najodgovorniji funkcioneri
Jugoslavije i Srbije, uz poternicu i nalog za hapenje, optueni pred meunarodnim
sudom, a srpski narod i njegova drava prokueni i zatvoreni u geto od kojeg teko
da postoji tei i sramotniji.
Ja sam u to vreme imao puno razumevanje, naroito za politiare jer sam znao
214

VOJNA TAJNA 2. deo

da nam predstoje izbori, a da zalaganjem za priznavanje ratnih zloina i njihovu

javnu osudu, ni jedan politiar ne bi podigao sopstveni rejting, niti dobio kojeg
glasaa vie. Poto sam i ja eleo da opozicija dobije izbore, nisam smatrao ni malo
mudrim da se bilo ko od njih javno solidarie sa mojim tekstovima. Isto tako mi nije
odgovaralo to se ni jedan moj tekst, iako sam za njih optuen i osuen, ali i dobio
veoma prestine nagrade, jo uvek nije pojavio ni u jednim domaim novinara.
Podgorike Vijesti su objavile tekst Deje suze protiv Miloevia, ali u Srbiji
niko. I za kolege sam u to vreme imao razumevanje. Ja sam bio optuen zbog tih
tekstova i moda nije bilo mudro objavljivati inkriminisane tekstove. Mogla bi Miloevieva kosa da zahvati jo nekog, mislio sam.
Ali, ma koliko tada imao razumevanja za sve koje sam naveo i koje nisam naveo,
to nisu govorili o predmetu mojih tekstova dok je Miloevi bio iv, nije mi jasno
zato i sada, tri godine posle pada njegovog reima tih tekstova jo uvek nema u
srpskoj tampi. Iz toga mogu da izvedem samo jedan jedini zakljuak, nije Miloevi niti strah od njega, a jo manje strah od gubljenja biraa bio razlog to politiari nisu hteli ni da govore o zloinima srpskog naroda protiv pripadnika albanskog
naroda, a kamo li da ih javno osude. Isto vai i za urednike domaih glasila.
Za vreme mog boravka u zatvoru i naroito posle putanja iz zatvora moji
tekstovi su bili prevedeni na gotovo sve svetske jezike. Ti tekstovi su se nalazili na
vie od 2000 internet sajtova, od Japana, preko Amerike, Kanade, afrikih zemalja,
Indije, pacikih i atlantskih ostrva, jednom reju cela planeta je itala tih petnaestak
tekstova. Mislim da smem da kaem da je Srbija jedina zemlja na planeti u kojoj ti
tekstovi nisu objavljeni, i jo dugo nee biti objavljeni. Sasvim sam sigruran da nije u
pitanju strah. Ne mogu da verujem da bi bilo koji list snosio bilo kakvu odgovornost
ako to uini. Ni medijska zastarelost odnosno neinteresantnost ne moe da bude
razlog. Tekstovi su i dalje veoma zanimljivi i aktuelni. Ako izuzmemo ljubomoru
kolega sa ijim sam se posledicama ve susreo, razlog moe da bude samo jedan
nespremnost politiara i novinara, pa i itavog drutva da govore o patnjama
koje smo kao narod naneli nedunim ljudima u drugom ili drugim narodima, i to
najnezatienijem delu populacije, deci i enama.
Postoji jo jedan fenomen, koji moda to i nije ali ja ne znam kako da ga drugaije
nazovem. Ja sam za svoje tekstove dobio nekoliko znaajnih nagrada. Prva je Nagrada za novinarsku hrabrost lista Danas iz Beograda, druga je Evropski Internet
novinar 2000, priznanje koje dodeljuje britanska Net Medija na osnovu glasanja
irija koji ine urednici virtuelnih medija iz svih zemalja Evrope. Na kraju, kao
kruna dosadanjeg rada, dolo je izuzetno priznanje British press anjard 2001 za
najboljeg internet novinara godine u kolevci novinarstva, Velikoj Britaniji. British
press anjard je britanski ekvivalent Pulicerove nagrade za amerike novinare i u
Engleskoj se nezvanino naziva Oskarom za novinarstvo. Te godine je ceremonija
dodele nagrada obavljena u London Hilton hotelu. U konkurenciji za 23 priznanja
u isto toliko kategorija bilo je 820 novinara, a iri je inilo 80 najpoznatijih urednika
britanskih listova. U takvoj fantastinoj konkurenciji, ja sam dobio priznanje kao,
do sada, jedini nebritanac u istoriji. Na kraju, iste godine sam dobio nagradu nemakog udruenja novinara za slobodu tampe.
215

VOJNA TAJNA 2. deo

Dakle, ja sam za neke svoje tekstove kao prvi i jedini Jugosloven, ili Srbin, sve
jedno, dobio Oskara za novinarstvo, to me zajedno sa ostalim nagradama ini
najnagraivanijim novinarom u istoriji srpskog novinarstva. To bi, po svim principima novinarstva kao profesije trebalo da znai maksimalno medijsko interesovanje, i za mene kao dobitnika i za moje tekstove koji su na hladne Britance ostavili takav utisak da su u obrazloenju nagrade napisali: lanovi irija su u njemu
prepoznali hrabrog novinara koji nas sve ini ponosnim na nau profesiju.
Sve osim novinara i urednika srpskih medija.
Predsednik
Za vreme mog boravka u zatvoru, Slavici i mojim redakcijama su se javljali
brojni, uglavnom nepoznati ljudi. Preko redakcije lista Danas meni je upueno
nekoliko hiljada pisama podrke. Ljudi su nudili rei podrke, utehe, neki su nudili
pomo, neki novac. Svi su oni verovali u moje prie, svi su oni znali da su te prie
samo deo strane istine o stranim dogaajima koji su se desili na Kosovu. Posebno
je zanimljivo bilo ponaanje rezervista iz Kraljeva i okoline. Nudili su se da svedoe
na sudu, da oni sudu ispriaju ta su policija i vojska radili na Kosovu, da oni ispriaju svoje snove i svoje nemire. Nudili su se da blokiraju Kraljevo, nudili su se
da naprave protestni mar do Nia, nudili su se da opkole sud u Niu i ne dozvole
sramno suenje.
Zauujue je, meutim ponaanje nekih politiara. Ja u ovde navesti samo tri
pisma koja su u vezi sa mojim sluajem. Prvo je otvoreno pismo koje mi je uputio
Vojislav Kotunica, tada samo predesdnik DSS. Ono je objavljeno 30. avgusta
2000. u listu Danas pod naslovom Filipoviu nije mesto u zatvoru.
Evo pisma:
Kazna na koju je osuen Miroslav Filipovi je drakonska i zbog nje, kao
pravnik, protestujem. Filipovi sasvim izvesno nije pijun. Ta teka i ozbiljna
optuba u ovom sluaju je potpuno bespredmetna, jer je izreena za tekstove koji
su objavljeni javno. Osuujem, dakle, to to je Filipovi uopte poslat u zatvor, posebno na tako dug period.
Demokrata sam, to znaci da verujem u neprikosnovenost ljudskih prava i
sloboda. Zato sam jo pre petnaestak godina bio jedan od osnivaa Odbora za odbranu slobode misli i izraavanja. Odbor je protestovao povodom hapenja i utamnienja zbog napisane ili izgovorene rei, bez obzira na to koje je stavove osuenik
zastupao. Tako smo ustali u odbranu beogradske estorice Vladimira Mijanovia, Pavluka Imirovia, Miodraga Milia, Gordana Jovanovia, Dragomira
Olujia, ali i Vojislava eelja, Dobrosava Parage, Alije Izetbegovia, Janeza Jane,
Franje Tumana, Vladimira eksa i Gojka oga. Naveo sam sva ova imena da bi se
shvatilo da in protesta zbog suenja nekome ko je neto rekao ili napisao nikako
ne znai saglasnost sa stavovima koje je taj neko izneo. Teko da je moguno i zamisliti ta bi ti ljudi mogli da imaju zajedniko, sem injenice da su zbog rei robijali.
Sa onim to je Miroslav Filipovi pisao i nainom na koji je pisao ne
mogu da se sloim. Svaki tekst koji pretenduje na dokumentarnost morao bi da
poiva na proverenim podacima iz pouzdanih izvora. Neke tvrdnje u Filipov216

VOJNA TAJNA 2. deo

ievim tekstovima, kao ona da su pripadnici jugoslovenskih snaga odgovorni za

smrt 800 albanske dece mlae od pet godina, oigledno su nastale iz tenje ka
senzacionalizmu. Te vrste krajnje neodgovornosti prema itaocima bilo je mnogo u
minulih deset godina, i meu ratnim, i meu antiratnim novinarskim proterima.
Osuujem, dakle, presudu Miroslavu Filipoviu i smatram da mu zaista nije
mesto u zatvoru. Istovremeno, nisam spreman da se sloim sa stavom da je Filipovi osuen zbog toga to je, navodno, iznosio istinu. Da je ovo pravna drava,
Filipovi svakako ne bi dospeo u zatvor zbog ovakvih tekstova. Istovremeno, da je
ovo pravna drava, i da kod nas ne vlada toliki moralni i duhovni rascep, verovatno
bi se potrudio da proveri ono o emu pie.
Ja sam pismo proitao istog dana i veoma se rastuio. Meni su pisma koja su mi
upuivana zaista mnogo znaila, ali pre svih pisma koja su mi pisali Slavica i deca.
Ostala sam itao, bila su mi draga, ali, pisma nepoznatih ljudi, znate i sami..... Vojino
pismo me je, meutim, rastuilo. Bilo mi je krivo to me neko naziva proterom,
senzacionalistom, neodgovormim ovekom i novinarom, pa ako hoete i laovom,
a ja sam upravo u zatvoru na stranim primerima potvrdio svoja saznanja, ne samo
da sam duboko u pravu, ve da su oni dogaaji koje sam ja opisivao deja igra za
ono to su nai momci inili kosovskim civilima. Danima i noima sam sluao
strane prie koje su potvrivale svaku moju re, a sada Kotunica tako o meni. Od
zavretka NATO kampanje prolo je godinu dana, strunjaci UN su ve bili iskopali
nekoliko hiljada leeva ubijenih Albanaca, Postojali su izvetaji o stotinama zapaljenih sela, desetinama hiljada zapaljenih albanskih kua, a ja senzacionalista.
Dok sam bio u zatvoru, pisali su mi i nai svetenici koji su u vreme NATO
kampanje slubovali na Kosovu. Oni su, ti asni oci vodili dnevnike u kojima
su iz dana u dan opisivali grehote koje su inili nai policajci i vojnici. Upravo ti
svesteniki i monaki dnevnici su puni ubijenih Albanaca, silovanih Albanki, mrtve
dece i zapaljenih u opljakanih albanskih radnji i kua. Nai politiari, pa i Kotunica ni jednom reju nisu ni prokomentarisali te dogaaje, a kamo li ih osudili, a
mene nazivaju laovom i proterom.
Jedno od najlepih pisama podrke uputio mi je protosinel Sava iz manastira
Deani, monah koji je sve vreme NATO kampanje, ali i operacije Potkovica bio na
Kosovu, gledao ta se radi i iz dana u dan vodio dnevnik. Za asnog oca Savu, za tog
ivog i krajnje kompetentnog svedoka kosovskih zbivanja u ije potenje ne treba
sumnjati, ja nisam ni proter, ni laov, niti bilo ta ravo. Na protiv!
Evo delova iz pisma oca Save objavljenog u Danasu:
Sav greh i krivica Miroslava Filipovia jeste u tome to je profesionalno vrio
svoju novinarsku dunost i iznad svega trudio se da progovori i o onim tekim istinama koje je trebalo da probude uspavanu savest srpskog naroda, naroito njegove
indiferentne inteligencije.....Za savesnog i odgovornog novinara nema tabu tema
ve jedino obaveza prema istini i itaocima koje je potrebno ne samo obavestiti o
zbivanjima ve i dovoljno slobodno isprovocirati da se za tu istinu odlunije bore
i rtvuju. Miroslav Filipovi je upravo novinar takve vrste i njegovi izvetaji su
uvek ne samo objektivni i profesionalni, ve pozitivno provokativni i predstavljaju
izazov javnosti da se odreenije postavi prema kontroverznim pitanjima naeg
217

VOJNA TAJNA 2. deo

svakodnevnog ivota, ne kao prema senzaciji ve kao prema ozbiljnim problemima

za koje svi snosimo deo odgovornosti, ako niim drugim onda barem svojim
utanjem i pasivnou. I suvie je mnogo bilo ovih godina dogaaja o kojima se nije
jo rekla zavrna re i o kojima predstoje ne samo meseci, ve i godine dubokog
svenarodnog preispitivanja, pokajanja i preumljenjapromene uma.
Tako je meni pisao otac Sava a ja sam shvatio da je Bog svaiji, i moj i Kotuniin
i oca Save i da svi mi imamo pravo na svoj stav, pa sam, pod pritiskom narednih
dogaaja zaboravio Kotunicu i zaboravio bih njegovo pismo potpuno da prilikom
sledee posete Slavica nije donela jedno drugo pismo, u stvari odgovor Kotunici
od naeg sina Sae, tada osamnaestogodinjaka. Saa je takoe napisao otvoreno
pismo i traio od Danasa da ga objavi, ali je Gruja odbio, sa obrazloenjem da bi
to pismo umanjilo anse opozicije na predstojeim izborima. Moda je sada vreme
da kroz rei mog sina odgovorim Vojislavu Kotunici. Evo tog odgovora:
Potovani gospodine Kotunica,
Najpre elim da izrazim zahvalnost to ste osudili zatvaranje i osudu mog oca,
Miroslava Filipovia. Sasvim sam siguran da Vi moga oca znate jako dugo, jo dok
je radio u Ibarskim Novostima iz Kraljeva, i dok ste Vi sa gospodom Miunoviem
i iniem vodili jedinstvenu Demokratsku stranku. Sledstveno tome, znate da
sasvim sigurno nije ono za ta su ga osudili, i zato Vam hvala to ste stali u njegovu
odbranu. Meutim, postoji jedna stvar koju nisam mogao da razumem, a tie se
Vaeg teksta u Danasu od 30. avgusta. Naime, iz konteksta nekih Vaih reenica
shvatio sam da Vi zapravo smatrate da je Miroslav Filipovi izneo neistine u nekim
svojim tekstovima, naroito o ubijanju albanske dece. Znate li Vi, gospodine Kotunica, da je Miroslavu Filipoviu sueno za irenje lanih vesti? Sigurno znate
da je on za to krivino delo dobio tri godine zatvora. Da li vi selektivno osuujete
tamnienje novinara? Niko se ne moe naterati da brani i zastupa neije stavove,
ali se ak ni ispod plata velikosrpstva ne moe kriti istina. Ukoliko Vi ne znate da
li je tano to je moj otac napisao, nemojte tvrditi ni da nije, a naroito nemojte
Miroslava Filipovia da smatrate proterom.
U Kraljevu ima dosta ljudi koji ne mogu da zaspe jer im se stalno vraaju
prizori koje su videli na Kosovu. Ako Vi, potovani gospodine Kotunica, niste
imali kontakta sa ljudima koji su bili u ratu na Kosovu, moj otac je imao. Niti su ti
tekstovi senzacionalizam, niti proterstvo, ti tekstovi su samo reprodukcija onoga
to je uo od nebrojenih rezervista. I Miroslav je smatrao da e na taj nain ograditi
Vojsku kao instituciju od zloina koje su vrili pojedinci. I to ne treba kriti. Miroslav
Filipovi je, potovani gospodine, iznosio samo istinu. Proverene informacije. Da li
Vi u to verujete, zavisi samo od Vas. I nemojte mog oca braniti samo to je osuen
zbog pisane rei, jer nekim Vaim tvrdnjama Vi ga osuujete kao oveka. Kao,
nadamo se, budui predsednik Vi ete morati da se izjasnite kako ete braniti javnu
re. Nain na koji ste osudili zatvaranje Miroslava Filipovia nije ba najbolji, jer to
to prebacujete mom ocu, da je iznosio neto neprovereno, uradili ste ba Vi.
Uz najlepe elje za uspehom na izborima,
Aleksandar Filipovi.
218

VOJNA TAJNA 2. deo

O emu mi govorimo?
U nizu pitanja koja se postavljaju u vezi sa zloinila jedno od njih je, da li je bilo
organizovanog zloina. Da li je bilo ko bilo kome naredio zloinako postupanje
prema Albancima.
Posle nekoliko mojih razgovora sa velikom brojem rezervista i ocira VJ, pa i
samim generalom Pavkoviem, denitivno sam se uverio da u Vojsci Jugoslavije
nije bilo nareenja da se ine zloini, niti se preko prijavljenih zloina prelazilo.
Svedok sam postojanja znaajnog broja sudskih dosijea u Vojnom sudu 3. armije
u Niu Takoe, prilikom razgovora sa visokim ocirima slube bezbednosti VJ
reeno mi je da vojska krivino goni sluajeve ne samo ratnih zloina, nego i
sluajeve neovenog postupanja sa civilima, naroito ako se to postupanje okonalo smrtnim ishodom.
Dodue rekao mi je taj ocir ima sluajeva u kojima smo odluili da ne
pokreemo postupak. ak i u tim sluajevima bilo je polemike, bilo je miljenja da
treba taj delikt goniti, ali je preovladalo miljenje da ne treba ii na sud.
ta se moe rei za drugog uesnika u operaciji Potkovica, jedinice policije.
Mislim da ni policiji niko nije naredio da ubijaju albanske civile. Meutim, oni su to
ipak inili. Mislim da se, na osnovu mojih saznanja o onome sta su radili i kako su
se ponaali na terenu, ne moe iskljuiti sumnja da su oni, od strane svojih pretpostavljenih bili unapred abolirani za sve to uine sa albanskim civilima i nihovom
imovinom. Sa druge strane, sam cilj operacije potkovica je bio zloinaki, ma
koliko neki mislili da je on bio nacionalno opravdan i potreban, i ako hoete
nacionalno koristan.On je bio onoliko nacionalno koristan i opravdan koliko i
istrebljenje Jermena u Turskoj sa poetka ovog veka.
Postojanje plana Potkovica je nekoliko puta pominjano i brebolje demantovano. Moja saznanja o tom planu seu jo u polovinu sedamdesetih godina kada
je grupa srpskih komunista poela da brine ta e biti sa Srbima kad Tito umre.
Kako sauvati Jugoslaviju i komunizam u njoj i naroito, kako se spasti albanske
najezde. Tada je stvoren idejni projekt Potkovice, plana koji se sastvojao iz onoliko
malih potkovica koliko ima albanskih sela. Prema planu, oko svakog sela je trebalo
postaviti naoruane ljude ljude u obliku potkovice, sa otvorom prema Albaniji
i dati metanima nekoliko desetina minuta da sa najnunijim stvarima napuste
kuu. Selo bi, zatim bilo zapaljeno, a imovina opljakana ili unitena. Ljudima bi na
otvoru potkovice oduzimana dokumenta i suvian novac, a vrila bi se i trijaa.
Tako bi se nekoliko stotina hiljada ljudi jednostavno proteralo iz Jugoslavije u Albaniju. Unitene kue i svirepi zloini koji bi pratili realizaciju plana obeshrabrili bi
i one najupornije da se vrate. ak i ako bi smo morali da vratimo deo albanskog
stanovnitva, vratili bi smo samo one koje mi hoemo. Iza lea formalne srpske
vlasti jo tada su formirani eskadroni sastavljeni od Srba, koji su napadali Srbe na
Kosovu i njihovu imovinu i tako podizali meunacionalne tenzije.
Miloevi je prihvatio to idejno reenje, i ono je za vreme njegove vladavine
pretoeno u operativni plan za iju realizaciju je bio potreban bar lokalni sukob
ako ne neki vei rat. Generalna proba plana je izvedena poetkom devedesetih u
naseljima na desnoj obali Drine, kada je bonjako stanovnitvo silom iseljeno, a taj
219

VOJNA TAJNA 2. deo

deo teritorije etniki oien. Sam plan nije mogao da se sprovede u mirnodopskim
uslovina, sa NATO kampanjom je doao dar sa neba.
Tako je stvoren okvir za Potkovicu, ali i alibi i izgovor za ubijanje. Sto pedeset
hiljada ljudi se stutilo na kosovska i metohijska sela. Elitne tenkovske jedinice su
istile selo za selom. Samo je od ovenosti komandira eta zavisilo da li e biti
rtava meu civilima. Policija nije imala te humanistike dileme. Posle gotovo tri
meseca orgijanja, mit o zloinu je denitvno dograen i utvren. Srbi su postali
najvei zloinci kraja 20. veka.
Da li smo mogli da se odupremo?
I da li jo uvek moemo? Naravno da moemo. Moemo, recimo da koristimo
iskustvo Nemake u kojoj je dandanas neumesno i neukusno priati viceve na
raun Jevreja. Mogli smo, ali nismo, pre svih, zbog srpskih intelektualaca.
Suoeni sa injenicom da e morati, ako zloini postoje, ne samo da moralno
osude zloine koje smo uinili drugim narodima, ve i da sude izvriocima tih
zloina, srpski intelektualci su zakljuili da je najbolje ignorisati i nepriznavati postojanje tih zloina. Ako zloina nema, onda nema ni potrebe odreivanja prema
njima. Ako zloina ima, onda oni moraju da se osude, takvi delikti moraju da se,
ne samo ocene, ve i uine kanjivim. A onda dolazimo do malog lokalnog srpskog
Nirnberga. Meutim, nita nije dalje od razmiljanja prosenog srpskog intelektualca od tog kolektivnog suenja ratnim zloincima. Tako su srpski intelektualci zasluili svoju sudbinu koja se najlepe moe opisati jednom reenicom biveg predsednika Miloevia izreenu na nekom od brojnih mitinga, da je jedan akademik
njemu i Srbiji potpuno ravan jednom obinom seljaku. Mi smo to pogreno preveli
na teren glasaa, pa jedan akademik ima samo jedan glas kao i seljak, ali sutina je
malo drugaija, intelektualci, pa ni akademici, odavno nisu narodni predvodnici.
.....
Naime, obian ovek poinje da se brani od opasnosti kad ona postane izvesna,
kad pone da ga ugrova, i kad je, gotovo uvek prekasno da se sa uspehom odbrani,
a ljudi koji, svako na svoj nain predvode narod, oni su duni da opasnost koja preti
narodu uoe mnogo pre nego sam narod, da mu skrenu panju na nju, pa ako treba
i da je unite pre nego bude kasno. Zato narod ima svoje prvake i predvodnike i
zato im je i dao tu ulogu i taj zadatak. Tu funkciju. Ako tako ne bi bilo, emu bi bilo
postojanje narodnih prvaka i predvodnika, u emu bi se sastojala razlika izmeu
narodnih predvodnika i obinog naroda. Predvodnici imaju autoritet, njima se
ljudi klanjaju, potuju ih, uvaavaju, idu za njima, a sve to ine upravo zato to
oni za njihovo dobro i za njihov raun treba da odrade, pored ostalog i taj posao
predvianja opasnosti koje u skoroj ili daljoj budunosti stoje pred. Ako tako ne
bi radili, predvodnici bili bi smo beskorisni, i narod bi to brzo uvideo i odbacio ih
kao trutove.
A ba se to dogodilo. Dogodilo se to mnogo puta do sada, ali ti dogaaji nisu
tema ovog teksta. Teko je pronai nacionalnu instituciju koja je uinila pokuaj da
sauva srpski narod od injenja zloina, a naroito je teko nai instituciju koja nije
hukala srpski narod na zloine. Gde su bile Akademija nauka, Crkva, Univerzitet,
politike partije? ta se dogodilo sa Crkvom koja je bila najavila otvaranje
220

VOJNA TAJNA 2. deo

sopstvenog dosijea o srpskim zloinima na Kosovu. Najavila je, u ime srpskog

naroda pokajanje i traenje oprotaja od naih rtava. Ko je to zaustavio, ko je
Njegovu Svetost Patrijarha i ceo Sveti Arhijerejski sabor SPC lupio po uima, a da
li je tim kukavikim odustajanjem od najavljene namere i Crkva postala sauesnik
u naim zloinima.
Miloevia su na zapadu odavno prozvali balkanski kasapin i odavno su ga
uporedili sa Hitlerom. Nemaka pred drugi svetski rat ne moe ba da se uporedi
sa Srbijom poetkom devedesetih godina. Kad je Hitler poeo da besni, kad je Nemaka poela da lii na pomahnitalu zver, napustilo ju je mnogo vrhunskih intelektualaca, naunika, glumaca. Miloevievu Srbiju nije napustio ni jedan Oto traser,
ni jedan Stremberg, ni jedan Plavi Andjeo. Naprotiv, mnogi su se stavili u njegovu
slubu iako su znali da sa njegovim nareenjem, odbrenjem ili bar znanjem, svaki
dan od srpske ruke strada na stotine nedunih ljudi. Sada, od takvih ljudi traiti
da govore o zloinima, znai traiti od njih da priznaju sopstvenu krivicu.
Ko se to u Srbiji pobunio protiv Srebrenice, ko se postideo trbaca, ko se to
uasnuo Vukovara. Ko je podstrekae, komandante i izvrioce tih nedela nazvao
pravim imenom, ko je traio da se ti ljudi, ako im takav naziv prilii odvoje u neki
zatvoreni prostor i pokazuju turistima....Niko! Zato su nai sunarodnici koji su
kao takvi, dakle, kao podanici drave Srbije i pripadnici srpskog naroda, poinili
neuvene zloine, nezapamene na ovim prostorima za nas jo uvek heroji. A,
dokle god je tako, dokle god su zloinci heroji i na slobodi, mi emo kao narod biti
zloinci i biemo u manjem ili veem zatvoru.
Niega od normalne reakcije zrelog i odgovornog drutva i zrele i odgovorne
vlasti jo uvek nema, ima samo pojedinanih pokuaja koji, upravo zato to su pojedinani dobijaju daleko vei publicitet i znaaj od njihovih objektivnih dometa,
esto i zato to protagonisti tih pokuaja trpe teke posledice svoje profesionalne
hrabrosti. Jedan od tih skromnih pokuaja je i moj pokuaj koji bi, da nije bilo, za
reim, glupog i nepotrebnog hapenja, suenja, zatvora i, uopte, sluaja Filipovi,
proao potpuno nezapaeno i ne bi Srbe ni malo pribliio toliko potrebnom i
neophodnom oienju.
Kad bi takvih pokuaja bilo vie, brzo bi smo doli do saznanja i javnog
priznanja da je tih stranih zloina bilo i da su ih nai sunarodnici inili. Tada
bi demokratski potencijali koje ovo drutvo nesporno ima lako naveli politiare
i pravosue da autonomno dejstvujui pronau i imenuju krivce. Moja borba i
borba nekolicine istomiljenika danas je osuena na neuspeh, ali jednog dana
emo uspeti. Da bi taj dan doao, potpuno sam svestan te injenice, neko danas
mora da se za njega bori makar i neuspeno i makar sopstvenim stradanjem koje
podrazumeva i zatvor.
Moda e tog lepog dana, kao u bajci o Trnovoj Ruici, prestati za Srbe zla
vradbina pa e i moj narod da se probudi, prene i poe za onim narodima koji su
taj muan, ali neophodan posao odavno uradili.
Miroslav Filipovic

221