Stomatoloki fakultet

Univerzitet u Beogradu

SENDVI TEHNIKA
Seminarski rad

Bolesti zuba-predklinika

Student: Pavle Nikoli

184/2013 , I grupa

Beograd,
maj, 2016.

ta je sendvi tehnika kod postavljanja kompozitne plombe?

Svaki zub je od izuzetne vanosti i zahvaljujui napretku u tehnologiji, na raspolaganju su
nam tehnike koje nam omoguavaju da sauvamo ak i one zube kod kojih je karijes prodro
jako duboko. Sendvi tehnika postavljanja kompozitne plombe znai postavljanje dve vrste
ispuna i to: glasjonomera, koji je otporan na vlagu i postavlja se na dno oienog kaviteta, i
kompozita kojim se ispunjava deo kaviteta iznad desni i koji osigurava dobru estetiku.
Koje su prednosti ove plombe?
Prednosti ove tehnike ukljuuju maksimalnu izloenost glas-jonomera oralnom okruenju za
otputanje fluorida i drugih iona, kao i smanjenje ukupno potrebne koliine kompozita za
zavrni ispun. Glasjonomer ostvaruje bolju vezu sa zubom, koja vremenom postaje sve jaa,
osiguravajui dugotrajnost ispuna, a kompozitni materijal doprinosi boljoj estetici zuba. Ova
metoda nam dozvoljava da iskoristimo najbolje karakteristike oba materijala i njihovim
kombinovanjem gotovo u potpunosti neutralizujemo njihove nedostatke, pruajui efikasno i
estetski efektno reenje problema.
GJC spadaju u biokompatibilne materijale. Nizak stepen iritacije zubne pulpe objanjava se ,
s jedne strane, brzim porastom pH do neutralnog,a sa druge, visoka molekulska teina ovog
polimera onemoguava njenu difuziju kroz dentinske kanalie. Pored ove,GJC poseduju i niz
drugih dobrih osobina. Naime, hemijska veza njegovih COOH grupa sa kalcijumom iz tvrdih
zubnih tkiva obezbeuje adhezivnost, sposobni su da oslobaaju jone fluora u okolna tkiva i
pljuvaku, i na kraju ne trpe znaajnije dimenzionalne promene pri procesu vezivanja i
stvrdnjavanja cementa,to smanjuje pojavu mikropukotina na spoju zub-ispun.
Pored dobrih,GJC ima i svoje nedostatke. Osnovni su nedovoljna mehanika otpornost ,
osetljivost na disbalans vode i nizak pH sredine. Neophodno ih je zatititi u prva 24 asa.
Upotreba GJC-a za premazivanje i podlaganje kaviteta zasniva se na njihovoj sposobnosti da
se oni hemijski veu za dentin i gle te dugotrajno otputaju fluoride. Time je minimizirana
mogunost nastanka sekundarnog karijesa, uz stimulaciju nastanka sekundarnog ili
reparatornog dentina. Primenjeni na ovaj nain GJC-i pruaju i termiku zatitu dentina
odnosno pulpe.

Kompozitni materijali mogu se definisati kao trodimenzionalna kombinacija najmanje dve

hemijski razliite supstance koje su medjusobno nerastvorljive i koje su obino kombinovane
radi dobijanja materijala sa boljim osobinama. Materijali koji se koriste u restaurativnoj
stomatologiji sastoje se od tri osnovne komponente - organskog matriksa, neorganske estice
punioca i sredstva za vezivanje organskog i neorganskog dela.
Jedne od glavnih osobina kompozita je njegova kontrakcija i termika ekspanzija koja
moze dovesti do javljanja zjapa izmedju gledji i samog kompozita. Nakon izrade ispuna
uvek zaostaju bakterije ali ako je rub kaviteta zapeaen, bakterije e postati i ostati
neaktivne. Problem se javlja ako moe doi do ulaza hrane i novih bakterija iz oralnog
okruenja kroz rubne pukotine. Bakterijska aktivnost, koja rezultuje u stvaranju toksina,
dovee do upale i odumiranja pulpe. Sa druge strane imaju visoku otpornost na pritisak i
dobra estetska svojstva.
Ukoliko se cement koristi za nadoknadu veih koliina izgubljenog dentina, a zatim se

prekriva kompozitom, primenjena tehnika zove se sendvi tehnika. Sendvi tehnika posebno
je indikovana kod vrlo dubokih karioznih lezija s velikim gubitkom dentina ili nakon
endodontskog tretmana zuba. Takoe se moe primeniti u kombinaciji sa kompozitnom
smolom u situacijama kada su cervikalne prepracije II i V klase duboko subgingivalno.
Razlikuju se dve tehnike rada koje nazivamo otvoreni ili zatvoreni sendi u zavisnosti da
li je GJC u komunikaciji s okolnim strukturama (otvoreni) ili je u potpunosti prekriven
kompozitnim materijalom (zatvoreni).

"Zatvoreni sendvi u odnosu na "otvoreni sendvi"

Dosta se raspravljalo je li, npr. u aproksimalnom ormariu potrebno prekriti celi glas-jonomer
kompozitom u takozvanoj tehnici "zatvorenog sendvia" ili se neto cementa moe ostaviti
izloenim i ispun definisati kao "otvoreni sendvi". Kako je gore navedeno, kad nema bolesti
interproksimalna podruja imaemo pH 6,0 kod veine pacijenata i u tim uslovima nee biti
erozije glas-jonomera . Meutim, glas-jonomer moe biti osetljiviji na eroziju s padom pH
vrednosti, pa postoji ta mogunost. Ako se bolest ne moe kontrolisati. bolje je koristiti
"zatvoreni sendvi" dok se pacijent ne izlei.

Otvoreni sendvi
Zatvoreni sendvi

Potrebni koraci za uspenu tehniku nanoenja slojeva

1. Osnovno je koristiti najvri raspoloivi glas-jonomer srednjeg volumena. Preporuaju
se samostvrdnjavajui glas-jonomeri u kapsulama velike vrstoe koji se mehaniki
meaju.
2. Kavitet kondicionirati 10%-tnom poliakrilnom kiselinom 15 sekundi za odstranjivanje
zaostatnog sloja dentina i ostaviti istu povrinu za razvoj adhezije izmeu glas-jonomera
i dentina. Dobro isprati i blago osuiti - ne presuiti dentin.
3. Runo meati cement u kapsulama prema uputi i naneti ga na mesto pricom koristei
kapsulu kao pric. Utisnuti cementa usve okove za osiguranje potpune adaptacije
cementa za dentin.
4. Cement ostaviti da se stvrde otprilike 4 minute od poetka menja. Oblikovati ga pod
zranim/vodenim mlazom male brzine kako bi se izradio odgovarajui kavitet s dovoljno
volumena za vrstou kompozita. Izloiti sve rubove gledj i blago polirati dijamantnim
svrdlom kako bi se stvorila uska veza izmeu kompozita i gledji. Rubove po potrebi zakositi
kako bi se to vie ukljuili krajevi gledjnih prizmi. Celovitost ove veze u velikoj e meri
poivati na vrstoi gledj koja mora biti potpuno mineralizovana, biti dobro poduprta
dentinom i bez mikropukotina.
5. Gledj i glas-jonomer nagrizati kiselinom samo 10 sekundi, dobro isprati i blago osuiti.
6. Preko gledj i glas-jonomera naneti tanki sloj nisko viskoznog kompozitnog sredstva za
spajanje gledj, odstraniti viak i polimerizovati svetlom 20 sekundi. Moe se razviti
mehanika i/ili hemijska veza izmeu zuba i kompozita to dovodi do stvaranja "monolitske"
rekonstrukcije zuba s pravom adhezijom izmeu tri sloja - zuba, glas-jonomera i kompozita.
7. Kompozit naneti u slojevima. Ako je mogue trebalo bi polimerizovati kroz rub zuba kako bi
se pritisak kontrakcija na vezu sveo na minimum. Slojevi ne smeju biti deblji od 2,0 mm i
svaki treba potpuno polimerizovati.
8. Paziti da se aktivacijsko svjetlo dri to je mogue blie radu jer se delotvornost
aktivacijskog svetla brzo smanjuje s udaljenou.
9. Prekriti rubove ispona, oblikovati ga do pribline anatomije i zatim celi ispun jo jednom
polimerizovati svetlom. Ne moe se previe polimerizovati, alio esto se premalo
polimezuje. Izvriti konano okluzijsko prilagoavanje, ukljuujui modifikacije
antagonista po potrebi, zatim naneti zavrni sloj kompozitnog sredstva za spajanje i
ponovno polimerizovati svetlom.

Literatura

1 GJ Mount, An Atlas of glass-ionomer Cements: A clinician's guide. Martin dunitz

Publishers, London 2001. strana 117.

2Mount GJ. Clinical requirements for a successful sandwich- dentine to glass-ionomer

cement to composite resin. Aust. Dent. J. 1989, 34; 159-165.
3 McLean JW, Limitations of posterior composite resins and extending their use with glass
ionomer cements, Quint Int (1987) 18: 517-29.
4Mount GJ, Clinical requirements for a successful sandwich- dentine to glass-ionomer
cement to composite resin, Aust Dent J (1989) 34: 259-65.
5GJ Mount, An Atlas of glass-ionomer Cements: A clinician's guide. Martin dunitz
Publishers, London 2001. strana 181.
6 ivkovi S.,Osnovi restaurativne stomatologije, strane 216-241