Alokacija ogranienog kapitala na alternativne upotrebe vri se na osnovu

operativnog plana i plana kapitalnih ulaganja.

Operativni plan obuhvata sve izdatke za koje se oekuje da e u celini biti
rashodovani u stvaranju prihoda i rezultata u toku jedne poslovne godine.
Plan kapitalnih ulaganja odnosi se na one izdatke od kojih se koristi mogu
oekivati u periodu duem od godine dana. Ima za zadatak da kombinuje najbolje
izvore dugoronog kapitala i da ih alocira na one interne upotrebe koje e najbolje
doprineti rentabilnosti preduzea kao celine.
Kapitalni izdatak ima dve bitne karakteristike: veliinu i trajnost.
Ireverzibilnost- kada je kapitalni izdatak jednom uinjen, ne moe da bude
revidiran ili je to mogue samo uz vrlo visoke trokove.
Investicioni projekat predstavlja kompletan i samostalan program koji se odnosi
na pribavljanje kapitalnih dobara. Prevashodno obuhvata kapitalne izdatke u fiksna
sredstva.
Postoje dva naina klasifikacije kapitalnih izdataka; PRVA- kapitalni izdaci se
vre sa ciljem: 1) pribavljanja, 2) zamene 3) modernizacije fiksnih sredstava.
DRUGA- kapitalni izdaci se odnose na: 1) nezavisne investicione projekte ili 2) na
investicione projekte koji se meusobno iskljuuju.
Najei motiv za vrenje kapitalnih ulaganja predstavlja nabavka fiksnih
sredstava.
Preduzee koje se nalazi u fazi rasta esto osea potrebu za novim fiksnim
sredstvima. Klasian primer takvog preduzea je ono koje sa postojeim
kapacitetom fiksnih sredstava nije u stanju da zadovolji tranju sa svojim
proizvodima, pa preduzee trai nain da povea svoje proizvodne kapacitete, to
moe zahtevati proirenje postojeih ili pak izgradnju novog pogona ili fabrike.
Faza zrelosti preduzeca- poinju preovladavati kapitalni izdaci za zamenu
amortizovanih ili moralno zastarelih fiksnih sredstava. Ako fiksno sredstvo zahteva

velike izdatke za popravku, onda te izdatke treba uporediti sa izdacima koji bi bili
neophodni da se to fiksno sredstvo zameni novim i koristima koje bi se dobile tom
zamenom
Modernizacija fiksnih sredstava esto se javlja kao alternativa za njihovu
zamenu. Modernizacija moe da se obavlja u vidu rekonstrukcije i usavravanja
postojeih sredstava. Na primer, postojea zgrada moe se modernizovati
dogradnjom i uvoenjem ureaja za klimatizaciju.
Pod nezavisnim projektima smatraju se alternative za ulaganja kapitala, koje ne
konkuriu jedna drugoj, tako da prihvatanje jedne alternative automatski ne
eliminie druge iz daljih razmatranja i analize.
Investiciona analiza predstavlja proces kvantificiranja oekivanih koristi od
eksploatacije projekta i njihovog sameravanja sa izdacima kapitala za izvrenje
projekta i to na nain da se obezbedi izbor najatraktivnijih alternativa za ulaganje
kapitala, odnosno izbor onog projekta kod kojih su oekivane koristi vee u odnosu
na

sumu

uinjenih

kapitalnih

izdataka.(Tradicionalni/racunovodstveni

savremeni/finansijski pris)
Plan relevantnih novanih tokova nekog investicionog projekta sastoji se iz 4
kvantiteta:
1) iznos inicijalnog kapitalnog ulaganja koje je potrebno za izvoenje projekta i
bilo koje naknadno ulaganje u isti projekat;
2) neto poveanje budueg toka poslovne gotovine koje se oekuje od projekta
tok godinjih finansijskih koristi u veku trajanja projekta (neto novani tok od
eksploatacije projekta);
3) iznos gotovine koji e biti osloboen kada se projekat likvidira po isteku svog
veka trajanja (neto rezidualna vrednost), i
4) ekonomski vek trajanja projekta.

Inicijalno kapitalno ulaganje je troak koji je jednak neto novanom izdatku

gotovine koje e nastati ako se razmatrani projekat prihvati, odnosno koji e ostati
na raspolaganju za alternativne upotrebe ako se isti projekat eliminie.(Osnovna
komponenta su izdaci za fiksna sredstva)
Neto novani tok od eksploatacije projekta se utvruje procenom godinjih
prihoda i rashoda iz poslovanja koji e nastati ako se projekat prihvati, odnosno
koji e izostati ako se projekat eliminie.
Neto rezidualna vrednost jednaka je oekivanom iznosu gotovine koji e biti
osloboen kada se projekat likvidira.
Pod ekonomskim vekom trajanja projekta podrazumevamo period u kome fiksno
sredstvo ostaje ekonomski superiornije od alternativnih sredstava koja se mogu
pribaviti za istu svrhu period pre nego to to sredstvo postane zastarelo.
Fiziki ivot projekta izraava se brojem godina u kojima fiksno sredstvo moe
da bude korieno u preduzeu za obavljanje tehnikih operacija zbog kojih je
pribavljeno.
Tehnoloki ivot projekta determinisan je vremenom za koje se veruje da e
protei pre nego to se pojave nova i produktivnija fiksna sredstva, koja e
postojea sredstva uiniti moralno zastarelim i pre isteka njihovog fizikog ivota.
Proizvodno trini ivot fiksnih sredstava gasi se i sa prestankom rada samog
preduzea.
Metodi za ocenu i rangiranje investicionih projekata mogu se klasifikovati na
savremene (dinamike) i tradicionalne (statike). U savremene metode spadaju
neto sadanja vrednost (NSV) i interna stopa prinosa (ISP). U tradicionalne
metode spadaju period povraaja i raunovodstvena stopa prinosa.
Savremeni metodi za ocenu i rangiranje investicionih projekata se baziraju na
planu novanih tokova investicionih projekata i respektuju vremensku vrednost

novca. Ideja o vremenskoj vrednosti novca proistie iz shvatanja oportunitetnih

trokova novca. Po tom shvatanju, novac nije besplatan, ve ima svoju cenu.
Kapitalizacija- Postupak utvrivanja budue vrednosti novca
Diskontovanje- Postupak utvrivanja sadanje vrednosti novca
Budua vrednost novca moe se utvrditi na sledei nain (kapitalizacija):
Kn= Ko * (1 + i) n ,

gde je Kn budua vrednost novca (glavnica uveana za

kamatu)
Ko iznos inicijalnog ulaganja
i godinja kamatna stopa
n broj perioda

Budua vrednost novca pokazuje koliko e ulaga dobiti (Kn) na kraju n perioda
ako uloi Ko po kamatnoj stopi i. Izraz (1 + i) n predstavlja kamatni faktor.
Primer 1: Ako je glavnica 25.000 din, godinja kamatna stopa 11%, a period na
koji se ulae 4 godine, utvrditi buduu vrednost novca.
Kn= 25.000* (1+0,11)4=37.951,76
Ukoliko investitor uloi danas 25.000 din, uz godinju kamatnu stopu od 11%
posle etiri godine, ostvarie 37.951,76 din.
Sadanja vrednost novca se moe utvrditi na sledei nain (diskontovanje):
Ko=Kn * [ 1 / (1+i) n ], gde je Kn budua vrednost novca (glavnica uveana
za kamatu)
Ko iznos inicijalnog ulaganja
i godinja kamatna stopa
n broj perioda
Sadanja vrednost novca pokazuje koliko ulaga treba da uloi (Ko) da bi na kraju
n perioda uz kamatnu stopu i ostvario (Kn). Izraz [ 1 / (1+i)n ] predstavlja diskontni
faktor.

Primer 2: Koliko investitor treba da uloi danas da bi posle 3 godine uz godinju

kamatnu stopu 11% ostvario 10.000din?
Ko= 10.000 * [ 1 / (1+0,11)3 ] =10.000 * 0,731= 7.310
Da bi investitor ostvario 10.000 din posle tri godine uz godinju kamatnu stopu
11%, mora da uloi danas 7.310 din.
Neto sadanja vrednost (NSV) se tada javlja kao razlika izmeu sadanje
vrednosti neto novanog toka od eksploatacije projekta i kapitalnog izdatka u taj
projekat i moe se izraziti matematiki u vidu formule:
NSV = [ CF1/(1+k)1+CF2/(1+k)2++CFn/(1+k)n ] CF0
n

NSV = [CFt/(1+k)t ] CF0 , gde je CF - neto novani tok od eksploatacije

projekta,
t=1

CF0 inicijalni kapitalni izdatak

k prosena cena kapitala (diskontna stopa)
n ekonomski vek trajanja projekta

NSV0, projekat treba prihvatiti ukoliko je nezavisan od drugih projekata,

odnosno treba prihvatiti onaj koji ima najveu neto sadanju vrednost.
NSV<0, tada treba odbaciti projekat, jer neto novani tokovi od eksploatacije
projekta ne mogu da nadoknade inicijalno ulaganje i preduzee je u gubitku.
NSV=0, tada investicioni projekat donosi neto novane tokove od eksploatacije
koji su jednaki iznosu inicijalnog kapitalnog ulaganja, pa smo indiferentni prema
takvom projektu.
Nedostatak metode sadasnje vrednosti je taj sto kvantificira oekivanu
rentabilnost investicionog projekta u apsolutnom monetarnom iznosu.

Indeks rentabilnosti (IR) investicionih projekata koji se utrvuje kroz odnos

sadanje vrednosti neto novanog toka od eksploatacije projekta i sadanje
vrednosti kapitalnih izdataka u sam projekat.
Ovaj indeks pokazuje koliko na sadanju vrednost svakog uloenog dinara u
projekat treba da se ostvari sadanje vrednosti neto novanog priliva u
ekonomskom veku njegovog trajanja. Kada je IR1, tada je NSV0, pa projekat
treba prihvatiti. Ako je IR<1, tada je NSV<0, pa projekat treba odbaciti. Ako je
IR=1, onda je NSV=0, pa smo indeferentni prema projektu.
Interna stopa prinosa (ISP) se moe definisati kao ona kamatna stopa odnosno
diskontna stopa koja sadanju vrednost oekivanog neto novanog toka od
eksploatacije projekta u veku njegovog trajanja izjednaava sa sadanjom
vrednou kapitalnih izdataka u sam projekat. To je takva diskontna stopa koja
neto sadanju vrednost projekta svodi na nulu.
Interna stopa prinosa moe se izraunati:
[ CF1/(1+ISP)1+CF2/(1+ ISP)2++CFn/(1+ ISP)n ] = CF0
n

[CFt/(1+ISP)t ] = CF0

, gde je CF - neto novani tok od eksploatacije

projekta,
t=1

CF0 inicijalni kapitalni izdatak

ISP prosena cena kapitala (diskontna stopa)
interna stopa prinosa
n ekonomski vek trajanja projekta.

Kada je interna stopa prinosa nekog projekta vea od cene kapitala (ISPk),
projekata moe biti prihvaen; ako je interna stopa prinosa nekog projekta manja
od cene kapitala (ISP<k), projekat treba odbaciti, a ako je interna stopa prinosa
nekog projekta jednaka ceni kapitala (ISP=k), indiferentni smo prema projektu.

Period povraaja se definie kao procenjeni period koji je potreban da se dodatna

ulaganja u neki projekat naknade iz dodatnog godinjeg priliva gotovine koji se
moe oekivati od tog projekta.
Prosean period povraaja = inicijalni kapitalni izdatak / prosean godinji neto
novani tok
Stvarni period povraaja oznaava vreme koje je potrebno da se kapitalni izdatak
u neki projekat naknadi iz planirane dinamike neto novanog toka u veku njegovog
trajanja. Kod projekata sa anuitetnim neto novanim tokom (svake godine se
ostvaruje isti iznos neto novanog toka), stvarni period povraaja jednak je
prosenom periodu povraaja. U sluaju projekata koji obeavaju neujednaen
neto novani tok iz godine u godinu razlika izmeu stvarnog i prosenog perioda
povraaja moe biti znatna, zavisno od veliine odstupanja stvarno oekivanog od
prosenog neto novanog toka.
Primer 1: Ako je inicijalno kapitalno ulaganje 200.000 din, a neto novani tok za
svaku godinu iznosi (anuitetni neto novani tokovi) 40.000 din, prosean period
povraaja e biti 200.000/40.000=5, i bie jednak stvarnom periodu povraaja. To
znai da e se inicijalno kapitalno ulaganje nadoknaditi za 5 godina iz neto
novanih tokova od eksploatacije projekta.
Primer 2: Ako inicijalno kapitalno ulaganje iznosi 400.000 din, a godinji neto
novani tokovi iznosi iz godine u godinu iznose 70.000 din, 120.000 din, 210.000
din, 190.000 din, a vek trajanja projekta je 4 godine. Prosean period povraaja se
dobija tako to se prvo utvdi prosean neto novani tok od eksploatacije projekta.
(70.000+120.000+190.000+210.000)/4=147.500
Prosean period povraaja e biti=400.000/147.500=2,7godina
Rangiranje prema metodu perioda povraaja pretpostavlja postojanje nekog
jedinstvenog kriterijuma, odnosno normativnog vremena za naknadu uloenog

kapitala. Preduzea koriste jedinstven maksimalni period povraaja za ocenu i

rangiranje svih projekata. Svaki nezavisan projekat iji je period povraaja krai od
maksimalnog mogao bi da bude prihvaen. Kod meusobno iskljuivih projekata
trebalo bi prihvatiti onaj koji obeava najkrai period povraaja.
Metod perioda povraaja ne izraava rentabilnost investicionih projekata. Meri
samo brzinu naknade uloenog kapitala u alternativne projekte, ali ne moe da
utvrdi stvarnu rentabilnost tih projekata koja zavisi od prirasta uloenog kapitala u
ekonomskom veku njihovog trajanja.
Osnovni nedostaci metode perioda povraaja su to ne respektuje vremensku
vrednost novca i ne vodi rauna o neto novanim tokovima od eksploatacije
projekta posle isteka njegovog perioda povraaja.
Raunovodstvena stopa prinosa predstavlja relativni odnos raunovodstveno
projektovanog dobitka koji se oekuje od razmatranog projekta i dodatnog
kapitalnog izdatka u taj projekat. Dobitak moe da bude projektovan na vie
razliitih naina (oekivani godinji dobitak, proseni godinji dobitak, dobitak pre
ili posle trokova amortizacije, dobitak pre ili posle kamate na kapital, itd). to se
tie inicijalnog kapitalnog ulaganja, i on moe biti izraen na razliite naine
(proseno kapitalno ulaganje u ukupnom veku trajanja, za svaku godinu veka
trajanja, izdaci za fiksna sredstva, izdaci za fiksna i trajna obrtna sredstva, ukupni
dugoroni izdaci).
Ovaj metod je u praksi vrlo popularan metod za ocenu i rangiranje investicionih
projekata, jer je jednostavan i lako razumljiv. Ali ima dva bitna nedostatka: ne
polazi od novanih tokova investicionih projekata i ne respektuje vremensku
vrednost novca.