Globalne komunikacije Internet

1. Navesti etiri segmenta IT koja su od najveeg znaaja za povezivanje otvorenih

sistema - POS (Top down pristup).
1.1 Uvod u povezivanje (Internet)
1.2 Globalno povezivanje V
2. Lokalno povezivanje VI
3. Periferijska oprema I terminali u IT IX segment IT
4. Mreni interfejs
Tema: IT i savremene komunikacije Bottum Up pristup Bottum Up pristup ne ?

2. Internet (razvoj) i potrebe za umreavanjem...?

INTERNET
- INTERnational NETwork
- Medjunarodna, globalna, decentralizovana, nehijerarhijska raunarska mrea nastala u
drugoj polovini 20. veka ine je veoma razliiti, esto nekompatibilni raunari
- Komuniciraju zahvaljujui jedinstvenom nainu komunikacije (standardu) TCP/IP
protokolu
- Broj raunara na Internetu prevazilazi 2 x 109
- Internet se u Srbiji pojavio u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska
mrea preko provajdera BeoTelNet-a povezana na Internet. Iste godine poinju sa radom
prvi domai komercijalni provajderi

Prva paketski komutirana WAN raunarska mrea (ARPANET) pojavila se krajem

1969. na teritoriji SAD-a
Nedugo zatim, pojavila se potreba za povezivanjem tako nastalih mrea
Narednih godina i u drugim delovima sveta (Rusiji, Japanu, Kanadi, ...) nastajale
su mree sline ARPANET-u
Problem je nastao jer je svaki proizvoa opreme razvijao sopstvene protokole
(skupove pravila) za komunikaciju izmeu svojih raunara, koji su bili sutinski
neprihvatljivi za ostale mree.

Internet2 i sledea generacija Interneta:

Internet2 je uveden od strane drave i razliitih korporacija (>200) 1998 u cilju

obezbeivanja bre mrene komunikacije za potrebe univerziteta i istraivakih
institucija.
Internet naredne generacije (Next Generation Internet NGI) sastojae se od svetske
mree optikih vlakana integrisanih sa inteligentnim softverom za odr. konekcija velike
brzine (GigaPops mree).

3. Akademski nivo izuavanja tematike sa II kolokvijal. dela?

Osnove znanja za predstojee predmete:
- Raunarske aplikacije (II semestar IT - obavezan)
- Internet marketing (II semestar IT izborni predmet)
- Raunarske mree i komunikacije (IV sem - obavez)
- Veb tehnologije (V semestar IT obavezan)
- Elektronsko poslovanje (V semestar IT obavezan)
- Internet programiranje (VI semestar IT obavezan)
- Poslovna etika (VIII semestar IT obavezan)
- Savremene IT i sistemi (IX semestar MAS IT - izborni)
- Napredno Veb programiranje (X semestar MAS IT - iz)
- Optike mree (X semestar MAS IT - izborni)
4. Novi koncepti info-doba?
5.7.1 Cilj i princip povezivanja
jednostavne primene...
5.7.2 Primeri drugih povezivanja
- telefonija, TV, struja, vodovod itd.
5.7.3 Novi koncepti buduih mrea
- WebPC ili NC (Network Computer:
Sun, Oracle, IBM, Apple, Netscape, Acron)
- NetPC (MS, Intel, HP, Digital, Compaq, Fujitsu, ICL, Siemens)
- Tehnologije Internet povezivanja (kako?)
Internet tehnologije sledei predmet
beino . . . (str. 180. IT, [1])
elektrinim vodovima ... (str. 185. IT, [1])
5. Osnovi standardizacije otvorenih sistema, prednosti?
Koje su jo prednosti OSI standardizacije mrea ?
poveava se trite
omoguava se masovnija proizvodnja
smanjuju se trokovi
Internet kao:
globalna raunarska mrea
sredstvo komunikacije (poslovne komunikacije)
globalno svetsko trite
drutveni fenomen
alat za podrku poslovnim procesima
- e-Poslovanje e-Business
- Nabavka Upravljanje lancima snabdevanja eSCM
- Marketing (e-Marketing) Upravljanje odnosima s potroaem
CRM
- Prodajni kanal e-commerce
- Oranizaciono uenje e-learning
- E-Bankarstvo
- Integracija (Virtual organizations), na primer OFFICE 365
6. Na osnovu ega je definisano POS (OSI)?
Reenje je pronaeno u standardizaciji, kada je usvojen takozvani OSI (Open System
Interconnection) referentni model, koga su se pridravali svi projektanti raunarskih mrea.
7. Slojevi modela OSI sistema?

8. Referentni model za POS?

ta omoguava OSI referentni model ?
komunikaciju tehniki potpuno raznorodnih raunara (racunar)
komunikaciju raunara zasnovanih na razliitim sistemima OS (Windows, Linux)

9. Kojim ureajima se opremaju mreni nivoi OSI modela?

10.

Kakvi mogu biti mreni mostovi?

11.

Vrste rutera? Kako rade ruteri?

Statiki - Statini ruteri zahtevaju da administrator runo podesi i konfigurie tabelu za

odreivanje putanje i navede svaku putanju.
Dinamiki - Dinamiki ruteri projektovani su da automatski otkriju putanje ime se
podeavanje i konfigurisanje svodi na najmanju meru. Mnogo inteligentniji od statinih,

dinamiki ruteri, ispituju informacije od drugih rutera i odluuju o svakom paketu kako e ga
poslati du mree.
12.

Mreni prolazi: a) namena: b) mesto u lancu komunikacija?

13.

Komunikacije u lancu prenosa podataka i pratea terminologija?

14.
Intranet, ekstranet i elektronsko poslovanje?
1. Intranet:
- unutar-organizacijska mrea koja obezbedjuje e-mail, diskusione grupe, transfer
datoteka, Web publikovanje i druge Internet servise,
mnoge kompanije kreiraju svoj lini Internet, korienjem TCP/IP,
- ne dozvoljava korienje mree nikome izvan mree,
veoma jeftin i popularan nain da se koristi distribuirana mrea ,
zasnovan na Internet modelu klijent-server pristupa datotekama,
- dokumentima,
moe koristiti web brauzere, internet protokole (TCP/IP, FTP, HTML, Telnet, itd),
kompatibilnost intraneta i Interneta - jednostavna razmena podataka,
- esto povezan sa Internetom preko posebnog prikljuka najranjivije mesto u
mrei (ovakva mesta se najee osiguravaju pomou Firewall-a).
2. Extranet
- intranet koji omoguava autorizovanom korisniku udaljeni
- pristup mrei
predstavlja dobro zatiene mree koje povezuju kompanije sa
- svojim dobavljaim, poslovnim partnerima, klijentima...
moe se ostvariti preko Interneta korienjem standardnog
- TCP/IP protokola
moe koristiti: javnu mreu, bezbednu privatnu mreu ili virtuelnu privatnu mreu
(Virtual Private Network -VPN).

15.

Satelitske (i beine multimedijalne) komunikacije?

16.

Poreenje TCP/IP i sistemske mrene arhitekture (SNA) sa OSI.

17.
Svrstati u nivoe OSI modela sledee protokole: TCP, FTP, Telnet, IP, SMTP
Kljuni elementi protokola su:
* sintaksa - format podataka, nivoi signala,
* semantika kontrolne informacije prenosa/greaka,
* tajming brzina prenosa.
- Funkcije protokola (Pd): podatke deli na pakete, dodaje im adrese i priprema za
prenos
- Funkcije protokola (Pm): preuzima pakete, unosi u raunar, uklanja signal, memorie
i rekonstruie
- TCP/IP (Transmission Control Protocol/ Internet Protocol):
paket protokola (Protocole Suite) - srce Interneta
omoguava meumrenu komunikaciju i
prenos paketa podataka
sa uspostavljanjem direktne veze (bitne performanse)
zahteva IP adrese
18.

Kakvi sve pristupi Internetu mogu biti?

Direktan (namenski) pristup
- raunar ima sopstvenu IP adresu, prikljuen na LAN, nema pozivanja (dial up)
- fajlovi se smetaju na vaem raunaru, kratko vreme odziva
Konekcija biranjem
- ograniena konekcija pomou modema, koristi PPP protokol preko modema
irokopojasni pristup
DSL (Digital Subscribers Line) noviji, bri, jeftiniji od ISDN
- deli frekv. opseg tel. parice za govor i podatke; asimetrian dawnlink i uplink
Kablovski modem
- koristi TV kablove, vea brzina od DSL, simetrian uplink i downlink

Satelitsko povezivanje
pomou direktnog TV satelitskog prikljuka
Beini irokopojasni pristup
vie raunara na baznu stanicu korienjem radio talasa.

DIAL-UP; ISDN; ADSL; KABLOVSKI; WiFi (Wireless); Mobilni; ...

DIAL-UP klasina telefonska linija. Maksimalna brzina prenosa je 56 kb/s i pri tome je
telefonska linija zauzeta.
ISDN (Integrated Services Digital Network)- zauzimanjem jednog ili oba kanala od po
64 kb/s, tj. 128 kb/s. Telefoniranje je mogue pri emu se, u momentu telefoniranja,
Interent saobraaj deava samo preko jednog kanala.
ADSL (Asymmetrical Digital Subscriber Line). Brzina slanja podataka sa servera
prema pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru (Upload),
nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta vea.
Telefonska linija je slobodna - 256/64 kb/s pa sve do 2 Mb/s.
KABLOVSKI INTERNET - operatori kablovske televizije. U Srbiji,brzine su sline kao
ADSL. Telefonska linija je slobodna jer se za prenos signala koristi koaksijalni/optiki
kabl koji je za TV kanale.
WiFi (Wireless Fidelity - beina lokalna raunarska mrea (WLAN)). Bazino, ova
tehnologija relativno malog dometa.
WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access) - postiu se dometi i do 50
km.
Mobilnim telefonom (GPRS-General Packet Radio Service).
Satelitski prenos
19.
Novi naini Internet umreavanja?
Mobilni Internet... Tehnologijom umreavanja pomou elektrinih vodova - veza se ostvaruje
putem adaptera koji se ukljuuje u klasinu utinicu.
20.
Prednosti i nedostaci tehnologije umreavanja pomou elektrinih vodova?
Prednosti: smanjuju se trokovi umreavanja.
Nedostaci: javljanje neeljenih interferencija i umova pri prenosu digitalnih podataka, a od
kvaliteta elektrine instalacije zavisi osiguranje od strujnog udara.
21.

Internet domeni i DNS?

Statike (stalne) adrese:
- serveri koji opsluuju korisnike, retko se menjaju i lako pronalaze
Dinamike adrese:
- za korisnike koji pristupaju Internetu sa dial-up i PPP (Point to Point Protocol)
protokolom, servise trae od ISP
DNS (Domain Name Service) - Servis za dodelu domena:
- uveden jer pamenje zapisa IP adresa nepraktino (ogroman broj IP adresa):
- omoguuje konverziju korisnicima razumljivog oblika zapisa u simboliki,
numeriki oblik - potreban raunaru za komunikaciju
Simbolika IP adresa moe da ima vie delova:
ime_servisa + ime_servera + ime_domena + ime_root_domena

10 . 1 . 3 . 201
Sistem imenovanja domena DNS
Simbolika IP adresa:
- tee se pamti micic@91.187.132.11 od micic@k.kg.ac.rs
- promenom e-mail servera na drugi raunar, menja se i IP adresa
Tekstualna zamena za (simbolike) IP adrese:
- zivadin.micic@ftn.kg.ac.rs uobiajeno se koristi umesto numerike
- centralno mesto host.txt sa listom imena i odgovarajuih IP adresa je
nepraktino
DNS (Domain Name System) - sistem imenovanja domena:
definisan u RFC 1034 i 1035 dokumentima
DNS
ini ga hijerarhijska struktura imena domena:

- hijerarhija domena realizuje se distribuiranim DB

- Internet ima preko 200 osnovnih domena (top-level domains)
- svaki domen moe da ima poddomene, podpoddomene itd...
- svaki domen sadri jedan ili vie raunara
Koren stabla je neimenovan
Osnovni domeni:
- nose opta imena ili geografska (dravna) imena

Domeni
ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), Internet
korporacija za dodeljena imena i brojeve: upravlja sistemom imenovanja
domena na Internetu u novembru 2000. godine odobrila nove top-level
domene
Dodatni novi top-level domeni:
- .aero Vazdune transportne organizacije
.biz Biznisi
.coop Kooperativna preduzea, kao to su kreditni savezi
.info Informativni servisi
.museum Muzeji
.name Line registracije prema imenu
.pro Licencirani profesionalci, kao to su advokati, lekari,
- raunovoe i sl.
DNS
Domen drugog nivoa mora da se:
- registruje kod administratora prvog nivoa i
- plaa godinju naknadu
primer: ime_kompanije.com
Domeni se oznaavaju uzlaznom putanjom:
primer: ime_odeljenja.ime_kompanije.com
Pravilo imenovanja domena:
- ne razlikuju se mala i velika slova (.com, .Com, .COM)
- imenovanje domena se ne vezuje za fizike mree
- imenovanje domena se vezuje za organizacionu strukturu

22.

E-mail protokoli i razlike?

Za pisanja e-pote uvek koristiti jednostavna ASCII slova (Plain Text)
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol):
- najraireniji protokol za slanje e-pote
- prenosi poruke u tekstualnom 7-bitnom ASCII kodu
POP3 (Post Office Protocol version 3):
- najei protokol za preuzimanje poruka sa ISP servera
- ne moe manipulisati porukama dok su jo na serveru kao IMAP
MIME (Multipurpos Internet Mail Extensions):
- predstavlja logiko proirenje SMTP-a
- poseduje 5 (pet) novih zaglavlja o tipu podataka koji se alje
- omoguava jednostavno slanje i binarnih fajlova
- dozvoljava slanje poruka sa razliitim tipovima fajlova
- koduje i dekoduje podatke, dodatni moduli nisu potrebni.
IMAP (Interactiv Mail Access Protocol):
- poboljana verzija POP Interenet servisa

23.
2
3
4
5
6
7

omoguuje manipulisanje porukama direktno na serveru, kreiranje foldera,

filtracije, itd.
mogu pristup poti sa bilo kog raunara
mogu pregled zaglavlja poruka, pre skidanja sa servera na raunar.

Alati za Web podrku, WB PJ/ST?

1 HTML (Hyper Text Markup Language)
JAVA, PHP, Ajax
FrontPage
PageMill
AdobeAcrobat
MS Word
PowerPoint
-

Outlook - Office 365

Osobe - Office 365
Yammer - Office 365
OneDrive - Office 365
Sites - Office 365
Delve - Office 365