Intervju: Ken Lou, britanski reditelj

Golijat zvani birokratija

Pie: Dubravka Laki
69. KAN
Kan Posle toliko mnogo odgledanih filmova u svom malom ivotu, mislila sam
da je vie nemogue da na nekom od njih zaplaem. U upravo mi se to dogodilo
na kraju takmiarskog filma Ja, Danijel Blejk, legendarnog Britanca (kota)
Kena Loua, jer sam shvatila kako ono to sam u njemu videla moe uskoro da
bude i moja budunost, ula ne ula moja zemlja u Evropsku Uniju.
Birokratizovani sistem i dungla propisa, dehumanizovani slubenici
nacionalnih penzionih i zdravstvenih fondova to ive na grbai poreskih
obveznika prema kojima se ponaaju kao prema otirau, etajui ih od jednog do
drugog onlajn formulara pred ijim pitanjima moete samo da se slikate, sve je to
satkano u malenoj prii koju je ispisao nenadmani tandem Pol Laverti i Ken Lou,
ogolivi do kraja nau neoliberalno-kapitalistiku stvarnost. U ovoj borbi izmeu
Davida i Golijata, stolara Danijela Blejka tek oporavljenog od sranog udara
(izvrsni Dejv Dons, nepoznati stendap komiar iz Njukastla) i sistema,
hladnokrvo, a veoma realistiki, pobedio je sistem. Pogubljena radnika klasa
otila je u raj, a Louov film pravo u srca gledalaca (Megakom ga je otkupio za
prikazivanje u Srbiji).
U ekskluzivnom intervjuu za Politiku sa kojom tako rado i esto razgovara, Ken
Lou je objasnio i zato je prekrio re rekavi pre dve godine da je Dimijeva
dvorana njegov poslednji film, rekavi da ga je taj zahtevni film bio veoma
zamorio. Bio sam osam meseci van kue, snimanje je bilo zahtevno i
komplikovano. Ja, Danijel Blejk je mali film, ne mnogo zahtevan, meni bio lak
za rad, jer smo snimali samo Njukastlu, finom, toplom gradu, i na svega nekoliko
lokacija i ako nastavim da snimam radiu upravo ovakve filmove. Kamerne
komade. Kao nekada kada sam bio mlad.
Koliko je zaista uasna situacija sa birokratijom u Velikoj Britaniji i koliko
ste vi to verno prikazali?
Ne moe biti vernije, jer ne moe biti gore. Sve to ste videli u filmu je
stopostotno istinito. Zasnovano na iskustvima stvarnih ljudi i radnika koji su zbog
birokratskih peripetija u nacionalnoj socijalnoj slubi i nacionalnoj agenciji za
zapoljavanje ostajali na ulici, zavravali u bolnicama, ak i umirali.
ta mislite, da li e Ja, Danijel Blejk usreiti radniku klasu u Velikoj
Britaniji i Ujedinjenoj Evropi?
Biu veoma srean ako u Velikoj Britaniji budu imali priliku da ga vide, jer za moju
zemlju jo nismo nali distributera. Nadam se da emo ga nekako prikazivati u
nekom od malih bioskopa, pa ako se ljudima dopadne, moda emo se onda iriti
i po multipleksima. Nita jo ne znam, videemo. Film je ve kupljen za
prikazivanje u veini evropskih zemalja i radoznao sam da ujem rekacije.
Blejk je dobar ovek, da li to znai i da su svi radnici dobri ljudi?

Ha, znam ja gde vi ciljate. Naravno da ne znai da je svaki radnik automatski i

dobar ovek, ali toliko ima dobrih i divnih ljudi meu radnicima da oni ine
veinu. Vredni, struni, solidarni, plemeniti, okrenuti porodici i prijateljima. Takva
vrsta jo nije izumrla.
Da li je bilo neophodno da Danijel Blejk ipak umre?
Morao je da umre jer je u nekom smislu ovaj film i tragedija. Mislim da bi bilo
lano i krajnje neuverljivo da smo mu dali ansu da nekako pronae izlaz iz
beznadene situacije koju mu je nametnuo sistem. Oba lika zapravo umiru.
Danijel i u bukvalnom smislu, a Kejt jer je prinuena da prodaje svoje telo, to je
takoe jedna vrsta smrti.
Va junak u jednom trenutku protestvuje napisavi ogroman grafit na
zgradi svojih muitelja, da li film danas jo uvek moe da bude
sretstvo protesta?
Film moe da bude sve, moe da bude i agitprop, bilo ta jer je samo jedan od
medija. U prolosti film se mnogo vie koristio kao agitprop, kao vrsta kampanje
ili kao nain da se reflektuje neki konflikt kroz likove, odnose. To moe da ini i
danas, nema nieg loeg u agitpropu. Danas moete da snimite kratki film i
mobilnim telefonom i tako se borite za neku svoju stvar i beng posle nekoliko
sekundi vide ga na hiljadu ljudi.
ta mislite o Bregzitu?
To sa Britanijom i Evropskom Unijom je taktiko pitanje. Miljenja sam da je
Evropska Unija neoliberalni projekat koji bi trebalo da bude fundamentalno
promenjen. Ako mi kojim sluajem odemo, mislim da e se moja zemlja veoma
otro okrenuti ka desnici. Ma ta da EU sada uradi, nova torijevska vlada u
Britaniji bie sve gora. Napae sve postojee propise, radnika prava e potpuno
nestati, brisae se pravila zatite ivotne sredine. Sama EU pokuava da
pregovara sa Amerikom i velikim korporacijama o odnosima sa nama, traei
naina da se obezbedi ako mi odlaskom ugrozimo njihov profit. U svakom sluaju
je loe. Za mene, jedino ostankom, a ne izlaskom iz Evrope imamo ansu da
zajedniki gradimo snanu leviarsku opoziciju. Ali, sve je ovo kao to rekoh
taktiko pitanje, jer strategijski nijedno reenje nije dobar odgovor ve samo
slogan.
Kad smo ve kod aktuelnosti, Hilari ili Tramp?
Berni Sanders. Ako bih se ja na tu temu neto pitao.
ujem da je film kupljen i za prikazivanje u Izraelu, ali vi i dalje neto ne
razgovarate sa tom zemljom?
Sada otvarate vruu temu! Mnogo je ljudi koji smatraju da ono to Izrael ini
Palestincima jo od sedamdesetih godina nije prihvatljivo. Bojkot i sankcije koje
su nametnuli Palestincima. I ja pripadam onima koji ne podravaju nita to
drava Izrael podrava, zato ne odlazim ni na jedan od izraelskih filmskih
festivala jer su oni finansirani ili sufinansirani od strane drave. Sa izraelskim
pojedincima koje potujem, saraujem i druim se, stvar je drugaija, ali tamo
gde je drava Izrael finansijski ukljuena ne uzimam uee.

A da li ste razmiljali o tome da moda snimite film i na temu dananje

izbeglike krize?
To je velika tema i velika briga o kojoj svi danas mislimo. Velika briga. Obrada
takve teme bi zahtevala filmskog stvaraoca drugaijeg bekgraunda, drugaijeg
jezika. Moda sirijskog, irakog ili avganistanskog stvaraoca koji probleme
poznaju iz dubine. Ne znam da li bih ja to mogao da uinim, jer ne poznajem
jezik, svu dubinu i sloenost kultura da bih napravio istinski dobar film na tako
veliku temu.
Jo uvek imate revolucionarni instinkt kao kada ste bili mladi, mislite li
da mlai stvaraoci danas dovoljno koriste film kao orue za plasiranje
svojih ideja?
Ima ih, moda ne toliko mnogo, ali ih ima. Moda vie u dokumentarnom nego u
igranom filmu, ali danas mnogi mladi autori uestvuju u raznim kampanjama sa
svojim malim, kratkim filmovima sa kojima podravaju odreene ideje, pokrete,
beskunike i slino i esto u njima gore od ljutnje. S druge strane, ljudi koji danas
snimaju filmove u mojoj zemlji odrastali su za vreme vlasti Margaret Taer, vreme
gubljenja savesti i svesnosti, u doba kada su sindikati slabi i kada se sve vrti oko
individualnosti.
Da li i vi jo uvek gorite od ljutnje?
Trudim se da ne, jer imam visok pritisak, ali kako da ne gorim!? Vidite li gde smo
sada?
Opet ste sjajno odabrali glumce, deluju veoma autentino?
Uvek se rukovodim kredibilitetom i autentinou. Dejv Dons je iz Njukastla,
zapravo ivi svega nekoliko ulica od mesta gde smo snimali, a njego otac je bio
stolar tako da mu je taj zanat i inae veoma blizak. Svi likovi koje ste videli su
autentini, ak i policajci koji igraju u filmu, pa i nekoliko bivih slubenika
nacionalne slube za zapoljavanje koji su taj posao ostavili jer nisu mogli vie da
se nose sa tolikom nehumanou.
Autentina je i vaa koproducentska saradnja sa belgijskom braom
Darden koji e vam sa svojim filmom u Kanu biti konkurencija?
Izuzetno volim njihov rad, mi se odlino razumemo, a i oni su imali pristup
koprodukcijskom novcu. Dobro je raditi koprodukcije, ne samo to se novac za
film tako lake sakupi, ve i zbog toga to onda ne moram da izbacujem scene
koje se ne svide mojim Britanskim producentima, ve im kaem: Nikako, to se
ba svia francuskom koproducentu, on na tome insistira! Ha, ha!

http://www.politika.rs/sr/clanak/355088/Golijat-zvani-birokratija