ZAKON

O POTVRIVANJU BAZELSKE KONVENCIJE O KONTROLI

PREKOGRANINOG KRETANJA OPASNIH OTPADA I
NJIHOVOM ODLAGANJU
("Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori", br. 2/99)
LAN 1
Potvruje se Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom
odlaganju, sainjena 22. marta 1989. godine u Bazelu, u originalu na engleskom, francuskom,
arapskom, kineskom, ruskom i panskom jeziku.

LAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom i u prevodu na srpski jezik glasi:

BAZELSKA KONVENCIJA
O KONTROLI PREKOGRANINOG KRETANJA
OPASNIH OTPADA I NJIHOVOM ODLAGANJU
PREAMBULA
Strane ove Konvencije,
Svesne rizika tete po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu koji prouzrokuju opasni otpadi i drugi
otpadi i njihovo prekogranino kretanje,
Imajui u vidu rastuu pretnju po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu zbog sve veeg stvaranja i
sloenosti, kao i prekograninog kretanja opasnih otpada i drugih otpada,
Takoe, imajui u vidu da je najdelotvorniji nain zatite ljudskog zdravlja i ivotne sredine od
opasnosti koje prouzrokuju takvi otpadi, smanjenje njihovog stvaranja na najmanju moguu
meru u pogledu koliine i/ili tetnog potencijala,
Uverene da Drave treba da preduzmu potrebne mere kako bi osigurale da upravljanje opasnim
otpadima i drugim otpadima, ukljuujui i njihovo prekogranino kretanje i odlaganje, budu u
skladu sa zatitom ljudskog zdravlja i ivotne sredine koje god da je mesto njihovog odlaganja,
Konstatujui da Drave treba da osiguraju da proizvoa otpada izvrava svoje obaveze u
pogledu prevoza i otklanjanja opasnih otpada i drugih otpada na nain koji je u skladu sa
zatitom ivotne sredine, koje god da je mesto odlaganja,

U potpunosti uvaavajui injenicu da svaka Drava ima suvereno pravo da zabrani ulazak ili
odlaganje stranih opasnih otpada i drugih otpada na njihovoj teritoriji,
Takoe, uvaavajui sve prisutniju elju za zabranom prekograninih kretanja opasnih otpada i
njihovog odlaganja u drugim dravama, naroito u zemljama u razvoju,
Uverene da opasni otpadi i drugi otpadi treba, u meri u kojoj je to u skladu sa ekoloki
ispravnom i delotvornom upravom, da se otklanjaju u Dravi gde su stvoreni,
Takoe, svesne da prekogranino kretanje takvih otpada iz Drave stvaranja u bilo koju drugu
Dravu treba dozvoliti samo kada se sprovodi u skladu sa uslovima koji ne ugroavaju ljudsko
zdravlje i ivotnu sredinu, i u skladu sa uslovima koji nisu u suprotnosti sa odredbama ove
Konvencije,
Smatrajui da e pojaana kontrola prekograninog kretanja opasnih otpada i drugih otpada biti
podsticaj za ekoloki ispravno upravljanje ovim otpadima i za smanjenje obima takvog
prekograninog kretanja,
Uverene da Drave treba da preduzmu mere u cilju odgovarajue razmene informacija i
kontrole u pogledu prekograninog kretanja opasnih otpada i drugih otpada iz tih Drava i u te
Drave,
Konstatujui da niz meunarodnih i regionalnih sporazuma obuhvata pitanje zatite i ouvanja
ivotne sredine kada je re o tranzitu opasnih roba,
Uzimajui u obzir Deklaraciju Konferencije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini (Stokholm,
1972), Kairske smernice i principe za ekoloki ispravno upravljanje opasnim otpadima koje je
usvojio Upravni savet Programa Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (UNEP) odlukom 14/30
od 17. juna 1987. godine, Preporuke Komiteta strunjaka Ujedinjenih nacija za prevoz opasnih
roba (formulisane 1957. i aurirane svake dve godine), relevantne preporuke, deklaracije,
instrumente i propise usvojene u okviru sistema Ujedinjenih nacija, i rad i studije sprovedene u
okviru drugih meunarodnih i regionalnih organizacija,
Imajui u vidu duh, principe, ciljeve i funkcije Svetske povelje za prirodu, koju je usvojila
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija na svom trideset i etvrtom zasedanju (1982) kao etiko
naelo zatite ivotne sredine i ouvanja prirodnih bogatstava,
Potvrujui da su Drave odgovorne za ispunjenje svojih meunarodnih obaveza u pogledu
zatite ljudskog zdravlja i zatite i ouvanja ivotne sredine, i podleu meunarodnom pravu,
Uvaavajui injenicu da e se u sluaju materijalnog krenja odredbi ove Konvencije ili bilo kog
njenog protokola, primeniti relevantan meunarodni zakon ugovora,
Svesne potrebe da se nastavi razvoj i primena ekoloki ispravnih tehnologija sa niskim nivoom
otpada, mogunosti prerade, dobrih sistema odravanja domainstva i upravljanja u cilju
smanjenja stvaranja opasnih otpada i drugih otpada na najmanju moguu meru,

Takoe, svesne sve vee meunarodne brige oko potrebe za strogom kontrolom
prekograninog kretanja opasnih otpada i drugih otpada, i potrebe da se to je mogue vie
smanji takvo kretanje na najmanju moguu meru,
Zabrinute zbog problema nezakonitog prekograninog prometa opasnih otpada i drugih otpada,
Takoe, uzimajui u obzir ograniene mogunosti zemalja u razvoju da upravljaju opasnim
otpadima i drugim otpadima,
Uvaavajui potrebu da se unapredi transfer tehnologije za ispravno upravljanje opasnim
otpadima i drugim otpadima koji se lokalno proizvode, naroito u zemlje u razvoju, u skladu sa
duhom Kairskih smernica i odluke 14/16 Upravnog saveta UNEP-a o unapreenju transfera
tehnologije za zatitu ivotne sredine,
Takoe, uvaavajui injenicu da opasne otpade i druge otpade treba prevoziti u skladu sa
relevantnim meunarodnim konvencijama i preporukama,
Takoe, uverene da prekogranino kretanje opasnih otpada i drugih otpada treba dozvoliti samo
onda kada je prevoz i krajnje odlaganje takvih otpada ekoloki ispravno, i
Reenje da strogom kontrolom tite ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu od negativnih uticaja koji
mogu biti posledica stvaranja i upravljanja opasnim otpadima i drugim otpadima,
SLOILE SU SE KAKO SLEDI:

lan 1
Obim Konvencije
1. Sledei otpadi koji podleu prekograninom kretanju bie "opasni otpadi" u smislu ove
Konvencije:
(a) Otpadi koji pripadaju bilo kojoj kategoriji sadranoj u Aneksu I, ukoliko ne poseduju bilo
kakve karakteristike sadrane u Aneksu III; i
Otpadi koji nisu obuhvaeni takom 1(a), ali su definisani, ili se smatraju opasnim otpadima u
skladu sa domaim zakonima Strane izvoza, uvoza ili tranzita.
2. Otpadi koji pripadaju bilo kojoj kategoriji sadranoj u Aneksu II, i koji podleu prekograninom
kretanju bie "drugi otpadi" u smislu ove Konvencije.
3. Otpadi koji kao radioaktivni podleu drugim meunarodnim sistemima kontrole, ukljuujui
meunarodne instrumente koji se posebno primenjuju na radioaktivne materijale, iskljueni su iz
delokruga ove Konvencije.
4. Otpadi koji potiu od normalnih operacija broda, ije isputanje regulie neki drugi
meunarodni instrument, iskljueni su iz delokruga ove Konvencije.

lan 2

Definicije
U smislu ove Konvencije:
1. "Otpadi" su materije ili predmeti koji se odlau, ili treba da se odloe ili se zahteva da se
odlau u skladu sa odredbama nacionalnog zakona;
2. "Upravljanje" znai sakupljanje, prevoz i odlaganje opasnih otpada ili drugih otpada,
ukljuujui potonje staranje o mestima odlaganja;
3. "Prekogranino kretanje" znai svako kretanje opasnih otpada ili drugih otpada iz oblasti pod
nacionalnom jurisdikcijom jedne drave u ili kroz oblast pod nacionalnom jurisdikcijom druge
Drave, ili, u ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje Drave, pod
uslovom da je najmanje dve Drave ukljueno u kretanje;
4. "Odlaganje" znai svaku operaciju naznaenu u Aneksu IV ove Konvencije;
5. "Odobreno mesto ili prostor" znai mesto ili prostor za odlaganje opasnih otpada ili drugih
otpada, za iji rad u ovu svrhu je ovlaenje ili dozvolu dao relevantan organ Drave gde se
mesto ili prostor nalaze;
6. "Nadleni organ" znai neki vladin organ koji je Strana odredila da bude odgovoran, u takvim
geografskim oblastima koje Strana smatra odgovarajuim, za primanje obavetenja o
prekograninom kretanju opasnih otpada ili drugih otpada, i bilo kakve informacije vezane za to,
kao i za pruanje odgovora na takva obavetenja, kako je predvieno lanom 6;
7. "Fokalno mesto" znai entitet Strane koji se pominje u lanu 5, a odgovorna je za primanje i
slanje informacija kako je predvieno u lanovima 13. i 16;
8. "Ekoloki ispravno upravljanje opasnim otpadima ili drugim otpadima" znai preduzimanje
svih izvodljivih koraka kako bi se osiguralo da se opasnim otpadima upravlja na nain koji e
tititi ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu od negativnih uticaja koji mogu proizai od takvih otpada;
9. "Oblast pod nacionalnom jurisdikcijom Drave" znai bilo koju kontinentalnu oblast, primorsku
oblast ili vazduni prostor, u okviru kojih je Drava administrativno i regulatorno nadlena u
skladu sa meunarodnim zakonom za zatitu ljudskog zdravlja ili ivotne sredine;
10. "Drava izvoza" znai Strana iz koje se planira iniciranje ili se inicira kretanje opasnih
otpada ili drugih otpada;
11. "Drava uvoza" znai Strana u koju se prekogranino kretanje opasnih otpada ili drugih
otpada planira ili izvrava u svrhu odlaganja ili u svrhu tovarenja pre odlaganja u oblasti koja
nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje Drave;
12. "Drava tranzita" oznaava svaku Dravu, osim Drave izvoza ili uvoza, kroz koju se planira
ili izvrava kretanje opasnih otpada ili drugih otpada;
13. "Drave o kojima je re" podrazumeva Strane koje su Drave izvoza ili uvoza ili tranzitne
Drave, bez obzira da li su Strane ili ne;

14. "Lice" oznaava svako fiziko ili pravno lice;

15. "Izvoznik" podrazumeva svako lice pod jurisdikcijom Drave izvoza, koje ugovara izvoz
opasnih otpada i drugih otpada;
16. "Uvoznik" je svako lice pod jurisdikcijom Drave uvoza koje ugovara uvoz opasnih otpada i
drugih otpada;
17. "Vozar" je svako lice koje prevozi opasne otpade ili druge otpade;
18. "Proizvoa otpada" oznaava svako lice ija aktivnost, proizvodi opasne otpade ili druge
otpade, ili, ukoliko to lice nije poznato, lice koje poseduje i/ili kontrolie ove otpade;
19. "Lice koje odlae otpad" oznaava lice kome se isporuuju opasni otpadi ili drugi otpadi i
koje sprovodi odlaganje takvih otpada;
20. "Politika i/ili ekonomska integraciona organizacija" oznaava organizaciju sainjenu od
suverenih Drava, na koju su Drave lanice prenele nadlenost u pogledu pitanja koja
obuhvata ova Konvencija, i koja je propisno ovlaena, u skladu sa svojim internim postupkom,
da potpie, ratifikuje, prihvati, odobri, zvanino potvrdi ili pristupi ovoj Konvenciji;
21. "Nezakoniti promet" oznaava svako prekogranino kretanje opasnih otpada ili drugih
otpada kako je naznaeno u lanu 9.

lan 3
Nacionalne definicije opasnih otpada
1. Svaka Strana e, u roku od est meseci od kada je postala Strana ove Konvencije, obavestiti
Sekretarijat Konvencije o otpadima, osim onih koji su navedeni u Aneksima I i II, koji se
smatraju ili definiu kao opasni, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, kao i o bilo kojim
zahtevima u vezi sa postupcima prekograninog kretanja primenjivim na takve otpade.
2. Svaka Strana e potom obavestiti Sekretarijat o svakoj znaajnoj promeni informacije koju je
dostavila u skladu sa takom 1.
3. Sekretarijat e odmah obavestiti sve Strane o informacijama koje je primio u skladu sa
takama 1. i 2.
4. Strane e biti odgovorne za dostavljanje informacija koje je njima dostavio Sekretarijat, svojim
izvoznicima, u skladu sa takom 3.

lan 4
Opte obaveze
1. (a) Strane koje primenjuju svoje pravo da zabrane uvoz opasnih otpada ili drugih otpada za
odlaganje, obavestie ostale Strane o svojoj odluci u skladu sa lanom 13.

(b) Strane e zabraniti ili nee dozvoliti izvoz opasnih otpada i drugih otpada u Strane koje su
zabranile uvoz takvih otpada, kada su obavetene u skladu sa takom 1 (a).
(c) Strane e zabraniti ili nee dozvoliti izvoz opasnih otpada i drugih otpada ukoliko se Drava
uvoza pismeno ne sloi sa odreenim uvozom, u sluaju kada Drava uvoza nije zabranila uvoz
takvih otpada.
2. Svaka strana e preduzeti odgovarajue mere da:
(a) Osigura da se stvaranje opasnih otpada i drugih otpada na njenoj teritoriji svede na
najmanju moguu meru, uzimajui u obzir drutvene, ekonomske i tehnoloke aspekte;
(b) Osigura raspoloivost odgovarajuim prostorima za odlaganje, u cilju ekoloki ispravnog
upravljanja opasnim otpadima i drugim otpadima, koji e biti smeteni, u meri u kojoj je to
mogue, na njenoj teritoriji, koje god da je mesto odlaganja;
(c) Osigura da lica ukljuena u upravljanje opasnim otpadima ili drugim otpadima na njenoj
teritoriji, preduzmu korake koji su neophodni da se sprei zagaenje od opasnih otpada i drugih
otpada koje bi proisteklo od takvog upravljanja, i ukoliko doe do takvog zagaenja, da smanji
na najmanju moguu meru posledice po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu do kojih bi dolo;
(d) Osigura da se prekogranino kretanje opasnih otpada i drugih otpada smanji na najmanju
moguu meru u skladu sa ekoloki ispravnim i delotvornim upravljanjem takvim otpadima, i da
se sprovodi na nain kojim e se tititi ljudsko zdravlje i ivotna sredina od negativnih uticaja koji
mogu proizai iz takvog kretanja;
(e) Ne dozvoli izvoz opasnih otpada ili drugih otpada u Dravu ili grupu Drava koje pripadaju
ekonomskoj i/ili politikoj integracionoj organizaciji, i koje su Strane, naroito zemlje u razvoju,
koje su zakonom zabranile sav uvoz, ili ako ima razloga da smatra da otpadom, o kome je re,
nee da se upravlja na ekoloki ispravan nain, u skladu sa kriterijumima o kojima treba da
odlue Strane na svom prvom sastanku;
(f) Zahteva da se informacije o predloenom prekograninom kretanju opasnih otpada i drugih
otpada dostave Dravama o kojima je re, u skladu sa Aneksom VA, kako bi se jasno istakle
posledice predloenog kretanja po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu;
(g) Sprei uvoz opasnih otpada i drugih otpada ako ima razloga da smatra da se otpadom o
kome je re nee upravljati na ekoloki ispravan nain;
(h) Sarauje u aktivnostima sa drugim Stranama i zainteresovanim organizacijama, neposredno
ili putem Sekretarijata, ukljuujui irenje informacija o prekograninom kretanju opasnih otpada
i drugih otpada, kako bi se poboljalo ekoloki ispravno upravljanje takvim otpadima i
obezbedilo spreavanje nezakonitog prometa.
3. Strane smatraju da je nezakonit promet opasnih otpada ili drugih otpada krivino delo.
4. Svaka Strana e preduzeti odgovarajue zakonske, administrativne i druge mere radi
primene i sprovoenja odredbi ove Konvencije ukljuujui i mere za spreavanje i kanjavanje
ponaanja koje je u suprotnosti sa Konvencijom.

5. Strana nee dozvoliti da se opasni otpadi ili drugi otpadi izvoze u zemlju koja nije Strana ili da
se uvoze iz zemlje koja nije Strana.
6. Strane su se sporazumele da ne dozvole izvoz opasnih otpada, ili drugih otpada za
otklanjanje u oblasti juno od 60 stepeni june geografske irine, bez obzira da li takvi otpadi
podleu prekograninom kretanju.
7. Takoe, svaka Strana e:
(a) Zabraniti svim licima pod svojom nacionalnom jurisdikcijom da prevoze ili otklanjaju opasne
otpade ili druge otpade, osim ako takva lica imaju ovlaenje ili dozvolu da izvode takve vrste
operacije;
(b) Zahtevati da se opasni otpadi i drugi otpadi koji treba da podleu prekograninom kretanju,
upakuju, etiketiraju i prevezu u skladu sa opte prihvaenim i priznatim meunarodnim pravilima
i standardima kada je re o pakovanju, etiketiranju i prevozu, i da se propisno uzmu u obzir
relevantne meunarodno priznate prakse;
(c) Zahtevati da opasne otpade i druge otpade prati dokument o kretanju od mesta od koga
poinje prekogranino kretanje do mesta odlaganja.
8. Svaka Strana e zahtevati da se opasnim otpadima ili drugim otpadima koje treba izvoziti,
upravlja na ekoloki ispravan nain u dravi uvoza ili drugde. O tehnikim smernicama za
ekoloki ispravno upravljanje otpadima obuhvaenim ovom Konvencijom odluie Strane na
svom prvom sastanku.
9. Strane e preduzeti odgovarajue mere da osiguraju da se prekogranino kretanje opasnih
otpada i drugih otpada dozvoli samo:
(a) ukoliko drava izvoza nema tehnikih pogodnosti i neophodnih mogunosti, kapacitet ili
pogodna mesta za odlaganje, kako bi se odloili otpadi o kojima je re na ekoloki ispravan i
delotvoran nain; ili,
(b) ukoliko su otpadi o kojima je re potrebni kao sirovina za preraivake industrije u dravi
uvoza; ili
(c) ukoliko je prekogranino kretanje o kome je re u skladu sa drugim kriterijumima o kojima
treba da odlue Strane, pod uslovom da se ovi kriterijumi ne razlikuju od ciljeva ove Konvencije.
10. Obaveza Drava u kojima se stvaraju opasni otpadi i drugi otpadi, u skladu sa ovom
Konvencijom, da zahtevaju da se tim otpadima upravlja na ekoloki ispravan nain, ne moe se
pod bilo kojim okolnostima preneti na Drave uvoza ili tranzita.
11. Nita u ovoj Konvenciji nee spreiti Stranu da postavlja dodatne zahteve koji su u skladu sa
odredbama ove Konvencije, kao i sa pravilima meunarodnog prava, kako bi se na delotvorniji
nain zatitilo ljudsko zdravlje i ivotna sredina.
12. Nita u ovoj Konvenciji nee na bilo koji nain uticati na suverenost Drava nad njihovim
teritorijalnim morem, utvrenu u skladu sa meunarodnim pravom, i suverena prava i jurisdikciju

koju Drave imaju u svojim iskljuivim ekonomskim zonama i epikontinentalnim zonama u

skladu sa meunarodnim pravom, i na primenu navigacionih prava i sloboda svake Drave kada
je re o brodovima i letilicama, kako je predvieno meunarodnim pravom i relevantnim
meunarodnim instrumentima.
13. Strane e s vremena na vreme razmotriti mogunosti smanjenja koliine i/ili zagaivakog
potencijala opasnih otpada i drugih otpada koji se izvoze u druge Drave, naroito u zemlje u
razvoju.

lan 5
Odreivanje nadlenih organa i fokalnog mesta
Da bi se olakala primena ove Konvencije, Strane e:
1. Odrediti ili obrazovati jedan ili vie nadlenih organa i jedno fokalno mesto. Jedan nadleni
organ e biti odreen za primanje obavetenja ako se radi o Dravi tranzita.
2. Obavestiti Sekretarijat, u roku od tri meseca od dana kada je ova Konvencija za njih stupila
na snagu, koje agencije su odredile kao svoje fokalno mesto i svoje nadlene organe.
3. Obavestiti Sekretarijat u roku od jednog meseca od dana odluke, o bilo kojim promenama u
pogledu odreenja koje su izvrili u skladu sa takom 2.

lan 6
Prekogranino kretanje izmeu Strana
1. Drava izvoza e obavestiti, ili zahtevati od proizvoaa otpada ili izvoznika da pismeno
obavesti, putem kanala nadlenog organa Drave izvoza, nadlean organ Drava o kojima je
re, o bilo kakvom predloenom prekograninom kretanju opasnih otpada ili drugih otpada.
Takvo obavetenje e sadrati izjave i informacije naznaene u Aneksu V A, na jeziku
prihvatljivom za Dravu uvoza. Potrebno je poslati samo jedno obavetenje svakoj Dravi o
kojoj je re.
2. Drava uvoza e odgovoriti pismeno poiljaocu obavetenja, uz saglasnost o kretanju sa
uslovima ili bez njih, odbijanje zahteva za kretanje, ili uz zahtev za dodatnim informacijama.
Jedan primerak konanog odgovora Drave uvoza e se poslati nadlenim organima Drava o
kojima je re koje su Strane.
3. Drava izvoza nee dozvoliti generatoru ili izvozniku da otpone prekogranino kretanje,
ukoliko nije primila pismenu potvrdu da je:
(a) poiljalac obavetenja primio pismenu saglasnost Drave uvoza; i
(b) poiljalac obavetenja primio od Drave uvoza potvrdu postojanja ugovora izmeu izvoznika
i onoga ko odlae otpad, sa naznaenjem o ekoloki ispravnom upravljanju otpadima o kojima
je re.

4. Svaka Drava tranzita koja je Strana e hitno potvrditi poiljaocu obavetenja - prijem
obavetenja. Moe potom pismeno odgovoriti poiljaocu obavetenja u roku od 60 dana, uz
saglasnost o kretanju sa uslovima ili bez njih, odbijanje zahteva za kretanje, ili uz zahtev za
dodatnim informacijama. Drava izvoza nee dozvoliti otpoinjanje prekograninog kretanja,
dok ne primi pismenu saglasnost Drave tranzita. Meutim, ako u bilo koje vreme Strana odlui
da ne zahteva prethodnu pismenu saglasnost, bilo uopteno ili pod posebnim uslovima, radi
tranzita vezanog za prekogranino kretanje opasnih otpada ili drugih otpada, ili modifikuje svoje
zahteve u ovom smislu, odmah e obavestiti druge Strane o svojoj odluci u skladu sa lanom
13. U ovom poslednjem sluaju, ukoliko Drava izvoza ne primi nikakav odgovor u roku od 60
dana od kada je dato obavetenje primila Drava tranzita, Drava izvoza moe da dozvoli izvoz
kroz Dravu tranzita.
5. U sluaju prekograninog kretanja otpada kada su otpadi zakonski definisani kao opasni, ili
se takvima smatraju samo od strane:
(a) Drave izvoza, zahtevi iz take 9. ovog lana koji se odnose na uvoznika ili onoga ko odlae
otpad i Dravu uvoza, primenjivae se mutatis mutandis na izvoznika i Dravu izvoza
respektivno;
(b) Drave uvoza, ili Drava uvoza i tranzita koje su Strane, zahtevi iz taaka 1, 3, 4. i 6. ovog
lana koji se primenjuju na izvoznika i Dravu izvoza, primenjivae se mutatis mutandis na
uvoznika ili onog ko odlae otpad i Dravu uvoza respektivno; ili
(c) Bilo koje Drave tranzita koja je Strana, odredbe iz lana 4. primenjivae se na takvu
Dravu.
6. Drava izvoza moe, shodno pismenoj saglasnosti Drava o kojima je re, da dozvoli
proizvoau otpada ili izvozniku da koriste opte obavetenje, kada se opasni otpadi ili drugi
otpadi koji imaju iste fizike i hemijske karakteristike isporuuju redovno istom odlagau otpada
preko iste izlazne carinarnice Drave izvoza, preko iste ulazne carinarnice Drave uvoza i, u
sluaju tranzita, preko iste ulazne i izlazne carinarnice Drave ili Drava tranzita.
7. Drave o kojima je re mogu pismeno da se saglase sa upotrebom opteg obavetenja koje
se pominje u taki 6. vezano za dostavljanje odreenih informacija, kao to su tane koliine ili
periodini spiskovi opasnih otpada ili drugih otpada koje treba isporuiti.
8. Opte obavetenje i pismena saglasnost koji se pominju u takama 6. i 7. mogu da se
odnose na ponovljene isporuke opasnih otpada ili drugih otpada u periodu od najvie 12
meseci.
9. Strane e zahtevati da svako lice koje preuzme na sebe zadatak prekograninog kretanja
opasnih otpada ili drugih otpada potpie dokument o kretanju bilo po isporuci ili prijemu otpada
o kome je re. Takoe e zahtevati da onaj koji odlae otpad obavesti i izvoznika i nadleni
organ Drave izvoza da je primio otpad o kome je re, i kasnije, o zavretku odlaganja kako je
naznaeno u obavetenju. Ukoliko na teritoriju Drave izvoza ne stigne takva informacija,
nadleni organ Drave izvoza ili izvoznik e obavestiti o tome Dravu uvoza.
10. Obavetenje i odgovor koji se zahtevaju u ovom lanu prenee se nadlenom organu
Strana o kojima je re ili vladinom organu koji je odgovarajui u sluaju da se radi o neStranama.

11. Svako prekogranino kretanje opasnih otpada ili drugih otpada bie pokriveno osiguranjem,
obveznicom ili drugom garancijom koju moe zahtevati Drava uvoza ili bilo koja Drava tranzita
koja je Strana.

lan 7
Prekogranino kretanje iz Strane preko Drava koje nisu Strane
Odredba lana 6. taka 8. Konvencije e se primenjivati mutatis mutandis na prekogranino
kretanje opasnih otpada ili drugih otpada iz Strane kroz Dravu ili Drave koje nisu Strane.

lan 8
Obaveza ponovnog uvoza
Kada prekogranino kretanje opasnih otpada ili drugih otpada sa kojim su se saglasile Drave o
kojima je re, shodno odredbama ove Konvencije, ne moe da se zavri u roku predvienom
ugovorom, Drava izvoza e osigurati da otpade o kojima je re izvoznik vrati u Dravu izvoza,
ukoliko se ne moe na drugi nain reiti njihovo odlaganje na ekoloki ispravan nain, u roku od
90 dana od vremena kada je Drava uvoznica obavestila Dravu izvoza i Sekretarijat, ili u
drugom roku kako se sloe Drave o kojima je re. U tom cilju, Drava izvoza i bilo koja Strana
tranzita nee se suprotstavljati, ometati ili spreavati povratak ovih otpada u Dravu izvoza.

lan 9
Nezakoniti promet
1. U smislu ove Konvencije, svako prekogranino kretanje opasnih otpada ili drugih otpada:
(a) bez obavetenja u skladu sa odredbama ove Konvencije svim Dravama o kojima je re; ili
(b) bez saglasnosti u skladu sa odredbama ove Konvencije Drave o kojoj je re; ili
(c) sa saglasnou dobijenom od Drava o kojima je re putem falsifikovanja, iskrivljenog
prikaza ili prevare; ili
(d) koje u materijalnom smislu nije u skladu sa dokumentima; ili
(e) iji je ishod namerno odlaganje (npr. odlaganje u smee) opasnih otpada ili drugih otpada, u
suprotnosti sa ovom Konvencijom i sa optim principima meunarodnog prava, smatrae se
nezakonitim prometom.
2. U sluaju prekograninog kretanja opasnih otpada ili drugih otpada koje se smatra
nezakonitim prometom, a proistie iz ponaanja izvoznika ili generatora, Drava izvoza e
osigurati da otpade o kojima je re:
(a) izvoznik ili generator vrati, ili, ukoliko je neophodno, da ga sama vrati u Dravu izvoza, ili
ukoliko je to neizvodljivo;

(b) da se na drugi nain odloe u skladu sa odredbama ove Konvencije, u roku od 30 dana od
vremena kada je Drava izvoza obavetena o nezakonitom prometu ili u drugom roku o kome
se Drave o kojima je re dogovore. U tom cilju, Strane o kojima je re nee se suprotstavljati,
ometati ili spreavati povratak ovih otpada u Dravu uvoza.
3. U sluaju prekograninog kretanja opasnih otpada ili drugih otpada koje se smatra
nezakonitim prometom, a proistie iz ponaanja uvoznika ili odlagaa, Drava uvoza e
osigurati da otpade o kojima je re, odloi na ekoloki ispravan nain uvoznik ili odlaga, ili,
ukoliko je neophodno, sama Drava uvoza u roku od 30 dana od vremena kada je Drava
uvoza otkrila nezakoniti promet, ili u drugom roku o kome se Drave dogovore. U tom cilju,
Strane o kojima je re e saraivati, kako je neophodno, u odlaganju otpada na ekoloki
ispravan nain.
4. U sluajevima kada se odgovornost za nezakoniti promet ne moe pripisati izvozniku ili
proizvoau otpada, niti uvozniku ili odlagau, Strane o kojima je re ili druge Strane, kako je
odgovarajue, osigurae, putem saradnje, da se otpadi o kojima je re odloe to je pre mogue
na ekoloki ispravan nain, bilo u Drave izvoza ili Dravi uvoza ili drugde kako je
odgovarajue.
5. Svaka Strana e uvesti odgovarajue nacionalne/domae zakone radi spreavanja i
kanjavanja nezakonitog prometa. Strane e saraivati u cilju postizanja ciljeva ovog lana.

lan 10
Meunarodna saradnja
1. Strane e saraivati meusobno kako bi poboljale i ostvarile ekoloki ispravno upravljanje
opasnim otpadima i drugim otpadima.
2. U ovu svrhu, Strane e:
(a) na zahtev obezbediti informacije, bilo na bilateralnoj, bilo na multilateralnoj osnovi, u cilju
unapreenja ekoloki ispravnog upravljanja opasnim otpadima i drugim otpadima, ukljuujui
usklaivanje tehnikih standarda i praksi, radi odgovarajueg upravljanja opasnim otpadima i
drugim otpadima;
(b) saraivati u praenju uticaja upravljanja opasnim otpadima na ljudsko zdravlje i ivotnu
sredinu;
(c) saraivati, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, propisima i politikama, u razvoju i
primeni novih ekoloki istih tehnologija sa niskim nivoom otpada, i unapreenju postojeih
tehnologija u cilju uklanjanja, koliko god je to mogue, stvaranja opasnih otpada i drugih otpada
i postizanja delotvornijih i efikasnijih metoda osiguranja svog upravljanja na ekoloki ispravan
nain, ukljuujui studiju o ekonomskim, socijalnim i ekolokim posledicama usvajanja takvih
novih ili unapreenih tehnologija;
(d) saraivati aktivno, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, propisima i politikama, u
transferu tehnolokih i upravnih sistema vezanih za ekoloki ispravno upravljanje opasnim
otpadima i drugim otpadima. Takoe e saraivati u razvoju tehnikih kapaciteta meu
Stranama, naroito onih kojima je potrebna i koje zahtevaju tehniku pomo na ovom polju;

(e) saraivati u razvijanju odgovarajuih tehnikih smernica i/ili kodeksa praksi.

3. Strane e primenjivati i odgovarajue naine saradnje u cilju pomoi zemljama u razvoju kada
je re o primeni podtaaka a, b, c i d take 2. lana 4.
4. Uzimajui u obzir potrebe zemalja u razvoju, podstie se putem saradnje izmeu Strana i
nadlenih meunarodnih organizacija, unapreenje, izmeu ostalog, javne svesti, razvoja
ispravnog upravljanja opasnim otpadima i drugim otpadima i usvajanje novih tehnologija sa
niskim nivoom otpada.

lan 11
Bilateralni, multilateralni i regionalni sporazumi
1. Uprkos odredbama lana 4. take 5. Strane mogu da sklope bilateralne, multilateralne ili
regionalne sporazume ili aranmane u pogledu prekograninog kretanja opasnih otpada ili
drugih otpada sa Stranama ili ne-Stranama pod uslovom da takvi sporazumi ili aranmani ne
odstupaju od naela ekoloki ispravnog upravljanja opasnim otpadima ili drugim otpadima kako
zahteva ova Konvencija. Ovi sporazumi ili aranmani e sadrati odredbe koje e biti jednako
korisne po ivotnu sredinu, kao i one koje sadri ova Konvencija, naroito uzimajui u obzir
interese zemalja u razvoju.
2. Strane e obavestiti Sekretarijat o bilo kojim bilateralnim, multilateralnim ili regionalnim
sporazumima ili aranmanima koji se pominju u taki 1. i onim koje su sklopile pre stupanja na
snagu ove Konvencije u svojim zemljama, kako bi se kontrolisala prekogranina kretanja
opasnih otpada i drugih otpada, koja se u potpunosti odvijaju meu Stranama takvih
sporazuma. Odredbe ove Konvencije nee se odnositi na prekogranina kretanja koja se
odvijaju u skladu sa takvim sporazumima, pod uslovom da su takvi sporazumi u skladu sa
ekoloki ispravnim upravljanjem opasnim otpadima i drugim otpadima, kako se zahteva ovom
Konvencijom.

lan 12
Konsultacije o odgovornosti
Strane e saraivati u cilju usvajanja, im je to izvodljivo, protokola koji sadri odgovarajua
pravila i postupke na polju odgovornosti i naknade tete koja je posledica prekograninog
kretanja i odlaganja opasnih otpada i drugih otpada.

lan 13
Prenos informacija
1. Strane e, kadgod imaju takva saznanja, osigurati da, u sluaju nesree koja se dogodi za
vreme prekograninog kretanja opasnih otpada ili drugih otpada ili njihovog odlaganja, to e
verovatno predstavljati rizik po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu u drugim Dravama, ove
Drave budu odmah o tome obavetene.
2. Strane e obavetavati jedna drugu preko Sekretarijata o:

(a) promenama u pogledu odreivanja nadlenih organa i/ili fokalnih mesta, u skladu sa lanom
5;
(b) promenama u njihovoj racionalnoj definiciji opasnih otpada, u skladu sa lanom 3;
i to je pre mogue;
(c) odlukama koje su donele o potpunom ili deliminom neslaganju sa uvozom opasnih otpada
ili drugih otpada za odlaganje u oblasti pod njihovom nacionalnom jurisdikcijom;
(d) odlukama koje su donele da ogranie ili zabrane izvoz opasnih otpada ili drugih otpada;
(e) bilo kojim drugim informacijama koje se zahtevaju u skladu sa takom 4. ovog lana.
3. Strane e, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima, dostavljati preko Sekretarijata
Konferenciji Strana utvrenoj u skladu sa lanom 15, pre kraja svake kalendarske godine,
izvetaj o prethodnoj kalendarskoj godini, koji sadri sledee informacije:
(a) Nadleni organi i fokalna mesta koje su odredili u skladu sa lanom 5;
(b) Informacije u pogledu prekograninih kretanja opasnih otpada ili drugih otpada u kojima
uestvuju, ukljuujui:
(i) Koliinu opasnih otpada i drugih otpada koji se izvoze, njihovu kategoriju, karakteristike,
odredite, bilo koju tranzitnu zemlju i metod odlaganja kako je navedeno u odgovoru na
obavetenje,
(ii) Koliinu opasnih otpada i drugih otpada koji se uvoze, njihovu kategoriju, karakteristike,
poreklo i metode odlaganja.
(iii) Odlaganja koja nisu tekla kako je nameravano,
(iv) Napore da se postigne smanjenje koliine opasnih otpada ili drugih otpada koji podlee
prekograninom kretanju;
(c) Informacije o merama koje su usvojile u primeni ove Konvencije;
(d) Informacije o raspoloivim merodavnim statistikama koje su sakupile o uticaju stvaranja,
prevoza i odlaganja opasnih otpada ili drugih otpada na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu;
(e) Informacije o bilateralnim, multilateralnim i regionalnim sporazumima i aranmanima koji su
sklopljeni u skladu sa lanom 11. ove Konvencije;
(f) Informacije o nesreama koje se dogode za vreme prekograninog kretanja i odlaganja
opasnih otpada i drugih otpada i o merama preduzetim u tom kontekstu;
(g) Informacije o mogunostima odlaganja koje se koriste u oblasti njihove nacionalne
jurisdikcije;

(h) Informacije o merama preduzetim radi razvoja tehnologija za smanjenje i/ili ukidanje
proizvodnje opasnih otpada i drugih otpada; i
(i) Druga slina pitanja koja Konferencija Strana smatra relevantnim.
4. Strane e, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima, osigurati da se primerci svakog
obavetenja o bilo kom datom prekograninom kretanju opasnih otpada ili drugih otpada, i
odgovora na njega, poalju Sekretarijatu kada Strana koja smatra da to prekogranino kretanje
moe ugroziti njenu ivotnu sredinu, zahteva da se to uini.

lan 14
Finansijski aspekti
1. Strane se slau da treba da se osnuju regionalni ili subregionalni centri za transfer obuke i
tehnologije na polju upravljanja opasnim otpadima i drugim otpadima i minimizacije njihovog
generisanja, u skladu sa posebnim potrebama razliitih regiona i subregiona. Strane e odluiti
o osnivanju odgovarajuih mehanizama finansiranja na dobrovoljnoj osnovi.
2. Strane e razmotriti osnivanje manipulativnog fonda radi pomoi u vanrednim prilikama na
privremenoj osnovi, kako bi se smanjila na najmanju moguu meru teta od nesrea vezanih za
prekogranino kretanje opasnih otpada i drugih otpada ili otklanjanje ovih otpada.

lan 15
Konferencija Strana
1. Konferencija Strana se ovim osniva. Prvi sastanak Konferencije Strana e sazvati Izvrni
direktor UNEP-a najkasnije godinu dana po stupanju na snagu ove Konvencije. Posle toga e
se redovni sastanci Konferencije Strana odravati u redovnim razmacima koje e utvrditi
Konferencija na svom prvom sastanku.
2. Vanredni sastanci Konferencije Strana e se odravati u drugo vreme, kako Konferencija
smatra neophodnim, ili na pismeni zahtev bilo koje Strane, pod uslovom da u roku od est
meseci od kada im je Sekretarijat dostavio zahtev, ovaj zahtev podri najmanje jedna treina
Strana.
3. Konferencija Strana e se konsenzusom saglasiti i usvojiti poslovnik za samu Konferenciju ili
za bilo koje podtelo koje osnuje, kao i finansijska pravila za odreivanje, pre svega, finansijskog
uea Strana u skladu sa ovom Konvencijom.
4. Strane e na prvom sastanku razmatrati sve dodatne mere potrebne da im pomognu u
ispunjavanju obaveza u pogledu zatite i ouvanja morske sredine u kontekstu ove Konvencije.
5. Konferencija Strana e stalno razmatrati i procenjivati, delotvornu primenu ove Konvencije i
takoe e:

(a) unapreivati usklaenje odgovarajuih politika, strategija i mera za smanjivanje na najmanju

moguu meru tete po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu kada je re o opasnim otpadima i
drugim otpadima;
(b) razmatrati i usvajati, kako se zahteva, amandmane na ovu Konvenciju i njene anekse,
uzimajui u obzir, izmeu ostalog, raspoloive naune, tehnike, ekonomske i ekoloke
informacije;
(c) razmatrati i preduzeti bilo koju dodatnu akciju koja moe biti potrebna za postizanje ciljeva
ove Konvencije u svetlu iskustva steenog u njenoj primeni i u primeni sporazuma i aranmana
predvienih u lanu 11;
(d) razmatrati i usvajati protokole kako se zahteva; i
(e) osnivati takva podtela koja se smatraju neophodnim za primenu ove Konvencije.
6. Ujedinjene nacije, njihove specijalizovane agencije, kao i bilo koja Drava koja nije strana ove
Konvencije, mogu biti zastupljeni kao posmatrai na sastancima Konferencije Strana. Bilo koje
drugo telo ili agencija, bilo nacionalna ili meunarodna, vladina ili nevladina, koja se bavi
pitanjima vezanim za opasne otpade ili druge otpade, i koja je obavestila Sekretarijat o elji da
bude prisutna kao posmatra na sastanku Konferencije Strana, moe biti prihvaena, osim
ukoliko se jedna treina prisutnih Strana ne sloe. Prihvatanje i uee posmatraa bie u
skladu sa poslovnikom koji je usvojila Konferencija Strana.
7. Konferencija Strana e tri godine po stupanju na snagu ove Konvencije, i najmanje svakih
est godina posle toga, ocenjivati delotvornost i, ukoliko se smatra neophodnim, razmatrae
usvajanje potpune ili delimine zabrane prekograninih kretanja opasnih otpada i drugih otpada
u svetlu najnovijih naunih, ekolokih, tehnikih i ekonomskih informacija.

lan 16
Sekretarijat
1. Funkcije Sekretarijata e biti:
(a) da organizuje i da se stara o sastancima kako je utvreno u l. 15. i 17.
(b) da priprema i alje izvetaje zasnovane na informacijama primljenim u skladu sa l. 3, 4, 6,
11. i 13. kao i na informacijama sa sastanaka podtela utvrenih u skladu sa lanom 15. i na
kraju, kako je odgovarajue, na informacijama koje su obezbedili relevantni meuvladini i
nevladini entiteti;
(c) da priprema izvetaje o svojim aktivnostima u okviru vrenja svojih funkcija u skladu sa
ovom Konvencijom i da ih predstavi Konferenciji Strana;
(d) da osigura neophodnu koordinaciju sa relevantnim meunarodnim telima, i naroito da
sklopi takve dogovore i ugovore koji su potrebni za delotvorno vrenje funkcija Sekretarijata;

(e) da bude u kontaktu sa fokalnim takama nadlenim organima koje su utvrdile Strane u
skladu sa lanom 5. ove Konvencije;
(f) da prikuplja informacije o ovlaenim nacionalnim mestima i kapacitetima Strana
raspoloivim za otklanjanje njihovih opasnih otpada i drugih otpada, i da distribuira ove
informacije Stranama;
(g) da prima od Strana i da alje Stranama informacije o:
- izvorima tehnike pomoi i obuke,
- raspoloivom tehnikom i naunom know-how,
- izvorima saveta i strunjaka, i
- raspoloivosti izvora,
u cilju pruanja pomoi, na zahtev, u takvim oblastima kao to su:
- upravljanje sistemom obavetavanja ove Konvencije,
- upravljanje opasnim otpadima i drugim otpadima,
- ekoloki iste tehnologije vezane za opasne otpade i druge otpade, kao to je tehnologija sa
niskim nivoom otpada i tehnologija bez otpada,
- ocenjivanje mogunosti otklanjanja i mesta za otklanjanje,
- praenje opasnih otpada i drugih otpada, i
- reagovanje u vanrednim situacijama;
(h) da na zahtev obezbedi Stranama informacije o konsultantima ili konsultantskim firmama koji
imaju neophodno tehniko znanje na ovom polju, i koji im mogu pomoi da ispitaju obavetenje
o prekograninom kretanju, podudaranje poiljke opasnih otpada ili drugih otpada sa
relevantnim obavetenjem, i/ili injenicu da su predloeni kapaciteti za odlaganje opasnih
otpada ili drugih otpada ekoloki ispravni, kada imaju razlog da smatraju da se otpadima o
kojima je re nee upravljati na ekoloki ispravan nain. Bilo koje takvo ispitivanje nee
finansirati Sekretarijat;
(i) da na zahtev pomogne Stranama u identifikaciji sluajeva nezakonitog prometa i da odmah
poalje Stranama o kojima je re svaku informaciju koju je primio u pogledu nezakonitog
prometa;
(j) da sarauje sa Stranama i relevantnim i nadlenim meunarodnim organizacijama i
agencijama u obezbeivanju strunjaka i opreme u cilju brzog pruanja pomoi Dravama u
sluaju vanrednih prilika; i
(k) da vri druge funkcije vezane za ciljeve ove Konvencije, kako odredi Konferencija Strana.

2. Funkcije Sekretarijata e vriti na privremenoj osnovi UNEP do zavretka prvog sastanka

Konferencije Strana, u skladu sa lanom 15.
3. Na prvom sastanku, Konferencija Strana e naimenovati Sekretarijat od onih postojeih
nadlenih meuvladinih organizacija koje su izrazile elju da vre funkcije Sekretarijata u skladu
sa ovom Konvencijom. Na ovom sastanku, Konferencija Strana e takoe oceniti vrenje
funkcija koje su poverene privremenom Sekretarijatu, naroito u skladu sa lanom 1. i odluie
o strukturama pogodnim za ove funkcije.

lan 17
Amandmani Konvencije
1. Svaka Strana moe da predloi amandmane na ovu Konvenciju i svaka Strana protokola
moe da predloi amandmane na taj protokol. Takvi amandmani e uzeti u obzir, izmeu
ostalog, relevantne naune i tehnike aspekte.
2. Amandmani, na ovu Konvenciju bie usvojeni na sastanku Konferencije Strana. Amandmani
na bilo koji protokol bie usvojeni na sastanku Strana protokola o kome je re. Tekst bilo kog
predloenog amandmana na ovu Konvenciju ili na bilo koji protokol, osim ako je drugaije
naznaeno u takvom protokolu, Sekretarijat e dostaviti stranama najmanje est meseci pre
sastanka za koji je predloen na usvajanje. Sekretarijat e takoe poslati predloene
amandmane potpisnicama ove Konvencije radi informacije.
3. Strane e uloiti svaki napor da postignu sporazum o bilo kom predloenom amandmanu na
ovu Konvenciju putem konsenzusa. Ako se svi pokuaji konsenzusa iscrpe, i ne postigne se
nikakav sporazum, na kraju e se pribei usvajanju amandmana troetvrtinskom veinom
Strana koje su prisutne i koje glasaju na sastanku, a Depozitar e ga poslati svim Stranama radi
ratifikacije, odobrenja, zvanine potvrde ili prihvatanja.
4. Postupak pomenut u taki 3. primenjivae se na amandmane na svaki protokol, osim to je
dvotreinska, veina Strana tog protokola koje su prisutne i glasaju na sastanku, potrebno za
usvajanje amandmana.
5. Instrumenti ratifikacije, odobrenja, zvanine potvrde ili prihvatanja bie pohranjeni Depozitaru.
Amandmani koji su usvojeni u skladu sa ta. 3. ili 4. stupie na snagu kod Strana koje su ih
prihvatile devedesetog dana poto je Depozitar primio njihov instrument ratifikacije, odobrenja,
zvanine potvrde ili prihvatanja najmanje tri etvrtine Strana koje su prihvatile amandmane na
protokol o kome je re, osim ako je drugaije naznaeno u takvom protokolu. Amandmani e
stupiti na snagu za bilo koju drugu Stranu devedeseti dan poto ta Strana uloi svoj instrument
ratifikacije, odobrenja, zvanine potvrde ili prihvatanja amandmana.
6. U smislu ovog lana, "Strane koje su prisutne i glasaju" znai Strane koje su prisutne i koje
daju pozitivan ili negativan glas.

lan 18
Usvajanje i amandmani Aneksa

1. Aneksi na ovu Konvenciju ili na bilo koji protokol bie sastavni deo ove Konvencije ili takvog
protokola, u zavisnosti od sluaja, i ukoliko nije izriito naznaeno drugaije, pominjanje ove
Konvencije ili njenih protokola u isto vreme predstavlja pominjanje bilo kojih njenih aneksa.
Takvi aneksi e biti, ogranieni na nauna, tehnika i administrativna pitanja.
2. Ukoliko nije drugaije naznaeno u bilo kom protokolu kada je re o aneksima, primenjivae
se sledei postupak na predlaganje, usvajanje i stupanje na snagu dodatnih aneksa na ovu
Konvenciju ili aneksa na protokol:
(a) Aneksi na ovu Konvenciju i njene protokole predlagae se i usvajati u skladu sa postupkom
izloenim u lanu 17. ta. 2, 3. i 4;
(b) Bilo koja strana koja nije u mogunosti da prihvati dodatni aneks na ovu Konvenciju ili aneks
na bilo koji protokol ija je strana, obavestie pismeno o tome Depozitara u roku od est meseci
od dana kada je Depozitar dostavio obavetenje o usvajanju. Depozitar e bez odlaganja
obavestiti sve Strane o svakom takvom primljenom obavetenju. Strana moe u bilo koje vreme
da prihvatanjem zameni, prethodno suprotstavljanje, i aneksi e posle toga stupiti na snagu za
tu Stranu;
(c) Po isteku est meseci od dana kada je Depozitar distribuirao obavetenje, aneks e stupiti
na snagu za sve Strane ove Konvencije ili bilo kog protokola o kome je re, koje nisu dostavile
obavetenje u skladu sa odredbom podtake 2(b).
3. Za predlaganje, usvajanje i stupanje na snagu amandmana na anekse ove Konvencije ili bilo
kog protokola, vaie isti postupak kao i za predlaganje, usvajanje i stupanje na snagu aneksa
na Konvenciju ili aneksa na protokol. Aneksi i amandmani na anekse uzee u obzir, inter alia,
relevantne naune i tehnike aspekte.
4. Ukoliko dodatni aneks ili amandman na aneks ukljuuje amandman na Konvenciju ili na bilo
koji protokol, dodatni aneks ili izmenjeni aneks nee stupiti na snagu dok amandman na ovu
Konvenciju ili na protokol, stupi na snagu.

lan 19
Verifikacija
Bilo koja Strana koja ima razlog da smatra da druga strana kri ili je krila svoje obaveze u
skladu sa Konvencijom moe o tome obavestiti Sekretarijat, i u tom sluaju e istovremeno i
odmah obavestiti, neposredno ili putem Sekretarijata, Stranu za koju to smatra. Sekretarijat
treba da dostavi sve relevantne informacije Stranama.

lan 20
Reavanje sporova
1. U sluaju spora izmeu Strana u pogledu tumaenja ili primene ili usklaenosti sa ovom
Konvencijom ili bilo kog njenog protokola, nastojae da ree spor pregovorima i bilo kojim
drugim mirnim nainom koji odaberu.

2. Ukoliko Strane o kojima je re ne mogu da ree spor na nain pomenut u prethodnoj taki,
spor, ukoliko se strane spora slau, e se podneti Meunarodnom sudu pravde ili e se dati na
arbitrau u skladu sa uslovima izloenim u Aneksu VI o arbitrai. Meutim, nepostizanje
zajednikog dogovora po podnoenju spora Meunarodnom sudu pravde ili podvrgavanju
arbitrai, nee osloboditi Strane obaveze da i dalje tee reenju spora na nain koji je istaknut u
taki 1.
3. Kada ratifikuje, prihvata, odobrava, zvanino potvruje ili pristupa ovoj Konvenciji, ili u bilo
koje drugo vreme posle toga, Drava ili politika i/ili ekonomska integraciona organizacija moe
da izjavi da priznaje kao obavezan ipso facto i bez posebnog sporazuma, u odnosu na bilo koju
Stranu koja prihvata istu obavezu:
(a) podnoenje spora Meunarodnom sudu pravde; i/ili
(b) arbitrau u skladu sa postupcima izloenim u Aneksu VI. Takva deklaracija e se u
pismenom obliku dostaviti Sekretarijatu koji e je distribuirati Stranama.

lan 21
Potpis
Ova Konvencija e biti otvorena za potpise Drava, Namibije, koju predstavlja Savet Ujedinjenih
nacija za Namibiju i politikih i/ili ekonomskih integracionih organizacija, u Bazelu 22. marta
1989. godine, u Saveznom ministarstvu inostranih poslova vajcarske u Bernu od 23. marta
1989, do 30. juna 1989, i u Ujedinjenim nacijama u Njujorku od 1. jula 1989. do 22. marta 1990.
godine.

lan 22
Ratifikacija, prihvatanje, zvanina potvrda ili odobrenje
1. Ova Konvencija e da podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju Drava i Namibije, koju
predstavlja Savet Ujedinjenih nacija za Namibiju i zvaninoj potvrdi ili odobrenju politikih i/ili
ekonomskih integracionih organizacija. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, zvanine potvrde ili
odobrenja bie pohranjeni kod Depozitara.
2. Svaka organizacija koja se pominje u taki 1. koja postane Strana ove Konvencije, a da
nijedna njena Drava lanica nije Strana, imae sve obaveze u skladu sa ovom Konvencijom. U
sluaju takvih organizacija ija je jedna ili vie Drava lanica Strana ove Konvencije,
organizacija i njene Drave lanice e odluiti o svojim respektivnim odgovornostima za
ispunjavanje svojih obaveza u skladu sa ovom Konvencijom. U takvim sluajevima, organizacija
i Drave lanice nee imati pravo da u isto vreme koriste prava u skladu sa Konvencijom.
3. U svojim instrumentima zvanine potvrde ili odobrenja, organizacije pomenute u taki 1.
naznaie delokrug svoje nadlenosti u pogledu pitanja koja regulie ova Konvencija. Ove
organizacije e takoe obavestiti Depozitara, koji e obavestiti Strane o bilo kojoj znaajnoj
modifikaciji delokruga svoje nadlenosti.

lan 23

Pristupanje
1. Ova Konvencija e biti otvorena za pristupanje Drava, Namibije, koja je zastupljena
Savetom Ujedinjenih nacija za Namibiju, i politikih i/ili ekonomskih integracionih organizacija od
dana posle datuma zatvaranja Konvencije za potpisivanje. Instrumenti pristupanja e biti
pohranjeni kod Depozitara.
2. U svojim instrumentima pristupanja, organizacije koje se pominju u taki 1. e naznaiti
delokrug svoje nadlenosti u pogledu pitanja koja regulie ova Konvencija. Ove organizacije e
takoe obavestiti Depozitara o bilo kojoj znaajnoj modifikaciji obima svoje nadlenosti.
3. Odredbe lana 22. taka 2, primenjivae se na politike i/ili ekonomske integracione
organizacije koje pristupe ovoj Konvenciji.

lan 24
Pravo glasa
1. Osim ako nije drugaije predvieno takom 2. ovog lana, svaka strana ugovornica ove
Konvencije ima jedan glas.
2. Organizacije politike i/ili ekonomske integracije, u pitanjima u okviru svoje nadlenosti, u
skladu sa lanom 22, taka 3. i lanom 23. taka 2, vre svoje pravo glasa sa brojem glasova
koji je jednak broju drava lanica koje su Strane Konvencije ili relevantnog Protokola. Te
organizacije nee vriti svoja prava glasa ako njihove drave lanice vre svoja, i obrnuto.

lan 25
Stupanje na snagu
1. Ova Konvencija stupa na snagu devetnaestog dana nakon datuma deponovanja dvadesetog
instrumenta ratifikacije, prihvatanja, formalne konfirmacije, odobrenja ili pristupanja.
2. Za svaku dravnu ili politiku i/ili ekonomsku integracionu organizaciju koja ratifikuje, prihvata,
odobrava ili formalno potvruje ovu Konvenciju ili joj pristupa nakon datuma deponovanja
dvadesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja, formalne konfirmacije ili
pristupanja, ona stupa na snagu devetnaestog dana nakon datuma deponovanja instrumenata o
ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju, formalnoj potvrdi ili pristupanju te dravne ili politike i/ili
ekonomske integracione organizacije.
3. Za potrebe iz ta. 1. i 2. ovog lana, svaki instrument koji deponuju politike i/ili ekonomske
integracione organizacije nee se raunati kao dopunski onima koje su drave lanice te
organizacije deponovali.

lan 26
Rezerve i deklaracije
1. U odnosu na ovu Konvenciju ne mogu se initi nikakve rezerve niti izuzeci.

2. Taka 1. ovog lana, ne iskljuuje mogunost da dravne ili politike i/ili ekonomske
integracione organizacije, kada potpisuju, ratifikuju, prihvataju, odobravaju, formalno potvruju ili
pristupaju ovoj Konvenciji, daju izjave ili deklaracije, ma kako one bile izreene ili formulisane,
inter alia, u cilju usklaivanja svojih zakona i propisa sa odredbama ove Konvencije, ukoliko se
tim deklaracijama ili izjavama ne podrazumeva iskljuivanje ili modifikovanje pravnih efekata
odredbi Konvencije u njihovoj primeni na tu Dravu.

lan 27
Povlaenje
1. U svako doba tri godine od datuma kada je ova Konvencija stupila na snagu za Stranu, ta
Strana moe da se povue iz Konvencije uz pismeno obavetenje Depozitara.
2. Povlaenje e biti efektivno godinu dana od kako je Depozitar primio obavetenje, ili onog
kasnijeg datuma koji se navodi u obavetenju.

lan 28
Depozitar
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija bie depozitar ove Konvencije i svakog protokola sa njom
u vezi.

lan 29
Autentinost tekstova
Originalni arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i panski tekst ove Konvencije podjednako
su verodostojni.
O EMU SVEDOE dole potpisani, koji imaju ovlaenje u tom smislu, i koji su potpisali ovu
Konvenciju.
Sainjeno u.....................dana.......................1989. godine

Aneks I
KATEGORIJE OTPADA ZA KONTROLU
Tokovi otpada
Y1 Kliniki otpadi nastali usled leenja u bolnicama, medicinskim centrima i klinikama
Y2 Otpadi iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
Y3 Otpadi farmaceutskih proizvoda, droga i lekova

Y4 Otpadi iz proizvodnje, formulacija i korienja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda

Y5 Otpadi iz proizvodnje, formulacija i korienja hemikalija za zatitu drveta
Y6 Otpadi iz proizvodnje, formulacija i korienja organskih rastvaraa
Y7 Otpadi iz operacija zagrevanja i odgrevanja koje sadre cijanide
Y8 Otpadna mineralna ulja koja ne odgovaraju svojoj prvobitnoj nameni
Y9 Otpadne smee ulja/voda, meavine ugljovodonika/vode, emulzije
Y10 Otpadne supstance i predmeti koji sadre ili su zagaene polihlorovanim bifenilima (PCBs)
i/ili polihlorovanim terfenilima (PCTs) i/ili polibromovanim bifenilima (CPBPs)
Y11 Rezidualni otpadi iz procesa prerade nafte, destilacije i svakog drugog pirolitikog tretmana
Y12 Otpadi iz proizvodnje, formulacije i korienja mastila, boja, pigmenata, farbi, lakova,
firnajza
Y13 Otpadi iz proizvodnje, formulacija i korienja smole, lateksa, supstanci koje plastificiraju
druge supstance, lepila/adheziva
Y14 Otpadne hemijske i supstance nastale u istraivakom i razvojnom radu, koje nisu
identifikovane i/ili su nove i iji efekti na oveka i/ili okolinu nisu poznati
Y15 Otpadi eksplozivne prirode koji ne podleu drugim zakonskim aktima
Y16 Otpadi iz proizvodnje, formulacija i korienja fotografskih hemikalija i materijala za
razvijanje
Y17 Otpadi koji nastaju kod povrinskog tretmana metala i plastike
Y18 Ostaci od operacija odlaganja industrijskog otpada
Otpadi imaju kao sastojke:
Y19 Metalni karbonili
Y20 Berilijum: jedinjenja berilijuma
Y21 Jedinjenja estovalentnog hroma
Y22 Jedinjenja bakra
Y23 Jedinjenja cinka
Y24 Arsen: jedinjenja arsena

Y25 Selen: jedinjenja selena

Y26 Kadmijum: jedinjenja kadmijuma
Y27 Antimon: jedinjenja antimona
Y28 Telurijum: jedinjenja telurijuma
Y29 iva: jedinjenja ive
Y30 Talijum: jedinjenja talijuma
Y31 Olovo: jedinjenja olova
Y32 Jedinjenja neorganskog fluora osim kalcijum fluorida
Y33 Neorganski cijanidi
Y34 Kiseli rastvori ili kiseline u vrstom stanju
Y35 Bazni rastvori ili baze u vrstom stanju
Y36 Azbest (praina i vlakna)
Y37 Organska jedinjenja fosfora
Y38 Organski cijanidi
Y39 Fenoli: jedinjenja fenola ukljuujui hlorofenole
Y40 Eteri
Y41 Halogenizirani organski rastvarai
Y42 Organski rastvarai iskljuujui halogenizirane rastvarae
Y43 Svaki kongenor polihlorovanog dibenzo-furana
Y44 Svaki kongenor polihlorovanog dibenzo-p-dioksina
Y45 Organohalogena jedinjenja osim supstanci koje se navode u ovom Aneksu (npr. Y39, Y41,
Y42, Y43, Y44).
a) Radi olakavanja primene Konvencije, a u vezi sa ta. (b), (c) i (d), otpadi navedeni u Aneksu
VIII smatraju se opasnim prema lanu 1. taka 1 (a) ove Konvencije, a otpadi navedeni u
Aneksu IX ne potpadaju pod lan 1. taka 1 (a) ove konvencije;

b) Oznaavanje otpada u Aneksu VIII ne spreava, u konkretnom sluaju, primenu Aneksa III
radi dokazivanja da otpad nije opasan prema lanu 1. taka 1 (a) ove konvencije;
c) Oznaavanje otpada u Aneksu IX ne spreava, u konkretnom sluaju, karakterizaciju takvog
otpada kao opasnog prema lanu 1. taka 1 (a) ove konvencije, ukoliko sadri materije iz
Aneksa I izraene u tom stepenu da pokazuje karakteristike iz Aneksa III;
d) Aneksi VIII i IX ne utiu na primenu lana 1. taka 1 (a) ove konvencije u smislu
karakterizacije otpada.
1

__________________
Odlukom IV/9 usvojenom na KOP 4 1998. godine amandiran je Aneks I dodavanjem ove etiri
take (a, b, c i d) na kraju Aneksa I, i dodata su dva aneksa na Konvenciju, Aneks VIII i Aneks
IX.
1

Aneks II
KATEGORIJE OTPADA KOJE ZAHTEVAJU SPECIJALNE
KONSIDERACIJE
Y46 Otpadi iz domainstava
Y47 Ostaci od spaljivanja otpada iz domainstva

Aneks III
LISTA OPASNIH KARAKTERISTIKA
Klasa UN* ifra Karakteristike
1 H1 Eksploziv
Eksplozivna supstanca ili otpad je vrsta ili tena supstanca ili otpad (ili meavina supstanci ili
otpada) koja sama moe da, hemijskom reakcijom gasa koji se proizvodi na odreenoj
temperaturi i pritisku, i odreenom brzinom bude uzrok tete za okolinu
3 H3 Zapaljive tenosti
Zapaljive tenosti su tenosti ili meavine tenosti, ili tenosti koje sadre vrste materije u
rastvoru ili suspenziji (npr. farbe, lakovi, firnajz, itd., ali ne i supstance ili otpade koji se inae
klasifikuju u odnosu na svoje opasne karakteristike) koje isputaju zapaljivu paru na
temperaturama koje nisu iznad 60,5C, u testu u zatvorenoj posudi ili ne iznad 65,6C, u testu u
otvorenoj posudi.

(Poto rezultati ovih testova nisu striktno uporedivi, a ak i pojedinani rezultati istog testa esto
variraju, propisi koji variraju od gore navedenih cifara da bi se uzele u obzir te razlike, bili bi u
duhu ove definicije.)
4.1 H4.1 Zapaljive vrste materije
vrste materije, ili vrsti otpadi, osim onih koji su uvrteni u eksplozive, koji su pod uslovima koji
postoje u prevozu zapaljivi, ili mogu biti uzrok ili doprineti vatri putem trenja.
4.2 H4.2 Supstance ili otpadi skloni spontanoj zapaljivosti
Supstance ili otpadi koji pod normalnim uslovima na koje se nailazi u transportu mogu spontano
da se zagrevaju ili da se zagrevaju pri kontaktu sa vazduhom, a zatim mogu da se zapale.
4.3 H4.3 Supstance ili otpadi koji, u kontaktu sa vodom emituju zapaljive gasove
Supstance ili otpadi koji, interakcijom sa vodom, mogu postati spontano zapaljivi ili isputati
zapaljive gasove u opasnim koliinama.
5.1 H5.1 Oksidirajue
Supstance ili otpaci koji, dok sami po sebi ne moraju biti zapaljivi, mogu, generalno, isputanjem
kiseonika, prouzrokovati ili doprineti sagorevanju drugih materijala.
5.2 H5.2 Organski peroksidi
Organske supstance ili otpadi koji sadre bivalentnu strukturu -O-O-, su termalno nestabilne
supstance koje mogu pretrpeti eksotermiko samoubrzavajue razlaganje.
6.1 H6.1 Otrovne (akutne)
Supstance ili otpadi koji ili mogu biti uzrok smrti ili ozbiljne povrede ili tetiti zdravlju oveka ako
se progutaju, ili inhaliraju ili unesu preko koe.
6.2 H6.2 Zarazne supstance
Supstance ili otpadi koji sadre mikroorganizme sposobne za ivot ili njihove toksine, koji su
poznati ili se sumnja da prouzrokuju oboljenja kod ivotinja ili oveka.
8 H8 Korozivne
Supstance ili otpadi koji, hemijskim delovanjem, prouzrokuju ozbiljna oteenja u kontaktu sa
ivim tkivom, ili, u sluaju isticanja, materijalno mogu otetiti, ili ak unititi, druge proizvode ili
prevozna sredstva; oni mogu biti i uzrok drugih opasnosti.
9 H10 Oslobaanje toksinih gasova u kontaktu sa vazduhom ili vodom
Supstance ili otpadi koji, interakcijom sa vazduhom ili vodom, mogu isputati toksine gasove u
opasnim koliinama.

9 H11 Toksine (naknadne ili hronine)

Supstance ili otpadi koji, ako se udiu ili progutaju ili prodru kroz kou, mogu izazvati naknadne
ili hronine efekte, ukljuujui karcinogenost.
9 H12 Ekotoksine
Supstance ili otpadi koji, ako se oslobode, predstavljaju ili mogu da znae trenutne ili zakasnele
nepovoljne uticaje na okolinu putem bioakumulacije i/ili toksinih efekata na biotike sisteme.
9 H13 Mogu, na svaki nain, nakon odlaganja, npr. oceivanja, proizvesti neku od gore
navedenih osobina.
__________________
* Odgovara sistemu klasifikovanja opasnosti iz Preporuka Ujedinjenih nacija o prevozu opasnih
roba (ST/SG/AC.10/1/Rev.5, United Nations, New York, 1988.)

Testovi
Potencijalne opasnosti koje predstavljaju odreeni tipovi otpada jo nisu u potpunosti
dokumentovane: testovi za kvantitativno definisanje tih opasnosti ne postoje. Dalja istraivanja
treba obaviti radi razvijanja sredstava za karakterizaciju potencijalnih opasnosti pred kojima se
nalazi ovek i/ili okolina zbog tih otpada. Vreni su standardizovani testovi u odnosu na iste
supstance i materijale. Mnoge zemlje razvile su nacionalne testove koji se mogu primenjivati na
materijale koji se navode u Aneksu I, kako bi se odluilo o tome da li ti materijali pokazuju bilo
koju od karakteristika koje se navode u ovom Aneksu.

Aneks IV
OPERACIJE ODLAGANJA
A. OPERACIJE KOJE NE VODE MOGUNOSTI REGENERACIJE,
RECIKLIRANJA, PRERADE, DIREKTNOG PONOVNOG
KORIENJA ILI ALTERNATIVNIH UPOTREBA IZVORA
Deo A. obuhvata sve operacije odlaganja do kojih dolazi u praksi:
D1 Odlaganje u ili na zemljite (npr. zakopati u zemlju, itd.),
D2 Priprema zemljita (npr. biodegradacija tenog otpada ili mulja isputenih u zemlju, itd.),
D3 Duboko ubrizgavanje (npr. ubrizgavanje otpada koji se moe upumpati u bunare, slane
kupole ili prirodna odlagalita, itd.),
D4 Povrinski bazeni (npr. smetaj tenih ili muljnih otpada u jame, bare ili lagune, itd.),

D5 Specijalno izraene prostore ispod povrine zemlje (npr. smetaj u betonske elije koje su
pokrivene i izolovane jedna od druge i od okoline, itd.),
D6 Isputanje u neku vodenu masu, osim mora/okeana,
D7 Isputanje u mora/okeane, ukljuujui odlaganje na morsko dno,
D8 Bioloki tretman koji se ne navodi na nekom drugom mestu u ovom Aneksu, a koja rezultira
u konanim jedinjenjima ili meavinama koje se odlau putem nekih operacija iz Dela A,
D9 Fizikohemijski tretman koji se ne navodi na nekom drugom mestu u ovom Aneksu, a koji
rezultira finalnim jedinjenjima ili meavinama koje se odlau putem neke od operacija iz Dela A.
(npr. isparavanjem, suenjem, kalcinacijom, neutralizacijom, taloenjem, itd.),
D10 Spaljivanje na tlu,
D11 Spaljivanje na moru,
D12 Trajno skladitenje (npr. smetaj kontejnera u rudniku, itd.),
D13 Meanje pre podvrgavanja nekoj od operacija navedenih u Delu A,
D14 Prepakivanje pre podvrgavanja bilo kojoj operaciji navedenoj u Delu A,
D15 Skladitenje, pridravajui se bilo koje operacije navedene u Delu A.

B. OPERACIJE KOJE MOGU VODITI REGENERACIJI,

RECIKLIRANJU, PRERADI, DIREKTNOJ PONOVNOJ UPOTREBI
ILI ALTERNATIVNIM UPOTREBAMA IZVORA
Deo B. podrazumeva sve one operacije koje se odnose na materijale koji su zakonom definisani
ili se smatraju opasnim otpadima i koji bi inae bili namenjeni za operacije iz Dela A:
R1 Korienje kao goriva (osim u direktnom spaljivanju) ili drugih sredstava za proizvodnju
energije,
R2 Reciklaa/prerada rastvaraa,
R3 Recikliranje/poboljanje organskih supstanci koje se ne koriste kao rastvarai,
R4 Recikliranje/poboljanje metala i metalskih jedinjenja,
R5 Recikliranje/poboljanje drugih neorganskih materija,
R6 Regeneracija kiselina ili baza,
R7 Regeneracija sastojaka koji se koriste za smanjivanje zagaivanja,

R8 Regeneracija komponenata iz katalizatora,

R9 Ponovno rafinisanje korienog ulja ili druge ponovne upotrebe ranije korienih ulja,
R10 Tretman zemljita koji je koristan za poljoprivredu ili ekoloka poboljanja,
R11 Upotreba otpadnih materija dobijenih nekim od operacija od R1 do R10,
R12 Razmena otpada za neku od operacija koje su navedene od R1 do R11,
R13 Akumuliranje materijala za svaku operaciju iz Dela B.

Aneks V A
INFORMACIJE KOJE TREBA NAVESTI U OBAVETENJU
1. Razlog za izvoz otpada
2. Izvoznik otpada 1/
3. Proizvoa(i) otpada i lokacija stvaranja otpada 1/
4. Ko raspolae otpadom i faktika lokacija za odlaganje 1/
5. Ko je prevoznik(ci) otpada ili njegovi agenti, ako su poznati, 1/
6. Zemlja izvoza otpada
Nadleni organ 2/
7. Koje su oekivane zemlje tranzita
Nadleni organ 2/
8. Zemlja uvoza otpada
Nadleni organ 2/
9. Generalno ili pojedinano obavetavanje
10. Predvieni datum(i) isporuke(a) i, vremenski period u kome e se otpad izvesti i predloen
itinerer (ukljuujui taku ulaska i izlaska) 3/
11. Koja saobraajna sredstva se predviaju (drumska, eleznika, pomorska, vazduna, rena)
12. Informacije o osiguranju 4/

13. Odredite i fiziki opis otpada, ukljuujui broj Y i broj UN, i njegov sastav 5/ i informacije o
svakom zahtevu za specijalno rukovanje, ukljuujui odredbe o postupanju u sluaju nesrea.
14. Tip ambalae koji se predvia (npr. rasuti teret, burad, tanker).
15. Procena koliine po teini/zapremini 6/.
16. Proces kojim se otpad stvara 7/.
17. Za otpade u Aneksu I, klasifikacije iz Aneksa III: opasne karakteristike, broj H i klasa UN.
18. Metod odlaganja shodno Aneksu IV.
19. Izjava onoga gde se otpad stvara i izvoznika o tome da su informacije tane.
20. Informacije prenete (ukljuujui tehniki opis pogona) izvozniku ili onome gde se otpad
stvara na osnovu kojih se zasniva procena onoga koji odlae otpad da nema razloga za
miljenje da se otpadom nee upravljati na ekoloki ispravan nain u skladu sa zakonima i
propisima zemlje uvoza.
21. Informacije u vezi ugovora izmeu izvoznika i onoga koji odlae otpad.
Napomene
1/ Puni nazivi adresa, telefon, teleks ili broj telefaksa i ime, adresa, telefon, teleks ili broj
telefaksa lica koje treba kontaktirati.
2/ Puni naziv i adresa, telefon, teleks ili broj telefaksa.
3/ U sluaju opteg obavetenja kojim se pokriva vie isporuka, bilo oekivani datumi za svaku
isporuku ili, ako to nije poznato, oekivana frekvencija isporuka.
4/ Treba dati informacije o relevantnim zahtevima osiguranja i kako ih zadovoljava izvoznik,
prevoznik i onaj koji odlae otpad.
5/ Priroda i koncentracija najosnovnijih komponenti, u odnosu na toksinost i druge opasnosti
koje otpad predstavlja i prilikom rukovanja otpadom i u odnosu na predloeni metod odlaganja.
6/ U sluaju generalnog obavetenja kojim se pokriva vie isporuka, zahtevae se i procenjena
ukupna koliina i procenjene koliine za svaku pojedinanu isporuku.
7/ U kolikoj meri je potrebno proceniti opasnost i utvrditi ispravnost predloene operacije
odlaganja.

Aneks V B

INFORMACIJE KOJE TREBA NAVESTI U DOKUMENTU O

KRETANJU
1. Izvoznik otpada 1/
2. Proizvoa(i) otpada i lokacija stvaranja 1/
3. Ko otklanja otpad i faktika lokacija otpada 1/
4. Prevoznik(ci) otpada 1/ ili njegov agent(i)
5. Predmet generalnog ili pojedinanog obavetenja
6. Datum kada je zapoelo prekogranino kretanje i datum(i) i potpis po prijemu svakog lica
zaduenog za otpad
7. Saobraajna sredstva (drumska, eleznika, rena, morska, vazduna) ukljuujui zemlje
izvoza, tranzita i uvoza i odreena taka ulaska tj. izlaska.
8. Opti opis otpada (fiziko stanje, navoenje naziva i klase shodno propisima UN, broj UN,
broj Y i broj N po potrebi)
9. Informacije o zahtevima za specijalno postupanje ukljuujui odredbu o posebnim
okolnostima u sluaju nesree.
10. Tip i broj poiljki
11. Koliina po teini/zapremini
12. Izjava predstavnika proizvoaa otpada ili izvoznika da je informacija tana
13. Izjava predstavnika proizvoaa otpada ili izvoznika u kojoj se kae da nadleni organi, svih
zainteresovanih Drava koje su Strane potpisnice, nemaju primedbi.
14. Potvrda onoga koji e odloiti otpad o prijemu kod odreenog objekta za odlaganje i
indikacija o metodu odlaganja i priblini datum odlaganja.
Napomene
Informacije koje se zahtevaju u dokumentu o kretanju bie, gde je to mogue, integrisane u
jedan, sa onim to se zahteva po propisima o prevozu. Tamo gde to nije mogue, informacije
treba da se dopunjuju, a ne da dupliraju ono to se zahteva shodno propisima o prevozu.
Dokument o kretanju treba da sadri uputstva kako obezbediti informacije i ispuniti svaki
formular.
1/ Puni naziv i adresa, telefon, teleks ili broj telefaksa i ime, adresa, telefon, teleks ili broj
telefaksa lica koje e se kontaktirati u sluaju opasnosti.

Aneks VI
ARBITRAA
lan 1
Ukoliko sporazumom na koji se pozivaju u lanu 20. ove Konvencije, nije predvieno drugaije,
procedura arbitrae vodie se u skladu sa l. 2. do 10. ovog Aneksa.

lan 2
Strana potraivalac obavetava Sekretarijat da su se Strane usaglasile da spor podnesu na
arbitrau shodno lanu 20. taka 2. ili taka 3. i da ukljue, naroito, lanove Konvencije, ije
tumaenje ili primena su u pitanju. Sekretarijat e poslati tako informaciju primljenu svim
Stranama Konvencije.

lan 3
Arbitrani sud sastoji se od tri lana. Svaka od strana u sporu imenuje arbitra, i dva arbitra koja
su tako imenovana, odreuju uzajamnim sporazumom treeg arbitra, koji e biti predsedavajui
suda. Ovaj ne moe biti dravljanin jedne od strana u sporu, niti imati svoje stalno mesto
boravka na teritoriji jedne od ovih strana, niti bilo koji od njih moe biti zaposlen, niti imati posla
sa sluajem u bilo kom drugom svojstvu.

lan 4
1. Ako predsednik arbitranog suda nije odreen u roku od dva meseca od postavljanja drugog
arbitra po redu, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, na zahtev bilo koje Strane, ga odreuje u
roku od dva sledea meseca.
2. Ako jedna od Strana u sporu ne imenuje arbitra u periodu od dva meseca od prijema zahteva,
druga Strana moe obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji postavlja
predsedavajueg arbitranog suda u roku od dva meseca. Nakon imenovanja, predsednik
arbitranog suda e zahtevati od Strane koja nije odredila arbitra da to uini u roku od dva
meseca. Nakon tog perioda, on e obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji e
izvriti ovo imenovanje u roku od sledea dva meseca.

lan 5
1. Arbitrani sud e doneti odluku u skladu sa meunarodnim pravom i u skladu sa odredbama
ove Konvencije.
2. Svaki arbitrani sud konstituisan na osnovu odredbi ovog Aneksa sainie svoj Poslovnik.

lan 6
1. Odluke arbitranog suda, i o proceduri i o sadraju, donose se veinskim glasanjem njegovih
lanova.

2. Sud moe doneti sve odgovarajue mere u cilju utvrivanja injenica. On moe, na zahtev
jedne od Strana, preporuiti bitne privremene mere zatite.
3. Strane u sporu e pruiti sve olakice potrebne za efikasno voenje postupka.
4. Odsustvo ili nepojavljivanje Strane u sporu ne predstavlja prepreku za postupak.

lan 7
Sud moe sasluati i utvrditi kontra zahteve neposredno na osnovu predmeta spora.

lan 8
Ukoliko arbitrani sud ne odredi drugaije zbog posebnih okolnosti odreenog sluaja, trokove
suda, ukljuujui nagraivanje njegovih lanova, snose Strane u sporu u jednakim iznosima.
Sud e drati evidenciju o svim svojim trokovima i dae konani izvod o tome Stranama u
Sporu.

lan 9
Svaka Strana koja se interesuje za pravnu prirodu sluaja u sporu, na koju moe uticati odluka
u tom sluaju, moe intervenisati u postupku uz pristanak suda.

lan 10
1. Sud donosi odluku u roku od pet meseci od datuma kada je osnovan, sem ukoliko smatra za
potrebno da ovu vremensku granicu produi za period koji ne sme biti dui od pet meseci.
2. Odluka arbitranog suda donosi se uz izjavu o razlozima odluke. Ona je konana i
obavezujua za Strane u sporu.
3. Svaki spor do koga moe doi izmeu zainteresovanih Strana oko tumaenja ili sprovoenja
odluke, svaka Strana moe predati arbitranom sudu, koji je doneo odluku, ili, ako se to ne
moe odluiti, drugom sudu konstituisanom u tom cilju na isti nain kao i prvi.

Aneks VII
Aneks VII nije jo stupio na snagu. Aneks VII je sastavni deo Amandmana. Usvojen je 1995.
Odlukom III/1 kojom je amandirana Bazelska konvencija.
1

Konferencija.
Odluuje da usvoji sledei amandman na Konvenciju:
"Dodati novu preambularnu taku 7 bis:

Shvatajui da prekogranino kretanje opasnih otpada, posebno u zemlje u razvoju, sadri veliki
rizik da se opasnim otpadom ne postupa u skladu sa zahtevima zatite ivotne sredine, kako se
to trai Konvencijom;
Dodaje se novi lan IV A:
Svaka drava lanica navedena u Aneksu VII zabranie svako prekogranino kretanje opasnog
otpada namenjenog za operacije odlaganja otpada navedene u Aneksu IV A, u drave koje nisu
navedene u Aneksu VII;
Svaka drava lanica navedena u Aneksu VII postupae po ovome do 31. decembra 1997.
godine, i zabranie od navedenog datuma svako prekogranino kretanje opasnog otpada po
lanu 1(I)(a) Konvencije, koji je namenjen za operacije odlaganja otpada navedene u Aneksu IV
B, u drave koje nisu navedene u Aneksu VII. Ovakvo prekogranino kretanje nee biti
zabranjeno, izuzev za otpade koji se smatraju opasnim otpadima prema Konvenciji.
Drave lanice i ostale drave navedene u Aneksu VII su:
lanice OECD, EC i Lihtentajn.
_______________
Odluka III/1 (AMANDMAN NA BAZELSKU KONVENCIJU).
1

Aneks VIII
LISTA A
Otpad koji se smatra opasnim shodno lanu 1, taka 1 (a) Bazelske konvencije, i njegovo
stavljanje na ovaj aneks ne iskljuuje pozivanje na Aneks III u cilju demonstriranja da odreeni
otpad nije opasan.

A1 Metal i otpadi koji sadre metal

A1010 Metalni otpad i otpad koji se sastoji od legura bilo kog od sledeih elemenata:
Antimon
Arsen
Berilijum
Kadmijum
Olovo
iva
Selen

Telur
Talijum
ali iskljuujui otpade koji se izriito navode u Listi B.
A1020 Otpad koji u svom sastavu ima bilo koji od sledeih sastojaka ili zagaujuih primesa,
iskljuujui metalni otpad u masivnom obliku:
Antimon; jedinjenja antimona
Berilijum; jedinjenja berilijuma
Kadmijum; jedinjenja kadmijuma
Olovo; jedinjenja olova
Selen; jedinjenja selena
Telur; jedinjenja telura
A1030 Otpadi koji u svom sastavu imaju bilo koji od sledeih sastojaka ili zagaujuih primesa:
Arsen; jedinjenja arsena
iva; jedinjenja ive
Talijum; jedinjenja talijuma
A1040 Otpadi sa bilo kojim od sledeih sastojaka:
Metalnikarbonili
estovalentna jedinjenja hroma
A1050 Galvanski mulj
A1060 Otpadne tenosti od kiselinske obrade metala
A1070 Ostaci izluina posle procesiranja cinka, prah i talog poput jarozita, hematita, itd.
A1080 Otpadni ostaci cinka koji nisu obuhvaeni listom B, a koji sadre olovo i kadmijum u
dovoljnoj koncentraciji da ispolje svojstva iz Aneksa III
A1090 Pepeo od spaljivanja izolovane bakarne ice
A1100 Prah i ostaci iz sistema za gasno ienje kod ureaja za topljenje bakra

A1110 Korieni elektrolitski rastvori nastali elektrolitikim preiavanjem i elektrolitikom

ekstrakcijom bakra
A1120 Otpadni talog, iskljuujui anodni mulj, nastao u elektrolitikim sistemima za
preiavanje bakra prilikom elektrolitikog preiavanja i elektrolitike ekstrakcije
A1130 Korieni nagrizajui rastvori koji sadre rastvoreni bakar
A1140 Otpadni bakarhlorid i bakarcijanid katalizatori
A1150 Pepeo dragocenih metala nastao spaljivanjem tampanih ploa koje nisu obuhvaene
listom B
1

A1160 Otpadne baterije punjene olovnom kiselinom, cele ili zgnjeene

A1170 Nesortirane otpadne baterije iskljuujui meavine samo onih baterija sa liste B. Otpadne
baterije koje nisu navedene u listi B, a sadre sastojke iz Aneksa I u dovoljnoj meri da budu
opasne.
A1180 Otpadni elektrini i elektronski sklopovi ili otpaci koji sadre komponente kao to su
akumulatori i ostale baterije sa liste A, relei i delovi sa ivom, staklo katodnih cevi i ostalo
aktirano staklo i kondenzatori sa polihlorovanim bifenilima (RSV), ili zagaeni sastojcima iz
Aneksa I (npr. kadmijumom, ivom, olovom, polihlorovanim bifenilima) u takvoj meri da
poseduju bilo koje od svojstava iz Aneksa III (obratite panju na odgovarajui stav u listi B
(B1110)
2

_______________________
Obratite panju da se u odgovarajuem stavu u listi B (B1160) ne navode izuzeci.
Ovaj stav ne ukljuuje otpatke sklopova za proizvodnju elektrine energije.
Nivo koncentracije polihlorovanih bifenila 50 mg/kg ili vie.
1
2
3

A2 Otpad sa preteno neorganskim sastojcima, koji moe da sadri metale i

organske materije
A2010 Stakleni otpad katodnih cevi i ostalo aktivirano staklo
A2020 Otpadna neorganska jedinjenja fluora u obliku tenosti ili taloga, ali iskljuujui otpade
navedene u listi B
A2030 Otpadni katalizatori, iskljuujui takav otpad naveden u listi B
A2040 Otpadni gips koji nastaje u procesima hemijske industrije, ukoliko sadri supstance iz
Aneksa I u takvoj meri da ispoljava neko od opasnih svojstava iz Aneksa III (obratite panju na
odgovarajui stav u listi B B2080)
A2050 Otpadni azbest (prah i vlakna)

A2060 Letei pepeo nastao radom termoelektrana na ugalj, koji sadri supstance iz Aneksa I u
dovoljnoj koncentraciji da ispolji svojstva iz Aneksa III (obratite panju na odgovarajui stav u
listi B B2050)

A3 Otpad koji preteno sadri organske supstance, a moe da sadri i metale i

neorganske materije
A3010 Otpad proizvodnje ili procesiranja koksa i bitumena iz nafte
A3020 Otpadna mineralna ulja koja nisu pogodna za svoju prvobitnu namenu
A3030 Otpadi koji sadre, sastoje se ili su zagaeni talogom antidetonatora koji sadre tetra-etil
olovo
A3040 Otpadni fluidi prenosioci toplote
A3050 Otpadi proizvodnje, formulacije i korienja smole, lateksa, plastifikatora,
lepaka/adheziva, iskljuujui takve otpade obuhvaene listom B (obratite panju na
odgovarajui stav u listi B V4020)
A3060 Otpadna nitroceluloza
A3070 Otpadni fenoli, jedinjenja fenola ukljuujui hlorofenol u tenom stanju ili u vidu taloga
A3080 Otpadni etri, ne ukljuujui one navedene u listi B
A3090 Otpadi od koe (prah, pepeo, talog i fina praina) ukoliko sadre estovalentna jedinjenja
hroma ili biocide (obratite panju na odgovarajui stav u listi B V3100)
A3100 Otpadne strugotine i drugi otpad koe ili meane koe koja nije pogodna za proizvodnju
konih artikala i sadri estovalentna jedinjenja hroma ili biocide (obratite panju na
odgovarajui stav u listi B V3090)
A3110 Krznarski otpad koji sadri estovalentna jedinjenja hroma ili biocide ili infektivne
supstance (obratite panju na odgovarajui stav u listi B V3110)
A3120 Pramenovi/paperje, laka frakcija/ostaci od rezanja
A3130 Otpadna organska jedinjenja fosfora
A3140 Otpadni nehalogenizovani organski rastvarai iskljuujui takve otpade navedene u listi
B
A3150 Otpadni halogenizovani organski rastvarai
A3160 Otpadni halogenizovani ili nehalogenizovani nevodeni ostaci destilacije nastali kao
proizvod operacija procesiranja organskih rastvaraa

A3170 Otpad koji nastaje proizvodnjom alifatskih halogenizovanih ugljovodonika (poput

monohlormetana, dihloretana, vinilhlorida, vinildenhlorida, alilhlorida i epihlorhidrina)
A3180 Otpadi, supstance i artikli koji sadre, sastoje se od ili su zagaeni poli hlorisanim
bifenilom (PCB), poli hlorisanim terfenilom (PCT), poli hlorisanim naftalinom (PCN) ili poli
bromovanim bifenilom (PBB), ili bilo kojim drugim analognim poli bromovanim jedinjenjima, u
koncentraciji od 50 mg/kg ili veoj
4

A3190 Otpadni smolni ostaci (iskljuujui asfaltni cement) koji nastaju rafinisanjem, destilacijom
i bilo kakvom pirolitikom obradom organskih materija
_______________
Koncentracija od 50 mg/kg smatra se meunarodno prihvatljivom za sve otpade. Meutim, u
velikom broju zemalja su za odreene tipove otpada propisani nii nivoi (npr. 20 mg/kg).
4

A4 Otpadi koji mogu da sadre neorganske ili organske sastojke

A4010 Otpadi proizvodnje, pripremanja i korienja farmaceutskih proizvoda iskljuujui takve
otpade navedene u listi B
A4020 Kliniki i srodni otpad; tj. otpad nastao u medicinskoj, bolnikoj, zubarskoj, veterinarskoj,
ili slinoj praksi, i otpad koji se stvara u bolnicama ili drugim objektima prilikom ispitivanja ili
leenja pacijenata, ili u istraivakim projektima
A4030 Otpadi proizvodnje, formulacije i korienja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda,
ukljuujui otpadne pesticide i herbicide koji nisu izraeni po specifikaciji, ili im je istekao rok
trajanja, ili nisu pogodni za svoju prvobitnu namenu
1

A4040 Otpad proizvodnje, formulacije i korienja hemikalija za zatitu drveta

A4050 Otpadi koji sadre, sastoje se od ili su zagaeni bilo kojom od sledeih supstanci:
Neorganski cijanidi, izuzev vrstih ostataka koji sadre dragocene metale, sa tragovima
neorganskih cijanida
Organski cijanidi
A4060 Ostaci, smee i emulzije: ulja/voda, ugljovodonici/voda
A4070 Otpad proizvodnje, formulacije i korienja mastila, boja, pigmenata, premaza, lakova i
uljnih lakova, iskljuujui sve takve otpade navedene u listi B (obratite panju na odgovarajui
stav u listi B V4010)
A4080 Otpad eksplozivne prirode (iskljuujui takve otpade navedene u listi B)
A4090 Otpadni kiseli ili bazni rastvori, izuzev onih navedenih u odgovarajuem stavu liste B
(obratite panju na odgovarajui stav u listi B V2120)

A4100 Otpad ureaja za kontrolu industrijskog zagaenja, namenjenih za preiavanje

industrijskih izlaznih gasova, iskljuujui takve otpade navedene u listi B
A4110 Otpadi koji sadre, sastoje se ili su zagaeni bilo kojom od sledeih supstanci:
Bilo koji kongenor polihlorisanog dibenzofurana
Bilo koji kongenor polihlorisanog dibenzodioksina
A4120 Otpadi koji sadre, sastoje se od ili su zagaeni peroksidima
A4130 Pakovanja i kontejneri sa otpadom koji sadre supstance iz Aneksa I u koncetracijama
dovoljnim da ispolje opasna svojstva iz Aneksa III
A4140 Otpad koji se sastoji ili sadri hemikalije koje nisu izraene po specifikaciji ili im je
istekao rok trajanja, a koje odgovaraju kategorijama iz Aneksa I i ispoljavaju opasna svojstva iz
Aneksa III
3

A4150 Otpadne hemijske supstance koje nastaju u istraivanju i razvoju ili neidentifikovanim,
odnosno novim nastavnim aktivnostima, ije delovanje na ovekovo zdravlje, odnosno ivotnu
sredinu, nije poznato
A4160 Korieni aktivni ugljenik koji nije ukljuen u listu B (obratite panju na odgovarajui stav
u listi B V2060)
_______________
Kada se kae da je supstanci "istekao rok trajanja" misli se da ona nije upotrebljena u periodu
koji preporuuje proizvoa.
Ovaj stav ne ukljuuje drvo obraeno hemikalijama za zatitu drveta.
Kada se kae da je supstanci "istekao rok trajanja" misli se da ona nije upotrebljena u periodu
koji preporuuje proizvoa.
1

2
3

Aneks IX
LISTA B
Otpad koji ne potpada pod lan 1, taka 1 (a) Bazelske konvencije, izuzev ako ne sadri
materije iz Aneksa I u takvoj meri da ispoljava neko od svojstava iz Aneksa III

B1 Metalni otpad i otpadi koji sadre metal

B1010 Otpadi metala i legura metala u metalnom, nerasejanom obliku:
Dragoceni metali (zlato, srebro, grupa platine, ali ne i iva)
Otpaci gvoa i elika
Otpaci bakra

Otpaci nikla
Otpaci aluminijuma
Otpaci cinka
Otpaci kalaja
Otpaci volframa
Otpaci molibdena
Otpaci tantala
Otpaci magnezijuma
Otpaci kobalta
Otpaci bizmuta
Otpaci titana
Otpaci cirkonijuma
Otpaci mangana
Otpaci germanijuma
Otpaci vanadijuma
Otpaci hafnijuma, indijuma, niobijuma, renijuma i galijuma
Otpaci torijuma
Otpaci metala retke zemlje
B1020 isti, nezagaeni otpaci metala, ukljuujui legure u zavrenom masivnom obliku (ploe,
table, poluge, ipke, itd.) sledeih elemenata:
Otpaci antimona
Otpaci berilijuma
Otpaci kadmijuma
Otpaci olova (ali iskljuujui baterije punjene olovnom kiselinom)
Otpaci selena

Otpaci telura
B1030 Vatrostalni metali koji sadre ostatke (rezidue)
B1040 Otpadni sklopovi koji su sluili za proizvodnju elektrine energije, a nisu zagaeni uljem
za podmazivanje, RSV ili RST u takvoj meri da budu opasni
B1050 Meani obojeni metali, teki otpadni komadii koji ne sadre materije iz Aneksa I u
dovoljnoj koncentraciji da bi ispoljili svojstva iz Aneksa III
4

B1060 Otpadni selen i telur u metalnom, elementarnom obliku, ukljuujui prah

B1070 Otpad bakra i bakarnih legura u rasejanom obliku, izuzev ako sadri sastojke iz Aneksa I
u takvoj meri da ispoljava svojstva iz Aneksa III
B1080 Pepeo i ostaci cinka, ukljuujui ostatke legura cinka, u rasejanom obliku izuzev ako
sadre sastojke iz Aneksa I u takvoj koncentraciji da ispoljavaju svojstva iz Aneksa III, ili opasna
svojstva X4.3
5

_______________________________
Obratite panju da materije iz Aneksa I, ak i ako su inicijalno zastupljene u niskim
koncentracijama, tokom naknadnih procesa, ukljuujui reciklau, mogu da nastanu pojedinani
komadii sa znatno veom koncentracijom tih materija iz Aneksa I
Status pepela je u procesu razmatranja i postoji preporuka Konferencije Ujedinjenih Nacija o
trgovini i razvoju (UNCTAD) da pepeo cinka ne treba smatrati opasnom materijom.
4

B1090 Otpadne baterije proizvedene prema nekoj specifikaciji, iskljuujui one koje sadre
olovo, kadmijum ili ivu
B1100 Otpad koji sadri metale, a potie od topljenja, taljenja i preiavanja metala:
Tvrdi cink u polugama
Otpaci koji sadre cink:
- ljaka sa vrha iz galvanizacije cinkanih ploa (>90% Zn)
- ljaka sa dna iz galvanizacije cinkanih ploa (>92% Zn)
- ljaka iz kalupa za livenje cinka (>85% Zn)
- Cinkana ljaka iz vruih galvanizatora (>92% Zn)
- Otpaci od povrinske obrade cinka
Otpaci aluminijuma (aluminijumski talog), iskljuujui slani talog
Otpaci procesiranja bakra u cilju daljeg procesiranja ili preiavanja, a koji ne sadre arsen,
olovo ili kadmijum u takvoj meri da ispoljavaju opasna svojstva iz Aneksa III

Otpadi vatrostalnih prevlaka, ukljuujui tigel, koji potiu od taljenja bakra

Otpaci procesiranja dragocenih metala radi daljeg preiavanja
Otpaci kalaja koji sadre tantal sa manje od 0,5% kalaja
B1110 Elektrini i elektronski sklopovi:
Elektronski sklopovi koji se sastoje samo od metala ili legura metala
Otpadni elektrini i elektronski sklopovi ili nihovi otpaci (ukljuujui tampane ploe) koji ne
sadre komponente kao to su akumulatori i ostale baterije navedene u listi A, relei i delovi sa
ivom, staklo katodnih cevi i drugo aktivirano staklo i RSV kondenzatore, ili koji nisu zagaeni
sastojcima iz Aneksa I (npr. kadmijumom, ivom, olovom, viestruko hlorovanim bifenilom) ili
koji su oieni od navedenih supstanci, u takvoj meri da ne poseduju ni jedno od svojstava iz
Aneksa III (obratite panju na odgovarajui stav u listi A A1180)
1

Elektrini i elektronski sklopovi (ukljuujui tampane ploe, elektronske komponente i ice)

namenjeni za direktno ponovno korienje, a ne za recikliranje ili konano postupanje,
2

_____________
Ovaj stav ne ukljuuje otpatke koji nastaju proizvodnjom elektrine energije.
Ponovno korienje moe da obuhvati popravku, obnovu ili nadogradnju, ali ne i ponovno
sklapanje.
U pojedinim zemljama materije namenjene za direktno ponovno korienje ne smatraju se
otpadom.
1
2

B1120 Korieni katalizatori, iskljuujui tenosti koji se koriste kao katalizatori, koji u svom
sastavu imaju bilo koji od sledeih elemenata:
Prelazni metali, iskljuujui skandijum titan
otpadne katalizatore (korieni vanadijum hrom
katalizatori, korieni teni mangan gvoe
katalizatori ili drugi kobalt nikl
katalizatori) sa liste A: bakar cink
itrijum cirkonijum
niobijum molibden
hafnijum tantal
volfram renijum
Lantanidi (metali retke zemlje): lantan cerijum

prazeodimijum neodimijum
samarijum europijum
gadolinijum terbijum
disprozijum holmijum
erbijum tulijum
iterbijum lutecijum
B1130 Oieni korieni katalizatori koji sadre dragocene metale
B1140 Ostaci koji sadre dragocene metale u vrstom obliku, sa tragovima neorganskih cijanida
B1150 Otpadi dragocenih metala i legura (zlato, srebro, grupa platine, ali ne iva) u rasejanom,
ne-tenom obliku, uz odgovarajue pakovanje i obeleavanje
B1160 Pepeo dragocenih metala nastao spaljivanjem tampanih ploa (obratite panju na
odgovarajui stav u listi A A1150)
B1170 Pepeo dragocenih metala nastao spaljivanjem fotografskog filma
B1180 Otpadni fotografski film koji sadri halogenide srebra i metalno srebro
B1190 Otpadna fotografska hartija koja sadri halogenide srebra i metalno srebro
B1200 Zrnasti otpad koji nastaje od proizvodnje gvoa i elika
B1210 Otpaci koji nastaju proizvodnjom gvoa i elika ukljuujui otpatke kao izvor TiO i
vanadijuma
2

B1220 Otpaci proizvodnje cinka, hemijski stabilizovani, sa visokim sadrajem gvoa (preko
20%) i procesirani u skladu sa industrijskim specifikacijama (npr. DIN 4301), uglavnom za
graevinsku industriju
B1230 Piljevina koja nastaje u proizvodnji gvoa i elika
B1240 Piljevina bakaroksida

B2 Otpad sa preteno neorganskim sastojcima, koji moe da sadri metale i

organske materije
B2010 Otpad u nerasejanom obliku koji nastaje vaenjem rude:
Otpad prirodnog grafita

Otpad kriljca, bilo da je grubo obraen ili samo iseen, pilom ili na neki drugi nain
Otpad mike
Otpad leucita, nefelina i nefelinsijenita
Otpad feldspata
Otpad fluorspata
Otpadi silicijumoksida u vrstom stanju iskljuujui one koji se koriste u procesima livenja
B2020 Otpadno staklo u nerasejanom obliku:
Komadii stakla za dalje topljelje (krhotine) i ostali otpad stakla, izuzev stakla katodnih cevi i
drugog aktiviranog stakla
B2030 Keramiki otpad u nerasejanom obliku:
Otpad i komadii kermeta (kompozitnih materija od metala i keramike)
Vlakna sa keramikom osnovom koja nisu drugde navedena ili obuhvaena
B2040 Ostali otpad sa preteno neorganskim sastojcima:
Delimino preieni kalcijumsulfat proizveden desumporizacijom izduvnih gasova (FGD)
Otpadne gipsane table za zidove i postere, koje nastaje ruenjem zgrada
ljaka od proizvodnje bakra, hemijski stabilisana, sa visokim sadrajem gvoa (preko 20%) i
procesirana u skladu sa industrijskom specifikacijom (npr. DIN 4301 i DIN 8201), uglavnom za
potrebe graevinske industrije i kao abrazivno sredstvo
Sumpor u vrstom stanju
Krenjak nastao proizvodnjom kalcijumcijanamida (sa pH vrednou ispod 9)
Hloridi natrijuma, kalijuma, kalcijuma
Karborundum (silicijumkarbid)
Razbijeni beton
Litijum-tantal i litijum-niobijum koji sadre otpatke stakla
B2050 Letei pepeo nastao radom termoelektrana na ugalj, koji nije obuhvaen listom A
(obratite panju na odgovarajui stav u listi A A2060)

B2060 Korieni aktivni ugalj koji nastaje preradom pitke vode i u procesima prehrambene
industrije i proizvodnje vitamina (obratite panju na odgovarajui stav u listi A A4160)
B2070 Otpaci kalcijumfluorida
B2080 Otpadni gips koji nastaje u procesima hemijske industrije, a nije obuhvaen listom A
(obratite panju na odgovarajui stav u listi A A2040)
B2090 Anodni otpaci proizvodnje elika ili aluminijuma sastavljeni od naftnog koksa ili bitumena
i preieni prema uobiajenim industrijskim specifikacijama (iskljuujui anodne otpatke koji
nastaju alkalnom elektrolizom hlora i u metalurkoj industriji)
B2100 Otpadni hidrati aluminijuma i otpadni aluminijum i ostaci proizvodnje aluminijuma
iskljuujui takve materije koje se koriste za procese preiavanja gasova, flokulacije i filtriranja
B2110 Ostaci boksita ("crveno blato") (sa pH vrednou svedenom na ispod 11,5)
B2120 Otpadni kiseli ili bazni rastvori sa pH vrednou izmeu 2 i 11,5, koji nisu korozivni ili
imaju neko drugo opasno svojstvo (obratite panju na odgovarajui stav u listi A A4090)

B3 Otpadi sa preteno organskim sastojcima, koji mogu da sadre i metale i

neorganske materije
B3010 vrsti plastini otpad:
Sledei plastini ili meoviti plastini materijali, pod uslovom da nisu meani sa drugim otpadom
i da su izraeni prema nekoj specifikaciji:
Otpaci plastike nehalogenizovanih polimera i kopolimera, ukljuujui ali ne i ograniavajui se
na sledee :
1

- Etilen
- Stiren
- Polipropilen
- Polietilen terftalat
- Akrilonitil
- Butadien
- Poliacetati
- Poliamidi
- Polibutilen terftalat

- Polikarbonati
- Polietri
- Polifenilen sulfidi
- Akrilni polimeni
- Alkani C10-C13 (plastifikator)
- Poliuretan (koji ne sadri CFC)
- Polisiloksani
- Polimetil metakrilat
- Polivinil alkohol
- Polivinil butiral
- Polivinil acetat
Obraena otpadna smola ili proizvodi kondenzacije, ukljuujui sledee:
- Karbamidne smole
- Fenolformaldehidne smole
- Melaminformaldehidne smole
- Epoksidne smole
- Alkilne smole
- Poliamidi
Sledei fluorovani otpadi polimera
- Perfluoroetilen/propilen (FEP)
- Perfluoroalkoksialkan (PFA)
- Perfluoroalkoksialkan (MFA)
- Polivinilfluorid (PVF)
- Polivinilidenefluorid (PVDF)

B3020 Hartija, kartonske table i otpadi proizvoda od hartije

Sledei materijali, pod uslovom da nisu meani sa opasnim otpadima:
Otpad i otpaci hartije ili kartona od:
Hartije ili kartona koji nisu beljeni ili talasaste hartije ili kartona
Ostalih vrsta hartije ili kartona, uglavnom izraenih od beljene hemijske smee (kae) za izradu
hartije (pulpe), koja nije bojena u masi
Hartije ili kartona, uglavnom izraenih od mehanike kae/pulpe (na primer, novine, asopisi i
sline tampane stvari)
Ostale hartije, ukljuujui ali se ne ograniavajui na 1) laminarni karton (lepenka) 2) nesortirani
otpaci i komadi
B 3030 Tekstilni otpad
Sledei materijali, pod uslovom da nisu meani sa drugim otpadom i da su nainjeni prema
nekoj specifikaciji:
Otpad svile (ukljuujui svilene aure koje nisu pogodne za motanje na kalemove, otpadno
predivo i rasupani tekstilni materijal)
- nekardirani ili neeljani
- ostalo
Otpad vune ili fine ili otre ivotinjske dlake, ukljuujui otpad prediva, ali iskljuujui raupani
materijal
- Parii (ieak) vune ili fine ivotinjske dlake
- Ostali otpad vune ili fine ivotinjske dlake
- Otpad otre ivotinjske dlake
Otpad pamuka (ukljuujui otpad prediva i raupani materijal)
- Otpad prediva (ukljuujui otpadne konce)
- Rasupani tekstilni materijal
- Ostalo
Lanena kudelja i otpad

Kudelja i otpad (ukljuujui otpad prediva i raupani materijal) prave konoplje (Cannabis sativa
L.)
Kudelja i otpad (ukljuujui otpad prediva i raupani materijal) like/jute i ostalih tekstilnih
vlakana iz porodice Agava
Kudelja, parii i otpad (ukljuujui otpad prediva i raupani materijal) kokosovog oraha
Kudelja, parii i otpad (ukljuujui otpad prediva i raupani materijal) abake (manilska
konoplja ili Musa textilis Nee)
Kudelja, komadii i otpad (ukljuujui otpad prediva i raupani materijal) ramije i ostalih
tekstilnih biljnih vlakana, koje nije navedeno ili ukljueno na nekom drugom mestu
Otpad (ukljuujui parie, otpad prediva i raupani materijal) vlakana koja je napravio ovek
- Sintetikih vlakana
- Vetakih vlakana
Noena odea i ostali korieni artikli od tekstila
Koriena tkanina, otpaci sukna, kanapi, konopci, uad, nainjeni od tekstilnih materijala
- Sortirani
- Ostali
B3040 Otpad gume
Sledei materijali, pod uslovom da nisu pomeani sa drugim otpadom:
Otpad i otpaci ebonita
Ostali otpaci gume (iskljuujui takve otpade koji nisu drugde navedeni)
B3050 Neobraeni otpad plute i drveta:
Otpad i otpaci drveta, bez obzira na to da li su u trupcima, u obliku cepanica, briketa, kuglica ili
u nekom slinom obliku
Otpad plute: zgnjeena, zrnasta ili mlevena pluta
B3060 Otpadi koji nastaju u agroprehrambenoj industriji pod uslovom da nisu zarazni:
Vinski talog

Suen i sterilisan biljni otpad, ostaci i nusproizvodi, u obliku kuglica ili ne, kakav se koristi kao
hrana za ivotinje, a nije naveden ili ukljuen na nekom drugom mestu
Ostaci prerade masnih supstanci ili ivotinjskog voska ili smole od povra
Otpad kostiju i ronatih jezgara, neobraen, ispoen, jednostavno pripremljen (ali
neoblikovan), tretiran kiselinom ili deelatiniziran
Otpad ribe
Ljuske, mahune, koica i ostali otpad kakaoa
Ostali otpad agroprehrambene industrije iskljuujui nusproizvode koji ispunjavaju nacionalne i
meunarodne zahteve i standarde za ljudsku i ivotinjsku ishranu
B3070 Sledei otpadi:
Otpad ljudske dlake
Otpadna slama
Dezaktivirani micelijumi gljiva nastali u proizvodnji penicilina koji se koriste kao ivotinjska hrana
B3080 Otpadna strugotina i otpaci gume
B3090 Strugotina i ostali otpad koe ili meane koe koji nisu pogodni za proizvodnju konih
artikala, iskljuujui koni mulj, koji ne sadri estovalentna jedinjenja hroma i biocide (obratite
panju na odgovarajui stav u listi A A3100)
B3100 Otpadna koa (praina, pepeo, talog ili fini prah) koja ne sadri estovalentna jedinjenja
hroma ili biocide (obratite panju na odgovarajui stav u listi A A3090)
B3110 Krznarski otpad koji ne sadri estovalentna jedinjenja hroma i biocide ili infektivne
supstance (obratite panju na odgovarajui stav u listi A A3110)
B3120 Otpad koji se sastoji od boja za hranu
B3130 Otpadni etri polimera i otpadni etri monomera koji nisu opasni i nisu u stanju da grade
perokside
B3140 Otpadne pneumatske gume, iskljuujui one namenjene za operacije iz Aneksa IV A
_____________
Podrazumeva se da su takvi otpaci u celini polimerisani.
Iz ovog stava se iskljuuju otpadi koji nastaju nakon potronje.
1
2

- Nije dozvoljeno meanje otpada.

- Treba razmisliti o problemima koji proistiu iz otvorenog spaljivanja.

B4 Otpadi koji mogu da sadre organske ili neorganske sastojke

B4010 Otpadi koji se prvenstveno sastoje od boja, mastila i vrstih lakova na bazi vode ili
lateksa koji ne sadre organske rastvarae, teke metale ili biocide u takvoj meri da bi bili
opasni (obratite panju na odgovarajui stav u listi A A4070)
B4020 Otpadi proizvodnje, formulacije i korienja smole, lateksa, plastifikatora,
lepaka/adheziva, koji nisu navedeni u listi A, ne sadre rastvarae i druge zagaujue primese u
takvoj meri da ispoljavaju svojstva iz Aneksa III, tj. bazirani na vodi, ili lepkovi bazirani na
kazeinskom skrobu, dekstrinu, celuloznim etrima, polivinil alkoholima (obratite panju na
odgovarajui stav u listi A A3050)
B4030 Korieni fotoaparati za jednokratnu upotrebu, sa baterijama koje nisu navedene u listi A.

LAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ Meunarodni ugovori".