NEPOZNATO O UBISTVU KRALJA ALEKSANDRA I.

Pie: Slobodan Marii

Da se podsetimo: tano pre 80 godina :
9.oktobra 1934. godine u Marseju u prijateljskoj Francuskoj ubijen je Aleksandar I. Kralj
Jugoslavije.Francuska vlada onog vremena prema poslednjim saznanjima omoguila je
Musoliniju i njegovom najamniku Paveliu, da sa grupom makedonskih i ustakih zaverenika
ubiju Kralja Aleksandra I.
Jedna od potvrda za ovo je i injenica da je Paveli usmeno govorio a i napisao u jednom
ustakom letku, marta 1934. godine da e ubiti kralja Aleksandra ma gde se nalazio.
Pored britanske gradje o ovom dogadjaju, koja je delimino sauvana, izdata je kod nas
malo poznata knjiga, kao i nekoliko kometara, britanskog pisca Stephena Grahama,
prijatelja Kralja Aleksandra I. prijatelja srpskog naroda, poznavaoca naeg jezika i istorije,
slaviste, pod nazivom Alexander, the strong men of the Balkans. Pored ove Graham je
napisao jo tri knjige o Jugoslaviji i desetak knjiga o Rusiji.
Neskrivene pripreme za atentat
Paveli je sa grupom atentatora, stigao u Francusku 2. oktobra 1934. godine i odseo u dva
hotela u Aix-en Provence. Ve 6. oktobra, cela druina, sa Paveliem, pola je autobusom za
Marsej, a zbog opreznosti Paveli je naredio da odu u Avinjom i tamo prenoe. Paveli je
ve imao zvanian francuski plan boravka Kralja Aleksandra I. u rukama, koji su mu
najverovatnije dali ili prodali francuski slubenici ili ak sama vlada. Dok su jo bili u
Avinjonu, jedn od organizatora Dido Kvaternik je dobio vest da Kraljica Marija nee pratiti
Kralja na razarau Dubrovnik, ve e vozom doi u Marsej gde e se pridruiti Kralju kada
ovaj pristigne brodom. Od velikog je znaaja za istoriare i istaivanje injenica da
francuska policija i pored sopstvenih saznanja, upozorenja engleskih i jugoslovenskih tajnih
slubi nije ni prstom mrdnula da sumnjive teroriste od njihovog registrovanog dolaska u
Francusku prati, identifikuje ili uhapsi i ispita.
Zanimljiv je podatak da tadanji Predsednik jugoslovenske vlade Nikola Uzunovi, nije nita
preduzeo i pored mnogobrojnih upozorenja da u sporazumu sa francuskom vladom, kao sto
je bilo uobiajeno poalje agente iz jugoslovenske tajne policije i policijske agente radi
osiguranja Kraljeve bezbednosti tokom boravka u Marselju. Takodje je zanimljivo i samo
kraljevo ponaanje. Prilikom prethodne poste, koju je uinio Bugarskoj. Kralj je nosio pancir
koulju, ali je odbio da istu nosi u prijateljskoj i slobodarskoj Francuskoj. Medjutim,
Stephen Graham tvrdi sa sigurnou na osnovu istraivanja zapoetih odmah posle
Kraljeve pogibije da je francuska vlda ne samo pravila smetnje u pogledu Kraljevog linog
obezbedjenja u Marseju, ve je kategorino odbila da dozvoli prisustvo jugoslovenske
policije na svojoj teritoriji.
Francuska vlada je ak pravila smetnje linom obezbedjenju Kraljice Marije, koja je pola
vozom iz Ljubljane za Lion, odakle je trebala da produi za Marselj, a potom zajedno sa
Kraljem i za Pariz. Maral Dvora, general Aca Dimitrijevi je stigao u Pariz i zamolio
predstavnike francuske vlade da se, kad Kraljica stigne u Lion, njen lini vagon prikopa za
redovan voz koji ide u Marselj. To je odbijeno sa obrazloenjem da su eleznice u privatnim
rukama i da Uprava eleznica Francuske ne prstaje da to uini. Francuski visoki slubenici su
gledali sa visine i nipodatavanjem na ove i druge zahteve upravnika jugoslovenskog
dvora, pisao je ovaj u svojim memoarima. General Dimitrijevi je alarmirao jugoslovenskog
izaslanika u Parizu, Miroslava Spalajkovia, ije je sve poteste francuska vlada takodje

glatko odbila. General Dimitrijevi je potom, prema svedoenjima njegovih saradnika,

veoma uznemiren iz Pariza pourio za Marselj, radi ukljuenja u organizaciju kraljevog
doeka.

udan odnos gradskih vlasti u Marseju

U samom Marselju Dimitrijevi je ponovo naiao na hladno i gotovo neprijateljsko dranje
francuskih dravnih predstavnika i lokalne vlasti. Interesantno je to to je francuska vlada
odbila i zvaninu ponudu britanske vlade da Skotland Jard uestvuje u obezbedjenju Kralja
Aleksandra. Britanska vlada je ovo predloila na osnovu nekoliko dojava i postojeih
poternica koje su ukazivale na okupljanje verovatnih zaverenika i terorista u Francuskoj.
Neobjanjivo i sramotno za francuske vlasti je injenica da ni to nije dozvoljeno. Poznato je
da je Spalajkovi na svoju ruku hteo da za dodatno obezbedjenje u Marseju upotrebi
nekoliko agenata jugoslovenske obavetajne slube, ali je to spreeno zabranom ulaska od
francuskih vlasti.

Na nekih desetak milja pred Marseljom, razara jugoslovenskog Kralja Dubrovnik

doekala je ratna sredozemna flota francuske Republike od pet razaraa i sa nekoliko
torpilijera. Na francuskom komandnom razarau bili su Ministar mornarice ak Petri i
admiral Sredozemne flote Duboa. Kralj je doekan salvama i grmnjavinom topova sa svih
brodova. Doek na moru za razliku od sramnog doeka na kopnu bio je kako to dolikuje
asti francuske mornarice, prema prijateljskom suverenu i ratnom drugu iz nedavno
minulog rata. Za doek na kopnu, pun ceremonijalnih i drugih propusta za koje ne postoji ni
jedno jasno objanjenje, jugoslevenski zvaninici u pratnji Kralja rekli su da je bio
improvizacija nemarnosti najnie vrste, to je unizilo Kralja, a zatim omoguilo zloin koji se
dosnije dogodio. Jedino su teroristi bili dobro organizovani i spremni za izvrenje svog
zadatka. Francuske vlasti nisu imali dovoljno policije u samom Marselju, ali to se moglo
pojaati odeljenjima policije iz drugih gradova. Policija Surete Generale koja u ovakvim
prilikama dri sve pod okom i kontrolom nije uopte bila upotrebljena. Takodje je poznato
da ni Ministarstvo rata nije izdalo naredjenje oskudnom odeljenju francuske peadije
sainjeno od kolonijalnih i belih vojnika da obezbedi Kralja Aleksandra I. Oni su
prisustvovala doeku samo kao paradna grupa ispred procesije. Mala grupa francuske
konjice je bilo malobrojna za ovakav doek, gde se obino odredjivao jedan konjiki
eskadron od stotinu konjanika , dok je tada iznosio jedva jedan vod od dvadesetak
konjanika, koji nisu bili rasporedjeni radi Kraljevog obezbedjenja, ve da budu prisutni u
sklopu paradne kolone zajedno sa vojnicima. Jedan britanski posmatra napisao je do tada:

 Da je ovde bilo prisutno samo nekoliko srpskih policajaca, lako bi oni pronali
identifikovali ili liili slobode Pavelieve teroriste.
Sramota od doeka
U velikoj okupljenoj masi naroda u Marselju bilo je prisutno mnogo svetskih i domaih
novinara. Oni su se kretali kako i kuda su eleli. Potpuno su zakrivali put koloni I Kraljevom
automobilu i time olakali posao teroristima. Nije bilo nikakve odgovorne francuske linosti
ili slubene individue, da uspostavi i odrava red. Sve je liilo na haotinu gomilu. Haosu i
konfuziji takodje je doprinosila neprekidna topovska paljba sa brodova i utvrdjenja u znak
pozdrava. Topovsku paljbu pojaavao je ubitaan zvuk motora nekoliko hidroplana koji su
nisko leteli u pozdrav Kralju. Primeivala se i nervoza kod prisutnog naroda. Kad se Kralj
iskrcao na tkzv. Belgijskom keju, topovsku paljbu i zujanje hidroplana pojaali su gromki
usklici prisutnog naroda i postrojenih francuskih ratnika sa Solunskog fronta: Vive le roi,
Vive le roi Alexandre ! Na keju Kralja su doekali pored ministra mornarice i admirala
Duboa, ministar spoljnih poslova Bartu, predsednik optine grada Marselja, ef lokalne
policije (ali ne i Prefekt) general or, delegiran od ministra rata. Posle uzajamnih kratkih
govora, pozdrava i sviranja nacionalnih himni, gradonaelnik Marselja odveo je kralja
Aleksandra, Bartua i generala ora do automobila kojim e se provesti odredjenom
marutom. Svetski novinari su se tiskali ispred Kraljevih kola i snimali bez ikakve opomene
onih koji su trebali da rukovode ceremonijom.

Posebno je poniavajua bila okolnost automobil u koji je zvanina Francuska stavila za

prevoz Kralja Aleksandra. Taj automobil, bio je jedna luksuzna ali polovna limuzina, na kojoj
se kako su pisali strani novinari, mestimino poela i farba da ljuti. Auto je bio svojina
lokalne policije odnosno prefekta grada Marseja, a sluio je uglavnom za prevoz Marseljskih
kriminalaca vieg reda, koje bi policija povremeno, kada je vrila racije, kupila po
uglednim lokalima ili kuama. Ovakvim tretiranjem jugoslovenskog suverena ne moe se
oteti utisku da je, Trea Republika elela da unizi jugoslovenskog suverena koji se
nedavno pre toga distancirao od francuskih ambicija da natera Jugoslaviju da se
bespogovorno prikloni interesima Francuske u sukobu protiv Italije i Britanije. U pomenuti
prvi automobil gradonaelnik Marseja je smestio Kralja i ministra Bartua na zadnja sedita
otvorenog dela automobila, zatim generala ora na sedita sa strane, pored Bartua. Pored
ofera sedeo je jedan francuski policijski oficir. U drugom automobilu sedeli su ministar

mornarice ak Petri i gradonaelnik Marselja. U treim kolima sedeli su Maral Dvora

general Aca Dimitrijevi i ef Policije Marselja. Neko moe postaviti pitanje: da li je bilo
boljeg i sigurnijeg automobila u Marselju za naeg Kralja?
Odgovor je naravno da jeste i da nije bilo dogovoreno da se kralj vozi u otvorenom
automobilu. Sigurnijih automobila je bilo dovoljno , ali je na veliko udjenje nedostajala
sluajno ili namerno volja i uljudnost zvanine Francuske. Kraljev automobil vozio je
francuski policajac Forsac ( negde se pie Foasak), rodom iz Provence, slabo obuen i
neiskusan u poslovima bezbednosti koji se pet godina pre stupanja u policiju bavio
zemljoradnjom ? Stephen Graham intervijuisao je Forsaca posle Kraljeve pogibije i
zabeleio razgovor izmedju ofera i policijskog oficira koji je sedeo pored njega, pre nego
to je Kralj uao u kola. Ovo nije automobil, poeo je Forsac, vie lii na mrtvaka kola. Ova
naprava ne moe iI bre od 20 kilometara na sat. Zar nije bilo bolje da ste pozajmili auto
od gradonaelnika, jer mi nemamo esto jednog kralja za posetioca ! Forsac , poeo je
oficir sa osmehom, ba zato ne sme da vozi bre od pet kilometara na sat, i to da vozi
prvom brzinom. To je moje naredjenje! Dakle olupina koja jee vozila Kralja imala je iroke
papue sa obe strane, koje su bile vrlo podesne za svakog atentatora da izvri svoje
namere. Ova rugoba od auta bila je ve prefarbana crnom farbom, a unutranjost nije bila
dostojna svojo nameni. Za isti je novinar Stephen Graham rekao da je izgledao gore nego
neki luksuzan prestoniki taksi bilo gde u svetu tog vremena.
Procesija skandalozi utisak
Ispred kraljevih kola tiskalo se mnogo novinara, naroito amerikih, koji su sve snimali za
dokumentarni film. ofer Forsac se nije mogao kretati kako treba zbog nereda. Tek kad su
se novinari zadovoljili, Forsac je mogao da krene pravom brzinom. Konjiko odeljenje
umesto da bude rasporedjeno sa obe strane auta, da zatiti pristup nepoeljnih kraljevom
automobilu , nije bilo gde treba ve je podeljeno da ide ispred kola i pozadi njih, to je
takodje omoguilo atentat. U istom poretku bila je rasporeena i peadija poasna jedinica.
Dva oficira jahali su na konjima, peadijski pukovnik Polet i konjiki kapetan Vigure, prvi
ispred svih automobila a drugi na kraju kolone. Ovako formirana kolona i cela povorka ,
odavala je smenu sliku. Vie je liila na vaarsku promociju nego na poasnu procesiju
jednog prijateljskog suverena, efa jugoslovenske drave. Forsac je polako krenuo kroz
kvart Canabiere prema Boursi. Grmljavina topova, buka avionskih motora, izmeani sa
poklicima iz narioda : Vive le roi Alexander onemoguavail su razgovor i najosnovnije
komuniciranje ne samo pratnje nego u pratnje u automobilima. Ogromna buka uticala je
euforino i razdraljivo i na prisutni narod, koji je zbog odugovlaenja procesije postao
napet i nervozan. Ovakva atmosfera naravno bila je povoljna za teroriste koji odavno ekali
rasporedjeni u zasedi. Kad je povorka poela da odmie prema Bourse-i, jedan omanji ovek
istrao je iz prisutne gomile naroda, napravio jedan skok do kola, stao na papuu
autobolbila sa Kraljeve strane, potegao svoj mauzer i ispraznio ga direktno Kralju u grudi.
Tadanja zvanina verzija francuskih vlasti kae da je Kralj ostao na mestu mrtav, jer su mu
meci proli direktno kroz srce. Pored Kralja teko je bio ranjen minister Bartu, koji e neto
kasnije i sam umreti od posledica ranjavanja i zalutalih metaka obezbedjenja i atentatora.

Policajac u civilu Celestin Geld, na dunosti u tom trenutku neposredno pored automobila ,
imao je revolver u depu, ali ga nije upotrebio. Kada je video ubicu na papui Kraljevog
automobile, umesto da upotrebi revolver, on je vukao ubicu za kragnu od kaputa i vikao mu
da sidje. Ubica se okrenuo i pucao i u policajca Galda koji je ostao na mestu mrtav. General
or koji je uo zvuk pucnjave otvorio je na svojoj strani vrata automobila, pritrao na
Kraljevu stranu automobila i povukao ubicu sa kola. U tom momentu pukovnik Polet
okrenuo je konja, potegao sablju i udario ubicu nekoliko puta pljotimice po glavi. Ubica je
pao, ali je i dalje nasumice pucao iz mauzera (dvadeset metaka) u vis i pogodio sa nekoliko
metaka i generala ora. Za neverovati je da kapetan Vigure na konju ispred automobila
nije nita primetio niti uo !
Posle atentata
U Beogradu je tampa traila vreme da bi zauzela stav prema ubistvu i odgovornosti
francuske i njenih vlasti. Umesto da istrauje i objanjava Kraljevo ubistvo kako se stvarno
odigralo, tampa se najvie koncentrisala na iznoenje fotografija o samom ubistvu,
ostavljajui itaoce u nedoumici da sami nagadjaju kako se to moglo desiti u zemlji nae
vene saveznice Francuske. ekalo se ta e Britanci i Francuzi da kau o ubistvu, da bi
onda damoa tampa to ponovila. Medjutim, Francuska je nastavila svoje ulagivanje
Musoliniju i ne sumnjiei nikoga osim male grupe zaverenika , a sve ovo zbog
Musolinijevog projekta u Africi osvajanje Abisinije, da bi potom Francuska sama mogla da
rauna na dobijanje novih kolonija.
Ko je bio ubica kralja ?
O ubici ili ubicama u jugoslovenskoj tampi nije se moglo nai nita precizno. Govorilo se da
je bio Makedonac, pa Hrvat zatim eh itd. Krhki mir u Jugoslaviji i napetost izmedju Hrvata i
Srba pre svega, nije se nikako smeo naruiti, a to bi se sigurno dogodilo da je istina
objavljena. ak i danas ona je zamagljena. Dakle ko je ubio Kralja Aleksandra I. Ime ubice je
Petar Kelemen po narodnosti hrvat, rodjen u Zagrebu 20.decembra 1893. godine. Po
zanimanju je bio trgovac , ali je u stvari bio posrednik za izvesnu firmu Kova iz Budimpete.
Jugoslovenski paso mu je izdat u Zagrebu tri meseca pre ubistva. To je bio visok, krupan,
atletski gradjen mukarac, elav i izuzetne snage. On je bio lan ustake tajne organizacije
sa seditem u Zagrebu, na ijem elu je bio Paveli. Organizacija je brojala najmanje
pedeset lanova koji su bili ugledni domaini i koji su se udruili radi oslobadjanja od
srpskih tlatielja. Prie da je ubica bio makedonac lan VMRO jednostavno nije tana.
Istina je da su ustae odravale vezu sa svim, madjarskim, nemakim, italijanskim,
iptarskim i makedonskim tajnim organizacijama koje su radile protiv reima Kralja
Aleksandra medju kojima su imali svoje dounike, kontakte i prihvat jer su putovali mnogo i

izbegavali javna mesta gde bi mogli biti evidentirani i identifikovani. Drugi sauesnik koji je
u trenutku ubistva bio primeen u masi kako kree sa pitoljem prema automobilu u kome
je bio kralj, nestao je u masi kada je kralj upucan. Njegov identitet je utvrdjen docnije na
sudjenju u Francuskoj , ali on nikada nije uhvaen. Da su svi ovi detalji objavljeni posle
ubistva u Jugoslaviji bi sasvim izvesno izbio gradjanski rat jer je gnev naroda bio ogroman,
ak se dogodilo i nekoliko incidenata u kome su napadnuti pripadnici madjarske nacionalne
manjine kada se doznalo da su ubice obuavane u Madjarskoj u mestu Janka Pusta.

Nakon to je ispalio pet metaka u Kralja od kojih su ga pogodila tri, on je ispucao jo etiri
metka u Bartua i na generala ora. Nakon toga iako je ve bio oboren na zemlju, Kelemen
vadi jo jedan revolver pucajui nasumice u masu koja ga je prosto izgazila. Tu je ubijeno jo
tri gradjanina i jedan policajac. Od strane agenata Kelemen je otrgnut od razjarenih ljudi i
prevezen u prefekturu, ali je posle dvadesetak minuta izdahnuo od povreda sabljom, jednog
metka i drugih povreda od udaraca. Ni jednog trenutka nije izustio ni jednu re. ak je pre
nego to mu je oduzet drugi revolver stavio cev u usta, pokuavi da se ubije.
Svi ovi detalji nisu doli do jugoslovenske javnosti, kao to je ve reeno, radi mira medju
narodom u zemlji. Tvrdjnje da je Kralj na samrti rekao poslednje rei : uvajte mi
Jugoslaviju takodje je netano i potpuna je besmilica, jer je bio pogodjen izmedju ostalog u
grudi, jetru i plua i na usta mu je odmah poela liptati krv, tako da mu govoriti nije bilo
mogue i sa medicinskog stanovita. Ali sve te lai i prikrivanja su bile u funkciji odravanja
mira u Kraljevini.
Ponaanje Britanije i Francuske posle atentata
Ve krajem oktobra 1934. stav Britanije i Francuske iskristalisao se u odnosu na Jugoslaviju,
naime da Jugoslavija ne sme nikako da uperi prst i ukae na glavnog naredbodavca ubica
Musolinija, ve su podstakli galamu i optube protiv Madjarske u kojoj su se atentatori
zaista obuavali. Ve od druge polovine novembra 1934.godine pritisak je vren na Kneza
Pavla namesnika da se i propaganda protiv Madjarske smanji jer su se poeli deavati
mnogi nemili sluajevi prema pripadnicima madjarske manjini u Jugoslaviji, koji su bili
jugoslovenski dravljani i nisu imali nikakve veze sa atentatom u Marseju. Srpski narod
naravno sve to nije znao ali je hteo podstrekavan tampom, da svom bolu za Kraljem da
nekog oduka. Polovinom novembra 1934. godine Sir Alexander Kadogan, stalni
podsekretar u Forin Ofisu traio je jedan iscrpni izvetaj od efa Junog departmenta
nadlenog za Balkan u Forin Ofisu o detaljima ubistva jugoslovenskog Kralja u Marselju.
Izvetaj je podnet u duhu tadanjih glavnih stavova Britanske spoljne politike, uglavnom
pripisujui krivicu Madjarskoj, donekle i Austriji a gotovo nimalo Italiji.
U toku meseca novembra je pohvatana gotovo cela grupa atentatora, ali je sudjenje
posebna bruka francuskog pravosudja, jer su se uskoro svi nali na slobodi. Francuska
nikada nije uputila dravnim valstima Jugoslavije zvanino objanjenje ili izvinjenje zbog

svojih propusta i odgovornosti za smrt jugoslovenskog kralja. Naprotiv. Nema sumnje da je

ubisto kralja Aleksandra I. bila velika smiljena zavera ne samo male grupe zaverenika, ve
briljivo i dugo spremana likvidacija jugoslovenskog suverena koji je imao velike i realne
planove ujedinjenja nekoliko zemalja u tkzv. Malu Atantu i to od strane velikih sila,
navodnih dotadanjih i potonjih prijatelja Jugoslavije. Na alost, prilikom obdukcije utvrdjeno
je da je Kralj Aleksandar imao podmakli stadijum raka na jetri koje je metastazirao i prema
proceni grupe uglednih lekara, njegov ivot ne bi bio dui od pola godine. Mada prosenog
rasta, njegova teina u trenutku smrti je bila samo neto vie od 50 kilograma. To je bio kraj
Kraljevine Jugoslavije, bez da je ikada zvanina odgovornost Francuske i pomenuta.
Veina Srba i danas smatra Francusku velikim prijateljem Srbije. Poto je osim 75-te
godinjice ubistva Kralja Aleksandra I., ove godine i 10-to godinjica NATO bombardovanja
Jugoslavije odnosno Srbije i Crne Gore, podsetimo i na to da je u bombardovanju 1999.
godine aktivno uestvovala i francuska avijacija bombardujui svoga tradicionalnog
saveznika, preuzimajui odgovornost za ruenje mostova.
" SRBI SU JEDAN NAROD BEZ BEZ ZAKONA I BEZ VERE. TO JE NAROD RAZBOJNIKA I
TERORISTA" : rekao je tada niko drugi do ak irak bivi predsednik Francuske.
A general francuske armije ak Kot rekao je aprila 1999 godine : " to se Srba tie, to je
danas jedan bolestan narod u Evropi "
Toliko o "bratskoj Francuskoj" i zato :
NE ZABORAVI NIKAD !
NE OPROSTI NIKAD !
PAMTI ZAUVEK NATO
BOMBARDOVANJE 1999 !
naravno i prljavu ulogu " bratske Francuske !