Skripta Iz Opšte I Neroganske Hemije

-Skripta iz opte i neorganske hemije-Hemijski
tehniar I godina1.Hemijski pojmovi i zakonitosti:

1.1 Hemijski pojmovi i jedinice:
-Daltonov zakon govori o pritiscima pojedinih vrsta gasova u smjesi gasova, a
glasi: pritisak smjese jednak je zbroju parcijalnih pritiskova plinova koji ine
smjesu. Parcijalni pritisak odreenog gasa u smjesi, je onaj pritisak koji bi
imao kada bi sam zauzimao obujam, koji zauzima smjesa. Daltonov zakon nam
omoguava odredivanje parcijalnih pitisaka gasova prisutnih u atmosferi,
poznavanjem njihovih udjela u atmosferskom zraku. Tako, ako je kisik prisutan
u zraku udjelom od 21%, tada e i njegov parcijalni pritisak biti 21% od
ukupnog tlaka zraka.
Matematiki, Daltonov zakon se moe pisati:
ili
Gdje p1, p2,...., pn prestavlja parcijalne pritiske pojedinih sastojaka smjese
gasova. Pretpostavlja se da gasovi ne reagiraju hemijski meusobno:
gdje je pi parcijalni pritisak pojedinog gasa, yi udio pojedinog gasa u
smjesi.
-Avogadrov zakon je jedan od gasnih zakona. Nazvan je prema Amedeu
Avogadru koji je 1811. godine iznio pretpostavku da se u
jednakim volumenima svih gasova pri istim uvjetima temperature i tlaka nalazi
jednak broj estica (molekula). Dakle, broj molekula u odreenom volumenu
gasa ne ovisi o njihovoj veliini ili masi. Zbog toga se dolo do pojma molarne
mase, a to je masa 1 mola neke supstance, tj masa estica te supstance puta
Avogadrov broj. Avogadrov broj kazuje koliko ima atoma ugljika-12 u 1
molu ugljika. Taj broj je 6,022045 x 1023. Mol je ona mnoina tvari u sustavu
koji sadri toliko elementarnih jedinki tvari koliko ima atoma u 0,012 kg izotopa
ugljika-12. Prema Avogadru najsitnija estica gasa je molekula. Izuzetak
ine plemeniti gasovi i koji zbog svoje stabilne elektronske konfiguracije ne
tvore molekule, ve se nalaze u obliku pojedinanih atoma. Na primjer,
molekule vodika i duika, u jednakom obujmu, imaju jednak broj molekula, ako
se nalaze pod jednakim pritiskom i temperaturom, bez obzira to su molekule
duika 14 puta tee od molekula vodika. U primjeni, stvarni gasovi vrlo malo
odstupaju od ponaanja idealnih gasova, pa se i gasni zakoni mogu koristiti za
veliku veinu primjena.
-Koliina supstance,Mol:
-Izjednaena hemijska reakcija nam govori ne samo koje estice su izreagovale i

nastale u hemijskoj reakciji, ve i u kom relativnom odnosu.
-Na primjer pri reakciji vodonika i kiseonika nastaje voda, a izjednaena
hemijska reakcija nam govori da dva molekula H2 reaguju sa jednim molekulom
O2 pri emu nastaju dva molekula vode.Kada se u praksi izvode reakcije kao to
je ova, hemiari ne barataju pojedinanim molekulima. Zapravo u pitanju su
ogromni brojevi molekula.
-Meutim bez obzira na broj molekula kojim raspolaemo, molekuli e se uvek
kombinovati u tano odreenom odnosu koji je definisan izjednaenom
hemijskom reakcijom. Dva molekula vodonika e reagovati sa jednom
molekulom kiseonika, dvadeset molekula vodonika e reagovati sa deset
molekula kiseonika, dve milijarde molekula vodonika e reagovati sa jednom
milijardom molekula kiseonika itd. Kako samo jedan gram supstance sadri
ogroman broj molekula oito je da nije praktino izraavati koliinu supstance
preko broja molekula. Umesto toga, hemiari su uveli jedinicu mere
nazvanu mol.
-Ako odete u prodavnicu sa eljom da kupite keks ili bombone, verovatno ih
nee te kupovati na komad, ve ete iz praktinih razloga kupiti pakovanje koje
sadri, recimo, dvadeset pojedinanih bombona. Dakle moemo rei da jedno
pakovanje sadri tano dvadeset bombona.Ili, kupovinom jednog pakovanja
napolitanki, mi znamo da to pakovanje sadri tano dvadeset napolitanki.
-Hemiari su, takoe, iz praktinih razloga odredili koliko e molekula (atoma,

jona) initi jedno pakovanje molekula (atoma, jona) kako bi lake baratali
ogromnim brojem estica. To pakovanje su hemiari nazvali 1 mol (obeleava
se malim slovom n), i on sadri tano 6,0221023 estica. Drugim reima, ako
kaemo da je izreagovao 1 mol (jedno pakovanje) molekula, to znai da je
izreagovalo tano 6,0221023 molekula. Ili ako kaemo da su izreagovala 2 mol
(dva pakovanja molekula) to znai da su izreagovala tano 2
6,0221023=12,0441023 molekula.
-Iz prethodnog razmatranja je oito da je:
broj molekula (atoma, jona) = broj mola 6.0221023
odnosno:
N(molekula,atoma,jona) = n NA
-Hajde da se vratimo na reakciju sa poetka teksta

2H2 + O2 -> 2H2O
-Utvrdili smo da dva molekula vodonika reaguju sa jednim molekulom
kiseonika i daju dva molekula vode. Znai da dva mola molekula vodonika (2
6,0221023 molekula) reaguju sa jednim molom molekula kiseonika (1
6,0221023 molekula) i daju dva mola molekula (2 6,0221023 molekula) vode.
Vidimo da jednainu moemo interpretirati sa stanovita broja molekula, kao i
sa stanovita broja molova.Obratite panju da nam indeksi u hemijskoj formuli
(H2O)daju odnos broja atoma u supstanci. Vidimo da jedan molekul vode (H2O)
sadri dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika, odnosno jedan mol molekula
vode sadri dva mola atoma vodonika i jedan mol atoma kiseonika.
-Kalcijum (Ca) je najzastupljeniji metal u ljudskom telu. Proseni ljudski
organizam sadri oko 30 mola kalcijuma. Izraunajte
broj atoma kalcijuma u 30 mola kalcijuma
broj molova kalcijuma ako uzorak sadri 3 1021 atoma kalcijuma.
-Ve je reeno da 1 mol sadri 6,0221023estica, tj.

N(Ca) = n(Ca) NA
tj. broj atoma kalcijuma = broj mola kalcijiuma 6,0221023
N(Ca) = 30 mol 6,0221023 = 180,71023 =1,8071025 atoma
-Koristei istu jednainu moemo izraziti broj molova:
n(Ca) =N(Ca)/NA tj. n(Ca) =3x1021/6,022x1023= 0,49810-2 mol = 4,98 10-1 mol
-Molarna masa (M) je masa jednog mola supstance (hemijskog
elementa ili hemijskog spoja). Karakteristina je za svaku istu supstancu i
izraava se u jedinici gram po molu (g/mol ili gmol-1). Generalno, odnos mase
supstancem (gram) i koliine supstance n (mol) jednak je molarnoj masi (M):
-Molarna masa (M), izraena u g/mol, brojano jednaka relativnoj atomskoj

masi (Ar), odnosno relativnoj molekulskoj masi (Mr) koje su bezdimenzionalne
veliine.
-Izraunavanje
Molarna masa hemijskog spoja je jednaka sumi molarnih masa hemijskih
elemenata od kojih je spoj graen, pomnoenih
sa stehiometrijskim koeficijentima, npr
za vodu:
1.2 Struktura supstance:

-Bohrov model atoma:
-Bohrov model atoma (fon. Borov model) predstavlja atom sa malim pozitivno
naelektrisanim jezgrom oko kojeg se elektroni kreu u krunim orbitama slino
kretanju planeta oko Sunca. Dakle, po Borovom modelu atom je slian
planetarnom sistemu s tom razlikom to privlana sila potie od elektrostatike
interakcije a ne od gravitacije. Glavni uspjeh modela, koji je predloio Niels
Bohr 1913. godine, je objanjenje Ridbergove formule za spektralne emisione
linije atomskog vodonika. Ridbergova formula je eksperimentalno od ranije bila
poznata ali je tek Borovim modelom bila kvantitativno teorijski objanjena i
povezana sa osnovnim osobinama atoma.
-Bohrova teorija se moe izloiti u obliku Bohrovih postulata (pretpostavki):
-Elektron ne moe kruiti oko jezgre po bilo kojim ve samo pod tano
odreenim kvanitziranim stanjima. To su tzv. doputene ili stacionarne staze.
Kreui se po njima elektron se nalazi u stacionarnom stanju i ne emituje
energiju.
-Atom apsorbira zraenje samo kada primi odreeni kvant energije i emituje
odreeni kvant energije kada prelazi iz jednog stacionarnog stanja u drugo (tj.
kada prelazi iz stanja vie energije u stanje nie). Atom ne moe sponatno prei
iz stanja nie u stanje vie energije, nego tek kada biva pogoen sa odreenim
kvantom energije (fotonom). Prelazak iz vieg stanja u nie je spontan dogaaj,
uokviren statistikom prirodom, pri emu se emituje kvant energije (foton).
Frekvencija emitovanog fotona pri prelasku iz vieg stanja u nie je prema
Bohrovoj formuli:
gdje je h - Planckova konstanta.
-Energetski nivoi,podnivoi i orbitale:

-Elektrone u atomu dre privlane sile sa pozitivnim jezgrom. Svaki elektron
ima odredjenu energiju i u principu vai da to je elektron dalje od jezgra to ima

vie energije. Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije. Na osnovu te
vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima.
-Najvei poznati atom ima 7 energetskih nivoa. Vrednost energije elektrona je
kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo. Medjutim, dva elektrona
koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije, ali su te
vrednosti blie jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju
elektrona 2 ili nekog drugog nivoa. Razlog tome je to su nivoi podeljeni na
podnivoe (s, p, d, f - podnivo). Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i
podnivoa kome pripada!
-Prvi energetski nivo sadri s podnivo - oznaka je 1s
-Drugi energetski nivo sadri dva podnivoa - 2s i 2p
-Trei sadri tri podnivoa - 3s, 3p i 3d
-etvrti, peti, esti i sedmi podnivo za najvei poznati atom sadre po etiri
podnivoa - s, p, d, f.
-Svaki podnivo moe imati odredjen broj elektrona - s podnivo - 2 elektrona, p

podnivo - 6 elektrona, d podnivo - 10 elektrona i f podnivo - 14 elektrona.
-Bez obzira na neke druge rasporede vai sledee:
Elektroni koji pripradaju viem nivu (na primer estom) uvek imaju vie energije
od elektrona nieg nivoa (na primer treeg, drugog, petog....)
-Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je

GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utie na vrednost energije elektrona
( elektron koji pripada 4. nivou ima n=4)
-Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu
(kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG; AZIMUTSKOG/
KVANTNOG broja (l). Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou, taj
elektron ima n=2, a l=0, jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (to je s
podnivo) ima l=0, ako je na "prvom" podnivou ima l=1....
podnivoi
s p d f
vrednost za l= 0 1
2 3
-Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju
elektrona i odredjuju tu vrednost.
-Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost
energije, ali veu od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou!
MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule
2n2 (gde je n - glavni kvantni broj)
Tako na treem nivou moe maksimalno biti 2*32=18 elektrona.
-Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Taj prostor naziva se
ORBITALA. Medjutim, za elektrone se ne zna tano mesto gde se u svakom
trenutku nalaze, jer ukoliko pokuamo da odredimo mesto gde se nalaze
moramo zbog njihove veliine (veoma mali i neuhvatljivi) da ih "gadjamo"
odredjenim talasima, ali ti talasi im predaju energiju i elektroni ponu bre da se
kreu. Zbog toga ukoliko pokuamo da odredimo gde se nalaze menjamo im
brzinu i pravac, pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip
neodredjenosti: za elektrone se ne moe u isto vreme imati podatak i o poloaju i
o brzini).
-Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoi nalaenja elektrona u

nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE
VEROVATNOA NALAENJA ELEKTRONA NAJVEA!
-Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale), izgleda izduene osmice
(p - orbitale), takodje izduene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale)
Orbitale imaju iste ili sline oznake kao i podnivoi (1s, 2s, 2p....orbitale)
Svaka orbitala moe maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na
nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2!
-Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znai da je na 2p podnivou
"prisutno" tri orbitale - sve su p orbitale, sve su istog oblika, veliine i energije,
ali su razliito usmerene u prostoru, pa otuda oznake 2px, 2py i 2pz. 2px orbitala
ima sver x ose u koordinatnom sistemu, 2py smer y ose....
d- podnivo prima 10 elektrona, pa sadri 5 orbitala razliitih oznaka, oblika i
usmerenosti...(na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih
orbitala)
Oblik orbitala
-Orbitale se predstavljeju kao kvadratii (ili "kuice"). Recimo 2p orbitale

moemo predstaviti kao:
-Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice (# i $). Svaki elektron se

kree oko jezgra (ne obavezno po krunicima!) ali i oko svoje ose. U oba sluaja
elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje, neto
kao te strelice kojima ih predstavljamo. I ova veliina je odredjena (kvantirana).
Nije svejedno ukoliko se elektron kree po 2py ili 2px orbitali. Za razlikovanje
tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako
zato to su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog

podnivoa u kojoj se nalazi elektron)
Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa.
s
p
d
f
Vrijednosti magnetnog kvantnog broj

-Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva
elektrona (pa i itavog atoma), a u izraz za magnetni moment ulazi i etvrti
kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i moe imati samo
dva vrednosti s = +1/2 (#). ) ili s = -1/2 ($).
-Tako da svaki elektron opisuju etiri kvantna broja (n, l, m, s). U istom atomu
ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva etiri kvantna broja
(ak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreu u suprotnim smerovima oko svoje
ose) - PAULIJEV PRINCIP ISKLJUENJA.
3p podnivo
-Za prvi elektron vai n = 3, l =1, m = - 1, s = - 1/2. Za drugi elektron vai n = 3,

l = 1, m =+1, s =+1/2.
-ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA :
- Izgradnja elektronskog omotaa : Na osnovu svega opisanog proizilazi

REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotau i nain zapisivanja tog
redosleda. Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od
energije i od verovatnoe da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice,
pa redosled nije
1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s26p6 6d10 6f14 7s2 7p6 ....
-Ovaj redosled potuje porast energije elektrona u atomu!
Redosled popunjavanja je neto drugaiji (moglo bi se objasniti na sledei nain
"svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa, ne popunjava se taj
podnivo ve s podnivo sledeeg nivoa, pa se nakon toga popunjavaju
nepopunjeni i preskoeni d ili f podnivoi").
-Redosled popunjavanja je:
1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p67s2 5f14 6d10 7p6
Ovo je redosled za najvei do danas poznati atom.
Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se
crtaju kuice:
Shematski prikaz elektronske konfiguracije

-Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan
elektron istog spina (sve strelice na gore), a zatim se dodaju sledei. Ovo je
posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se
elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore).
-ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA:

Al - aluminijum ima redni broj 13, a to znai da ima 13 protona. U atomu je
broj elektrona i protona isti, tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona.
Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome:
-13
13
Al 1s22s22p63s23p1
-"Najvaniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo, to jest VALENTNI

nivo. Za aluminijum je 3s23p1.
-Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila
elektronska konfiguracija sa 10 elektrona, jer ovaj jon ima tri elektrona manje od
atoma:
13
Al3+ 1s22s22p6
-Negativni joni atoma imaju vie elektrona od atoma za toliko koliko iznosi
naelektrisanje datog jona.
Na primer: jon 16S2- ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6
Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa f podnivoom
nazivaju se f- elementi.
Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa s - s-elementi
itd...
Elementi sa d- podnivoom:
2
2
6
2
6
2
1
2
1
23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d - valentni nivo ovih atoma je 4s 3d
-IZUZETAK
Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih
nivoa:
na primer 4s23d4, 5s24d4, 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju ve jedan elektron
"prebacuju iz s u d, da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su
d5 konfiguracije od d4)
Njihove konfiguracije su onda 4s13d5, 5s14d5, 6s15d5
Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 ve
1s22s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d5

Na slian nain i elementi sa 4s2 3d9, 5s2 4d9, 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10, 5s1 4d10,
6s15d10
Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 ve
1s22s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10
Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa.
-Ukoliko se atomu dovede odredjena koliina energije njegova elektronska

konfiguracija se moe promeniti na razliite naine, ali NIKADA ne mogu u tom
atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva etiri kvantna broja (u
istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!!
-VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOAJA U

PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA :
-Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa!
Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Ima 8 glavnih grupa i
oznaavaju se sa Ia - VIIIa (elementi iz ovih grupa zavravaju se sa ns1 ili ns2 ili
ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu, jer se jedna grupa
prostire na tri kolone, a to je VIIIb grupa).
-Primjeri:
s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 - u Ia grupi jer ima jedan
valentni elektron,
Be 1s22s2 - u IIa grupi jer sadri 2 valentna elektrona
-IZUZETAK: 2He 1s2 - trebalo bi da bude u IIa grupi, ali poto ima popunjen 1nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih
elektrona!
p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe:
O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi,
2
2
6
2
1
13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi....
8
Ga 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p1 takodje ima tri elektrona na 4tom, valentnom
nivou pa je u IIIa grupi.
d-elementi: kod ovih elemenata je neto drugaije - inae su svi u podgrupama
od Ib-VIIIb.
Prvo, kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo
na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 , valentni nivo je 4s1 3d10
Drugo, grupa se odredjuje, veinom, kao zbir elektrona na valentnom
nivou,osim kod:
4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 - gde je zbir redom 8, 9 i 10, a svi su u istoj grupi
VIIIb grupi!
To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe.
4s13d10 - kao to ima bakar, zbir je 11, a bakar je u Ib grupi.
4s23d10 - kao to ima cink, zbir je 12, a cink je u IIb grupi.
-ZAKLJUAK: za d elemente :
32
ako je zbir 8, 9 ili 10 - element je u VIIIb grupi,

zbir 11 - Ib grupa,
zbir 12 - IIb grupa!
f- elementi su izdvojeni u posebna dva reda
-oni elementi koji se zavravaju sa 4f su LANTANOIDI
oni elementi koji se zavravaju sa 5f su AKTINOIDI, a zajedno se nazivaju
RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni)
Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista - NAJVII NIVO
- PERIODA!
-Ukoliko se atomu dovede odredjena koliina energije njegova elektronska
konfiguracija se moe promeniti na razliite naine, ali NIKADA ne mogu u tom
atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva etiri kvantna broja (u
istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!!
-Hemijski simboli:
-Hemijski simboli su znaci kojima se skraeno predstavljaju nazivi hemijskih
elemenata,za formiranje simbola atoma nekog elementa koriste se slovne oznake
izvedene iz latinskog naziva tog elementa.
-HEMIJSKI SIMBOLI NEKIH ELEMENATA:
HEMIJSKI ELEMENT:
VODONIK
LITIJUM
NATRIJUM
KALIJUM
BERILIJUM
MAGNEZIJUM
KALCIJUM
STRONCIJUM
GVOE
BAKAR
IVA
ZLATO
SREBRO
CINK
SUMPOR
UGLJENIK
AZOT
KISEONIK
FLUOR
HLOR
BROM
JOD
FOSFOR
HELIJUM
OLOVO
SIMBOL:
H
LI
NA
K
BE
MG
CA
SR
FE
CU
HG
AU
AG
ZN
S
C
N
O
F
CL
BR
I
P
HE
PB
IZGOVOR:
H-A
EL-I
EN-A
KA
BE-E
EM-GE
CE-A
ES-ER
EF-E
CE-U
HA-GE
A-U
A-GE
ZE-EN
E-S
C
E-N
O
EF
CE-EL
BE-ER
I
PE
HE
PE-BE
-Hemijska formula je zapis sastava hemijskog spoja pomou hemijskih

simbola.
-Hemijska formula moe biti:
-empirijska formula, koja navodi elemente spoja u njihovom meusobnom
omjeru. Primjer: CnH2n; u spoju oznaava omjer vodonika i ugljika 1:2. Spojevi s
takvim sastavom su obino veliki, npr. svi alkeni ili cikloalkani.
-strukturna formula, koja uz omjer pojedinog spoja navodi valenciju i
razpored atoma u molekuli. (CH3CH2CH2CH3)
molekulska formula, koja navodi broj atoma elementa u pojedinom spoju.
Primjer: butan - C4H10
1.3. Tipovi hemijskih veza:
-Kovalentna veza je vrsta veze izmeu dva ili vie atoma kojom se izmeu njih
postie neutralna elektronska konfiguracija (konfiguracija plemenitih plinova).
Neutralna "kolekcija" atoma vezanih kovalentnom vezom nazvana je molekula.
Razlika kovalentne i ionske veze ogleda se u tome to atomi u ionskoj vezi
otputaju ili primaju elektrone da bi upotpunili svoju elektronsku konfiguraciju
do konfiguracije najblieg plemenitog plina. Nasuprot njih, atomi u kovalentnoj
vezi ne otputaju elektrone nego ih dijele izmeu sebe i na taj nain dostiu
elektronsku konfiguraciju najblieg plemenitog plina.
-Metalna veza je veza izmeu atoma metala. Osnovna privlana sila koja
djeluje izmeu atoma metala uzrokovana je uzajamnim djelovanjem
metalnih iona i zajednikogelektronskog oblaka. Svi atomi su postali pozitivni
ioni koje vrsto vee jedan oblak delokaliziranih elektrona. Metalna veza nije
usmjerena u prostoru.
2.Hemijska jedinjenja i rastvori:

2.1 Klasifikacija hemijskih jedinjenja:
-Oksidi su spojevi kisika u kojima on ima stepen oksidacije minus dva (-2).
Karakteristika ovih spojeva je da nemaju vezu uzmeu dva atoma kisika. Svi
elementi, osim nekih plemenitih plinova, grade okside.
-Oksidi jonskog karaktera (bazini oksidi): Neki oksidi su ionskog karaktera, a
neki kovalentnog. Oksidi ionskog karaktera nastaju sa elementima koji se nalaze
lijevo u periodnom sistemu elemenata, a to su spojevi male elektronegativnosti i
malog ionizacijskog potencijala. Primjer takvog oksida je barijum-oksid BaO,
koji otapanjem u vodi daje bazinu otopinu, pa se nazivaju jo i bazini oksidi:
BaO + H2O Ba(OH)2 Ba2+ + 2OH-Oksidi kovalentnog karaktera (kiseli oksidi): Elementi koji se nalaze desno u
periodnom sistemu elemenata prave okside kovalentnog karaktera, zbog male
razlike u elektronegativnosti. Zbog toga su veina tih spojeva plinovi na sobnoj
temperaturi (SO2, CO2, itd.). Otapanjem u vodi oni daju kisele otopine, pa se
nazivaju kiseli oksidi:
SO2 + H2O H2SO3 H+ + HSO3-Amfoterni oksidi: Neke okside nije mogue karakterisati ni kao iskljuivo kisele
niti bazine. To se uglavnom odnosi na elemente u sredini periodnog sistema
elemenata, pa se takvi oksidi nazivaju amfoterni oksidi.
-Kiseline (esto predstavljena opom forumulom HA [H+A-]) su hemijski
spojevi koji sadre pH vrijednost niu od 7,0 kada se rastopi u vodi, to je nalik
suvremenoj definiciji Johannesa Nicolausa Brnsteda i Martina Lowryja koji su
nezavisno opisali kiselinu kao kemijski spoj koji daje vodikov ion (H+) drugom
spoju (koji se naziva bazom). Kiseline se sastoje od vodika i kiselinskog ostatka.
Neke od poznatijih primjera su octena kiselina (prisutna u octu)
i sumporna ili sulfatna kiselina (prisutna u akumulatorima).
-Kiseline koje u svom sastavu imaju kisik zovu se oksokiseline. One koje su bez
njega zovu se neoksokiseline.Sve su kiseline kisele zato to u sebi
sadrejion vodika, koji potie kiselost.Veina kiselina moe nadraiti kou pri
izravnom dodiru te nagrizati metale. Opekline na koi uzrokovane kiselinama
mogu biti ozbiljne (zahtijevajui medicinsku pomo i uzrokujui teka oteenja

koe) ili manje opasne; ovisno o vrsti kiseline i koncentraciji vodikovih iona.
-Neutralizacija je reakcija izmeu kiseline i baze, to za produkt ima sol i vodu.
Kiselinu razblaujemo tako to odajemo vodu u kiselinu, kap po kap, i
intenzivno mjeamo tapiem. Jedini izuzetak je sumporna kiselina, kod koje se
kiselina dodaje u vodu na ve opisan nain.
-Postoji nekoliko indikatora kiselosti: lakmus papir, metil
oran, fenoftalein i cikla.
-Prema stupnju disocijacije razlikujemo 4 grupe kiselina:
Kiselina
Stupanj disocijacije
Primjer kiseline
vrlo slabe kiseline
K < 10-7
H2S
slabe kiseline
K = 10-7 - 10-2
H2CO3
jake kiseline
K = 10-2 - 103
H2S04
vrlo jake kiseline
K > 103
HNO3
-Po redoslijedu opadajueg prioriteta pri odabiru i imenovanju glavne

karakteristine skupine, kiseline su peti po redu razredni spojevi (slijedom
COOH i C(O)O2H; zatim njihovi S- i Se-derivati, pa redom sulfonske, sulfinske,
selenonske itd., fosfonske, arsonske itd. kiseline).
-Baze ili luine (gr. , bas osnova, fundament) je jedna od osnovnih
kategorija hemijskih jedinjenja. Baze su u uem smislu svi jedinjenja, koja u
vodenim rastvorima mogu graditi hidroksidne jone (OH), te tako
povisiti pH vrednost rastvora. Hidroksilni joni su hemijska jedinjenja koja
iz kiselina mogu preuzeti protone dajui molekule vode. Stoga je baza na neki
nain suprotnost kiselinama te se s njima neutralizira. U irem smislu, razni
bazno-kiselinski koncepti opisuju daleko iru paletu hemijskih reakcija, koji
prelaze okvire osobina hidroksidnih jona u vodi. Od posebnog znaaja su
koncepti po Luisu (Luisove baze i Luisove kiseline), te prema Pearsonu, koji
navodi podelu na jake i slabe kiseline i baze.
-Veina baza su supstance koje proizvode hidroksidne jone (OH) u vodenim

rastvorima, i stoga se klasifikuju kao Arenijusove base. Da bi supstanca bila
klasifikovana kao Arenijusova baza, ona mora da formira hidroksilne jone u
vodenom rastvoru. Arenijus je smatrao da je neophodno da baza sadri hidroksid
u svojoj strukturi. Iz tog razloga je Arenijusov model ogranien, poto se njime
ne mogu objasniti bazna svojstva amonijaka u vodenom rastvoru (NH3), kao ni
njegovih organskih derivata (amina). Isto tako postoje baze koje ne sadre
hidroksidni jon, ali ipak reaguju s vodom, to dovodi do poveanja koncentracije
hidroksidnog jona.
-
Primer toga je reakcija izmeu amonijaka i vode, ime se formira amonijak i

hidroksid. U ovoj reakciji amonijak je baza poto on prima proton od molekula
vode. Amonijak i druge baze sline njemu obino imaju sposobnost formiranja
veze sa protonom usled slobodnog elektronskog para koji poseduju. U
optijoj Bronsted-Lorijevoj teoriji kiselina i baza, baza je supstanca koja moe
da primi jone vodonika (H+) inae poznate kao protoni.
-Baze se mogu smatrati hemijskom suprotnou kiselina, mada neke kiseline

imaju sposobnost delovanja kao baze. Baze i kiseline se mogu videti kao
suprotni koncepti zato to je dejstvo kiseline da poveava
koncentraciju hidronijum jona (H3O+) u vodi, dok baze redukuju njegovu
koncentraciju. Reakcije izmeu kiseline i baze se bazivaju neutralizacijom. U
reakciji neutralizacije, vodeni rastvor baze reaguje sa vodenim rastvorom
kiseline da proizvede rastvor vode i soli u kome je so razdvojena na njene jone.
Ako je vodeni rastvorzasien datim sonim rastvorkom, svaka dodatna koliina
takve soli se taloi iz rastvora.
-Hemijski koncept pojma baze je uveo francuski hemiar Guillaume Franois
Rouelle in 1754. godine. On je uoio da kiseline, koje su u to vreme bile
uglavnom isparljive tenosti (poput siretne kiseline), prelaze u vrste soli
jedino kad se kombinuju sa specifinim supstancama. Rouelle je smatrao da
takve supstance slue kao baza za soli, dajui soli konkretnu ili vrstu
formu.
-Soli su hemijski spojevi kristalne grae s ionskom vezom graeni

od kationa (metalnih atoma) i kiselinskog ostatka. Otopina soli
u vodi je elektrolit, tj. provodi elektrinu struju. Nazivi se izvode prema imenu
kiseline od koje je baza nastala (npr. natrijev klorid - NaCl - od kloridne kiseline
- HCl).
-Soli se dobivaju na nekoliko naina:
metal + nemetal sol
metal + kiselina sol + vodik
metalni oksid + kiselina sol + voda
baza + kiselina sol + voda (neutralizacija)
ionska izmjena
istiskivanje slabije kiseline jaom
-Svojstva soli:
Neke soli se otapaju u vodi.
Neke soli se ne otapaju u vodi.
Vodene otopine soli provode struju-elektrolitne otopine
Formule, imena i topljivost nekih soli u vodi:
Formula
soli
Kemijsko ime
Uobiajeni naziv
Topljivost u
vodi
NH4Cl
Amonijev hlorid
Salmijak
Topljiva
CuSO4 5
H2O
Bakrov(II)sulfat
pentahidrat
Modra galica
Topljiva
CaCO3
Kalcijum karbonat
Vapnenac
Gotovo
netopljiv
CaSO4 2
H2O
Kalcijev sulfat dihidrat
Sadra ili gips
Gotovo
netopljiva
NaHCO3
Natrijev
Soda bikarbona
Slabo topljiva
hidrogenkarbonat
NaCl
Natrijev hlorid
Kuhinjska
(morska) sol
Topljiva
NaNO3
Natrijev nitrat
ilska salitra
Topljiva
KNO3
Kalijev nitrat
Kalijska salitra
Topljiva
-U svakodnevnom govoru pojam sol je sinonim za kuhinjsku sol (natrijev

hlorid).
2.2 Disperzni sistemi:
-Rastvor je homogena smjesa sastavljena od dvije ili vie supstanci. Supstance,
koje ine rastvor, zovu se komponente rastvora. Supstanca koja je u viku zove
se rastvara ili otapalo, dok se ostale komponente zovu otopljene ili rastvorene
supstance. Otapalo moe biti smjesa dvije ili vie supstanci. Najei rastvara
je voda, ali rastvara moe biti u bilo kojem agregatnom
stanju (plin, tenost ili vrsta supstanca).
-Koncentracija rastvora je omjer koliine rastvorene supstance prema koliini
rastvaraa. Moe se izraziti na vie naina: masena koncentracija, molarna
koncentracija, maseni udio, koliinski udio, molalitet, itd.
-Masena
koncentracija
volumena otopine :
se definira kao omjer mase otopljene tvari
-Moe se definirati i kao umnoak masenog udjela
-Te kao umnoak mnoinske koncentracije
i gustoe otopine :
i molarne mase tvari
-Mjerna jedinica u SI sustavu je kg m-3, iako se u kemijskoj praksi najee

koristi g dm-3.
-Gustoa otopine treba se razlikovati od masene koncentracije, jer se u

masenoj koncentraciji dijeli masa otopljene tvari s volumenom, a u gustoi masa
cijele otopine s volumenom.
-Molarna (mnoinska) koncentracija je omjer mnoine otopljene tvari

volumena otopine :
-Formula koja povezuje mnoinsku koncentraciju tvari

, gustou otopine i molarnu masu tvari
glasi:
, maseni udio tvari
-Mjerna jedinica u SI sustavu je mol m-3. Meutim, ee se koristi mol/L (= mol

dm-3).
-Brojana (brojevna) koncentracija
volumena otopine :
je omjer broja otopljene tvari
-Mjerna jedinica u SI sustavu je 1/m3.

-Volumna koncentracija
otopine prije mijeanja:
je omjer volumena otopljene tvari
i volumena
-Jedinica u SI sustavu je m3/m3.

-Molalnost:
(Ne mijeati s molarnost/molaritet)
Molalnost (molalitet) otopine definirana je kao omjer otopljene tvari
mase otapala
(ne mase otopine):
-Mjerna jedinica u SI sustavu je mol/kg.

-Mnoinski udio
definira se kao mnoina tvari
mnoinom svih tvari u smjesi
:
podijeljena s ukupnom
-Jedinica u SI sustavu je mol/mol. Meutim, za male molarne udjele ee se

koristi obiljeavanje partes per (lat. dijelova po). (eng. parts per hundred =
posto, parts per thousand = promil)
-Molarni omjer definira se kao mnoina tvari
koliinom svih ostalih tvari u smjesi:
-Ako je
mnogo manji od
mnoinskom udjelu.
podijeljena s ukupnom
, onda je molarni omjer gotovo identian
-Jedinica u SI sustavu je mol/mol. Meutim, za male molarne omjere ee se

koristi obiljeavanje parts per (dijelova po).
-Maseni udio
je omjer mase otopljene tvari
i mase otopine (koja je
zbroj mase otopljene tvari i mase otapala)
, to jest:
-Za izraunavanje masenog udjela sastojka
u smjesi
-U kojoj
oznaava relativnu atomsku masu elementa, a
molekulsku masu spoja.
, formula glasi:
relativnu
-Jedinica u SI sustavu je kg/kg. Meutim, za male masene udjele ee se koristi

obiljeavanje parts per (dijelova po, per cent = po sto, ili u obliku po tisuu).
-Maseni omjer
je definiran kao masa otopljene tvari
ukupnom masom svih drugih tvari u smjesi:
podijeljena s
-Jedinica u SI sustavu je kg/kg. Meutim, za male masene omjere ee se

koristi obiljeavanje parts per (dijelova po).
2.3 Rastvori elektrolita:

-Teorije kiselina i baza predstavljaju skup naunih teorija koje opisuju osobine
i pomau u klasifikovanju dve vane klase jedinjenja: kiselina i baza.
-Protolitika teorija (Brentad-Lorijeva teorija):
-Ovu teoriju dali su nezavisno 1923. godine dva naunika: Johan
Brentad i Martin Lori, obojica polazei od glavnih mana Arenijusove teorije i
njene relativne neprimenljivosti van vodenih rastvora. Teorija se zasniva na
sposobnosti kiselina da daju protone i baza, da iste primaju.
-Po ovoj teoriji dakle, kiseline su donori protona a baze akceptori protona.
-Brantad-Lorijeva teorija otvorila je mogunost postojanja jedinjenja koja
mogu da reaguju i kao kiseline i kao baze, iako bi po Arenijusovoj teoriji bile
klasifikovane ili kao jedne ili kao druge. Meu ova jedinjenja, poznata
kaoamfoterna jedinjenja, spada i voda, koja autoprotolizom daje i protonima
bogat H3O+ jon, kao i OH-, koja prima protone. Takoe, protolitika teorija dala
je i objanjenje za baznu reakciju amonijaka i drugih slinih jedinjenja. Naime
amonijak na azotu ima jedan slobodan elektronski par, molekul je polaran sa
parcijalno negativnim naelektrisanjem na azotu, to sve zajedno
ini amonijak nukleofilnom supstancom koja spremno prima protone gradei
amonijum jon.Kiseline i baze se, po Brantad-Lorijevoj teoriji javljaju u
vidu konjugovanih parova. Po pravili, slaba kiselina daje jaku konjugovanu
bazu, i analogno, jaka baza daje slabu konjugovanu kiselinu. Ovo je posebno
interesantno kod poliprotinih kiselina prilikom njihove postupne disocijacije:
H2SO4 + H2O HSO4- + H3O+
-Elektrolitika disocijacija je razlaganje elektrolita na pozitivne ili

negativne jone pod uticajem molekula rastvaraa, npr.
NaCl Na+ + Cl-Disocijacija je posledica solvatacije kod polarnih rastvaraa (npr: voda) u
kojem polarni molekuli rastvaraa okruuju rastvorak. U tom procesu dolazi do
neutralisanja elektrostatike privlane sile meu jonima rastvorka te se oni,
solvatisani, udaljuju jedni od drugih, dakle postaju slobodni joni. Vano je uoiti
da polarno rastvara ne stvara jone ve ih samo oslobaa iz kristala.Zbog toga
sposobnost disocijacije imaju jonska ili veoma jaka polarna kovalentna
jedinjenja. Disosovani rastvor hemijskog jedinjenja naziva se elektrolit.
-Disocijacija je povratna reakcija - ako se uklone molekuli polarnog rastvaraa
(uparavanje ili razblaivanjem manje polarnim rastvaraem dolazi do stvaranja
neutralnih molekula koji mogu biti manje ili vie rastvorni. Isto, dodatak jaeg
eletrolita, koji ima zajedniki jon sa slabijim, suzbija se disocijacija slabijeg.
-Elektrolitikoj disocijaciji u vodi su podlone sve rastvorljive soli,
veina kiselina i baza. No, ne moraju sve da disosuju u istom stepenu. Na
primer, siretna kiselina je rastvorna u vodi ali disosuje vrlo slabo u odnosu na
sumpornu kiselinu.
-Stepen disocijacije je merilo disocijacije jonskog jedinjenja i predstavlja odnos
broja disosovanih prema ukupnom broju molekula. Mnogo vaniji koncept
je konstanta disocijacije.Mnoga hemijska jedinjenja podleu disocijaciji sama od
sebe. Npr. voda autodisosuje po emi:
H2O + H2O H3O+ + OH-Stepen disocijacije ove reakcije u normalnim uslovima iznosi oko 10-7, to
oznaava da na svakih 107 (10.000 000) molekula vode samo jedan podlee
disocijaciji sam od sebe. Konstanta disocijacije vode je 10-14 i predstavlja osnovu
za stvaranje pH skale. PH dolazi od latinskih rei poentia hidrogenum, koje
znai aktivnost vodonika i defenisana je kao negativni logoritam koncetracije
H+ jona. Elektrolitiku disocijaciju ne treba meati sa elektrolizom.
2.4 Hemijski procesi:

-Egzotermna reakcija :
Egzotermne reakcije su one kod kojih se oslobaa toplina i njima pogoduje
snienje temperature (H < 0).
CH4(g) + 2O2(g) CO2(g) + 2H2O(g) Hr = - 890 kJ/mol
Ako je reakcija u jednom smjeru egzotermna, u suprotnom je endotermna.
-Endotermna reakcija :
Endotermne reakcije one su reakcije kod kojih se toplina apsorbira (H > 0).
Unutarnja energija produkata vea je od unutarnje energije reaktanata.
Ako je reakcija u jednom smjeru endotermna, u suprotnom je egzotermna.
-Hemijske reakcije koje teku do kraja su nepovratne. Neke reakcije ne teku do

kraja i one su povratne (reverzibilne) Kod povratnih reakcija se pretvaranje
reaktanata u proizvode deava uporedno sa razaranjem prizvoda u rektante.
H2 + I2 -------> 2HI
2HI-------> H2 + I2
-Neutralizacija je reakcija izmeu kiseline i baze, u kojoj se njihovo kiselinsko

i bazino djelovanje meusobno ponitavaju, tj. kiselina i baza
stvaraju sol i vodu, npr.:
HCl + NaOH --> NaCl + H2O
-Pritom se radi o spajanju hidronijevih iona (H+, odnosno oksonijevih iona,
H3O+) i hidroksidnih iona (OH-), koji su nastali disocijacijom u otopini, u vrlo
slabo disocirane molekule vode, H2O. Nakon reakcije otopina jakih kiselina s
jakim bazama (ili otopina slabih kiselina sa slabim bazama)
u stehiometrijskom omjeru, koncentracija je iona H3O+ i OH- u otopini jednaka i
otopina reagira neutralno (pH = 7).
-Kada se otopi u vodi, snana baza poput natrijevog hidroksida rastavi se na
hidroksidne i natijeve jone:
NaOH Na+ + OH
-I slino tome, hlorovodina kiselina u vodi stvara oksonijeve i hloridne ione:
HCl + H2O H3O+ + Cl
-Kada se ove dvije otopine izmijeaju, oksonijevi i hidroksidni ioni reagiraju pri
emu nastaju molekule vode:
H3O+ + OH 2 H2O
-Ako je jednaka koliina natrijevog hidroksida i klorovodine kiseline reagira,
dolazi do potpune neutralizacije, pri emu u otopini ostaje natrijev
klorid.Dodatak hlorovodine kiseline do neutralnog znai to da u vodenim
otopinama bude reakcija hidroksidnih i oksonijevih iona kojom nastaje voda.
-Slabe baze, poput sode (natrijevog karbonata) ili bjelanca jajeta bi se trebali
koristiti za neutralizaciju prolivenih kiselina. Neutralizacija prolivenih kiselina
snanim bazama, poput natrijevog ili kalijevog hidroksida, uzrokuje snanu i
opasnu reakciju.
-Hidroliza je hemijska reakcija koja se zasniva
na raspadu molekula hemijskih jedinjenja na dva manja fragmenta pod
uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. U posebnom sluaju hidrolize
soli to je reakcija jona sa vodom (uglavnom se stvara kisela ili bazna sredina).
--Hidroliza je posebna grana solvolize.
-Reakcije hidrolize:
-Obino se reakcija hidrolize odvija po optem ablonu:
A-B + H2O A-H + B-OH
mada postoji mogunost i za sloenije mehanizme te reakcije, npr.
A-B + 2 H2O A-OH + B-OH + H2
koje se odigravaju u gasovitoj fazi pri visokim temperaturama, ili u
uslovima elektrolize
-Hidroliza je suprotan proces od hidrolitike kondenzacije - tj. reakcije spajanja
dva ili vie molekula sa izdvajanjem molekula vode.
-Mnoge reakcije hidrolize su povratne, pri emu smer reakcije zavisi od njenih
uslova:
Npr. hidroliza estara:
RCOOR' + H2O RCOOH + R'OH
zahteva dodavanje odreene koliine vode u reakcioni sistem; ukoliko nema
dovoljno vode nastaje reakcija kondenzacije tek nastale kiseline (RCOOH)
i alkohola (OH), koja je ustvari ista kao i predhodna samo suprotnog smera[1]:
RCOOH + R'OH RCOOR' + H2O
-Reakcija hidrolize nije isto to i elektrolitika disocijacija.
-Disocijacija se zasniva na raspadu molekula pod dejstvom rastvaraa (rastvara
moe biti i voda) ali bez graenja kovalentnih veza sa njim , dok se hidratacija
zasniva na stvaranju kompleksnih jedinjenja sa vodom vezanihvodoninom
vezom.
-Oksidacioni broj - je u hemiji definisan kao broj elektrona, koje
dati atom predao ili primio od drugog atoma dok je gradio sa njim hemijsko
jedinjenje. Termin predaja ili primanje elektrona u ovom sluaju moe da
oznaava i potpunu predaju elektrona drugom atomu (ili grupe njih), to dovodi
do jonske veze; ili samo deliminu predaju elektrona to dovodi do kovalentne
veze.
-Oksidacioni broj se rauna kao balans svih predatih i primljenih elektrona u
datom atomu. Ukoliko atom daje jedan elektron vie nego to prima, njegov
oksidacioni broj e biti +1, ukoliko prima jedan vie nego to daje oksidacioni
broj e biti -1.Oksidacioni broj nema konstantnu vrednost. Na primeru
H2PtCl6 vrednost platine iznosi 8 (jer se jedini sa osam drugih atoma pojedinim
vezama), dok njen oksidacioni broj iznosi +4, jer u vezama H-Pt dolazi do
davanjavodonikovih elektrona platini, a u vezama Pt-Cl obrnuto.
U nazivima hemijskih jedinjenja (Na primer oksida) oksidacioni broj se pie
rimskim ciframa u zagradi, npr. sumpor(IV) oksid.
-Redoks ili redoks reakcija je takva hemijska reakcija kod koje dolazi
do oksidacije i redukcije, izmjene elektrona izmeu dva redoks sustava i time
promjene oksidacijskih brojeva atoma reagirajuih kemijskih tvari.
-Oksidacija i redukcija (prema franc. oxyde, prema gr. : otar; kiseo; lat.
reductio: vraanje natrag) su hemijske reakcije pri kojima tvar to se oksidira

otputa elektrone, a tvar koja se reducira prima elektrone.
- Prvotno se oksidacijom nazivalo spajanje nekog elementa s kisikom (na
primjer hranjeeljeza, izgaranje ugljena), a redukcijom oduzimanje kisika (na
primjer pri dobivanju metala iz njihovih oksida). Poslije se znaenje tih pojmova
proirilo tako to se pod oksidacijom razumijevalo i oduzimanje vodika (na
primjer pri prevoenju alkohola u aldehid), a pod redukcijom i primanje vodika
(na primjer prevoenje sumpora usumporovodik).
-Danas se u hemijskom smislu oksidacijom naziva otputanje, a redukcijom
primanje negativnoga elektrinoga naboja, to se ostvaruje
prijelazom valentnihelektrona s atoma, jona ili molekule jedne tvari (oksidacija)
na atom, ion ili molekulu druge tvari (redukcija), bilo izravno, bilo
na elektrodama galvanskoga lanka ili elektrolitskeelije. Prema tome, kisik i
vodik ne moraju uope biti sudionici tih reakcija. Kako u prirodi nema
slobodnih elektrona, te su dvije reakcije nuno povezane i uvijek se zbivaju
istodobno.
-Tvar koja otputa elektrone i pritom se oksidira naziva se reducens, jer svojim
otputenim elektronima istodobno reducira drugu tvar. Obrnuto, tvar koja prima
elektrone i pritom se reducira naziva se oksidans, jer istodobno omoguuje
oksidaciju tvari od koje prima elektrone. Zato se govori o oksidoredukciji ili
o redukcijsko-oksidacijskoj reakciji (redoks reakciji).
- Redoks reakcije ubrajaju se meu najvanije i najee hemijske reakcije,
zbivaju se tijekom mnogih prirodnih (fotosinteza, disanje, izmjena
tvari,gorenje, korozija) i industrijskih proizvodnih procesa
(konverzija amonijaka u duinu kiselinu, hidrogenacija masnih ulja,
proizvodnja nitrobenzena, anilina, organskih boja,metala iz oksidnih i
sulfidnih ruda).
3.Metali:
3.1 Elementi IA grupe PSE:
-U hemiji, grupa predstavlja vertikalnu kolonu u periodnom sistemu elemenata.
U standardnom periodnom sistemu postoji 18 grupa, ukljuujui elemente dbloka, ali iskljuujui one iz f-bloka.
-Razlog takvom rasporedu je slinost fizikih ili hemijskih svojstava unutar iste
grupe, a koja su uzrokom ponavljajuih svojstava vanjskih elektronskih
ljusaka koje odreuju glavninu svih svojstava. Starija dva naina oznaavanja
grupa jesu rimskim brojkama, a noviji nain koji predlae IUPAC, je
oznaavanje arapskim brojkama, ne bi li dolazilo do zabune uz dva starija
naina.
-Osamnaest grupa periodnog sustava elemenata su kako slijedi:
Novo
numeriranjeIUPAC
StaroIUPAC
(europsko)
CAS
(ameriko)
Naziv
1. grupa
IA
IA
alkalni metali
ili litijumova grupa
2. grupa
IIA
IIA
zemnoalkalni metali
ili berilijumova grupa
3. grupa
IIIA
IIIB
skandijumova grupa (ukljuuje

i aktinide s kojima ini retke
zemne elemente
4. grupa
IVA
IVB
titanijumova grupa
5. grupa
VA
VB
vanadijeva grupa
6. grupa
VIA
VIB
hromova grupa
7. grupa
VIIA
VIIB
manganova grupa
8. grupa
VIII
VIIIB
eljezova grupa
9. grupa
VIII
VIIIB
kobaltova grupa
10. grupa
VIII
VIIIB
niklova grupa
11. grupa
IB
IB
bakrova grupa
12. grupa
IIB
IIB
cinkova grupa
13. grupa
IIIB
IIIA
borova grupa
14. grupa
IVB
IVA
ugljenikova grupa
15. grupa
VB
VA
azotova grupa
16. grupa
VIB
VIA
halkogeni elementi
ili kiseonikova grupa
17. grupa
VIIB
VIIA
halogeni elementi
ili fluorova grupa
18. grupa
Group 0
VIIIA
plemeniti gasovi
ili helijumova grupa
-Alkalni metali:
Li - litijum
Na - natrijum
K - kalijum
Rb - rubidijum
Cs - cezijum
Fr - francijum
-Zajednika konfiguracija je ns1(n=2-7)
-Raspored elektrona u zadnjoj ljusci je:
-Alkalni metali imaju valenciju (+1)

-Opte osobine:
-Poznati naunik Dejvi je dobio natrijum i kalijum elektrolizom rastopa njihovih
soli. U elektronskom stanju se veu slabom metalnom vezom zbog angaovanja
samo jednog elektrona u toj vezi. Imaju malu gustinu, laki su, plivaju povodi,
male su tvrdoe pa se mogu rezati noem. Unutar grupe raste gustina ovih
elemenata dok taku kljuanja i topljenja opadaju Ovi izraziti metali provode
toplotu i elektricitet. Unutar grupe Li po svojim osobinama odstupa od drugih

elemenata, tako da je sliniji magnezijumu (elemenat IIa grupe). Li ima veu
veu gustinu i veu taku topljenja i kljuanja od ostalih elemenata to se
objanjava malom dimenzijom. Alkalni metali boje plamen karakteristinom
bojom to se koristi za njihovo dokazivanje u analitikoj hemiji.
Li - crveno
Na - uta
K -ljubiasto
Rb - crvenoljubiast
Cs - Plavoljubiast
-Na povienoj temperaturi elektroni alkala na lako prelaze u vii elektronski
nivo a pri povratku mi to vidimo u vidljivom dijelu spektra kao boju. Ei i Ea kod
olkalnih metala imaju male vrijednosti. Oni su dobra pedukciona sredstva, a
najbolje redukciono sredsto je litijum (odstupanje).
-Rasprostranjenost u prirodi:
-Zbog velike reaktivnosti alkali se nalaze samo u obliku jedinjenja.
Najrasprostranjeni su alumosilikati i silikati:
NaCl - kamena so
NaNO3 - ilska ilitra
Na3AlF6 - kriolit
KCl - silvin
KCl x MgCl2 x 6H2O - karnalit
KAlSi3O8 - ortoplas
Rb, Cs, Fr se nalaze samo u tragovima.
-Na i K sedobijaju elektrolizom rastopa njihovih soli najee hlorida ili
hidroksida:
NaCl
Na++Cl-
(-) K: 2Na++2e-i
2Na
(+) A: 2Cl--2e-
Cl2
-Upotreba:
-Li se upotrebljava kao redukciono i dehidraticiono sredstvo. Koristi se kao
katalizator, za izradu legura i galvanskih elemenata.
-Na se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji boja, lijekova, plastinih
masa, za proizvodnju Na-jedinjenja. Sijalice punjene parama natrijuma daju utu
boju svjetlosti koja prodire kroz malglu i prainu.
-K se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji sapuna, za proizvodnju
vjetakog ubriva, u proizvodnji kiseonika tako to kalijumsuperoksid
KO2 kada vee CO2 daje O2.
4KO2+2CO2
2K2CO3+3O2
-Rb i Cs se koriste kod izrade fotoelija zato to lako jonizuju. Za njihovu

jonizaciju je potrebna energija svjetlosti.
-Jedinjenja natrijuma:
-NaCl - natrijum-hlorid:
-Nalazi se u obliku prozirnih kristala. kristali su u obliku kocke o koordinacioni
broj NaCl je 6/6, to znai da je 1Na+ jon povezan sa 6Cl- jona a i obratno. U
prirodi je rasprostranjen u obliku kamene soli i dobija se obinim rudarskim
kopanjem. Ulazi u sastav morske vode (2,7%), odakle se dobija isparavanjem
vode. NaCl u obliku kamene soli je ei nego u obliku morske soli. NaCl se
upotrebljavba kao zain u prehrani. Upotrebljava se proizvodnji NaCl, NaOH,
Na2CO3, Na2SO4...
-NaOH - natrijum-hidroksid (masna soda):
-To je bijela, kristalna supstanca, koja u trgovinu dolazi u obliku ljuspica.

Rastvara se dobro u vodi, etanolu i glicerolu. Nagriza staklo, porculan i plastiku,
dok su eljezo i nikl otporni.
Labaratorijski se dobija:
2Na+2H2O
2NaOH+H2
-Industrijski se moe dobiti elektrolizom iz zasienog vodenog rastvora NaCl:

NaCl
Na++Cl-
2H2O
H3O++OH-
(-) K: 2H3O++2e-
2H2O+H2
(+) A: 2Cl--2e-
Cl2
Na++OH-
NaOH
-U reakciji sa hlorom NaOH daje natrijum-hlorid i natrijum-hipohlorid:

2NaOH+Cl2
NaCl+ NaOCl+ H2O
-NaOH se uva u zatvorenim posudama jer na vazduhu reaguje sa ugljendioksidom:

2NaOH+CO2
Na2CO3+H2O
Na2CO3+CO2+H2O
2NaHCO3
-NAOH se upotrebljava u proizvodnji sapuna, tekstilnoj, metalurgiji, industriji

plastinih masa, koarskoj industriji, industriji deterdenata itd.
-Na2CO3 x 10H2O - kristalna soda:
-Na2CO3 - kristalna soda u obliku bijelog praha. Proizvodi se po Solvejevom
postupku tako to se u zasienom rastvoru NaCl uvodi gasoviti amonijak:
NaCl+H2O+NH3 +CO2
2NaHCO3
reakcije.
Na2CO3 +H2O+CO2
+NH4Cl
Ugljen-dioksid se vraa na poetak
NH4Cl+CaO
reakcije.
CaCl2+NH3 +H2O Amonijak se vraa na poetak
-Soda se upotrebljava u proizvodnji stakala, tekstilnoj industriji, za proizvodnju

detepdenata.....
NaHCO3 +HCl
zajedno sa HCl.
NaCl+H2O+CO2
- ulazi u sastav aparata za gaenje
KNO3 - kalijum-nitrat
NaNO3+KCl
NaCl+KNO3
-Koristi se za proizvodnji baruta zajedno sa sumporom i drvenim ugljom, kao i

za i proizvodnju vjetakog ubriva.
3.2 Elementi IIA grupe PSE:

-Zemnoalkalni metali:
Be - berilijum
Mg - magnezijum
Ca - kalijum
Sr - stroncijum
Ba - barijum
Ra - radijum
-Zajednika konfiguracija poslednjeg energetskog nivoa im je ns2 gdje je n(2-7).
energija moe da pree u s1p1 konfiguraciju:
-Elektroni se ukrtaju sp hibridizacijom pod 180 stepeni:
-Opte osobine:
-Ovo su laki metali, male gustine, niske vrijednosti za take kljuanja i topljenja
zbog angaovanja samo dva elektrona u metalnoj vezi. Be odstupa donekle po
svojim osobinama. Zemnoalkalni metali provode dobro toplotu i elektricitet.
Izvlae se u ice (osim Be), kovni su, energija jonizacije i elektro negativnost
imaju niske vrijednosti za ove elemente tako da su oni dobra pedukciona
sredstva. Sa oksigenom grade okside:
2M+O2
2MO
-Sa vodom grade hidrokside:

M+2H2O
M(OH)2+H2
-Oksidi ovih metala sa vodom daju baze metala:

MO+H2O
M(OH)2
-Hidroksida nema u slobodnom stanju a slabo se rastvaraju u vodi. Njihova

rastvorljivost se poveava unutar grupe. Zemnoalkalni metali na vazduhu
zagrijvanjem na vazduhu grade nitride:
3Mg+N2
Mg3N2 - magnezijum-nitrid
-Ovu osobinu ima i alkal litijum:

6Li+N2
2Li3N
- litijum-nitrid
-Zemnoalkalni metali grade jonska jedinjenja. Karbonati, fosfati i fluoridi su

slabije rastvorljivi u vodi od istih soli alkalnih metala. Grade organska metalna
jedinjenja. Kalijum i magnezijum su najrasprostrastreniji u obliku jedinjenja.
-Zemnoalkali boje plamen svjetlosi na sl. nain:
Ca - crvenocigleni
Ba - zeleno
Sr - svijetlocrveno
-Industrijski se dobijeju elektrolizom rastvora njihovih soli:
Mg2++2Cl-
MgCl2
(-)K: Mg2++2e-
Mg
(+)A: 2Cl--2eVrh
Cl2
Kalcijum
Dno
Sadraj
-Magnezijum:
-Ima atomski broj 12.
1s2
2s2 2p6
3s2
Mg2+
-Natrijum-hidrogen-fosfat Na2HPO4 u prisustvu amonijalnog pufera je reagens
za dokazivanje Mg2+ jona
Mg2++HPO42-+NH3
MgNH4PO4
-Zato to magnezijum-amonijum-fosfat kristalie u obliku zvjezdica.

-Sa kiseonikom magnezijum gradi MgO. Sa hladnom vodom ne reaguje a sa
vrekom vodom gradi Mg(OH)2 uz izdvajanje vodonika. U stuji ugljen-dioksida
Mg gori uz izdvajanje ai.
2Mg+CO2
MgO+C
-Rasprostranjenost u prirodi:
Mg je rasprostranjen u obliku:
Magnezita MgCO3
Dolomit MgCO3 x CaCO2
Karnalit KCl x MgCl2 x 6H2O
Magnezijum ulazi u sastav hlorofila:
Mg ulazi u sastav morske vode odakle se dobija tako to se svi joni

Mg2+ prevode u MgCl2
-Dobijanje i upotreba:
-Magnezijum se dobija elektrolizom rastopa magnezijum-hlorida:
Mg2++2Cl-.
MgCl2
(-)K: Mg2++2e(+)A: 2Cl--2e-
Mg
Cl2
Mg gori svijetlobljetavim plamenom. Mg je dobro redukciono sredstvo. Ta se

osobina koristi za dobijanje nekih drugih metala Ti, Cr
MgCO3
MgO+CO2
Magnezijum oksid se koristi za proizvodnju vatrostalnih opeka.

MgSO4 - magnezim-sulfat ili gorka so
MgSO4 x H2O i MgSO4 x 7H2O upotrebljavju se u industriji koe, tekstila i
medicini.
Vrh
Magnezijum
-Kalcijum:
Dno
Sadrzaj
Ima atomski broj 20.

1s2
2s2 2p6
3s2 3p6
4s2
Kalcijumov jon je pozitivno dvovalentan Ca2+
Reagens za dokazivane Ca2+ jona je amonijum-oksalat (NH4)2C2O4
Ca2++C2O4
CaC2O4 - kalcijuum-oksalat je bijela, kristalna supstanca.
-Opte osobine:
Ca je srebreno bijel, mekan, lagan metal. Zagrijavanjem na vazduhu gradi oksid
i nitrid.
2Ca+O2
2CaO
3Ca+N2
Ca3N2
Reaguje i sa hladnom vodom gradeci Ca(OH)2 uz izdvajanje vodonika.

-Rasprostranjenjost u prirodi:
uva se u petroleumu zbog velike reaktivnosti. u prirodi je veoma
rasprostranjen:
Krenjak - CaCO3
Gips - CaSO4 x 2H2O
Fosforit - Ca3(PO4)2
Fluorit - CaF2
Kalcijum uestvuje u okatavanju i regulie zgruavanje krvi. Soli kalcijuma
CaCl2, CaSO4 i magnezijuma MgCl2, MgSO4 ine stalnu tvrdou vode.
-Dobijanje i upotreba:
Kalcijum se dobija elektrolizom rastopa kalcijum-hlorida:
CaCl2
Ca2++2Cl-
(-) K: Ca2++2e-
Ca
(+) A: 2Cl--2e-
Cl2
-Krenjak - CaCO3:
Javlja se u dva kristalna oblika kao kalcit i aragonit. Kalicit je u obliku
providnih kristala. Krenjak, mramor i kreda cu kalcitne strukture. Biser je
aragonit. Kreda se sastoji od ostataka davno izumrlih biljnih i ivotinjskih
organizama. Krenjak sa glinom i to laporcem slui za proizvodnju cementa.
Krenjak se slabo rastvara u vodi. meutim, ako voda sadri CO2 nastaje:
CaCO3+H2O+CO2
prolaznu tvrdou vode.
Ca(HCO3)2 - kalcijum-hidroksikarbonat koji ini
Ta tvdoa se moe otkloniti dodavanjem krene vode:

Ca(OH)2+Ca(HCO3)2
2CaCO3+2H2O
Krenjak reaguje sa razblaenom hloro-vodoninom kiselinom:

CaCO3 +2HCl
CaCl2+H2O+CO2
arenjem kernjaka na 1100-1300 stepeni celzijusa nastaje ivi kre:

CaCO3
CaO+CO2
-ivi kre:
ivi kre se gasi vodom uz osloboavanje toplote:
CaO+H2O
Ca(OH)2 + Q
ivi kre je bijel, ako je ist.

CaO+3C
CaC2+CO
-Gaeni kre:
Njegov vodeni rastvor je krena voda. Suspenzija je kreno mlijeko koje slui za
kreenje. Ca(OH)2 u smjesi sa vodom i pjeskom ini malter.
Ca(OH)2 +CO2
CaCO3+H2O
Gips je CaSO4 x 2H2O
CaSO4 x 1/2H2O + 3/2H
3.3 Elementi IIIA grupe PSE:

B - bor
Al - aluminijum
Ga - galijum
In - indijum
Tl - talijum
-konfiguracija zadnjeg elektronskog nivoa je ns2 np1
-A pod uticajem energije moe da pree u ns1 np2
-Elementi III grure se hibridizuju sp2 hibridizacijom pod uglom od 120 stepeni.
-Ovi elementi imaju valenciju +3 a mogu da imaju i +1 tj. oni su

elektronegativni.
-Opte osobine:
Bor je metaloid a ostali su metali. Metalni karakter i bazinost njihovih oksida i
hidroksida rastu dok kiselost opada u grupi. Tako B(OH)3 pokazuje slabo kisele
osobine i pie se u obliku kiseline H3BO3. Al je amfoteran. Al(OH)3pokazuje i
kisele i bazne osobine. Ga(OH)3, In(OH)3, TlOH pokazuju bazne osobine. TlOH
je jaka baza. Kod Al u metalnoj vezi uestvuju manje od 3 elektrona pa zato
temperatura topljenja ima niske vrijednosti.
Hidroksidi bora su kovalentni a ostali hidroksidi su jonski. Hidroksidi imaju
optu formulu X(OH)3 izuzev TlOH
Halogenidi bora su kovalentni a ostali halogenidi su jonski.

-Aluminijum:
-Nalaenje aluminijuma:
Al je veoma rasprostranjen u zemljinoj kori sa udjelom od 7,5% tako da je trei
element poslije O i Si, a od metala je prvi. U prirodi ga nema u elementarnom
stanju nego je rasprostranjen u obliku alumosilikata. Najpoznatiji alumosilikati
su glinenci i liskumi. raspadanjem glineraca nastaje glina.
Od minerala aluminijuma najznaajniji su:
Korund - Al2O3
Boksit - Al2O3 x H2O
Kriolit - 3NaF x AlF3
-Osobine aluminijuma:
Al je srebreno-bijel, lagan metal, provodi toplotu i elektricitet, vrst je i otporan,
izvlai se u ice, kuje se, valja u limove i folije, mrvi u prah itd. gori bljetavom
svjetlou.
4Al+3O2
2Al2O3 +Q
Aluminijum je anfoteran.
2Al+6HCl
2AlCl3 +2H2O
2Al+6H3O+6H2O
2Al+2NaOH+2H2O
2Al+2OH-+6H2O
2(Al(H2O)6)3+ 3H2O
2NaAlO2+3H2O(AlO2)
2(Al(OH4))+3H2
tetrahidroksianjon
Aluminijum je na vazduhu otporan jer se na njegovoj povrini gradi zatitni

slojm od daljih djelovanja.
-Upotreba aluminijuma:
Al se koristi u tehnici i domainstvu za izradu posua, u vojnioj industriji, u
graevinarstvu, autoindustriji, brodogradnji, avioindustriji itd. Mnogobrojne
legure aluminijuma su dobro redukciono sredstvo. Upotrebljava se za
proizvodnju oksida hroma.
Cr2O3+2Al
Al2O3 + 2Cr
-Proizvodnja aluminijuma:
Proizvodi se iz boksita sa primjesama u dva postupka
a) proizvodnja istog Al2O3 ili glinice
b) elektroliza glinice
Ruda se melje i mjea na 35-50 stepeni celzijusa. NaOH se kuha 6-8 sati na 160
stepeni i tako nastaje vodeni rastvor NaAlO2 (natrijum-aluminat) na dno pada
kao talog u obliku crvenog mulja koji je po sastavu Fe(OH)3 koji slui za
proizvodnju gvoa. H2O rastvor NaAlO2 hidrolizuje na natrijum-hidroksid i na
aluminijum-hidroksid koji se izdvaja u vidu taloga koji je bijel i pahuljiast.
NaAlO2+2H2O
NaOH+Al(OH)3
talog se odvaja cijeenjem i spere se pa se zatzim sui pa se onda ari i arenjem

nastaje glinica koja se vidi u vidu bijelog praha:
2Al(OH)3
Al2O3+3H2O
Elektroliza glinice se vri u peima koja je od Fe a obloena je ugljenikovim

ploama koje slue kao katode, a kao anode slue ugljeni blokovi koji su
uronjenji u pe.
2Al3++3O2-
Al2O3
(-)K: Al3++3e-
Al
(+)A: O2-+2e-
Vrh
Dno
Aluminijum
(CO2,O2)
Sadraj
-Jedinjenja aluminijuma:
Al2O3 - mineral korund
Ovaj bijeli prah je poslije dijemanta najtvri materijal u prirodi pa slui za
izradu brusova i mirgl papira. Moe biti obojen od primjesa - dragi kamen:
crven-rubin, zelen-smaragd, plav-safir, ut-topaz.
Al(OH)3 - natrijum-hidroksid
to je bijeli prah, bez mirisa, bez okusa.
Moe se dobiti iz aluminijum-hlorida gdje se izdvaja u vidu taloga:

AlCl3+3NaOH
Al(OH)3+3NaCl
Al(OH)3 je anfoteran
Al(OH)3+3HCl
Al(OH)3+NaOH
AlCl3+3H2O
NaAlO2+2H2O
- reaguje kao baza

- reaguje kao kiselina
Al(OH)3 arenjem daje Al2O3

Al(OH)3 se upotrebljava kao moilo u tekstilnoj industriji i za preiavanje
vode
KAl(SO4)2 x 12H2O - kalijum-aluminijum-hidroksid
KAl(SO4)2 - alaun (stipsa)
Alauni ili stipse su dvostruke soli izmeu jednovalentnog i trovalentnog
elektrona.
KAl(SO4)2 stee povrinu sluokoe pa slui za zaustavljanje krvarenja i kao
dezinfekcijsko sredstvo. Upotrebljava se za povezivanje tekstilnih vlakana i u
industriji drveta.
Al(SO4)3 x 18H2O - aluminijum- sulfat -hidroksid
2Al(OH)3 +3H2SO4+12H2O
Al(SO4)3 x 18H2O
4. Nemetali:
4.1 Elementi IVA grupe PSE:
-Elementi etvrte grupe PSE imaju specifian poloaj. Na sredini su izmeu
izrazitih metala i izrazitih nemetala. Ugljenik je klasian nemetal, mada
ponekad pokazuje osobine metala (grafit ima metalni sjaj). Silicijum je slabiji
nemetal ili amfoter (metaloid). Slian silicijumu je germanijum (metaloid),
mada je kod njega nemetalni karakter iezao i javlja se slab metalni. Kalaj i
olovo su slabi metali ili amfoterni elementi. Poslednji element grupe je
nedavno sintetisan i ne nalazi se u prirodi.
-Ugljenik:
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
atomski broj: 6
Ar: 12,011
grupa: 4
perioda: L
blok: p
osobine: nemetal (metaloid)
agregatno stanje: vrsto
T.K: 5100 K
T.T: 3773 K
gustina: 2,26(grafit) - 3,51 (dijamant)g/cm3
elektronegativnost: 2,5
otkrie: poznat od davnina
lat. naziv: carboneum
oksidaciona stanja: +4, -4, +2
raspored elektrona po nivoima:2, 4
elektronska konfiguracija: [He]2s22p2
atomski poluprenik: 70 pm
alotropske modifikacije:
amforni
grafit, heksagonalni - provodnik el. struje, metalni sjaj (slabije
vezani elektroni)
dijamant, tetragonalni
fuleren, oblik "fudbalske lopte", obino C60 mada moe C20-72
Pronaeno je joe nekoliko, manje bitnih, alotropskih modifikacija
ugljenika
jaina nekih kovalentnih veza (kJ/mol):
C-H, 411
C-C, 348
C=C, 614
C=O, 745
C C, 839
C=N, 615
C N, 891
izotopi:
o C-12
zastupljenost u prirodi: 98,9%
raspad: stabilan
o C-13
raspad: stabilan
o C-14
zastupljenost u prirodi: u tragovima
raspad: betavreme poluraspada: 5730 godina
raspada se na: N-14
-Silicijum:
atomski broj: 14
Ar: 28,05
grupa: 4
perioda: M
blok: p
osobine: metaloid
T.K: 3538 K
T.T: 1687 K
gustina: 2,33g/cm3
otkrie: J. Berzelius, 1823.
lat. naziv: silicium
oksidaciona stanja: +4, (ree +2)
raspored elektrona po nivoima:2, 8, 4
elektronska konfiguracija: [Ne]3s23p2
o
o
o
o
o
o

Si-H, 326
Si-C, 301
Si-O, 486
Si-F, 582
Si-Cl, 391
Si-Si, 226
izotopi:
o Si-28
raspad: stabilan
o Si-29
raspad: stabilan
o Si-30
raspad: stabilan
Sintetisan je radioaktivan izotop Si-32.
-Germanijum:
atomski broj: 32
Ar: 72,59
grupa: 4
perioda: N
blok: p
osobine: amfoteran element ili metal
T.K: 3103 K
T.T: 1210 K
gustina: 5,32g/cm3
otkrie: C. Winkler, 1886.
o
o
o
o
lat. naziv: germanium

oksidaciona stanja: +4, +2
raspored elektrona po nivoima:2, 8, 18, 4
elektronska konfiguracija: [Ar]4s23d104p2
brzina zvuka: 5400 m/s
energija jonizacije (kJ/mol):
Ge -> Ge+, 762
Ge+ -> Ge2+, 1537
Ge2+ -> Ge3+, 3302
Ge3+ -> Ge4+, 4410
izotopi:
Ge-70
raspad: stabilan
o Ge-72
raspad: stabilan
o Ge-73
raspad: stabilan
o Ge-74
raspad: stabilan
o Ge-76
raspad: stabilan
Sintetisani su izotopi germanijuma atomskih masa 68 i 71.
-Kalaj:
atomski broj: 50
Ar: 118,69
grupa: 4
o
o
o
o
perioda: O
blok: p
T.K: 2875 K
T.T: 505 K
gustina: 5,769(sivi) - 7,265g/cm(beli)3
lat. naziv: stannum
raspored elektrona po nivoima:2, 8, 18, 18, 4
elektronska konfiguracija: [Kr]5s24d105p2
Sn -> Sn+, 709
Sn+ -> Sn2+, 1412
Sn2+ -> Sn3+, 2943
Sn3+ -> Sn4+, 3930
izotopi:
Sn-112
raspad: stabilan
o Sn-114
raspad: stabilan
o Sn-115
raspad: stabilan
o Sn-116
raspad: stabilan
o Sn-117
raspad: stabilan
o Sn-118
raspad: stabilan
2.
o
o
o Sn-119
raspad: stabilan
o Sn-120
raspad: stabilan
o Sn-122
raspad: stabilan
o Sn-124
raspad: stabilan
o Sintetisani je izotop kalaja atomske mase 126. Kalaj je element sa
najvie stabilnih izotopa - ak 10.
sivi - ispod 180C
beli - preko 180C
-Olovo:
atomski broj: 82
Ar: 207,2
grupa: 4
perioda: P
blok: p
T.K: 2022 K
T.T: 600 K
gustina: 11,34g/cm3
otkrie: poznato od davnina
lat. naziv: plumbum
o
o
o
o
raspored elektrona po nivoima:2, 8, 18, 32, 18, 4

elektronska konfiguracija: [Xe]6s24f145d106p2
Pb -> Pb+, 715
Pb+ -> Pb2+, 1450
Pb2+ -> Pb3+, 3081
Pb3+ -> Pb4+, 4083
izotopi:
o Pb-204
raspad: alfa
vreme poluraspada: 1,4 * 1017 godina
raspada se na: Hg-200
Pb-206
raspad: stabilan
Pb-207
raspad: stabilan
Pb-208
raspad: stabilan
Pb-210
zastupljenost u prirodi: u tragovima
raspad: beta-, alfa
vreme poluraspada: 22,3 godine
raspada se na: Hg-206, Bi-210
Poznat je sintetiki izotop olova atomske mase 205.
Ununkvadijum
atomski broj: 114
Ar: 288
grupa: 4
perioda: Q
blok: p
osobine: slab metal
agregatno stanje: verovatno vrsto
T.K: ? K
T.T: ? K
gustina: ?g/cm3
elektronegativnost: ?
otkrie: Dubna, 1999.
lat. naziv: ununquadium
oksidaciona stanja: ?
raspored elektrona po nivoima:2, 8, 18, 32, 32, 18, 4
elektronska konfiguracija: [Rn]7s25f146d107p2
atomski poluprenik: ? pm
izotopi:
-Dobijanje:
Svi elementi IV grupe (osim sintetskog - Uuq) nalaze se u znatnijim koliinama
u zemljinoj kori.
Ugljenik ulazi u sastav svih organskih jedinjenja, u atmosferi ga ima u obliku
CO2. U zemljinoj kori nalazi se izmeu ostalog u nafti i ugljevima.
Kao grafit dolazi ree, a najree kao dijamant.
Silicijum je drugi najzastupljeniji element u zemljinoj kori (prvi je kiseonik)
i ini oko etvrtine zemljine kore (uglavnom u obliku aluminosilikata i
SiO2). Silicijum se proizvodi iz SiO2 redukcijom u elektrinom luku pomou
veoma istog grafita.
SiO2 + C -> Si + O2
Ovako se dobija silicijum sa 1-4% primesa. Poto je za poluprovodniku
industriju potreban izuzetno ist silicijum. Si se preiava pomou dve
metode. Prva je fizika i sastoji se u pomeranju bloka od nedovoljno istog Si
kroz pe na ejem je jednom delu temperatura dovoljna da se iztopi silicijum.
Deo tenog silicijuma koji nastaje pomeranjem nosi neistoe poto se naknadno
odsee. Ova metoda izvodi se i sa nepokretnim blokom Si oko kog se pomera
indukcioni kalem. Uinak je isti uz manje utroene energije.
Druga metoda preiavanje Si je hemijska. Si se provodi kroz atmosferu HCl i
stvara gasovite produkte (hlorsilani, a HSiCl3, trihlorsilan, se izdvaja i
preiava destilacijom) koji se zatim u atmosferi vodonika redukuju na 12000C,
a ist silicijum se sublimuje iz gasovitog stanja. Dobijena HCl se ponovo koristi

za dobijanje HSiCl3.
HSiCl3 + H2 -> Si + 3HCl
Germanijum se dobija pri preiavanju Pb, Zn, Cu, a dolazi i u
rudama argiroditu i germanitu.
Kalaj dolazi kao kasiterit (SnO2) u eruptivnom kamenju, uglavnom na
malajskom poluostrvu. Iz rude se moe izdvojiti relativno prostom redukcijom
uz pomo ugljenika pri povienoj temperaturi.
SnO2 + 2C -> Sn + 2CO
Osnovna ruda olova je galenit (PbS). Iz njega se izdvaja postupkom slinim za
sve sulfidne rude.
Prvi deo jeste koncentrisanje rude - flotacija (ona se primenjuje za
koncentrisanje svake rude). Ruda se usitni, a zatim unosi u bazen sa vodom.
Bazen ima mealicu i pumpu za uduvavanje vazduha. Dodaju
setenzidi (povrinski aktivne supstance) - "penuavac" (adsorbuje su na granici
vazduh/voda - sastoji se od manjeg polarnog dela koji se vezuje za molekule
vode, i veeg nepolarnog, koji se vezuje za molekule vazduha)
i "kolektor" (polarni deo se selektivno veje za mineral, a nepolarni time ini
mineral hidrofobnim). Baloni vazduha stabilizovani penuavcem i estice
minerala sa kolektorom se meusobno veu i isplivavaju na povrinu odakle se
mineral sakuplja.
Galenit se prvo pri na oksid.
2PbS + 3O2 -> 2PbO +2 SO2
Koji se redukuje uz pomo ugljenika.
PbO + C -> Pb + CO
-Reakcije:
Elementi IV grupe se meusobno razlikuju po osobinama.
Ugljenik je nemetal i kao takav ne reaguj sa kiselinama i bazama. Usijan
reaguje sa vodenom praom i taj se postupak koristi za dobijanje vodonika (v.
tekst o vodoniku). Zagrejan regauje sa kiseonikom. Ukoliko nema dovoljno
kiseonika stvara se ugljenik(II)oksid.
C + O2 -> CO2
2C + O2 -> 2CO
Reaguje i sa halogenima, najlake sa fluorom (zatim Cl).
C + 2F2 -> CF4
Grafit reaguje i sa koncentrovanom HNO3 dajui mezitilnu kiselinu ( v. tekst o
produktima oksidacije polihidroksilnih alkohola) - 1,2,3,4,5,6-benzenheksakiselina.
Si regauje s kiseonikom na 9000C, sa azotom na 14000C, sa fluorom pri
normalnim uslovima i sa ostalim halogenima na oko 3000C. Reaguje samo sa
HF od kiselina, a sa alkalijama gradi soli - silikate.
Si + O2 -> SiO2
3Si + 2N2 -> Si3N4
Si + 2F2 -> SiF4
Si + 2I2 -> SiI4
Si + HF -> [SiF]2- + 2H+ + 2H2
Si + NaOH -> [SiO4]4- + 4Na+ + 2H2

Germanijum, kalaj i olovo se ponaaju slinije. Svi su zatieni tankim slojem
oksida koji ih ini inertnim prema vodi. Kalaj reaguje sa vodenom parom.
Sn + 2H2O -> SnO2 + 2H2
Svi reaguju sa kiseonikom (premda nisu korozivni) i halogenima pri zagrevanju
gradei etvoro i dvovalentna jedinjenja. Kod germanijuma preovlauju 4valentna, kod kalaja i etvoro i dvovalenta jednako, a kod olova su stabilnija
dvovalentna jedinjenja.
Ge + O2 -> GeO2
Sn + 2Cl2 -> SnCl4
Sn + Cl2 -> SnCl2
2Pb + O2 -> 2PbO

Kao amfoterni elementi reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Sa kiselinama
najlake reaguje kalaj, germanijum ne reaguje. Ovi elementi slabije reaguju sa
kiselinama, jer ih titi prevlaka oksida.
Sn + 2HCl -> SnCl2 + H2
Pb + 4NaOH + 4H2O -> Na4Pb(OH)8 + 2H2
Jedinjenja elemenata etvrte grupe su veinom kovalentna. Kalaj i olovo,

posebno dvovalenti, grade jonska jedinjenja.
Primena
Ugalj se koristi kao gorivo, grafit za olovke, a dijamant za seenje stakla
(tehniki) i kao dragi kamen.Ugljenik (koks) se koristi i kao redukciono
sredstvo u metalurgiji. Ugalj je nastao truljenjem organske materije u zemljinoj
kori. Nekoliko je vrsta uglja, ija se vrednost meri kalorijama (ona je
proporcionalna procentu ugljenika). Najstariji i najbolji su antracit i kameni
ugalj, zatim drvni, treset... Koks se dobija industrijski.
Silicijum je navanija sirovina u proizvodnji poluprovodnika.
Germanijum se takoe koristi u industriji poluprovodnika.
Kalaj ulazi u sastav legura - lem (33%, 67% Pb), bronza (20%, 80% Cu). Beli
lim se koristi za konzerve. To je elik (pretodno oien pomou H2SO4)
prevuen slojem kalaja (elik se uroni u rastopljeni kalaj). Kalaj legurama i
belom limu daje potrebnu otpornost prema oksidaciji i delovanju organskih
kiselina (kojih naroito ima u proizvodima koji se konzerviraju).
Olovo se koristilo za tanad. Danas se najvie koristi za akumulatore.
Jedinjenja
Budui da se elementi etvrte grupe znatno razlikuju po osobinama,
grade razliite tipove jedinjenja. Jedinjenja imaju znaajnu primenu.
Neorganska jedinjenja ugljenika su oksidi (CO i CO2), ugljena kiselina
H2CO3 i njene soli karbonati (CO32-) i hidrogen(bi)karbonati (HCO3-).
Silicijumova najvanija jedinjenja su SiO2 (u prirodi kvarc, kremen - u sastavu
nekog dragog kamenja -ametist), ortosilikatna kiselina (H4SiO4) koja
dehidratacijom:
H4SiO4 -> H2O + H2SiO3
prelazi u metasilikatnu i njihove soli (silikati). To su izuzetno slabe kiseline,
koje grade koloidne rastvore u vodi.
Najzastupljenija jedinjenja Si u prirodi su aluminosilikati (kao gline, zeoliti...).

Obino su hidratisani. To su jedinjenja koja sadre aluminosilikatni anjon
(AlSiO4-) za koji su vezani katjoni, obino alkalnih i zemnoalkalnih metala.
Zanimljiva su jedinjenja silicijuma - silani, koji su slini alkanima, samo su
mnogo reaktivniji. Opta formula im je SinH2n+2. Prvi aln je (mono)silan, zatim
disilan...
Mg2Si + 4H+ -> 2Mg2+ + SiH4
Silani sa halogenima grade jedinjenja slina halidima.
Silicijum gradi jo zanimljivih jedinjenja - silikone. Jedan od prostijih je
metilsilikon.
Germanijum, kalaj i olovo grade slinija jedinjenja. Vei znaaj imaju

jedinjenja kalaja i olova. Mogu se podeliti na okside, hidrokside (ili kiseline, dok
Pb(OH)2 pokazuje i bazan karakter) i soli - sulfate, hloride, karbonate, soli
organskih kiselina. Takoe postoje soli olovne, odnosno kalajne
kiseline (Pb(OH)4 i Sn(OH)4), jer su ti hidroksidi amfoterni.
4.2 Elementi VA grupe PSE:
-Elementi pete grupe, ili kako se jo nazivaju, elementi azotove grupe

(pnitogeni) meusobno se znatnije razlikuju po osobinama. Azot i fosfor su
nemetali koji pokazuju ponekad i blag metalni karakter. Arsen je metaloid ili
nemetal, a slian njemu je i antimon, mada vie tei metalima, nego
nemetalima. Bizmut je amfoteran element ili slab metal.
-Azot:
atomski broj: 7
Ar: 14,0067
grupa: 5
perioda: L
blok: p
osobine: nemetal
agregatno stanje: gasovito
T.K: 77,36 K
T.T: 63,15 K
gustina: 0,00125g/cm3
otkrie: D.Rutherford, 1772.
lat. naziv: nitrogenium
oksidaciona stanja: -3, +5, +3, +2, +4, +1, -2, -1
brzina zvuka (m/s): 353
N-H, 390
N-N, 160
N=N, 415
N-Cl, 193
C-N, 268
N
N, 946
izotopi:
N-14
raspad: stabilan
N-15
raspad: stabilan
Sintetisan je izotop azota - 13.
-Fosfor:
atomski broj: 15
Ar: 30,97
grupa: 5
perioda: M
blok: p
T.K: 550 K
T.T: 317 K
gustina: 1,82(beli), 2,34(crveni) - 2,69 (crni)g/cm3
otkrie: H. Brand, 1669.
lat. naziv: phosphorus
beli, tetragonalni P4, reaktivan
crveni,tetragonalni, Pn, zagrevanjem belog na 3000C bez vazduha, manje
reaktivan
crni, iz belog pod jakim pritiskom, nerastvoran u veini rastvaraa, metalni sjaj
poput grafita
P-H, 328
P-O, 407
P-P, 209
P-Cl, 419
P=O, 560
izotopi:
P-31
zastupljenost u prirodi: 100%
raspad: stabilan
Sintetisani su izotopi fosfora atomskih masa 32 i 33.

-Arsen:
atomski broj: 33
Ar: 74,92
grupa: 5
perioda: N
blok: p
T.K: 887 K
T.T: 1090 K
gustina: 5,73g/cm3
otkrie: A. Magna, 1250.
lat. naziv: arsenicum
sivi (alfa), ima metalni sjaj, do 8000C As4, As2 preko 1700, reaktivan
uti (beta),heksagonalni (As6), dobija se hlaenjem arsenvodonika, nestabilan na
sobnoj temperaturi (prelazi u sivi), nema metalni sjaj, manje reaktivan
crni (amformi), dobija se sublimacijom arsena bez prisustva vazduha, iznad

3600 prelazi u stabilniji sivi
As-H, 245
As-O, 477
As-As, 348
As-Cl, 293
As-C, 200
izotopi:
As-75
raspad: stabilan
Sintetisani su izotopi arsena atomskih masa 73 i 74.
-Antimon:
atomski broj: 51
Ar: 121,75
grupa: 5
perioda: O
blok: p
osobine: amforan element (slab metal)
T.K: 1860 K
T.T: 904 K
gustina: 6,7g/cm3
lat. naziv: stibium
oksidaciona stanja: +3, +5 (ponekad -3)
Alotropske modifikacije antimona su sline arsenovim. Siva ima metalni sjaj i
stabilna je, a uta je nestabilna.
izotopi:
Sb-121
raspad: stabilan
Sb-123
raspad: stabilan
Sintetisan je izotop antimona atomske mase 125.
-Bizmut:
atomski broj: 83
Ar: 208,98
grupa: 5
perioda: P
blok: p
osobine: metal (amfoteran element)
T.K: 1873 K
T.T: 545 K
gustina: 9,8g/cm3
lat. naziv: bismuthum
oksidaciona stanja: +1 do +5
elektronska konfiguracija: [Xe]6s24f145d106p3
izotopi:
Bi-209
raspad: alfa
vreme poluraspada: 1,9 * 1019 godina
raspada se na: Tl-205
Sintetisani su izotopi bizmuta atomskih masa 207 i 208.
Ununpentijum
atomski broj: 115
Ar: 288
grupa: 5
perioda: P
blok: p
osobine: metal
T.K: ? K
T.T: ? K
gustina: ?g/cm3
lat. naziv: ununpentijum
elektronska konfiguracija: [Rn]7s25f146d107p3
izotopi:
Poznat je samo jedan izotop elementa 115 koji je nastao u nuklearnoj reakciji
kalcijuma i americijuma i odmah se alfa raspadom raspao na izotop elementa
113.
-Dobijanje:
Elementi pete grupe osim Uup dobro su zastupljeni u prirodi.
Azot ima sopstveni ciklus kruenja u prirodi. Najvie ga ima u atmoferi (78%).
Dobija se destilacijom tenog vazduha.
Fosfor se u prirodi zbog reaktivnosti ne nalazi u slobodnom stanju. Dobija se iz

minerala fosforita ija su najvea nalazita u severnoj africi, zagrevanjem u
prisustvu koksa i kvarcnog peska na 1300-15000C.
Ca3(PO4)2 + 6SiO2 + 10C -> P4 + 6CaSiO3 + 10CO
Arsen dolazi u obliku oksida i sulfida (As2O3, As2S3, As2S2) kao i u
obliku arsenopirita iz kog se i dobija zagrevanjem bez prisustva vazduha, a
zatim sublimacijom.
4FeAsS -> 4FeS + As4
Antimon se dobija redukcijom stibita gvoem ili prenjem stibita, pa zatim
redukcijom pomou koksa.
Sb2S3 + 3Fe -> 3FeS + 2Sb
Sb2S3 + 5O2 -> Sb2O4 + 3SO2
Sb2O4 + 4C -> 2Sb + 4CO

Rude bizmuta su sulfid, bizmutinit (Bi2S3) i oksid, bizmutit (Bi2O3) iz kojih se
dobija ve opisanim procesima redukcije.
-Reakcije:
Elementi pete grupe pokazuju znatne razlike u osobinama. Azot je pri
normalnim uslovima inertan gas i s kiseonikom reaguje tek pri udaru groma.
Fosfor, posebno beli je znatno reaktivniji. S kiseonikom gradi fosfor(V)oksid ili
paljivim odabiranjem uslova fosfor(III)oksid. Reaguje i sa svim halogenima
(gradi trovalentna jedinjenja). Fosforu je veoma slian arsen, koji reaguje gotovo
identino s tim da u reakciji s fluorom moe biti i petovalentan.
Antimon i bizmut se znatno razlikuju od fosfora i arsena. Ta razlika se ogleda
ve u reakciji sa vodom.
2Sb + 3H2O -> Sb2O3 + 3H2
Reaguju sa halogenima i kiseonikom gradei trovalentna jedinjenja, a bizmut

esto i petovalentna. U koncentrovanoj sumpornoj kiselini se "rastvaraju" uz
izdvajanje SO2 i azotnoj kiselini, a u hlorovodoninoj uz prisustvo vazduha.
4Bi + 12HCl + 3O2 -> 4BiCl3 + 6H2O
2Bi + 6H2SO4 -> Bi2(SO4)3 + 3SO2 + 6H2O
Bizmut i antimon imaju veoma zanimljivu osobinu - slino vodi, oni se pri
ovravanju rasteu.
-Primjena:
Azot se koristi za dobijanje amonijaka, koji je polazna sirovina za mnoga
jedinjenja. Fosfor se koristi za proizvodnju ibica. Arsen se koristi kao otrov,
dodaje se olovu u puanoj sami da bi se stvrdnulo. Antimon ulazi u
sastv legura od kojih je vrlo zanimljiva "tamparska" (82% Pb, 15%Sb,
3%Sn). Bizmut se uoptrebljava za proizvodnju lako topljivih legura poput
Wood-ovog metala (50%Bi, 25%Pb, 12,5%Sn, 12,5%Cd) koji se topi na samo
600C. Jedinjenja ovih elemenata imaju znatno iru primenu.
-Jedinjenja:
Petovalentni oksidi (N2O5, P2O5...) su anhidridi kiselina - azotne, fosforne...
Azotna kiselina je izuzetno jaka, fosforna slaba, a kiseline bizmuta i antimona su
ve amfoterne.
Hidridi ( NH3, PH3...) porastom atomske mase elementa postaju sve nestabilniji i
postepeno gube bazni karakter, koji je izraen kod amonijaka, a kod arsina je
ve skoro potpuno nestao.
Trovalenti oksidi su takoe anhidridi kiselina, odnosno amfoternih jedinjenja, ili
ak slabih baza (bizmut).
4.3. Elementi VIA grupe PSE:

-Elementi VI grupe PSE nazivaju se i halkogenima ("gradioci ruda") jer
kiseonik i sumpor ulaze u sastav veine ruda. Hemijske osobine menjaju im se
pravilno porastom atomske teine. Kiseonik je izrazit nemetal, kao i sumpor.
Selen je u osobinama veoma slian sumporu, mada pokazuje i amfoteran
karakter. Telur je metaloid, a polonijum gradi amfoterna jedinjenja. Poslednji

element grupe halkogenih elemenata je sintetisan nedavno.
-Kiseonik:
atomski broj: 8
Ar: 15,9
grupa: 6
perioda: L
blok: p
osobine: nemetal
T.K: 90,2 K
T.T: 54,4 K
otkrie: J. Prestley, K. W. Sheele 1774.
lat. naziv: oxygenium
oksidaciona stanja: -2 (+1 s fluorom)
O-O, 146
O-N, 200
O=O, 498
O-C, 360
O=C, 743
-Alotropske modifikacije:
kiseonik, O2, gas, jedina alotropska modifikacija bilo kog elementa koja sadri
nesparene elektrone
ozon, rezonantna struktura O3, svetloplav gas, nastaje pod uticaijem
ultraljubiastog zraenja, jae oksidaciono sredstvo od obinog kiseonika
tetrakiseonik, O4, skoro otkriven, nastaje izlaganjem obinog kiseonika pritisku
od 20 GPa, crvena tenost, jae oksidaciono sredstvo od ozona
izotopi:
-16
raspad: stabilan
O-17
raspad: stabilan
O-18
raspad: stabilan
-Sumpor:
atomski broj: 16
Ar: 32,06
grupa: 6
perioda: M
blok: p
osobine: nemetal
T.K: 388 K
T.T: 718 K
gustina: 1,92 - 2,08g/cm3
lat. naziv: sulphur
oksidaciona stanja: -2, +4, +6
S-O, 265
S=O, 525
S-S, 226
S-C, 272
S=C, 476
S-H, 347
S-Cl, 255
S8, i sam u dve modifikacije - romboini i monoklinini, posle topljenja,
zagrevanjem postaje sve vie viskozna tenost koja menja boju u crvenu i crnu,
da bi na oko 4500C poela da isparava, daljim zagrevanjem raspada se na
diatomske molekule (oko 1000) a zatim (na 1600) u slobodne atome
amforni sumpor, nastaje brzim hlaenjem veoma toplog sumpora
S6, stvara naranasto-crvene kristale, najgua altropska modifikacija
Sumpor je posle ugljenika element sa najvie alotropskih modifikacija, a poznati
su lanci do 30 S atoma.
izotopi:
S-32
raspad: stabilan
S-33
raspad: stabilan
S-34
raspad: stabilan
S-36
raspad: stabilan
Sintetisan je izotop sumpora atomske mase 35.

-Selen:
atomski broj: 34
Ar: 78,96
grupa: 6
perioda: N
blok: p
osobine: nemetal
T.K: 958 K
T.T: 494 K
otkrie: J. Berzelius, 1817.
lat. naziv: selenium
Se-O, 343
Se-Se, 330
Se-F, 285
Se-C, 245
Se-H, 335
Se-Cl, 245
sivi , Sen, najstabilniji, jedina modifikacija koja provodi toplotu
amforni crveni selen
Se8, crveni kristali, postoji u alfa, beta i gama modifikaciji
Selen ima joe nekoliko alotropskih modifikacija, slinih sumporu.
izotopi:
Se-74
raspad: stabilan
Se-76
raspad: stabilan
Se-77
raspad: stabilan
Se-78
raspad: stabilan
Se-80
raspad: stabilan
Se-82
raspad: duipli betavreme poluraspada: 1,08 * 1020 godina
raspada se na: Kr-82
Sintetisani su izotopi selena atomskih masa 72, 75 i 79.
-Telur:
atomski broj: 52
Ar: 127,6
grupa: 6
perioda: O
blok: p
osobine: metaloid
T.K: 1261 K
T.T: 723 K
gustina: 6,24g/cm3
otkrie: F. M. von Reichenstein, 1782.
lat. naziv: tellurium

Te-O, 268
Te-H, 240
Te-F, 335
Te-Te, 235
Te-Cl, 251
Telur dolazi u osmoatomskim molekulima.
izotopi:
Te-120
raspad: stabilan
Te-122
raspad: stabilan
Te-124
raspad: stabilan
Te-125
raspad: stabilan
Te-126
raspad: stabilan
Te-123
raspad: zarobljavanje elektrona
vreme poluraspada: 1 * 1013 godina
raspada se na: Sb-123
Te-128
raspad: duipli betavreme poluraspada: 2,2 * 1024 godina- najdue vreme poluraspada nekog
radioaktivnog izotopa
raspada se na: Xe-128
Te-130
raspad: duipli betavreme poluraspada: 7,9 * 1020 godina
raspada se na: Xe-130
-Polonijum:
atomski broj: 84
Ar: 209
grupa: 6
perioda: P
blok: p
osobine: amfoteran element
T.K: 1235 K
T.T: 527 K
otkrie: P. i M. Curie, 1898.
lat. naziv: polonium
elektronska konfiguracija: [Xe]6s25d104f146p4
izotopi:
Polonijum nema stabilnih izotopa, niti se njegovi izotopi nalaze u prirodi u
znatnijoj koliini (nalazi se u lancu raspada uranijuma). Sintetisani su izotopi
polonijuma 208, 209, 210.
-Ununheksijum:
atomski broj: 116
Ar: 292
grupa: 6
perioda: Q
blok: p
osobine: metal
T.K: ? K
T.T: ? K
gustina: ?g/cm3
lat. naziv: ununheksium
elektronska konfiguracija: [Rn]7s26d105f147p4
izotopi:
Element 116 je sintetski i nema izotopa u prirodi.
-Dobijanje:
Kiseonik je najzastupljeniji elemenat na zemlji i ini oko 50% zemljine kore
i oko 21% atmosfere.Dobija se elektrolizom vode (skuplji postupak, ali kako
se on koristi za dobijanje vodonika, kao nusprodukt se javlja kiseonik)
i destilacijom tenog vazduha.
Sumpor je dobro zastupljen u zemljinoj kori i tvori mnoge rude. Ima ga i u

elementarnom stanju u blizini vulkana. To se tumai reakcijom:
2H2S + SO2 -> 3S + 2H2O
Takoe, elementarni sumpor nastaje u prirodi blizu nekih nalazita gipsa. Gips
se redukuje metanom (zemni gas).
CaSO4 + CH4 -> CaCO3 + H2S + H2O
2H2S + O2 -> 2S + 2H2O

Dolazi i u obliku sumpornih voda. Vulknaski sumpor se lako vadi (kopovi) jer
je relativno blizu povrini (posle vaenja se preiava destilacijom). Sumpor
nastao redukcijom gipsa je na veoj dubini i vadi se pomou Frash metode.
Kroz cevi (koncentrine) se puta voda ija je temperatura vea od temperature
topljenja sumpora. Sumpor se topi i kroz cev izlazi na povrinu.
Selen i telur su neto rei i dobijaju se pri preradi ruda bakra, olova i srebra.
-Reakcije:
Kiseonik je jako oksidaciono sredstvo. Elektropozitivan je samo prema fluoru.
O2 + F2 -> O2F2
Dobijeno jedinjenje sadri lanac kiseonika -O-O- (peroksidi) koji je
karakteristian jo i za sumpor (disulfidi) i selen. Najstabilniji je lanac sumpora.
Sumpor je klasian nemetal i reaguje sa kiseonikom, halogenima i vodonikom.
S + O2 -> SO2
S + 3F2 -> SF6
S + Cl2 -> S2Cl2 + Cl2 -> 2SCl2

Reaguje i sa alkalijama (KOH) i gradi smeu soli.
8S + 6KOH -> 2K2S3 + K2S2O3 + 3H2O
Selen ima gotovo identine osobine sa sumporom, ali pokazuje i amfoteran

karakter. Telur je takoe slinih osobina, mada su mu jedinjenja vie amfoterna
od jedinjenja sumpora i selena.
Polonijum reaguje i sa kiselinama.
-Primjena:
ist kiseonik se koristi kao raketno gorivo, za zavarivanje.Elementarni
sumpor nalazi primenu privulkanizaciji gume. Selen nalazi primenu u
proizvodnji crvenog stakla (primesa koja daje boju). Boji za premazivanje trupa
broda se dodaje i selen, kako se ne bi skupljale koljke. Telur je primesa pri
vulkanizaciji gume. Sa kadmijumom i ivom gradi poluprovodniku leguru
(zapravo jedinjenje) koja je osetljiva na infracrveno svetlo. Jedinjenja ovih
elemenata imaju daleko iru primenu.
-Jedinjenja:
Jedinjenja se mogu podeliti na okside, kiseline, soli, hidride.
Oksidi ovih elemenata su kiseli (osim polonijuma i delimino telura), a kiselost
im opada porastom atomske mase elementa.
Hidridi porastom atomske teine elementa postaju sve nestabilniji. Tako je voda
veoma stabilna, a telurvodonik krajnje nestabilan. Voda je neutralna, a ostali su
slabe kiseline.
Soli ovih elemenata uglavnom su soli njihovih kiselina (sumporna, sumporasta)
i halidi.
4.4. Elementi VIIA grupe PSE:
-Elementi sedme grupe PSE nazivaju se i halogeni (grki "gradioci soli"). U

halogene se ubraja i vodonik zbog svojih hemijskih osobina. Halogeni
su najizrazitiji nemetali. Ipak, reaktivnost im opada porastom atomske teine jer
valenti elektroni postaju sve udaljeniji od jezgra i time se javlja tenja za
otuptanjem elektrona, a elektron se neto tee prima.
-Ovo uzrokuje da je fluor najreaktivniji halogen, zatim hlor... Svi grade
dvoatomske molekule. Porastom atomske teine, molekule je sve lake rastaviti
na slobodne atome. Takoe, kod joda se opaa neznatan metalni karakter (ima
metalni sjaj).
-I njihove fizike osobine se pravilno menjaju - fluor i hlor su gasovi (ut - fluor
i utozelen - hlor), brom je tenost (tamnosme), a jod vrsta supstanca
(ljubiast) kao i astat. Vidi se da ak i boja postaje sve tamnije porastom
atomske teine.
-Fluor:
atomski broj: 9
Ar: 19
grupa: 7
perioda: L
blok: p
osobine: nemetal
T.K: 85 K
T.T: 53,5 K
otkrie: H. Moissan, 1886.
lat. naziv: fluorum
oksidaciona stanja: -1
F-F, 159
O-F, 190
N-F, 272
F-C, 484
izotopi:
F-19
raspad: stabilan
-Hlor:
atomski broj: 17
Ar: 35,45
grupa: 7
perioda: M
blok: p
osobine: nemetal
T.K: 240 K
T.T: 172 K
otkrie: K. W. Sheele 1774.
lat. naziv: chlorum
oksidaciona stanja: -1, +7, +5, +4, +3, +1
Cl-O, 206
Cl-Cl, 242
Cl-H, 431
izotopi:
Cl-35
raspad: stabilan
Cl-37
raspad: stabilan
Sintetisan je izotop Cl-36.
-Brom:
atomski broj: 35
Ar: 79,9
grupa: 7
perioda: N
blok: p
osobine: nemetal
agregatno stanje: teno
T.K: 332 K
T.T: 266 K
gustina: 3,1g/cm3
otkrie: A. J. Balard, 1826.
lat. naziv: bromum
oksidaciona stanja: -1, +7, +5, +4, +3, +1
Br-Br, 193
Br-C, 286
Br-H, 366
Br-O, 234
izotopi:
Br-79
raspad: stabilan
Br-81
raspad: stabilan
-Jod:
atomski broj: 53
Ar: 126,9
grupa: 7
perioda: O
blok: p
osobine: nemetal
T.K: 457 K
T.T: 387 K
gustina: 4,93g/cm3
otkrie: B. Courtois, 1804.
lat. naziv: iodum
oksidaciona stanja: -1, +7, +5, +3
I-H, 299
I-C, 228
I-O, 234
I-I, 151
izotopi:
I-127
raspad: stabilan
Sintetisani su izotopi I-129 i I-131.
Astat
atomski broj: 85
Ar: 210
grupa: 7
perioda: P
blok: p
osobine: nemetal (amfoteran element)
T.K: 610 K
T.T: 575 K
gustina: ?g/cm3
otkrie: D.R. Corson, E. Serge, K. R. MacKenzie 1940.
lat. naziv: astatium
elektronska konfiguracija: [Xe]6s25d104f146p5
At-At, 110
izotopi:
At-210
raspad: zarobljavanje elektrona, alfa
vreme poluraspada: 8,1 as
raspada se na: Po-210, Bi-206
Astatov izotop je deo procesa raspada urana. Nastaje raspadom francijuma.
Najrei je element u zemljinoj kori. Vetakim putem je sintetisano jo oko 20
izotopa astata sa veoma malim vremenima poluraspada.
-Ununseptijum:
atomski broj: 117
Ar: verovatno 292

grupa: 7
perioda: Q
blok: p
osobine: verovatno metal (amfoteran element)
agregatno stanje: verovatno vrsto
T.K: ? K
T.T: ? K
gustina: ?g/cm3
otkrie: jo nije izolovan
lat. naziv: ununseptium
elektronska konfiguracija: [Rn]7s26d105f147p5
-Dobijanje:
Halogeni, kao veoma reaktivni ne nalaze se u prirodi u slobodnom stanju ve u
obliku njihovih jeddinjenja u sastavu zemljine kore ili rastvorenih u svetskom
moru. Njaei hlor, zatim brom, fluor i jod. Astat je izuzetno redak.
Hlor ini 1,5% morske vode (iz NaCl). Brom (0,0065%) i jod (5 milionitih
delova) prate hlor u vodi (kao kalijumove, natrijumove i magnezijumove soli).
Fluor dolazi u mineralima kriolitu (Na3AlF6) i apatitu (Ca5[PO4]3 [F,Cl]) kao i u
kalcijum-fluoridu (CaF2).
Iz jedinjenja se halogeni izoluju na nekoliko naina. Prvi od njih jeste elektroliza
rastvora ili rastopa soli(primenjuje se za dobijanje hlora) koja je objanjena u
tekstovima o alkalnim i zemnoalkalnim metalima. Za dobijanje Br i I se koristi
metoda supstitucije. Tako se u rastvore njihovih soli (ili halogenvodonika) uvodi

hlor koji ih, kao elektronegativniji istiskuje iz rastvora.
2X- + Cl2 -> 2Cl- + X2
Primenjuje se i metoda oksidacije (kiseonikom), uglavnom u laboratorijske
svrhe. Kiseonik je elektronegativniji od hlora, broma i joda, ali ne i od fluora pa
se ova metoda ne moze koristiti za dobijanje fluora.
2NaCl + MnO2 + 2H2SO4 -> Cl2 + 2H2O + Na2SO4 + MnSO4
Fluor se moe dobiti samo elektrolizom rastopa soli ili
fluorvodonika (nerastvorenog u vodi) jer bi se na anodi umesto fluora oksidovao
kiseonik kao elektropozitivniji.
-Reakcije:
Halogeni su uz alkalne metale najreaktivniji elementi i vrlo jaka oksidaciona
sredstva. Najtipinije reakcije halogena su reakcije sa vodonikom (i nekim
drugim nemetalima poput P, As, S, Se...) i metalima.
Sto su halogeni reaktivniji to nemetali s kojima reaguju imaju vei oksidacioni
broj. Tako fluor oksiduje sumpor i do +6, a hlor samo do +1 ili +2.
S + 3F2 -> SF6
2S + Cl2 -> S2Cl2 + Cl2 -> 2SCl2

Razlike u osobinama joe bolje se vide u reakciji sa vodonikom. One su
veinom povratne, ali je npr. ravnotea pri stvaranju HF pomaknuta potpuno u
pravcu stvaranja proizvoda, a pri sintezi HI ravnotea je veoma pomerena na
levu stranu (u pravcu razgradnje HI). Sve reakcije su egzoterme, ali se
osloboena energija u reakciji sve vie smanjuje porastom atomske teine
halogena. Tako se pri sintezi jednog mola HF osobaa preko 300kJ energije, a
pri sintezi HI svega 10-ak kJ.
X2 + H2 <-> 2HX
to je halogen reaktivniji moi e oksidovati i inertnije metale (izuzetak je iva,
koja reaguje ak i sa jodom).
2Ag + F2 -> 2AgF
Cu + Cl2 -> CuCl2
Mg + Br2 -> MgBr2
2Na + I2 -> 2NaI

-Primjena:
Fluor se upotrebljava za odeljivanje izotopa urana, za sintezu nekih organsih
jedinjenja. Hlor nalazi veliku primenu kao dezinfekciono sredstvo (dezinfekcija
vode za pie). Takoe koristi se i za organske sinteze i za sintezu HCl (ree).
Nekada je korien kao bojni otrov. Brom se uoptrebljava za organske sinteze.
Jod se upotrebljava za organske sinteze i u medicini za dezinfekciju rana (jodna
tinktura - 7% rastvor joda u alkoholu). Znatno iru primenu imaju jedinjenja
halogenih elemenata.
Jedinjenja
Jedinjenja halogenih elemenata moemo podeliti na okside, halogenvodonike,
kiseline i soli.
Halogeni grade nekoliko oksida i veina su anhidridi kiselina. Oksid sa najveim
oksidacionim brojem obino je anhidrid najjae kiseline. Fluor ne gradi okside
jer je elektronegativniji od kiseonika.
Halogenvodonici su izuzetno vana jedinjenja halogena. Osobine im se pravilno
menjaju porstom atomske teine halogena. Svi su gasovi. Reaguju kiselo.
Soli halogena jesu halidi (soli halogenvodonika) i soli kiseoninih kiselina
(hlorati, hloriti, hipohlorati, hipohloriti, bromati, hipobromiti, jodati, hipojoditi).

Skripta Iz Opšte I Neroganske Hemije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta Iz Opšte I Neroganske Hemije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

-Skripta iz opte i neorganske hemije-Hemijski

tehniar I godina1.Hemijski pojmovi i zakonitosti:

-Izjednaena hemijska reakcija nam govori ne samo koje estice su izreagovale i

napolitanki, mi znamo da to pakovanje sadri tano dvadeset napolitanki.

-Hemiari su, takoe, iz praktinih razloga odredili koliko e molekula (atoma,

-Hajde da se vratimo na reakciju sa poetka teksta

-Ve je reeno da 1 mol sadri 6,0221023estica, tj.

-Molarna masa (M), izraena u g/mol, brojano jednaka relativnoj atomskoj

1.2 Struktura supstance:

gdje je h - Planckova konstanta.

-Energetski nivoi,podnivoi i orbitale:

ima odredjenu energiju i u principu vai da to je elektron dalje od jezgra to ima

-Svaki podnivo moe imati odredjen broj elektrona - s podnivo - 2 elektrona, p

-Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je

-Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoi nalaenja elektrona u

-Orbitale se predstavljeju kao kvadratii (ili "kuice"). Recimo 2p orbitale

-Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice (# i $). Svaki elektron se

zato to su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog

Vrijednosti magnetnog kvantnog broj

-Za prvi elektron vai n = 3, l =1, m = - 1, s = - 1/2. Za drugi elektron vai n = 3,

- Izgradnja elektronskog omotaa : Na osnovu svega opisanog proizilazi

Shematski prikaz elektronske konfiguracije

elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore).

-ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA:

-"Najvaniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo, to jest VALENTNI

1s22s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d5

-Ukoliko se atomu dovede odredjena koliina energije njegova elektronska

-VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOAJA U

ako je zbir 8, 9 ili 10 - element je u VIIIb grupi,

-Hemijska formula je zapis sastava hemijskog spoja pomou hemijskih

2.Hemijska jedinjenja i rastvori:

mogu biti ozbiljne (zahtijevajui medicinsku pomo i uzrokujui teka oteenja

vrlo slabe kiseline

vrlo jake kiseline

-Po redoslijedu opadajueg prioriteta pri odabiru i imenovanju glavne

-Veina baza su supstance koje proizvode hidroksidne jone (OH) u vodenim

Primer toga je reakcija izmeu amonijaka i vode, ime se formira amonijak i

-Baze se mogu smatrati hemijskom suprotnou kiselina, mada neke kiseline

-Soli su hemijski spojevi kristalne grae s ionskom vezom graeni

Kalcijev sulfat dihidrat

Sadra ili gips

-U svakodnevnom govoru pojam sol je sinonim za kuhinjsku sol (natrijev

se definira kao omjer mase otopljene tvari

-Moe se definirati i kao umnoak masenog udjela

-Te kao umnoak mnoinske koncentracije

i molarne mase tvari

-Mjerna jedinica u SI sustavu je kg m-3, iako se u kemijskoj praksi najee

-Gustoa otopine treba se razlikovati od masene koncentracije, jer se u

-Molarna (mnoinska) koncentracija je omjer mnoine otopljene tvari

-Formula koja povezuje mnoinsku koncentraciju tvari

, maseni udio tvari

-Mjerna jedinica u SI sustavu je mol m-3. Meutim, ee se koristi mol/L (= mol

je omjer broja otopljene tvari

-Mjerna jedinica u SI sustavu je 1/m3.

je omjer volumena otopljene tvari

-Jedinica u SI sustavu je m3/m3.

-Mjerna jedinica u SI sustavu je mol/kg.

-Jedinica u SI sustavu je mol/mol. Meutim, za male molarne udjele ee se

, onda je molarni omjer gotovo identian

-Jedinica u SI sustavu je mol/mol. Meutim, za male molarne omjere ee se

-Za izraunavanje masenog udjela sastojka

-Jedinica u SI sustavu je kg/kg. Meutim, za male masene udjele ee se koristi

-Jedinica u SI sustavu je kg/kg. Meutim, za male masene omjere ee se