Fridrih Nice - Tako Je Govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra
Fridrih Nie
TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA
KNJIGA ZA SVAKOGA I NI ZA KOGA
PRVI DEO
ZARATUSTRIN PREDGOVOR
ZARATUSTRINI GOVORI
O tri preobraaja O propovednicima vrline O onima koji veruju u zagrobni ivot O prezriteljima tela
O rados+ma i stras+ma O bledome zloincu O itanju i pisanju O drvetu na bregu O propovednicima
smr+ O ratu i ratnicima O novom lanom boanstvu O muicama u ariji O ednos+ O prijatelju O
+suu i jednom cilju O ljubavi prema blinjem O putu stvaraoca O starim i mladim enicama O ujedu
guje O detetu i braku O slobodnoj smr+ O vrlini koja deli darove
DRUGI DEO
Dete s ogledalom O blaenom ostrvlju O samilos+ma O svetenicima O vrlinama O olou O
otrovnim paucima O slavnim mudracima Pesma u noi Pesma za igru Pesma nad grobovima O
samoprevladavanju O uzvienima O zemlji obrazovanja O neokaljanom saznanju O naunicima O
pesnicima O velikim dogaajima Pretskaziva O iskupljenju O ljudskoj mudros+ Naj+i as
TREI DEO
Putnik O privienju i zagonetki O nametnutom blaenstvu Pred izlazak sunca O vrlini koja umanjuje
Na brdu maslinovu O mimoprolaenju O otpadnicima Povratak u zaviaj O tri zla O duhu teine
O starim i novim tablicama Ozdravljenik O velikoj enji Druga pesma uz igru Sedam peata
ETVRTI I POSLEDNJI DEO
rtva od meda Povik za pomo Razgovor sa kraljevima Pijavica arobnik Izvan slube Najruniji
ovek Dobrovoljni prosjak Senka U podne Pozdravljanje Veera O viem oveku Pesma
turobnos+ O nauci Meu kerima pus+nje Buenje Magarea slava Pijana pesma Znak
ZARATUSTRIN PREDGOVOR
1.
Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napus+o je svoj zaviaj i jezero svoga zaviaja, i o+ao je u goru. Tu se
napajao svojim duhom i svojom samoom, i nije ga to umorilo za deset godina. Ali se naposletku izmeni
njegovo srce i jedno jutro ustade u ranu zoru, stade pred sunce i ovako mu je govorio: Veliko sve+lo
nebesko! u emu bi bila tvoja srea, da nema onih kojima sija! Deset godina penjalo si se amo k mojoj
peini: + bi se zasi+lo bilo svoje svetlos+ i ovoga puta, da nije mene, moga orla, i moje zmije. Nego mi smo te
iekivali svakoga jutra, uzimali smo od tvoga obilja i blagosiljali te za nj. I gle! Ja ne znam kud bih sa svojom
mudrou, kao pela koja je nakupila previe meda; oseam potrebu da se prema meni ruke ire. Hteo bih
da poklanjam i udeljujem, sve dok mudri meu ljudima ne nau naslade opet jednom u svojoj ludos+, a
siromani opet jednom u svome bogatstvu. Toga radi moram se spus++ u dubinu: kao to + to ini veerom,
Page 1

kad pada za more pa jo i donjem svetu ponese svetlos+, + prebogato sve+lo nebesko! Ja moram, kao +,
pas+ i zai, kako to zovu. ljudi, ka knjima bih da se spus+m. Blagoslovi me dakle, + mirno oko, to bez zavis+
moe da gleda i preveliku sreu! Blagoslovi pehar koji se preliva, da bi voda iz njega zlatna potekla, i na sve
strane raznela otsjaj tvoga milja! Evo! Ovaj pehar hoe da opet ostane prazan a Zaratustra hoe da opet
postane ovek.
Tako otpoe silazak i pad Zaratustrin.
2.
Zaratustra sie sam dole niz brdo, i niko ga ne srete. Ali kada je uao u umu, obrete se pred njime jedan
starac, koji je iziao bio iz svoje svete kolibe da nakupi korenja po umi. I starac ovako progovori Zaratustri:
Nije mi nepoznat ovaj putnik: pre vie godina prolazio je on ovud. Zvao se Zaratustra, ali se sada izmenio.
Tada si nosio svoj pepeo na breg: a sada zar nosi vatru svoju u doline? Zar se ne boji kazne kojom se kazni
palikua? Da, sad vidim da je Zaratustra. Bistro je njega oko a na usnama mu ne skriva se gaenje. Ta koraa
eto kao igra! Izmenio se Zaratustra, detetom je postao Zaratustra, probudio se Zaratustra: ta bi + sada kod
onih koji spavaju? iveo si u samoi kao u moru, i more te je nosilo. Vaj, + hoe zar da izae na kopno? Vaj,
+ hoe opet sam da pra+ svoje telo? Zaratustra odgovori: Ja volim ljude. A ega radi, ree svetac,
dooh ja u umu i u pus+nju? Zar ne stoga to sam odvie voleo ljude? Sada volim Boga: ljude ne volim.
ovek mi je rabota suvie nesavrena. Ljubav prema oveku ubila bi me. Zaratustra odgovori: ta ja to
govorah o ljubavi! Ja poklon nosim ljudima. Ne daj im nita, ree svetac. Bolje im jo neto oduzmi pa
ponesi s njima skupa to e im najvie godi+: samo ako i tebi bude godilo! A ako im ba hoe da da, ne daj
vie nego milos+nju, i pus+ da i to jo prose! Ne, odgovori Zaratustra, ja ne delim milos+nje. Za to nisam
dosta siromah. Svetac se nasmeja Zaratustri i nastavi ovako: A + gledaj da + bar prime tvoja blaga!
Nemaju oni poverenja u pus+njake, i ne veruju da dolazimo da delimo darove. Nai im koraci odvie
usamljeno odjekuju kroz ulice. I kao kad nou u svojim posteljama uju nekoga gde hoda, mnogo pre nego
to se sunce rodilo, tako se oni tad pitaju u sebi: kuda e to lopov? Ne idi k ljudima ve ostaj u umi! Bolje jo
idi k ivo+njama? Zato nee da si ovakav kao ja, medved meu medvedima, p+ca meu p+cama? A
ta to radi svetac u umi? pitae Zaratustra. Svetac odgovori: Pravim pesme i pevam ih, i pravei pesme
smejem se, plaem, i gunam tako hvalim Boga. Pevanjem, smehom, plaem i gunanjem hvalim Boga, koji
je moj Bog. Ali ta je to to + nosi nama na dar? Kada je Zaratustra uo ove rei, odmahnu rukom i ree:
ta bih mogao ja vama da+! Nego pus+te me da to pre odem, da vam ne bih to uzeo! I tako se
rastadoe jedan od drugog, starac i ovek u punoj snazi, smejui se ba kao to se smeju dva deaka. A kad
ostade Zaratustra sam, ovako je govorio u svome srcu: Da li je to moguno! Ovaj stari svetac u svojoj umi
jo nita ne zna o tom, da je Bog mrtav!
3.
Kada je Zaratustra doao u prvi grad, koji lei do ume, nae tu mnotvo sveta iskupljena na pijaci; jer se
razglasilo bilo, da e se vide+ jedan igra na konopcu. I Zaratustra progovori sve+ni ovako i ree: Hou da vas
uim ta je to natovek. ovek je neto to treba prevlada+. ta ste vi uinili, da biste ga prevladali? Sva bia
dosad stvorila su neto vie od sebe: a vi zar hoete da budete oseka te velike plime, rae jo da se ponovo
vra+te k ivo+nji nego da prevladate oveka? ta je majmun za oveka? Stvor za potsmeh ili bolan s+d. I isto
to bie ovek za natoveka: stvor za potsmeh ili bolan s+d. Vi ste preli put od crva k oveku, ali je u vama
mnogo jo ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a ovek je jo i sada vie majmun nego ikoji majmun. Onaj to
je najmudriji meu vama, i taj je tek dvojstvo od biljke i sablas+. Ali ja vam ne kaem, da postanete sablas+
ili biljke. Nego, ja hou da vas uim ta je to natovek! Natovek je smisao zemljin. Vaa volja treba da kae:
neka bude natovek simisao zemljin! Preklinjem vas, brao moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji
vam govore o nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni. Prezritelji su to ivota koji izumiru i
koji su i sami otrovani, i njih je zemlja sita: neka njih, srean im put! Nekad je hula na Boga bio najvei greh,
Page 2

ali Bog je umro, i tako umree i + grenici. Huli+ na zemlju, to je sad najstranije vie ceni+ utrobu onog to
se ne daje progleda+ nego smisao zemljin! Nekad je dua gledala prezrivo na telo; tada je to preziranje bilo
neto najvie: volela je da ga vidi mravo, runo, i izgladnelo. Mislila je, da e tako moi izmai i njemu i
zemlji. O, ta je dua i sama bila jo mrava, runa, i izgladnela: a okrutnost je bila sladostrae toj dui! Ali i vi
jo, brao moja, recite mi: ta kazuje vae telo o vaoj dui? Zar nije vaa dua jad i gad i jedno bedno
zadovoljstvo? Zaista vam kaem, ovek je jedna velika prljava reka. To mora bi+ ve more, koje e primi+ u
sebe veliku prljavu reku a da se i samo ne zaprlja. Eto, ja hou da vas uim ta je to natovek: on je to more,
u njemu moe da se utopi vae veliko preziranje. ta je najvee, to vi moete doive+? To je as velikoga
preziranja. as, u kojem e vam se i vaa srea pretvori+ u gaenje, i isto tako va razum i vaa vrlina. as, u
kojem ete rei: ta je stalo do moje sree! Ona je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo. A trebalo bi da
moja srea opravda i sam moj opstanak! as, u kojem ete rei: ta je stalo do moga uma! Zar udi on za
znanjem kao lav za svojom hranom? On je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo. as, u kojem ete rei: ta
je stalo do moje vrline! Jo ona nije uspela da se zbog nje izbezumim. Umorilo me je sve moje Dobro i sve
moje Zlo! Sve je to jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo! as, u kojem ete rei: ta je stalo do moga
pravdoljublja! Ja ne vidim da sam ar i ugalj. A pravednik je sam ar i ugalj! as, u kojem ete rei: ta je
stalo do moga milosra! Zar nije milosre krst, na koji se razapinje onaj koji voli ljude? Ali moje milosre nije
razapinjanje na krst. Da li ste ve govorili tako? Da li ste ve glasno klicali tako? Ah, kad bih vas ve uo bio
da glasno kliete tako! Ne va greh vaa uzdrljivost vapije na nebo, vaa krtost u samom vaem grehu
vapije na nebo! Gde je munja, koja e vas inu+ svojim plamenim jezikom? Gde je ludilo, koje bi trebalo
ukalemi+ u vas? Eto, ja hou da vas uim ta je to natovek: on je ta munja, on je to ludilo! Kad je
Zaratustra ovo izgovorio, povika neko iz naroda: Dosta smo ve uli o igrau na konopcu; daj sada da ga
vidimo! I sav narod smejae se Zaratustri. A igra na konopcu, koji je drao da je re o njemu, otpoe svoj
posao.
4.
Zaratustra pak gledae po narodu i uae se. Pa onda progovori ovako: ovek je konopac, razapet izmedu
ivo+nje i natoveka, konopac iznad ambisa. Opasan je pogled preko, opasan put onamo, opasan pogled
unatrag, opasno oklevanje i zastajanje. to je veliko na oveku, to je da je on most a ne cillj: to se moe
vole+ na oveku, to je da je on i prelazak i prolazak. Ja volim one, koji ne umeju da ive drukije nego
prolazei, jer su to oni koji prelaze. Ja volim velike prezritelje, jer su oni veliki potovatelji, i strele eznua za
drugom obalom. Ja volim one, koji ne trae tek u zvezdama razloge da propadnu i da budu rtvovani: nego
se rtvuju zemlji, da bi zemlja jednom postala natovekova. Ja volim onog, koji ivi da bi doao do saznanja, i
koji hoe da dode do saznanja, da bi jednom poeo da ivi natovek. Te na taj nain hoe svoju propast. Ja
volim onog, koji voli svoju vrlinu: jer vrlina je volja za propadanjem i strela eznua. Ja volim onog, koji radi i
pronalazi da bi natoveku kuu nazidao i za nj zemlju, ivo+nju i biljku pripremio: jer na taj nain hoe on
svoju propast. Ja volim onog, koji ne zadrava za se ni truna duha, ve sav hoe da je duh svoje vrline: tako
prelazi on u vidu duha preko mosta. Ja volim onog, koji od svoje vrline naini sebi nagon i zao udes: tako on
svojoj vrlini za ljubav hoe jo da ivi a i nee vise da ivi. Ja volim onog, koji nije rad da ima odvie mnogo
vrlina. Jedna je vrlina vie vrlina nego dve vrline, jer je vie vor za koji se hvata zao udes. Ja volim onog, ija
se dua rasipa, koji nee da mu kau hvala ni+ sam kae hvala: jer on uvek daje i nee da se sauva. Ja volim
onog, koji se s+di kad kocka padne u njegovu korist, i koji tad pita: zar sam ja varao u igri? jer hoe da
propadne. Ja volim onog, koji baca zlatne rei ispred svojih dela a uvek jo vie dri nego to je obeao: jer
taj hoe svoju propast. Ja volim onog, koji opravdava one koji dolaze a iskupljuje one koji su bili: jer taj hoe
Page 3

da propadne sa onima koji su tu. Ja volim onog, koji huli na svoga boga, zato to voli svoga boga: jer e taj
propas+ od gneva svoga boga. Ja volim onog, ija je dua duboka i u pregorevanju, i koji je u stanju da
propadne i usled malog doivljaja: tako taj ide rado preko mosta. Ja volim onog, ija je dua prepuna, tako
da zaboravlja sam na sebe, a da su sve stvari u njemu: tako e njegovo propadanje nastupi+ usled sviju
stvari. Ja volim onog, koji je slobodna duha i slobodna srca: tako je njegova glava samo utroba njegova srca a
srce njegovo tera ga u propast. Ja volim sve one, koji su kao pune kapi to padaju jedna po jedna iz crnog
oblaka koji se nadvio nad ljudima: one oglauju da je blizu munja, i odlaze u propast kao glasnici. Evo, ja sam
jedan glasnik munjin, i jedna puna kap iz oblaka: a munja, to je natovek.
5.
Kad je Zaratustra ove rei izrekao, pogleda opet po narodu, i zauta. Eto, stojte tu ree u srcu svom, i smeju
se: ne razumeju me, ja nisam usta za ove ui. Treba li im moda prvo razbi+ ui, da bi nauili slua+ oima?
Treba li zveketa+ kao to ine talambasi i propovednici po crkvama? Ili, veruju li moda oni samo onima koji
mucaju? Oni imaju ime se ponose. Kako li zovu samo to to ih ini ponosnima? Obrazovanou zovu ga, ono
ih odlikuje od obana. Nerado stoga sluaju kad se s njima u svezi spomene re 'preziranje'. Ja u dakle da
govorim njihovoj ponositos+. Ja u im govori+ o onom to je najdostojnije preziranja, a to je poslednji
ovek. I Zaratustra stade ovako govori+ narodu: Vreme je, da ovek postavi sebi svrhu. Vreme je, da ovek
zasadi klicu svoje najvie nade. Jo je njegovo tle dosta plodno za to. Ali to e tle posta+ neplodno i turo, i iz
njega nee moi vie nii visoko drvo. Vaj! Doi e doba, kad ovek nee vie moi prebaci+ strelu svoga
eznua preko oveka, i kad nee vie ume+ da zatreperi ica na njegovu luku! Evo vam kaem, treba ima+ u
sebi jo kaosa pa moi rodi+ treperavu zvezdu. I kaem vam: vi imate jo kaosa u sebi. Vaj! Doi e doba, kad
ovek nee vie raa+ zvezde. Vaj! Doi e doba oveka koji je najvie za preziranje a koji se sam nee vie
ume+ prezira+. Evo! Ja u vam pokaza+ ta je to poslednji ovek. ta je to, ljubav? Sta je to, stvaranje? ta
je to, enja? ta je to, zvezda? tako pita poslednji ovek, i mirka oima. Tada e zemlja posta+ mala, i po
njoj e skakuta+ poslednji ovek koji sve ini malim. Njegov soj ne daje se istrebi+, kao soj zemljine muice,
poslednji ovek ivi najdue. Mi smo pronali sreu kau poslednji ljudi, i mirkaju oima. Oni su
napus+li predele gde je muno ive+: jer im treba toplote. Oni jo ljube blinjega i taru se o njega: jer im
treba toplote. Bi+ bolestan i bi+ nepoverljiv, ini im se greh: mnogo paze kako e i ta e. Lud im je, ko se jo
spo+e preko kamenja ili preko ljudi! Kadikad pomalo otrova: to daje prijatne snove. Naposletku mnogo
otrova, da bi umiranje bilo lako. Rade jo, jer je posao zabava. Ali paze, da zabava ne napregne odvie. Ne
postaju vie boga+ ni+ ostaju siromani: i jedno i drugo napree. Ko bi jo vladao? Ku bi jo sluao? i jedno i
drugo napree odvie. Ne treba pas+ra a stado je jedno! Svaki hoe isto, svi su jednaki: ko drukije misli, ide
svojevoljno u ludnicu. Nekada je bio ceo svet u zabludi kau ponajniji, i mirkaju oima. Mudri su, i
znaju sve to se dogodilo: te se mogu potsmeva+ do mile volje. Jo se svade, ali se brzo mire da ne bi
pokvarili eludac. Imaju svoje sitno zadovoljstvo za dan, i svoje sitno zadovoljstvo za no: ali uvaju zdravlje.
Mi smo pronali sreu kau poslednji ljudi, i mirkaju oima.
I tu se zavrava prvi govor Zaratustrin, koji se moe nazva+ i predgovorom jer tu ga prekide vika i veselje
gomile. Daj nam te poslednje ljude, o Zaratustra, tako su vikali naini nas +m poslednjim ljudima. A mi
+ poklanjamo natoveka! I sav narod klicae od rados+ i udarae jezikom o nepce. A Zaratustra posta tuan
i ree u svom srcu: Ne razumeju me: ja nisam usta za ove ui. Suvie sam dugo iveo u gorama, suvie sam
mnogo sluao ta govore potoci i drvee: ovi me sad, kad, govorim sluaju kao to sluaju obane.
Neuzburkana je moja dua i jasna kao gora pred podne. A oni misle da sam hladan, i da sam podrugiva koji
pravi grozovite dosetke. Gledaju me eto i smeju se: i smejui se jo me i mrze. Ima leda u njihovom smehu.
Page 4
6.
Tada se dogodi neto, da sva usta zanemee a sve se oi unezverie. Jer se meu+m igra na konopcu dao
bio na svoj posao: izaao je kroz jedna vratanca, pa se upu+o preko konopca razapela izmeu dva tornja,
tako da je visio s jednog kraja na drugi kraj pijace nad glavama ljudi. Ba kad je igra prispeo do sredine
svoga puta, otvorie se ponovo vratanca i iza njih iskoi jedno areno eljade, lakrdija ta li, i poe brzim
skokom za onim napred. Bre, kljakonogo, uzvikivao je svojim stranim glasom, bre len+no, utvo,
beskrvnie! Sad u te zagolica+ svojom potpe+com! ta e + tu izmedu tornjeva? U toranj s tobom, treba te
zatvori+ jer prei puta boljemu od sebe!
I sa svakom reju prilazio mu je blie: a kad je bio samo jo jedan korak iza njega, tada se dogodi neto
strano, to je uinilo da sva usta zaneme i svaije se oko unezveri: prodera se kao vrag i preskoi onog to
mu je stajao na putu. A ovaj, kad vide gde ga suparnik pobedi, izgubi i glavu i konopac; odbaci od sebe
motku i bre nego ona strovali se u dubinu, kao klupko od ruku i nogu. Pijaca i narod izgledahu kao more kad
njime iznenada zavitla oluja: sve se razbee kojekuda i kako ko s+e, a ponajvie odonud gde je trebalo da
padne telesina. Zaratustra pak ostade, i ba pored njega pade telesina, isprebijana i izmrcvarena ali jo ne
mrtva. Posle nekog vremena povra+ se razdrobljenomu svest, i on vide Zaratustru gde klei kraj njega. ta
e + tu? ree naposletku, ja sam ve odavna znao, da e mi hromi daba podmetnu+ nogu. Sad e me
odvui u pakao: zar hoe da ga sprei? Tako mi as+, prijatelju, odgovori Zaratustra, svega toga nema, ne
postoji to o emu + govori: ni+ ima avola ni+ pakla. Dua e tvoja pre jo bi+ mrtva nego tvoje telo: ne boj
se ve nieg vie! ovek ga pogleda s nepoverenjem. Ako is+nu zbori, ree tad, onda ne gubim nita ako
izgubim ivot. Ja nisam mnogo vie nego zverka koju su nauili da igra, ba+nama i putajui je da gladuje.
A ne, ree Zaratustra, + si od opasnos+ nainio sebi poziv, to nije neto to treba prezira+. A sad te tvoj
poziv upropauje: zato u te ja svojim rukama zakopa+. Kad je Zaratustra ovo rekao, ovek na umoru nije
vise odgovarao; ali je micao rukom, kao da trai ruku Zaratustrinu, da bi mu se zahvalio.
7.
Meu+m se spus+ vee, i pijaca utonu u suton: tada se razioe svi, jer i radoznalost i strah najzad se
umore. A Zaratustra osta sedei na zemlji pokraj mrtvaca, i zaduben u misli: tako zaboravi na vreme. Ali
naposletku doe no, i hladan vetar poe duva+ preko usamljenoga. Tada se podie Zaratustra i ree u
svome srcu: Odista, lep je ribolov imao danas Zaratustra! Nije ulovio oveka ali je ulovio leinu. Neprijatno
tajanstven ivot je ljudski, i uvek jo bez smisla: jedan lakardija moe da mu bude sudbonosan. Ja bih da
nauim ljude ta je smisao njihova bia: to je Natovek, munja iz crnog oblaka ovek. Ali jo sam ja daleko od
njih, i za moj smisao oni jo nemaju smisla. Jo sam ja za ljude nesto posredi izmeu lude i leine. Mrana je
no, mrani su pu+ Zaratustrini. Hodi, hladni i ukoeni drue! Poneu te onamo gde u te zakopa+ svojim
rukama.
Page 5
8.
Kada je Zaratustra to rekao u svome srcu, natovari leinu na lea i poe. Ali nije iao ni sto koraka, a privue
se uza nj jedan ovek pa mu poe aputa+ na uho i gle! Taj to je tu govorio, bio je lakrdija s tornja. Idi iz
ovoga grada, Zaratustra; ovde te premnogi mrze. Mrze te potenjaci i pravednici, i nazivaju te svojim
neprijateljem i prezriteljem; mrze te ispovednici prave vere, i nazivaju te opasnou za gomilu. Imao si sree,
to su + se smejali: i odista, govorio si kao kakav lakrdija. Imao si sree, to si se pridruio onome mrtvom
psu; zato to si se tako ponizio, spasao si se, za danas. Ali idi iz ovoga grada ili u sutra tebe preskoi+, ja
iv tebe mrtvoga. I kad je to izrekao, nestade oveka; a Zaratustra ode dalje kroz mrane ulice. Na kapijama
grada sretoe ga grobari to kopaju rake: oni mu prinesoe plamen sve+ljke uz lice, poznadoe Zaratustru, i
mnogo ga ismevahu, Zaratustra nosi mrtvog psa: lepo je to je i Zaratustra postao grobarem! Jer nae su
ruke odvie iste za takvu divlja. Da li Zaratustra hoe moda da ukrade avolu njegov zalogaj? Nama je
pravo! I prijatan ruak! Samo, bie da je avo bolji kradljivac od Zaratustre! on moe ukras+ i jedno i drugo,
i moe pojes+ i jedno i drugo. I oni se smejahu skupa i aputahu neto na uho jedan drugome. Zaratustra
ne ree na to ni rei, i iae svojim putem. Kad je iao tako dva sata, pokraj uma i movara, naslua se dosta
zavijanja gladnih vukova, pa i sam ogladne. Zastade pred jednom osamljenom kuom u kojoj je gorela
sve+ljka. Glad navaljuje na me, ree Zaratustra, kao kakav razbojnik. U gori i sred movara spopade me
moja glad, i u dubokoj noi. udne je udi moja glad. esto mi dolazi tek posle ruka, a danas mi nije dolazila
po itav dan: gde je to zaostala? I Zaratustra zakuca na vrata od kue. Pojavi, se jedan starac; on je nosio
sveu, i zapita: Ko dolazi k meni i k mome nevaljalome snu? Jedan ivi i jedan mrtvac, ree Zaratustra.
Dajte mi da jedem i pijem, zaboravio sam da to uinim preko dana. Onaj koji gladna nahrani, osveie svoju
roenu duu: tako kae mudrost. Starac ode ali se ubrzo vra+, i ponudi Zaratustru hlebom i vinom. Rav je
ovo kraj za one koji gladuju, ree; zato sam se ovde i nastanio. Zverovi i ljudi dolaze k meni, pus+njaku. Nego,
pozovi i tvoga pra+oca da jede i da pije, on je umorniji od tebe. Zaratustra odgovori: Mrtav je moj pra+lac,
teko da u ga moi nagovori+. To se mene slabo +e, ree starac gunajui; ko kucne na moja vrata, mora
uze+ to mu dajem. Jedite i nasi+te se! Za+m je Zaratustra opet iao dva sata, poveravajui se stazi i sve+lu
zvezda: jer on je bio stari nonik, i voleo je da zagleda u lice svemu to spava! Ali kad je zora zazorila, nae se
Zaratustra u gustoj umi, i ne vide vie staze kojom bi iao. Tada metnu mrtvaca u jedno uplje drvo, sebi
iznad glave da bi ga sauvao od vukova a sam lee na tle i na mahovinu. I nabrzo zaspa, umoran telom ali
neuzburkane due.
9.
Dugo spavae Zaratustra, i nije samo zorina rumen prela preko njegova lica, nego je prelo i prepodne.
Naposletku, otvori se njegovo oko: zaueno gledae Zaratustra u umu i u +inu, zaueno gledae u svoju
duu. Tada se podie hitno, kao mornar koji odjedared ugleda kopno, i uskliknu glasno: jer vide jednu novu
is+nu. I on ovako stade govori+ u svome srcu: Svanulo mi je pred oima: potrebni su mi saputnici i to ivi, ne mrtvi saputnici i leevi koje mogu da nosim sa sobom kuda ja hou. Svanulo mi je pred oima: ne treba
Zaratustra da govori narodu, ve pra+ocima! Ne treba Zaratustra da bude i pas+r stadu i njegov pas! Da
odmamim od stada - zato sam doao. Neka se ljute na mene narod i stado: Razbojnikom hoe da postane
pas+rima Zaratustra. Ja kaem pas+ri: a oni se nazivaju potenjacima i pravednicima. Ja kaem pas+ri: a oni
se nazivaju vernima prave vere. Vidi te potenjake i pravednike! Koga mrze najvema? Onoga, koji im razbija
Page 6

tablice vrednos+, razbijaa, razbojnika: a to je onaj koji stvara. Vidi verne sviju vera! Koga mrze najvema?
Onoga, koji im razbija tablice vrednos+, razbijaa, razbojnika: a to je onaj koji stvara. Saputnike trai onaj
koji stvara a ne mrtvace, i ne stada ni verne. Saradnike trai onaj koji stvara, one koji e nove vrednos+ pisa+
na nove tablice. Saradnike trai onaj koji stvara, i saeteoce: jer je kod njega sve zrelo za etvu. Ali mu
nedostaju sto+na kos: zato on kida vlae i zle je volje. Saradnike trai onaj koji stvara, i to takve koji e
ume+ da naotre svoje kose. Uni+teljima zvae njih ostali, i prezriteljima dobra i zla. Ali to su oni koji anju i
slavu slave. Saradnike trai Zaratustra, saeteoce, i sveare, s kojima e slavu slavi+, trai Zaratustra; to e
njemu stada i pas+ri i mrtvaci! A +, moj prvi saputnie, ostaj zbogom! Dobro sam te zakopao u tom tvom
upljem drvetu, dobro sam te skrio od vukova. Hou da s+gnem ka svojem cilju, da idem svojim putem;
preko onih to zastajkuju i oklevaju preskoiu. Moj prolazak bie njihov prolazak, njihova propast.
10.
To je rekao Zaratustra u svome srcu kad je sunce pokazivalo podne: tada pogleda ispitujuim pogledom u vis
jer je iznad svoje glave uo otri krik jedne p+ce. I gle! jedan orao kruio je nairoko po vazduhu, a o njemu
visila je jedna zmija, ne kao plen ve kao prijatelj: jer mu se bee obavila oko vrata. To su moje zveri! ree
Zaratustra, i radovae se od srca. Najponosnija zver pod suncem, i najmudrija zver pod suncem oni su
poleteli po svetu, da vide ta se radi. Hoe da vide da li je Zaratustra jo u ivotu. Odista, da li sam jo u
ivotu? Opasnije mi je ii meu ljudima nego meu ivo+njama, opasnim putem ide Zaratustra. Neka mi
budu voom moje zveri! Kada je Zaratustra to izrekao, padoe mu na um rei sveca iz ume, te uzdahnu i
progovori ovako u srcu svom: O kad bih mogao bi+ lukaviji! kad bih mogao bi+ lukav iz dna due, kao moja
zmija! Ali ja evo item nemogue: molim dakle jedino moj ponos, da uvek ide skupa sa mojom mudrou! A
ako me jednom moja mudrost izneveri: ah, ona tako rado hoe da odle+! neka onda moj ponos bar le+
skupa s mojom ludou!
- Tako otpoe silazak i pad Zaratustrin.
ZARATUSTRINI GOVORI
O tri preobraaja O propovednicima vrline O onima koji veruju u zagrobni ivot O prezriteljima tela
O rados+ma i stras+ma O bledome zloincu O itanju i pisanju O drvetu na bregu O propovednicima
smr+ O ratu i ratnicima O novom lanom boanstvu O muicama u ariji O ednos+ O prijatelju O
+suu i jednom cilju O ljubavi prema blinjem O putu stvaraoca O starim i mladim enicama O ujedu
guje O detetu i braku O slobodnoj smr+ O vrlini koja deli darove
O tri preobraaja
Otkriu vam tri preobraaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete.
Mnogo tekog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je pun strahopotovanja: njegova jakost ite
ono to je teko, i to je najtee. ta je teko? tako pita duh voljan da nosi, i to pitajui pada na kolena, kao
Page 7

kamila, i eli da ga dobro natovare. ta je najtee, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, da bih to
uzeo na sebe te da uivam u svojoj jaini. Zar nije ovo: ponizi+ se, da bi se nanelo bola svojoj oholos+?
Pus++ svoju ludost da blista, i +me se izrugiva+ svojoj mudros+? Ili je ovo: rastavi+ se od svoga dela kad slavi
pobedu? Penja+ se na vrletne bregove i iskuava+ iskuitelja? Ili je ovo: hrani+ se arom i travom saznanja a
is+ne radi trpe+ glad u dui? Ili je ovo: bi+ bolestan a bolniare ne primi+, ni drugova+ s gluhima koji nikad
ne mogu u+ ta hoe? Ili je ovo: zagazi+ u prljavu vodu ako je to voda is+ne, i ne goni+ od sebe hladne
abe i tople krastavice. Ili je ovo: vole+ one koji nas preziru, i prua+ ruke prema sablas+ kad hoe da nas
zastrai? Sve to to najtee uzima duh voljan da nosi na sebe: kao to natovarena kamila hita u pus+nju, tako
hita on u svoju pus+nju. A u najusamljenijoj pus+nji deava se drugi preobraaj: tu lavom postaje duh,
slobodu hoe da dograbi kao plen, i da gospodarem bude u svojoj roenoj pus+nji. Svoga poslednjeg
gospodara tu on trai: hoe da mu postane neprijateljem, njemu i svome poslednjem bogu, hoe da se bori
o pobedu sa velikim zmajem. Ko je taj veliki zmaj to ga duh nee vie da naziva gospodarem i bogom? Ti
treba da zove se veliki zmaj. A duh lavlji govori Hou. Ti treba da, lei pred njim na stazi, blistajui se u
zlatu, zver s krlju+ma a na svakoj krlju+ sjaji se zlatno + treba da!. Tisuugodinje vrednos+ sjaju se na
+m krlju+ma, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: sva vrednost to je imaju stvari sjaji se na meni.
Sva vrednost stvorena je ve, i sva stvorena vrednost ja sam. Odista, ne treba da bude vie nikakvog
'Hou'. Tako kae zmaj. Brao moja, emu je potreban lav u duhu? Zato nije dovoljna teretna ivo+nja, koja
se odrie svega a puna je strahopotovanja? Stvara+ nove vrednos+ to ne moe jo ni lav: ali stvori+ sebi
slobodu za novo stvaranje to moe snaga lavova. Da bi stvorio sebi slobodu i jedno sveto Ne i pred
dunou: za to je, brao moja, potreban lav. Prisvaja+ sebi pravo na nove vrednos+ to je najstranije
prisvajanje za duh voljan da nosi i duh bogobojaljivi. Zaista vam kaem, to je za nj grabljenje i posao
grabljive zveri. Nekad je on, kao neto to mu je najsve+je, voleo ono + treba da: a sad treba ta+ne i
samovolje da nade i u onom to je najsve+je, da bi ugrabio sebi slobode od onoga to voli: lav je potreban za
takvo grabljenje. Ali recite mi, brao moja, ta je to jo to moe dete a to ni lav nije mogao? to to mora
grabei lav da se pretvori jo i u dete? Nevinost je dete i zaborav, jedno poinjanje snova, jedna igra, jedan
toak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno sveto Da. Jeste, za igru stvaranja brao moja, potrebno je
jedno sveto Da: jer svoju volju hoe sad duh, svoj svet osvaja sebi za-svet-izgubljeni. Otkrio sam vam tri
preobraaja duha: kako se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete.
Tako je govorio Zaratustra. A tada se nalazio u gradu koji se zove: arena krava.
O propovedaonicama vrline
Hvalili su pred Zaratustrom jednog mudraca, kako ume lepo da govori o snu i o vrlini: mnogo ga, rekoe,
potuju i nagrauju za to, i svi mladi ljudi sede pred njegovom govornicom. Zaratustra ode k njemu, i sa svim
mladim ljudima seae pred njegovom govornicom. A ovako govorae mudrac: ast snu i s+d pred njim! To
pre svega! I sklanjajte se s puta svima koji ravo spavaju i nou bdiju! S+dljiv je ak i lopov pred snom: uvek
se krade +ho kroz no. Ali bes+dan je straar noni, i bes+dno nosi svoj rog. Nije mala ve+na spava+: jer
ceo dan za+m treba proves+ budan. Treba deset puta na dan da se sam savlada: to stvara dobar umor, i to
je mak za duu. Deset puta treba da se ponovo izmiri sa samim sobom, jer savlaivanje je gorina, i ravo
spava onaj koji se nije izmirio sa sobom. Deset is+na treba da nae na dan; inae e trai+ is+nu jo i nou,
jer je tvoja dua ostala gladna. Deset puta na dan treba da se smeje i da bude veseo: inae + nou ne da
mira eludac, taj otac nevolje. Malo njih to znaju: ali, treba ima+ sve vrline da bi se moglo dobro spava+. Da
li u se krivo zakle+? Da li u ini+ preljube? Da li u poele+ devojku blinjega svoga? Sve se to ne bi slagalo
s dobrim snom. Pa ak kad se i imaju sve vrline, treba jo jedne ume+: i same vrline posla+ u dobar as da
spavaju. Da se ne bi meu sobom svadile, gizdave enice! I to zbog tebe, nesrenie! Mir s Bogom i sa
susedom: to trai dobar san. I mir ak jo i sa susedovim avolom! Jer e inae nou tumara+ po tvojoj kui.
ast vlas+ i poslunost, pa i nakrivo nasaenoj vlas+! Tako to ite dobar san. ta ja mogu zato, to vlast rado
Page 8

ide na krivim nogama? Za onog u uvek rei da je najbolji pas+r, koji svoju ovcu tera na najzeleniju livadu:
tako se to slae sa dobrim snom. Neu mnogo poas+, ni+ velika blaga: to raspaljuje u. Ali ravo se spava
bez dobra imena i malog blaga. Vie volim malo drutvo nego drutvo zlih: ali treba da ga ima i da ga
nestane u dobar as. Tako se to slae s dobrim snom. Mnogo mi se svide i oni koji su nii duhom: oni san
lakim ine. Blaeni su oni, naroito kad im se uvek daje za pravo. U tome pro+e dan onome koji je pun
vrlina. A kad dode no, tad se dobro uvam da ne zovem san! On nee da ga zovu, san koji je gospodar
vrlina! Nego premiljam, ta sam preko dana radio i mislio. Prevaui pitam se, strpljivo kao kakva krava:
koji su bili deset tvojih savlaivanja? I koji su bili deset pomirenja i deset is+na i deset smehova, kojima si se
naslaivao u srcu svom? Premiljajui o tom, i ljuljukan od etrdeset misli, prepadne me odjedared san,
nezvani gost, gospodar vrlina. San zakuca na moje oko: i ono otea. San dodirne moje usne: i one ostanu
otvorene. Odista, u mekoj obui prilazi k meni, najmiliji od svih kradljivaca, i ukrade mi moje misli: i stojim
tad nem kao ovaj sto. Ali ne stojim tad vie dugo: i ve sam legao. Kad je Zaratustra uo mudraca ovako
besedi+ smejao se u sebi: jer je njemu u taj mah svanulo neto pred oima. I on ovako poe govori+ u svom
srcu: Ludak je ovaj mudrac sa svojih etrdeset misli: ali drim, da se dobro razume u spavanje. Srean je ve i
ko boravi blizu ovoga mudraca! Jer takav je san zarazan, i zarauje ak i kroz debeo zid. I sama njegova
govornica ima ari. Nisu uzalud sedeli mladii pred propovednikom vrline. Njegova je sva mudrost: osta+
budan, da bi se dobro spavalo. I odista, kad ivot ne bi imao smisla i kad bih se morao privole+ besmislu,
onda bi bio ovo i meni besmisao kojemu bih se najlake privoleo. Sad mi je jasno, ta su pre svega nekad
hteli kad su traili uitelje vrline. Hteli su dobra sna, a uza nj jo i uspavljivih vrlina. Svi su + hvaljeni mudraci
sa govornica gledali mudrost u spavanju bez snova: oni nisu znali za bolji smisao ivota. I danas zacelo ima
jo vie njih koji su kao ovaj propovednik vrline, i ne uvek tako potenih: ali njihovo je vreme prolo. Nee
stoja+ vie dugo: i ve e lea+. Blaeni su ovi sanjivci: jer oni e skorim usni+ snom.
Tako je govorio Zaratustra.
O onima koji veruju u zagrobni ivot

Nekada je i Zaratustra bacao svoje praznoverje s one strane oveka, kao svi oni koji veruju u zagrobni ivot.
Delo jednog bolnog i napaenog boga izgledae mi tada svet. San mi izgledae tada svet, i spev jednog boga:
aren dim pred oima jednog boanskog nezadovoljenika. I dobro i zlo i radost i alost i ja i + aren dim
injae mi se sve, pred stvaralakim oima. Hteo je tvorac da okrene glavu i da ne vidi sebe, pa je stvorio
svet. Opojna je radost za onoga to pa+, da okrene glavu od svoje patnje i da zaboravi na sebe. Opojna
radost i samozaborav injae mi se nekad svet. Ovaj svet, veito nesavren, slika i prilika jedne pro+vrenos+,
i to nesavrena slika i prilika opojna radost za svog nesavrenog tvorca: takav mi se injae nekada svet.
Tako sam dakle i ja nekad bacao svoje praznoverje s one strane oveka, kao svi koji veruju u zagrobni ivot.
Da li zaista s one strane oveka? Ah, brao, taj Bog to sam ga ja stvorio, bio je delo ruku oveijih i
nerazuma oveijeg, kao i svi bogovi! Bio je ovek, tek jedno jadno pare od oveka i od Ja: iz roenog
pepela i roene ari dola je k meni, ta sablast, i zaista vam kaem. Nije dola k meni. S one strane! I ta bi
tad, brao moja? Ja sam savladao sebe, svoje patnje, poneo sam svoj roeni pepeo na breg, pronaao sam
jasniji plamen za sebe. I gle! Sablast ustuknu ispred mene! Patnja bi bila sad za mene, i muka meni koji sam
ozdravio, da verujem u takve sablas+: Patnja bi bila sad za mene, i ponienje. To ja eto kaem onima koji
veruju u zagrobni ivot. Patnja i nemo oni su stvorili sve verovanje u zagrobne ivote; i onaj kratki ludi
zanos sree, koji pozna samo onaj koji najvema pa+. Umor, koji jednim skokom hoe da se surva, jednim
strmoglavim skokom bedan neznalaki umor koji ve vie nee ni da hoe: on je stvorio sve bogove i sve
ivote posle smr+. Verujte mi, brao moja! To je telo poelo da oajava samo o sebi ono je stalo da se
odupire prs+ma zaluenoga duha o krajnje zidove. Verujte mi, brao moja! To je telo poelo da oajava o
zemlji ono je ulo kao da utroba bia njemu progovara. I tada je pokualo da glavom probije poslednje
zidove, i ne samo glavom, da bi s+glo preko u onaj svet. Ali onaj svet je dobro sakriven za oveka, onaj
neoveanski neoveni svet koji je jedno nebesko nitavilo; a utroba bia i ne govori nita oveku, ili govori
kao i ovek. Zaista vam kaem, teko je dokaza+ da ikoje bie,postoji, i teko ga je nagoni+ da progovori.
Page 9

Recite, brao, zar nije najudnija od sviju stvari jo ponajbolje dokazana? Da, ovo Ja, i pro+vrenost i zbrka
toga Ja, govore jo ponajpravije o svome opstanku; to delatno, svesno, odreujue Ja, koje je mera i
vrednost sviju stvari. I to najpravije to postoji, to Ja ono govori o telu, i ono eli jo telo sve i kad mudrije i
sanja i polee na skrhanim krilima. Sve pravije govori, to Ja: i to vie govori, +m vie ume da nae rei i
pohvale za telo i za zemlju. Novome ponosu nauilo me je moje Ja, njemu hou da nauim ljude: da ne
zagnjuruju vie glavu u pesak nebeskih stvari, ve da je nose uspravno, svoju zemaljsku glavu koja stvara
smisao zemljin! Novoj volji hou da nauim ljude: da ele da idu onim putem kojim je slepo iao ovek, i da
kau da je to dobar put, i da ne slaze vie s njega i ne polaze stranpu+cama kao bolesnici i umirui! Bolesni i
umirui poeli su prezira+ telo i zemlju, i pronalazi+ svetove nebeske i kap krvi koja isceljuje: pa jo i te slatke
i smrtonosne otrove, uzeli su od tela i od zemlje! Hteli su da pobegnu od svoje bede, ali su im bile zvezde
predaleko. Tad zavapise: O, bar da ima nebeskih puteva, da bi se moglo odmile+ u drugi ivot i u drugu
sreu! i tada pronaoe sebi svoje mudrolije i krvave napitke! Mislili su, da su izmakli svome telu i ovoj
zemlji, nezahvalnici. A kome su imali da zahvale za zanos i nasladu toga svog izmicanja? Svome telu, i ovoj
zemlji. Blag je prema bolesnima Zaratustra. Odista, on se ne lju+ ni na njihove pokuaje utehe i
nezahvalnos+. Neka same ponu ozdravlja+ i prevlaiva+ sebe, i stvara+ sebi jedno vie telo! Ne lju+ se
Zaratustra ni na onog, koji se die od boles+ pa se jo neno osvre za svojim praznoverjem, i nou u pono
obilazi potajno grob svoga Boga: ali bolest i bolno telo za mene su jo i suze njegove. Mnogo boleljivoga
sveta bilo je oduvek meu onima,koji mataju i nadahnu+ su Bogom, uno mrze oni onoga koji ide za
saznanjem, i onu najmlau vrlinu to se zove: slobodno priznanje. Oni se osvru unatrag u tamna vremena:
tada su dabome praznoverje i vera drukije stajali; ludilo razuma bila je slinost boanstvu a sumnja greh.
Vrlo dobro poznajem ja te obraze i ta podobija boanstva: oni hoe da se u njih veruje a da je sumnja greh.
Vrlo dobro znam i to, u ta oni sami najvie veruju. Zaista vam kaem, ne u ivote iza smr+, i u kaplje krvi
kuje isceljuju: nego i oni najvie veruju u telo, i njihovo roeno telo za njih je stvar po sebi. Ali za njih je ono
bolesna stvar: i rado bi iskoili iz koe. Stoga oslukuju da li e u+ gdegod kakvog zapovednika smr+, a sami
propovedaju o ivo+ma posle smr+. Bolje vi sluajte, brao moja, glas zdravoga tela: to je poteniji i praviji
glas. Potenije govori zdravo telo, i jasnije, telo savreno i uspravno: a ono kae, da zemlja,ima smisla. Tako
je govorio Zaratustra.
O prezriteljima tela
Prezriteljima tela hou da kaem ta mislim. Ne item da okrenu s uenjem i s pouavanjem, ve samo da se
odreknu svoga tela te tako zaute. Telo sam i dua kae dete. I to ne bismo govorili kao deca? Ali onaj
koji je progledao, koji zna neto, kae: telo sam i samo telo, i nita druga sem toga; a dua je samo re za
neto na telu. Telo je jedan veliki um, jedinstvo u mnoini, rat i mir, stado i pas+r. Pa i taj tvoj mali um, brate,
koji + naziva duhom, nije drugo do orue tvoga tela, malo orue i igraka tvoga velikog uma. Ja kae
+ za sebe, i gord si na tu re. Ali vei su to + nee da veruje tvoje telo i njegov veliki um: taj ne govori
Ja, nego tvori Ja. to ulo ose+, to duh pozna, u tome nikad nema krajnje take. A ulo i duh hteli bi da te
obmanu da su oni krajnja taka svega: toliko su ta+ oni. Orue su, i igraka su ulo i duh: iza njih lei tek
tvoja su+na. Ta su+na i gleda i oima ula, i oslukuje i uima duha. Jednako oslukuje su+na i gleda:
uporeuje, savlauje, osvaja, razorava. Ona vlada, i njoj je i Ja podlono. Za tvojim mislima i oseajima, brate
moj, stoji silan gospodar, neznan mudrac taj se zove sopstvenost. U tvom telu stanuje on, tvoje je telo on.
Vie je pame+ u tvome telu, nego u svoj tvojoj mudros+. I da li ko i zna, ega radi e tvome telu ta tvoja
najvea mudrost? Tvoja se sopstvenost smeje tvome Ja i njegovim oholim skokovima. ta su mi + skokovi i.
letovi misli? kae ona sebi. Zaobilazni put k mojoj svrsi. Ja sam ta koja vodim na uzici Ja i koja ga
nadahnjujem pojmovima. Sopstvenost kae oveku: Sad ose+ bol. I njegovo ga Ja ose+, i bolujui premilja
kaku e ga prebole+ radi toga je potrebno da ovek ume misli+. Sopstvenost kae: Sad ose+ radost. Ja je
ose+, i radujui se premilja kako bi se jo esto radovalo i radi toga je potrebno da ovek ume misli+.
Prezriteljima tela hou da kaem jo neto. Oni preziru zato to potuju. ta je to, to je stvorilo i potovanje i
preziranje i vrednost i volju? Stvaralaka sopstvenost stvorila je za se i potovanje i preziranje, stvorila je
Page 10

radost i alost. Stvaralako telo stvorilo je sebi duh, kao ruku svoje volje. Jo i u svojoj ludos+ i u svome
preziranju, prezritelji tela, vi sluite sopstvenos+. Evo vam kaem: sama vaa sopstvenost htela bi da umre i
okree se od ivota. Ona ne moe vie ono to bi joj bilo najmilije: stvara+ vie od sebe. To bi joj bilo
najmilije, to je njena najivlja elja. Ali joj je prekasno stalo do toga: zato hoe vaa sopstvenost da je
nestane, prezritelji tela. Hoe da propadne vaa sopstvenost, i zato ste postali vi prezriteljima tela! Jer ne
moete da stvarate vie od sebe. I zato ste sad kivni na ivot i na zemlju. Nevesela zavist krije se u razrokom
pogledu vaeg preziranja. Ja neu ii vaim putem, prezritelji tela! Vi niste za me mostovi koji vode ka
natoveku!
O radosnim i ravim stras+ma

Dragi brate, ako ima kakvu vrlinu, tvoju vrlinu, onda je ona samo tvoja i niija vie. Ali + bi, naravno, da joj
da ime, i da joj tepa; + bi da je sme povui za uho, i da se moe poigra+ s njom. A gle! Tad je i puk zove
kao to je zove +, i + si postao puk i stado sa tvojom vrlinom! Bolje bi bilo da si rekao: ne daje se iskaza+, i
ne moe se krs++ imenom ono to mojoj dui zadaje bola i to joj godi, i ega je gladna jo i moja utroba.
Tvoja vrlina stoji isuvie visoko za poverljivost koju daje ime: a ako ba mora o njoj govori+, nemoj se s+de+
da o njoj muca. Reci i promucaj: To je moje dobro, to volim, samo tako mi se dopada, samo tako hou ja
ono to je dobro. Ja ga neu u obliku boje zapovedi, ni+ u obliku oveijeg zakona i pravila: ne trebam ga
da mi bude vo u zemlje nadzemaljske i u rajeve. Zemaljska je vrlina, koju ja volim: malo je u njoj
dosetljivos+, a ponajmanje uma sviju. Ali ta je p+ca kod mene gnezdo svila: zato je volim i milujem, ona
sad lei kod mene na svojim zlatnim jajima. Tako treba da muca i da uzdie svoju vrlinu. Nekada si imao
stras+, i nazivao si ih zlima. Ali sad ima samo jo tvoje vrline: one su nikle iz tvojih stras+. Svoj glavni cilj
poverio si ovim stras+ma: i one se tad pretvorie u tvoje vrline i u dobre stras+. I ma + bio od roda naprasi+h
ili od roda sladostrasnih ili do ludila pobonih ili osvetljivih: Naposletku su sve tvoje stras+ postale vrlinama, i
svi tvoji avoli anelima. Nekada si imao divlju paad u tvome podrumu: ali se ona naposletku pretvori u
p+ce i mile pevaice. Iz svojih otrova skuvao si sebi melem; muzao si svoju kravu amo+nju, sad pije
slatko mleko iz njenih vimena. I nita zlo nee vie iz tebe nii, osim moda zla koje nie iz borbe tvojih vrlina.
Dragi brate, ako ima sree onda ima jednu vrlinu a ne vie: tako e prei lake preko mosta. Odlikuje
meu drugima kad se imaju mnoge vrline, ali to je teko snosi+; i mnogi je ve o+ao u pus+nju i ubio se
zato to je sustao da bude i boj i bojite vrlina. Dragi moj, da li su rat i bojak zlo? Ali to zlo je potrebno:
potrebna je zavist, i potrebna su nepoverenja i klevetanja meu tvojim vrlinama. Pogle, koliko svaka tvoja
vrlina gramzi za onim to je najvie: ona trai sav tvoj duh, da njoj bude glasnikom, ona ite svu tvoju snagu
u gnevu, mrnji i ljubavi. Surevnjive su jedna na drugu sve vrline, a strana je stvar surevnjivost. I vrline
mogu propas+ usled surevnjivos+. Koga zahva+ plamen surevnjivos+ taj okree naposletku otrovnu aoku,
kao korpion, pro+v samoga sebe. Ah, dragi brate, zar nisi jo nikad video vrlinu kako sama sebe kleveta i
probada? ovek je neto to treba prevlada+: i zato treba da voli svoje vrline jer e usled njih propas+.
O bledome zloincu
Vi ne ubijate, sudije i reci, dok ivine glavu ne obori? Evo, bledi je zloinac oborio glavu: iz oka mu govori
veliko preziranje. Moje je Ja neto to treba prevlada+: moje mi je Ja veliko preziranje ovekovo: tako
govori iz toga oka. To mu je bio najuzvieniji as, to je sam sebi sudio: ne dajte da se uzvieni sroza opet u
svoju niskost! Nema spasenja za onog koji toliko pa+ od sebe sama, do to bra smrt. Vae ubijanje, sudije,
Page 11

treba da je saaljenje a ne osveta. I, ubijajui pregnite da vi sami opravdate ivot! Nije dosta da se izmirite s
onim kojeg ubijate. Vae aljenje neka bude ljubav prema natoveku: tako ete opravda+ to ste jo u ivotu!
Recite duman, ali ne zlikovac; recite bolesnik, a ne varalica, recite ludak, a ne grenik. A +,
krvavi sudijo, kad bi glasno hteo rei ta si ve sve uradio u mislima: ceo bi svet povikao: Dole s +m
pogancem i otrovnikom! Nego, drugo je neto misao a drugo delo, drugo slika dela. Toak razloga ne okree
se meu njima. Slika je uinila da pobledi ovaj bledi ovek. Dorastao je bio svome delu dok ga je vrio: ali
sliku njegovu nije mogao izdra+ kad je bilo izvreno. Jednako je video u sebi izvrioca dela. To ja zovem
ludilom: iznimak obrnuo se i postao je za nj sama stvar. Crta povuena uokrug opini koko te ne ume vie
mai; tako je potez koji je on povukao opinio njegov jadni um, to ja zovem ludilom nakon dela. Poujte,
sudije! Ima jo jedno drugo ludilo: to je ludilo pre dela. Ah, vi mi se niste dosta duboko uvukli u duu!
Poujte, sudije! Ima jo jedno drugo ludilo: to je ludilo pre dela. Ah, vi mi se niste dosta duboko uvukli u
duu! Krvavi sudija kae: zato je ubijao ovaj zloinac. Ta hteo je da o+ma. Ali ja vam velim: dua njegova
iskala je krvi, ne pljake: on je edneo za sreom noa! Nego njegov jadni um nije shvatao to ludilo pa ga je
nagovarao na drugo. to e + krv! rekao mu je on; treba ujedno i da o+ma neto! Da se sve+ nekom! I
on je posluao svoj jadni um: kao olovo leale su na njemu njegove rei, i on je ubijajui u stvari, pljakao.
Jer nije hteo da izgleda da je njega s+d svoga ludila. I sad opet lei olovo njegove krivice na njemu, i opet je
jadni mu um tako krut, tako vezan, tako teak. Kad bi bar mogao da zavr+ glavom, spao bi teret s njega: ali
ta bi zavrtelo tu glavu? ta je taj ovek? Hrpa bole+na to kroz duh zahvataju svet: tu bi da sebi nau plen.
ta je taj ovek? Klupko divljih zmija koje teko mogu da se smire jedna uz drugu, i one se razmile svaka na
svoju stranu, i trae plen po svetu. Pogledajte ovo jadno telo! to je pa+lo i za im je ginulo, to je jadna dua
htela da razume i shva+, i shva+la je kao elju za ubijanjem i e za sreom noa. Ko danas oboli tog
spopadne zlo koje je sad zlo: hoe da zadaje bol onim to njega boli. Ali je bilo drugih vremena i drugog
dobra i zla. Nekada je bila sumnja zla, i zlo volja za samoodranjem. Tada se za bolesnika reklo da huli, i da je
vetac: kao jere+k i vetac pa+o je, i hteo da zada je patn je drugima. Ali to ne ide u vae ui: kaete mi, da to
kodi dobrima meu vama. Ali, ta je meni stalo do dobrih meu vama! Mnogo to na dobrima meu vama
izaziva u meni gaenje, i, uveravam vas, ne ono to je zlo na njima. Voleo bih da im doe ludilo koje bi ili
satrlo, kao ovog bledog zloinca! Zaista vam kaem, voleo bih da se to njihovo ludilo zove is+na ili vrednost
ili pravdoljublje: ali oni imaju svoju vrlinu da bi to due poiveli, i to u svom bednom zadovoljstvu. Ja sam
ograda uz brzu reku: neka se hvata ko me moe uhva++! Ali ja nisam vaa taka,
O itanju i pisanju
Od svega to je napisano volim samo ono to je ko krvlju svojom pisao. Pii krvlju: i + e uvide+ da je krv
duh. Nije lako razume+ tuu krv: ja mrzim besposliare koji itaju. Ko poznaje itaoca taj se za itaoca vie
ne trudi. Jo jedan vek italaca pa e i sam duh zaudara+. To to svaki sme da naui ita+, pokvarie
naposletku ne samo ono to se pie nego i ono to se misli. Nekad je duh bio bog, pa je onda postao
ovekom a sad kao da e posta+ ak jo i puinom. Ko pie krvlju i u izrekama, tog nije dosta samo ita+, ve
ga treba naizust ui+. U brdima je najprei put od vrha, k vrhu: ali zato mora ima+ duge noge. Izreke treba
da su vrhovi, a oni kojima se upuuju, veliki i stasi+. Providan i ist zrak, bliska opasnost, i duh pun nestane
pakos+: to se lepo slae. Hou da imam oko sebe vragove, jer sam sran. Sranost, koja goni sablas+, dozira
sama sramove, sranost hoe da se smeje. Ja ne oseam vie s vama: taj oblak sto ga vidim pod sobom, to
tamnilo i vodnilo kojima se smejem, ba taj oblak nosi vama buru. Vi gledate gore kad hoete da se
uzvisite. Ja gledam dole, jer sam uzvien. Ko me vama moe da se smeje, i da je uzvien u is+ mah? Ko se
penje po najviim brdima, taj se smeje svima alosnim igrama i alosnim zbiljama. Bezbrine, podrugljive,
nasilnike takve nas eli mudrost: ona je ena, i voli uvek i svuda ratnika. Kaete mi: teko je snosi+ ivot.
A nato vam je tad pre podne vaa gordost a veerom vaa pokornost? Teko je snosi+ ivot: to se
zanosite! Ta mi smo svi skupa dobri magarci i magarice za noenje tereta. Zar imamo mi to zajedniko s
runim pupoljkom, to drhe kad mu kap rose padne na list? Jeste: mi volimo ivot, ne to smo navikli na
Page 12

ivot, ve to smo navikli da volimo. U ljubavi uvek ima malo ludila. Ili i u ludilu ima uvek malo uma. I meni,
koji volim ivot, ini se da lep+ri i babuci od sapunice, i to je njima slino meu ljudima, najbolje znaju ta je
srea. Gleda+ kako se leprsaju te budalaste gizdave okretne duice to tronjava Zaratustru do suza i do
pesama. Ja bih verovao samo u boga koji zna igra+. A kad sam video svoga avola, izgledao mi je ozbiljan,
temeljan, dubok, svean: duh teine, on ini da sve stvari padaju. Ne ubija se gnevom, ve smehom. Daj da
ubijemo duh teine! Ja sam nauio ii: i otada trim. Ja sam nauio lete+: i otada ne treba da me tek gurnu
pa da se maknem s mesta. Sad sam lak, sad le+m, sad se premeem pravim obrue, sad igra bog u meni.
O drvetu na bregu
Zaratustrino je oko zapazilo, da ga jedan mladi izbegava. Kada je jedne veeri iao sam po bregovima to
okruuju varo koja se zove arena krava: gle, u hodu nae onog mladia gde sedi na slonjen na jedno
drvo, i gleda umornim pogledom u dolinu. Zaratustra obuhva+ rukama drvo kod kojeg je mladi sedeo, i
ree: Kad bih hteo ovo drvo da zatresem ovim rukama, ne bih mogao. A vetar koji ne vidimo kinji ga i povija
kako mu je volja. Najgore nas povijaju i kinje nevidljive ruke. Tada se podie mladi zbunjen, i ree: ujem
Zaratustru gde govori a ba sam mislio na njega. Zaratustra odgovori: Pa to si se poplaio? Nego, ovek
je kao i drvo. to bi on vie u vasionu i u svetlost, +m jae naginju njegove ile k zemlji, na nie, u pomrinu,
u dubinu, u zlo. Da, u zlo! kliknu mladi. Kako je moguno da si otkrio moju duu? Zaratustra se
osmehnu i ree: Mnoga se dua ne moe nikad otkri+, dok je ovek prvo ne pronae. Da, u zlo! povie
jo jednom mladi. Ti si is+nu rekao, Zaratustra. Ja nemam vise vere u sebe otkad teim u visinu, i niko nema
vie vere u mene, otkuda je to? Ja se menjam odvie brzo: moje danas pobija moje jue. Ja esto, penjui
se, preskoim po koji stepen, to mi ne prata ni jedan stepen. S+gnem li gore, uvek vidim da sam sm. Nike
ne razgovara sa mnom, drhem od mraza usamljenos+. ta traim ja u visini? Moja preziranja i moje enje
rastu naporedo; to se vie penjem +m vie prezirem onog koji se penje. ta trai on u visini? Kako me je s+d
moga penjanja i moga spo+canja! Koliko me izaziva na podsmeh moje ubrzano dihanje! Kako mrzim onog
to le+! Koliko sam umoran u visini! Tu zauta mladi. A Zaratustra posmatrae drvo kod kojeg su stajali, i
ree: Ovo drvo stoji usamljeno ovde u bregovima; ono je izraslo visoko iznad ljudi i ivo+nja. I kad bi htelo
da govori, ne bi nalo nikog ko bi ga razumeo: tako je visoko izraslo. I ono eto eka i eka, na to eka?
Boravi i suvie blizu legla oblajeg: da li eka moda na prvi grom? Kad je Zaratustra to rekao, povika mladi
maui ivo rukama: Da, Zaratustra, + govori is+nu. Meni se htelo da propadnem kad sam teio u visinu, a
+ si grom na koji sam ekao! Eto, ta je jo od mene ostalo od kad si nam se + javio? Uni+la me je zavist
prema tebi! To ree mladi i plakae gorko. A Zaratustra ga obgrli rukom i povede za sobom. Pa kad su ili
tako skupa neko vreme, poe Zaratustra ovako govori+: Srce mi se cepa. Vie nego to kau tvoje rei, kazuje
mi tvoje oko svu tvoju opasnost. Ti jo nisi slobodan, + jo trai slobodu. Odvie nonikom, i prebudnim
nainilo je tebe tvoje traenje. Ti bi u slobodnu visinu, tvoja je dua edna zvezda. Ali i tvoji zli nagoni edne
za slobodom. Jo si + za me zatoenik koji smilja kako e se dohva++ slobode: o, mudra postaje dua takvih
zatoenika, ali i lukava i pokvarena. I osloboeni duhom mora jo da se prois+. Jo je mnogo memle i
tavnice zaostalo u njemu: razbistri+ se jo mora njegovo oko. Da, ja poznajem tvoju opasnost. Ali zaklinjem
te mojom ljubavlju i nadom: ne odbacuj od sebe svoju ljubav i nadu! Jo osea da si blagorodan, i jo
oseaju da si blagorodan i ostali, koji su kivni na te i koji te nemilo gledaju. Znaj, da je svima na putu onaj koji
je blogorodan. I dobrima je na putu onaj koji je blagorodan sve kad ga i nazivaju dobrim, to je stoga da bi ga
tako gurnuli u stranu. Blagorodni stvara novo i hoe novu vrlinu; a dobri hoe staro, i da ostane sve po
starom. Ali nije to opasnost za blagorodnog da bi mogao posta+ dobrim, nego da bi mogao posta+
bezobzirnim, podrugljivcem, ruiteljem. Ah, ja sam poznavao blagorodne koji su izgubili svoju najlepu nadu.
I tada su govorili zlo o svima lepim nadama. Otada su iveli bezobzirno, u kratkim pus+m efovima, i slabo su
jo is+cali cilj svojim danima. I sladostrae je duh govorahu. I duhu se njihovu tad skrhae krila: i eno ga
gde gmie po zemlji, i prlja zabadajui zube svuda. Nekad su mislili da e posta+ herojima: sad su
Page 13

slaostrasnici. Heroj je njima zazor i jeza. Ali, tako + moje ljubavi i nade: ne odbacuj od sebe heroja u svojoj
dui! Neka + sveta bude tvoja najlepa nada!
O propovednicima smr+
Ima propovednika smr+: i zemlja je puna onih kojima treba propoveda+ odvraanje od ivota. Puna je zemlja
izlinih, pokvaren je ivot mnogima. Treba ih venim ivotom odmami+ iz ovog ivota! u+ma zovu
propovednike smr+, ili crnima. Ali ja u vam ih pokaza+ jo i u drugim bojama. Tu su Strahovi+, koji u sebi
jo nose divlju zver, i nemaju drugog izbora, do puste efove ili razdiranje sama sebe. A i njihovi efovi u
stvari su jo razdiranje sama sebe. Oni nisu jo postali ni ljudima, + Strahovi+: neka propovedaju odvraanje
od ivota pa neka i sami odu otkud su doli! Tu su suiavi duom tek to su se rodili ve poinju da umiru, i
eznu za naukom o umiranju i o odricanju. Oni bi rado bili mrtvi, i itu da im odobrimo volju njihovu!
uvajmo se da ne razbudimo te mrtvace, i da ne povredimo te ive kovege! Izae li njima nasusret bolesnik,
ili starac, ili mrtvac, oni odmah kau: jasno je, ivot nema smisla! A u stvari, jasno je samo da nema smisla
to to oni kau i to oni vide, jer oni vide samo jedno lice ivota. Zavijeni u teku turobnost, i eljno pratei
sitne sluajeve koji donose smrt: tako sede oni i ekaju, i s+skaju zube i vilice. Ili: uzimaju eerleme a sami
se smeju svojoj de+njastoi: vise o svojoj slamci ivotu a smeju se to se veaju i o slamku. Njihova mudrost
glasi: lud je ko ostane da ivi, zato i jesmo mi pravi ludaci! I to ba i jeste najlue na ivotu! ivot je
samo patnja kau drugi, i ne lau: pa uinite da vi prestanete! Uinite da prestane ivot koji je samo patnja!
Evo kako treba da glasi nauk vae vrline: ubi sebe sama! Ukradi potajno iz ivota sebe sama!
Sladostrasnost je greh, kau jedni koji propovedaju smrt hajdmo u stranu i nemojmo zainja+ decu!
Raa+ je muno, kau drugi nato jo raa+'? to se rodi i tako je nesreno. I ovo su propovednici
smr+. Samilost je potrebna kau trei. Uzmite to imam! Uzmite to sam! Utoliko e me manje dra+
ivot. Da su oni uis+nu milosrdni, oni bi zagoravali ivot svojim blinjima. Bi+ zao to bi bila njihova prava
dobrota. Ali oni bi da se otresu ivota: ta je njima stalo do tog to e druge svojim lancima i svojim
darovima jo vre priveza+! Pa i vi za koje je ivot plah posao i nemir: zar niste i vi presi+ ivota? Zar niste
ve sasvim zreli za propovedanje smr+? Svi vi koji volite plahi posao, i sve to je brzo, novo, jo neokuano
vi se ne slaete meu sobom, vaa je vrednoa bekstvo, i elja da zaboravite na sebe same. Kad biste imali
vie vere u ivot vi biste se manje predali trenutku. Ali vi nemate u sebi dosta sadrine za ekanje pa ni za
samo lenjovanje! Svuda se uje glas onih to propovedaju smrt: i zemlja je puna takvih kojima treba
propoveda+ smrt. Ili: veni ivot: to je za mene jedno isto, samo da ih to pre ponestane!
O ratu i ratnicima
Neemo da nas tede nai najbolji dumani, a ni oni koje volimo iz dubine due. Dopus+te dakle da vam
kaem is+nu! Brao moja u ratu! Ja vas volim iz dubine due, ja jesam i uvek sam bio to i vi. I ja sam vam
va najbolji prijatelj. Dopus+te mi dakle da vam kaem is+nu! Ja znam za mrnju i zavist vaeg srca. Vi niste
dosta veliki da ne poznajete mrnje i zavis+. Ali budite dosta veliki da vas nije s+d njih! Pa kad ve ne moete
bi+ sveci saznanja, budite mi bar njihovi ratnici. To su pra+oci i pretee te svetos+. Ja vidim mnogo vojnika:
daj da vidim mnogo ratnika! uniforma zove se ono to oni nose: samo neka ne bude jednog oblika i ono
to se u njoj krije! Treba da ste mi takvi da vam oko trai uvek dumanina vaeg dumanina. A u nekih od
vas javlja se mrnja ve na prvi pogled. Svog dumanina treba da traite, svoj rat treba da vodite, i za svoje
Page 14

misli! A ako vaa misao podlegne, vaa es+tost treba i tada jo da slavi pobedu! Vi treba da volite mir kao
sredstvo za nove ratove. I vie kratki mir nego dugi. Ne kaem vam ja da radite, ve da se borite. Ne dajem
vam ja savet da mirujete, ve da pobeujete. Va rat treba da je borba, va mir treba da je pobeda! Samo
kad se ima strela i luk uza se moe se uta+ i sede+ mirno: inae nastaje razgovor i svaa. Va mir treba da je
pobeda! Vi velite da dobra stvar ini i rat blogoslovenim? A ja vam kaem dobar rat ini blogoslovenom
svaku stvar. Rat i hrabrost izvrili su vie velikih dela nego ljubav prema blinjem. Ne vaa samilost, nego vaa
hrabrost spasavala je dosad stradalnike. ta je dobro? pitate vi. Dobro je, bi+ hrabar. Pus+te devojice da
govore: bi+ dobar znai, ono to je lepo i dirljivo u is+ mah. Kau da ste bez srca: ali vae je srce pravo, i ja
volim s+d vae sranos+. Vi se s+dite svoga priliva, a ostali se s+de svoga odliva. Vi ste runi? Pa dobro,
brao moja! Bacite na svoja plea uzvieno, ogrta za sve to je runo! Kad vaa dua bude velika postae
obesna a ima pakos+ u vaoj uzvienos+. Ja vas poznajem. U pakos+ se susreu obesni i slabi. Ali oni ne
razumeju jedni druge. Ja vas poznajem. Vi smete ima+ samo dumane koje treba mrze+, ne dumane koje
treba prezira+. Treba da moete bi+ gordi na svog dumanina: tako e uspesi dumanina vaeg bi+ i vai
uspesi. Pobuna to je otmenost za roba. Vaa otmenost neka bude poslunost! I samo vae zapovedanje
treba da je pokoravanje! Dobrom ratniku prijatnije je u+ mora nego hou. I sve to rado inite treba
prvo jo da pus+te da vam se zapovedi. Vaa ljubav prema ivotu neka bude ljubav prema vaoj najlepoj
nadi: a vaa najlepa nada neka je najvia misao ivota! Svoju najviu misao, najzad, pus+te da vam ja
propiem ona glasi : ovek je neto to treba prevlada+. ivite dakle ivotom poslunos+ i ratovanja! ta je
stalo do dugog ivota! Zar ima ratnika koji bi da ga tede! Ja vas ne tedim, ja vas volim iz dubine due. brao
moja u ratu!
O novom lanom boanstvu

Negde na svetu ima jo naroda i stada, ali ne kod nas, draga brao: u nas ima drava. Drava? ta je to? Evo!
Otvorite ui, jer u vam sada rei svoju re o smr+ naroda. Dravom se naziva najhladnije od svih hladnih
udovita. Hladno, i lae; a evo ova la gmie iz njegovih usta: Ja, drava, ja sam narod. To je la! Tvorci su
bili koji su stvorili narode, i razapeli nad njima jednu veru i jednu ljubav: tako su posluili ivotu. Razornici su,
koji nametaju klopke za mnoge a nazivaju ih dravom. oni veaju nad njih ma, i sto+nu pohlepnih elja.
Gde jo ima naroda tu, nema razumevanja za dravu, i ona je omraena, kao pogled od uroka, i kao greh
prema obiajima i pravima. Dajem vam ovaj znak za raspoznavanje: svaki narod govori svojim jezikom dobra
i zla: njega ne razume sused. Svoj je jezik pronaao sebi on u obiajima i pravima. A drava lae na svima
jezicima dobra i zla; i togod govori, lae i togod ima, ukrala je. Sve je lano na njoj; ukradenim zubima
jede, zajedljivica. Lana joj je ak i utroba. Zbrka jezika dobra i zla: taj vam znak za raspoznavanje dajem kao
znak drave. Zaista vam kaem, iz toga se znaka daje iita+ volja za smru! Zaista vam kaem, on je stvoren
za propovednike smr+! Mnogi se premnogi raaju: za izline pronaena je drava! Vidite samo kako ih k sebi
mami, te mnoge premnoge! Kako ih guta i vae i prevae! Na zemlji nema nita vee od mene: ja sam
prst Boji koji pravi red tako urlie neman. I ne samo dugouhi i kratkovidi padaju na kolena pred njom! O,
i u vas, velike due, mumla ona potrnulo svoje mrane lai! O, ona pogaa gde su srca od obilja, koja se rado
rasipaju! Da, pogaa ona gde ste, i vi pobedioci staroga Boga! Umoriste se u borbi, i sad vaa umorenost
slui jo i novom lanom bogu! Heroje i potenjake hteo bi da porea oko sebe, novi lani bog! Rado se
suna na suncu is+h saves+ hladna neman! Sve e da+ vama, ako ga vi oboavate, novi lani bog: tako
kupuje za sebe sjaj vaih vrlina, i pogled vaih ponosnih oiju. Hoe da s vama hvata na udicu mnoge
premnoge! Da, on je igraka i pronalazak pakla, trojanski hat smr+ iz kojeg zvei nakit boanskih as+! Da, to
je pronalazak da bi se njime umorili mnogi, dok on sebe sama velia kao ivot: zaista vam kaem, najbolja
usluga svima propovednicima smr+! Ja zovem dravom gde se svi opijaju otrovom dobri i zli: dravom gde
niko ne zna za sebe sama, ni dobri ni zli: dravom gde se lagano samoumorstvo sviju naziva ivotom.
Pogledaj te samo te izlinike! Kradu za sebe dela pronalazaa, i blaga mudraca: Obrazovanou zovu oni tu
Page 15

krau sve se kod njih pretvara u bolest i muku. Pogledajte samo te izlinike! Uvek su bolesni, bljuju svoju
u, i to zovu novinama. Gutaju jedan drugog a nisu u stanju ni da se svare. Pogledajte samo te izlinike!
S+u bogatstva a utoliko su siromaniji. Trae silu, i pre svega polugu sile, mnogo novaca + nemonici!
Gledajte kako se veru, + hitri majmuni! Veru se jedan preko drugog, i vuku se tako u blato i u ponor. Svi hoe
k prestolu: to je njihovo ludilo, kao da srea sedi na prestolu! esto sedi blato na prestolu a esto i presto
na blatu. Svi su oni za mene sumanu+, i majmuni to se veru, i vreli prevreli. Zaudara mi njihov lani Bog,
hladna neman; zaudaraju mi svi skupa, + poklonici lanog boanstva. Draga brao, zar hoete da se zadavite
u pari iz njihovih drela i pohota? Ta bolje razbijte prozore, i skaite napolje. Uklonite se ispred smrada!
Klonite se slube izlinika lanome boanstvu! Uklonite se ispred smrada! Klonite se dima od +h ljudskih
rtava! Jo je i sad zemlja otvorena velikim duama. Prazna jo su mnoga mesta za pus+njake, same i udvoje,
a oko njih iri se miris +hih mora. Jo je velikim duama otvoren slobodan ivot. Zaista vam kaem ko sm
malo ima i njega +m manje imaju: slava maloj siroma+ni! Onde gde drava prestaje tu tek poinje ovek
koji nije izlian: tu poinje pesma potrebnoga, pesma jedanput pevana, i nezamenljiva. Onde gde drava
prestaje, eto, pogledajte samo, draga brao! Zar je ne vidite, tu arenu dugu, i mostove natovekove?
O muicama u ariji
Bei, prijatelju, u svoju samou! Vidim da si oglunuo od vike velikih mueva, i da si izboden od aoke malih.
Pristojno umee da ute s tobom uma i breg. Budi opet slian drvetu koje voli, drvetu granatome: mirno, i
kao da oslukuje nadvilo se nad morem. Gde samoa prestaje tu poinje arija: a gde poinje arija tu
poinje i vika velikih glumaca, i zuka otrovnih muica. U svetu ne vrede ni najvee stvari bez nekoga ko e ih
prikaza+: velikim ljudima zove puk te prikazivae. Slabo shvata puk ono to je veliko, a to je: ono to stvara.
Ali on ima ula za sve izvoae i prikazivae velikih stvari. Oko pronalazaa novih i vrednos+ okree se svet;
nevidljivo se okree. Ali oko prikazivaa okree se puk i slava: takav je tok sveta. Prikaziva ima duha, ali malo
saves+ duha. Uvek misli samo na ono ime e najvie razbudi+ veru, veru u sebe! Za sutra ima novu veru,
a za prekosutra jo noviju. On ima hitra ula, kao i puk, i kod njega vetar uvek duva s druge strane. Izvrnu+
to kod njega znai: dokaza+. Zalude+ to mu znai: uveri+. A krv je za nj najjai od svih razloga. Is+nu, koja
neujno ulazi samo u ne ui, naziva on laju i nitavilom. Zaista vam kaem on veruje samo u bogove koji
diu to veu graju po svetu! Puna je arija sveanih lakardijaa a puk se ponosi svojim velikim ljudima! To
su za nj gospodari trenutka. Ali njima je trenutak skup: i oni navaljuju na te. I + treba da im kae da ili ne.
Avaj, + zar hoe da sedne izmeu za i pro+v? Ne budi surevnjiv na te opredeljene i navalju-]ue, ljubitelju
is+ne! Nikad se jo nije is+na obesila o rukav jednog opredeljenog.Zbog +h trenutnih povuci se u svoj zaklon:
samo nasred arije navaljuju na oveka sa Da? ili Ne? Lagani su doivljaji svih dubokih kladenaca: dugo
moraju eka+ dok saznaju .ta je palo u njihovu dubinu. Van arilije i van slave dogaa se sve to je veliko:
van ari je i van slave iveli su oduvek pronalazai novih vrednos+. Bei, prijatelju, u svoju samou: vidim
kako su te poizbadale otrovne muice. Bei onamo gde je vazduh otar i snaan! Bei u svoju samou! iveo
si odvie blizu sitnih i bednih. Bei ispred njihove nevidljive osvete! Naspram tebe nisu drugo do samo
osveta. Ne dii vie na njih ruku! Nebrojeni su a + nisi stvoren da bude maica za muice. Nebrojeni su +
sitni i bedni; a kine su kapi i korov ve mnogo ponosnih zgrada upropas+li. Ti nisi kamen a ve su te izdubile
mnoge kapi. Jo e mi se razbi+ i raspui od mnogih kapi. Vidim da su te izmorile otrovne muice, vidim gde
+ vrca krv iz sto grebo+na; a tvoj ponos nee ni da plane gnevom. Krvi trae od tebe u svoj svojoj nevinos+,
krvi su edne njihove malokrvne due i oni bodu stog, u svoj svojoj nevinos+. Ali + koji si dubok, + pa+
odvie duboko i od malih rana: i, pre nego to si se izleio od jedne, ve + je preao is+ crv preko ruke. Suvie
si mi gord a da bi ubijao te oblapornike Ali se uvaj, da + ne doe glave to to nosi na sebi svu njihovu
otrovnu nepravdu! Oni i svojom hvalom obleu oko tebe: nametljivost je njihova hvala. Oni trae blizinu
tvoje koe i tvoje krvi.Oni + laskaju kao kakvom bogu ili avolu; oni se uvijaju pred tobom kao pred kakvim
Page 16

bogom ili avolom. Ali, ne osvri se na to! Laskavci su to i ulizice, i nita vie. A esto se prave pred tobom
predusretljivima To je bila oduvek dosetljivost kukavica. Da, kukavice su dosetljivi! Oni + se ude mnogo u
svojoj uskoj dui, uvek im izgleda udan! Sve to izaziva mnogo uenja, postaje udno. Oni te kanjavaju
za sve tvoje vrline. Oni + prataju od srca rado samo tvoje pogreke. Zato to si blag i prave udi, veli:
nisu oni krivi za svoj sitni ivot. A njihova uska dua misli: Kriv je svaki veliki ivot. I kad si blag prema
njima oseaju oni da ih prezire: i oni + vraaju dobroinstvo skrivenim zloinstvima. Tvoja nema gordost
pro+vi se uvek njihovom ukusu; oni kliu od rados+ ako si jedared toliko skroman da si sujetan. Ono to
poznamo na oveku to i raspaljujemo u njemu. Dakle, uvaj se od sitnih! Oni se oseaju sitni pred tobom, i
njihova je niskost sva zaarena, i buk+ pro+v tebe u nevidljivoj osve+. Nisi li zapazio kako esto zaute kada
im pristupi, i kako ih uznemirava snaga, kao dim vatre koja se gasi? Jeste, prijatelju, + si zla savest tvojim
blinjima: jer oni tebe nisu dostojni. Oni te stoga mrze, i rado bi krv tvoju sisali. Tvoji e blinji osta+ uvek
otrovne muice; ono to je veliko na tebi to ih ini jo otrovnijima, i sve slinijima muicama. Bei prijatelju,
u samou, i onamo gde je vazduh otar i snaan! Nisi + zato stvoren da bude maica za muice.
O ednos+
Ja volim goru. U gradovima je zrak zaguan: tu je i suvie bludnih. A nije li bolje pas+ u ruke ubice nego u
snove bludne ene? I vidi samo te ljude: iz oka im ita za njih nema vee sree na zemlji do lea+ sa
enom. Kal je na dnu njihove due; i +m gore ako je u tome kalu jo i duha! Da ste bar savreni kao to su
savrene ivo+nje. Ali ivo+nja je bar nevina. Ne velim vam da umrtvite svoja ula. Velim vam, da ula svoja
nainite nevinima. Ne velim vam da budete edni. ednost je kod nekih vrlina, ali je kod mnogih pre porok.
Ti su dodue esto uzdrljivi, ali iz svega to ine viri zavidljivo kuka pohota. Do na vrhunce njihove vrline, i
do u sami njihov hladni duh ide za njima to ivine, i njegovo nespokojstvo. I kako pokorno ume kuka
pohota da prosi za pare duha, ako su joj uskra+li pare mesa. Vi uivate u alosnom pozoritu, i u svemu to
srce para. Ali ja sam nepoverljiv prema vaoj kuki. Vae oi su mi odvie svirepe, i vi traite eljnim
pogledom one to pate. Da nije to samo vaa sladostrasnost to se preruila pa prozvala milosrem? I jo u
vam rei i ovo: Nije ih malo koji su, izgonei iz sebe avola, uli i sami u svinje. Ko teko podnosi ednost taj
treba da je se okani da ga ne povede putem u pakao da ne postane kalom i bludom due. Jesu li to prljave
stvari o kojima govorim? To jo ne bi bilo najgore. Onaj koji ide za saznanjem ne ulazi nerado u vodu is+ne
kad je is+na prljava, nego kad je plitka. Zaista vam kaem: ima ih koji su edni iz dubine due: u njih je bolje
srce, oni se vie i slade smeju nego vi. Oni se i ednos+ smeju, i pitaju: ta je to ednost! Bie da je
ednost ludost! Ali ta je ludost dola k nama, a nismo mi ili k njoj. Mi smo ponudili gostu konak i srce, i on
se nastanio kod nas, neka ga nek ostane dokle ga volja!
O prijatelju
Ima oko mene uvek jedan vie nego to treba tako misli pus+njak. Jednako jedan put jedan ini
naposletku dva! Ja i moje mene uvek su u odvie ivu razgovoru: kako bi bilo da se pokua izdra+ bez
prijatelja? Za pus+njaka je prijatelj uvek trei: trei je pluta koja spreava da razgovor dvojice potone u
dubinu. Ah, ima i suvie dubina za svakog pus+njaka. Zato i eznu toliko za prijateljem i za njegovom
visinom. Naa vera u druge izdaje u onom u emu bismo mi u nama samima rado verovali. Naa je enja za
prijateljem na izdajnik. S ljubavlju se esto tek hoe da preskoi zavist. I esto ovek napada, i stvara sebi
Page 17

neprijatelje, samo da bi sakrio da bi i sam trebalo da bude napadnut. Budi mi bar neprijatelj! tako govori
pravo potovanje, koje se ne usuuje da trai prijateljstvo. Ko hoe da ima prijatelja mora bi+ spreman da za
nj poe i u rat: a da bi se moglo ratova+, mora ovek ume+ bi+ neprijatelj. Treba jo neprijatelja potova+ u
svom prijatelju. Moe li svome prijatelju da prie blizu a da mu ne prie? U svom prijatelju treba ima+
svog najboljeg neprijatelja. Treba da si mu onda najblii srcem kad mu se pro+vi. Ti pred prijatelja nee da
izlazi u odei? Ti hoe da ukae ast prijatelju +me to si pred njim onakav kakav si? Ali, ba zato e te se
ratosilja+! Ko ne skriva sebe, buni pro+v sebe: imate dakle puno razloga da se bojite nagote! Dabogme, da
ste bogovi, tada biste se mogli s+de+ svojih haljina! Ne moe se dosta lepo naki++ za svoga prijatelja: jer +
treba da si za nj strela i enja ka natoveku. Da li si ve video prijatelja svog kad spava, da bi saznao kako
izgleda? ta je uostalom lice tvoga prijatelja? To je tvoje roeno lice, u hrapavu i nesavrenu ogledalu. Da li si
ve video prijatelja svog kad spava? Zar se nisi poplaio to tvoj prijatelj tako izgleda? O, prijatelju, ovek je
neto to treba prevlada+. U nasluivanju i u utanju treba da je oproban prijatelj: nemoj da hoe da sve
vidi. San neka + odaje ta tvoj prijatelj na javi radi. Nasluivanje neka je tvoje milosre: da prvo sazna da li
hoe tvoj prijatelj milosra. Moda on voli na tebi nepomueno oko i pogled u venost. Milosre prema
prijatelju treba da se sakrije u tvrdu ljusku, o njega treba zub jedan da polomi. Tako e ono dobi+ nou i
slast. Da li si + sve zrak i samoa i hleb i lek za svog prijatelja? Mnogi ne umeju da skinu lance sa sebe samih
a ipak su osloboditelji svojih prijatelja. Jesi li rob? Onda ne moe bi+ prijateljem. Jesi li +ranin? Onda ne
moe ima+ prijatelja. U eni je i suvie dugo ostao skriven rob, i skriven +ranin. Zato ena nije jo sposobna
za prijateljstvo: ona zna samo za ljubav. U ljubavi eninoj ima nepravde i slepila pro+v svega onog to ona ne
ljubi. Pa i u svesnoj ljubavi eninoj ima jo uvek kolebanja i munje, i noi pored svetlos+. Jo nije ena
sposobna za prijateljstvo. Ali recite mi, i svi vi muevi, ko je i od vas sposoban za prijateljstvo? Kud ete s
vaom siro+njom, muevi, i s vaom tvrdoom due! Ono to vi dajete prijatelju dau ja i svome neprijatelju,
i neu posta+ usled toga siromanijim. Ima drugovanja: ali treba da bude prijateljstva!
Tako je govorin Zaratustra.
O +suu i jednom cilju

Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i mnoge narode: te je tako mogao otkri+ mnogih naroda dobro i zlo.
Nikakve vee sile nije Zaratustra video na zemlji do dobra i zla. Ne bi mogao ive+ nijedan narod koji ne bi
prvo umeo da odreuje vrednos+; a, ako hoe da se odri, ne sme odreiva+ kao to sused mu odreuje.
Mnogota to je jednom narodu dobro slui drugome na podsmeh i porugu: tako sam iskusio. Video sam
mnogota ega se na jednom mestu klone i nazivaju ga zlim a to na drugom obasipaju purpurnim
poas+ma. Nikada nije razumevao jedan sused drugoga. oduvek se iuavao u svojoj dui kako mu je sused
zloban i u zabludi. Tablica dobara visi nad svakim narodom Vidi, to je tablica njegovih savlaivanja; vidi, to
je glas njegove volje za moi. Pohvalnim naziva on ono to dri da je teko; ono to je neophodno i teko, za
to kae da je dobro; a to jo i iz najvee nevolje oslobaa, ono to je izuzetno, to je najtee, to velia kao
sveto. to uini da vlada on, i da pobeuje, i da stoji u svom sjaju, na strah i zavist susedu svom. to mu je
uzvieno, prvenstveno odreujue,- ono to daje smisao svim stvarima. Odista, dragi brate, ako si poznao,
pre svega nevolju, i zemlju i nebo, i suseda jednoga naroda: onda e pogodi+ zacelo i zakon njegovih
prevlaivanja, i zato se penje na +m lestvicama ka svojoj nadi. Uvek treba da si prvi i da si pred drugima:
Nikoga ne treba da voli tvoja surevnjiva dua, osim prijatelja takve su misli dovodile u uzbuenje duu
svakog Grka: tako je iao svojim putem veliine. Is+nu govori+ a zna+ vlada+ lukom i strelom tako je bilo
drago i inilo se teko u is+ mah onome narodu od kojeg po+e moje ime ime koje mi je drago i teko u is+
mah. Potova+ oca i mater, iz dna due radi+ sve po njihovoj volji: tu tablicu prevlaivanja obesio je bio
nad sobom drugi jedan narod, i postao je silan i vean zbog nje. Bi+ veran, i vernos+ za ljubav izlaga+ ast i
krv i za rave i opasne stvari: u tome uei se savladao se drugi jedan narod, i tako savladujui se zatrudneo
je, i poneo u sebi velike nade. Zaista vam kaem, ljudi dadoe jedni drugima sve svoje dobro i zlo. Zaista vam
kaem, oni ga ne uzedoe, ni+ ga nadoe, ni+ im pade kao glas sa nebesa. Vrednos+ je uneo u stvari tek
Page 18

ovek, da bi se odrao, on je tek stvorio smisao stvari, oveiji smisao! Stoga se nazvao ovek, to znai:
onaj koji procenjuje. Procenjiva+ znai stvara+: poujte vi koji stvarate! Samo procenivanje jeste blago i
dragocenost sviju procenjenih stvari. Tek procenjivanje daje vrednost: i, bez procenjivanja bio bi upalj orah
ivota. Poujte, vi koji stvarate! Menjajte vrednos+, to je menjanje onog koji stvara. Uvek unitava, onaj
kome je sueno da bude tvorac. Stvaraoci su bili prvo narodi pa tek posle, mnogo kasnije, pojedinci; zaista
vam kaem, sam je pojedinac najmlaa jo tvorevina. Narodi su nekad veali tablicu dobra iznad sebe.
Ljubav koja bi da vlada, i ljubav koja bi da se pokorava, stvorile su zajedniki takve tablice. Starije je
zadovoljstvo bi+ u stadu nego zadovoljstvo od svoga Ja: i dogod se dobra savest naziva stadom samo e
rava savest govori+: Ja. Zaista vam kaem, lukavo, tvrdokorno Ja, koje trai svoju korist u koris+ drugih: ono
nije postanak stada, ono znai njegovu prolaznost. Uvek su oni koji su imali ljubavi, i koji su stvarali, stvorili
Dobro i Zlo. Plamen ljubavi buk+ u imenu svih vrlina, i plamen gneva. Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i
mnoge narode: nikakve vee sile nije Zaratustra video na zemlji od dala onih u kojih ima ljubavi: dobro i
zlo je ime njihovo. Zaista vam kaem, pravo je udovite sila toga hvaljenja i toga kuenja. Neka se javi ko
e okova+ tu zver i njenih +suu vratova? Tisuu ciljeva bilo je dosad, jer je bilo +suu naroda. Nedostaju
samo jo okovi za +suu vratova, nedostaje taj jedan cilj. Jo oveanstvo nema svoga cilja. Nego, recite mi,
draga brao: kad oveanstvu jo nedostaje taj cilj, zar me nedostaje onda jo i ono samo?
O ljubavi prema blinjem

Privijate se uz blinjeg, i nazivate to svakojakim lepim imenima. A evo vam kaem: vaa ljubav prema
blinjem nije drugo do vaa rava ljubav prema sebi samom. Vi traite spasa kod blinjeg od vas samih, pa
biste da to jo nazovete vrlinom: ali ja providim vau nesebinost. Ti je starije nego Ja; Ti je osvetano a Ja
jo nije: ovek se dakle privija uz blinjeg. Ja vam ne velim da ljubite blinjeg. Pre vam jo savetujem da
beite od blinjeg, i da ljubite najdaljeg! Vie nego ljubav prema blinjem stoji ljubav prema najdaljem, i
prema buduem; vie jo nego ljubav prema oveku cenim ja ljubav prema stvarima i sablas+ma. Ta sablast
to za tobom skakue, brate moj, lepa je od tebe; zato joj ne da svoju put i svoje kos+? Ali + se nje plai, i
bei k svom blinjem. Vi ne moete da izdrite u drutvu sa vama samima; i ne volite sebe koliko bi trebalo:
pa hoete da zavedete blinjeg na ljubav a sebe da pozla+te njegovom zabludom. Ja bih voleo kad ne biste
mogli izdra+ u drutvu sa svakojakim blinjima, i njihovim susedima; onda biste morali od sebe sama
stvori+ svoga prijatelja, i u njemu srce koje je spremno da se prelije. Vi pozovete svedoka kad ste radi da o
sebi lepo govorite; pa kad ste njega zaveli da dobro misli o vama tada i sami dobro mislite o sebi. Ne lae
samo onaj koji govori to zna da ne zna, nego vie jo onaj koji govori to ne zna da zna. Tako govorite vi o
sebi jedni drugima, i obmanjujete sobom svoga suseda. Evo kako govori lud ovek: Openje s ljudima kvari
karakter, osobito onome koji ga nema. Jedan ide k blinjem da bi naao sebe, drugi ide to bi se rado sam
izgubio. Vaa rava ljubav prema vama samima ini vam samou tamnicom. Oni dalje moraju da plate za
vau ljubav prema blinjem; i im vas je pet na okupu uvek neko es+ mora da umre. Ne volim ja ni vae
slave: ima vam tu odvie glumaca, a i gledaoci dre se esto kao da su glumci. Ne uim vas blinjemu nego
prijatelju. Prijatelj vam je slava zemaljska, i predoseaj za natoveka. Uim vas prijatelju i njegovu prepunom
srcu. Ali morate ume+ da ste suner ako hoete da vas voli prepuno srce. Uim vas prijatelju u kojem je svet
gotov i sazdan, koji je ljuska za sve dobro, prijatelju koji stvara, koji uvek ima po gotov svet za poklanjanje. I
kao to u njemu moe svet da se razvije, tako moe i da mu se opet savije u prstenove, kao postajanje dobra
usled zla, i kao postajanje svrhe iz sluaja. Budunost, i ono to je najdalje, neka + budu uzrok tvoga danas: u
svome prijatelju treba da voli natoveka kao uzrok sebe. Draga brao, ne velim vam da volite blinje; nego
vam savetujem da volite najudaljenije.
Page 19
O putu stvaraoca
Hoe li, brate, poi u samou? Hoe li potrai+ put k sebi samome? Zastani jo malo, i pouj me. Ko trai
taj se lako i sam izgubi. Svako je usamljivanje zloin. tako kae stado. A + si dugo pripadao stadu. Glas stada
jo odjekuje u tebi. ak i kad bude govorio: ja nemam vie istu savest koju i vi,bie u tome tube i bola. A
vidi, jo i taj bol rodila je ona ista savest: i poslednji odblesak te saves+ plam+ jo na tvojoj turobnos+. Ti bi
hteo da poe putem svoje turobnos+ kao putem k tebi samome? Pokai mi da li ima prava na nj, i pokai
mi snagu koja + stoji na raspoloenju. Jesi li + jedna nova snaga, i jedno novo pravo? Jesi li + jedan prvi
pokret? Jedan poetak koji se kotrlja iz sebe sama? Da li ume zvezde prisili+ da se oko tebe okreu? Ah,
koliko ima pohlepnih za vasionom! Koliko ima grevitog usiljavanja sujetnih! Dokai mi da + nisi pohlepan,
ni+ sujetan! Ah, ima toliko velikih misli koje ine isto to i mehovi: nadahnjuju, i stvaraju veu prazninu.
Kae da si slobodan? Hou da znam ta je tvoja misao vodilja a ne da si se izvukao ispod jarma. Da li si +
jedan od onih koji je smeo da se izvue ispod jarma? Ima ih mnogih koji su odbacujui od sebe uslunost
odbacili i svoju zadnju vrednost. Slobodan, od ega slobodan? ta je do toga stalo Zaratustri! Nego, treba da
mogu da itam iz tvoga vedrog oka: slobodan, za to? Moe li + sam sebi da+ svoje zlo i svoje dobro, i
obesi+ svoju volju iznad sebe kao zakon? Moe li bi+ sebi sam i sudijom i osvetnikom svoga zakona? Strano
je osta+ nasamo sa sudijom i sa osvetnikom svoga roenog zakona. To je kao kad padne zvezda u prazan
prostor, i u ledeni dah usamljenos+. Danas jo pa+ od mnogih, + jedan: danas jo ima celu svoju hrabrost i
sve svoje nade. Ali doi e doba da e te samoa zamori+, da e se gordost tvoja savi+, da e hrabrost tvoja
zakrinu+ zubima. I + e tada vika+ iz sveg glasa: Ja sam sm! Doi e doba, da nee vie vide+ ono to
je na tebi visoko a videe sasvim izbliza ono to je nisko; a kao avet straie te ono to je uzvieno u tebi. I +
e tada vika+ iz sveg glasa: Sve je lano! Ima oseanja koja hoe da zadave usamljenika; ako ne mogu,
tada, dabogme, moraju sama da umru! Ali, da li e + to bi+ u stanju, da bude ubica? Da li + je ve poznata,
brate, re preziranje? I zna li, kolike su muke pravedljivos+: da bude pravedan prema onima koji te
preziru? Ti primorava mnoge da zbog tebe ponu druke ui+ nego dotle; to e + oni skupo narauna+. Ti si
im se pribliio a ipak si proao mimo: to + nee nikad opros++. Ti se die iznad njih: ali to se vie penje
+m manji izgleda oku zavis+. A najvema mrze onoga koji le+. Vi ne moete bi+ pravedni prema meni!
treba da kae ja uzimam vau nepravednost kao ono to meni pripada. Nepravdom i prljav+nom bacaju
se oni na usamljenika: ali, brate moj, ako hoe da si zvezda mora im svetli+ uprkos svemu! Nego, uvaj se
dabrih i pravednih! Ti vole da razapnu na krst one koji sami svoju vrlinu pronalaze, + mrze usamljenika. A
uvaj se i prepodobne prostote! Njoj nita nije sveto to nije prosto i glupo: ona se rado igra i s vatrom
spalita! Pa uvaj se i od napadaja svoje ljubavi! Odvie brzo prua usamljenik ruku da se rukuje s onim koga
susretne. Mnogim ljudima ne sme prui+ ruku, nego samo apu: a item da na tvojoj api imaju i kande.
Nego, najvei neprijatelj koji + moe izai nasusret, to e uvek bi+ + sam; + sam uhodi sebe i po peinama i
po umama. Usamljenie, + ide putem k sebi samome! A put te vodi pokraj tebe samoga, i pokraj tvojih
sedam avola! Jere+k bie sebi samome, i vetac i predskaziva, i budala i sumnjalo, nadrisvetac i hulja.
Treba da eli da izgori u svom roenom plamenu: kako bi da ponovo postane, dok se nisi prvo pretvorio u
pepeo! Usamljenie, + ide putem stvaraoca: + hoe da stvori sebi jednoga boga iz tvojih sedam avola!
Usamljenie, + ide putem onoga koji voli: + voli sebe samoga, i stoga prezire sebe kao to preziru samo
oni koji umeju da vole. Onaj koji voli hoe da stvara, jer prezire! ta zna onaj o ljubavi, koji nije morao da
prezre ba ono to voli? Sa svojom ljubavlju poi u svoju samou, i sa svojom eljom za stvaranjem, brate
moj, i tek docnije odhramae pravdoljublje za tobom. S mojim suzama podi u svoju samou, brate moj. Ja
volim onog koji hoe da stvori vie od sebe pa u tom nade svoju propast.
O starim i mladim enicama

Page 20

to se provlai tako straljivo kroz suton, Zaratustra? I ta skriva tako oprezno ispod svog ogrtaa? Je li
moda kakvo blago, ta su + ga poklonili? Ili je dete, to se rodilo? Ili ide sada i sam moda stazama
kradljivaca, + prijatelj zlih? Jeste, dragi brate! ree Zaratustra, blago je ovo, to su mi ga poklonili: jedna
mala is+na, nju eto nosim uza se. Nego, ona je nemirna kao kakvo derite; i ako joj ne zapuim usta vie iz
sveg grla. Kad sam danas iao svojim putem, u as kada sunce seda, srete me jedna stara ena, i ovako
govorae mojoj dui: esto je besedio Zaratustra i pred nama enama, ali nam jo nikad nije prozborio o
samoj eni. A ja joj odvra+h: o eni treba govori+ samo pred mukima. Govori i preda mnom o eni,
ree ona: ja sam stara pa u odmah sve zaboravi+. I ja se odazvah elji stare ene, i ovako joj govorah: Na
eni je sve zagonetka, i sve na eni ima jedno reenje: ono se zove trudnoa. Mukarac je za enu sredstvo:
cilj je uvek dete. Nego, ta je ena za mukarca? Pravi mukarac trai dvoje: opasnos+ i igre. Zato trai enu,
kao najopasniju igraku. Mukarac treba da bude odgajan za rat, a ena za odmor ratniku: sve ostalo je
ludost. Za preslatko voe ne mari ratnik. Zato mari za enu; opora je jo i najslaa ena. ena bolje razume
decu nego mukarca, ali je mukarac vie dete nego to je ena. U pravom mukarcu skriveno je dete: a dete
hoe da se igra. Na noge, dakle, ene, pa mi pronaite to dete u mukarcu! ena treba da je igracka, dragi
kamen, obasjana vrlinama jednoga sveta koji jo nije tu. Zvezdin sjaj treba da se blista u vaoj ljubavi! Vaa
nada treba da bude: daj mi da mogu rodi+ natoveka! Neka bude hrabros+ u vaoj vrlini! Svojom
ljubavlju treba da navaljujete na onog koji vam uliva strah. U vaoj ljubavi treba da je vaa ast! Slabo zna
inae ena ta je to ast. A evo ta treba da bude vaa ast: da uvek vie ljubite nego to vas ljube, i da nikad
niste na drugom mestu u tom pogledu. Mukarac treba da se boji ene koja ljubi: ona e tada podne+ svaku
rtvu, i sve je drugo za nju tada bez vrednos+. Mukarac treba da se boji ene koja mrzi: jer mukarac je u
dnu svoje due samo zao, a ena je onda rava. Koga mrzi ena ponajvema? Evo kako govorae eljezo
magnetu: mrzim te ponajvema to privlai a nisi dosta jak da privue. Srea mukareva zove se: hou.
Srea enina zove se: on hoe. Eto, u ovaj is+ as postao je svet savren! misli ena kad je posluna to
ljubi od sveg srca.Jer ena mora da slua, i mora da trai dubinu za svoju povrinu. Povrna je dua enina,
pokretna burna skrama nad plitkom vodom. A narav mukarca je duboka, njena bujica umi kroz podzemne
peine, ena slu+ njenu snagu, ali je ne shvata. Na to mi odgovori starica: Mnogo lepih stvari ree
Zaratustra, naroito za one koji su dosta mladi za to. udnovato, Zaratustra malo poznaje ene a ipak pravo
govori o njima! Da li je to moda stoga to je kod ene sve moguno? A sad, u ime zahvalnos+, uzmi jednu
malu is+nu! Dosta sam stara da je mogu da+! Zamotaj je dobro, i zapui joj usta: inae e da vie iz sveg grla
ova mala is+na. Daj mi, eno, tvoju malu is+nu! rekoh. A starica ree tad ovo: Ti ide k enama? Ne
zaboravi bi!
O ujedu guje
Jednoga dana zaspao bee Zaratustra pod jednom smokvom, jer je bilo toplo, i savio bee ruke preko lica. Ali
doe jedna guja, i ujede ga za vrat da je Zaratustra glasno jauknuo od bola. Kada je skinuo ruku s lica,
pogleda zmiju: a ona poznade oi Zaratustrine, poe se nespretno svija+, i htede da umakne. Ne bei, ree
Zaratustra; jo + se nisam zahvalio! Ti si me za vremena probudila, jer dug je jo put moj. Kratak jo put je
tvoj, ree tuno guja; moj otrov ubija. Zaratustra se osmehnu. Zar moe poginu+ zmaj od zmijskog
otrova? ree. Nego, uzmi natrag svoj otrov. Ti nisi dosta bogata da bi mi ga mogla pokloni+. Na to mu guja
pade ponovo oko vrata, i lizae mu ranu. Kada je jednom Zaratustra priao ovo svojim uenicima, pitahu ga
oni: A ta je, o Zaratustra, naravouenije iz te tvoje prie? Zaratustra na to pitanje odgovori ovako:Dobri i
pravedni kau za mene da sam uni+telj morala: moja je pria nemoralna. Ali ako imate dumanina nemojte
mu vraa+ zlo dobrim: jer to poniava. Nego, dokaite jo, da vam je uinio neto dobro. A bolje je i da
Page 21

planete gnevom nego da poniavate! Ako vas psuju, ne bi mi bilo pravo da vi blagosiljate. Bolje isto tako
psujte i vi malo! Uini li vam se velika nepravda, uinite brzo i sami jo pet malih! Strano je pogleda+ onog
koga nepravda sama ++. Da li ste to ve znali? Podeljena nepravda je pola pravde. Onaj neka uzme
nepravdu na se koji je moe pone+! Mala osveta ovenija je nego nikakva osveta. A ako kazna nije za
prestupnika u is+ mah i pravda i poast, onda ne marim ni za vae kanjavanje. Otmenije je da kae za sebe
da nema pravo, nego da silom zadri pravo, osobito ako ima pravo. Samo, mora ovek bi+ dovoljno bogat
za to.Ja ne marim za vau hladnu pravinost, iz oka sudija vaih uvek viri delat, i njegov hladni no. Recite,
zar nema nigde pravinos+ koja bi bib ljubav sa vidovi+m oima? Pronaite mi ve jednom ljubav koja nee
pone+ na sebi samo svu kaznu, ve i svu krivicu! Pronaite mi ve jednom pravinost koja e svakog
oslobodi+, osim onoga koji sudi! Evo ujte jo i ovo! Onome koji bi da je pravian do krajnos+, pretvara se i
la u ovekoljublje. Ali, kako bih mogao bi+ pravian do kraja! Kako bih mogao da+ svakome svoje? Treba da
se zadovoljim. da dam svakome moje. Naposletku, brao, uvajte se da ne inite nepravo usamljenicima! Da
li bi mogao usamljenik to zaboravi+! Ili, zar bi mogao vra++ zlo zlim! Usamljenik je kao dubok kladenac. Lako
je, baci+ kamiak u nj; ali kad potone do na dno, recite, ko bi ga opet izneo? uvajte se da ne povredite
usamljenika! A ako ste to uinili, onda ga bar jo i ubijte!
O detetu i braku
Imam da upu+m jedno pitanje upravo tebi, dragi brate: kao olovo sputam to pitanje u tvoju duu, da bih
saznao kako je duboka. Mlad si, pa si eljan deteta i braka. Ali te ja pitam: jesi li + ovek koji sme da je eljan
deteta? Jesi li + pobednik, savlaiva sebe sama, zapovednik nad svojim ulima, gospodar svojih vrlina? To
pitam ja tebe. Ili iz elje tvoje govori tek ivo+nja i niska potreba? Ili, usamljenost? Ili, nezadovoljstvo s
tobom samim? Ja bih hteo da pobeda tvoja i tvoja sloboda eznu za detetom. ive spomenike treba da
nazida svojoj pobedi i svome osloboenju. Treba da zida vie od sebe. Ali pre svega treba da si sam dobro
sazdan, prav i telom i duom. Ne treba da se plodi samo sve vie po broju, nego i sve vie u visinu! U tom
neka + je na pomoi zeleni vrt braka! Treba da stvori jedno vie telo, jedan prvi kret, jedan toak koji se iz
sebe kotrlja, treba da stvori jednoga koji stvara. Brak: to je za mene volja dvoje da stvore jedno, koje e
bi+ vie od onih koii su ga stvorili. Potovanje uzajamno za mene je brak, potovanje onih koji oboje hoe da
imaju onakvu volju. To treba da je smisao i da je is+na tvoga braka. A to to mnogi premnogi nazivaju
brakom, svi oni izlinici, ah, ta je to za mene! O, kolika je siro+nja +h dua udvoje! O, kolika je prljav+na
+h dua udvoje! O, to bedno zadovoljstvo udvoje! Sve to nazivaju brakom, i kau, da su im brakovi na nebu
sklopljeni. Ne, ja ne marim za to nebo izlinika. I ne marim za te ivo+nje spletene u nebeske zamke. Neka je
daleko od mene i taj Bog, koji hramajui prilazi da blagoslovi ono to nije vezao! Ne smejte se takvim
brakovima! Ta koje dete ne bi imalo razloga da plae sa svojih roditelja! ovek mi izgledae ugledan, i zreo za
smisao zemljin: ali kad mu sagledah enu, uini mi se zemlja domom za slaboumne. Jest, da je po meni,
zemlja bi se tresla u grevima u asu kad se svetac sparuje s guskom. Jedan je kao junak poao u lov na is+ne
a ulovio je naposletku jednu malu nakinurenu la. To zove on svojim brakom. Drugi je vazdan pazio s kim e
i kako e, i birao je kao to bira izbira. A odjedared pokvari sebi drutvo za svagda: To zove on svojim
brakom. Opet drugi traio je sluavku s aneoskim vrlinama. A odjedared postade sam sluavkom jedne
ene, i sad neka gleda kako e da bi postao jo i anelom. Svi su kupci obazrivi, u svakoga su lukave oi. Ali
jo i ponajlukaviji kupie enu svoju u daku. Mnoge kratke ludos+ to vi zovete ljubavlju. A va brak uini
kraj +m mnogim kratkim ludos+ma jednom drugom glupou. Vaa ljubav prema eni, i enama ljubav
prema mukarcu: o, bar da su sauee prema napaenim i skrivenim boanstvima! Ali, redovno se samo
bolje upoznaju dve ivo+nje. Pa jo i vaa najbolja ljubav nije drugo do jedna slika u zanosu, i jedan bolan
ar. A trebalo bi da je buk+nja koja bi vam svetlela ka vaim putevima. Trebae nekad da ljubite vie od sebe.
Dakle uite tek ljubi+! Toga ste radi i morali ispi+ gorku au vae ljubavi. Ima gorine i u ai najbolje ljubavi:
ona izaziva enju za natovekom, ona budi ed u tebi koji stvara! ed tvoraka, strela i enja za
natovekom; reci, brate moj, je li u tome tvoja volja za brakom? Neka je blagoslovena takva volja, i takav
Page 22

brak
O slobodnoj smr+
Mnogi umiru prekasno, a neki umiru prerano.Jo se svet nije navikao na nauk: umri u dobar as! Umri u
dobar as, tome ui Zaratustra.Dabogme, ko nikako ne ivi u dobar as, kako bi taj mogao ikad i da umre u
dobar as? Bolje da se nije nikad ni rodio! - To ja velim izlinima. Nego, jo i + izlini prave se vani sa svojim
umiranjem, i ponajuplji orah hoe jo da ga krhaju. Svi shvataju umiranje kao neto vano: ali smrt jo nije
slavlje. Jo nisu ljudi nauili kako se slave najlepe slave. Ja u vam pokaza+ smrt plodonosnu, koja za sve
ive postaje podstrekom i zavetom. Naroitom smru umire plodonosni, pobedniki, opkoljen
punonadenima i zavetnicima. Tako se treba naui+ umre+; i ne bi trebalo da proe nijedno slavlje a da
ovakav samrtnik ne blagosilja zakletve onih koji ostaju u ivotu! Tako je najbolje umre+; a drugo bi onda bilo:
da se umre u borbi, i da se raspe dua velika. A odvratna je, i onom koji se bori i onom koji pobeuje, vaa
mirava smrt to se privlai potajno kao kradljivac a ipak dolazi kao gospodar. Ugledajte se evo na ovu
moju smrt, smrt slobodnu, koja mi prilazi jer ja tako hou. A kad u hte+? Ko je istakao sebi cilj ima
naslednika, taj eli smrt u dobar as radi cilja i zbog naslednika. I, iz potovanja prema meni i prema
nasledniku, taj nee vie vea+ svele vence u sve+litu ivota. Zaista vam kaem neu da sam kao oni koji
pletu uad: vukui konac u duinu sami idu sve unatrag. Mnogi su prestari i za svoje is+ne i pobede, bezuba
usta nemaju vie pravo da kau svaku is+nu. Svaki koji eli slave treba da se za vremena rastavi od as+, i da
se naui velikoj ve+ni da u pravi as ide. Ne treba dopus++ da nas jedu kad ponajbolje prijamo: to znaju
oni koji ele da budu dugo voljeni.Ima dabogme kiselih jabuka iji je udes da moraju eka+ do poslednjeg
dana jeseni: a onda u is+ mah sazru, poute, i smeuraju se. Jednima ostari prvo srce a drugima prvo duh. A
neki su stari jo u mlados+: ali, ko postane kasno mlad, ostaje dugo mlad. Mnogima ivot ne ispada za
rukom: otrovan crv nalee mu se u srcu. Neka bar gleda da mu +m bolje ispadne za rukom smrt. Mnogi ne
postanu nikad slatki, potrule jo u leto. Kukaviluk ih dri da ne padnu sa svojih grana. Premnogi ive, i
predugo vise oni o svojim granama. Treba da doe oluj pa a strese sa drveta sve to je trulo i od crva
nagrieno! Treba da dou propovednici brze smr+! To bi hili pravi oluji i tresci koji su potrebni za drvee
ivota. Ali ja ujem samo gde se propoveda lagana smrt, i strpljenje sa svim zemaljskim. Ah, zar vi
propovedate strpljivost sa zemaljskim? Ta zemaljsko ima i odvie strpljivos+ s vama, vi otpadnici! Zaista
vam kaem, prerano je umro onaj Jevrejin to ga slave propovednici lagane smr+: i za mnoge je otada bilo
kobno to je prerano umro. On jo nije poznavao drugo do suze i tegobu Jevrejina, i s njima mrnju dobrih i
pravednih Jevrejin Isus: i tad ga spopade iznenada enja za smru. Trebao je osta+ u pus+nji, i daleko od
dobrih i pravednih! Moda bi bio nauio ive+, i nauio vole+ ivot i smeh uz to! Verujte mi, brao,moja!
On je prerano umro; on bi svoju nauku sam opozvao bio, da je dos+gao moju starost! Bio je toliko
blagorodan da bi opozvao! Ali jo nije bio sazreo. Nezreo je mladi kad voli, i nezreo mrzi oveka i zemlju.
Vezani jo su njemu i teki, duh i krila duina. A u zrelom oveku ima vie od deteta nego u mladiu, i manje
tugobe: on bolje zna ta su smrt i ivot. Slobodan na smrt, i slobodan u smr+, sveano izgovarajui: Ne ako
nije vie vreme da se govori Da: tako on dobro zna ta su smrt i ivot. Neka vae umiranje ne bude hula na
oveka i na zemlju, prijatelji dragi, to molim od meda vae due.Neka vae umiranje jo ozarivaju va duh i
vaa vrlina, kao to ozarava zemlju veernja rumen; inae vam umiranje nije polo za rukom. I ja sam
umreu, da biste vi, prijatelji, mene radi vema voleli zemlju, i postau zemlja koja sam i bio, da bih imao
mira u njoj koja me je rodila. Zaista vam kaem, Zaratustra je imao svoj cili, on je bacio svoju loptu: sad vi,
prijatelji, budite naslednici mojeg cilja, vama u ruke bacam zlatnu loptu. Milije mi je od svega, prijatelji dragi,
da vas gledam kad bacate zlatnu loptu! I stoga opros+te to u jo malo postoja+ na zemlji!
Page 23

O vrlini koja deli darove
1.
Kad se Zaratustra rastao od grada koji je voleo u srcu svom, i ije je ime: arena krava, poli su za njim
mnogi koji se nazivahu uenicima njegovim, i pra+li su ga. Tako dooe do jednog raskra: tu im Zaratustra
ree da je rad da dalje ide sam; jer je bio ljubitelj etnje u samoi. A uenici, predadoe mu na rastanku
palicu na ijoj se zlatnoj drci obavijala zmija oko sunca. Zaratustra se obradova palici, i naslonivi se na nju
ovako prozbori svojim uenicima, i ree: Recite mi, molim vas: otkud zlatu tolika vrednost? Otud, to nije
obino i to nije korisno, a blista se i ima blag sjaj, poklanja se smo svakom. Samo kao podobije najvie
vrline dolo je zlato do toga da ima najveu vrednost. Kao zlato, blista se pogled u onoga koji deli darove. Sjaj
zlata sklapa mir izmeu meseca i sunca. Neobina je najvia vrlina, i nije korisna, blista se i ima blag sjaj:
najvia vrlina je, vrlina to deli darove. Zaista vam kaem, uenici moji, ja pogaam ta vi hoete: i vi udite,
kao i ja, za vrlinom koja deli darove. ta imate vi zajedniko sa makama i s kurjacima? U tome je vaa e,
da postanete i sami rtve, i darovi: i stoga i oseate e za +m da nagomilate u svojoj dui sva bogatstva.
Nezasitno udi vaa dua za blagom i dragocenos+ma, jer je nezasitna vrlina vaa u elji da deli darove. Vi
nagonite sve stvari to su oko vas, i to su u vama, da iz vaeg kladenca natrag poteku kao darovi vae
ljubavi. Zaista vam kaem, razbojnikom mora posta+ za sve vrednos+ takva vrlina to deli darove: ali
zdravom i svetom zovem ja takvu sebinost. Ima druga jedna sebinost, presiromana, izgladnela, ona to
bi uvek da krade, sebinost bolesnika, bolesna sebinost. Kradljivakim okom posmatra ona sve to blista,
udnjom gladi odmerena onoga koji ima dosta da jede; i uvek se oblizuje oko stola onih to dele darove.
Bolest govori iz takve poude, i nevidljivo izroavanje; da je telo izmodeno, kae razbojnika pouda te
sebinos+. Recite mi, draga brao: ta izgleda nama ravo, i to je za nas najgore? Zar ne to izroavanje?
Mi odmah pomiljamo na izroavanje, gde nema due koja deli darove. Na put vodi u vis, od vrste preko ka
nadvrs+. A grozimo se izraene due koja kae: Sve za mene. Uvis le+ naa dua: tako je ona slika i prilika
naeg ivota, slika i prilika uzviavanja. Imena vrlina slike su takvih uzviavanja. Tako prolazi telo kroz istoriju,
kao neto to postaje, i neto to se bori. A duh ta je on telu? Njegovih borbi, i njegovih pobeda glasnik,
drug, i odjek. Slike su sva imena dobra i zla: ona ne izgovore sve, ve samo nagoveste. Ludak je, ko iz njih
hoe da crpe mudrost. Pazite dobro, draga brao, na asove u koje bi duh va hteo da govori u slikama: tu je
poreklo vae vrline. Uzviava se tada vae telo, i uskrsava; svojim miljem dovodi u ushit duh, i ovaj postaje
tvorcem i ocenjivaem, i ljubavnikom, i dobrotvorem sviju stvari. Kad vam se srce iri, i potee puno kao
bujna reka, nosei i blagoslov i opasnost obitavaocima uz obalu: tu je onda poreklo vae vrline. Kad ste
uzvieni nad pohvalom i pokudom i vaa volja hoe da zapoveda svima stvarima kao volja onoga koji voli: tu
je poreklo vae vrline. Kad prezirete ono to godi, i meku postelju i pros+rete leaj sebi to dalje od onih koji
su razneeni: tu je poreklo vae vrline. Kad imate samo jednu volju, i tu istrebu svake nevolje ose+te kao
potrebu: i tu je poreklo vae vrline. Zaista vam kaem, to je novo Dobro i novo Zlo! I kaem vam, to je nov
duboki ubor, i glas novoga izvora! Mo je, ta nova vrlina; ona je misao vodilja., i oko nje razborita dua:
Zlatno sunce, oko kojega se svija zmija saznanja.
2.
Tu zauta za asak Zaratustra, i gledae s ljubavlju svoje uenike. Onda nastavi govor, i ree a glas mu se
bee izmenio. Ostajte verni zemlji, draga brao, u svoj sili svoje vrline! Vaa ljubav to deli darove, i vae
Page 24

saznanje, neka slue smislu zemljinu! To vas molim, i +me vas zaklinjem. Nemojte je puta+ da odle+ sa
onog to je zemaljsko, i da udara krilima o vene zidove! Ah, oduvek je bivalo toliko odletele vrline! Povedite,
kao to ja inim, odletelu vrlinu natrag ka zemlji da, natrag ka telu, i ivota: da bi dala zemlji smisao njen,
oveanski smisao! Stostruko su odleteli dosad, i odlazili kud ne treba, i duh i vrlina. Ah, sva ta matanja i sve
te stranpu+ce i sad su jo u naem telu, tu su postali telom i voljom. Stostruko su pravili pokuaje i bludeli
dosad, i duh i vrlina. Jest, pokuaj tek bio je ovek. Ah, mnogo nam je neznanja i zabluda preslo u telo! Ne
izbija na nama samo razum od +suih leta ve i ludilo njihovo. Opasno je, bi+ naslednikom. Jo se mi
borimo korak po korak sa dinom sluajem, i jo je dosad celim oveanstvom vladao besmisao, nesmisao.
Va duh i vaa vrlina neka slue smislu zemljinu, draga brao: i svima stvarima odredite vi novu vrednost!
Toga radi treba da budete oni koji se bore! Toga radi treba da budete stvaraoci! Znanjem se is+ telo; pravei
pokuaje u znanju uzvisuje se; u onoga koji ide za saznanjem posveuju se svi nagoni; onome koji se uzvisio
razvedri se dua. Vrau, isceli se sam tako e pomoi u isto doba i svome bolesniku. To neka mu bude
najvea pomo to e svojim oima gleda+ onog koji se sam isceljuje. Ima +suu staza kojima jo niko nije
hodio, +suu zdravlja i skrivenih obeanih zemalja ivota. Neiscrpni su i neotkriveni jo uvek ovek i zemlja
ovekova. Ostajte budni i oslukujte, usamljeni! Od strana budunos+ dolaze vetrovi udarajui tajanstveno
krilima; i dobrim uima donose dobre glasove. Vi koji ste danas usamljeni, vi koji se odvajate od ostalih, vi
ete nekad posta+ narodom: od vas koji se sami izabraste, rodie se izabrani narod: a od tog naroda
natovek. Zaista vam kaem, zemlja e jo posta+ mesto ozdravljanja! Ve je okruuje nov duh koji nosi
isceljenje, i nova nada!
3.
Kada je Zaratustra izgovorio ove rei, zauta kao neko koji jo nije rekao svoju poslednju re; dugo je okretao
palicom u ruci, premiljajui. Naposletku progovori, i ree: a glasinu se bee izmenio. Sam u poi sad,
uenici moji! A i vi, poite sad, i poite sami! Tako elim. Odista, lepo vam kaem. idite od mene, i branite se
od Zaratustre! Ili jo bolje: s+dite ga se! Moda vas je prevario. ovek saznanja ne sme ume+ samo da voli
svoje neprijatelje, nego i da mrzi svoje prijatelje. Loa je nagrada za uitelja ako svaki ostaje uvek tek
uenikom njegovim. A i zato ne biste kidali lie sa moga venca? Vi me tujete; ali ta e bi+ ako se tovanje
vae jednog dana izvrne i padne? Treba da se uvate, da vas ne udari i ne ubije podignu+ kip.Vi kaete da
verujete u Zaratustru? Ali ta je stalo do Zaratustre! Vi ste verni moji, ali ta je stalo do svih vernih! Vi jo ne
potraiste sebe: a naoste mene. Tako ine svi verni; stoga tako malo i vredi sve verovanje. Sada vas pozivam
da mene izgubite a da sebe naete; i tek kad me se budete svi odrekli vra+u vam se opet. Zaista vam kaem
draga brao, s drugim u oima potrai+ tada moje izgubljene; s drugom u vas ljubavlju tada vole+. A
nekad, docnije, postaete mi jo i prijateljima, i decom jedne jedine nade: tada u bi+ po trei put meu
vama, i slaviu s vama veliko Podne. A veliko e Podne bi+, kad ovek bude stajao na sredini svoga puta
izmeu ivo+nje i natoveka, i bude proslavljao kao svoju najveu nadu svoj polazak ka veeri: jer to je put ka
novoj zori. Tad e taj to zalazi i odlazi i sm blagosilja+ to je on onaj koji prelazi; i sunce njegova saznanja
bie u Podne. Umrli su svi bogovi: neka odsad ivi natovek to neka bude jednom, o velikom Podnevu,
naa poslednja pouka!
Page 25
DRUGI DEO
Dete s ogledalom O blaenom ostrvlju O samilos+ma O svetenicima O vrlinama O olou O
otrovnim paucima O slavnim mudracima Pesma u noi Pesma za igru Pesma nad grobovima O
samoprevladavanju O uzvienima O zemlji obrazovanja O neokaljanom saznanju O naunicima O
pesnicima O velikim dogaajima Pretskaziva O iskupljenju O ljudskoj mudros+ Naj+i as
- i tek kad me se budete svi odrekli, vra+u vam se opet. Zaista vam kaem, draga brao, s drugim u oima
potrai+ tada moje izgubljene; s drugom u vas ljubavlju tada vole+.
Zaratustra
O vrlini koja deli darove (I deo)
Dete sa ogledalom
Na to je opet o+ao Zaratustra natrag u goru i u samou svoje peine, i povukao se od ljudi: iekujui, kao
to eka seja koji je bacio svoje seme. Ali mu se dua ispuni nestrpljivou, i enjom za onima koje je voleo:
jer je imao jo mnogo da im da. A to je ono to je najtee: iz ljubavi s+snu+ otvorenu aku, i delei darove
sauva+ s+d. Tako su usamljeniku prolazili meseci i godine; a njegova mudrost ras+jae, i zadavae mu
bolove svojim obiljem. Tada jednog jutra, probudivi se rano jo pre zore, premiljae dugo leei u postelji, i
najzad progovori u svome srcu: to se to poplaih toliko u snu, da sam se probudio? Ne bee li mi pristupilo
jedno dete, nosei ogledalo? O Zaratustra ree mi dete pogledaj se u ogledalu! A kad sam se pogledao u
ogledalu, uzviknuh glasno, i srce mi zadrhta: jer ne videh u njemu sebe nego iskeeno lice avolovo u
grohotnu kikotu. Zaista vam kaem, dobro sam razumeo znamenje i opomenu sna: moja nauka je u
opasnos+, kukolj hoe da se nazove penicom! Moji su se dumani osilili, i unakazili su lik moje nauke, tako
da se i najmiliji moji moraju s+de+ darova koje sam im dao. Izgubio sam prijatelje svoje; kucnuo je as da
poem trai+ svoje izgubljene! To govorei skoi Zaratustra, ali ne kao neko koji se prestravio pa trai
vazduha, ve pre kao prorok i psalmopevac kada se spus+ na nj duh sve+. Zaueno ga gledahu njegov orao
i negova zmija: jer na obrazima mu poivae, kao jutarnja rumen, budua srea. ta bi od mene, zveri moje?
- ree Zaratustra. Nisam li se izmenio? Ne doe li mi blaenstvo kao bura s vetrom? Budalasta je moja srea,
i spremna da govori budala+ne: jo je odvie mlada imajte strpljenja s njom! Ranila me je moja srea: svi
koji pate neka mi previjaju ranu! Opet smem da siem k svojim prijateljima, i k svojim neprijateljima!
Zaratustra sme opet da govori i da deli darove, i da milima ini sve to im se najvie mili! Moja se nestrpljiva
ljubav preliva bujicom, nizbrdice, ka izlasku i silasku. Iz utljivih brda, i iz bure bolova ubori dua moja
huno u doline. Predugo sam eznuo i izgledao u daljinu. Predugo sam pripadao samoi: tako se odvikoh od
utanja. Sav savcat postao sam usta, i utanje potoka niz vrletnu stenu: hou svoj govor da sunovra+m u
doline. Ma jurila bujica moje ljubavi i kroz neprolaze! Koja bujica jo nije nala najzad put u more! Ja nosim
dodue u sebi jezero jedno, jezero usamljeniko, samo sebi dovoljno; ali e ga bujica moje ljubavi povui
snano sobom sunovrat, u more! Novom stazom gazim, i nov mi govor dolazi na usta; zasi+o sam se, kao svi
to stvaraju, starinskih jezika. Duh moj nee vie da ide na izgaenim potpe+cama. Prelagano hrli unapred za
me svaki govor: u tvoja kola uskoiu, olujo! Pa i tebe jo oinuu pakou svojom! Kao uzvik ili pokli
poleteu preko irokih mora, dok ne naem blaeno ostrvlje na kojem ive moji prijatelji: A medu njima moji
neprijatelji! Kako sad volim svakoga kome mogu progovori+ re! I neprijatelji moji dopunjuju moje
blaenstvo. Kad hou da uzjaem svog najbenjeg hata, moje mi koplje najbolje pomogne da se dignem na
nj: ono je svagda spreman sluga mojoj nozi: Moje koplje, koje ustremljujem na moje dumane! Koliko sam
Page 26

zahvalan svojim dumanima da ga mogu najzad ustremi+! Odvie se nakupilo kie u mome oblaku: uz grohot
munja bacau sada strava grada u dubinu,Silno e se tad nadima+ moje grudi, silno e dunu+ svojim olujem
preko brda: tako e im odlanu+. Zaista vam kaem, kao to dolazi oluj, dolazi i moja srea, i moja sloboda! A
moji dumani neka misle da Zloduh besni nad njihovim glavama. Nego, i vi ete bi+ prestraeni, prijatelji
moji divljom mudrou mojom; i moda ete pobei zajedno s mojim dumanima. Ah, kad bih umeo da vas
natrag domamim zvucima pas+rskih svirala! Ah, kad bi moja lavica mudrost mogla da se naui da +ho rie! A
mnogom smo se emu ve nauili otkako smo zajedno! Moja divlja mudrost zatrudnela je u samotnoj gori;
na golom kamenu rodila je svoje mlado, svoje najmlae. Sad tri kao sumanuta kroz golu pus+nju, i trai
svuda zelenu travicu moja stara divlja mudrost!
Na mekoj travici vaih srdaca, prijatelji moji! na vaoj ljubavi, htela bi da prostre svome edu!
Na blaenom ostrvlju
Smokve padaju s drvea, sone su i slatke; i, dok padaju, puca im rumena koa. Ja sam sever-vetar za zrele
smokve. Tako, kao smokve, padaju vam pred noge ovi nauci, dragi prijatelji, pijte im dakle sok, i sisajte im
slatko meso! Svuda je unaokolo jesen i isto nebo, i podne. Pogledajte, koliko je obilje oko nas! A iz tog
izobilja lepo je gleda+ napolje na daleka mora. Nekad izgovarahu re Bog dok gledahu na daleka mora; a ja
sam vas eto nauio da kaete: Natovek. Bog je jedno domiljanje; a ja hou da vae domiljanje ne dopire
dalje od vae stvaralake volje. Moete li stvori+ boga? Ne govorite mi vie ni o kakvim bogovima! A
natoveka biste pouzdano mogli stvori+. Moda ne ba vi, draga brao! Ali se moete pretvori+ u oce i
praoce natovekove: i to bi trebalo da vam je vaa najbolja tvorevina! Bog je jedno domiljanje: a ja hou
da vae domiljanje bude ogranieno mogunou miljenja. Moete li zamisli+ boga? U tome treba da je
vaa volja prema is+ni: da se sve pretvori u ono to ovek moe zamisli+, moe vide+, moe opipa+! Do
krajnjih granica treba da mislite svojim roenim ulima! to ste nazivali svetom, to tek vi treba da stvorite: to
treba da postane vaim razumom, vaom slikom i prilikom, vaom voljom, vaom ljubavlju! I, zaista vam
kaem, sve to treba samo vaega blaenstva radi, vi koji idete za saznanjem! Kako biste i mogli podnosi+
ivot bez ovakve nade, vi koji idete za saznanjem? Ne smete osta+ ukorenjeni za svagda ni u neshvatljivome,
ni u nerazumnome. Nego evo, otkriu vam sasvim svoje srce, prijatelji: kad bi bilo bogova, zar bih ja izdrao
da ne budem bog! Dakle, nema bogova. Izvukao sam dodue zakljuak; ali sad vue on mene. Bog je jedno
domiljanje: ali, ko bi okuao sve muke ovakvog domiljanja a da ne umre? Zar da se oduzme onome koji
stvara vera njegova, i orlu let njegov po orlovskim visinama? Bog je misao koja ini sve to je pravo krivim i
zavr+ sve to stoji nepomino. Kako? Zar da zaista ne postoji vie vreme, i zar da je sve to je prolazno la?
Ovakve misli bacaju u kovitlac i u nesvest ljudske kos+, i gone jo i stomak na povraanje: zaista vam kaem
vrtoglavicom zovem ja, i boleu, kad se tako domilja. Zlim zovem ja to, i neprijateljskim za oveka: sve te
nauke o jednome i savrenome i nepokolebljivome i sitome i neprolaznome! Sve neprolazno samo je slika!
A pesnici odvie lau. Nego, najbolje slike treba da govore o vremenu, i o onom to e bi+: treba da su
slavopoji, i opravdanje svega to je prolazno! Stvaranje to je veliko isceljenjem od patnji, i olakica za
ivljenje. A da bi bilo onoga koji stvara zato su potrebne patnje, i mnoge promene. Da, mnogo gorkog
umiranja treba da ima u vaem ivljenju, vi koji stvarate! Budite dakle pokrovitelji i opravdai svega to je
prolazno. Da bi onaj koji stvara i sam bio detetom koje treba iznova da se rodi, mora on ujedno hte+ da bude
i porodilja, i poroajne muke porodiljine. Zaista vam kaem, moj me je put vodio kroz sto dua, i preko sto
kolevaka i poroajnih muka. Na mnogome sam ve bio rastanku, i poznajem pune oaja poslednje asove.
Ali, tako hoe moja stvaralaka volja, moj udes. Ili, da vam kaem jo potenije: ba taj i takav udes hoe
moja volja. Sve to osea na meni, pa+, i lei u kvrgama: ali mi volja moja uvek pri+e u pomo kao
oslobodilac i dobroglasnik. Htenje oslobaa: to je prava nauka o volji i o slobodi njoj vas dakle ui
Zaratustra. Ne-hte+-vie, i Ne-ceni+-vie, i Ne-stvara+-vie! ah, taj umor i takva presienost neka su veno
daleko od mene! I u saznavanju oseam jedino elju moje volje za oploavanjem i za razvijanjem, i ako ima
nevinos+ u mome saznanju, ima je samo zbog toga to je u njemu volje za oploavanjem. Ta volja namamila
Page 27

me je da napus+m Boga i bogove; jer, ta bi imalo da se stvara kad bi bogova ve bilo! Nego, prema
oveku, jednako i sve iznova, goni me ona moja plodonosna volja za stvaranjem; kao to neto goni eki
prema kamenu. Ah, ljudi, u kamenu poiva mi slika jedna, moja slika nad slikama! Ah, to ba mora da
poiva u najtvrem u najrunijem kamenu! Moj eki besno sad udara da bi razbio kvrge. Od kamena se
lome komadi: ta je meni do tog stalo? Hou da je izradim do kraja: jer sen jedna dolazila je k meni ono to
je naj+e i najlake od sviju stvari, dolo je jednom k meni! Lepota natoveka dola je kao sen k meni. Ah,
draga brao! ta je meni stalo jo do bogova!
O samilosnima
Prijatelji, ovaj je podsmeh dopro do uiju vaeg prijatelja: vidi Zaratustru! Zar ne ide meu nama kao medu
zverinjem? Jer i sam je ovek za onoga koji tei za saznanjem: zverka sa rumenim obrazima. Otkuda mi to?
Da li otud to se vrlo esto morao s+de+ sebe? O prijatelji! Evo ta kae onaj koji tei za saznanjem: S+d, s+d,
s+d to je povest ovekova! I stoga blagorodni nareuje sebi da ne posramljuje druge: nareuje sebi sram
pred svim to pa+. Zaista vam kaem, ja ne volim milos+ve koji su blaeni sa svoje samilos+: oni ne znaju ta
je sram. Ako ba moram bi+ samilostan neu da mi kau da sam; a kad sam samilostan onda gledam da sam
izdaleka. Najradije pokrijem i glavu i beim bezobzirce dok me ne poznaju: kaem vam da i vi tako irite
prijatelji moji! Neka mi udes moj dovodi u sretanje uvek one koji se ne pate takve kao to ste vi, i one s
kojima smem da delim istu nadu i is+ obed i is+ med! Zaista vam kaem ee sam pomogao onima koji
pate: ali mi se uvek inilo da bolje radim kad sebe uim kako se sam treba bolje radova+. Otkako je ljudi
ovek se suvie malo radovao: eto to, i samo to, draga brao, na je prvi greh! Uimo bolje radova+ se, pa
emo se najbolje odlui+ da drugome zadajemo bola, ili da smiljamo ta zadaje bol. Stoga perem ruku koja
je pomogla paeniku, stoga briem jo i duu svoju od toga. Jer, gledajui paenika gde pa+, s+deo sam se
njegova s+da radi; a kad sam mu pomogao, ogreio sam se teko o njegov ponos. Velike obaveze ne ine
zahvalnim nego osvetljivim, a ako se malo dabroinstvo ne zaboravi, lako postane od njega crv to ne
prestaje da podgriza, Budite uzdrani u primanju! Odlikujte, +me to ete primi+! to kaem onima koji
sami nemaju nita da podele. A ja, ja sam onaj to deli: rado delim, kao prijatelj prijateljima. Stranci, i
siromani, neka sami kidaju plod s moga drveta: tako je manja sramota. Prosjake pak trebalo bi sasvim
ukloni+! Zaista vam kaem, jed je da+ im to a jed je ne da+ im nita. I isto tako grenike, i rave saves+!
Verujte mi, prijatelji: gria saves+ naui oveka da grize. Ponajgore su, meu+m, sitne misli. Zaista vam
kaem, bolje je jo i zlo uini+ nego sitno misli+! Dodue, vi kaete: elja za sitne pakos+ utedi nam mnogo
veliko zlo delo Ali u tome ne treba hte+ tede+. Zlo je delo kao ir: zasvrbi i zagolica, i probije, govori
poteno. Vidi, ja sam bolest tako govori zlo delo: to je njegovo potenje. Ali sitna misao je kao gljiva:
gmie i zavlai se, i nije toboe nigde dok odjednom nije celo telo natrulo, i svelo, od samih gljivica. Onome
u koga je uao avo, rei u ovo na uho: najbolje e bi+ da pus+ svog avola nek poraste! I za tebe ima jo
put ka veliini! Ah, draga brao! O svakome znamo poneto odvie! Mnogi nam postane providan, pa ipak
jo ni izdaleka ne moemo kroza nj. Teko je ive+ s ljudima, zato to je tako teko uta+. Mi nismo
najnepraviniji prema onome koji nam je na dosadi, ve prema onome koji nas se nita ne +e. Ako ima
prijatelja koji pa+, budi odmorite patnji njegovoj. ali u isto doba i tvra postelja, vojnika postelja: tako e
mu najbolje bi+ od pomoi. Nanese li + prijatelj nepravdu, reci: pratam + to si meni uinio; ali to si to
sebi uinio, to + ne mogu opros++! Tako govori svaka velika ljubav: ona savlauje i oprataj, i milosre.
Treba svoje srce obuzda+; jer ako mu se pus+ na volju, o+i e nabrzo i glava s njim! Ah, gde su na svetu
injene vee ludos+ nego meu samilosnima? I ta je na svetu zadavalo vie patnje nego ludos+ samilosnih?
Teko svima koji imaju ljubavi, ako nemaju jo i visine koja nadvisuje njihovu samilost! Ovako mi jednom
govorae avo: i bog ima svoj pakao: to je njegova ljubav prema ljudima. A nedavno, uh ga gde ree ovo:
Page 28

Bog je mrtav; Bog je umro od svoje samilos+ prema ljudima. uvajte se dakle milosra: otuda e jo
ljudima doi crni oblak! Zaista vam kazem, ja umem da proreknem vreme. A zapam+te jo i ovo: svaka je jo
velika ljubav iznad sve svoje samilos+: jer to joj je najdrae, ona bi tek da stvori! Prinosim sebe sama na
rtvu svojoj ljubavi, a svoga blinjeg kao i sebe tako govore svi koji stvaraju. A tvrda su srca stvaraoci.
O svetenicima
Jednom dade Zaratustra znak svojim uenicima, i ree im ove rei: Eto tu svetenika: iako su to moji
dumani prodite mirno mimo njih, i sa maem u koricama! I meu njima ima junaka; mnogi su od njih
premnogo pa+li: pa bi hteli da i drugi pate. Opaki su to dumani: nita nije tako edno osvete kao njihova
smirenost. Onaj koji ih dohva+, moe lako da se ukalja. Ali moja je krv srodna njihovoj krvi; i meni je stalo do
tog da se jo i u njihovoj krvi potuje moja krv. A kad su bili proli mimo, spopade Zaratustru bol; borei
se s bolom, i odolevajui mu, prozbori, i ree: ao mi je +h svetenika. A i ne dopadaju mi se; ali na to
mnogo ne dajem otkako sam meu ljudima. Nego, pa+m i pa+o sam s njima: oni su za me zatoenici, i
obeleeni. Onaj to ga zovu Spasiteljem bacio ih je u kvrge: U kvrge lanih vrednos+, i praznih rei! Ah, da
se bar kogod od njih spasao od svoga Spasitelja! Miljahu da su stali na obeanu zemlju, kad ih je ono more
bacalo tamo i amo; a kad tamo, pod njima bee udovite koje je spavalo! Lane vrednos+, i prazne rei: to
su najstranija udovita za smrtne ljude, u njima dugo spi i eka zao udes. Ali najzad se pojavi, i ostane
budan, i podere i proguta sve to je sazidalo sebi na njemu sklonita. Pogledajte samo ta sklonita to su ih
sazidali sebi + svetenici! Crkvama zovu oni svoje nakaene petere! Neka bi nestalo te lane svetlos+, i toga
tekoga zadaha! Tu gde dua gore u svoje visine ne sme da uzle+! Pro+vno tome nareuje njihova vera:
na kolenima se diite uza stepenice, grenici! Zaista vam kaem, volim vide+ besramnika, nego ispovrnute
oi njihove srameljivos+ i njihove pobone molitve! Ko je napravio te petere, i te pokajnike stepene? Zar
ne oni to htedoe da se sakriju a bee ih s+d od vedroga neba? Tek kad opet zasija vedro nebo kroz
razbijene krovove, na travu i na crveni turinak uz poruene zidove obra+u se opet srcem svojim
skloni+ma toga boga. Bogom nazivae to im se pro+vilo, i to ih je bolelo: i zaista vam kaem, bilo je
mnogo junakoga duha u njihovu oboavanju! Ali ne znadoe drukije da vole svoga boga razapinjui oveka
na krst! Htedoe da ive kao leevi, i le svoj tukoe da bi pomodrio; jo i iz njihovih govora oseam otri
zadah mrtvanice. Ko ivi u njihovoj blizini, zivi u blizini crnih ribnjaka iz kojih aba krekee svoju umilnu
turobnu pesmu. Morali bi mi peva+ lepe pesme ako hoe da verujem u njihova Spasitelja: vema spaseni
morali bi mi izgleda+ njegovi uenici! Rado bi ih video nage: jer samo lepota trebala bi da sme propoveda+
pokajanje. A koga moe uveri+ ova pokrivena turobnost! Zaista vam kaem ni sami njihovi spasitelji nisu
doli iz slobode, i iz sedmoga neba slobode! Zaista, ni sami oni nikada nisu hodili po pros+rkama saznanja!
Duh +h spasitelja bio je pun jam; i oni su u svaku jamu ututnuli svoju zabludu da je njome zapue, i nazvali
su je bogom. Njihov duh utopio se bio u njihovoj samilos+, al' i kad se nadimahu i prenadimahu od samilos+
uvek je plivala po povrini neka velika ludost. ivo, i s drekom gonili su oni stado svoje preko svoga praga: ba
kao da ima samo jedan jedini prag to vodi u budunost! Zaista vam kaem i + pas+ri spadali su jo meu
ovce! Uske su duhove a prostrane duse imali + pas+ri: ali, brao moja, kako su dosad uske zemlje bile i
najprostranije due! Po putu kojim su hodili pisali su znake krvlju, i ludost njihova uila je da se krvlju
dokazuje is+na. A ba je kriv najloiji svedok za is+nu; krv otruje i najis+ju nauku zabludom i mrnjom u
srcima. Zar je to dokaz za neto kad neko ide i u vatru za svoju nauku! Zaista vam kaem vie znai kad nauka
izae iz svog roenog plamena! Zagrejano srce a hladna glava: gde se to dvoje susretne tu se javlja buran
vetar, Spasitelj. Zaista vam kaem, bilo je veih i blagorodnijih nego to su + koje narod zove spasiteljiina,
+ plahovi+ burni vetrovi! A jo vei nego to su bili svi spasitelji, moraju doi, brao, da vas spasu, ako hoete
da pogodite put ka slobodi! Nikad jo nije bilo na svetu natoveka. Video sam ih nage oboje: i najveeg
Page 29

oveka, i najmanjeg: Odvie su jo slini jedan drugome. Zaista vam kaem, i najvei jo mi je odvie
ovek!
O vrlima
Gromovito, i s pomou munja nebeskih, mora se govori+ labavim i uspavanim ulima. Ali glas lepote zbori
+ho: uvlai se samo u najbudnije due. Lako je zadrhtao danas i nasmejao se moj +t; to je sve+ smeh, i
sveto drhtanje lepote. Vama, vi vrli, smejala se danas moja lepota. I glas njen govorae mi ovako: oni bi jo
da im se pla+! Vi biste jo da vam se pla+, vi vrli! Hteli biste nagradu za vrlinu, i nebo mesto zemlje, i
venost posle vae prolaznos+? I sad ste kivni na me, to uim da nema onoga koji nagrauje i koji plaa? A
odista, ja ak ne uim ni da je vrlina sama sebi plata. Ah, to i jeste moja alost: u sam smisao stvari lano su
upleli nagradu i kazan pa sad jo i u dubinu vaih dua, vi vrli! Ali e moja re, kao surla divljeg vepra,
zapara+ dubinu vaih dua; ispovrnue vas kao ralom. Sve to lei skriveno u +m dubinama izii e na
svetlost; i kad razriveni i iskrhani budete leali na suncu, izluie se vaa la od vae is+ne. Jer evo ta je vaa
is+na: vi ste odvie istunci za prljav+nu rei: osveta, kazan, nagrada, odmazda.Vi volite svoju vrlinu kao to
majka voli svoje edo; ali zar je iko jo uo da bi majka da joj plate za njenu ljubav? Vaa vrlina je ono to
vam je najdrae. Vi nosite u sebi e prstenovu, koji se svija i vr+ da bi dos+gao sam sebe. A svako delo
vrline lii na zvezdu koja je zgasnula: jo svetlost njena putuje put i ko zna dokle e jo put putova+? Tako i
svetlost vae vrline jo putuje put, i kad je delo uinjeno. Ma bilo ve zi.boravljeno i mrtvo: zrak njegove
svetlos+ ivi i dalje, i putuje put. Da vaa vrlina budete vi sami, a ne tek neto tue, tek koa, ili ogrta: to
trai, vi vrli, is+na iz dubine vae due! Ali ih ima i takvih za koje je vrlina borba pod udarcima bia: a i vi ste i
suvie sluali dreku njihovu! I ima ih opet koji vrlinom zovu sustajanje svojih poroka; kad jednom njihova
mrnja i njihova surevnjivost ne mogu dalje, i izdiu, tada se budi u njima pravdoljublje, i trlja uspavane
oi. I ima ih koji idu nizbrdice; njihovi ih avoli vuku dole. Ali, to nie padaju +m se vie ari njihovo oko, i
+m vema plam+ pouda za njihovim Bogom. Ah, i njihove ste se dreke nasluali, vi koji ste vrli: to nisam
ja, to je moj bog, i moja vrlina! I ima ih koji se primiu teko i sa tropotom kao kola to voze kamenje niz
brdo: Ti zbore mnogo o dostojanstvu i o violini; oni svoj zapira zovu vrlinom! I ima ih koji su kao veni
satovi kad se naviju; oni ine svoje +k-tak; i hoe da to +k-tak znai vrlina. Zaista vam kaem, u ovima
uivam gde-god naem takve satove, naviu ih svojom porugom, a oni e jo i da zvrje! Neki su opet gordi sa
ono malo svoje spravedljivos+, i nje se radi ogreuju o sve na svetu: tako da upravo natapaju svet svojom
nepravednou. Ah, kako im runo o+e iz usta re vrlina! I kad bi da kau: ja sam svet, izgleda kao da bi
hteli rei: ja sam osveen! Svojom bi vrlinom hteli oni da iskopaju oi svojim neprijateljima; i oni se uzdiu
samo toga radi da bi druge unizili. I ima ih jo i takvih koji sede u svojoj hari, i ovako pregovaraju iz svoga
rogoza i iz trske: Vrlina to je kad se sedi mirno u bari. Mi ne ujedamo nikog, i sklanjamo se ispred svakog
koji ujeda; a u svemu smo onoga miljenja koje nam se d. I ima ih jo i takvih koji vole da se prenemau, i
misle u sebi: vrlina, to je neka vrsta prenemaganja. Njihova su kolena uvek spremna da se saviju na molitvu, i
njihove ruke hvale i veliaju vrlinu, ali im srce ne zna nita o tom. I ima ih jo i takvih koji misle da je vrlina u
tome to e rei: Vrlina je potrebna! a u is+ni jedino u to veruju to je, da je policija potrebna. Mnogi koji
nije u stanju da vidi ono to je uzvieno na ljudima, zove vrlinom kad vidi ono to je nisko na njima: svoj zli
pogled dakle zove vrlinom. Neki bi hteli da se uzdignu i dou u ushienje, pa to zovu vrlinom; drugi bi opet
da ih pregaze pa i to zovu vrlinom. I tako, skoro svi veruju da uestvuju u vrlini; i svako dri da se
raspoznaje bar u tome ta je Dobro a ta Zlo. Nego, Zaratustra nije doao da svim +m laama i
budalama kae: ta vi znate ta je vrlina! Kako bi vi i mogli zna+ ta je vrlina! Nego zato, da biste se vi,
prijatelji moji, zasi+li ve jednom starih rei to ste ih nauili od laa i budala; Da biste se zasi+li rei
nagrada, odmazda, kazan, pravedna osveta. Zasi+li se, da govorite: delo je dobro stoga to nije
sebino. Ah, prijatelji! Da sami u onome to inite budete kao to majka unosi sebe u svoje edo: to treba
da bude vaa re o vrlini! Gle, ja vam oduzeh do sto rei, do sto najmilijih igraaka vae vrline; i vi se sad
srdite na mene, kao to se srde deca. Igrali su se na morskoj obali, a doe talas i otre im, i proguta
Page 30

igraku: i eto ih gde plau. Ali ako im is+ taj talas donese nove igrake, i prospe nove arene koljke pred
njih! Oni e tada bi+ uteeni; a ako oni, tako ete i vi, prijatelji moji, dobi+ svoju utehu i novih arenih
koljaka!
O olou
ivot je vrelo rados+; ali, gde pije i olo tu su svi kladenci otrovani. Uivam u svemu to je isto; ali ne volim
da vidim usta to se krive, i e neis+h. Oni su svoj pogled bacili u vodu kladenca; i sad njihov odvratni
osmeh pliva po vodi i gleda me iz kladenca. Oni su svetu vodu otrovali svojom pohotljivou; a nazivajui
slau svoje pogane snove otrovali su jo i rei. Nevoljno zadrhe plamen kad oni svoja vlana srca prislone
uz vatru; i sam duh uzavri, i zadimi, kad olo pride k vatri. Sladunjav, i gnjil, postaje plod u njihovoj ruci: a
pogledom svojim obaraju voku, i stresaju lie s nje. Mnogi koji su okrenuli od ivota, okrenuli su se samo
zbog oloa: nisu hteli da dele kladenac, i plamen, i plod, s oloem. I mnogi koji su o+li u pus+nju, i trpeli e
skupa sa divljim zverima, nisu nipoto hteli da sede oko esme zajedno sa prljavim mazgarima. I mnogi koji
su dolazili kao uni+telji, i kao grad plodnim poljima, hteli su jedino da olou stanu nogom za vrat, i da mu
zapue drelo. Nije to bio zalogaj koji sam najupornije vakao: da bih saznao da su ivotu potrebni i samo
neprijateljstvo, i umiranje, i krstovi: Nego sam vazdan raspi+vao, i skoro se zadavio jedanput svojim
pitanjem. ta, zar je ivotu i olo nuan? Zar su potrebni otrovni kladenci, i smrdljiva vatra, i pogani snovi, i
crvi u hlebu nasunom? Nije mi moja mrnja grizla ivot, ve mi ga je moje gadenje hlapljivo podgrizalo! Ah,
esto sam se ratosiljao duha kad sam video da i olo moe bi+ duhovit! A onima koji vladaju, okrenuo sam
lea kad sam video ta im sad znai vlada+: ucenjiva+ se, i cenka+ se oko sile, s oloem! Stanovao sam
meu narodima ne znajui njihova jezika, ne sluajui to govore: da ne bih razumeo jezika njihova
ucenjivanja i cenjkanja oko moi. Drei zapuen nos, prolazio sam zlovoljno kroz jue i kroz danas, jer, zaista
vam kaem, smrdi sve jue i sve danas na olo koji piskara! iveo sam dugo kao bogalj koji je oglunuo, i
oslepeo, i zanemeo, da ne bih morao ive+ skupa sa oloem, koji dri silu u rukama, koji pie, i koji se veseli.
S mukom se duh moj peo po stepenicama, i hranio se oprezno mrvama rados+; potapao se, slep, kroz ivot.
Pa ta se zbi sa mnom? Kako sam se izleio od gaenja? ta zaari opet pogled moj? Kako uzleteh na visine
gde ne sedi vie olo oko esme? Je li mi samo moje gaenje nainilo krila, i dalo snage da naslu+m vrela?
Zaista vam kaem morao sam uzlete+ u najvie visine da bih opet naao vrelo rados+! O, i naao sam ga,
brao moja! Tu u najviim visinama izvire za me vrelo rados+! I ima ivota od kojega ne pije i olo! isto bih
rekao da mi prehitro izvire, vrelo rados+! I esto prazni pehar samo da bi ga opet moglo napuni+! Moram
se jo navii da + smernije prilazim: prehitro me jo vue k tebi moje srce: Moje srce u kojem plam+ moje
leto, kratko, toplo, sanjalako, preblaeno leto: kako ezne moje srce, i leto u njemu, za tvojom sveinom.
Prola je straljiva tugoba moga prolea! Prola je pakost mojih snenih pahuljica u junu mesecu! Postao
sam sav leto, i sav podne letnje! Leto u najviim visinama, sa hladnim vrelima, i blaenom +inom o doite,
prijatelji, da +ina bude jo blaenija! Jer to je naa visina, i na zaviaj: previsoko i prestrmeno je ovde za
sve koji su neis+, i za njihovu e. Bacite samo svoj is+ pogled u vrelo moje rados+, prijatelji! On ga nee
zamu++! Ono e lea+ nasmejano pred vama u svoj svojoj isto+. Na drvetu to se zove budunost, gradimo
mi svoje gnezdo; neka nama osamljenima orlovi donose hranu u svojim kljunovima! Zaista vam kaem od te
hrane nee i neis+ jes+! Jer bi im se inilo da jedu vatru, i drela bi im izgorela! Zaista vam kaem, tu nema
konaka za neiste! Ledenica bila bi za njihove telesine naa srea, a i za njihove duhove! Kao silni vetrovi
iveemo iznad njih, susedi orlovima, susedi snegu, susedi suncu: jer tako ive silni vetrovi. I kao vetar
dunuu jednom po njima, i svojim duhom ugasiu dah njihova duha: to trai moja budunost. Zaista vam
kaem, silan je vetar Zaratustra za sve nizine; i evo ta kae on svojim dumanima, i svemu to pljuje i bljuje:
uvajte se, i ne pljujte uz vetar! Tako je govorio Zaratustra.
Page 31
O otrovnim paucima
Pogle, tu je leglo otrovnih pauka! eli li da ih vidi oima? Eto im mree: dodirni je, i ona e zadrhta+. I
odmah, bre-bolje, on e se pojavi+. Dobro doao, otrovni paue! Na leima tvojim crni se trougao, tvoje
crno znamenje; ali ja znam od ega se crni i tvoja dua. Od pakos+ crni se tvoja dusa: gde + ugrize naini se
crna krasta; tvoj otrov zapoji duu osvetom! Ja vam govorim u priama, vama koji zapajate duu otrovom, vi
propovednici jednakos+! Svi ste mi vi otrovni pauci, i osvetnici iz potaje! Ali ja u otkri+ vae potaje, i ja vam
se smejem u lice svojim smehom sa visine. Ja kidam mree vae, da bi vas vaa srditost izmamila sa vaih
laljivih legala, te da bi pakost vaa provirila iz vae rei pravdoljublje. ovek ima da se isceli od osvete: to
je za me most to vodi ka najvioj nadi, i duga koja se javlja posle mnogih nepogoda. To naravno ne ide u
raun otrovnim paucima. Ba to mi i hoemo da se zove pravdoljubljem, da u svetu bude to vie nepogoda
nae osvete tako govore oni meu sobom. Hoemo da se sve+mo, i da naruimo sve koji nisu kao mi
tako se zavetuju svi koji su srca otrovnih pauka. Odsada neka bude,elja za 'jednakou' ime za vrlinu; a
pro+v svega to je mono nadaemo divlju dreku! Propovednici jednakos+, +ranska izbezumljenost nemoi
vapije iz vas za pravdoljubljem: potajna vaa pohlepnost za +ranijom htela bi da se umota tako u rei
vrline! Ustojana sujeta, uzdravana zavist, moda sujeta i zavist vaih otaca, bije iz vas kao oganj i kao
bezumlje osvete. to je u ocu utalo, progovara u sinu; i naao sam esto da je sin otkrivena tajna oca svog.
Izgledaju oduevljeni: ali u njima nije usplamtelo srce, nego osveta. A kad postanu uljudni i hladni, oni nisu
to po duhu svom nego iz zavis+. Njihova surevnjivost povee ih i na staze mislilake; ali ih izdaje ta njihova
surevnjivost uvek e o+i predaleko, i, premoreni, morae da legnu i da otpoinu, naposletku, ma i posred
snega. Iz svake njihove tube odjekuje pakost, u svakoj njihovoj pohvali ima usiljenog vajkanja, a bi+ sudijom
to je za njih blaenstvo. Posluajte me, prijatelji moji: ne imajte mnogo vere u one u kojih je snaan nagon za
kanjavanjem! To su ljudi loeg soja i kolena; iz oiju im viri delat i uhoda. Ne imajte vere u one koji mnogo
zbore o svome pravdoljublju! Zaista vam kaem, nije jedino med to nedostaje njihovim duama. A kad
ujete kako se sami nazivaju dobri i pravedni, ne smeite s uma da im nedostaje samo vlast pa da budu
fariseji! Dragi prijatelji, neu da me krivo razumete, i zamenjujete drugim. Ima ih koji propovedaju moj nauk
o ivotu, ali su ujedno i propovednici pravdoljublja, i otrovnih pauka. To to oni govore za volju ivota, i ako
na svome leglu sede okrenu+ od ivota, to je zato to hoe +me da nanesu kvara, i zadadu bola. Hoe da
zadadu bola onima u ijim je rukama danas vlast, jer + jo ponajradije sluaju propoved o smr+. Da nije tako,
ne bi takav nauk propovedali otrovni pauci: jer ba oni bili su nekad najvei opadai sveta, i spaljivai
jere+ka. Neu da me krivo razumete, i zamenjujete ovim propovednicima jednakos+. Jer meni pravdoljublje
kae: ljudi nisu jednaki. I oni nee to ni bi+! Zar bi vredela to ljubav moja prema natoveku kad bih
drukije govorio: Preko +suu mostova i prelaza neka se guraju oni prema budunos+, i neka sve vie borbe i
nejednakost doe meu njih: to da kaem ui me moja velika ljubav! Neka bi postali pronalazai likova i
sablas+ u svom neprijateljstvu, i neka bi sa +m svojim likovima i sablas+ma meu sobom bili jo i najvii boj!
Dobro i zlo, i bogatstvo i siro+nja, i veliko i malo, i sva ostala imena kojima se oznaavaju vrednos+: sve to
treba da postane orujem, i zvonkim znanjem da se ivot uvek iznova ima sam da savlada! ivot sam iz sebe
hoe da se nazida u visinu, na stubove, i na stepene: hoe da ima izgled preko irokih vidika, sve do u
blaenstva lepote, zato mu treba visine! I, sa visinom treba mu i stepena, i onih koji su pro+v stepena, i
onih koji se penju! ivot hoe da ide u vis, i penjui se da se savlauje. Evo pogledajte, prijatelji moji! Ovde
gde je leglo otrovnih pauka, tu se diu u vis ruevine jednog starog hrama pogledajte ga samo ozarenim
pogledom! Zaista vam kaem, onaj to je nekad ovde svoje misli zidao kamenjem u vis, taj je poznavao tajnu
ivota kao to je znaju najmudriji! On nas evo ui, i pria da svako razume, da su i borba i nejednakost jo
lepi, i rat i vlast i prevlast. Kako se boanstveno, u junakom obgrljaju, rvu i krhaju svodovi i lukovi: kako
bacaju svetlost i sen jedan preko drugog stromei u visinu. Tako pouzdano, i u lepo+, treba i mi da smo
jedan drugom neprijatelji, prijatelji moji! Boanstveno treba da stremimo jedan preko drugog, i jedan pro+v
Page 32

drugog! Vaj! Eto mene ujede otrovni pauk, moj stari dumanin! Boanstveno pouzdano, i u lepo+, ugrize
me u prst! Mora bi+ kazne i pravde na svetu misli on: ne treba da zabadava peva pesmu u slavu
neprijateljstva! Eto, on se osve+! I teko meni, sad e jo i duu da mi zanese osvetom! Da se ne bih
zanosio, priveite me uz ovaj stub, prijatelji moji! Volim bi+ sve+telj privezan uza stub, nego vrtlog osvete!
Zaista vam kaem, Zaratustra nije vrtlog, ni+ je oluj, pa ako i jeste igra, nipoto nije igra po udi otrovnih
paukova!
O slavnim mudracima
Sluili ste puku, i sujeverju puine, svi vi slavni mudraci! a ne is+ni! Toga su vas radi i potovali. Toga su radi
i trpeli vae neverovanje, jer je to bila dosetka, i stranpu+ca koja vodi ka puku. Tako i gospodar doputa
poneto svojim robovima i uiva u njihovoj obes+. Ali onaj kojeg puina mrzi, kao to mrze psi kurjaka: to je
slobodni duh, dumanin okova, nepoklonik ikonama, usamljenik u umama. Izgoni+ njega iz njegova zaklona
to je oduvek nazivao puk smislom za pravednost: na njega nateruje on jo i sad svoje najzuba+je pse.
Jer, narod je tu: dakle i is+na je tu! Drite one koji je jo trae! tako se uje od vajkada sa svih strana.
Svome puku hteli ste da ugodite u njegovu oboavanju: i to ste nazivali voljom za is+nom, vi slavni
mudraci! Vi ste govorili u svome srcu: iz naroda sam doao: glas naroda, glas voljom boiji. Tvrdoglavo i
mudro, kao mazga, uvek ste bili tumai puine. I mnogi silnik koji je hteo da bude dobar s narodom, upregao
bi pred svoje hate jo po jedno magare, po jednog slavnog mudraca. A ja, vi slavni mudraci, zatraih eto da
najzad zbacite sa sebe sasvim lavovsku kou! Da zbacite arenu kou grabljive zveri, i kande onoga koji
ispituje, trai, osvaja! O, tek kad biste skrhali svoju volju da potujete, i da budete potovani, tek tada bih
poverovao vaem is+noljublju. Is+nu ljubi za mene onaj koji ide u bezbone pus+nje, i koji je skrhao u sebi
srce koje potuje, i hoe da bude potovano. Na utome pesku, i preplanuo od sunca, pogleda on, dodue
edno, na plodna polja sa bistrim vrelima, gde se u gustom granju ivi stvorovi odmaraju. Ali, njegova e
nije u stanju da ga nagovori da i on bude kao i oni koji uivaju: jer gde su oaze tu ima i slube lanim
bogovima. Gladna, silovita, usamljena, bezbona: takva eli da je, volja lavovska. Nepodlona srei slugu,
isceljena od bogova i od oboavanja, neustraiva a strana, velika, i usamljena: takva je volja u ljubitelja
is+ne. Oduvek su u pus+nji iveli oni to ljube is+nu slobodni duhovi, kao gospodari pus+nje; a u gradovima
ive dobro uhranjeni, slavni mudraci, marva za zapregu. Jer oni veno vuku, kao mazge kola puine! Ja se
zbog toga na njih ne lju+m: ali su oni za me uvek samo sluinad i zaprega, ma kake da su im kajasi zlatom
optoeni. esto su bili dobre sluge, i isplaivalo se dra+ ih. Jer evo ta kae vrlina: ako mora bi+ slugom a
+ gledaj da poslui onom koji e najvie koris+ ima+ od tebe! Duh i vrlina u tvoga gospodara, treba da
raste zato to mu slui: pa e ras+ i + naporedo sa njegovim duhom, i njegovom vrlinom. I zaista vam
kaem, vi slavni mudraci! vi sluitelji puine! I vi sami rasli ste naporedo sa duhom i vrlinom puine i ona je
rasla u vama! To kaem vama na slavu! Pa ipak vi za mene ostajete puk i u vaim vrlinama, puina sa glupim
oima, puina koja ne zna ta je to duh! Duh je ivot koji sam zadaje rane ivotu: u roenom bolu s+e sebi
sve vie znanja, da li ste vi to ve znali? I evo u emu je srea za duh: da bude miropomazan, i suzama
posveen za rtvu, da li ste vi to ve znali? Jo i slepilo slepca, i njegovo traenje i pipanje, treba da govori o
silini sunca u koje je gledao, da li ste vi to ve znali? Stenjem neka naui zida+ onaj koji ide za saznanjem!
Nije dosta da duh ume samo pomera+ stene, da li ste vi to ve znali? Vi ste videli samo iskre duha: ali vi ne
vidite njega kao nakovanj, i ne vidite svirepost njegova ekia! Zaista vam kaem, vi ne poznajete oholost
duha! Ali biste manje jo mogli podne+ skromnost njegovu, kad bi jedared progovorila! I jo se nikada niste
usudili da bacite svoj duh u jamu punu leda: niste sami dovoljno topli za to! zato ne poznajete ni uivanja to
ih prua hladnoa njegova. Uvek, i u svemu, odvie se drugarski drite prema duhu; od mudros+ gradili ste
esto sklonite, i bolnicu za loe pesnike. Vi niste orlovi: stog i ne ose+ste sree od straha u duhu. Ako nije
p+ca neka ne seda blizu provalija. Vi ste mlaki: a hladno je svako duboko saznanje. Hladna kao led su
Page 33

najunutranjija vrela duha: prava slast za tople ruke, i za one koji rade. Dostojanstveno stojite vi, i kruto, i s
pravim leima, vi slavni mudraci! vas ne povija jak vetar, ni+ jaka volja. Zar jo nikad ne videste kako
morem brodi jedro zaobljeno i nadahnuto, i drhui pred silinom vetrovom? Kao to jedro, drhui pred
silinom duha, brodi morem moja mudrost moja divlja mudrost! Nego, vi sluitelji puine, vi slavni mudraci,
otkud biste i mogli vi sa mnom ii.
Pesma u noi
No je: uj kako glasno ubore sad potoci, i vodoskoci. A i dua je moja vodoskok koji ubori. No je: sad se
tek bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i dua je moja ljubavna pesma zaljubljenoga. Neto nezasieno,
nezasitljivo, na dnu je moje due; i hoe da progovori. Silna udnja za ljubavlju nakupila se u meni, i
progovara jezikom ljubavi. Ja sam svetlost: o, kad bih bio no! Ali u tome i jeste moja osamljenost, to sam
okruen svetlou. O, kad bih bio taman, i mraan kao no! Kako bih sisajui leao na grudima svetlos+! I jo
bih i vas blagosiljao, vi sitne zvezdice, i svetlaci na nebu! i bio bih blaen s vaeg treperenja. Ali ja ivim u
svom sopstvenom sjaju, ja upijam ponovo u sebe plamenove koji iz mene biju. Ja ne znam za sreu onoga
koji uzima; a esto sam sanjao da je jo vee blaenstvo ukras+ nego uze+. U tome je moja siro+nja, to se
moja ruka nikad ne odmara od davanja; u tome je moja zavist, to vidim oi koje ekaju, i gledam u noi
enjom obasjane. O da zla udesa sviju koji udeljuju! O da pomraenja moga sunca! O da enje za
eznuem! O da grdne gladi posred sitos+! Oni primaju od mene; ali zar ja dodirujem +me duu njihovu?
Provalija zija izmeu davanja i primanja; a najmanju provaliju treba prei najposle. Glad nie iz moje lepote:
hteo bih da zadam bola onima kojima svetlim, hteo bih da poharam one kojima delim. tako me mori glad
za pakou. Hou da povuem ruku kad joj se druga ruka ve prua nasusret; oklevam, kao to okleva
vodopad, jo u padanju: tako me mori glad za pakou. Na takvu osvetu smilja moje obilje: takva podlost
izvire iz moje osame. Moja srea u davanju zamrla je dajui, moja se vrlina zasi+la sebe same u svome
obilju! Onaj koji uvek daje, u opasnos+ je da izgubi s+d; u onoga koji uvek udeljuje, ruka i srce otvrdnu od
samog deljenja. Moje se oko ne preliva vie s+dom onih to mole: moja je ruka oteala odvie za drhtave
ruke to se pune. Kuda je nestalo suze iz moga oka, i milos+ iz moga srca? O, da osame sviju koji udeljuju! O,
da nemog utanja sviju koji sijaju! Mnoga sunca krue u pustome prostoru: za sve to je mrano govore ona
svojom svetlou, za mene ute. To je neprijateljstvo svetlos+ prema onom to sjaji: nemilosrdno ide ona
svojim putevima. Nemilosrdno u dnu srca prema onom to sjaji, hladno prema suncima, tako ide svojim
putem svako sunce. Kao oluje preleu sunca svoje puteve, takav je njihov hod. Ona idu za svojom
neumoljivom voljom, to je njihova hladnoa. O, tek vi, vi tamni i mrani kao no, tek vi stvarate toplotu iz
onog to sjaji! O, tek vi napajate se, i krepite, mlekom iz vimena svetlos+! Ah, led je oko mene, i moja e ruka
izgore+ od leda! Ah, e je u meni, koja ezne i vene za vaom eu! No je: o, to moram da svetlim! I to
moram da sam e za noi! I osama! No je: iz mene, kao iz vrela, izbija elja, hteo bih da progovorim. No
je: uj kako glasno ubore sad potoci i vodoskoci. A i moja je dua vodoskok koji ubori. No je: sad se bude
ljubavne pesme zaljubljenih. A i moja je dusa ljubavna pesma zaljubljenoga.
Pesma uz igru
Page 34

Jedne veeri iao je Zaratustra sa svojim uenicima kroz umu; pa kako je poao da potrai vrelo, izae
odjedared na jednu zelenu livadu, koju je +ho okruivalo drvee i bunje: po livadi su igrale devojke. im
devojke ugledae Zaratustru, prestadoe igra+; ali im Zaratustra prie pozdravljajui ih ljubazno rukom, i
progovori im ovako: Ne prekidajte igru, ljupke devojcice. Nisam ja doao da kvarim igru krivo vas
pogledajui, ja sam prijatelj devojicama. Ja branim boga pred avolom: jer avo je duh teine. Kako bih ja,
lakokrile, mogao bi+ nesklon boanskom plesu? Ili noicama devojakim sa nenim laniima? Ja jesam
dodue uma, i no mranih drveta: ali, ko se ne plai moga mraka taj e nai senice od rua pod mojim
empresima. A nai e i maloga boga to ga devojke najvie vole: nai e ga gde lei uz izvor, mirno, sa
sklopljenim oima. Zaista, zaspao mi je posred bela dana, danguba jedna! Predugo je vijao lep+rove! Ne
srdite se na me, lepe igraice, to u maloga boga udari+ malo prutom! Vikae iz sveg grla, i plakae, ali
smean je jo i kad plae! I onda neka vas sa suzama u oima pozove na igru; a ja u sam zapeva+ jednu
pesmu uz njegovu igru. Jednu pesmu uz igru, i ujedno podsmevku duhu teine, mome najviemu
velikomonomu avolu, za kojeg kau da je gospodar sveta. Evo pesme to ju je Zaratustra pevao, dok je
Kupidon skupa s devojicama plesao: U tvoje sam oko nedavna zagledao, ivote! I uini mi se da padam u
bezdan. Ali me + izvue na zlatnoj udici, i smejao si mi se sa podsmehom kad sam te nazvao bezdnom. Tako
to govore ribe, rekao si; emu one ne mogu doi na dno, to je bezdno. A uis+ni ja sam samo promenljiv, i
divalj i u svemu ena; i to ne ena puna vrlina. Iako me vi ljudi nazivate 'dubinom' ili 'vernou' 'venom' i
'tajanstvenom'. Vi ljudi pridajete nam uvek svoje sopstvene vrline, o, vi puni vrlina! I on se smejae
nevernim smehom, ali, ja mu ne verujem nikad, ni njegovom smehu, kad sam sebe rui. A kada sam u e+ri
oka govorio sa svojom divljom mudrou, ree mi ona srdito: Ti hoe, + eli, + voli, i samo zato + uznosi
ivot! Malo + ne odgovorih pakosno, i. ne rekoh njoj srditoj is+nu u oi; a mudros+ se ne moe odgovori+
pakosnije nego kad joj se kae is+na u oi. Jer tako stoje stvari meu nama trima. Iz dna due volim ivot
samo i, odista, ponajvema, onda kada ga mrzim to sam naklonjen mudros+, esto i odvie: to je stoga
to me podsea premnogo na ivot! Ona ima iste oi, is+ smeh, pa ak i is+ pozlaeni prut za pecanje: ta u,
kad su oboje tako slini? A kad me jednom ivot zapita: ta je to, mudrost? odgovorih mu ivo: Ah da,
mudrost! edni se za njom, i ne nasi+ se, gleda se kroz veo, hvata se mreama. Je li lepa? ta ja znam! Ali
pokuavaju da pecaju njome i najmatorije arane. Promenljiva je, i prkosna; esto sam je viao kako se
ugrize u usnu, i kako naopako provlai ealj kroz kosu. Moda je pakosna i lana, i ena u svemu; ali kad
govori loe o sebi samoj tada je ba najzanosnija. Kad sam to rekao ivotu, nasmeja se on prkosno, i zatvori
oi. O kome + to govori? ree, zacelo o meni? Sve da i ima pravo, zar se to meni tako u lice kazuje! Nego
de, govori sad ve i o toj tvojoj mudros+! Ah, i + tada otvori opet oi svoje, ljubljeni ivote! I uini mi se
opet da padam u bezdan. Tako je pevao Zaratustra. A kad se svri igra, i devojice se razioe, posta
sumoran. Sunce je davno ve selo, ree najzad; livada je oroena veernjom rosom, iz ume bije hladovina.
Neto nepoznato je oko mene, i gleda me zamiljeno. ta! Zar si + jo u ivotu, Zaratustra? Zato? emu?
ime? Kamo? Gde? Kako? Zar nije ludost, bi+ jo u ivotu? Ah, prijatelji moji, to iz mene vee tako pita.
Opros+te mi moju sumornost! Dode vee: opros+te mi to vee dode!
Pesma nad grobovima

Onamo je ostrvo grobova, daleko od sveta; onamo su i grobovi moje mlados+. Onamo u odne+ i veno
zeleni venac ivota. Tako razmislivi u srcu svom, prevezao sam se preko mora. O vi, privienja i snovi
moje mlados+! O, svi vi ljubavni pogledi, boanstveni trenuci! Kako mi brzo pomreste! Ja vas se spominjem
danas kao da se spominjem svojih pokojnika. Sa vae strane, najdrai moji pokojnici, dolazi mi sladak zadah,
koji krvi srce, i mami suze na oi. Odista, on uzbuuje i raskravljuje srce usamljenome morskom putniku. Jo
uvek ja sam najboga+ji, i najdostojniji zavis+ za koji sam najusamljeniji! Jer ja sam vas imao, i ja sam jo
va: da li su ikome, recite padale u krilo sa drvet tako rumene jabuke kao meni?Jo sam uvek ja carstvo i
Page 35

naslednik vae ljubavi, i va spomen ini da cvate u meni mnogobrojne vrline divljake, o vi koji ste mi
najdrai! Ah, mi besmo stvoreni da ostanemo jedno kraj drugog, vi bajna neznana udesa; vi niste prilazili k
meni, i k mojoj strasnoj elji, kao bojaljive p+ice ne, ve kao to prilaze rastueni rastuenome! Da,
stvorene za vrednost, kao i ja, i za nenost u Venos+ma, ja vas moram pomenu+ sada po neveri vaoj, vi
boanstveni pogledi i trenuci: drugoga imena jo ne nauih. Odista, prebrzo mi pomreste, begunci moji! Ali,
ne pobegoste vi od mene, ni+ pobegoh ja od vas: nevini smo mi jedno drugom u svome neverstvu. Da bi
mene ubili, zaklae vas, p+ce pevaice mojih nada! Da, na vas je, mili moji, pakost odapinjala svoje strele
da bi pogodila moje srce! I pogodila je! Ta vi mi beste najroeniji, najlepe to imam, i to me obuzima: i
zato moradoste umre+ tako mladi, i tako pre vremena! Pus+li su strelu onamo gde e me najjae pogodi+:
na vas, ija je put kao paper meka, ili, jo pre, kao osmeh koji se gubi u oku! Ja u ovako progovori+ mojim
dumanima: ta je sav pokolj medu ljudima naspram ovog to ste meni uinili! Vee ste mi zlo uinili nego
to je sav pokolj meu ljudima; uzeste mi ono to se ne moe naknadi+: to ja vama kaem, dumani moji!
Ta ubiste mi privienja, i najdraa udesa moje mlados+! Oduzeste mi moje drugove blaene sablas+.
Njihovoj uspomeni posveujem ovaj venac, i ovu kletvu. Ovu kletvu vama, dumani moji! Pokra+ste mi moju
veitost, kao to se tvrda gruda zemlje rasprsne u hladnoj noi! Jedva je sagledah, kao iskru u boijim oima,
svega jedan tren! Evo ta ree jednom u as dobar moja istota: boanska neka su sva bia. A vi me tada
napadoste neis+m ave+njama; o, u nepovrat pobee tako onaj dobri as! Svi dani neka su za me sve+
tako je zborila nekad mudrost moje mlados+: odista, zbor jedne nasmejane mudros+! A vi mi, dumani,
ukradoste tada moje noi, i prodadoste ih za besanu patnju: o, u nepovrat pobee tako ona nasmejana
mudrost! Bejah jednom eljan povoljnog proroanstva iz leta p+jeg: a vi mi tada prevedoste preko staze
gadnu sovuljagu, neman jednu. O, u nepovrat pobee tako moja nena elja! Zavetovah se jednom da u se
odrei svakog gaenja: a vi mi tada pretvoriste sve moje bliske i najblie, u gnojave ireve. O, u nepovrat
pobee tako moj blagorodni zavet! Iah nekad kao slepac, blaenim stazama: a vi tada baciste neis+ na put
slepomu: i sada su mu odvratne nekadanje staze za slepce. I kad injah ono to mi najtee padae, i slavljah
pobedu svojih savlaivanja: tada uiniste vi da oni koji su me voleli viu kao da im nanosim najveu bol.
Zaista, to vam bee oduvek va posao: da mi zagorate moj najslai med, i trud mojih najboljih pela. Mojoj
ste samilos+ slali uvek najdrskije prosjake; k mome ste saaljenju gurali uvek neizleive bes+dnike. Tako ste
vreali moje vrline u veri njihovoj. A kad sam jo i najsve+je to sam imao prineo na rtvu: bre bolje stavila
je uza me vaa pobonost svoje sonije darove: tad, u obilju vaega soka, udavilo se i ono to mi je bilo
najsve+je. Jednom sam hteo igra+ kao to jo nikad igrao nisam: hteo sam igra+ preko svih nebesa. A vi mi
tada zavedoste moga najmilijeg pevaa. I on zasvira jednu stranu, sumornu pesmu, o, duvao mi je u ui kao
kakav mutan rog! Pevau ubico, orue pakos+, najneviniji u svemu! Bejah ve spreman za najlepu igru: i +
mi tad zvucima tvojim ubi moje ushienje! U igri tek umem da kaem priu o najveim stvarima: a ovako
ostade mi eto najvea moja pria nekazana u udovima! Nekazana, i neiskupljena, ostade mi moja najvea
nada! I pomerie mi sva privienja, i sve utehe moje mlados+! Kako sam mogao to podne+? Kako sam
mogao odbolova+ i prebole+ takve rane? Kako je mogla moja dua da se uzdigne opet iz +h grobova? Da,
ima na meni neto neodoljivo, nepogrebivo, neto to kri stene: to neto je moja volja. utei, i
nepromenljiva kroi ona kroz godine. Svojim hodom a mojim nogama hoe da ide, moja stara volja; tvrdoga
je srca njena ud, i neranjiva. Samo na pe+ svojoj ja sam neranjiv. Tu si jo uvek +, i uvek ista, strpljivos+
prepuna! Uvek jo probija sebi puta kroz sve grobove! U tebi jo ivi i ono to nije iskupljeno od moje
mlados+; kao ivot, i kao mladost, sedi + tu puna nade na surim ruevinama grobova. Da, jo si mi + ruilac
sviju grobova: Slava tebi, voljo moja! A samo gde je grabova ima i uskrsnua.
O samoprevladavanju
Voljom za is+nom zovete, vi najmudriji, ono to vas goni i to vas raspaljuje? Voljom koja bi htela da moe
Page 36

da zamisli sve to postoji: tako zovem ja volju vau! Vi biste sve to postoji tek da nainite da se moe
zamisli+, jer vi sumnjate, u opravdanu nepoverenju, da li se ve zamilja. Ili e vam se pokori+, ili ete ga
pokori+! Tako hoe vaa volja. Treba da postane uglaeno, i duhu podlono, kao ogledalo njegovo, i odsjaj
njegov. U tome je sva vaa volja, vi najmudriji, vaa volja za moi; pa i onda kad govorite o dobru i zlu, i o
precenjivanju vrednos+. Hteli biste tek da stvorite svet pred kojim biste mogli klea+: to vam je vaa zadnja
nada, i zanos koji vas opija. Nemudri, medu+m puk, on je kao reka niz koju dalje plovi un: a u unu
smes+le se sveano, i kukuljicima zakrivene, odredbe vrednos+. Vi ste svoju volju i svoje vrednos+ poloili na
tok postanja; a staru jednu, volja za moi otkrio sam ja u onome to smatra puk dobrim i zlim. To ste vi,
najmudriji, posadili te goste u taj un, i iski+li ih bljeskom, i gordim imenima, vi, i vaa gospodarska volja! A
reka nosi dalje va un: mora da ga nosi. Nita ne mari to se talas odbijajui penua, i gnevno juria pro+v
krmi! Nije reka vaa opasnost, i kraj vaeg dobra i zla, vi najmudriji! ve ona sama volja, volja za moi,
neiscrpna ivotna volja koja stvara. Ali da biste razumeli to govorim o dobru i zlu, hou jo pre toga da vam
govorim o ivotu, i u emu se sastoji sve to ivi. Iao sam za onim to ivi, iao sam velikim i malim stazama,
da bih doznao u emu se sastoji. Stostrukim ogledalima hvatao sam njegove poglede, kad su mu usta utala:
da bih mu iz oiju itao ta kae. I itao sam mu iz oiju. I, gdegod sam naiao na neto to ivi tu sam uo i
govor o pokornos+. Sve to ivi, pokorava se. A drugo je ovo: Onome se zapoveda koji ne ume da se sebi sam
pokorava. Tako je to kod svega to ivi. I ovo je tree to sam uo: da je zapoveda+ tee nego pokorava+ se.
Onaj to zapoveda, ne nosi samo teret svih onih koji se pokoravaju, a taj ga moe lako i prigniei+: Ve mi
se ini da je u zapovedanju uvek i smelos+ i junatva; jer svuda gde se zapoveda ono to ivi mee na kocku
sebe samo. ak i kad zapoveda sebi samom, i tada jo mora da ispasta za svoje zapovedanje. Svome
roenom zakonu mora da bude sudija, i osvetnikom, i rtvom. Kako to! pitao sam se u sebi. ta nagoni ono
to ivi da se pokorava, i da zapoveda, i da jo i zapovedajui bude pokorno? ujte dakle to u vam rei, vi
najmudriji! Ispitajte dobro da li sam se uvukao u srce samome ivotu, i ak do u ilice njegova srca! Gde sam
naiao na neto to ivi tu sam nalazio i volju za moi: i ak i u volji sluitelja, naao sam volju da bi hteo bi+
gospodarem. Da ono to je slabije slui onome to je jae, na to ga goni volja njegova koja hoe da gospodari
nad onim to je jo slabije: jedino toj elji ne moe odole+. I kao to se ono to je manje podaje onom to je
vee, da bi moglo ima+ elje i moi nad jo manjim: tako se podaje jo i ono to je najvee, i moi radi stavlja
i ivot na kocku. U tome se sastoji podavanje onog to je najvee: da je junatvo, i opasnost, i jedno
kockanje na ivot i smrt. Gde se rtvuje, i slui, i bacaju ljubavni pogledi: i tu je volje da bi se postalo
gospodarem. Stranpu+cama se tu, i da niko ne vidi, uvlai ono to je slabije u tvrenju, i sve do u srce,
onome to je moni je i krade moi. A ovu tajnu rekao je meni sam ivot: uj, ree, ja sam ono to
jednako treba sebe samo da prevlau je. Naravno, vi to zovete voljom za raanjem, ili nagonom za
svrhom, za viim, za daljim, za mnogostrukim: ali sve to jedno je, i jedna tajna. Radije bih propao nego to
bih se odrekao toga Jednog; zaista + kaem, gde se propada, i gde opada lie, znaj, tu se rtvuje ivot za
ljubav moi! Mora da sam, vaj, i borba i postajanje, i cilj i ono to se pro+vi cilju: ah, ko pogodi moju volju,
pogodie zacelo i kakvim krivim stazama mora ona da ide! Ma ta da stvorim, i ma kako voleo ono to
stvorim ubrzo moram da postanem pro+vnikom tome, i svemu to volim. tako trai moja valja. A i + koji
ide za saznanjem, samo si staza, i u+sak stupanja moje volje: zaista + kaem, moja volja za moi kroi i
nogama tvoje volje za is+nom! Nije, meu+m, pogodio is+nu onaj koji se bacio na nju onom reju o volji
za opstankom: takva valja i ne postoji! Jer: ono to ne postoji, ne moe hte+ a ono to postoji, kako
moe ima+ jo volje da tek postoji? Samo gde ima ivota, ima i volje: ali, ne volje za ivotom nego tako
te ja uim volje za moi! Onaj koji ivi, ceni mnogota vie nego sam ivot; ali iz same ocene govori
volja za moi! Tako me je nekad uio ivot: i iz toga izdvojiu vam jo, vi najmudriji, tajnu srca vaega.
Zaista vam evo kaem: dobro i zlo, koji bi bili veni toga nema! To se mora jednako samo iz sebe
savlaiva+. Nasilje je, to vi inite sa vrednos+ma, i sa reima o dobru i zlu, vi koji ocenjujete vrednos+; i u
tome je vaa skrivena ljubav, i sjaj, trepet i prelivanje vae due. Ali, vea sila raste iz vaih vrednos+: i novo
prevlaivanje: o nju e se razbi+ i jaje, i ljuska od jajeta. I onaj koji ima da bude stvaralac u dobru i zlu: i taj,
zaista vam kaem, mora prvo bi+ ruiteljem, i razbijaem vrednos+. Tako ide najvee zlo uz najvee dobro: a
ovo je ono to stvara. Govorimo samo o tom, vi najmudriji, iako to ne valja. Jo je gore uta+; sve is+ne koje
se preute postanu otrovnima. I treba da se sve razbije to se na naim is+nama razbi+ daje! Ostaje jo
Page 37

mnogo domova koje treba nazida+!
O uzvienima
Mirno je dno moga mora: ko bi mislio da se u njemu kriju aljiva udovita! Nepokolebljiva je moja dubina:
ali se ona blista od zagonetki, i smehova, to po njoj plivaju. Video sam danas jednog od uzvienih, jednog
od sveanih, jednog pokajnika duhom o kako se moja dua smejala njegovoj runoi. S uzdignu+m prsima, i
kao oni koji zadravaju dah: tako je stajao uzvieniji preda mnom, i bez rei: Sa njega su visile gadne is+ne,
njegov plen, a odelo mu je bilo sve poderano; video sam i mnogo trnja na njemu ali rue nijedne ne videh.
Jo se nije nauio smehu, ni+ lepo+. Namrten vra+o se ovaj lovac iz ume saznanja. Vra+o se iz boja sa
divljim zverovima: ali iz njegove zbilje jo viri divlja zver jo neukroena! Jo uvek izgleda on kao +gar koji
se sprema da skoi; ali ja ne volim te napete due, moj se ukus buni pro+v svih +h koji se uzdravaju. Vi mi
velite, prijatelji, da ne treba raspravlja+ o ukusu, i o kusu? Ali, ceo je ivot raspravljanje o ukusu i kusu! Ukus:
to je, ujedno, i mera, i ono to se meri, i onaj koji meri; a teko svemu to ivi a hoe da ivi bez raspravljanja
o meri, i onom to se meri, i onom koji meri! Tek kad bi se zasi+o svoje uzvienos+, taj uzvieni: tek tada bi
poeo biva+ lep, i tek tada bio bi meni po ukusu, i ukusan. I tek ako okrene lea sebi samome, tek tada e
preskoi+ svoju roenu sen i, zaista vam kaem, skoi+ u svoje sunce. Odvie je dugo proveo u hladu,
pobledeli su obrazi u pokajnika duhom; malte nije umro od gladi u svome ekanju. Jo ima preziranja u
njegovu oku; jo mu se na usnama krije gadenje. On dodue sad miruje, ali mir njegov jo se nije ispruio na
sunce. Trebalo bi da radi isto to i bik; srea njegova trebalo bi da odie zemljom a ne preziranjem zemlje.
Voleo bih da ga vidim kako kao beli bik, zadihan, i riui, vue plug: i jo i rikom svojom trebalo bi da slavi sve
to je zemaljsko! Mrki su njegovi obrazi; sen od ruke igra na njima. Oseneno jo je videlo njegovih oiju.
Samo delo njegovo baca jo na nj tu sen: ruka baca u zasenak njega koji njome radi. Jo on nije svoje delo
savladao. Uivam dodue u njegovu vratu, koji je kao u bika: ali bih voleo jo da vidim i da su oi kao u
anela. I treba jo i od svoje junake volje da se odui: hou da mi bude i uzdignut, ne samo uzvien:
trebalo bi da ga uzdigne sam etar, njega bezvoljnoga! On je pobeivao nemani, reavao zagonetke; ali treba
jo da i iskupi svoje nemani, i svoje zagonetke, treba jo da ih i preobrazi u decu nebesku. Njegovo saznanje
jo nije nauilo da se smeje, i da ne bude surevnjivo; njegova bujna strast jo se nije s+ala u lepo+. Zaista
vam kaem, njegova iva elja ne treba da zau+, i da utone u sitos+ ve u lepo+! Ljupkost je deo
velikodunos+, u blagorodnoga. Sa rukom preko ela: tako bi trebalo da otpone junak, i tako bi trebalo da
jo i svoj otpoik savlada. Ali ba junaku lepo je najtee od svih stvari. Nedos+no je lepo za svaku plahnitu
volju. Malo tek vie, malo samo manje: to ovde znai mnogo, to ovde znai najvie. Staja+ sa odape+m
miiima, i sa razvezanom voljom to je za vas najtee od svega, vi uzvieni! Kad se mo smiluje, i sie, da je
vide: takav je silazak za mene lepota. I ni od koga ne traim toliko lepote koliko ba od tebe, silnie: tvoja
dobrota neka bude tvoje zadnje savlaivanje sebe sama. Uveren sam da si u stanju uini+ svako zlo: zato
traim od tebe dobro. Zaista vam kaem, esto sam se smejao slabiima, koji su drali da su dobri stoga to
su im ape bile nemone! Treba da tei za vrlinom stuba: to se vie die u vis +m je lepi i neniji, ali utoliko
tvri i otporniji iznutra. Jeste, uzvieni, bie + jednom jo lep, i ogledae svoju lepotu u ogledalu. Tada e
drhta+ tvaja dua od boanskih elja; a oboavanja bie jo i u tvojoj suje+!Jer, to je tajna duina: tek kad ju
je junak napus+o, pristupa joj polako, u snu, nadjunak
Page 38

U zemlji obrazovanja
Predaleko sam odleteo unapred u budunost, strava me spapade. Kad sam pogledao oko sebe, imao sam ta
vide+: vreme mi bee jedini savremenik. Tad poleteh unazad, kui sve bre i bre: tako s+goh k vama, vi
dananji ljudi, i s+goh u zemlju obrazovanja. Prvi put ponesoh oko za vas, i ivu elju: zaista vam kaem,
doao sam sa enjom u srcu.Ali ta se zbi? Ma kako da me bee strah, morao sam se smeja+! Nikad jo
moje oko ne vide tako neto areno i zamazano!Smejao sam se jednako, mada su mi i noge klecale i srce
drhtalo: ta ovo je ovde zaviaj sviju lonaca boja! rekoh. Obojeni, sa pedeset mrlja na licu i po udovima,
sedeli ste preda mnom na moje divno udo, vi sadanji ljudi! A, oko vas pedeset ogledala, da laskaju vaem
arenilu, i da ga umnogostrue! Odista, niste mogli nai bolje maske, vi sadanji ljudi, od svog roenoga lika!
Ko bi vas prepoznao! Ispisani znacima prolos+, i preko +h znakova premazani jo novim znacima: na taj
ste se nain dobro skrili od svih tumaa, i ispi+vaa! I sve da je ovek vra, i da ume zagleda+ u creva, ko bi
jo mogao pomisli+ da vi imate creva! Izgleda kao da ste peeni od boja, i od izlepljenih cedulja. Iz vaih
koprena vire sva vremena, i svi narodi, redom i bez reda;, iz vaih pokreta zbore svi obiaji, i sve vere, svaka
za se i sve u is+ mah. Koji bi od vas skinuo sa sebe koprenu i premz, i boju i pokrete, na tome bi taman
toliko ostalo da poslui za strailo p+cama. Odista, ja sam bio i sm takva zastraena p+ca, jer sam vas
jednom video nage, i bez boje; i ja sam se tada digao, i odleteo, kad mi je kostur poeo da daje ljubavne
znake. Milije jo bilo bi mi da sluim za nadnicu u donjem svetu, i kod senki nekadanjos+! Ta i podzemnici
su ugojeniji i puniji od vas! To i jeste ono to ne mogu nikako da svarim, to vas ne mogu da izdrim ni nage
ni obuene, vi ljudi sadanjos+! Sve maglovite neprijatnos+ budunos+, i sve to je jeilo kou p+cama koje
su proletale, sve je to ipak prijatnije i primamljivije, od vae stvarnos+. Jer vi kaete: Mi smo stvarni od
glave do pete, i ne znamo ni za veru ni za sujeverje: tako se isprsujete ah, a i nemate prsiju! Kako biste i
mogli ima+ vere, vi areni, i zamazani! kad ste samo slika svega onog to se nekad verovalo! Vi sami ivi ste
dokaz pro+v vere, i razbijai svake misli. Ja vas zovem neverodostojnima, vi predstavnici stvarnos+! U vaim
duhovima amore sva vremena jedno mimo drugog; ali jo i snovi, i amor sviju vremena, stvarniji su nego
vaa java! Neplodni ste vi, zato nemate vere. Jer, ko je morao da stvara taj je oduvek imao svojih ivih snova,
i zvezdanih znamenja i taj je verovao da ima vere! Vi ste pritvorene kapije iza kojih vrebaju grobari. I evo
ta je vaa stvarnost: Sve je zasluilo da propadne. O, kako ste jadni i alosni, vi neplodni, kako vam se
provide rebra! To je zacelo zapazio ve i poneki od vas. I onda je rekao: tu je neki bog, dok sam spavao,
neto potajno uzeo od mene? Odista, taman toliko da naini od toga enku! udno je kako su tanka moja
rebra! rekao je ve mnogi od ljudi sadanjos+. Jeste, smeni ste mi, vi ljudi sadanjos+! A naroito jo kad
se udite sami sebi! I zlo bi bilo po meni kad se ne bih mogao smeja+ vaem uenju, i kad bih marao
proguta+ ceo gad iz vaih pljuvaonica! Ovako, uzeu vas olako, jer ono to ja nosim teko je; nee mi nita
bi+ ako na moju torbu slete jo i bube i bumbari! Zaista vam kaem, moj teret nee bi+ vei! I nee me zbog
vas, vi ljudi sadanjos+, snai moj veliki umor. Ah, kuda bih se jo peo sa svojom ivom eljom! Sa svih
vrhova gledam da li u ugleda+ dom, i domovinu. Ali zaviaja za me nigde nema; veni sam putnik po
gradovima, i uvek traim da mi otvore na svima kapijama. Tui su mi, i na podsmeh su mi, ljudi sadanjos+
ka kojima tek to me je srce povuklo; i prognanik sam iz dedovine, i otadbine. Ja jedino jo volim
unukovinu, zemlju dece moje, jo neotkrivenu, u najdaljem moru: nju traim, i k njoj brodim na svojim
jedrima. Na deci svojoj hou da popravim to sam dete mojih otaca, a na svoj budunos+ ovu sadanjost!
O neokaljanom saznanju
Kada se jue pojavio mesec, mislio sam da e se iz njega rodi+ sunce: tako je teak i bremen leao na vidiku.
Ali me je slagao sa svojom trudnoom; i radije u jo verova+ da je u mesecu muko nego ensko. Dabome,
nije toliko ba ni muko, taj bojaljivi nonik. Zaista vam kaem, s nemirnom saveu grede on preko
krovova. Jer je pohotljiv i surevnjiv, taj monah u mesecu, pohotljiv za zemljom, i za svim uivanjima
Page 39

zaljubljenih. Ne, ja ne volim toga maka po krovovima! Odvratni su mi oni koji se unjaju oko poluotvorenih
prozora! Smerno, i utljivo, grede on, sve dalje i dalje po zvezdanome ilimu: ali ja ne volim muke noge to
idu na prs+ma, i na kojima ne zveke mamuza. Korak onoga koji je poten, govori; a samo maka krade se po
zemlji da je niko ne uje. Eto, tako se i mesec primie kao maka, nepoteno. Ovo ja priam vama, osetljive
pritvorice, vama ije je saznanje isto ! Vas ja nazivam pohotljivcima! I vi volite zemlju, i sve to je
zemaljsko: ja sam vas prozreo! ali u vaoj ljubavi ima s+da, i grie saves+, vi ste slini mesecu! Va se duh
dao nagovori+ da prezire sve to je zemaljsko, ali ne i vaa utroba: a ona je najjae to je na vama! Pa se va
duh s+di to se pokorava vaoj utrobi, i od roenoga s+da ide krivim i lanim stazama. Neto najvie bilo bi
za mene kae sam u sebi va laljivi duh da gledam na ivot bez udnje, a ne kao pas, s isplaenim
jezikom; Da se gledajui oseam srenim, s izumrlom voljom, bez ei i pomame sebinos+ hladan, i siv
po celome telu, ali opijenim mesearskim oima! To bi mi bilo najdrae tako vara sam sebe prevareni
da volim zemlju kao to je voli mesec, i da sam oima dodirujem njenu lepotu. I u tome neka je za mene
neokaljano saznanje: to ja od stvari nita ne traim, osim da smem lea+ pred njima kao ogledalo sa sto
oiju. O, vi osetljive pritvorice, vi pohotljivci! U vaoj udi nema ednos+, i vi stoga oporoavate uenje
uopte! Zaista vam kaem vi ne volite zemlju kao oni koji stvaraju, koji oploavaju, koji se razvijaju! Gde ima
ednos+? Gde i volje za oploavanjem. A onaj koji hoe da stvara vie od sebe, u toga je i volja najis+ja.
Gde ima lepote? Gde moram da hou celom svojom voljom; gde hou da propadnem, samo da od slike ne bi
uvek ostala slika. Vole+ pa propas+, to ide jedno s drugim od pam+veka. Volja za ljubavlju, to je ujedno bi+
spreman na smrt. To ja kaem vama kukavcima! To vae nemuko razroko gledanje treba da znai: udubili
se u razmiljanje! A to napipate tromim oima, treba da se zove lepo! O, da poganitelja blagorodnih
imena! Ali, prokletstvo je vae u tom, vi neokaljani, vi posednici istoga saznanja, da se nikada neete
porodi+, ma koliko da teki i brerneni leite na vidiku! Zaista vam kaem, vaa su usta puna blagorodnih rei:
pa biste da mi mislimo da vam se i srce presipa, vi laljivci? A moje su rei neznatne, prezrene, krive rei: ja
pokupim rado to na vaim gozbama padne s trpeze na zemlju. Pa ipak mogu s njima da kaem is+nu
pritvoricama! Da, koskama svojim, i koljicama, i bodljikama zagolicau pod nos pritvorice! Neist je uvek
vazduh oko nas, i pri vaim gozbama, jer vae pohotne misli, vae lai, i vaa zabaurivanja, lete po vazduhu!
Usudite se pre svega da poverujete sami sebi sebi, i svojoj utrobi! Uvek lae, ko sam sebi ne veruje. Boga
jednog kukuljicu namaknuli ste sebi na glavu, vi preis+: u kukuljicu jednoga Boga svio se i skrio se va
gadni crv. Zaista vam kaem, vi varate, vi udubeni u razmiljanje! I Zaratustra se dao nekada zavodi+ vaim
bogovskim koama; nije mogao da prozre klupko zmija kojima behu ispunjene. Mislio sam nekad, da gledam
bogovsku duu gde se igra u vaim igrama, vi ljudi istoga saznanja! Mislio sam da nema bolje ve+ne od
vaih ve+na. Daljina mi nije dala da vidim kaljuu zmija, i da ose+m gadni zadah, i skrila je od mene
lukavstvo gutera koji se tada pohotljivo verao. Ali dooh vam blizu: i svanu mi dan sad treba da svane i
vama, svreno je sa ljubavnim zanosom meseevim! Pogledajte samo! Eno ga gde lei uhvaen, i bled
pred rujnom zorom! Jer ona se, ognjena, ve pojavljuje, javlja se njena ljubav prema zemlji! ednost, i
udnja za stvaranjem, u svakoj je ljubavi sunevoj! Pogledajte samo, kako se nestrpljivo izdie nad morem!
Zar ne oseate e, i topao dah njene ljubavi? Htela bi da sisa more, i da njegovu dubinu ispija k sebi u
visinu: i ud uzdie more, i stvaraju se +suu grudi. Htelo bi da ga ljubi i sisa e sunevu: htelo bi da postane
vazduhom i visinom, i stazom kojom kroi svetlost, da postane i samo svetlost! Zaista vam kaem, kao sunce,
tako i ja volim ivot, i sva duboka mora. I to je moje saznanje: sve to je duboko, treba u visinu u moju
visinu!
O naunicima
Dok sam leao i spavao, ugrize jedna ovca u brsnato lie sa lovora na mojoj glavi, ugrize, i ree u is+ mah:
Page 40

Zaratustra nije vie naunik. Ree, i ode poskakujui, i ponosito, svojim putem. To mi je prialo jedno dete.
Ja rado lekarim tako, gde se deca igraju, uz porueni zid, meu kaljem i crvenim turinkom: Jo sam ja
naunik deci, a i kalju i crvenome turinku. Oni su edni, edni jo i kad su pakosni. Ali ovcama ve nisam
vie: tako hoe moj udes neka je blagosloven! Jer evo u emu je stvar: iselio sam se iz kue naunika, pa
sam jo i vrata za sobom zalupio. Predugo je moja dua gladna sedela za njihovim stolom, nisam, kao oni,
nauen da s+em saznanja onako kao to se razbijaju orasi. Ja volim slobodu, i vazduh po sveoj zemlji; i
radije bih leao na volovskim koama nego na njihovim as+ma i poas+ma. Odve sam topao, i ispeen od
svojih misli: esto mogu jedva da diem od njih. Tada moram u slobodnu prirodu, daleko od svih pranih
soba. A oni, sede hladni u gustoj hladovini: oni bi uvek da su samo gledaoci, i paze da ne sednu onde gde
sunce sija na stepene. Kao oni to stoje po sokaku pa blenu u ljude koji prolaze mimo: tako i oni, ekaju, i
blenu u misli koje su drugi smislili. Ako ih rukom dirne, digne se prah oko njih kao od vree brana, i to
neho+no; i ko bi tu jo pogodio da taj prah dolazi od penice, i od utog milja letnjih polja? Kad hoe da
izgledaju mudri, mene podilazi jeza od njihovih malih izreka i is+na: njihova mudrost ima esto zadah kao da
dolazi iz bare: i zaista vam kaem, ja sam ve uo i abu da iz nje krekee! Ali ve+ su, i imaju mudre prste:
kud bi moja jednostavnost sa njihovom mnogostrukou! Njihovi prs+ umeju na sve naine da udevaju, i
vezuju, i ispletu: tako pletu oni arape duha! Oni su dobri satovi: samo ih treba dobro navi+! Onda e tano
pokaza+ koliko je sa+, i dii e uz to jo i malu graju. Kao mlinovi rade oni, i melju: treba im samo baca+
penino zrnevlje! a oni e ve ume+ zrno samle+, i naini+ od njega beo prah. Oni dobro motre na prste
jedni drugima, i nisu ba odvie poverljivi meu sobom. Domilja+ u sitnim mudrolijama, oni ekaju na one
ije znanje hramlje, ekaju kao to eka pauk. Uvek sam video kako paljivo gotove otrov; i uvek bi pri tom
navukli staklene rukavice na svoje prste. Umeju oni i da igraju lanom kockom; i video sam kako se toliko
udube u igru da ih znoj oblije. Mi nismo jedno za drugo, i njihove vrline jo manje su po mome ukusu nego
njihovi poroci, i njihova lana kocka. I ak sam kod njih stanovao, stanovao sam nad njima. Zbog toga me
omrzoe. Oni nee da dopuste da neko ide iznad njihovih glava; i zato pometae drva, i zemlje, i ubreta,
izmeu mene i svojih glava. Time su zagluivali odjek mojih koraka: a ponajgore su me dasad uli oni koji su
najnaueniji. Sve greke i slabos+ ljudske pometee izmeu sebe i mene: s pomonim tavanom zovu oni
to po svojim kuama. Pa ipak idem ja sa svojim mislima iznad njihovih glava; i ak kad bih hteo da idem na
svojim roenim slabos+ma, bio bih ipak nad njima, i nad njihovim glavama. Jer ljudi nisu jednaki: tako kae
pravdoljublje. I, to ja hou, oni ne bi smeli da hoe!
O pesnicima
Otkako bolje poznajemo telo, ree Zaratustra jednome od svojih uenika za mene je duh tek duh u
izvesnom smislu; a i sve to se zove 'veno' sve je to samo u prenosnom smislu. To si + meni jednom ve
rekao, odgovori uenik; ali si tada jo dodao: 'samo to pesnici odvie lau'. Zato si rekao da pesnici odvie
lau Zato? ree Zaratustra. Pita, zato? Ali, ja nisam od onih koje treba pita+ za njihovo zato. Zar sam ja
tek od jue poeo da doivljujem? Davno je tome otkako sam ja doiveo razloge svojih miljenja. Morao bih
bi+ itavo bure od pamenja kad bih hteo da i svoje razloge nosim sa sobom. Mnogo mi je ve i to da svoja
miljenja zadrim za se; i mnoga se ve p+ica digla i odletela. Koji put opet naem u svom golubarniku i po
koju doletelu p+cu, koju ne poznajem, i koja sva drhe kad je dodirnem rukom. Ali, ta + je to rekao tada
Zaratusira? Da pesnici odvie lau? Pa i Zaratustra je pesnik. Misli li dakle da + je on tom prilikom govorio
is+nu? Zato veruje u to? Uenik odgovori: Ja verujem u Zaratustru. A Zaratustra mahae glavom, i
osmehivae se. Vera nije u stanju da me usrei, ree, poglavito ne vera u mene. Ali, uzmimo da neko odista
ozbiljno tvrdi da pesnici odvie lau: Ima pravo, mi odvie laemo. Mi malo znamo i loe uimo, pa
moramo da laemo. Koji meu nama pesnicima nije usuo vode u svoje vino? Mnogo se otrova smealo ve u
Page 41

naim podrumima, i mnogo se ta tu desilo to se ne kazuje. Pa zato to i sami malo znamo svide nam se od
srca oni koji su nitavni duhom osobito ako su to mlade enice. ak bismo da doznamo jo i stvari sto stare
ene uvee jedna drugoj priaju. To onda mi sami zovemo na sebi veno-ensko. I kao da ima neki naroi+
tajni prilaz k znanju, koji se pred onima koji neto ue zatvori tako i mi verujemo u narod, i u njegovu
'mudrost'. A u ovo veruju svi pesnici: da onaj koji lei u travi, ili na usamljenim obroncima, pa nauli ui,
mora dozna+ neto od svega to se dogaa izmeu neba i zemlje. Kad ih obuzmu neniji oseaji, tada pesnici
odmah misle da se to sama priroda zaljubila u njih: Da se nagnula nad njihovo uvo, da im ape tajne, i
zaljubljene, prijatnos+: +me se oni onda hvale i ponose pred svim smrtnima! Ah, ta se sve ne deava
izmeu neba i zemlje o emu su snili jedino pesnici! A pogotovo iznad neba: jer, svi su bogovi samo pesnike
slike, pesnike izlike! Odista, jednako nas neto vue gore to jest, u carstvo oblaka: na njih posadimo nae
arene mehurove, pa ih nazovemo bogovima i nadljudima. A oni su taman dosta laki za ta sedita! svi +
bogovi i + nadljudi. O, kako sam sit svega toga nemonoga to bi potopoto da je od znaaja! O, kako sam sit
pesnika! Krivo je bilo ueniku to Zaratustra tako govori, ali je utao. Zautao je i Zaratustra; njegovo se oko
okrenulo unutra, ba kao da gleda u velike daljine. Naposletku uzdahnu, i odahnu. Ja sam od danas, i od
vajkada, ree tad; ali ima u meni neto to je od sutra, i od prekosutra, i od onog to e nekad bi+. Ja sam se
zasi+o pesnika, i starijih i mlaih: svi su mi oni odvie povrna i plitka mora. Oni nisu dosta mislili u dubinu:
zato im oseaj nije potonuo do na dno. Malo pohotljivos+, i malo dosade: to je bilo jo ponajbolje to su
smislili. Sve to njihovo udaranje u harfu, za mene je ukanje i promicanje sablas+; zar su znali oni dosad ta
je to strasni vapaj glasova! Nisu mi ni dovoljno is+: svi oni mute svoje vode da bi izgledale dublje. Rado bi
da izgledaju irokih grudi, i pomirljivi: ali za mene ostaju menjai i meai, polutani i neistunci! O dosta
sam ja bacao svoju mreu u njihova mora da bih uhva+o dobre ribe; ali sam uvek izvlaio glavu istog starog
boga. Tako je gladnome more davalo kamen. Ali oni sami kao da su iz mora izali. Is+na je dodue, ima i
bisera u njima: ali utoliko su ba i sliniji ivo+njicama sa tvrdom ljuskom. Mesto due naao sam kod njih
esto posoljenu sluz. Od mora su se nauili i suje+ njegovoj: zar nije more paun nad paunovima? I pred
najglomaznijim bivolom razvie svoj rep, i nikada se nee pokaza+ bez svoje srebrne i svilene lepeze od
ipaka. Durnovito zvera bivol, u dui svojoj blizak pesku, jo blie ipragu, a najblii movari. ta je za nj
lepota, i more, i paunovo perje! Tu sliku iznosim ja pred pesnike. Zaista vam kaem njihov je duh i sam paun
nad paunovima, more sujete! Gledaoce trai duh pesnikov: ma oni bili i bivoli! I toga duha ja sam se
zasi+o: i ja vidim ve unapred da e se i on zasi++ sam sebe. Video sam ve pesnike koji su se izmenili, i kako
u same sebe upiru poglede. Video sam gde dolaze pokajnici duhom: oni su se iz njih razvili.
O velikim dogaajima
Ima jedno ostrvo u moru nedaleko od blaenog ostrvlja Zaratustrina na kojem se stalno dimi jedan
vulkan; o tome ostrvu kae puk, i poglavito kau to stare ene iz puka, da je kao odvaljena stena postavljen
na ulazu u podzemni svet: a kroz sam taj vulkan vodi uska staza dole, do pred sam ulaz u donji svet. Ba u
doba dok je Zaratustra boravio na blaenome ostrvlju, desilo se da je jedan brod bacio kotvu uz ostrvo na
kojem se nalazi vulkan; a mornari sa broda razioe se po kopnu da love bele zeeve. Kad oko podneva, kad
su kapetan i momci opet bili na okupu, videe oni odjednom gde im se kroz zrak primie ovek, i ue jasno
kako neko ree: Vreme je! Krajnje je vreme! Kad im je prilika bila najblia samo to ona prolete brzo kao
kakva sen, u pravcu gde se nalazio vulkan tad poznadoe oni, u najveem udu, da je to Zaratustra; jer oni
ga svi ve behu videli, osim samoga kapetana, i oni su ga voleli kao to ve puk voli: tako da u tome ima
podjednako i ljubavi i straha. Vidi samo! ree stari krmano, eto ode Zaratustra u pakao! U isto to doba
kad su mornari prispeli bili uz ognjeno ostrvo, bio se razneo glas da je nestalo Zaratustre; a kad su zapitali za
nj njegove prijatelje, ovi rekoe da je u noi o+ao na lau, ne kazujui kuda e na put. Ljudi se uznemirie;
kad posle tri dana doe k tome jo i povest sa mornarima ceo se svet saglasi u tome da je Zaratustru avo
Page 42

odneo. Njegovi se uenici dodue smejahu takvom razgovoru; a jedan od njih ak ree: pre u poverova+
da je Zaratustra odneo avola. Ali u dnu due svi su bili zabrinu+, i u iekivanju: i njihova je radost bila
velika kad se petoga dana Zaratustra pojavi meu njima. A evo prie o Zaratustrinu razgovoru sa ognjenim
psom. Zemlja, ree on, ima kou; i na toj koi ima bole+na. Jedna od +h bole+na zove se na primer:
ovek. A druga jedna od +h boles+, zove se ognjeni pas. o njemu su ljudi mnogo lagali, i njima su o
njemu mnago lagali. Da bih tu tajnu ispitao, iao sam preko mora: i ja sam video is+nu nagu, zaista vam
kaem, bosu do vrata. Sad znam u emu je stvar sa ognjenim psom; i isto tako, u emu je stvar sa svima
paklenim stvorovima, i sotonama, od kojih se ne plae samo stare ene. Izai napolje ognjeni psu, iz tvoje
dubine! povikah, i priznaj koliko je duboka ta dubina! ime si se to tako zapenuio? Ti se napaja obilno
morem: to odaje tvoja preslana reitost! Odista, za psa iz dubine tvoja je hrana odvie sa povrine! Izgleda
mi u najboljem sluaju kao neko koji govori iz trbuha zemljina: i kadgod sam uo govori+ paklene stvorove, i
sotone, naao sam da su kao +: tako slani, i laljivi, i plitki. Vi umete urla+, i diza+ tminu pepelom! Vi ste
najvei drekavci; i izve+li ste se dobro u kuvanju mutljaga dok ne uzvri. Gde god je vas tu u blizini mora uvek
bi+ mutljaga, i dosta ljigavoga, upljeg, i ututkanog: to bi da dobije maha, da se oslobodi. Svi vi najradije
ulate 'sloboda': ali ja sam izgubio veru u 'velike dogaaje' im ujem urlanje, ose+m dim oko njih. I veruj to
+ kaem, urlavi drue iz pakla! Najvei dogadaj to nisu nai najglasniji, ve nai naj+i asovi. Svet se ne
okree oko pronalazaa novih umova, ve oko pronalazaa novih vrednos+; neujno se okree. I priznaj
samo! Vrlo se malo u stvari desilo, kadgod bi se tvoje urlanje s+alo, i tvoj se dim raziao. Zar znai neto,
ako se jedan grad pretvorio u mumiju, ili ako je jedan kip pao u blato! I ovo jo imam da kaem obaraima
kipova. Najvea je ludost, baca+ soli u more, i kipove u blato. U blatu vaeg prezrenja leao je kip: ali njegov
zakon i jeste u tome da mu iz prezira ivot ponovo nikne, i lepota iva! Sa boanskim crtama na licu die se
on, pun zanosnog ivota; i zaista vam kaem, jo e vam se zahvali+ to ste ga oborili, vi obarai. Ja dajem
ovaj savet i kraljevima, i crkvama, i svemu to je slabo usled staros+, ili usled nedostatka vrline: pus+te da
vas obore! Da biste se opet povra+li k ivotu, a k vama se povra+la vrlina! Tako sam govorio pred
ognjenim psom. a on me tu nadureno prekide, i zapita: Crkva, ta je to crkva? Crkva? odgovorih mu, to je
jedna vrsta drave, i to ponajlaljivija. Nego, mui, pretvornie! Ti se sam zacelo najbolje razaznaje u svome
rodu! Kao +, tako je i drava pretvornik; kao +, govori i ona rado u dimu, i uz urlik, da bi drugi mislili, ba
kao i kod tebe, da govori iz utrobe svih stvari. Jer ona bi potopoto da je najvanija zver na zemlji, drava; pa
joj to i veruju. Kad sam to rekao, hteo je ognjeni pas da pobesni od zavis+. ta? vikao je, najvanija zver na
zemlji? I to joj veruju? I toliko je pare, i strahovi+h glasina, pokuljalo iz njega, da sam pomislio da e se
zadavi+ od lju+ne i zavis+. Najzad se s+avae, i njegovo zavijanje popus+; a kad se sasvim umirio, rekoh ja
smejui se: Ti se lju+, ognjeni psu: dakle ja imam pravo a ne +! Da bih imao i u ostalome pravo, uj to u
+ rei o drugom jednom ognjenom psu: taj zaista govori iz srce zemlje. Zlatom odie njegov dah, i zlatnom
kiom. tako mu ite srce. ta je ve njemu pepeo, i dim, i topla sluz! Iz njega polee smeh, kao areni oblaci;
ne voli on tvoje muklo zavijanje, i izbacivanje, i besnilo u utrobi! A zlato, i smeh on ih vadi iz srca zemljina:
jer, treba da zna, od zlata je srce u zemlji. Kad to u ognjeni pas, nije bio vie u stanju da me slua.
Posramljen je uvukao rep, usitnjenim glasom progovorio je Vau! vau! pa se odvukao u svoju peinu. Tako
to priae Zaratustra. Ali su ga uenici njegovi jedva sluali: toliko ih je gonila elja da njemu priaju o
mornarima, o belim zeevima, i o oveku koji le+. ta tu da mislim! ree Zaratustra. Zar sam ja sablast?
Nego, bie da je to bila moja senka. Vi ste ve uli priu o putniku i njegovoj senki? Ali jedno sad znam:
moram bolje pripazi+ na nju, jer e mi inae pokvari+ dobar glas. I jo jednom zadrma Zaratustra glavom i
uae se. ta tu da mislim! ree jo jedanput. Zato je vikala sablast: 'vreme je! Krajnje je vreme!' emu
je to krajnje vreme?
Page 43

Predskaziva
i videh gde sie na ljude velika alost. I najbolji se zasi+e svoga posla. Stade se iri+ nauk, uz koji trae
vera:'Sve je pusto. Sve je isto. Sve je bilo!' I odjekivahu brda unaokolo:'Sve je pusto. Sve je isto. Sve je bilo!'
Mi smo na vreme obrali etvu, pa zato nam je sav rod potruleo, i pocrneo? ta to pada na zemlju poslednje
noi za zloga meseca? Uzaman sav trud, u otrov nam se vino pretvorilo, pogled od uroka sprio je naa polja,
i naa srca, te su pouteli. Osuismo se svi; padne li vatra na nas, mi diemo prah kao da smo pepeo: i
samu smo vatru zamorili. Svi nam se kladenci sasuie, i samo more uvue se. Kopno pr+ i drobi se, a
dubina nee da guta! 'Ah , zar nema mora u kojem bi se jo moglo utopi+', tako vapije naa tuba preko
plitkih movara. Odista, ve nam teko pada i umre+; te samo budni, i ivujemo tek po kosturnicama!
Tako u Zaratustra gde govori jedan pretskaziva, njegovo ga je proricanje dirnulo, i sveg izmenilo. Posta
alostan, i umoran; i bio je slian onima o kojima je pretskaziva govorio. Zaista vam kaem, ree uenicima
svojim, malo e jo potraja+ pa e doi taj dugi suton. O, kako bih spasao svoju svetlost od njega! Da mi ne
utrne u toj alos+! Ta treba da svetli jo udaljenim svetovima, i najudaljenijim noima!S takvom je brigom u
srcu Zaratustra tumarao tamo amo; tri puna dana ni+ je pio ni+ jeo, nije imao pokoja, i nije progovorio rei.
Naposletku, pade u dubok san. A uenici mu seahu po cele duge noi oko njega, i ekahu zabrinu+ da li e
se probudi+, da li e progovori+, i povra++ se od svoje turobnos+. I evo ta je rekao Zaratustra kad se
probudio; glas njegov dopirao je do njegovih uenika kao iz daleke daljine: ujte, prijatelji, san to sam
snio, i pomozite mi da ga protumaim! Jo je san taj zagonetka za me; smisao mu jo je skriven u njemu, i
zatvoren, i ne moe da pole+ iz njega na slobodnim krilima. Snio sam da sam se odrekao svega ivota. Postao
sam nonim straarem, tamo na brdu u usamljenoj kuli smr+. uvao sam joj mrtvake kovege: prepuni +h
trofeja bili su mrani svodovi. Kroz staklene kovege gledao je u mene savladani ivot. Udisao sam zrak
pranih venos+: zaguno toplo, i prano, bilo je u mojoj dui. Ali ko bi onde i mogao izvetri+ svoju duu!
Ponono videlo stalno me je okruivalo, uza nj se suurila osama, i, trei jo, bio je grevi+ grobni mir,
najgori od svih mojih neprijatelja. Drao sam kljueve najzaranije kljueve na svetu; i umeo sam njima da
otvaram kapiju uz najvei kriput brave. Kao zlokobno graktanje iao bi jek kroz duge hodnike kad bi se
rastvorila krila na kapiji: oduran je bio glas u te p+ce koja nije volela da je bude iz sna. Ali je jo stranije bilo,
i vie se ledilo srce, kad bi opet sve zautalo, i svud nastao mir, a ja sam sam samcat sedeo posred te
ubistvene +ine. Tako mi je prolazilo i mililo vreme, ako je uopte bilo vremena, jer ta sam ja mogao zna+
da li ga jo ima! Naposletku, dogodi se ono to me probudi. Triput udarie udari o vrata, kao gromovi, triput
odjeknue urlikom svodovi: ja odoh k vra+ma. Povikah: Alpa! Ko to nosi svoj pepeo na breg? Alpa! Alpa! Ko
to nosi svaj pepeo na breg? Utuvih klju, i htedoh s mukom da otvorim vrata. Ali, jo ih ne bejah otvorio ni
koliko da se provue prst kroz njih: A vihor-vetar rastvori oba krila na vra+ma, i zvidui otro, i kao
pomaman, ubaci mi jedan crni koveg: Prtei, i lomei se, i zvidui, raspade se koveg, i izbaci sablas+ u
+suu vidova. Naini se urnebesna huka i smeh i podsmeh oko mene, koje dizahu +sue utvara od dece i
andela, i sovuljaga i luda, i lep+rova velikih kao deca. Grdno se preplaih, i padoh niice. I stadoh vika+ od
straha kako jo nikad nisam vikao. Ali me moja roena vika probudi: ja dooh k sebi. Zaratustra ispria
tako svoj san, pa zauta: jer jo nije znao, kako bi taj svoj san protumaio. Ali uenik kojeg je najvie voleo,
ustade urno, uhva+ Zaratustru za ruku, i ree. Sam tvoj ivot tumai nam taj tvoj san, Zaratustra! Zar nisi +
sam vihor to zvidi kao pomaman, koji rastvara vrata na kuli smr+? Zar nisi + sam koveg pun arenih
pakos+, i aneoskih utvara ivotnih? Odista, kao deji kikot u +suu vidova ulazi Zaratustra u sve kosturnice,
smejui se nonim straarima i grobarima, i svima to zveckaju muklim kljuevima. Zastraie ih, i baci+
niice +m svojim smehom; a nesvest, i povratak u ivot, dokazae tvoju mo nad njima. Pa i kad padne dugi
suton, i umor smr+, + nee zai na naem nebu, + pobornie ivota! Uinio si te smo videli nove zvezde i
nova sve+la nebeska; odista, i sam smeh razapeo si nad nama kao aren ator. Odsad e se neprestano deji
smeh razlega+ iz mrtvakih kovega; odsad e neprestano jak vetar pobedonosno duva+ pro+v umora od
smr+: za to si nam + glavom jamac, i prorok! Odista, + si sanjao glavom njih, tvoje dumane: i to + je dosad
najtei san! I kao to si se + od njih otreznio, i doao k sebi, tako treba i oni da se otrezne od samih sebe pa
da dou k tebi! Tako ree uenik; a svi ostali okupie se tad oko Zaratustre, uhva+e ga za ruke, i
pokuavahu da ga zagovore da napus+ postelju, i turobnost, pa da se svra+ k njima. Ali Zaratustra sedae
pravo u svojoj postelji, a pogled mu je bludeo. Kao neko koji se vraa iz daleke tuine, gledao je on svoje
Page 44

uenike, ispi+vao im lica; i jo ih nije mogao da pozna. Ali kad ga digoe, i postavie na noge, izmeni se
odjedared sjaj u njegovim oima; on razume sve to se dogodilo, pogladi se po bradi, i ree snanim glasom:
Dobro je! Sve ima svoje vreme; postarajte se samo, uenici moji, za dobru veeru, i to to pre! Tako u da
okajem rave snove! A pretskaziva neka za stolom sedi pored mene: zaista vam kaem, pokazau mu more
u kojem se jo moe utopi+! Tako to ree Zaratustra. Pri tom gledae dugo u oi ueniku koji je protumaio
san, i klimae glavom.
O iskupljenju
Kad je Zaratustra jednoga dana prelazio preko velikog mosta, zaokupie ga bogalji i prosjaci, i jedan mu
guravi ovako ree: uj, Zaratustra! I puk ve ui ud tebe, i poinje da veruje u tvoju nauku: ali, da bi imao
potpunu veru u tebe, potrebno je prvo i ovo da uveri jo i nas bogalje! Evo ovde ima lep izbor, i priliku da
se ogleda na vie nego na jednom! Moe slepima da povra+ vid, i da uini da hromi kroe nogom, a
onome to malo odvie nosi na ledima, mogao bi malo da skine s leda: To bi, po mome miljenju, bio
nain da i bogaljima ulije vere u Zaratustru. A Zaratustra njemu odgovori ovako: Ako grbavome oduzme
grbu, uzima mu duh njegov kae narod. A ako da slepcu oni vid, videe odvie pokvarenos+ na zemlji,
pa e prokle+ onog koji ga je izleio. Onaj koji uini da hromi kroi nogom, nanee mu najveu tetu: jer tek
to prohoda, prohodae i njegovi poroci s njim take ui narod o bogaljima. A to ne bi Zaratustra nauio to
i od naroda, kad narod ui od Zaratustre? Ali to je jo najmanje to vidim, otkako sam ovek: da ovaj nema
oka, onaj uha, a onaj trei noge, i da ih jo ima koji su izgubili i jezik, ili nos, ili glavu. Vidim, i video sam ja i
gore to, i takvih strahota da ne bih mogao o svaem ni govori+, a o poneem ak ni uta+: tako na primer
ljude koji nieg nemaju, osim to imaju neto previe dakle ljude koji nisu nita drugo do jedno veliko oko,
ili jedna velika usta, ili jedan veliki trbuh, ili uopte samo neto veliko, njih ja zovem naopakim bogaljima.
Kad sam doao bio iz svoje samoe, i iao prvi put preko ovoga mosta: tada nisam mogao da verujem svojim
oima, gledao sam i gledao, i najzad sam rekao: to je jedno uho. Uho, veliko koliko i ovek! Pogledao sam
jo bolje, i odista, pod uhom micalo se jo neto, bestraga siuno, i jadno i alosno! Verujte, golemo uho
stajalo je na tankoj maloj peteljci, i ta je peteljka bila ovek! Da je ko uzeo staklo da vidi, mogao bi pozna+
jo i jedno sitno zavidljivo lie; i jo, da uz peteljku geguca jedna naduvena duica. A puk mi ree da to
veliko uho ne samo da je ovek nego veliki ovek, genije. Ali ja nisam puku nikad verovao kad bi govorio o
velikim ljudima i ostao sam pri svome uverenju da je to jedan naopaki bogalj, koji ni od ega nema dosta a
od jednoga ima i suvie. Kad je Zaratustra ovo rekao guravome, i onima koje je ovaj predvodio i zastupao,
okrenu se vrlo neraspoloen svojim uenicima, i ree: Zaista vam kaem, prijatelji moji, ja idem meu
ljudima kao meu odlomcima, i kao medu otkinu+m udovima ljudskim! To je najuasnije za moje oi to
vidim ljude razmrskane i rasute, kao po bojitu ili na klanici. A kad bi oi mi da se spasu iz sadanjos+ u
prolost, svuda ih sreta isto: odlomci, i otkinu+ udovi, i udni sluajevi a ne ljudi! Ovo sad, i ono to je bilo,
na ovoj zemlji o, prijatelji to je ono to ja ne mogu nikako da podnesem, i ja ne bih umeo dalje ive+, da
ne vidim unapred, ono to e doi.Onaj to gleda unapred, onaj koji hoe, koji stvara, koji je budunost, i
most ka budunos+, i, ah, u is+ mah jo uvek bogalj na ovome mostu: sve je to Zaratustra. A vi ste pitali
esto jedan drugog: Ko je nama Zaratustra? Kako da ga zovemo? I kao to ja inim, pitanjima ste sebi
odgovorili. Je li on onaj to obrie? Ili onaj to ispunjuje? Onaj to osvaja? ili, to nasleuje? Jesen? Ili, ralo
na plugu? Ili jedan koji je ozdravio? Je li pesnik? Ili je pravdoljubac? Oslobodilac? Ili, ukro+lac? Dobar? ili
zao? Ja idem meu ljudima kao meu odlomcima budunos+; one budunos+ koju ja vidim. A sve za im
eznem, i do ega mi je stalo, jeste da u jedno snesem, i sklopim, to su odlomci, i to je zagonetka i udan
sluaj. I, kako bih podneo to sam ovek, kad ovek ne bi ujedno bio i pesnik, i reava zagonetaka i udnih
sluajeva! Iskupi+ sve koji su proli, i sve Bilo jednom pretvori+ u Tako sam hteo to bi za mene tek bilo
Page 45

iskupljenje! Volja tako se zove oslobodilac, i donosilac rados+: tome sam vas uio, prijatelji moji! A sad
nauite jo i ovo: I sama volja jo je zatoenik. Hte+, ini slobodnim: ali, kako emo nazva+ ono to jo i
oslobodioca baca u kvrge? Bilo jednom; tako se zove kriputa zuba, i najosamljenija tugoba volje.
Nemona prema onom te je uinjeno ona je jedak gledalac za sve to je prolo. Volja ne moe da hoe
unazad; i to to ne moe da skrha vreme, i nagon vremena, to je najosamljenija tugoba volje. Volja ini
slobodnim. ali, ta pronalazi volja za samu sebe da bi se oslobodila svoje tugobe, i da bi ismejala svoju
tamnicu? Ah, ludakom postaje svaki zatoenik! Na lud se nain iskupljuje i zarobljena volja. to vreme ne
moe potei unazad, to u njoj raspaljuje gnev; ono to je bilo jednom tako se zove kamen koji ona ne
moe da odvalja. I zbog toga valja kamenje u gnevu svom, i u lju+ni, i sve+ se svemu to ne raspaljuje gnev i
lju+na kao nju. Tako postade volja od oslobodioca osvetnikom: svemu to moe da pa+, ini naao zato to
ne moe unazad. U tome, samo u tome i jeste osveta: neraspoloenje volje prema vremenu, i prema njegovu
Bilo jednom. Zaista vam kaem, ima jedna velika ludost u naoj volji; a u prokletstvo za sve oveansko,
izrodilo se to to je ta ludost nauila kako treba ima+ duha! Duh osvete: prijatelji moji, to je ljudima izgledalo
najbolje to su dosad smislili; gde je bilo patnji tu je uvek imalo da bude i kazni. Kazan, tako naziva sebe
samu osveta: lanom reju hoe sebi da dodvori istotu saves+. I zato to i u onom koji ima volje ima patnje,
zato to ne moe da hoe unazad, zato je toboe i sama volja, i ceo ivot kazan! Pa se tako valjao oblak za
oblakom preko duha, dok nije najzad ludilo stalo propoveda+: Svega e nesta+, i zato i treba svoga da
nestane! I to je suta pravda, to je zakon vremena po kojemu mora ono samo da podere svoju decu:
tako je propovedalo ludilo. Poredak stvar udeen je prema pravu, i prema kazni. O, kad e doi iskupljenje
od toka stvari, i od kazni 'ivota' ? Tako je propovedalo ludilo. Moe li bi+ iskupljena ako ima prava koje je
veito? Ah, kamen 'Bilo jednom' ne moe se pomai: veito moraju traja+ i sve kazne! Tako je propovedalo
ludilo. Uinjeno delo ne moe se uni++: kazan ga ne moe uini+ neuinjenim! To je, to je ba ono to je
veito na kazni 'ivot', da ivot uvek ponovo mora da je i delo, i krivica! Jedino ako bi volja naposletku
iskupila sebe samu pa od volje postala pro+v-volja: ali vi poznajete, brao moja tu izmatanu pesmu
ludilovu! Drugim sam vas putem poveo od +h izmatanih pesama kad sam vas uio: Volja je ono to
stvara. Sve Bilo jednom je odlomak, zagonetka, udnovat sluaj dok mu stvaralaka volja kae: jer,
tako sam hteo! Dok mu stvaralaka volja ne kae: Jer tako hou! Tako u hte+! A da li je ve rekla tako?
I, kad e to bi+: Je li se volja izvila ve iz svoje sopstvene ludos+: Je li volja bila ve sama za se iskupilac, i
nosilac rados+? Je li zaboravila ve na duh osvete; na kriput zuba? I, od koga je nauila da se pomiri s
vremenom i nauila jo vie neto, vie od svakog pomirenja. Vie od svakog pomirenja mora da hoe volja,
volja za moi: ali kako se to moe zbi+ s njom: Ko bi je nauio jo i da hoe unazad? Na ovom mestu
njegove besede, dogodi se da Zaratustra odjedared zastade, i izgledae sasvim kao neko koji se u najveoj
meri poplaio. S poplaenim pogledom gledao je u svoje uenike; njegovo oko prodiralo je kao strela kroz
njihove misli, primisli. Ali ve posle nekoliko trenutaka smejao se opet, i ree umiren: Teko je ive+ meu
ljudima, zato to je teko uta+. Naroito za onog koji voli da govori. Tako je to ree Zaratustra. A onaj
guravi oslukivao je razgovor, i bee za sve vreme sakrio lice a kad je uo da se Zaratushra nasmejao, die
radoznalo oi, i ree polako: Zato govori Zaratustra drukije nama a drukije svojim uenicima?
Zaratustra odgovori: To je sasvim prosto! Sa guravima se guravo i govori! Da, ree guravi; a uenicima,
moe se govori+ to padne na pamet. Nego, zato govori Zaratustra drukije sa svojim uenicima a drukije
sa samim sobom?
O ljudskoj mudros+
Nije vis: ve provalija je ono to je strano! Provalija, gde pogled pada sunovrat u bezdan a ruka posee u vis.
Tu zadrhe srce pred svojom dvostrukom voljom. Ah, prijatelji, da li vi pogaate dvostruku volju i moga srca?
U tome je eto za mene provalija, i opasnost, to moj pogled pada sunovrat u vis, a moja bi ruka da se dri i
oslanja na dubinu! Moja se volja grevito hvata za oveka, vezujem se lancima za oveka, jer me neto nosi
silno u vis ka natoveku: onamo hoe moja druga volja. I toga radi ivim meu ljudima slep, kao da ih i ne
poznajem: da ne bi moja ruka izgubila sasvim svoju veru u ono to je postojano. Ja ne poznajem vas ljude: ta
pomrina, i uteha, esto su se ve irile oko mene. Svaka varalica moe me nai kraj kapije na drumu, i ja
Page 46

pitam: da li hoe da me prevari? To je moja prva ljudska mudrost, to putam da me varaju da se ne bih
morao uva+ od varalica. Ah, kad bih se uvao od oveka: kako bi onda mogao ovek bi+ kotva za moje ue! I
suvie lako odvio bi se, i mene odbacio bestraga! To je provienje koje upravlja mojom sudbinom: da treba
da sam bez obazrivos+. Ko nee da ugine meu ljudima, mora da naui da pije iz svih aa; a ko hoe da
meu ljudimo ostane ist, mora se ume+ opra+ i u prljavoj vodi. esto sam sm sebe ovako teio: Napred!
Ne malaki! Staro srce! Nesrea + dade lo savet : smatraj to za svoju sreu! A ovo je druga moja ljudska
mudrost: ja vie volim da potedim sujetne nego ponosite. Zar povreena sujeta nije ma+ svih alosnih
igara? A gde se ponos vrea tu poraste neto to je jo bolje od ponosa. Da bi se mogao ivot dobro
posmatra+, treba igru njegovu dobro igra+; a za to opet treba dobrih igraa. Dobri su igrai, koliko znam svi
sujetni: oni igraju, i hoe da ih rado gledaju, sav im je duh u toj volji. Oni se prikazuju, oni se pronalaze;
volim da u njihovoj blizini posmatram ivot, to lei od turobnos+. Zato tedim sujetne, jer su mi oni lekari
pro+v turobnos+, i vezuju me za oveka kao za pozorite. A onda: niko nije u stanju da u sujetnoga izmeri svu
dubinu njegove skromnos+. Ja ga volim, i saaljevam ga njegove skromnos+ radi. Od vas hoe on da se naui
veri u samoga sebe; njega hrane vai pogledi, on jede hvalu iz vaih ruku. ak i vaim laima veruje, ako
dobro laete o njemu: jer, sasvim u dubini, njegovo srce uzdie: ta sam ja! I, ako je ono prava vrlina koja
ne zna za sebe: eto, sujetni ne zna za svoju skromnost! A trea je moja ljudska mudrost: to ne dam da mi
se pokvari posmatranje zla usled vae straljivos+. Ja sam blaen kad gledam udesa to ih izlee toplo
sunce: +grove, i palme, i zmije zvearke. I meu ljudima ima lepoga poroda toplog sunca, i mnogo udesnih
pojava zloga. Dodue, kao to mi se ni najmudriji meu vama nisu uinili ba tako mudri, tako sam naao da
je i ljudska zloba u stvari manja nego to se kae. I esto sam se pitao maui glavom. emu jo i zvekeete,
zmije zvearke? Zaista vam kaem, ima jo budunos+ i za zlo! I najtopliji jug jo nije pronaen za ljude. Za
mnogo to se kae danas da je najvea pakost, a nije ire od dvanaest pedalja, ni due od tri meseca! A doi
e doba kad e se vee adaje javlja+ na zemlji. Jer, da natovek ne bi ostao bez svoje adaje, nadadaje koja
e bi+ dostojna njega: zato mora jo mnogo toplog sunca da pri movarnu praumu! Od vaih divljih
maaka moraju dotle posta+ +grovi, a iz vaih otrovnih aba krokodili: jer dobar lovac ite dobra lova! Zaista
vam kaem, dobri i pravedni! Na vama je mnogo to za ismejavanje, a pre svega va strah od onog to se
dosad zvalo avolom! Vi ste u dui svojoj toliko tui onom to je veliko, da bi vam natovek u svojoj
dobro+ izgledao straan! A vi mudraci i mnogoznalci, vi biste beali pred sunanim ognjem mudros+ u kojem
natovek s uivanjem kupa svoju nagotu! Vi najvii medu ljudima, na koje sam nailazio! evo u emu je moja
sumnja u vas, i moj potajni smeh: ja slu+m da biste vi moga natoveka nazvali avolom! Ah, zasi+o sam se
+h najviih i najboljih: eleo bih iz te visine navie, napolje, dalje ka natoveku. Groza me spopade kad
videh te najbolje u njihovoj nago+: ponikoe mi krila da pole+m u daleke budunos+. U dalje budunos+, na
junije jugove, nego to ih je ikad sanjao stvaralaki duh: onamo gde se bogovi s+de svake odee! A vas hou
da vidim odevane, vi brao moja, i blinji, i to nakiene, i sujetne, i dostojanstvene, kao dobre i pravedne. I
odeven u i sam sede+ meu vama, da ne bih poznao ni vas ni ebe: jer u tome je moja poslednja ljudska
mudrost.
Naj+i as
ta se zbi sa mnom, prijatelji moji? Vidite da sam zbunjen, izgubljen, nevoljno posluan, spreman da poem
ah, od vas da odem! Jeste, jo jednom mora Zaratustra u svoju samou: ali, neveselo vraa se ovaj put
medved u svoju peinu! ta mi se dogodi! Ko mi naredi? Ah, moja srdita gospodarica hoe tako, ona me
oslovi; rekoh li vam ve ime njeno? Jue pred vee oslovi me moj naj+i as: to je ime moje strane
gospodarice. I tu bi odlueno, moram vam sve rei, da vam srce vae ne bi otvrdlo prema odlazniku tako
Page 47

iznenada! Znate li vi ta je strah onoga koji hoe da zaspi? Prome ga strah od glave do pete u asu kad
ispod njega nestaje tla a san mu dolazi. Ovo vam kaem kao sliku. Jue, u asu naj+emu, nestade tla ispod
mane: san mi dolazae. Skazaljka se pomae, asovnik moga ivota u+a dah nikada ne uh takvu +inu
oko sebe: srce mi stade jako kuca+. Tada mi prozbori neto bez glasa: Ti ve zna, Zaratustra? - Uzviknuo
sam prestravljen ovim apatom a krv mi se ledila u obrazima: ali sam utao. Na to mi i po drugi put prozbori
neto bez glasa: Ti zna, Zaratustra, ali + nee da kae! Najzad odgovorih kao kakva jogunica: Jeste, ja
znam samo neu da kaem! Na to mi opet prozbori ono bez glasa: Da li nee, Zaratustra? Je li to ba
tako? Ne skrivaj se svojim jogunstvom! A ja sam plakao, i drhtao kao dete, i govorio: Ah, ta ja bih hteo,
ali kad ne mogu! Opros+ mi samo to! To je preko moje snage! Na to mi opet prozbori ono bez glasa: ta je
stalo do tebe, Zaratustra! Reci to ima da kae pa ma se skrhao! A ja odgovorih: Ah, zar to ja imam da
kaem! I, ko sam ja? Ja ekam dostojnijega od mene; ja nisam dostojan ni da se skrham na njemu. Na to mi
opet prozbori ono bez glasa: ta je stalo do tebe? Jo dosta ponizan? U poniznos+ je najtvra koa. A ja
odgovorih: ta sve nije ve ponela na sebi koa moje poniznos+! ivim na podnoju svoje visine: a koliki su
vrhovi moji? Niko mi toga jo ne ree. Ali, doline svoje dobro poznajem. Na to mi opet prozbori ono bez
glasa: O Zaratustra, ko daje u zalogu bregove, taj daje i doline, i nizine. A ja odgovorih: Jo ne dade u
zalogu bregove ono to govorah, i jo ono to rekoh ne dopre do ljudi. Ja sam dodue odlazio k ljudima ali
nisam jo s+gao k njima. Na to mi opet prozbori ono bez glasa: Otkud + moe to zna+! Rosa orosi travu
kad je no najutljivija. A ja odgovorih: oni su mi se rugali kad sam naao svoj put, i poao njime; a
uis+nu noge su moje tada drhtale. I ovako su meni govorili: + si zaboravio put, sad e zaboravi+ jo i kako se
ide! Na to mi opet prozbori ono bez glasa: ta je stalo do njihove poruge! Ti si jedan od onih koji su
zaboravili kako se slua: sad treba da zapoveda! Zar ne zna ko je najpotrebniji svima? Onaj koji ume da
zapoveda na veliko. Teko je, veliko uradi+: ali je tee, veliko zapoveda+. To je ono to + se najmanje moe
opros++ u tebe je sila a + nee da vlada. A ja odgovorih: Ja nemam glas lava da bih mogao
zapoveda+. Na to mi opet prozbori ono apatom. Naj+e rei izazivaju buru. Misli koje hode na golubijim
nogama, upravljaju svetom. O Zaratustra, + treba da ide kao sen onoga to mora doi: tako e zapoveda+, i
zapovedajui ii pred svima. A ja odgovorih: Mene je sram. Na to mi opet prozbori neto bez glasa: Ti
mora jo posta+ detetom, i ne zna+ za sram. Jo je u tebi ponositost mlados+, kasno si postao mlad: ali, ko
hoe da postane detetom taj mora savlada+ jo i svoju mladost. Ja sam se dugo predomiljao, i drhtao
sam. Naposletku rekoh to sam rekao bio odmah s poetka : Neu. Tada se prosu smeh oko mene. O kako
mi je taj smeh derao utrobu, i parao srce! I jo zadnji put prozbori mi neto: O Zaratustra, tvoji su plodovi
sazreli, ali + nisi sazreo za svoje plodove! Zato mora i opet u samou: jer treba da postane jo meki. I
opet nasta smeh, i izgubi se: tada se u+a sve oko mene kao dvostrukom +inom. A ja sam leao na podu, i
znoj je curio sa mojih udova. Sad ste uli sve, i znate zato moram da se vra+m u svoju samou. Nita vam
nisam preutao prijatelji moji. Ali i to ste uli od mene, ko je jo uvek najutliviji od svih ljudi i hoe da to i
ostane! O, prijatelji! Imao bih jo neto da vam kaem, i imao bih jo neto da vam dam! Zato vam ne dam?
Zar sam ja krtac? Ali kad je Zaratustra izgovorio ove rei, spopada ga silan bol sa blizine rastanka od
svojih prijatelja, tako da je glasno zaplakao; i niko ga nije mogao utei+. A kad pade no, ode sm, i napus+
svoje prijatelje.
TREI DEO
Page 48

Putnik O privienju i zagonetki O nametnutom blaenstvu Pred izlazak sunca O vrlini koja umanjuje
Na brdu maslinovu O mimoprolaenju O otpadnicima Povratak u zaviaj O tri zla O duhu teine
O starim i novim tablicama Ozdravljenik O velikoj enji Druga pesma uz igru Sedam peata
Vi gledate gore kad hoete da se uzvisite. Ja gledam dole, jer sam uzvien. Koji meu vama moe da se
smeje i da je uzvien u is+ mah? Ko se penje po najviim brdima, taj se smeje svima alosnim igrama i
alosnim zbiljama.
Zaratustra,
O itanju i pisanju (I deo)
Putnik
Bila je pono kad Zaratustra poe putem preko ostrva da bi s+gao u ranu zoru na drugu obalu: jer onde je
hteo da se ukrca u lau. A tu je imala dobra luka, u kojoj su i strane lae rado bacale kotvu; one su odnosile
mnoge koji su sa blaenog ostrvlja hteli preko mora. Idui Zaratustra tako uzbrdo, seao se usput, kako je jo
od mlados+ mnogo sm hodio, i na koliko se ve proplanaka i brda i vrhova penjao. Ja sam putnik i peak po
brdima, ree u srcu svom, ja ne volim ravnice, i izgleda da ne mogu dugo mirova+. I to je god sueno da mi
se jo desi i da doivim, imae da se putuje, i da se penje uzbrdo: na kraju krajeva doivljuje ovek samo
jo sama sebe. Prolo je doba kad mi se smelo sluajno neto desi+; a ta bi se jo i moglo sa mnom slui+
to ne bi ve bilo moje! Vraa se samo natrag, vraa mi se najzad doma moje roeno Ja, i ono od njega to
je dugo bilo u tuini, i rasuto svud po stvarima i po raznim sluajevima. Jo ja neto znam: ja sada stojim
pred svojim poslednjim vrhom, pred onim od ega sam najdue bio poteen. Ah, treba da se ponem
penja+ najkameni+jom stazom svojom! Ah, poao sam evo na najusamljeniji put svoj! Ali ko je kao ja to
sam, toga nee mimoii ovakav as: as koji mu kae: Sada tek kroi svojim putem veliine! Vrh i ambis
sad su jedno i isto! Ti kroi svojim putem veliine: sad je postalo poslednjim utoitem tvojim ono to je
dosad bila najvea opasnost tvoja! Ti kroi svojim putem veliine: sada treba da + najvie hrabros+ uliva to
to iza tebe nema vie puta! Ti kroi svojim putem veliine: njime se niko nee unja+ za tobom! Sama noga
tvoja izbrisala je za sobom trag svoj i put, a na putokazu stoji: Nemogunost. Ako odsada ne bude imalo
nigde stepenica koji gore vode, morae naui+ da se penje na svoju roenu glavu: jer kako bi inae o+ao
u visinu? Na roenu glavu svoju, i preko roenog srca svog! Najtvrim mora posta+ sada ono to je
najmeke na tebi. Ko se uvek mnogo uva, boluje naposletku od tog svog mnogog uvanja. Blagosloveno ono
to ini tvrdim! Ja ne blagosiljam zemlju u kojoj maslo i med teku! Potrebno je da ne vidi sebe, ko hoe
mnogo da vidi: tu tvrdou treba da ima svaki koji se penje uzbrdo. A ko, eljan saznanja, upire oi na sve
strane, kako bi taj mogao vide+ na stvarima drugo do spoljanje uzroke njihove! Ti, o Zaratustra, + si hteo da
vidi dno i pozadinu stvari: + mora dakle prei preko sama sebe, gore, u visinu, dok i zvezde tvoje ne budu
ispod tebe! D! Da gledam dole na sama sebe, i jo i na zvezde svoje: To tek znai za mene vrh, to je jo
preostalo za mene kao poslednji vrh! Tako je govorio u sebi Zaratustra penjui se, traei u tvrdim izrekama
utehe srcu svom: jer srce mu je bilo bolno vie nego ikad. A kad je s+gao na najviu taku ostrva, gle, ono
drugo more lealo je raireno pred njim: i on zasta, i utao je dugo. A no je bila hladna na toj visini, i vedra i
zvezdana. Ja vidim udes svoj, ree naposletku alos+vo. Ah neka! Ja sam spreman. U ovaj as otpoe
poslednja osama moja. Ah, to crno tuno more podamnom! Ah, ta trudna, nona natmurenost! Ah, sudbino,
ah, more! K vama se sada moram dole sii! Stojim pred najviim brdom svojim, i pred najduim putovanjem
svojim: stoga prvo moram sii dublje nego to sam se ikad popeo: dublje dole u bol nego to sam se ikad
popeo, do usred njegove najcrnje bujice! To ite od mene sudbina moja. Ali neka! Ja sam spreman. Otkuda
dolaze najvia brda? tako sam pitao nekad. I nauih tad, da dolaze iz mora. Svedoanstvo o tome zapisano je
u stenje njihovo, i na zidove vrhova njihovih. Iz najdublje dubine mora da dobije visinu svoju ono to je
najvie. Tako je govorio Zaratustra na vrhu brda, gde je bilo hladno; a kad je s+gao u blizinu mora, te stajao
Page 49

najzad sm meu obroncima, umorio ga bee put, i enja ga spopade vie nego ikad. Sve sad jo spava,
ree, i more spava. Sanjivo, i kao da me ne poznaje, pogleda na me. Ali ja oseam kako toplo die. I oseam, i
kako sanja. Ugiba se i previja u snu, na tvrdome uzglavlju. uj! Osluni! Kako teko uzdie od zlih uspomena!
Ili, zlih iekivanja? Ah, ja sam tuan kao i +, + mrano udovite, i jo ljut na sama sebe tebe radi. Ah, to
moja ruka nema dosta snage! Rado bih te, zaista + kaem, izbavio od zlih snova! I dok je Zaratustra tako
govorio, smejao se neuteno i gorko samome sebi. Je li, Zaratustra! ree, zar bi + jo i moru da peva pesmu
uspavanku? Ah, ljubazna budalo Zaratustro, preblaeni u poverljivos+ svojoj! Ali, takav si bio oduvek: uvek si
+ s poverenjem prilazio svemu stranome. Svako strailo + bi da pomiluje. Zadrhe li samo malo zrak od
toplog mu daha, ugleda li mu ma i uperak mekih dlaka na api : odmah si spreman da ga miluje i k sebi
priziva. Ljubav je opasnost najusamljenijeg, ljubav prema svemu, samo ako die! Smene su, odista, ludost
moja i skromnost moja u ljubavi! Tako je govoro Zaratustra, i pri tom se po drugi put smejao: ali se tada
se+ svojih prijatelja koje je bio napus+o i kao da se ogreio o njih mislima svojim, lju+o se na sebe zbog
svojih misli. Nabrzo, tako, od smeha pree u pla: gorko plakae Zaratustra od lju+ne, i od enje.
O privienju i zagonetki
1.
Kad se raulo meu laarima da je Zaratustra na brodu a bio je na lau doao zajedno s njim ovek jedan
sa blaenog ostrvlja nastade velika radoznalost, i iekivanje. Ali je Zaratustra dva dana utao, budui
hladan i nem od alos+, i nije odgavarao ni na poglede ni na rei. Uvee drugog dana, meu+m otvori opet
ui svoje, iako je jo utao: jer bilo je da se uje na toj lai mnogo tota udno i s opasnou skopano, to
je dolazilo izdaleka a htelo ii jo i dalje. Zaratustra je ipak bio prijatelj svih onih koji idu na daleke puteve, i
koji ne vole ivot bez opasnos+. I gle! sluajui, odrei se naposletku i njemu jezik, i raskravi se led sa srca
njegova: I on progovori ovako i ree: Vama, smelim kuiteljima, iskuiteljima, i svima koji se ikad
prepredenim jedrima navezoste na strano more, vama, opijenima zagonetkama, oboavaocima sumraka,
iju duu mame glasi frula u sve varljive vrtloge. jer vi neete mlakom rukom da se povodite za koncem koji
napipate; i, gde moete da naslu+te tu vi ne volite da zakljuujete vama samo rei u zagonetku koju videh
sablast najusamljenijega. Namrten iao sam nedavno kroz mrtvaki bledi sumrak, namrten i okoran,
sa s+snu+m usnicama. Ne bee mi zalo samo jedno sunce. Staza jedna koja se prkosno penjala kroz
kamenje, nevaljala, usamljena staza, za koju ne htedoe da znaju ve ni korov ni iblje: ta brdska staza
stenjala je pod prkosom moga kroka. Nemo koraajui preko podrugljivoga prtanja ljunka, drobei kamen
sa kojeg je klizao, tako se korak moj sam primoravao napred u visinu. U visinu: usprkos duhu koji ga je
vukao dole, sunovrat dole, duhu teine, mome avolu i din-dumaninu. U visinu: iako je ovaj useo bio na
me, upola oveuljak upola kr+ca; sm uzet a inei uze+m; kapajui mi olovo u ui, i olovne misli u mozak.
O Zaratustra, aputao je podrugljivo slog po slog, + kamenu mudros+! Ti si se bacio u visinu, ali svaki u vis
baen kamen mora pas+! O Zaratustra, kamenu mudros+, u vis baeni kamenu, razbijau zvezda! Ti si sm
sebe bacio u tu visinu, ali svaki u vis baen kamen mora pas+! Osuen na sama sebe, i na kamenovanje
sama sebe: O Zaratustra, daleko si dodue kamen bacio, ali na tebe e natrag pas+! Na to zauta
oveuljak; i to je tako trajalo dugo. Njegovo mi je utanje padalo teko; na ovaj nain udvoje, ovek je vie
usamljen nego kad je sam! Penjao sam se, penjao, sanjao sam, razmiljao sam, ali mi je sve padalo teko.
Bio sam kao bolesnik kojega umaraju opaki bolovi njegovi, a kojega onda san jo vie opak probudi od
spavanja. Ali ima neto u meni to zovem smelou: ona mi je uvek dosad ubijala svaku nesmelost. Ta
smelost naredi mi najzad da stanem, i da reem. oveuljku! Ti! Ili ja! Jer smelost najbolje ubija,
smelost koja napada: iz svakoga napadaja odjekuje zveket igre. A ovek je najsmelija ivo+nja: zato je i
savladao sve ostale ivo+nje. Zvonkom igrom nadvladao je dosad jo svaki bol; a oveanski je bol najdublji
bol. Smelost ubija i nesves+cu pred ponorima: a gde ovek nije pred ponorom? Zar nije i samo gledanje
gledanje u ponor? Smelost najbolje ubija: smelost ubija i saaljenje. A saaljenje je najdublji ponor: kako god
Page 50

duboko vidi ovek u ivot, isto toliko duboko vidi i u patnju. Ali smelost najbolje ubija, smelost koja napada:
ona e ubi+ jo i smrt, jer ona kae: Je li to bio ivot? Pa hrabro! Daj ga jo jednom! U takvoj je izreci mnogo
zvonke igre. Ko ima ui, neka uje.
2.
Stani, oveuljku! rekoh. Ja! Ili +! Ali ja sam jai od nas dvojice: + ne poznaje misao moju duboku kao
ponor! Nju + ne bi mogao izdra+! Tada se dogodi neto to mi olaka teret: oveuljak, radoznalac
jedan, skoi mi dole s ramena! I uuri se preda mnom na jednom kamenu. A tu gde stadosmo bee ba
prosek kroz stenu. Pegle ovu kapiju, oveuljku! nastavih ja govor: ona ima dva lica. Dve se staze ovde
sastaju: njima jo niko nije iao do kraja. Ova duga ulica to vodi unazad: crna je duga koliko itava venost. A
ona duga navie ona je druga venost. Te staze pro+vuslove jedna drugoj, one se sukobljavaju i suzbijaju:
i ba ovde, na ovoj kapiji, one se sueljavaju. Ime kapije stoji eno napisano: Trenutak. Ali kad bi kogod
poao jednom od njih unapred sve dalje i dalje: da li misli, oveuljku, da te staze veno pro+vuslove
jedna drugoj? Sve to je pravo, lae, mrmljao je prezrivo oveuljak. Svaka je is+na kriva, a samo vreme
je krug. Due teine! rekoh gnevno, ne izvlai se tako olako! Ili u te sad ostavi+ da ui tu na tom
kamenu, kljakonogo, a ja sam te poneo u vis! Pogle, rekoh dalje ovaj trenutak! Od ove kapije Trenutak
vodi duga vena staza unazad: iza nas lei jedna venost. Zar nije sve na svetu to moe da tri, imalo jednom
ve da pretri ovu stazu? Zar se nije sve na svetu to moe da se dogodi, jedanput ve dogodilo, svrilo,
prelo? A ako je sve ve jedanput bilo: ta misli +, oveuljku, o ovome trenutku? Zar nije i ova kapija ve
jedanput bila? I zar nisu sve stvari na ovom svetu tako vrsto jedna s drugom skopane, da ovaj trenutak
povlai za sobom i sve to e doi? Dakle i sm sebe. Jer, sve na svetu to moe da tri: i po ovoj dugoj
stazi napolje mora jo da tri! I onaj lagani pauk to puzi po meseini, i sama ta meseina, i ja i + na
kapiji, apuui ovako jedan s drugim, apuui o venim stvarima, zar nismo svi mi ve jednom bili? i zar
neemo opet doi, i tra+ ovom drugom stazom, napolje, ispred nas, tom dugom jezovitom ulicom zar se
neemo veno opet vraa+? Tako sam govorio, i sve to +e: jer sam se straio svojih roenih misli i
primisli. Tada, odjedared, uh gde u blizini zavija pas. Jesam li ikada uo psa da tako zavija? Moja misao
potee unazad. Jeste! Dok dete bejah, u ranom de+njstvu tada sam uo psa da tako zavija. I video sam ga
tad, naroguena, s glavom u vis, drhui, sred gluhe ponoi, kad i psi veruju u ave+: tako da se saalih. Ba
je pun mesec, nemo kao smrt, prelazio preko kue, ba je bio zastao, kao zaokrugljen oganj, nepomian na
ravnome krovu, kao na tuoj imovini: To je tada prestravilo bilo psa; jer psi veruju u kradljivce i u ave+. Pa
kad sam sad opet zauo onako zavijanje, saalih se ponovo. Kud se dede sada oveuljak? I kapija? I pauk? I
sav onaj apat? Da li sam ja sve to sanjao? Jesam li se probudio iza sna? Stajao sam odjedared, iznenadno,
izmeu divljih stenurina, sm, naputen, sred puste meseine. Ali, tu je leao ovek! A tu! Tu je skakao pas,
naroguen, zavijajui, eno me ugleda gde dolazim i zaurlika, stade vika+: da li ikad uh psa da tako vie
za pomo? Zaista vam kaem, to tu videh, nikada toga jo ne videh. Videh mlada obanina gde se previja od
bola, guei se, grei se, izmenjena lika, a njemu iz usta visae crna teka zmija. Jesam li ikada video toliko
gaenja i blede strave na jednome licu? On je zacelo spavao? A zmija mu tad uljegla u drelo, i tu se zagrizla.
Rukom svojom stao sam da trgam zmiju to sam bolje mogao: uzalud! ruka ne mogade istrgnu+ iz drela
zmiju. Tada povie neto iz mene: Zagrizi, zagrizi! Glavu dole! Odgrizi joj glavu! tako je vikalo iz mene,
moja strava, moja mrnja, moje gadenje, moja samilost, sve moje dobro i sve moje nevaljalo vikalo je iz
mene u jedan glas. Vi smeli oko mene! Vi kuitelji, iskuitelji, i oni od vas koji se sa prepredenim jedrima
navezoste na nepoznata mora! Vi oboavaoci zagonetaka! De reavajte zagonetku koju sam tada sagledao,
protumaite mi privienje najusamljenijega! Jer to bee privienje i predvienje: ta je to to videh tada u
slici? I ko je to koji ima jo da doe? Ko je onaj obanin, to mu je zmija onako uljegla u drelo? Ko je taj
Page 51

ovek kojemu e tako sve to je najtee, najcrnje, uljei u drelo? A obanin zagrize, kao to sam mu viui
savetovao; zagrize i odgrize! Daleko od sebe ispljunu glavu zmijinu : i poskoi na noge. Ne vie oban, ne
vie ovek, on bee preobraen, ozaren, i smejao se! Nikad jo na zemlji nije se ovek smejao kao to se on
smejao! O brao moja, ja sam uo smeh koji ne bee smeh ovekov, i sada me mori e, mori ud koju ne
mogu da umirim. Mori me ud moja za onim smehom: o kako mogu podnosi+ da jo ivim! Ali kako bih
mogao podne+, da sada umrem!
O nametnutome blaenstvu
Nosei takve zagonetke i gorine u srcu svom, plovio je Zaratustra morem. Ali kada se udaljao na e+ri dana
hoda od blaenog ostrvlja i od svojih prijatelja, savladao je bio sav svoj bol: pobedonosno i vrstom nogom
stajao je opet na svojoj sudbini. I tada je ovako govorio Zaratustra uskliktalo j saves+ svojoj : Opet sam sm, i
hou da sam sm sa vedrim nebom i sa slobodnim morem; i opet je oko mene popodne. Popodne je bilo kad
sam nekad prvi put naao prijatelje svoje, popodne kad sam ih naao i po drugi put: u as kad se svaka
svetlost smiruje. Jer, to se od sree nalazi jo uz put izmeu neba i zemlje, to trai sad sebi konaka u kakvoj
svetloj dui: usled sree smiruje se sad svaka svetlost. O popodne moga ivota! Nekad je i moja srea sila u
d da trai sebi konaka: i nala je tu one iskrene gostoljubive due. O popodne moga ivota! ta sve nisam
dao da bih imao jedno: onaj ivi sd misli mojih i onu jutarnju rumen najvie nade moje. Sadrugove traio je
nekad stvaralac, i decu svoje nade: i gle, ispostavilo se da ih ne moe nai, osim ako ih tek sm ne stvori. I
tako se nalazim evo posred dela svog, idui ka deci svojoj i dolazei od njih: radi dece svoje mora Zaratustra
usavri+ sama sebe. Jer ovek iz dna srca voli samo dete svoje, i svoje delo; i gdegod ima velike ljubavi za
samoga sebe, tu je ona znamenje trudnoe: tako sam to naao. Jo mi se zelene deca moja u prvom proleu
svom, stojei nablizu jedno do drugog i povijani is+m vetrovima, drveta moga vrta i najboljeg zemljita mog.
Zaista vam kaem! Gde je takvih drveta, jedno blizu drugoga, tu ima blaenog ostrvlja! Ali u ih ja jednom iz
zemlje iskopa+, i svako u za sebe posadi+: da se navikne na samou i na prkos i na opreznost. vornovato i
svijeno, vrsto i savitljivo u is+ mah, neka mi se tad die kraj mora, kao iva kula-sve+lja, nesavladljivog
ivota. Onde gde se vihori strmoglavljuju u more, i gde se surla planin vodom poji, tu neka svaki po jedared
obdan i pojedared obno stoji na strai, da bi ispitao sebe i spoznao. Treba mu izvetaj i ispit o tome da li je
od moga roda i od moga kolena, da li je gospodar jedne druge valje, utljiv i kada govori, i podajui se tako
da dajui uzima: da bi jednom postao sadrugom mojim, i onim koji stvara i koji svetkuje zajedno sa
Zaratustrom : onim koji moju volju ispisuje na moje tablice: da bi se sve na svetu do savrenstva usavrilo.
Njega radi i njemu podobnih radi moram da nainim savrenim sam sebe: stoga izbegavam sada sreu svoju
i podajem se svakoj nesrei da bih i sm poloio poslednji ispit svoj i dao izvetaj o sebi. Zaista vam kaem
bilo je vreme da poem i putnikova sen, i najdui rok, i naj+i as svi su me nagovarali: krajnje je vreme!
Vetar mi je duvao kroz kljuaonicu, i govorio Doi! Vrata su mi se potajno rasklopila, i rekla Idi! A ja sam
leao prikovan za ljubav prema deci svojoj: iva elja namakla mi je tu zamku, iva elja za ljubavlju, da bih
postao plenom dece svoje, i da bih sebe izgubio njih radi. ele+ ve to je za mene to i izgubi+ sebe. Ja
imam vas, decu svoju! I u tome to vas imam, sve neka bude izvesnost a nita elja. Ali sunce ljubavi moje
lealo je teko grejui nada mnom, roenim sokom svojim kuvao je Zaratustra, i senke i sumnje odletee
preko mene. Ve se zaeleh mraza i zime: o da bi me ve mraz i zima opet dohva+li, da kljocam us+ma i
zakripim zubima! uzdisao sam: i ledne magle pokuljae iz mene. Prolost moja provali grobove svoje,
mnogi se iv sahranjeni bol probudi : ta i legao je bio u grob tek da se ispava, sakriven u mrtvake pokrove.
I sve mi glasno govorae znacima: Vreme je! Ali ja nisam sluao: dok se najzad bezdan moja ne uskoleba
i misao me moja ujede. Ah, misli iz bezdna, ili moja misli! Kada u stei snage da sluam kako ponire u
dubinu a da ne zadrhem? Do u podgrlac zalupa mi srce kada te ujem kako ponire! I samo me utanje
tvoje davi, + koja si utljiva kao bezdana! Jo se nikad ne usudih pozva+ te da izae: dosta ve bee to te u
sebi noah! Jo ne bejah dosta snaan za poslednju, lavlju obest, i lavlji nestaluk. Dosta strana inila mi se
Page 52

oduvek ve teina tvoja: ali jednom u stei snage i glas lava, koji e te pozva+ da izae! A kada se budem
savladao u tome, prevladau se jo i u veemu; i pobeda bie peat usavrenja mog! Meu+m lutam jo
tamo-amo po neizvesnim morima: slatkoreivi mi se sluaj udvara; gledam unapred i unazad , jo ne
gledam prema kraju. Jo mi nije s+gao as moje poslednje borbe, ili s+e li mi zar ba evo sad? Odista, sa
zluradom lepotom posmatraju me iz okola more i ivot! O Popodne moga ivota! O, sreo pred Veerjem! O,
pristanite nasred morske puine! O, pokoju u neizvesnome! Kako u sve vas nemam vere! Odista, nemam
vere u vau zluradu lepotu! Ja sam kao ljubavnik koji nema vere u osmeh odvie ljubak. Kao to on gura
ispred sebe svoju draganu, nean jo i kad je osoran, ljubomornik tako i ja guram ispred sebe ovaj blaeni
as. Dalje od mene, blaeni asu! S tobom mi doe blaenstvo i pro+v volje moje! A mene evo ovde volina
da trpim najdublji bol svoj: u nevreme si doao! Dalje od mene, blaeni asu! Bolje je da potrai konaka
onde kod moje dece! Pohitaj! i blagoslovi ih jo pre veeri mojom sreom! Evo se ve vee pribliuje: sunce
seda. Gde moja srea! Tako je govorio Zaratustra. I ekae na svoju nesreu celu no: ali ekae uzalud.
No osta vedra i +ha, a sama srea sve mu se vie pribliavae. Pred zoru, nasmeja se Zaratustra u srcu
svom, i ree podrugljivo: srea tri za mnom. To dolazi otud to ja ne trim za enama. Jer, srea je ena.
Pred izlazak sunca
O nebo nada mnom, neba isto, nebo duboko! Ti bezdana svetlos+! Gledajui te sav cep+m od boanskih
pouda. Da se bacim u tvoju visinu to je za mene dubina! Da se skrijem u tvoju istotu to je moja
nevinost! Boga pokriva lepota njegova: tako i + skriva zvezde svoje. Ti ne govori: tako mi + objavljuje
mudrost svoju. Nemo nad uzburkanim morem rodilo si se danas meni, ljubav tvoja i tvoja srameljivast
govore otkrovenjem uzburkanoj dui mojoj. Dolo si k meni lpo, skriveno u svoju lepotu, progovorilo si
meni nemo, otkrivajui mi se u mudros+ svojoj: Kako ne bih naslu+o svu srameljivost due tvoje! Pre sunca
dolo si k meni, k najveem usamljeniku. Mi smo prijatelji odiskona: mi imamo iste muke i iste misli, i sunce
je za nas isto. Mi ne govorimo jedno s drugim jer znamo premnogo : mi u+mo jedno s drugim, mi s
osmehom saoptavamo znanje svoje jedno drugome. Zar nisi + svetlost ognja moga? Zar nije dua tvoj a
sestra pronicavos+ mojoj? Skupa smo se svemu uili; skupa smo nauili uzdii se preko nas k nama samima, i
razgoni+ oblake iz osmeha naeg: bez oblaka osmehiva+ se u nizine iz sjajnih oiju i iz dalekih daljina,
dok se ispod nas sputa kao kia para od nasilja, i cilja, i krivnje. A dok sam iao sm: ega je bila gladna dua
moja u noima, i po stranpu+cama? I kad sam se penjao na bregove, koga sam uvek traio, do tebe, na
bregovima? Sve moje hodanje i pevanje: do nevolje mi bee, i trebae da bude pomo onome koji ne ume
sebi da pomogne: jedino to cela volja moja hoe, to je da pole+, da uzle+ u tebe! I ta sam vema mrzeo
nego brze oblake, i sve to tebe mrljom zaklanja? I samu roenu mrnju svoju mrzeo sam, jer tebe mrljom
zaklanja! Krivo mi je na brze oblake, te divlje make to se unjaju: oni uzimaju od tebe i od mene ono to je
nae, nedoglednu i bezgraninu mo da kaemo tako je i tako neka bude. Krivo nam je na te menjae i
meae, na te brze oblake: na te polutane, koji ni+ su nauili blagosilja+ ni+ proklinja+ iz dna due. Vema
volim da sedei u buretu ne vidim neba, ili da sedim u provaliji gde nema neba, nego da gledam kako tebe,
sjajna nebesa, brzi oblaci mrljama zaklanjaju! esto sam imao ivu elju da ih prikaim uglas+m zlatnim
icama munjinim pa da, kao grom udaram u talambase po kotlastom im trbuhu: da udaram gnevno, zato
to o+maju od mene tvoje Tako je i tako neka bude, + nebo nadamnom, preisto! presvetlo! + bezdano
svetlos+! zato to o+maju od tebe moje. Tako je i tako neka bude! Jer vema volim jo graju i gromove, i
prasak bure, nego tu opreznu nepoverljivu maju +inu; i meu ljudima najvie mrzim one koji idu na
prs+ma i koji sumnjaju u sve, i uopte polutane, te oblake to oklevaju. A ko ne ume blagosilja+, taj neka
naui proklinja+! taj vedri nauk pada mi iz vedrine nebeske, ta se zvezda blista jo i u crnim noima na
nebu mom. Ja, pak, ja sam od onih koji blagosiljaju, i koji kau tako je, samo kad si + oko mene, + preisto, +
presvetlo! + bezdana svetlos+ jo i u sve ponore nosim svoj blagoslov. Postao sam jedan od onih koji
blagosiljaju i koji kau tako je: dugo sam se borio da to postanem i bio sam borac, samo da bih jednom imao
ruke slobodne za blagosiljanje. A evo u emu je moje blagosiljanje: da se nad svaku tvar nadvijem kao nebo
njeno, kao okrugao krov njen, njeno azurno zvono i vena bezbednost njena: blaen onaj koji tako blagosilja.
Jer sve su tvari krtene vodom sa izvora venos+ i s one strane dobra i zla; a samo dobro i zlo, samo su
Page 53

prolazne senke i plane turobnos+ i brzi oblaci. Zaista vam kaem, blagosiljanje je a ne huljenje, kada vas
uim da se iznad sviju tvari iri nebo sluaj, nebo nevinos+, nebo otprilike, nebo obest. Otprilike to je
najstarije plemstvo na svetu, koji sam povra+o svima stvarima, da bih ih iskupio od ropstva cilju. Tu slobodu i
vedrinu nebesku uvrs+o sam kao azurno zvono iznad svih tvari, svojim naukom da nema vene volje koja
bi bila nad njima, i koja bi s pomou njih izvravala svoju volju. Tu obest i tu ludost metnuo sam na mesto
one volje, uei da je u svemu jedno nemogue bi+ uman! Dodue malo uma, zrno mudros+, rasuto od
zvezde do zvezde, toliko kvasca ima u svima stvarima: ludos+ radi ima u svima stvarima mudros+. Malo
mudros+ je mogue; ali kod sviju stvari naiao sam na evo blaeno pouzdanje: da stojei jo i na nogama
sluaja vole da igraju. O nebo nada mnom, preisto! previsoko! U tome je za mene sad istota tvoja, da
nema vei+h pauka i veite pauine uma. da si + za mene tle na kojem igraju boanski sluajevi, da si + za
mene bogovski sto za kojim sede boanski kockari, i igraju se kocke! Ali tebe obli rumen? Da li izrekoh to ne
treba rei? Da li te, hotei da te blagosiljam, obasuh hulom? Ili te je s+d to smo udvoje, te si pocrvenelo?
Da li hoe da idem i da u+m, zato to dolazi dan? Svet je dubok : dublji nego to je dan ikad mislio. Ne
treba sve da se kae reima pred danom. Ali evo dana: rastanimo se dakle! O nebo nada mnom, +
srameljivo! Ti ognjeno! O + sreo moja pred sunevim raanjem! Evo dana: rastanimo se dakle!
O vrlini koja umanjuje

1.
Kad je Zaratustra izaao opet na kopno, nije poao pravo u svoju planinu i u svoju peinu, nego je mnogo
iao tamo-amo i raspi+vao se, i hteo svata da dozna, tako da je sm o sebi u ali govorio: vidi reku koja
krivudajui na sve strane tee natrag ka svome izvoru! Hteo je naime da sazna, ta se meu+m dogodilo sa
ovekom da li je postao vei ili manji. I vide tada jednom niz novih kua; on se zaudi, i ree: emu su ove
kue? Zaista vam kaem, nije ih dua velika tu podigila, sebi za sliku i priliku! Da li ih je kakvo ludo dete
povadilo iz ku+je igraaka svojih? Neka bi ih drugo kakvo dete ponovo sloilo u svoju ku+ju! Pa te sobe i +
vaja+: zar mogu ljudi tu stanova+? Izgleda mi da su nainjeni za lutke od svile; ili za oblaporne makice, koje
doputaju da se i prema njima bude oblaporan. I Zaratustra zastade,i premiljae. Najzad ree alos+vo:
Sve je postalo manje! Svuda vidim niske kapije: ko je kao ja to sam moe se jo provui kroz njih ali se
mora sagnu+! O, kada u opet s+i u svoj zaviaj, gde se ne moram saginja+ vie ne moram vie saginja+
pred malima! I Zaratustra uzdahnu i gledae u daljinu. A istoga dana drao je svoju besedu o vrlini to
umanjuje.
2.
Prolazim kroz ovaj narod, sa otvorenim oima: ne prataju oni meni to ne zavidim vrlinama njihovim. Oni bi
da me ujedu, zato to im kaem da su za male ljude potrebne male vrline i zato to teko podnosim da su
mali ljudi uopte potrebni! Jo sam ja ovde slian petlu na tuem dvoritu, koga bi i kokoi da ujedaju; ali se
ja zato ne lju+m na te kokoi. Ja sam u+v prema njima, kao prema svakoj sitnoj neprijatnos+; bi+ bodljikav
prema onome to je malo, izgleda mi mudrost za jea. Oni svi govore o meni, kad uvee sede oko ognjita,
oni govore o meni, ali niko ne misli na mene! U tome je nova +ina kojoj sam se nauio: da graja njihova
oko mene razas+re ogrta oko misli mojih. Oni agore meu sobom: ta hoe taj mutni oblak? Pripazimo,
da nam ne donese kakvu zarazu! A onomad tre jedna ena k sebi dete svoje, koje se upu+lo bee k meni:
uklanjajte decu! vikala je; takve oi spaljuju kao grom due de+nje Oni kaljucaju kad ja govorim: misle da
je kaljucanje zapreka za jake vetrove, oni i ne slute nita o huktanju sree moje! Mi jo nemamo
vremena za Zaratustru to im je izgovor; ali, ta je stalo do vremena koje za Zaratustru, nema vremena? A
Page 54

tek kad me hvale: kako bih mogao zaspa+ na njihovoj hvali? Bodljikav pojas, to je za me pohvala njihova:
svrbi me jo i kad ga skinem sa sebe. I ovo sam jo nauio meu njima: onaj to hvali, pravi se kao da natrag
daje, a u stvari hoe da mu se jo vie pokloni! Pitajte nogu moju, da li joj godi njihovo priznanje i prizivanje!
Zaista vam kaem, po takvome taktu i +ktaku ne voli ona ni igra+ ni staja+. Hteli bi da me hvalom navedu i
zavedu na malu vrlinu; hteli bi da nagovore nogu moju da zaigra uz +ktak male sree. Prolazim kroz taj
narod, s otvorenim oima: oni su postali manji, i postaju sve manji: a to je usled nauke njihove o srei i
vrlini. Oni su naime skromni i u vrlini jer hoe da se dobro oseaju. A dobro se osea+ moe ovek samo u
drutvu skromne vrline. Dodue, i oni ue na svoj nain koraa+, i unapred koraa+: ja im to zovem
gegucanjem. Njime su oni na putu svakome koji hita. Mnogi od njih idu unapred a pri tom se osvru unazad,
sa ukruenirn vratom: na toga rado nasrnem trei. Noga i oi ne treba da lau, ni+ da teraju u la jedno
drugo. A mnogo laljivos+ ima kod malih ljudi. Neki od njih zaista hoe, ali veina je tek predmet hotenja.
Neki su od njih prirodni, ali veina su loi glumci. Ima meu njima glumaca koji ne znaju da su glumci, i
glumaca koji ne bi hteli da su glumci pravi i prirodni su uvek retki, osobito pravi glumci. Malo je ko tu
muko: stoga im se ene pomukare. Jer samo ko je dosta muko, moi e da iskupi u eni enu. A ovo
pritvorstvo izgleda mi kod njih najgore: to se i oni koji zapovedaju pretvaraju da imaju iste vrline kao oni koji
sluaju. Ja sluam, + slua, mi sluamo tako tu klanja pritvorstvo i onih koji zapovedaju, ali avaj, ako je
prvi gospodar samo prvi sluga! Ah, i u pritvorstva njihova zalutala je ve radoznalost oka moga; i dobro sam
pogaao u emu je sva muika srea njihova, i zujanja njihova po oknima suncem obasjanim. Vidim toliko
dobrote, toliko slabos+. Toliko pravdoljublja i milosra, toliko slabos+. Zaobljeni su, pravdoljubivi, i
dobroudni jedni prema drugima, kao to su peana zrnca zaobljena, pravdoljubiva, i dobroudna prema
peanim zrncima. Zagrli+ skromno jednu malu sreu to nazivaju predanou! a pri tom ve skromno
mirkaju, ne bi li ugledali novu kakvu malu sreu. U dnu due i prostote svoje, oni najvema ele jedno: da
im niko ne nanese uvrede. Zato izlaze nasusret svakome, i gledaju da mu ugode. Ali to je kukaviluk: iako se
kae za nj vrlina. - Ako sluajno progovore grubo, + mali ljudi: ja iz toga ujem samo da su promukli, jer
svaki povetarac uini da promuknu. Prepredeni jesu, u njihovih su vrlina prepredeni prs+. Ali im nedostaju
pesnice, prs+ njihovi ne umeju da se skriju ispod pesnice. Za njih je vrlina ono to ini skromnim i pitomim
na taj nain prave od vuka psa, a od sama oveka najbolju domau ivo+nju ovekovu. Mi smo stolac svoj
postavili po sredini to mi kae smekanje njihovo, isto tako daleko od boraca koji izdiu koliko od
prezadovoljnih krmaka. Ali te je osrednjost, iako se kae za nj umerenost.
3.
Prolazim kroz taj narod, i tek poneto reknem: ali ni+ umeju da prime ni+ da zadre. ude se to nisam
doao da pokudim poude i pohote; a zaista vam kaem, ja nisam doao ni da uvam od kesaroa! ude se
to nisam voljan da mudrost njihovu jo zaoblim, ili zaotrim: ba kao da nemaju dosta mudrica, kojih mi glas
kripi kao pisaljka po tablici! A kad im doviknem. Obaspite psovkom sve straljive avole u vama, koji vole
da cvile i da kre ruke i da metaniu, tada kliu: Zaratustra je bezbonik. Poglavito kliu tako uitelji
njihovi u predanos+; a ba njima najradije podvikujem u ui: Jeste! Ja jesam bezbonik Zaratustra! O +
uitelju predanos+! Svud, gde ima to malo i bolesno i natrulo, razmile se kao ui; i jedino mi gadenje moje
ne da da ih zgnjeim izmedu nokata. Evo! Ovo je moja propoved za njihova uesa: ja sam bezbonik
Zaratustra, koji kae: ko je bezboniji od mene, da uivam ako e me poui+? Ja sam bezbonik Zaratustra:
gde u nai sebi sline? A meni su svi oni slini koji volju svoju sami sebi daju, i odbacuju od sebe svaku
predanost. Ja sam bezbonik Zaratustra: u svome loncu kuvam ja sebi svaki sluaj. I tek kad je tu skuvan do
kraja, zdravljam ga dobrodolicom, kao jelo koje je za mene. Zaista vam kaem, mnogi je sluaj dolazio k
Page 55

meni kao gospodar: ali kao jo vei gospodar odgovarala mu je volja moja, i brzo bi leao molei na
kolenima molei, da bi naao konaka i srca u mene, i udvarajui se ponizno: Pogle samo, Zaratustra,
tako dolazi jedino prijatelj k prijatelju! Ali to ja govorim ovde gde niko nema moje ui! Daj dakle da
poviem, da vetri nose na sve strane sveta: Postajete sve manji, vi mali ljudi! Krnjite se, vi koji se dobro
oseate! Jo ete mi ponesta+ usled mnogih sitnih vrlina vaih, usled mnogih sitnih proputanja vaih,
usled mnoge sitne predanos+ vae! Premnogo tedei, premnogo poputajui takvo je zemljite na kome ste
vi! Ali da bi drvo visoko naraslo, potrebno je da pus+ tvrde ile meu tvrde stene! I ono to vi propus+te
uini+, tka tkivo sve ljudske budunos+; i vae je nitavilo pauina i pauk koji ivi od krvi budunos+. Kad vi
uzimate, izgleda kao da kradete, vi vrli maliani; i jo i meu zlikovcima vai kao pravilo as+, da se kras+
sme samo kad se ne moe ote+ Ii e ve i to je jedan od nauka predanos+. Ali ja vama kaem, vi koji
se dobro oseate: nee ii, i sve e manje ii s vama! O, kad biste odbacili od sebe svaku polutansku volju, pa
se odluili bilo za lenstvovanje bilo za rad. O, kad biste razumeli,rei moje: inite najzad to hoete, ali
budite prvo takvi da moete hte+! Ljubite najzad blinjega svoga kao sama sebe, ali budite prvo takvi da
ljubite sami sebe da ljubite velikom ljubavlju, da ljubite velikim preziranjem! Tako govori bezbonik
Zaratustra. Ali to ja govorim ovde gde niko nema moje ui! Jo je ovde za jedan sat prerano za mene. Svoj
roeni pretea ja sam meu ovim narodom, svoj .rodeni petlov kukurek kroz mrane ulice. Ali, kucnue
njihov as! Pa e kucnu+ i moj! Svakim satom postaju manji, jadniji, neplodniji, jadno ras+nje! jadne
zemljite! I uskoro leae tuda kao suva trava i stepa, i, zaista vam kaem, bie si+ samih sebe edno e
trai+ vie vatre nego li vode! O blagosloveni asu munje! O tajno pred Podne! Poarima koji sve zahvataju
nainiu ih jo jedanput, i telalima sa plamenim jezicima: neka telale tada po svetu plamenim jezicima. Evo
njega, dolazi, tu je ve, veliko Podne.
Na Brdu maslinovu
Zima, zao gost, nastanila se kod mene u kui; plave su mi ruke od njegova prijateljskog s+ska. Ja ga tujem,
tog zlog gosta, ali ga najradije ostavljam sama. Volim da pobegnem od njega: ko ume dobro da bei, moe
pobei! S toplim nogama i toplim mislima beim onamo gde nema vetra, u sunani kut moga Maslinova
brda. Tu se smejem svome goropadnome gostu, i jo sam mu zahvalan to mi kod kue tamani muve i
mnogu sitnu graju u+a. Jer on ne trpi da muica zapeva, a kamo li vie njih; itavu ulicu ois+ i opus+, da je i
meseini strah nou kroz nju sija+. Opor je to gost, ali ja ga tujem, i ne padam niice pred trbua+m
kumirom vatre, kao mekuci. Bolje je malo i cvokota+ zubima, nego pada+ niice pred kumirom! to je po
mojoj prirodi. A naroita mi je krivo na sve zapaljive, dimljive i memljive kumire vatre. Onog koga volim,
vema volim u zimu nego u leto; a bolje i sranije ismevam neprijatelje svoje sada, otkako mi je zima u kui.
Odista srano, ak i onda kad se bre bolje uspuzim u postelju: i tu se jo smeje i diglja moja sakrivena
srea; smeje se jo san moj laa. Zar ja puzavac? Nikad u ivotu svom nisam pred monima puzao; a ako
sam kad lagao, lagao sam iz ljubavi. Stoga sam veseo i u zimskoj postelji. U maloj postelji bolje se zagrejem
nego u prostranoj, jer ja sam surevnjiv na svoju siro+nju. A zimi mi je ona najvernija. Nestalukom
zapoinjem svaki dan, podsmevam se zimi hladnim kupa+lom. na to se rogui moj goropadni gost. A
ponekad ga i zagolicam votanom sveicom: da bi mi jednom ve razgrnuo nebo iz pepeljave polutame.
Naroito sam zajedljiv ba s jutra: u rani as, kad vedro na bunaru zvecka a konji jo topli ru kroz sive ulice:
Nestrpljivo ekam tad da mi se najzad ukae svetlo nebo, belobrado zimsko nebo, sedoglavi starac,
utljivo zimsko nebo, koje esto utke prelazi i preko sunca svog! Da li sam se ja to od njega nauio dugom
svetlom utanju? Ili se ono tome nauilo od mene? Ili ga je svako od nas sm pronaao? Svaka dobra stvar
ima +suostruko poreklo, sve dobre nestane stvari skau veselo u ivot: kako bi one to uvek samo
jedanput inile! I dugo je utanje jedna dobra nestana stvar, i gleda+ kao zimsko nebo iz svetlog lica sa
okruglim oima; utke kao ono prelazi+ preko svoga sunca, i preko svoje nesalomljive sunane volje:
Page 56

odista, tu sam ve+nu i taj sam zimski nestaluk dobro nauio! Najmilija pakost moja i ve+na jesu u tome,
to sam utanje svoje nauio da se svojim utanjem ne odaje. Zvekeui reima i kockama nadmudrujem
dostojanstvene iekivae: neka svima +m strogim nadziraima izmaknu volja moja i cilj moj. Da mi niko ne
bi spus+o pogled na dno moje, i do poslednje volje moje, toga sam radi pronaao dugo svetlo utanje
svoje. Na mnogog sam ve mudricu naiao, koji je lice svoje zamotavao u veo i mu+o vodu svoju, da ga niko
ne providi i ne vidi na dno. Ali ba su k njemu dolazili jo mudriji podozrivai i razbijai oraha: ba od njega
pecali su i upecavali najskriveniju ribu njegovu! Nego vedri, hrabri, prozirni utljivci + su za mene
najmudriji: u kojih je dno tako duboko, da ga ni najbistrija voda ne moe oda+. Ti belobrado utljivo zimsko
nebo, + sedoglave nada mnom sa okruglim oima! O + nebeska sliko i priliko due moje i njene nestanos+!
Zar nisam primoran da se krijem, kao neko koji je zlata progutao, da mi ne bi duu rasporili? Zar nisam
primoran da nosim tule, da bi prevideli koliko su mi drage noge, svi + zavidljivci i suzolivci oko mene? Te
osuene, zaputene, naputene, iznurene, istrulele due kako bi zavist njihova i mogla da izdri sreu moju!
Pokazujem dakle samo led i zimu na svojim vrhovima a ne da moj breg obavija oko sebe jo i sve suneve
tkanice! Oni uju samo kako zvide moji zimski vihori: ne, da ja prelazim i preko toplih mora, kao enjivi,
teki, vrui junjaci. Oni bi jo da se saale na moje nepogode i dogode: ali moja re glasi: pus+te dogadaj
da dode k meni: nevin je on kao detence! Kako bi ovi i mogli podne+ sreu moju, da ja svoju sreu ne
uvijam u nepogode i zimogroze, da ne udaram na nju belu ubaru medvedu i snenu odoru nebesku! da se
i ja sm ne saalim na saaljenje njihovo: saaljenje +h zavidljivaca i suzolivaca! da ja sm pred njima ne
uzdiem i ne cvokoem zubima, i da se ne putam strpljivo da me povijaju u svoje saaljenje! To je mudra
nestanost i prijatnost due moje, da ne krije zime svoje i mrazeva svojih; ona ne krije ni mrazo+na svojih!
Osama je kod jednog, bekstvo bolesnoga; osama kod drugog, bekstvo od bolesnih. Neka me uju kako
cvokoem i uzdiem usled zimske studi, svi + zavidljivi smutljivci oko mene! I uz taj cvokot i s +m uzdasima
beim jo od zagrejanih soba njihovih. Neka ih neka me saaljevaju, i uzdahe prolivaju nad mojim
mrazo+nama: jo e nam se smrznu+ na ledu saznanje! tako jadikuju. Medu+m trim ja s toplim
nogama uzdu i popreko po svome Maslinovu brdu: u sunanome kutu svoga Maslinova brda pevam pesme i
podsmevam se svakom saaljenju.
Tako je pevao Zaratustra.
O mimoprolaenju
Prolazei tako polako kroz mnogi narod i kroz razne gradove, vraao se Zaratustra zaobilaznim putem ka
svojoj planini i svojoj peini. I gle, u tome s+e i nehotei pred kapiju Velikog grada: ali tu iskoi pred njega
rairenih ruku jedna zapenuena budala, i preprei mu put. A to bee ista ona budala to ju je narod prozvao
bio majmunom Zaratustrinim: jer on bee neto nauio kako Zaratustra govori i gradi reenicu, a uzajmio
je esto i iz riznice njegove mudros+. Ta budala dakle ovako oslovi Zaratustru: O Zaratustra, ovo je ovde
veliki grad: tu nema nita za tebe, a mogao bi jo i sve to sam ima izgubi+. to da gaca po ovom talogu?
Imaj saaljenja spram noge svoje! Bolje pljuni na ovu gradsku kapiju i vra+ se! Ovo je ovde pakao za misli
usamljenike: ovde se velike misli ive opare pa prokuvavaju dok se ne istanje. Ovde potrule svi veliki oseaji:
samo klopotavi oseajii smeju tu da klopou! Ne osea li ve zadah od klanic i zgarit duha? Zar ne kulja
iz ovoga grada para od zaklanoga duha? Ne vidi li duu gde visi kao otrcana prljava krpa? I iz +h krpa jo
prave novine! Zar ne uje kako su ovde od duha nainili igru rei? Odvratan izmet rei izbacuje on iz sebe!
I iz toga izmeta rei prave jo novine. Oni se teraju i gone, a ne znaju kuda! Oni nateruju jedni drugima znoj
na elo, a ne znaju zato! Oni lupkaju svojim orujem, oni zveckaju svojim zlatom. Hladni su, i hoe da se
zagreju vodom prepeenicom; zagrejani su a trae hladovine u smrznu+h duhova; svi oni boluju od javnog
mnjenja, i boluju za njima. Sve poude i pohote ovde su kod kue; ali ima ovde i vrlih, ima mnogo pogodne
pogoene vrline: Mnogo pogodne vrline sa prs+ma vinim pisanju i tvrdim seditem vinim ekanju,
blagoslovene sitnim kolajnama i naduvanim trkljas+m kerima. Ima tu i mnogo pobonos+, verskog
Page 57

oblizivanja i lizanja, klizanja i gmizanja pred gospodom nad vojskama. 'Ozgore' kaplje kolajna i milos+va
pljuvaka; prema gore nadimlje se svaka jo neukraena grud. Mesec ima svoj dvor, i dvor ima svoje
popadale s meseca: a u svemu to dolazi iz dvora klanja se prosjaki puk, i sva prosjaka pogodna vrlina. 'Ja
sluam, + slua, mi sluamo' tako klanja pogodna vrlina prema vladaocu: da bi zasluena kolajna bila
prikaena najzad na usku grud! Ali se mesec okree oko svega zemnoga: tako se okree jo i vladalac oko
najzemnijega: a to je zlato sitniar. Gospod je gospod uda ali ne i zlatnih ruda vladalac kae, ali iUa
raspolae! Tako + svega to je na tebi svetlo i jako i dobro, o Zaratustra! Pljuni na ovaj grad sitniara, i vra+
se! Ovde kroz ile tee krv otuno, mekuno penuavo: pljuni na veliki grad, koji je veliko sme+te za
smetanje ljama! Pljuni na grad u+snu+h dua i uskih grudi, naotrenih oiju, lepljivih prs+ju na grad
nametljivaca, besramnika, piskarala i vriskarala, astogubivih slavoljubnika: gde se sklapa i stapa sve to
je brodolomno i zlobno, zloglasno, pohotno, natrulo, zagnojeno, zavereniko : pljuni na veliki grad, i vra+
se! Kod +h rei prekide Zaratustra zapenuenu budalu, i zatvori mu usta. Prestani ve jednom! povika
Zaratustra, davno ste mi gadni i tvoj govor i tvoj nain! Zato si iveo tako dugo kraj movara da si i sm
morao posta+ abom i gubavicom? Ne tee li ve i kroz tvoje ile otuna i penuna krv iz movara, kad evo
sad tako krekee i krevelji se? to nisi o+ao u goru? Ili to nisi zemlju orao? Zar nema po moru tma
zelenih ostrva? Ja prezirem tvoje preziranje; i, kad mene upuuje, to nisi upu+o sama sebe? Iz ljubavi, i
samo iz ljubavi, treba da mi pole+ moje prezrenje i moja p+ca uputnica: a ne iz movara! Nazivaju te
majmunom mojim, + zapenuena budalo: ali ja tebe zovem groktavim krmkom svojim, jo e mi
groktanjem svojim pokvari+ hvalu koju sam ispevao ludos+. ta te je to nagnalo da pone tako grokta+?
Niko + nije dosta laskao: i zato si seo na to sme+te, da bi imao razloga sto vema grokta+, da bi imao
razlega za to vie osvete! Jer osveta je, + slavoljubiva budalo, sva tvoja zapenuenost, ja sam te
progledao! Ali re tebe budale nanosi meni tete, ak i onde gde ima pravo! I kad bi Zaratustrina re imala i
po sto puta pravo: s mojom reju u us+ma + e uvek nepravo ini+! Tako je govorio Zaratustra; i on
pogleda veliki grad, uzdahnu, i utae dugo. Najzad progovori i ree: Meni je gadan i ovaj veliki grad, ne
samo ova budala. Ni na jednom ni na drugom ne daje se nita popravi+, nita pokvari+. Teko ovom
velikome gradu! Voleo bih da ve vidim ognjeni stub u kome e izgore+! Jer takvi ognjeni stubovi moraju
bi+ pretee Velikoga Podneva. Ali to ima svoje vreme i svoje opredeljenje! Nego tebi, budalo, dau na
rastanku ovaj nauk: gde se vie ne moe ima+ ljubavi, tu treba proi mimo...
Tako je govorio Zaratustra, i proe mimo budalu i mimo veliki grad.
O otpadnicima
l.
Ah, sve ve lei svelo i sivo to se jo pre neki dan zelenelo i arenilo na ovoj livadi! A koliko li sam meda
nadanja poneo odavde u konice svoje! Sva ta mlada srca ve su ostarela, pa nisu ni ostarela nego su samo
malaksala, postala su kao i drugi, ulenjila su se: oni to zovu postali smo opet poboni. Jo onomad video
sam ih gde u rano jutro istravaju na smelim nogama: ali njihove noge posustae, i evo ih gde se jo odriu i
jutarnje smelos+ svoje! Odista, mnogi je od njih nekada dizao noge kao igra, i osmehivajui se namigivae
na nj mudrost moja: ali se predomisli. I sad ga eno videh gde se poguren privlai krstu. Leprahu se
nekad oko svetlos+ i slobode kao muice i mladi pesnici. Tek malo stariji, tek malo hladniji: a ve su
mranjaci i zakutnjaci i zapenjaci. Da li im je srce klonulo usled toga to je mene osama progutala kao kakav
kit? Da li je uho njihovo enjivo-dugo uzalud oslukivalo da uje glas moj i ubojni pokli moj? Ah, oduvek je
malo njih u kojih je srcu trajna junaka svest i junaka obest; a u +h je i duh strpljiv. Sve ostalo je kukaviko.
Page 58

Sve ostalo: to je oduvek veina, svakodnevica, pretek, mnogi-premnogi svi su oni kukavice! Ko je od moga
roda, taj e na putu svom naii na doivljaje na koje sam i ja nailazio: i prvi saputnici njegovi morae bi+
leevi i lakrdijai. A drugi saputnici njegovi oni e se sami zva+ vernim njegovim: ivi roj, s mnogo ljubavi, s
mnogo glupos+, s mnogo nerazboritog potovanja. Tim vernim nee pokloni+ srce svoje onaj meu ljudima
koji je od moga roda; +m premalenim i arenim livadama nee poverova+ onaj koji poznaje povrni i
kukaviki rod ljudski! Da oni umeju drugaije, oni bi drugaije i hteli. Polutani uvek pokvare to je celo. Da
lie u+ na drveu, ta tu ima da se ali? Pus+ ih neka padaju i propadaju, o Zaratustra, i nemoj ali+!
Bolje jo duvaj zajedno sa uborovim vetrovima ispod njih, duvaj, Zaratustra, ispod toga lia: da bi jo
bre pobeglo od tebe sve to je uvelo!
2.
Mi smo opet postali poboni tako priznaju + otpadnici; a neki od njih toliko su kukavice da ne smeju ni
da priznaju. Njima gledam pravo u oi, njima kaem pravo u lice, i u rumenilo na obrazima njihovim; vi ste
od onih koji se opet mole! A sramota je, moli+ se! Ne za sve, ali za tebe i za mene, i za svakog koji u glavi
svojoj nosi savest svoju. Za tebe je sramota da se moli! Zna li to: kukavni avo u tebi, koji voli da skrs+
ruke, da dri ruke u krilu, da lenjivije: taj tvoj kukavni avo govori tebi ima Boga! Ali usled toga spada i
+ u ro onih koji se boje svetlos+, kojima svetlost nikad mira ne d; i sad svakim danom mora glavu tura+
sve dublje u no i u maglu! I odista, dobro si izabrao as: jer sad ba izleu opet none p+ce. Kucnuo je as za
ceo rod onih koji se boje svetlos+, as veernji, as svetkovanja, u koji prestaje svetlost. ujem i miriem:
kucnuo je as za lov i pohod, ne dodue za hajku divlju, ve za lov pitom i hrom, njukajui i ukajui, i
metaniui, za lov na duevne kolenopriklonike: sve su miolovke za due sad opet nametene! I gdegod
malo podignem zavesu, iskoi iza nje mala lep+rica. Je li uala tu zajedno sa drugom kakvom malom
lep+ricom? Jer sa svih strana dopire mi do nosa miris malih skrivenih druinica; gdegod ima sobiaka, tu ima
i novih bogomoljaca, i isparenja od bogomoljaca! Oni tu sede jedan do drugog po duge veeri, i govore: daj
da opet budemo kao deica, i da kaemo,dragi boe!" a usta i stomak su im pokvareni, pokvarili su ih kod
pobonih poslas+ara. Ili, oni gledaju po duge veeri u jednog prepredena grabljiva pauka-krstaa, koji
propoveda mudrost i samim paucima, i daje ovaj nauk: meu krstovima je lako ispreda+ pauinu! Ili, oni
sede preko dana kraj movara sa udicom u ruci, pa misle da su duboki; ali ko onde ribe peca gde nema riba,
taj za mene nije jo ni povran! Ili, oni ue s is+m srcem svira+ u harfu kod kakvog pesnika-pevaa, koji bi
rado da se uhar u srce kakave mlade enice: jer je ve sit starih ena i niihova slavopoja. Ili, oni se ue
strahu kod kakvog visokouena polu-besomunika, koji po mranim sobama eka da mu dou duhovi a da
mu odle+ i ono malo duha to jo ima! Ili, oni sluaju kakvog starog vandrokaa, sviraa i zvidaa, koji se od
turobnih vetrova nauio tonovima turobnos+, pa sad zvidi kako vetar duva, i trubi turobnost u tunim
tonovima. A neki su od njih postali ak i noni straari: oni sad umeju duva+ u rog i tumara+ po noi, budei
stare stvari koje su odavno ve bile usnule. Pet izreka o starim stvarima uo sam jue u noi, idui du
batenskog zida: njih su izrekli takvi stari turobni suhoparni noni straari. Kao otac, ne brine se dosta za
decu svoju: zemaljski oci to bolje ine! Odvie je star! Ba se nita vie ne brine za decu svoju
odgovorio je na to drugi noni straar. Zar on ima dece? Niko to ne moe dokaza+, ako on sm ne dokae!
Ja ve odavno elim da on to jednom temeljno dokae. Da dokae? A kad je taj ita jo dokazao!
Dokazivanje mu pada teko; njemu je mnogo stalo do toga da mu se veruje. Dabome! Vera ga spasava, vera
u njega. To tako vole stari ljudi. I mi smo takvi! Tako su razgovarala oba nona straara i svetlomrsca, a
za+m dunue turobno u rogove svoje: to se desilo jue u noi, kod batenskog zida. U meni se srce kidalo od
smeha, i htede da se iskida, ali ne znaae kako, te mi uskomea utrobu. Zaista vam kaem u tom e jo bi+
moja smrt, da u se zagui+ od smeha, gledajui magarce napite, ili sluajui straare none da ovako
sumnjaju u boga. Zar nije ve odavno prolo vreme i za ovakve svakojake sumnje? Ko jo sme da budi iz sna
ovakve stare zaspale mrane stvari? Stari bogovi svrili su ve odavno: a zaista vam kaem, svretak njihov i
kraj bio je veseo, bogovski! Oni se nisu pomraili pa umrli, to je la! Napro+v: oni su se jednom
zasmejali, tako da su umrli od smeha! To je bilo kad je sm jedan bog izrekao najbezboniju re, ovu re:
Samo je jedan Bog! Ne treba da ima drugih bogova osim mene! stari jedan goropadan dugobradi bog,
Page 59

surevnjiv na druge, zaboravio se i rekao je tako: A svi su se bogovi smejali tada, i ljuljali se na svojim
sedi+ma, i vikali: Zar nije ba u tome boanstvenost da ima bogova a da nema jednoga boga? Ko ima ui,
neka uje. Tako govorae Zaratustra u gradu koji mu je bio drag, i koji se zove jo i arena krava. A otuda
je imao samo dva dana hoda pa da opet s+gne do svoje peine i k zverima svojim, dua njegova klicala je
neprekidno od rados+ zbog blizine povratka mu u zaviaj.
Povratak u zaviaj
O osamo! Osamo; zaviaju moj! Predugo sam iveo kao divljak u divljoj tuini a da se ne bih sa suzama u
oima k tebi vra+o! Pre+ mi sad samo prstom, kao to majke prete osmehuj se samo na me, kao to se
majke osmehuju, reci samo: Ako je to nekad odjurio od mene kao oluja? ko je to na rastanku
uzviknuo: predugo sam: sedeo kod osame, pa sam se odvikao od utanja! Tome si se sad, drim, navikao?
O, Zaratustra, sve znam: i to da si meu mnogima bio vie naputen, + jedan, nego ikada kod mene! Jedno
je bi+ naputen, drugo usamljen: To si nauio sada! I to, da e + medu ljudima uvek bi+ divalj i tu:
divalj i tu i onda kad te vole: jer prvo i pre svega oni ele da budu poteeni! A ovde, + si u svome domu i
kod kue; ovde sme da kae sve to + je na srcu i sve razloge da izruuje, ovde se nita ne s+di potajnih,
pritajenih oseaj. Ovde prilaze sve stvari umiljavajui se ka tvome govoru, i udvaraju se: jer bi htele da
pojau na leima tvojim. Na svakoj slici ovde moe da pojae ka svakoj is+ni. Prav i pravo sme ovde da
govori svima tvarima: jer odista, njihove ui kao da uju pohvalu kad neko tako sa svima tvarima pravo
govori! A drugo je bi+ naputen. Jer, da li se jo sea, o Zaratustra? Onda kada je nad glavom tvojom
kliktala p+ca tvoja, dak si stajao u umi, ne mogui se odlui+ kuda? ne mogui se nai, u blizini jednoga
lea: onda kada si govorio: neka me vode zveri moje! Iskusio sam da je opasnije bi+ meu ljudima nego
meu zverima: Tada si bio naputen! I sea li se jo, o Zaratustra? Kada si sedeo na ostrvu svome, kao
kladenac vina posred praznih vedrica, dajui i nestajui u duvanju, delei ednima i udeljujui im sipajui:
dok nisi sedeo najzad + sam edan posred pijanih, i svake se noi tuio: zar nije vee blaenstvo uzima+
nego dava+? A ukras+ jo vee blaenstvo nego uzima+? Tada si bio naputen! I sea li se jo, o
Zaratustra? Kada je doao naj+i as tvoj, i odgonio te od tebe sama, kada je progovarao opako apuui:
Reci pa ma se skrhao! kada + je sve tvoje ekanje i utanje pretvorio na ao, i tvoju poniznu hrabrost
obeshrabrio: Tada si bio naputen! O osamo! Osamo, zaviaju moj! Kako mi ublaavajui i neno govori
glas tvoj! Mi ne ispitujemo jedno drugo, mi se ne tuimo jedno drugom, mi otvoreno idemo jedno s drugim
kroz otvorena vrata. Jer kod tebe je svud otvoreno i svetlo; pa i asi tre tuda na lakim nogama. Jer u mraku
se vreme tee podnosi nego u svetlos+. Ovde se otvaraju preda mnom rei i sklonita rei svega bia: sve
bie hoe ovde da od mene naui govori+. A tamo dole tamo je svaki govor uzalud! Tamo je najvea
mudrost zaboravi+ i proi mimo: To sam nauio sad! Ko bi hteo kod ljudi sve da shva+, morao bi sve da
obuhva+. A zato su ruke moje i suvie iste. Ja ne volim da udiem ve ni duh njihov; o, kako sam mogao tako
dugo ive+ u graji njihovoj i sred zadaha njihova! O blaena +ino oko mene! O is+ mirisi oko mene! O, kako
iz dubine grudi +ina ova udie svei zrak! O kako oslukuje, ova blaena +ina! A tamo dole tamo sve
govori, i sve se preuje. Moe mudrost svoju objavljiva+ glasom zvona: prodavci na pijaci zagluie je
zvekom marja! Kod njih svako govori, niko ve ne ume da razume. Sve pada u vodu, nita ne pada vie u
dubine kladenca. Kod njih sve govori, nita se vie ne tvori, ni+ kraju privodi. Sve kakoe, te ko bi jo sedeo
mirno u gnezdu i nosio jaja? Kod njih sve govori, sve se o+re govorom. I to je jo jue bilo odvie tvrdo za
samo vreme i za njegov zub: danas visi nagrieno i razgrieno iz drela dananjih ljudi. Kod njih sve govori,
sve se izgovori. I to je nakad bilo tajanstveno i tajna dubokih dua, danas trube glasnici po ulicama, i druge
lep+rice. O prirodo oveija, udna li si +! Ti grajo sumranih ulica! Sada si opet iza mene: moja najvea
opasnost je iza mojih lea. U potedi i u saaljenju bila je oduvek za mene najvea opasnost; a sve to je
oveansko, htelo bi da ga tede i ale. S uzdranim is+nama, s pokre+ma budale i s budalas+m srcem, i
imajui u obilju malih lai saaljenja: tako sam iveo ja uvek meu ljudima. Preruen sam sedeo meu
Page 60

njima, gotov da ne poznam sebe sama, da bih njih mogao podne+, i esto uveravajui sebe: budalo jedna,
+ ne poznaje ljude! Odui se ovek od ljudi kad ivi medu ljudima: na svim ljudima ima odvie onog to se
odmah vidi, emu tu dalekovide, i daleko-vidovite oi! A kad su me krivo sudili: ja budala vie sam tedeo
njih toga radi nego sebe: budui naviknut na strogost prema sebi, i svetei se esto sam sebi te tednje radi.
Izboden od otrovnih muica, i izdubljen kao kamen, od mnogih kapi pakos+, sedeo sam meu njima, i jo
sam uveravao sebe: nevino je sve to je malo u svojoj majunos+! Naroito one koji se nazivaju
es++ma poznao sam kao najotrovnije muice: oni bodu u svoj svojoj nevinos+, oni lau u svoj svojoj
nevinos+; kako bi oni i mogli bi+ prema meni pravedni! Ko ivi meu es++ma, toga saaljenje naui da
lae. Saaljenje naini vazduh zagunim svim slobodnim duama. Jer glupost je es++h nedogledna. Sakri+
sebe i bogatstvo svoje to sam nauio tamo dole: jer svaki je od njih siromaan duhom. U tome je leala la
moga saaljenja, to sam kod svakoga znao, to sam na svakome video i namirisao, kad mu je dosta duha, a
kad mu je duha i odvie! Njihovi kru+ mudraci: ja sam ih nazvao ispi+vaima i pronalazaima, na taj sam
nain uio guta+ rei. Njihovi grobari: ja sam ih nazivao ispi+vaima i pronalazaima, na taj sam nain uio
jednu re zamenjiva+ drugom. Grobari se zarauju boles+ma kopajui. Pod starim ruevinama spavaju
nezdrava isparenja. Ne treba mu++ po mutljagu Treba ive+ na brdima. Blaenim nozdrvama udiem opet
brdsku slobodu! Spasen je najzad nos moj od zadaha svega to je oveansko! Draena otrim vazduhom,
kao penuavim vinom, kije dua moja, kije i klie sama sebi: Nazdravlje!
O tri zla
1.
U snu, u poslednjem jutarnjem snu, stajao sam danas na jednom predbreju, s one strane sveta, drao
sam merila, i merio sam svet. O, to mi tako rano doe rumen zorina: ona me probudi arom svojim,
surevnjivica. Uvek ona surevnjiva na ar moga jutarnjega sna. Da se moe izmeri+, i u duinu, ako se ima
vremena, i po teini, ako se ume meri+; da se moe prelete+ na snanim krilima; da se moe pogleda+, od
onih koji umeju da boanski razbijaju orahe: takav je san moj naao ovaj svet: Moj san, smeli plovac, polu
brod, polu oluja, utljiv kao lep+rovi, nestrpljiv kao sokolovi: kako je on to imao danas strpljivos+ i vremena
da meri svet! Da li ga moda u potaji nagovarala mudrost moja, moja nasmejana budna dnevna mudrost,
koja se ruga svim beskrajnim svetovima? Jer ona kae: gde ima snage, tu postaje i broj gospodarem: jer
je u njemu vie snage. Kako je pouzdano gledao san moj na ovaj svet koji ima kraja, ni radoznalo, ni
neradoznalo, ni plaljivo, ni molei: kao da mi daju veliku okruglu jabuku u ruku, zrelu jabuku utu kao
zlato, sa gospodski nenom somotnom koom. tako se pruao preda mnom svet: kao da me drvo k sebi
zove, drvo granato, snane volje, svijeno da moe poslui+ za naslon i za podnoje umornom putniku: takav
je stajao svet na mome predbreju: kao da mi nene ruice nose nasusret krinju, otvorenu krinju da
oarava srameljive zadivljene oi: takav se pruio danas preda mnom svet: nedovoljno zagonetka a da bi
oveansku ljubav terao od sebe, nedovoljno reenje a da bi oveansku mudrost mogao uspava+: stvar
oveanski dobra bio je za me danas svet o kome se toliko zlo govori! Kako sam zahvalan svome jutarnjem
snu, to sam danas izjutra mogao tako meri+ svet! Kao stvar oveanskog dobra priao je k meni, taj san i
uteitelj srca! I da bih inio to i on na danu, te nauio i pouio se od njega onome to mu je najbolje, hou
evo sad tri najvea zla da metnem na merila, i da ih oveanski dobro izmerim. Ko je uio kako se
blagosilja, uio je i kako se proklinje: koje su tri stvari najvie proklinjane na svetu? Njih hou da metnem na
merila. Sladostrae, vlastoljublje, samoljublje: njih su tri dosad najvie proklinjali, i najgore ogovarali i
Page 61

oblagivali, njih tri hou oveanski dobro da izmerim. Napred! Tu hou da drim merila, nad valovima onde
je more: ono se valja amo prema meni, rutavo, ulagivajui se, verno staro stoglavo udovite od pseta, koje
mi je drago. Napred dakle! Ovde je evo moje predbreje, +m morem: jo u nai i jednoga svedoka da gleda
tebe, usamljeniko drvo, tebe miomira puno, sa krunom irokom, koje si mi drago! Preko kojeg mosta ide
dananjica ka budunos+? Kakva sila sili ono to je visoko da se sputa k niskome? I ko kae i najviemu da
raste jo vie? Evo, merila stoje pravo i mirno: tri sam teka pitanja bacio na jednu stranu, tri teka odgovora
dri druga strana.
2.
Sladostrae: bodljika i nadraaj za sve pokajnike prezritelje tela, i kao zemaljsko prokleto od svih
zagrobnjaka; jer ono ismeva i vue za nos sve te krivouitelje i zbunitelje. Sladostrae: za olo, lagana vatra
na kojoj e bi+ peeni; za sve crvotoivo drvo, za sve smrdljive krpe, zaloena i zaagrena pe koja ih eka.
Saladostrae: za slobodna srca neto nevino i slobodno, +ha srea u vrtu zemaljskom, obilje zahvalnos+ sve
budunos+ kojom se ona izliva na sadaniost. Sladostrae: samo za ono to je svelo sladak otrov, a za one u
kojih je lavlje srce veliko okrepljenje due, i surevnjivo uvano vino nad vinima. Sladostrae: velika srea to
u slici prikazuje viu sreu i najviu nadu. Jer, mnogome predstoji brak, i vie nego to je brana veza.
Mnogome to je vie tue jedno drugom nego to su to mu i ena: a ko je jo dosad shva+o potpuno kako
su tui jedno drugome mu i ena! Sladostrae: ali, hou da ima ograde oko mojih misli, pa jo i oko
mojih rei: da mi ne bi provalili u moje bate svinje i sanjivci! Vlastoljublje: ognjeni bi za tvrdokorne
najtvrega srca; svirepo muenje koje se tedi za najsvirepijega; mutni plamen ivih spalita. Vlastoljublje:
zlobna konica, koja se natura najsujetnijim narodima; podrugiva svakoj neizvesnoj vrlini; koji e uzjaha+
svakog ata i svaku oholost. Vlastoljublje: zemljotres, koji drma i slama iz temelja sve to je trulo i uplje;
namrgoen rasren osvetniki obija okreenih grobova; znak pitanja to kao munja seva iza brzople+h
odgovora. Vlastoljublje: pred ijim pogledom ovek puzi i sagiba glavu, i ropoe i unizuje se vie nego zmija i
nego svinja: dok najzad ne drekne iz njega veliko preziranje. Vlastoljublje: strani uitelj velikoga
preziranja, koje gradovima i dravama u lice propoveda: dole s tobom! dok iz njih samih neto ne povie
: dole sa mnom! Vlastoljublje: koje se penje zamamljujui i ka is+ma i usamljenima, gore u za sebe
ivee visine, gorui kao ljubav koja slika zamamljujui purpurna blaenstva na zemaljska nebesa.
Vlastoljublje: ali ko bi u tome gledao zlo, kad ono to je uzvieno edni da se spus+ i dohva+ vlas+! Zaista
vam kaem, nieg zlog ni zlonamernog nema u takvoj ei i u tom sputanju! to usamljena visina nee da se
osami zauvek, i da ne trai drugog do sebe; to breg hoe da se spus+ u dolinu, i vetrovi sa visina u nizine:
O, ko bi naao pravo krsno i vrsno ime za takvu enju! Vrlina to deli darove tako je nazvao jednom
Zaratustra ono emu nema imena. I tada se zbilo zaista vam kaem, zbilo se prvi put! da je reju svojom
veliao samoljublje, itavo, zdravo samoljublje, koje izvire iz mone due: iz mone due, uz koju ide
uzvieno telo, stasito, pobedonosno, osveujue, okolo kojeg svake stvari postaju ogledalo: vitko ubedljivo
telo, igra, ija je slika, i iz koga je izvod, dua u sebi vesela. Takvih telesa i dua samozadovoljstvo daje sama
sebi ime: vrlina. Svojim reima o dobrome i ravome zakriljuje se ovakva samoivost kao sve+m lugovima;
imenima svoje sree goni ona od sebe sve to je za preziranje. Odgoni od sebe ona sve to je kukaviko; ona
kae: ravo to je kukaviko! Preziranja dostojan izgleda joj onaj koji se veno brine, uzdie, tui, i koji sa
zemlje die i najmanje koris+ za sebe. Ona prezire i svu boleivu mudrost; jer, zaista vam kaem, ima i
mudros+ koja u pomrini cveta, mudrost nonih senki: ta veno uzdie: Sve je sujetno! Obazrivo
nepoverenje ne ceni ona mnogo, kao ni onog koji trai zakletvu mesto pogleda i s+ska ruke: isto tako i svu
nepoverljivu mudrost, jer je ova svojstvo kukavikih dua. Jo manje ceni ona bre-bolje uslunoga, koji je,
kao pseto, odmah gotov da lei na ledima, u svoj poniznos+; a ima i mudros+ ponizne i psee i pobone i
Page 62

bre-bolje uslune. Ali naroito joj je mrzak i gaenja dostojan onaj koji nikad nee da se brani, koji guta
otrovnu pljuvaku i osorne poglede, prestrpljivi, svetrpeljivi, sa svaim zadovoljni: jer to je svojstvo robova i
slugu. Bilo ko ropski ponizan pred bogovima i bogovskim udarcima nogu, ili pred ljudima i glupim ljudskim
miljenjima: ona pljuje na svaku ropsku uslunost, ta blaena samoivost! Ravo: tako naziva ona sve to se
saginje i naginje ropski, bojaljive mirave oi, slomljena srca, i onaj laan popustljiv nain kad se ljubi
irokim otromboljenim usnama. Nadri-mudrost: +m imenom naziva ona sve to sluge i starci i premoreni
izmudruju; i poglavito svu onu iskvarenu mudrijaku premudru popovsku ludost! Ti nadri-mudraci, svi +
popovi, i sveta si+, i svi ija je dua enska i ropska, o koliko su se oni oduvek trudili da pokudom svojom
nahude samoljublju! U tome ba i treba da je, i kau da je vrlina, da se samoljublje kudi i da mu se nahudi!
Nesamoljubivi hteli bi da su, i imaju pravo to bi hteli svi + sveta si+ kukavci i krstai pauci! Ali za sve njih
doi e skore dan, preporod presuda, Veliko Podne, tada e mnogo ta da se obelodani! A onaj koji slavi i
hvali Ja, i blagosilja samoljublje, taj, zaista vam kaem, zna ta kae, taj predskazuje, Pogle, evo ga, dolazi,
tu je ve, Veliko podne!
O duhu teine
1.
Moja usta usta su narodska: odvie grubo i srdano govorim za svilokoe. A jo manje prijanja re moja uz
propiso-pisce i perogrisce. Moja ruka ruka je ludaka: teko svima stolovima i svadovima, i gdegod ima jo
mesta za ludake rezo+ne, ludake grebo+ne. Moja noga noga je od konja; njome kaskam i kasam preko
svih prepona, preko irokih polja, i uvek sam avolski veseo u brzome trku. Moj eludac bie da je eludac
od orla? Jer najvie volim jagnjee meso. Ali je pouzdano eludac od p+ce. Hranjen nevinim stvarima, i u
maloj koliini, gotov i nestrpljiv da pole+m, da odle+m takav sam eto ja: kako tu ne bi bilo nieg od p+ce! A
pogotovo, to sam neprijatelj duhu teine, u tome ima neeg od p+ce: zaista vam kaem, duman sam mu,
dinduman, dumanin od iskoni! O, kuda ve nije poleteo i kojekuda odleteo moj neprijateljski oseaj! O
tome bih mogao ve i pesmu peva+ i hou da je pevam. mada sam sm u pustoj kui, te je moram peva+
svojim roenim uima. Ima dabome drugih pevaa, kojima tek u punoj kui omeka grlo, progovori ruka,
zablista oko, probudi se srce: Ja nisam od +h pevaa.
2.
Onaj koji bude nauio ljude da lete, pomerie sve pogranine kamenove; svi pogranini kamenovi poletee
mi sami u vazduh, i on e zemlji ponovo da+ ime krs+e je laka. P+ca noj bre tri od najbreg ata, ali i
ona jo teko tura glavu u teku zemlju: tako i ovek koji jo ne zna lete+. Teki su mu zemlja i ivot, jer tako
to hoe duh teine! Ali, ko hoe da postane lak, da postane p+ca, taj mora vole+ sama sebe: tako to uim
ja. Naravno, ne ljubavlju boleljivih i bolnih: jer kod +h i samoljublje zaudara! Treba naui+ vole+ sama sebe
tako uim ja ljubavlju itavom i zdravom: da bi ovek izdrao u drutvu samoga sebe a ne tumarao
Page 63

uokolo. Tako tumaranje dalo je sebi ime Ijubav prema blinjemu: ni s kojom se drugom reju nije dosad
toliko lagalo i varalo, a osobito od strane onih koji su padali na teret celome svetu. I zaista vam kaem, nije to
zapoved za danas ili za sutra, naui+ vole+ sebe. Napro+v, to je od svih ve+na najnija, najprepredenija,
najposlednja i najstrpljivija. Za svoga roenka, naime, sve je roeno dobro skriveno; i od svih zlatnih rudnika
najkasnije se poinje kopa+ svoj roeni, tako to udeava duh teine. Maltene jo dok smo u kolevci daruju
nam teke rei i vrednos+ kao to su Dobro i Zlo to su imena +h darova. Njih radi prata nam se to
ivimo. I toga radi putaju deicu k sebi, da bi im jo za vremena zabranili da vole same sebe: tako to
udeava duh teine. A mi mi vuemo posluno to nam se natovari, na nauljenim pleima i preko
strmeni+h bregova! Spopadne li nas znoj, kau nam: Tako je, ivot je teak! U stvari, to je samo ovek
teak sam sebi! I stoga to nosi odvie tuega na svojim pleima. On klekne kao kamila, i puta da ga dobro
natovare. Poglavito snani, radni ovek koji je pun strahopotovanja: odvie tuih tekih rei i vrednos+
natovari on na sebe, i onda mu se ivot ini pus+njom! Zaista vam kaem! I svoje roeno je koji put teko
nosi+! I mnogota unutra u oveku slino je otrici, to jest otuno je, i ljigavo, i teko se hvata, tako da se
blagorodna ljuska i blagorodne are moraju zaloi+ za nju. Ali i to je ve+na koju treba naui+: ima+ ljusku, i
lep izgled, i lukavo slepilo! A esto se moe po vie emu na oveku dobi+ pogreno miljenje, usled toga to
je ljuska beznaajna i alosna i odvie ljuska. Mnogo skrivene dobrote i snage ne d se nikad naslu++;
najmedenije poslas+ce ostaju esto bez ljubitelja! ene to znaju, one koje su najmedenije: jesu li samo malo
punije, ili malo mravije o, koliko puta zavisi sudbina od toga malo! ovek se teko daje otkri+, a ponajtee
jo od samoga sebe; esto duh lae o dui. Tako to udeava duh teine. Onaj je otkrio sebe koji kae: Ovo su
moje Dobro i Zlo: +me je uutkao kr+cu i kepeca, koji kau: ta je za sve dobro, dobro je; to je za sve zlo,
zlo je. Zaista vam kaem, ja ne marim ni one kojima je sve na svetu dobro, i za koje je ovaj svet najbolji. Njih
ja zovem svezadovoljnima. Svezadovoljnost, kojoj svata dobro prija: to nije ba najbolji ukus! Ja cenim
neukrotljive izbirake jezike i eluce, koji su nauili da kau Ja i Da i Ne. Sve izgris+ i svari+ tako rade
svinje. Veno sa I-ja potvriva+ to je nauio samo magarac, i oni u kojih je njegov duh! Tamnu utu boju i
gorue crvenilo: to trai moj ukus, on krv mea u sve boje. A ko mi kuu svoju premazuje kreom, taj mi
odaje okreenu duu. Jedni zaljubljeni u mumije, drugi u sablas+; a oboje podjednako neprijateljski
raspoloeni prema svemu to je meso i krv o, kako se oboje pro+ve mome ukusu! Jer ja volim krv. I neu da
zastanem i stanujem onde gde svako pljuje i bljuje: tako je to po mom ukusu, voleo bih pre ive+ meu
kradljivcima i krivokletnicima. Jer niko nema zlata u us+ma. Ali jo odvratniji su mi svi oni koji liu pljuvaku;
najodvratniju ivo+nju meu ljudima, na koju sam naiao, nazvao sam gotovanom: ona nee da voli a ipak bi
da ivi od ljubavi. Nesrenicima nazivam sve one koji znaju samo za jedan izbor, ili da budu zle ivo+nje ili zli
ukro+telji ivo+nja: meu njima ne bih sebi zidao kolibu. Nesrenicima zovem i one, koji veno ekaju, oni
se pro+ve mome ukusu: svi oni carinici, i bakali, i kraljevi, i svi ostali uvari drava i duana. Odista, i ja sam
nauio eka+, i to iz temelja, ali eka+ samo na sebe. Ali sam pre svega nauio staja+ i hoda+, i tra+ i
skaka+, i uspuza+ se, i igra+. Jer u tome je moj nauk: ko hoe jednom da naui lete+, taj mora prvo naui+
staja+ i hoda+, tra+, i uspuza+ se, i igra+: ne naui se u letu lete+! Na lestvama od ueta uspuzao sam se
ve na mnogi prozor, hitrim nogama peo sam se na visoke katarke: sede+ na visokim katarkama saznanja,
izgledae mi ne malo blaenstvo, trepta+ kao neni plamenovi na visokim katarkama : dodue mala
svetlost, ali utoliko vea uteha za zalutale zalutale brodove i brodolomce! Na raznim putevima i na razne
naine dospeo sam do svoje is+ne: ne samo na jednim lestvama uspeo sam se u visinu, odakle oko moje
bludi u moju daljinu. I vrlo sam nerado raspi+vao oduvek za puteve, to se uvek pro+vilo mome ukusu.
Radije sam pitao i kuao same puteve. Kuanje i ispi+vanje bilo je sve moje hoenje: i zaista vam kaem,
treba naui+ odgovara+ na takva pitanja! U tome je eto moj ukus: ni+ dobar, ni+ rav, ali moj ukus,
kojega se vie ne s+dim i koji vie ne krijem. Ovo je moj put, gde je va? odgovorio sam onima koji su
me pitali gde je put. Jer puta uopte nema!
Page 64

O starim i novim tablicama
1.
Sedim ovde i ekam, a oko mene stare razbijene tablice, i nove do pola ispisane. Kad e kucnu+ moj as? as
silaska moga, zalaska moga: jer hou jo jedanput da idem meu ljude. Na to eto ekam. ali prvo treba da
dobijem znake da je kucnuo moj as, a + su, nasmejani lav sa jatom golubova. Medu+m govorim sm sa
sobom, kao neko koji ima vremena. Niko mi nita novo ne pria: daj dakle da priam sebi o samome sebi.
2.
Kad sam doao meu ljude, naao sam ih gde sede na jednom starom uobraenju: Svi oni behu sebi
uobrazili da ve odavno znaju ta je za oveka dobro a ta zlo. Stara umorna stvar izgledae im svaki govor o
vrlini; i ko je hteo da dobro spava, govorio bi jo pre spavanja o Dobru i Zlu. Tu uspavanost ja sam
poreme+o, uei da niko jo ne zna ta je dobro a ta zlo: jedino moda onaj koji stvara! A to je onaj koji
stvara cilj oveku, i daje zemlji smisao njen i njenu budunost: On tek stvara, da bi neto postalo dobro ili zlo.
Ja ih dakle pozvah da strovale svoje stare govornice, i sve ono gde se bilo names+lo ono staro uobraenje;
pozvah ih da ismeju svoje velike uitelje vrline, i sve+telje i pesnike i iskupitelje. Pozvah ih da ismeju svoje
namrgoene mudrace, i sve one koji su ikad kao crna straila opominjui sedeli na drvetu ivota. Seo sam
nasred njihove velike grobljanske staze, ak i uz samu strvinu i gavranove i ismevao sam svu nekadanjost
njihovu i njeno trono raspadajue se gospodstvo. Zaista vam kaem, kao oni ispovednici i ludaci drao sam
se i ja, i proklinjao sve to je u njih veliko i to je malo, to da je i najbolje njihovo tako premaleno! to da
je i najgore njihovo tako premaleno! tako sam se smejao. Tako se iz mene derala i smejala moja mudra
enja, koja je roena u brdskim visinama, zaista vam kaem jedna divlja mudrost! moja velika krilata
enja.Ona bi me esto otrgla sa zemlje, u vis i u daljinu, i sve u smehu: tada bih leteo zastravljen, kao strela,
kroz ushienje opijeno suncem: napolje u daleke budunos+, koje jo ne ugleda niiji san, na toplije jugove
nego to su ih ikad snile tvorake mate: onamo gde se bogovi igrajui s+de svake odee: ako u da
govorim u slikama, i da hramljem i mucam kao pesnici: a zaista vam kaem, s+dim se to jo moram da
budem pesnik! Onamo, gde mi je sve postajanje izgledalo kao igranje i poigravanje bogova, a svet isputen i
rasputen, i beei natrag k sebi samom: kao veito beanje od sebe i ponovno traenje sebe
mnogobrojnih bogova, kao blaeno pro+vreenje sebi, ponovno dopadanje sebi, pripadanje sebi samima
mnogobrojnih bogova: Onamo, gde mi se sve vreme inilo blaenim podsmehom trenucima, gde je
potreba isto to i sloboda, jer se blaeno igra sa aokom slobode: Gde sam opet naao i svoga starog
avola i dindumanina, duha teine, i sve to je on stvorio: Zapt, zakone, potrebu i posledicu, i cilj i volju, i
Dobro i Zlo: Jer, nije li potrebno da ima neto, preko ega bi se dalo igra+, igrajui prei? Nije li potrebno
da lakih i najlakih radi ima kr+ca i tromih patuljaka?
Page 65

3.
Onde sam tada podigao sa staze i re nat-ovek, i to da je ovek neto to treba prevlada+, da je ovek
most a ne svrha: da treba da je blaen to je podne i vie, i put ka novim zorama: Zaratustrinu re o
velikom Podnevu, i sve ostalo to sam razapeo iznad oveka, kao purpurne druge veernje rumeni. Zaista
vam kaem, pus+o sam ih da vide i nove zvezde u novim noima; a iznad oblaka i dana i noi razapeo sam
jo kao aren ator smeh. Uio sam ih svemu to sam sam znao i umeo: da sastave i poveu sve to je na
oveku u odlomcima, zagonetno, ili koban sluaj, kao stvara, odgoneta, i iskupitelj od sluaja, uio sam
ih gradi+ budunost, i da sve to je bilo gradei iskupe. Iskupi+ oveka od onog to je prolo, i preporodi+
sve Bilo jednom, dok volja ne kae: Jer tako sam htela! Tako u hte+ to sam im rekao da je
iskupljenje, tome sam ih uio, da jedino za to kau da je iskupljenje. - A sad ekam na svoje iskupljenje da
bih poslednji put poao k njima. Jer jo jedanput hou meu ljude; hou da meu njima propadnem,
umirui hou da im darujem najvei dar svoj! To sam nauio od sunca, kad zalazi prebogato: zlato tad sipa u
more iz neprebrojnog bogatstva svog, tako da jo i najsiromaniji ribar vesla zlatnim veslom! To sam tako
gledao jednom, i nisam se sit mogao naplaka+ gledajui. Kao sunce hteo bi i Zaratustra da zapadne: i evo
ga gde sedi ovde i eka, a oko njega stare razbijene tablice, i nove tablice do pola ispisane.
4.
Pogle, evo jedne nove tablice: ali gde su braa moja, da je ponesemo dole u dolinu i u srca od mesa? - Evo
ta trai velika ljubav moja prema najudaljenijima: ne tedi blinjega svoga! ovek je neto to treba
prevlada+. Ima raznih puteva i naina za prevlaivanje: biraj sam koji hoe! Ali samo lakrdija moe da misli
da se preko oveka moe i preskoi+. Savladaj sebe i u svome blinjem: i pravo koje moe ote+, ne daj da
+ ga poklone! to + ini drugome, ne moe i drugi tebi ini+. Znaj da nema naplate. Ko ne ume da
zapoveda, neka slua. Mnogi ume sebi da zapoveda, ali to jo nije dosta da bi mogao i slua+ sebe!
5.
Evo ta je svojstvo blagorodnih dua: oni nee nita zabadava, a jo ponajmanje ivot. Ko je iz gomile, taj bi
da ivi zabadava; ali mi ostali, kojima se ivot darovao, mi jednako premiljamo, ta bismo mi mogli
najbolje da+ kao uzdarje! I zaista vam kaem, otmena je re koja kae: to ivot obeava nama, hoemo mi
da ispunimo ivotu! Ne treba trai+ uivanje, gde se ne moe uivanja prui+: I ne treba uivanje trai+!
Jer su uivanje i nevinost najsrameljivije stvari: ni jedno ni drugo nee da ga trae. Njih treba ima+ a trai+
treba pre jo krivicu i bol!
6.
O brao moja, ko je prvenac, toga uvek prinose na rtvu. A mi smo prvenci. Svih nas krv tee sa potajnih
rtvenika, svi mi gorimo na vatri i peemo se u slavu starih boanstava. Ono to je na nama najbolje, jo je
mlado: to drai stara nepca. Nae je meso neno, naa je koa tek koa od jagnjeta: kako da ne draimo
stare idolopoklonike! Jo je u nama samina stari idolopoklonik: koji za gozbu sebi pee najbolje to je na
nama. Ah, brao moja, kako ne bi prvenci bivali prinoeni na rtvu! Ali to i trae oni koji su kao mi: ja volim
one koji ne ele da se sauvaju. One koji propadaju i prolaze volim ja svom ljubavlju svojom: jer to su oni koji
prelaze.
Page 66

7.
Bi+ is+nit to umeju malo njih! Pa i oni koji umeju, + to nee da su! A panajmanje jo umeju to oni koje
zovu dobrima. O + dobri! Dobri ljudi ne govorite nikad is+nu; bi+ tako dobar, za duh je prava bolest. Oni
poputaju, + dobri ljudi, oni se podaju, njihovo srce ponavlja to mu se kae, njihovi razlozi sluaju: a ko
slua, taj ne uje sam sebe! Sve to dobri nazivaju zlim, mora se udrui+, da bi se iz svega toga rodila jedna
is+na: o brao moja, da li ste vi doista zli za tu is+nu? Smiono pregalatvo, dugotrajno nepoverenje, svirepo
odricanje, zasienost, seenje u ivo meso kako se retko to sve udruuje! A tek u tom semenu zainje se
is+na! Uz nemirnu i zlu savest rasla je dosad svest i niklo sve znanje! Razbijte, razbijte, vi koji do znanja
dolazite, te stare tablice!
8.
Ako ima u vodi gred, ako prelazi i ograde skau s jedne strane reke na drugu: onda, odista, niko nee
verova+ onome koji kae: Sve je u toku. ak e i glupaci da mu pro+vree. Kako? rei e glupaci, otkud je
sve u toku? Pa tamo su grede i ograde nad tokom vodenim! Nad tokom vodenim sve je vrsto, sve
vrednos+ stvari, mostovi, pojmovi, sve 'Dobro' i sve 'Zlo': sve je to vrsto! A kad dode tvrda zima,
ukro+teljka rek: tada i najpametniji postaju nepoverljivi; i tada, zaista vam kaem, ne govore samo glupaci:
Kao da e sve presta+ da se mie? U osnovi, sve je nepomino , to je pravi zimski nauk, dobrodoao
neplodnome dobu, dobrodoao kao uteha za spavae i zapenjake. U osnovi je sve nepomino . ali pro+v
toga die svoju propoved junjak vetar! Junjak bik, ali ne bik za ralo i oranje, besan bik, koji sve rui, i koji
krha led gnevnim rogovima! A led led krha prelaze! O brao moja, zar nije sad sve u toku? Zar nisu sve
ograde i svi prelazi pali u vodu? Ko bi se jo drao za Dobro i za Zlo? Teko nama! Blago nama! Dunuo
je junjak! Tako mi propovedajte, brao moja, kroz sve ulice!
9.
Ima jedna stara ludost, koja se zove dobro i zlo. Oko vraara i zvezdoslova okretao se dosad toak ove
ludos+. Nekada se verovalo u vraare i zvezdoslove: i zato se verovalo da je sve sudbina: treba da ini zato
to mora da ini! Posle opet poelo je da se ne veruje u vraare i zvezdoslove: i zato se verovalo da je
sve slobodno: moe zato to hoe! O brao maja, o zvezdama i o budunos+ dosad se samo nagaalo, a
nije i znalo: pa zato se i o dobru i zlu dosad samo nagaalo, a nije i znalo!
10.
Ne kradi! Ne ubij! takve su rei nazivali nekad sve+ma: pred njima se priklanjala kolena i savijale glave, i
svlaila obua. Ali ja vas pitam da li je ikad gde na svetu bilo boljih kradljivaca i ubojica nego to su bile takve
svete rei? Zar ne sadri sm svaiji ivot krae i ubijanja? I to to su se takve rei nazivale sve+ma, zar se
Page 67

+me nije samo is+na ubijala? Ili, bee li to moda propoved smr+, koja je nazivala sve+m sve to je
pro+vreilo i to se pro+vilo svemu ivotu? O brao moja, razbijte, razbijte mi stare tablice!
11.
U tome je moje saaljenje prema svemu to je prolo, to vidim. da je predato na milost i nemilost,
oseanju, duhu, ludilu svakog pokolenja koje pris+e, i koje sve to je bilo pretvara u most za sebe! Moe
doi kakav silnik, domiljata neman, koji e milou i nemilou svojom sve ta je prolo ugnjeta+ i s+snu+:
dok mu ne bi postalo mostom, i predznakom, i glasnikom, i petlovim kukurekom. A evo u emu je druga
opasnost, i moje drugo saaljenje: ko je iz gomile, njegovo seanje ide unazad do oeva oca, ali sa oevim
ocem prestaje i vreme. Na taj je nain sve to je pralo naputeno: jer, moe,se desi+ da gomila nekad
postane gospodarom, te da sve vreme potopi u plitkim vodama. Zato je, o brao moja, potrebno novo
plemstvo, koje e bi+ pro+vnik svemu to je gomila, i svemu gospodstvu na silu, i koje e na nove tablice
napisa+ nanovo re plemenit. Treba mnogo plemeni+h i mnogovrsnih plemeni+h, da bi bilo plemstva! Ili,
kako sam jednom govorio u slici: U tome i jeste boanstvenost da ima bogova ali da nema jednoga boga!
12.
O brao moja, ja hou da vas posve+m za novo plemstvo i u novo plemstvo: vi da budete roditelji i
odgojitelji, i sejai budunos+, zaista vam kaem, ne plemstva koje se moe kupi+, kao to ga kupuju
iUe, i sa novcem iUinskim: jer malu vrednost ima sve to ima cenu. Ne to otkud ste doli, treba da je odsad
ast vaa, ve ono kuda idete! Volja vaa i korak va, koji hoe da pres+gnu vas same, u tome neka bude
nova ast vaa! Zaista vam kaem, ne u tome to ste moda sluili kakvog vladaoca ta je stalo jo do
vladalaca! ni+ u tome to ste neemu to ve postoji posluili da se jo bolje uvrs+! Ne u tome to bi va
rod na dvorovima postao dvorski, te to biste nauili da, areni, kao p+ca amingo, stojite duge sate u
plitkim ribnjacima: jer ume+ stoja+ rauna se u zaslugu kod dvorana; i svi dvorani misle da u blaenstvo
posle smr+ spada i to da se sme sede+! Ne ni u tome to je neki duh koji nazivaju sve+m poveo bio
moda pretke vae u obeane zemlje, koje za mene nisu obeane: jer zemlja u kojoj je poraslo najgore od
svih drveta, krst, kakva mi je to obeana zemlja! i verujte, ma kud da je taj sve+ duh vodio vitezove
svoje, uvek su takvim pohodima prenjaili prednjakali raznovrsni stvorovi, etvoronogi i dvonogi, krtenici
i nekrteni! O brao moja, vae plemstvo ne treba da gleda unazad, nego unapred! Izgnanici treba da ste iz
svih otadbina i pradedovina! Svoje dece zemlju treba da ljubite: ta ljubav neka bi bila vae novo plemstvo,
zemlja neotkrivena, u najudaljenijim morima! Onamo, onamo neka vaa jedra zabrode, da je traite i
naete! Na deci svojoj traba da popravite to ste deca svojih otaca: tako treba da iskupite sve to je prolo!
Te nove tablice postavljam iznad vas!
Page 68
13.
emu ive+? Sve je sujeta! ive+ znai mla++ praznu slamu; ive+ znai izgore+ a ne zagreja+ se. Tako
starodrevno naklapanje vai jo jednako kao neka mudrost; a zato to je starinsko i to zaudara na pljes,
utoliko se vie potuje. I pljes moe da oplemeni. Deci je bilo doputeno tako govori+: ona se plae od
vatre, jer ih je opekla! Ima mnogo de+njarija u starim knjigama mudros+. Ali ko veito mla+ slamu, kako
sme taj da proklinje mlaenje slame! Takvim budalama trebalo bi zaveza+ usta! Oni sedaju za sto a ne
ponesu sa sobom nita, ak ni gladi: i onda psuju i proklinju: Sve je sujeta! A dobro jes+ i pi+, to, brao
moja, zaista nije sujetna ve+na! Razbijte, razbijte mi tablice veno namrgodenih.
14.
istome je sve isto tako kae narod. A ja vama kaem: svinjama je sve svinjsko! Stoga i propovedaju
zaneenjaci i klimoglavci, u kojih je i srce rasklimatano: sm svet je jedno pogano udovite. Jer svi su oni
neista duha; a poglavito oni za koje nema mira ni odmara dok nisu sagledali svet odostrag, + stranjaci i
zagrobnjaci! Njima u rei u lice, iako ne zvui ba odvie ljupko: svet je u tome slian sa ovekom to ima
stranjicu, toliko imaju pravo! U svetu ima mnogo pogani: toliko imaju pravo! Ali zato sam svet jo nije
pogano udovite! Ima mudros+ u tome to na svetu mnogo ta smrdi: samo gadenje stvara krila i snagu
koja vodi k izvoru! I na najboljemu ima jo to izaziva gaenje; i najbolji je jo neto to treba prevlada+! O
brao moja, mnogo je mudros+ u tome to na svetu ima toliko pogani.
15.
Evo kakve sam izreke sluao gde govore zagrobnjaci saves+ svojoj, i, zaista vam kaem, bezlobno i bez
pritvorstva, iako uis+nu nema od toga nita pritvornije na,svetu, ni+ zlobnije. Pus+ svet nek ide svojim
tokom! Nemoj ni prstom maknu+ pro+v toga! Pus+ neka ko god hoe ljude kolje i davi i dere do koe:
nemoj ni prstom make+ pro+v tega! Tako e onda naui+ da se odreknu sveta. A svoj roeni razum
njega treba + sm da gui i davi; jer to je razum od ovoga sveta, tako e onda naui+ i + sm da se
odrekne sveta. Razbijte, razbijte mi, brao moja, te stare tablice smirenjaka. Razreknite mi te izreke
opadaa svetskih!
16.
Ko mnogo ui, taj se odui svih ivih elja tako apuu danas jedni drugima u ui po svim mranim
Page 69

uilicama. Mudrost umora, nema nieg to bi vredelo; ne treba da eli! tu novu tablicu naao sam gde
visi i na javnim tri+ma. Razbijte mi, brao moja, razbijte mi i tu novu tablicu! Sveta-si+ obesili su je onde, i
propovednici smr+, a i okrutnici: jer pogledajte bolje, to je ujedno i propoved koja poziva na ropstvo: to
su loe uili, i najbolje nenauili, to su sve uili prerano, i prebrzo: to su se pretovarili, otuda im pokvaren
eludac njihov, pokvaren eludac, to je njihov duh: on preporuuje smrt! Jer, zaista vam kaem, brao
moja, duh i jeste eludac! ivot je izvor rados+: ali iz koga govori pokvaren eludac, otac turobnos+, za tog su
svi izvori otrovani. Saznanje, u tome je radost za onoga koji ima lavlju volju! Ali ko se umorio, taj je i sm tek
predmet volje, i s njim se igraju svi talasi. I to je oduvek svojstvo slabih ljudi: oni se izgube na putevima
svojim. I na kraju puta jo pita umor njihov: Zato smo uopte i polazili na puteve! Sve je isto! Njima je
prijatne u+ kad se propoveda: Nita se ne ispla+. Ne treba da hoete! Ali takva propoved poziva na
ropstvo. O brao moja, kao sve vihor-vetar dolazi Zaratustra za sve umorne od puta; on e uini+ da jo
mnogi nosevi stanu kija+! Slobodni dah moje due i kroz zidne, unutar u tamnice i u tamne duhove! Volja
oslobaa: jer, hte+ znai stvara+: tako uim ja. I jedino ega radi treba da uite, to je da biste stvarali! Ali, i
kako se ui, treba tek da nauite od mene, kako se dobro ui! Ko ima ui, neka uje!
17.
Evo ovde un, a onamo preko plovi se moda u veliko Nita. Ali, ko hoe da ude u to Moda? Niko od
vas nee da ue u un smr+! Kako hoete onda da ste umorni od sveta! Sveta si+! A niste se jo ni sa
zemlje pomakli! Ja sam vas viao uvek udne zemlje, zaljubljene jo u roeni svoj umor zemaljski! Nije vam
uzalud usnica otromboljena: jo na njoj sedi mala jedna zemaljska elja! A u oku zar ne pliva tuda
oblaak jedan jo nezaboravljene zemaljske rados+? Ima na zemlji mnogo dobrih pronalazaka, jedni su
korisni a drugi prijatni: njih radi treba vole+ zemlju. A mnogo tota na njoj tako je dobro pronaeno, da je
kao i nedra enina: i korisno i prijatno u is+ mah. Nego, vi sveta.si+! Vi od zemlje tromi! Vas treba prutevima
iba+! ibama vas treba opet dii na hitre nege! Jer: ako niste bolesnici i preiveli kukavci, kojih je zemlja sita,
onda ste lenji lukavci, ili oblaporni pritajeni maori i strasnici. Pa ako vam nije vie u stras+ da potrite, a vi
putujte u nepovrat! Neizleive ne treba pokuava+ lei+: tako ui Zaratustra: putujte dakle u nepovrat!
Nego, treba vie hrabros+ da se naini kraj, nego s+h s poetka: to znaju svi lekari i svi pesnici.18.
O brao moja, ima tablica koje je stvorio umor, i ima ih koje je stvorila lenjost, gnjilost: mada one jednako
govore, ne treba ih jednako slua+. Pogledajte ovog ednika! Jedva jo pedalj ima do mete svoje, a toliko je
umoran da je prkosmo legao posred ove praine: junaina! Od umora hoe da proguta i put i zemlju i metu i
sama sebe: a ni koraknu+ nee dalje, junaina! Eno ga sunce pee, a psi mu liu znoj sa udova: ali on lei
prkosan i ne mie se, i pre e svisnutli od edi: svisnu+ na pedalj daljine od mete svoje! Zaista vam
kaem, jo ete ga mora+ vui za kose u nebo njegovo, toga deliju. Ali je bolje da ga ostavite da lei gde je
legao, te da mu doe san, uteitelj, s osveavajuim pljuskom kie: Ostavite ga da lei dok se sm ne probudi,
dok sm ne oporekne sav umor i sve te je umor iz njega govorio! Jedino, brao moja, razgonite pse oko
njega, lenje oblizice, i sav taj uzrujani gad od muha i muica: sav taj uzrujani loj obrazovnih, koji se
sladi i hrani od znoja svakoga junaka!
Page 70
19.
Ja povlaim oko sebe krugove i svete mee; sve se manje njih penju sa mnom na sve vie bregove: ja gradim
planinu od sve sve+jih bregova. Ali ma kuda se peli sa mnom, o brao moja, pazite da se ne bi koji parazit sa
vama popeo! Parazit: to je crv, gmizavi, pripijeni crv, koji bi da se nasi+ rijui po vaim bolnim ranjavim
ku+ima. A ve+na njegova je u tome, da na duama koje se penju pronalazi gde su umorne: u va jed i u
vau zlovolju, u va osetljivi s+d, svija gadno gnezdo svoje. Onde gde je jaki slab a blagorodni premilos+v,
tu on svija svoje gadno gnezdo: parazit se iri onde gde na velikome nae njegove male ranjave kuie. ta je
najvia vrsta svih bia, a ta najnia? Parazit je najnia; a onaj koji pripada najvioj vrs+, taj daje hrane
najveem broju parazita. Jer, kako i ne bi sedeo najvei broj parazita na dui koja ima najvie stupnjeva, i
koja najdublje silazi? na dui koja sve obuhvata, i koja najdalje tri i luta i eta po sebi; koja je
najneophodnija, i koja se od drage volje baca u naruje sluaju: na dui koja postoji a koja tone u
postajanju; koja ima, a koja hoe da hoe i da eli: koja bei od same sebe, i koja sebe samu sus+zava u
najirem krugu: koja je najmudrija, i kojoj se ludost najslae dodvoruje: koja sebe samu najvie voli, u kojoj
sve stvari odmenjuju kao priliv i odliv, kao plima i oseka: kako i ne bi bili na najvioj dui najgori parazi+?
20.
O, brao moja, jesam li moda svirep? Ali ja kaem: to pada, treba jo i odgurnu+! Sve to je od danas
pada, propada: ko bi ga zadrao! Ali ja ja hou jo da ga i odgurnem! Da li ste poznali slatko uivanje:
survava+ kamenje u provaliju bez dna? Pogledajte samo ove ljude od danas, kako se survavaju u moju
provaliju! Ja sam tek predigra boljih igraa, o brao moja! Igra za primer! inite po mome primeru! Pa koga
ne moete naui+ da lei, toga nauite da to bre padne!
21.
Ja volim hrabre: ali nije dosta, bi+ smeo na udarcu, nego treba i zna+ na koga valja udari+! A esto ima vie
smelos+ u tome da se ovek uzdri i proe mimo: da bi sebe tedeo za dostojnijega neprijatelja! Vai
neprijatelji treba da su takvi da ih moete mrze+, ali ne da ih morate prezira+: treba da se moete ponosi+
neprijateljem svojim: takav sam nauk jednom ve davao. Treba, o brao moja, da tedite sebe za dostojnijeg
neprijatelja: stoga prolazite mirno mimo mnogota, poglavito mirno mnogi olo, koji vam puni ui grajom
o puini i o narodima. Ne dajte da vam pomu+ oko njihovo Za i njihovo Pro+v! Mnogo je u tome pravo,
mnogo nepravo: ko u to zagleda, gnev ga spopada. Ko zagleda, ne moe a da ne udari posred svega toga:
stoga proite i idite u ume, i ostavite ma svoj neka miruje! Idite svojim putevima! A narod i narode
ostavite neka idu svojima! putevima mranim, zaista vam kaem, koje ne osvetljava ni s vremena na vreme
vie ni jedna jedina nada! Ostavite sitniare neka vladaju tuda, gde je sve to se jo sjaji talmi-zlato! Prolo
je doba kraljeva: to se danas naziva narodom, ne zasluuje da ima kraljeve. Pogledajte samo, kako ovi
Page 71

narodi sada sami podraavaju sitniarima; i najmanju dobit eprkaju sebi iz svakog ubreta! Oni uhode jedni
druge, i uhodei uzimaju jedni od drugih, i to zovu dobro susedstvo. O blaeno staro doba, kada je
narod govorio u sebi: Ja hou nad narodima da gospodarim! Jer, brao moja, ono to je najbolje treba
da gospodari, ono to je najbolje i hoe da gespodari! A gde se ui drukije, tu nema onog to je najbolje.
22.
Kad bi + imali hleba badava, teko njima! Za im bi takvi onda vikali! Zarada njihova to je ujedno i zabava
njihova; pa i treba da im teko pada! Grabljive su to ivo+nje: u njihovu radu ima jo grabljenja, u njihovu
zaraivanju podvaljivanja! I zato treba da im teko pada! Treba da postanu jo bolje grabljive ivo+nje,
nije, mudrije, oveku slinije: jer ovek je najbolja grabljiva ivo+nja. Svima ivo+njama oteo je ovek vrline
njihove: na taj je nain od svih ivo+nja za oveka bilo ponajtee. Samo su jo p+ce iznad njega. Te kad bi
ovek jo i lete+ nauio, avaj! koliko bi visoko poletela njegova elja za grabljenjem?
23.
Mukarca i enu elim ovakve: mukarca sposobna za rat, enu sposobnu za raanje, a oboje sposobne za
igru i glavom i nogama. Izgubljen neka nam izgleda dan u koji se nije bar jedanput igralo! Lana neka bude za
nas svaka is+na uz koju nije bilo bar malo smeha!
24.
Vae sklapanje brakova: pazite dobro, da ne bude ravo sklopljeno! Vi sklopiste odvie brzo, te mora
sledova+ brakolomstvo! Ali, bolje je brak i lomi+ nego brak savija+, u braku izvija+! Evo ta mi ree
jednom ena jedna: odista, izvrila sam brakolomstvo, ali je prvo brak slomio mene! Video sam da su
zlo-spareni uvek najosvetoljubiviji: ceo svet mora da ose+ te da svako od njih ne ide vie za sebe. Stoga bih
eleo da poteni ovako govore meu sobom: mi se volimo: daj da se postaramo da se i dalje volimo! Ili da
uvidimo da smo bili u zabludi? Dajte nam vremena i mali brak, da bismo videli da li smo sposobni za
veliki brak! Velika je stvar, bi+ uvek udvoje! Taj savet dajem ja svima potenima; i ta bi bila ljubav moja za
natoveka, i za sve to ima da doe, kad bih drukije svetovao i govorio! Ne samo po broju da se plodite,
nego uvisinu u tome, brao moja, neka vam bude na pomoi vrt braka!
Page 72
25.
Onaj koji je postao mudar ispitujui stara vrela, evo vam kaem, taj e na kraju krajeva potrai+ izvore
budunos+ i nova porekla. O brao moja, nee traja+ dugo a novi e se narodi pojavi+, i novi e izvori
zaubori+ dole u nove dubine. Jer, gde se javi zamljotres taj zatrpa mnogo bunara, i stvara mnogo ei: on
izdie na videlo i unutarnje snage i tajanstvenostli. Zemljotres otkriva nove izvore. Iz potresa starih naroda
izbijaju novi izvori. I ko usklikne: Pogle, evo bunar za mnoge edne, srce za mnoge koji eznu, volja za
mnoga orua: oko toga se iskuplja narod, a to znai: mnogo onih koji bi da pokuaju. Ko ume da
zapoveda, ko mora da se pokorava to ima tu da se pokua! Ah, i koliko tu treba kuanja i nagaanja i
neuspeha i ponovnog kuanja! Drutvo ljudsko: to je jedan pokuaj, tako ja uim, jedno dugo kuanje i
traenje: a trai se onaj koji e zapoveda+! pokuaj, o brao moja! Ne ugovore! Razbijte, razbijte takve
rei boleivih i polutana!
26.
O brao moja! U kojima lei najvea opasnost za svu budunost roda oveanskog? Zar ne u potenima i
pravednima? u njima koji govore i koji misle u srcu svom. mi ve znamo ta je dobmo i pravedno, mi to i
inimo; teko onima koji to tek trae! Ma koliko da je teta od onih koji su zli: teta od ovih dobrih
najtetnija je teta! I ma kolika da je teta od onih koji opadaju ovaj svet, teta od dobrojih najtetnija je
teta. O brao moja, dobrima i pravedni zagledao je jednom u srce jedan koji je rekao: To su fariseji. Ali ga
niko nije razumeo. Dobri i pravedni nisu ga ni smeli razume+, jer je duh njihov zarobljen u njihovoj istoj
saves+. Glupost dobrog je bezgranino oprezna. A is+na je u ovome: poteni moraju bi+ fariseji, oni ne
mogu da biraju. Poteni moraju na krst razape+ onog koji sam svoju vrlinu pronalazi! To je is+na! Drugi pak
jedan koji je otkrio zemlju njihovu, zemlju, srce i carstvo potenjaka i pravednika, to bee onaj koji je zapitao:
koga mrze najvie? Najvie mrze onog koji stvara: Onog koji razbija tablice i stare vrednos+, razbijaa,
njega nazivaju razbojnikom. Jer dobri oni ne umeju da stvaraju: oni su uvek poetak kraja: oni razapinju
na krst onog koji pie nove vrednos+ na nove tablice, oni rtvuju sebi budunost, oni razapinju na krst svu
budunost roda oveanskog! Dobri oni su uvek bili poetak kraja.
27.
O brao moja, da li ste dobro razumeli ovu re moju? I sve to sam jednom rekao o poslednjem oveku? U
kojima lei najvea opasnost za svu budunost roda oveanskog? Zar ne u dobrima i pravednima? Razbijte,
razbijte dobre i pravedne! O brao moja, da li ste dobro razumeli ovu re moju?
28.
Page 73

Vi beite od mene? Vi ste zastraeni? Vi drhete od ove rei moje? O brao moja, pozivajui vas da razbijete
potenjake i tablice njihove, ukrcao sam samo oveka na iroko more njegovo. A sada tek dolazi za njega
veliki strah, velika pogledanja uokolo, velika bolest, veliko gaenje, velika morska bolest. Dobri su vam
pokazali lane obale i lana utoita; u laima ste dobrih vi roeni i sklonjeni. Dobri su sve do temelja u la
umoili i utopili. Ali onaj koji je otkrio zemlju ovek, otkrio je i zemlju budunost roda oveanskog.
Odsad ete mi bi+ moreplovci, es++, strpljivi moreplovci! Idite uspravno za vremena, o brao moja, nauite
ii uspravno! Na moru je bura, Mnogi bi hteli da se s pomou vas i oni usprave. Na moru je bura: sve je u
moru. Na posao dakle! Vi oprobana srca moreplovaka! Kakva otadbina! Onam' onamo naa e krma gde je
postojbina nae dece! Onam' onamo, burnije nego morska bura, nosi nas bura velike enje nae!
29.
to si tako tvrd! govorio je jednom kuhinjski ugalj dijamantu; zar nismo nas dvoje bliski srodnici? to
ste tako meki? O brao moja, tako ja pitam vas: zar niste vi moja braa? to ste tako meki, tako neotporni i
popustljivi? Zato ima toliko odricanja, poricanja u srcima vaim? Tako malo sudbine u pogledu vaem? Ako
neete da ste sudbonosni i neumitni kao sudbina: kako ete sa mnom pobeiva+? A ako vaa tvrdokornost
nee da seva i poseca i raseca: kako ete jednom sa mnom stvara+? Jer, oni koji stvaraju su tvrdi. I mora da
vam izgleda blaenstvo, da ruku svoju pri+snete na +suu godina kao na vosak, blaenstvo, da piete na
volji +sue godina kao po eliku, vre od elika, blagorodnije od elika. Sasvim tvrdo je samo ono to je
sasvim blagorodno. Tu novu tablicu, o brao moja, postavljam iznad vas: postanite tvrdi!
30.
O + voljo moja! Ti prepreko svake potrebe, + moja preka potrebo! Sauvaj me od svih malih pobeda! Ti
ureenje due moje, koje ja nazivam provienjem! Ti koja si u meni, i nada mnom! Sauvaj me i ouvaj me,
da budem jedno veliko provienje! A poslednju tvoju veliinu, voljo moja, ostavi za poslednji podvig tvoj,
da bude neumitna u pobedi svojoj! Ah, ko jo dosad nije podlegao pobedi svojoj! Ah, ije se jo oko nije
zamrailo u tom opojnom sutonu! Ah, ija jo noga nije pokleknula, i nije se u pobedi odvikla da stoji
vrsto! O, da bih jednom o Velikom podnevu bio spreman i sazreo: spreman i sazreo kao uzavreo elik,
munjevit oblak, i vime nabubrelo od mleka, spreman za sama sebe i za svoju najskriveniju volju: l?k koji
udi za svojom strelom, strela koja udi za svojom zvezdom: zvezda, spremna i sazrela u svome podnevu,
gorua, probodena, blaeno ispruena na domaku ubitanih strel sunanih: smo sunce, i neumitna
volja sunana, spremna da uni+ pobeujui! O voljo, prepreko svake potrebe, + moja preka potrebo!
Ouvaj me i sauvaj za jednu veliku pobedu!
Ozdravljenik
1.
Jednog jutra, ne dugo po povratku svom u peinu, poskoi Zaratustra sa svoje postelje kao manit, stade se
dera+ stranim glasom i mla++ rukama, kao da lei jo neko u postelji pa nee da ustane; i toliko je odjekivao
glas Zaratustrin, da su njegove zveri poplaene dotrale, i da su iz svih peina i jaruga, koje su bile u blizini
Zaratustrine peine, sve p+ce i zverinje pobegli, letei, leprajui se, gamiui, skakuui, kako je god koje od
svojih nagu i krila s+glo. A Zaratustra je govorio ove rei: Izlazi, misli bez dna, iz dubine moje! Ja sam tvoj
Page 74

petao budilnik i ruj zorin, dremljivi crve: ustani! dii se! Moj e te jasni kukurek ve razbudi+! Odrei lance sa
uiju svojih, pa sluaj! Ja hou da progovori! Ustaj! Dii se! Ovde je groma dosta da bi i grobovi mogli
prou+! Otrljaj san, i sve to je brljivo i razroko, iz oiju svojih! Sluaj i oima svojim to u + rei: jer glas moj
isceljuje i sleporoenad. Kad se jednom razbudi, ostae mi budna veito. Nije moj obiaj, da budim
prababe iz sna, pa da ih onda pus+m da dalje spavaju! Ti se mie, protee, stenje? Ustani! Na noge!
Neu da mi stenje nego da govori! Zaratustra te zove, bezbonik Zaratustra! Ja, Zaratustra, zatoenik
ivota, zatoenik patnje, zatoenik kruenja zovem tebe, moju najdublju, bez dna, misao! Blago meni! Ti
dolazi, ja te ujem! Bezdana moja progovara, krajnju dubinu svoju izvrnuo sam na videlo! Blago meni!
Ovamo! Prui ruku ha! Pus+! Haha! Gad, gad, gad teko meni!
2.
Tek to je Zaratustra izgovorio ove rei, stropota se na zemlju kao mrtvac, i ostade dugo tako. A kad je opet
doao k sabi, bio je bled i drhtao je, i osta leei, i ne htede zadugo nita da jede ni+ da pije. To ga je tako
dralo sedam dana; a njegove zveri ne naputahu ga ni danju ni nou, osim te je orao pakatkad izletao po
hranu. to bi nao+mao i doneo, to je metao Zaratustri na postelju: tako da je naposletku Zaratustra leao
meu samim u+m i rumenim zrnjem, groem, ipkovima od rua, mirisavim biljem, i iarkama od jela. A
kraj nogu njegovih leala su ispruena dva jagnjeta, koje je orao s tekom mukom oteo od njihovih pas+ra.
Naposletku, posle sedam dana, uspravi se Zaratustra na svojoj postelji, uze u ruku jedan ipak od rue,
omirisa ga, i miris mu goae. Tada su mislile njegove zveri da je dolo doba da s njime govore. O
Zaratustra, rekoe, evo ve sedam dana kako lei tu, sa sklopljenim oima: zar se nee najzad opet dii na
noge? Izai napolje iz peine svoje: svet te iekuje, kao gradina. Vetri se igra tekim mirisima, koji hoe k
tebi; i svi potoii hteli bi da tre za tobom. Sve travke ude za tobom, dok si + sedam dana osamljen opstao,
izai napolje iz peine svoje! Sve tvari hoe da budu tvoji lenici! Je li + moda dolo kakvo novo saznanje,
nesvarljivo i teko? Kao zameano testo leao si, i dua se tvoja razlila i rastui poela da prelazi sve ograde
svoje. O zveri moje, odgovori Zaratustra, eretajte samo tako, i pus+te me da vas sluam! Mnogo me
osveava kad eretate: gde se ereta, tu ve lei svet preda mnom kao gradina. Koliko je prijatno to postoje
rei i glasovi: zar nisu rei i glasovi dge i zamiljeni mostovi izmedu onog to je za navek rastavljeno? Svakoj
dui pripada drugi svet; za svaku je duu svaka druga dua jedan drugi svet. Izmeu onoga to je
najslinije jedno s drugim vara izgled ponajlape; jer preko najmanje provalije najtee je prei. Za mene
kako moe da ima neto to je van mene? Izvan ne postoji! Ali mi na to zaboravljamo kad glasom dolazi do
nas; kako je to lepo, to zaboravljamo! Zar nisu stvarima da+ na dar imena i glasovi da bi stvari oveka
razonodile? Govor je odista vrlo lepa ludorija; njime ovek igrajui prelazi preko svih stvari. Kako su prijatni
svaki razgovor i svaka la glasova! S pomou glasova igra ljubav naa po arenim dugama. O Zaratustra,
rekoe na to zveri, za one koji ovako misle kao mi, igraju sve stvari same od sebe: sve dolazi i hvata se za ruke
i smeje se i bei i opet se vraa. Sve ide, i sve se opet vraa; veno se kotrlja toak bia. Sve umire, i sve
opet procveta; veno juri napred godina bia. Sve se krha, i sve,se opet sklapa; veno se zida ista kua bia.
Sve se rastaje, i sve se opet sastajui zdravlja; veno veran sebi ostaje prsten bia. U svakom trenutu poinje
bie, oko svakog ovde oblee lopta tamo. Sredina je svuda. Kriva je staza venos+. O vi lakrdijai, i
verglai! odgovori Zaratustra, a osmeh mu se opet ukaza na licu, kako vi dobro znate ta je imalo da se ispuni
za sedam dana: i kako mi se crno udovite uvue u drelo i htede da me zadavi! Ali ja sam mu odgrizao
glavu i ispljuvao je iz sebe. A vi, od toga ve nainiste pesmu za svoju sviralu? Ja pak leim evo, jo umoran
od onog odgriza i ispljuvaja, jo bolan usled sopstvenog spasenja. I vi ste sve to gledali? O zveri moje, zar ste
i vi svirepi? Da li ste hteli da vidite veliki bol moj, kao to,to ljudi ine? Jer ovek je najsvirepija ivo+nja. Ono
pri emu se on dosad na zemlji ponajbolje oseao, to su alosne igre, barabe s bikovima, i razapinjanja na
krst; a kad je pronaao, pakao, zaista vam kaem, to mu je bilo nebo na zemlji. Kad veliki ovek povie od
bola : bre bolje dotri do njega mali; a jezik mu visi iz usta od radoznalog uivanja. On pak naziva to svojim
saaljenjem. Mali ovek, naroito ako je pesnik kako vredno optuuje ivot reima! Poujte ga, ali ne
preujte ono uivanje to izviruje iz sveg optuivanja! Takve tuioce ivota: njih savlada ivot dok zatrepe
okom. Ti si zaljubljen u mene, govori ena bezona; poekaj malo, jo nemam vremena za te. Prema
Page 75

samom sebi ovek je najsvirepija ivo+nja. Kad svih onih koji se nazivaju grenici i krstonosci i
isposnici, ne preujte ono sladostrasno uivanje to izviruje iz tog tuenja i optuivanja! A ja sm da li ja
hou ljude ovim da optuujem? Ah, zveri moje, samo sam to jedno dosad nauio, da je oveku potrebno ono
to je najgore na njemu da bi mu bilo najbolje, da u onom to je najgore lei najbolja snaga njegova, i
najtvri kamen za onoga koji najvie zida i stvara; i da ovek mora posta+ bolji i gori: Nije u tome bio krst na
koji sam razapet, to sam znao da je ovek zao, nego sam ja vikao iz sveg grla, kako jo niko vikao nije: Ah,
zato je ono to je najgore na njemu tako odvie malo! Ah, zato je ono to je najbolje na njemu tako odvie
malo! Velika zasienost ovekom ona me je davila i ona mi se bee spus+la u drelo: i ono to je vra
prorekao: Sve je isto, nita se ne isplauje, znanje davi. Dug jedan suton hramao je preda mnom, jedna na
smrt umorna i smru opijena rastuenost, koja mi je zevajui govorila. Veno se vraa ovek kojega si sit,
mali ovek tako je zevala moja turobnost, vukui nogu za sobom i ne mogui zaspa+. U peinu mi se
pretvori zemlja ovekova, grudi joj upadoe u nju, a sve ivo postade za me ljudska trule i ljudske kos+ i
trona prolost. Uzdisaji moji sedeli su na svima ljudskim grobovima i ne mogahu se vie podii; uzdisaji moji
i pitanja moja kahu i kukahu i lutahu i tuahu, danju i nou: ah, ovek se veno vraa! Mali se ovek
veno vraa! Nage sam ih video jednom oboje, najveega oveka i najmanjega oveka: odvie sline jednog
drugome, odvie oveanskog jo i najveega medu njima! Zar najmanji najvei! to je bila moja
zasienost ljudima! I veno vraanje i najmanjeg! to je bila moja zasienost biem. Ah, gad! gad! gad!
Tako je govorio Zaratustra, uzdiui i stresajui se; jer se seae boles+ svoje. A njegove zveri ne dadoe mu
tad da dalje govori. Ne govori dalje, od boles+ izbavljeni! tako mu odgovorie njegove zveri, ve izai
napolje, gde te svet iekuje, kao gradina. Idi napolje k ruama i pelama i ja+ma golubova! A pre svega idi
ka p+cama pevaicama: da naui od njih peva+! Treba da pevaju oni koji su na putu ozdravljenja; a zdravi
neka govore. Ako se zdrav i zaeli pesama, on druge pesme eli nego onaj koji se izbavlja od boles+. O vi
lakrdijai i verglai, zau+te ve jednom! odgovori Zaratustra, i smejae se svojim zverima. Kako vi dobro
znate, ta sam kao utehu pronaao sam sebi za sedam dana! Da moram opet da pevam, tu sam utehu
pronaao sebi, i taj put k ozdravljenju: da li ete i od toga opet naini+ odmah pesmu za sviralu? Ne govori
dalje, odgovorie mu ponovo njegove zveri; bolje jo, + od boles+ izbavljeni, napravi prvo i udesi sebi jednu
sviralu, jednu novu sviralu! Jer, sluaj Zaratustra! Za tvoje nove pesme trebaju i nove svirale. Pevaj i odjekni
kao grom, o Zaratustra, lei duu svoju pesmama novim: da bi mogao nosi+ veliku sudbinu svoju, koja jo
nijednog oveka sudbina bila nije! Jer zveri tvoje dobro znaju, o Zaratustra, ko si + i ko treba da bude: uj, +
si uitelj veitog vraanja svega na svetu to je odsad tvoja sudbina! To to + kao prvi treba da iri ovaj
nauk, kako da takva velika sudbina ne bude i najvea opasnost tvoja i bolest! uj samo, mi znamo emu +
ui: da se sve na svetu veno vraa, i mi s njim, i da smo mi ve veno puta bili na svetu, i sve sa nama. Ti
ui, da postoji jedna velika godina postajanja, jedna udovina velika godina: kao sat sa peskom mora ona
uvek iznova da se okrene, da bi ponovo pro+cala i protekla: tako da su sve te godine ravne jedna drugoj,
u najveemu i u najmanjemu, i isto tako da smo mi u svakoj velikoj godini ravni sebi samima, u najveemu i u
najmanjemu. I kad bi + sad hteo da umre, o Zaratustra, uj samo, mi i to znamo kako bi + tad sebi samome
govorio: ali te zveri tvoje mole, da jo ne umre! Ti bi govorio, bez drhtanja u glasu, napro+v lake diui
od blaenstva jer bi se tad skinuli sa tebe veliki teret i velika zamuka, + najvei strpljive! Evo umirem i
nestaje me, govorio bi +, i za +li as pretvoriu se u nita. I due su smrtne kao i tela. Ali e se vra++ vor
uzrok u koji sam zamren, on e me opet stvori+! Sm ja spadam meu uzroke venog povraaja. Ja u
opet doi, sa ovim suncem, sa ovom zemljom, sa ovim orlom, sa ovom zmijom ne u novi ivot ili bolji ivot
ili slian ivot: ja u veno opet dolazi+ u ovaj i is+ ivot, u najveemu i u najmanjemu, da opet uim o
venom vraanju stvari, da opet govorim re o Velikom podnevu zemaljskom i ljudskom, da opet
objavljujem ljudima dolazak natoveka. Ja rekoh re svoju, ja se evo razbih o svoju re: tako hoe moj vei+
udes , kao glasnik propadam i nestaje me! Kucnuo je as evo, da onaj koji pada sebe sam blagosilja. Tako se
svrava pd Zaratustrin. Kada su zveri ove rei izgovorile, zautale su, ekajui da im Zaratustra neto
prozbori: ali Zaratustra nije uo da su zautali. Nego je leao mirno, sa zatvorenim oima, kao neko koji
spava, iako nije spavao, jer je ba bio u dogovaranju sa duom svojom. A zmija i orao, kad su ga videli tako
mirna i utljiva, potujui veliku +inu oko njega, paljivo se digoe i odoe.
Page 76
O velikoj enji
O duo moja, nauio sam te da kae danas kao to se kae jednom i nakad, i da igra kolo svoje u
letu preko svakog ovde i tu i tamo. O duo moja, izbavio sam te iz svih uglova, iis+o te od sve praine,
pauine, i pomrine. O duo moja, sprao sam sa tebe mali s+d i vrlinu sitniarsku, i nagovorio te da naga
stoji pred oima sunevim. Burom koja se zove duh duhnuo sam po uzburkanim valima tvoga jezera;
duvom svojim odgonio sam sve oblake, zadavio sam ak i delata koji se zove greh. O duo moja, dao sam
+ pravo, da kae Ne kao to to kae bura, i da kae D kao to vedro nebo govori D: mirna kao svetlost
stoji + i prolazi kroz sred odricanja burnih. O duo moja, dao sam + natrag slobodu nad onim to je
stvoreno i nad onim to nije stvoreno: i ima li koga jo da poznaje, kao to poznaje +, slatko uivanje u
onom to e doi?O duo moja, nauio sam te preziranju, koje ne dolazi kao to dolazi crvotoina; velikom
preziranju, koje je puno ljubavi, i koje najvie ljubi ono to najvie prezire. O duo moja, nauio sam te da
uverava, tako da i sami razlozi budu uvereni u ono to + kae: kao sunce, koje ume da uveri more da treba
da se die k njemu u visinu. O duo moja, skinuo sam s tebe svako pokoravanje, kolenopriklanjanje i
udvaranje; ja sm nadenuo sam + ime prepreka potreb, i sudbina. O duo moja, davao sam + nova
imena i arene igrake, nazivao sam te sudbinom i obuhvatom sviju obuhvataja i neraskidnom vezom
svega vremena i azurnim zvonom. O duo moja, zemaljsko carstvo tvoje pojio sam svakom mudrou,
svim vinima novim, i svim prastarim jakim vinima mudros+. O duo moja, oblivao sam te svakim suncem i
svakom noi i svakim utanjem i svakom enjom: tako da si mi rasla kao okot vinove loze. O duo moja,
prebogata i teka stoji + sad, kao okot vinove loze sa nabreklim vimenirna, i nabubrelim mrko-zlatnim
grozdovima: nabubrenim i pogurenim usled sree tvoje, oekujui u izobilju, i srameljiva jo sa ekanja
svoga. O duo moja, nema nigde vie due koja bi bila punija ljubavi, i koja bi mogla vie da zahva+ i vie da
obuhva+! Gde su jo budunost i prolost blie jedna drugoj nego u tebe? O duo moja, sve sam tebi dao, i
dajui tebi moje se ruke ispraznie: a sad! Sad se + okree meni, i kae mi s osmehom a tako tuno: Ko
od nas dvoje treba da kae hvala? zar ne treba onaj koji daje da kae hvala onome koji je primio, zato to
je primio? Zar nije davanje potreba za davanjem? Zar nije primanje primanje iz saaljenja? O duo
moja, ja razumem tuni osmeh tvoj: prebogatstvo tvoje prua sad ruke pune enje! Obilje tvoje baca
poglede preko burnih mora traei i iekujui; enja preobilja ogleda se u osmehu nebesnih oiju tvojih! I
odista, o duo moja! Ko bi mogao da vidi osmeh tvoj a da se ne topi u suzama? I sami aneli tope se u
suzama od predobrote osmeha tvog. Dobrota i predobrota tvoja nee da tuguju i da plau: pa ipak, duo
moja, ezne osmeh tvoj za suzama, i uzdrhtala usta tvoja za jecanjem. Zar nije svako plakanje tugovanje? A
svako tugovanje optuivanje? Tako govori + sama u sebi, i stoga se +, o duo moja, radije osmehuje nego
to bi izlila jad svoj; u groznim suzama izlila jad svoj nad obiljem svojim nad svom udi okota za
vinogradarem i za noem njegovim! Ali, ako nee da plae, i da isplae purpurnu alost svoju, onda e
mora+ da peva, o duo moja! Pogle, ja se smeim i sm dok + ovo govorim: da peva, pevom
gromoglasnim, dok ne zamuknu sva mora, da bi sluala enju tvoju, dok se na +him rastuenim od
enje morima ne pojavi un, zlatno udo, oko ijeg zlata skakuu sve dobre zle udnovate tvarke: i
mnoge velike i male p+ce, i zverinje, i sve to ima udnovate noge, da moe tra+ po ljubias+m stazama,
ka zlatnome udu, svojevoljnom unu, i ka gospodaru njegovu, a to je vinogradar, koji eka sa noem od
dijamanata u ruci, tvoj veliki spasilac, o duo moja, bezimeni kome e tek pesme budunos+ ime
nadenu+! I odista, ve odie dah tvoj pesmama budunos+, ve si usplamtela i sanja, ve pije edno iz
svih bunara utehe punih dubokih odjeka, ve poiva tuga tvoja u blaenstvu pesama budunos+! O duo
moja, evo sam + sve dao, i poslednje to sam jo imao, i dajui + ispraznie se sve ruke moje: to to sam +
rekao da peva, eto, to je bilo poslednje to sam jo imao! to sam + rekao da peva, reci sad samo, reci: ko
od nas treba sad da kae hvala? Ali neka, bolje je: pevaj + samo, pevaj, o duo moja! A ostavi mene da
zahvaljujem!
Page 77

Druga pesma uz igru

l.
U oko tvoje zagledao sam nedavno, o ivote: zlato videh gde sija u oku tvome dubokom kao no, srce mi
presta kuca+ od tog slatkog uivanja: zlatan un videh gde sija na nonim vodama, ljuljaka od zlata, koju
bi vali zagnjurivali, zapljuskivali i opet otkrivali! Na nogu moju, udnu za igrom, bacio si pogled, nasmejan
upitan nagovoran ljuljukav pogled: Dvaput samo okrenuo si svoje daire malim ruicama a ve je noga
moja poklekla od udi za igrom Pete na nogama mojim digoe se u vis, prs+ sluktahu, da te u+ mogu: jer
igraevo je uho u prs+ma od nogu! Priskoih do tebe: ali + ustuknu trkom ispred mene: i na mene suknu
jezik kose tvoje vetrom povijene! Odskoih od tebe i od tvojih zmija: i + ve zastade, s pola lica k meni, a iz
oka elja + izbija. Krivim pogledima ui me ii krivim putevima; na krivim putevima ui se noga moja
podlos+ma! Bojim te se blizu, volim daleko od sebe; svojim me beanjem mami, svojim traenjem okiva:
ja pa+m, ali ta ne bih rado prepa+o za tebe! Kad hladnoom stee, i mrnjom zaludi, bekstvom bolje vee,
podsmehom uzbudi: ko da te ne mrzi, velika veziljo, sve vre steziljo, svud s nama hodiljo, u svemu
vodiljo! Ko da te ne voli, tebe milu, ednu, uvek ilu, lakokrilu, bezazlenu a grenu! Kuda me vue sad, +
nenamire i nezamore? A sad opet bei od mene, + slatki vetropire i bezobzire! Ja igram za tobom, i idem za
tobom, zvan il' nezvan. Gde si? Prui mi ruku! Ili bar prst jedan! Zalutaemo, ja vidim petere i iprag oko nas
svud! Pogle, sovuljage i imii proleu ovud! Sovuljago? imiu jedan! alu sa mnom zbija? Gde smo?
Od psa li naui da keve i zavija. Kezi na me zubie svoje bele, zdrave; bulji u me oi ljute iz grive
kudrave! U divljem plesu preko drvlja i kamenja; ja sam lovac, ta si, divokoza moja ili hrt moj +? Uza me
sad! Plesaice divlja, da si brza znam! Sad gore! Sad preko! Avaj! U skoku sam eto pao sam! I k tebi vapim
sad, obesna, smiluj se, o smiluj! Rado bih iao s tobom po lepim stazama, uj! - po ljubavnoj stazi, kroz
+hi aren lug! Il' kraj jezerca gde ribice zlatne plivaju uokrug! Umorna + si! Gle janjce onde, i sunce na
smiraju: kako bi lepo bilo spava+ tu, dok pas+ri sviraju? Zar si toliko umorna? Poneu te ja, samo u + ruke
sklopi+! A jesi li edna, ja imam neto, ali se bojim nee hte+ popi+ O ta prokleta okretna spretna
zmija i indivila! Kud ode? Gle, na licu mom rumene mrlje kazuju da je tu bila! Al' odsad drugi nek bude
budala i pas+r tvoj, da gleda kud se vere! Dosad sam tebi ja, ve+ce, pevao, odsad e meni + da se
dere! Po taktu moga bia igrae i vika+ da svak uje! Da nisam zaboravio bi? Ne, tu je!
2.
Na to mi ivot ovo odgovori, drei pri tome zapuene male ui: O Zaratustra! Ne vikaj tako strahovito +m
svojim biem! Ta + zna da graja ubija misli, a ba mi dolaze tako nene misli. Mi smo oboje prave i
dobriine i tetoine. S one strane dobra i zla nali smo mi nae obeano ostrvo i nau zelenu livadu samo
nas dvoje! Ve zato treba da smo dabri jedan prema drugom! Pa ako se i ne volimo ba iz temelja zar se
mora bi+ kivan na nekoga, kad se ne voli iz temelja? A da sam dobar prema tebi, pa esto i suvie dobar, to +
zna: uzrok je tome, to sam surevnjiv na mudrost tvoju. O, ta sumanuta stara budala mudrost! Ako bi ikad
mudrost tvoja pobegla od tebe, ah! tada bi bre-bolje i moja ljubav pobegla od tebe. Za+m se ivot
zabrinuto obazre iza sebe i oko sebe, pa ree polako: O Zaratustra, + mi nisi dosta veran! Ti me ne voli ni
blizu toliko koliko kae da me voli; ja znam da + smilja da me skorim ostavi. Ima jedno staro teko vrlo
teko zvono: brujanje se njegovo uje nou gore do u tvoju peinu: kad + uje kako to zvono otkucava
pono, onda + izmedu jedan i dvanaest na to misli + na to misli, o Zaratustra, znam ja dobro, kako bi
me skorim ostavio! Da, odgovorih ja okoliei, ali + i to zna. I ja mu rekoh neto na uho, pasred
njegovih zamrenih u+h budalas+h uperaka od kose. Ti to zna, o Zaratustra? To ne zna niko. Mi se
zgledasmo, i pogledasmo u zelenu travu, preko koje je ba preletalo hladno vee, i plakasmo jedan s drugim.
Page 78

Tada pak bee mi ivot miliji nego ikad sva mudrost moja.
3.
Jedan!
O ovee! pazi!
Dva!
To pono +ha k tebi prilazi!
Tri!
Iz duboka sna
e+ri!
Budim se ja, i svest mi silazi:
Pet!
Dubok je svet, bez dna,
est!
Dublji nego Dan to zna.
Sedam!
Dubok je njegov jad ,
Osam!
Radost jo dublja nego vaj:
Devet!
Jad kae: Proi sad!
Deset!
A radost: Veno traj ,
Jedanaest!
Veno traj, i venost daj!
Dvanaest!
Sedam peata
(Ili pesma: Tako je i tako neka bude.)
1.
Page 79

Ako sam prorok i pun onog proroanskog duha koji hodi po visokom grebenu izmedu dva mora, hodi kao
teak oblak izmeu onoga to je bilo i onoga to e bi+, dumanin zaparnim nizinama, i svemu to je
umorno te ni+ moe da umre ni+ da ivi: u mranim grudima svojim spreman da sevne, da pus+ spasonosni
zrak svetlos+, bremen munjama koje kau Da, koje smejui se kau Da! spreman da pus+ proroanske zrake
munje i groma: a blaen je koji tako breme nosi! Jer odista, dugo mora kao teka nepogoda oko brda
visi+ onaj koji e jednom da zapali luu budunos+! o, kako ne bih bio udan venos+, i svadbenoga
prstena nad prstenima, prstena vraanja! Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim
moda ove ene, koju volim. jer ja te volim, o venos+! Jer ja te volim, o venos+!
2.
Ako je ikada gnev moj skrnavio grobove, pomerao pogranino kamenje, i survavao stare tablice razbijene u
ponore, ako je ikada porug moj razduvao gnjile rei, te ako sam doao kao metla za pauine i kao vihor-vetar
za zagune kosturnice: ako sam ikada sedeo kliui onde gde lee zakopani stari bogovi, blagosiljajui i ljubei
svet pokraj spomenika starih opadaa sveta: jer ja volim i hramove i grobove bogova, ali tek kad kroz
razbijene pokrove njihove gleda nebo is+m okom svojim; rado sedim na razbijenim crkvama kao trava i
crveni turinak o, kako ne bih bio udan venos+, i svadbenoga prstena nad prstenima, prstena vraanja?
Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim. jer ja te volim, o
venos+! Jer ja te volim, o venos+!
3.
Ako je ikada dospeo do mene dah od tvorakoga daha, i od one nebeske nude koja je u stanju da primora i
sluaje da igraju u kolu zvezdanom: ako sam se ikada smejao smehom tvorake munje, za kojom lju+to ali
pokorno sleduje dugi grom dela: ako sam se ikada za boanskim stolom na zemlji sa bogovima kocke igrao,
da je zemlja drhtala i krhala se i plamene reke iz dubina dahom dizala: jer zemlja je sto boanski, i drhe
od tvorakih novih rei i od hitaca boanskih kocaka: o, kako ne bih bio udan venos+, i svadbenoga
prstena nad prstenima, prstena vraanja? Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim
moda ove ene, koju volim: jer ja te volim o venos+! Jer ja te volim, o venos+!
4.
Ako sam ikada pio punim gutljajem iz onoga bokala u kojem se penue razni zaini i biljke, u kojem su dobro
smeane sve stvari: ako je ikada ruka moja dolila od onog to je najudaljenije onome to je najblie, i
plamena duhu, i rados+ patnji, i onoga to je najgore onome to je najbolje: ako sam i sm jedno zrnce one
spasonosne soli koja uini da se sve stvari u bokalu meavina dobro smeaju: jer pastoji so koja vezuje
dobro i zlo; a jo i ono to je najgore dosta je dobro da zaini i naini poslednju penu koja e se preli+: o,
kako ne bih bio udan venos+, i svadbenoga prstena nad prstenima, prstena vraanja? Jo nikad nisam
naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim: jer ja te volim, o venas+! Jer ja te
volim,o venos+!
5.
Ako sam naklonjen moru i svemu to je kao more, i jo ponajvie naklonjen onda kad mi lju+to pro+vrei:
ako ima u meni one rados+ u traenju koja okree jedrila prema onome to je jo neotkriveno ako ima u
mojoj rados+ moreplovake rados+: ako je ikada kliktanje moje kliknulo: nestalo je obale sad mi i
Page 80

poslednji okov pade s ruku bezgraninost huji oko mene, daleko ispred mene sjaje se prostor i vreme,
napred! ne stoj! staro srce! o, kako ne bih bio udan venos+, i svadbenoga prstena nad prstenima,
prstena vraanja? Jo nikad nisam naao enu, od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim:
jer ja te volim o venos+! Jer ja te volim, o venos+!
6.
Ako je moja vrlina grka vrlina, i ako sam esto uskakao s obe noge u zlatno i biserno ushienje: ako je
moja zluradost nasmejana zluradost, koja raste skupa sa bokorima rua i po lejama od ljiljana: jer u smehu
je sve zlo na okupu, ali osvetano i osloboeno usled svoga roenog blaenstva: i ako su u tome moje az i
iica, da sve to je teko treba da postane lako, i svaki trup igra, i svaki duh p+ca: a zaista vam kaem, u
tome jeste moje az i iica! o, kako ne bih bio udan vezanos+, i svadbenoga prstena nad prstenima,
prstena vraanja? Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim:
jar ja te volim, o venos+! Jer ja te volim, o venos+!
7.
Ako sam ikada razapinjao nad sobom +ha neba, i na roenim krilima uzletao u roena nebesa: ako sam
igrajui se plivao po dubokim svetlosnim daljinama i ako je slobodi mojoj dolazila mudrost p+ija: a
ovako zbori mudrost p+ija: Posluaj, nema onog to se zove gore ni onog to se zove dole! Preturaj se
uokolo, van, unatrag, lakokrile! Pevaj, ne gavori vie! zar nisu sve rei nainjene za trome i teke? Zar nisu
za lakoga sve rei la? Pevaj, ne govori vie! o, kako ne bih bio udan venos+, i svadbenoga prstena nad
prstenima, prstena vraanja? Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove ene,
koju volim: jer ja te volim, o venos+! Jer ja te volim, o venos+!
ETVRTI I POSLEDNJI DEO

rtva od meda Povik za pomo Razgovor sa kraljevima Pijavica arobnik Izvan slube Najruniji
ovek Dobrovoljni prosjak Senka U podne Pozdravljanje Veera O viem oveku Pesma
turobnos+ O nauci Meu kerima pus+nje Buenje Magarea slava Pijana pesma Znak
Ah, gde su na svetu injene vee ludos+ nego meu milosnima? I ta je na svetu zadavalo vie patnje nego
Page 81

ludost milosnima? Teko svima koji imaju ljubavi, ako nemaju jo i visine koja nadvisuje njihovu samilost!
Ovako mi jednom govorae avo: i Bog ima svoj pakao: to je ljubav njegova prema ljudima. A nedavno,
uh ga gde ree ovo: Bog je mrtav; Bog je umro od svoje samilos+ prema ljudima.
Tako je govorio Zaratustra II
rtva od meda
I opet prolaahu meseci i godine preko Zaratustrine due, a on se na to ne osvrtae; ali mu kosa osede.
Jednoga dana, dok je sedeo na jednom kamenu pred svojom peinom, i +ho gledao u daljinu a otud se ba
izgleda na more, preko izvijenih provalija , obilaahu njegove zveri zamiljene oko njega, i najzad stadoe
pred njega. O Zaratustra, rekoe, da li + to izgleda sreu svoju? ta je stalo do sree, odgovori on,
odavno ve ne teim ja za sreom, nego teim za delom svojim. O Zaratustra, progovorie ponovo zveri,
+ to kae kao neko koji pliva u izobilju dobroga. Zar ne lei + posred nebesnog plavetnila jezera od sree?
aljivci jedni, odgovori Zaratustra smeei se, dobro li izabraste poreenje! Ali vi dobro znate da je moja
srea teka, a ne kao kolebljivi talas vodeni: po+skuje me a ne mie se od mene, i pri+skuje me kao
istopljena smola. Na to obilaahu opet zveri zamiljene oko njega, i stadoe tad ponovo pred njega. O
Zaratustra, rekoe, otuda dakle postaje sm + sve ui i zagasi+ji, iako tvoja kosa poinje da sedi i dobija
izgled lana? Ta pogle samo, + si seo posred smole svoje! ta to kaete, zveri moje, ree Zaratustra i
smejae se, odista, greio sam duu govorei o smoli. Kao sa mnom sad, tako je sa svakim plodom kad sazre.
To je med u ilama mojim to ini krv moju guom i duu moju +om. Bie da je tako, o Zaratustra,
odgovorie zveri priljubljujui se uza nj; ali ne bi li se danas popeo na koje visoko brdo? Zrak je ist, i danas
se moe vide+ od sveta vie nego ikad. Dobro, zveri moje, odgovori on, va je savet izvrstan i govori mi iz
due; hou da se popnem danas na kakvo visoko brdo! Ali pobrinite se, da mi tamo bude pri ruci meda,
utog i belog, slatka, ledena i svea zlatnog meda iz saa. Jer znajte, hou gore da prinesem rtvu od meda.
A kad je Zaratustra bio gore na visini, posla kui zveri koje ga dopra+e, i uveri se da je ostao sam tada se
nasmeja od sveg srca, pogleda uokolo i progovori ovako: to sam govorio o prinoenju rtve i o rtvi od
meda, bilo je tek lukavstvo moga govora i, odista, potrebna ludost! Ali ovde na visini ve smem slobodnije
govori+ nego pred usamljenikom peinom, i pred usamljenikim domaim zverima. Kakva rtva! Ja rasipam
to god mi se daruje, ja rasipnik sa +suu ruku: kako bih to jo rtvom nazvao! A to sam iskao meda, to
sam u stvari iskao mamac i slatke sluzi, na to se oblizuju i gunavi meedi, i udljive durljive p+ce
zloslutnice: najbolji mamac, koji treba lovcima i ribolovcima. Jer ako je svet kao neka mrana uma puna
zverinja, i vrt naslada za sve divlje lovce, meni izgleda on jo pre i vie kao prebogato more, bez dna,
prepuno arenih riba i rakova, kojeg bi se i sami bogovi zaeleli, da bi postali po njemu ribari i lovci mreama:
tako je bogat svet udesima, velikim i malim! Poglavito svet ljudi, more ljudi: u njega bacam evo svoju zlatnu
udicu, s reima: otvori se, ljudski ambisu! Otvori se, i izbaci mi amo ribe svoje i svoje ruse rakove! Najboljim
mamcem svojim hou da namamim danas najudesnije ljudske ribe! samu sreu svoju baciu u puine i u
daljine, meu istok, podne, i zapad, ne bi li mnoge ljudske ribe nauile nagriza+ i naniza+ se na moju sreu,
na iljastu udicu moju, koja e ih izvui k meni u moju visinu, najarenije morske na-dnu-plovce k
najzluradijemu od svih ribolovaca na ljude. Jer ja sam to, sav i od iskoni; vuem, privlaim, izvlaim navlaim
i navijam, izvija, navija i vaspita, koji nije uzaman sm sebe jednom nagovarao: Budi ono to si! Neka
dou ljudi k meni gore: jer ja jo ekam znak, da li je vreme za poslednji moj silazak; jo neu ja sam da se
siem, kao to u mora+, i da propadnem meu ljudima. Na to ekam ovde na visokim brdima, lukav i
podrugljiv, ni+ nestrpljivo, ni+ strpljivo, napro+v, kao neko koji se i od strpljivos+ oduio, zato to vie ne
trpi. Jer sudbina moja ostavlja mi vremena: da me nije zaboravila? Ili sedi moda u hladu kakvog velikog
kamena, pa hvata muice? Ali verujte, ja sam joj zahvalan na tome, venoj sudbini svojoj, to me ne goni i
to ne navaljuje, i to mi daje vremena da teram lakrdije i pakos+: tako da sam mogao poi danas u ribolov
na ovo visoko brdo. Je li jo iko od ljudi hvatao ribe po visokim brdima? Ali, iako je ludost to to ja ovde gore
traim i radim: ipak je bolje ovako nego da tamo dole od ekanja postanem svean, i pozelenim, i pou+m
Page 82

naroguen goropadnik od ekanja, sve+ le+ vihor iz planina, to nestrpljivo urlie u nizine: ujte me, ili u
da vas ibam biem boijim. Ne lju+m se ja zbog toga na takve goropadnike! jer su mi oni taman dobrodoli
za smeh! Oni i moraju bi+ nestrpljivi, + veliki bubnjevi, jer e ili danas ili nee nikad doi do rei! A ja i moja
sudba mi ne govorimo za danas, a ne govorimo ni za nikad: mi imamo za govor strpljenja i vremena i
prevremena. Jer jednom mora doi, i ne sme proi mimo. Ko mora jednom doi i ne sme proi mimo? Na
veliki Iznenad, a to, je nae veliko daleko ljudsko carstvo, carstvo Zaratustrino od +sue godina. Koliko je
daleko to daleko? ta me se +e! Ali ipak zato stoji ono ne manje vrsto , i obema nogama stojim ja
pouzdano na tom temelju, na jednom venom temelju, na tvrdom prakamenju, na ovome najviem,
najtvrem prstenju, ka kojemu dolaze svi vetrovi kao na kakvo raskre vetrova, pitajui gde su? i otkuda
dolaze? i na koju e stranu? Smej se ovde, smej se od srca, vedra, zdrava zlurados+ moja! Sa visokih brda
bacaj dole varljive svoje podsmehe i poruge! Namami mi varljivim sjajem svojim najlepe ljudske ribice! I to
iz svih mora meni pripada, to je moje roeno na svim stvarima to mi ulovi, to mi dovedi amo gore: na to
ekam, ja najzluradiji od svih ribolovaca. Napolje sa tobom, udiice moja! Unutra s tobom, u dubinu, mame
sree moje! Kapaj najslau rosu svoju, meu due moje! Ugrizi, udice moja, za trbuh svaku crnu turobnost!
Napolje, u svet, oko moje! O kolika li su mora svud oko mene, koliko se ljudskih budunos+ ukazuje na
obzorju! A nada mnom kakva ruiasta +ina! Kakvo razvedreno utanje!
Povik za pomo
Iduega dana sedeo je opet Zaratustra na kamenu svome pred peinom, dok su zveri lutale napolju po svetu
da bi donele kui nove hrane, i nova meda: jer je Zaratustra potroio bio i rasuo stari med do poslednje
kapi. Sedei tako, sa tapiem u ruci, crtao je po zemlji sen tela svog, i premiljao je, no ne o sebi i o svojoj
seni kad ali se odjednom tre i zadrhta: jer vide uz svoju sen jo jednu drugu sen. Pa kako bre pogleda oko
sebe i ustade, gle, pred njim stajae prorok, onaj is+ kojega je jednom za stolom svojim nahranio i napojio,
glasnik velikog umora koji uae: Sve je isto, nita se ne isplauje, svet nema smisla, znanje davi. Ali se sad
lik njegov bio izmenio, i kad Zaratustra zagleda u oi njegove, srce mu ponovo zadrhta: toliko zlih obaves+ i
opaljenih munja igrahu na liku tom. Prorok koji je opazio ta se deava u dui Zaratustrinoj, prebrisa rukom
preko lica, kao da bi da ga zbrie; isto to uini i Zaratustra. Pa kad su se oboje na taj nain pribrali i osnaili,
pruie ruke jedan drugom, u znak da priznaju i pristaju da se ve znaju. Dobro mi doao, ree Zaratustra, +
proroe velikog umora, neka nisi bio uzaman nekad gost za stolom mojim i u kui mojoj. Jedi i pij kod mene i
danas, i pros+ to e i jedan zadovoljan star ovek sede+ s tobom za stolom Zadovoljan star ovek
odgovori prorok maui glavom: ma ko da si, ili hteo da si, o Zaratustra, doao je kraj boravku tvome ovde
gore, un tvoj uskoro nee vie bi+ na suvu! Zar sam ja na suvu? zapita smejui se Zaratustra.
Oko brega tvoga diu se vali, odgovori prorok, diu se sve vie i vie, vali velike nevolje i turobnos+; oni e
uskoro podii i un tvoj i tebe pone+ sobom. Zaratustra je utao i udio se. Zar + jo nita ne uje?
nastavi prorok: zar ne uje kako bruji i tutnji iz dubine? - Zaratustra je jo uvek utao i oslukivao: tada
zau dug, vrlo dug povik, koji su provalije prihvatale i dalje bacale, jer ga nijedna ne htede zadra+: tako je
zloslutno odjekivao. Nevaljali glasnie, progovori najzad Zaratustra, to je povik za pomo, i povik oveka koji
dolazi zacelo iz kakvog crnog mora. Ali ta se mene +e ljudska nevolja! Poslednji greh moj koji mi jo
ostade, da li zna kako se zove? Samilost! odgovori pretskaziva prepuna srca i die obe ruke u vis o
Zaratustra, ja sam evo doao da te zavedem na poslednji greh tvoj! A tek to je bio izus+o te rei, odjeknu
ponova povik, dui i oajniji od prvog, i ve mnogo blie. uje li? uje li, o Zaratustra? uzviknu prorok,
tebi je namenjen povik taj, tebe zove: doi, doi, doi, vreme je, krajnje je vreme! Zaratustra je utao,
zbunjen i uzbuen; najzad zapita, kao neko koji okleva pred samim sobom: Pa ko je to to me odonud
zove? Ta + to zna, odgovori lju+to pretskaziva, to se krije? To je vii ovek, koji te zove u pomo! Vii
ovek? uzviknu Zaratustra sav prestravljen: ta hoe taj? ta hoe taj? Vii ovek! ta on tu trai? i po koi
ga obli znoj. Ali prorok ne odgovarae na strah Zaratustrin, ve oslukivae napregnuto da li e u+ to iz
Page 83

dubine. A kad je onde dugo vremena sve ostalo mirno, obrnu pogled svoj, i vide Zaratustru gde stoji i drhe.
O Zaratustra, prozbori tunim glasom + mi ne izgleda kao neko kome e srea da zavr+ mozak: morae
poigra+, da mi se ne bi stropotao! Ali sve i da poigra preda mnom, i da poskoi svojim neobinim
skokovima, neka mi ipak niko ne pokua rei:'Pogle, evo ovo sad igra poslednji veseli ovek!' Uzaman bi neko
dolazio amo na ovu visinu da takvoga ovde nae: Naao bi peine i petere, skrovita za skrivene, ali
majdane sree i riznice, i nove zlatne izvore sree, ne bi naao. Sree otkud sree kod ovakvih zakopanih
usamljenika! Treba li da poem trai+ jo poslednju sreu na blaenom ostrvlju, i daleko meu
zaboravljenim morima? Ali, sve je isto, nita se ne isplauje, ne pomae nikakvo traenje, nema ve vie ni
blaenog ostrvlja! Tako je uzdisao pretskaziva; ali pri poslednjem uzdahu njegovu, Zaratustra se opet
razvedri i ose+ pun pouzdanja, kao neko koji iz dubokog ambisa izae na svetlost sunevu. Ne! Ne! I po
trei put ne! uzviknu snanim glasom, i pogladi bradu svoju. Ja to bolje znam! Ima jo blaenog ostrvlja! O
tome + u+, plaljivi alopeve! Prestani o tome da pljuska, + kini oblae pred podne! Zar nisam evo ve
sav mokar od tvoje turobnos+, i pokisao kao pas? Sad u da se stresem i da pobegnem od tebe, da bih se
opet osuio: nemoj se tome udi+! Izgledam + neu+v? Ali ovo je ovde moje dvorite. A to se +e tvoga
vieg oveka: neka bude! potraiu ga jo ovoga asa u onim umama: jer otud dopirae povik njegov.
Moda je navalila na nj kakva divlja zver. On je na mome domahu: neu da mu se tu to desi! A zaista +
kaem, kod mene ima mnogo divljih zverova. Rekavi to, htede Zaratustra da poe. Tada progovori
pretskaziva: O Zaratustra, + si prepredenjak! Znam ta hoe: hteo bi da me skine s vrata! Milije + je jo,
da juri po umama i goni divlje zverove! Ali ta + to pomae? Uvee e me opet ima+ pred sobom, sedeu
u tvojoj roenoj peini, strpljivo i teko kao kakav panj i ekau na tebe! Neka bude! odvra+ glasno
Zaratustra odlazei: i to je moje u peini mojoj, to je i tvoje, gosta mojega! A nae li u njoj jo meda, dri
samo! nategni i polii ga sveg, + gunavi meedu,,da bi nasladio duu svoju! Jer veeras treba da budemo
oboje dobre volje, dobre volje i puni rados+ to je ovaj dan proao! A + sm treba da igra kao mda moj
uz moju pesmu. Ne veruje? Klima glavom? Dobro dakle! Zdravo da si! Matori medvedu! Ali + kaem, i ja
sam pretskaziva.
Razgovor s kraljevima
1.
Ne bee proao jo ni itav sat otkako se Zaratustra upu+o u svoje planine, kad ali vide odjedared udan
jedan pohod. Ba stazom kojom je hteo da sie, dolaahu dva kralja, ukraeni krunama i purpurnim
pojasima, i areni kao p+ca amingo: a pred sobom terahu natovarena magarca. ta trae ovi kraljevi u
mome carstvu? govorio je Zaratustra zauen u srcu svom, i hitro se sakri iza jednog buna. A kad kraljevi
dospee do njega, ree on poluglasno, kao neko koji sm sa sobom govori: udno! Vrlo udno! Kako se to
slae? Dva kralja vidim a samo jednog magarca!. Tad zastadoe oba kralja, s osmehom na licu pogledae
onamo otkud je glas dolazio, i pogledae za+m jedan drugome u lice. Tako se zacelo i meu nama esto
misli, ree kralj od desna, ali se ne kazuje glasno. A kralj sleva slee ramenima i odgovori: To je zacelo
kakav kozar. Ili ie kakav pus+njak koji je predugo iveo medu stenjem i drveem. Jer i nikakvo drutvo kvari
dobre navike. Dobre navike? odgovori zlovoljno i gorko drugi kralj: a od ega to hoemo da pobegnemo?
Zar ne od,dobrih navika? Od 'dobrog drutva' naeg? Bolje je, zaista, ive+ meu pus+njacima i kozarima
nego sa naim pozlaenim lano premazanim pukom, mada on sebe naziva 'dobrim drutvom', mada on
sebe naziva 'plemstvom'. Ali, na njemu je sve lano i trulo, pre svega krv, hvala budi starim opakim
Page 84

boles+ma, i jo opakijim vetacima lekarima. Ponajbolji mi je danas jo, i ponajmiliji, kakav zdrav seljak,
grub, prepreden, tvrdoglav, izdrljiv: to je danas najotmeniji rod. Seljak je danas najbolje to ima; i rod
seljaki trebalo bi da je gospodar! Ali je danas carstvo puine, mene ne mogu vie zavara+. A puina, to
znai: meavina. Puina-meavina: u njoj je sve i u svima pravcima izmeano, svetac i probisvet, vlastelin i
Jevrejin, i svi rodovi ivo+nja iz kovega Nojeva. Dobre navike! Sve je kod nas lano i trulo. Niko ne zna vie
kako se potuje: od toga smo ba i pobegli. Sve sami sladunjavi nametljivi kerovi, koje pozlauje palmovo
lie. Guim se od gaenja, to smo i sami mi kraljevi postali lani, pokriveni i pretovareni starim poutelim
pradedovskim bleskom, taliri koje prevru najgluplji i najlukaviji, i svi oni koji danas kajiare s moi! Mi nismo
prvi a moramo da izgledamo da smo: takvoga smo varanja najzad si+, ogadilo nam se. Poli smo da se
sklonimo od oloa, od svih onih drekavaca i piskarakih upljuvaka, od onog iUinskog smrada, od sveg to za
klasom strada, od gadnoga zadaha : pfuj, ive+ posred puine, pfuj, posred puine izgleda+ prvi! Ah, gad!
gad! gad! ta je stalo jo do nas kraljeva! Tvoja te stara bolest spopada, jadni brate moj. Ali priberi se,
zna da neko slua ta govorimo. Smesta se die Zaratustra, koji bee otvorio i ui i oi da uje ovakve
govore, izae iz svog sklonita, prie kraljevima, i progovori: Onaj koji slua ta gavorite, koji rado slua ta
govorite, vi kraljevi, zove se Zaratustra. Ja sam Zaratustra, koji je nekad govorio: ta je stalo jo do
kraljeva! Opros+te mi, zaradovao sam se kad vas uh gde meusobom govorite: ta je stalo do nas
kraljeva! A ovo je ovde moje carstvo i moje gospodstvo: ta to vi traite u mome carstvu? Ili ste moda vi
nali uz put ono to ja traim. a to je, vieg oveka. Kada to zaue kraljevi, udarie se u grudi i rekoe u
jedan glas: Mi smo prozreni! Maem ove rei prosekao si due nae najguu pomrinu. Ti si otkrio
nevolju nau, jer pogle! i mi smo poli da bismo nali vieg oveka oveka koji je vii od nas: iako smo mi
kraljevi. Njemu hoemo da privedemo ovoga magarca. Jer najvii ovek treba da bude i najvii gospodar na
zemlji. Nema vee nesree u celoj ljudskoj sudbini, do kad moni na ovoj zemlji nisu ujedno i prvi meu
ljudima. Usled taga sve pastaje lano i izopaeno i naopako. A ta tek da se kae, kad su oni poslednji meu
ljudima, i vie ivo+nje nego ljudi: tada sve vie skae cena puini, i najzad ak vrlina puine progovara: vidi,
ja sam jedina vrlina! ta to uh? odgovori Zaratustra; kolika mudrost kod kraljeva! Ja sam ushien, i, zaista
vam kaem, dobio sam volju, da nainim na to s+h: dabogme, s+h koji nee bi+ za svaije ui. Odavna
sam se ve odvikao da imam obzira spram drugih uiju. Dobro dakle! ujte!
(Ali u taj mah, dogodi se da i magarac doe do rei: razgovetno i zlovoljno ree on: J-a).
Prvoga leta po roenju Spasa,
Sibila pjana bez vina zavapi iz glasa:
Jaoj nama, jao!
Jo nikad nije tako nisko pao
Svet! Rim posta kurva, i kurvinski stan,
Car rimski zver, a id Gospod sm!
2.
Tim s+hovima Zaratustrinim naslaivahu se kraljevi; a kralj od desna progovori i ree: o Zaratustra, kako
smo dobro uinili to smo poli da tebe vidimo! Jer dumani tvoji pokazae nam lik tvoj u svom ogledalu: iz
njega si gledao s iskeenim licem avoljim, i podrugljivo: tako da smo se tebe bojali Ali to ne pomae! Ti bi
nas uvek iznova ub u uvo i u srce svojim izrekama. Tako da najzad rekosmo: ta nas se +e kakav izgleda!
Moramo ga u+, njega koji ui: 'treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove, i to vie kratki mir nego dugi
mir!' Nikad niko nije izgovorio ovako ratoborne rei:'ta je dobro? Dobro je bi+ hrabar. Dobar rat osvetava
svaku stvar.' O Zaratustra, krv naih otaca prostrujala je pri takvim reima kroz telo nae: to je bilo kao da
prolee progovara buradima starog vina. Kad su se ukrtali maevi kao guje krvlju poprskane, tada su oevi
nai voleli to ive; sunce svakog primirja izgledae im nejako i mlako, a dug mir oblivae s+dom. Kako su
uzdisali, oevi nai, gledajui gde po zidovima raju svetli maevi! edni behu rata i jedni i drugi. Jer ma bi
da pije krv, i blista se od udi. Dok su kraljevi govorili ivo tako, i eretali o srei otaca svojih, spopade
Zaratustru ne mala elja da se podsmehne ivos+ njihovoj: jer oevidno behu to vrlo miroljubivi kraljevi to
ih tu gledae pred sobom kraljevi sa starim i nim crtama na licu. Ali se uzdra. Dobro dakle! ree, eno
Page 85

onamo vodi put, onde je peina Zaratustrina; a ovaj dan danas imae dugo vee! Ali sad me jedan povik za
pomo hitno zove, te vas moram ostavi+. Bie ast za moju peinu ako kraljevi hoe da sede u njoj i da
ekaju: ali, dabogme, moraete dugo eka+! Nego ta to mari! Gde se moe danas bolje navii na ekanje
nego na dvorovima? I sva vrlina kraljeva, to im jo preostade, zar se ne zove danas: ume+ eka+?
Pijavica
I Zaratustra iae zamiljeno dalje i dublje, kroz ume i mimo movarnih zemljita; ali kao to se deava
svakom koji premilja o tekim stvarima, tako i on nagazi iznenada na jednog oveka. I gle, odjedared mu
prsnue u lice jedan krik od bola, i dve kletve, i dvadeset gadnih psovki: tako da on onako poplaen podie
tap pa jo i udara+ stade po zgaenome. Ali se odmah za+m pribra; i srce mu se u sebi smejae ludos+ koju
ba bee uinio. Opros+, ree zgaenome, koji se lju+to digao bio sa zemlje i seo, opros+, i pre svega uj
jedno poreenje. Kao to putnik, sanjajui o dalekim stvarima, na usamljenoj stazi iznenada nagazi na psa
koji se izvalio na sunce: kao to tad oboje odskoe, i poskoe jedan na drugog, misli dindumani su jedan
drugome, a oboje se tek dumanski poplaili: tako se desilo i nama. Pa ipak, ipak! zar nije tako malo
nedostajalo pa da se stanu milova+, taj pas i taj usamljenik! Ta zar nisu oboje usamljenici! Ma ko da si,
ree jo uvek lju+to zgaeni, + mi i sa poreenjem svojim odvie blizu stupa, ne samo nogom svojom!
Pogle, zar sam ja pas? i pri tom se po die od sedenja, i izvue golu ruku svoju iz movare. Jer isprva bee
ispruen leao po zemlji, skriven i nevidljiv kao oni to vrebajui doekuju vodenu divlja. Ma ta + to
radi! povika Zaratustra poplaeno, jer vide kako mnoga krv curi niz golu ruku, ta + se desilo? Da te nije
ujela, nesrenie, kakva zla zver? Raskrvavljeni se smejao, jo uvek ljut. ta te se +e! ree, i htede da
poe. Ovde sam kad svoje kue i na svome zemljitu. Neka me pita ko god hoe: ali ludaku mi se ne
odgovara. Vara se, ree Zaratustra saaljivo, i zadri ga, + se vara: ovde + nisi kod svoje kue, nego si u
mome carstvu, a tu ja neu da se ikome ta desi. Moe me zva+ kako + je drago, a ja sm onaj koji treba
da sam. Ja sm nazivam se Zaratustrom. Nego uj! Onamo gore vodi put ka peini Zaratustrinoj: nije daleko,
ne bi li da kod mene vida rane) Zlo si proao, nesrenie, u ivotu ovomu; prvo te ugrize zver, pa je za+m
zgazi ovek! Ali kad zgaeni u ime Zaratustrino, preobrazi se. ta se to sa mnom zbi? povie, ta ko me se
jo +e u ivotu ovom do ovaj jedini ovek, to jest Zaratustra, i ona jedina zverka, to od krvi ivi, pijavica.
Pijavice radi leao sam ovde kraj ove movare kao ribar, i ve mi po dese+ put posisa krv iz ispruene ruke,
kad ali zaedne krvi moje jo lepi pijanac, sm Zaratustra! O sree! O uda! Blagosloven ovaj dan koji me
domami ka ovoj movari! Blagosloven najbolji i najivlji krvopija koji danas ivi, i blagoslovena najvea
pijavica saves+, Zaratustra! Tako je govorio zgaeni; a Zaratustra se radovao njegovim reima, i noi i
potovanju u njima. Ko si +? zapita pruajui mu ruku, meu nama ima mnogo da se rais+ i razbistri: ali
se ve, rekao bih, dan poinje da is+ i vedri.
Ja sam savesni u duhu, odgovori upitani, i u stvarima duha teko da je ko stroi, ui i tvrdi od mene, osim
onog od kojega sam sve nauio, sm Zaratustra. Bolje je nita ne zna+ nego zna+ mnogo upola! Bolje je bi+
lud na svoju ruku nego mudar po tuem miljenju! Ja idem do dna: ta je stalo do tog da li je ono veliko ili
malo? da li mu je ime movara ili nebo? Pedalj dna, meni je dovoljno: samo ako je tu zaista dno i tle!
pedalj dna: to je taman dosta da se na njemu moe staja+. U pravoj svesnoj savesnos+ nita nije veliko i nita
malo. To si moda + onaj to trai saznanja o pijavici? zapita Zaratustra; i + traga za pijavicom do na dno
dna, savesnie? O Zaratustro, odgovori zgaeni, to bi bilo preogromno, kako bih se smeo toga
poduhvata+! Ali, ono to znam i poznajem dobro, to je mozak pijaviin: u tome je moj svet! A to je veruj
ceo jedan svet! Opros+ to tu ponos moj iz mene progovara, ali u tome mi nema ravna. Zato sam i rekao:
'ovde sam kod svoje kue'. Otkada tragam ve za +m jedinim, za mozgom pijaviinim, da mi se ljigava is+na
tu vie ne izmigolji! Tu je moje carstvo! idui za +m odbacio sam sve drugo, idui za +m sve mi je ostalo
postalo svejedno; i +k uz znanje moje lei isprueno crno moje neznanje. Moja savest u duhu trai to od
mene, da jedno znam a sve drugo ne znam: gadim se svih polutana u duhu, svih maglovi+h, kolebljivih,
Page 86

zanesenih. Gde potenje moje prestaje, tu sam slep, i hou da sam slep. Ali gde hou da saznam, hou i da
sam poten, to jest tvrd, strog, tesnogrud, svirep, neumitan. To to si +, o Zaratustra, jednom rekao: 'Duh je
ivot koji zaseca sam u ivot', to me je zavelo i navelo ka tvojoj nauci. I, zaista, roenom krvlju svojom kupio
sam znanje svoje! Kao to se vidi, upade mu u re Zaratustra; jer jo jednako tecijae krv niz golu ruku
savesnoga. A deset pijavica behu se zagrizle u nju. O + udni ovee, emu me sve ui ovo to vidim, to jest
+ sm glavom! Ne bih moda ni smeo sasu+ sve to u tvoje stroge ui! Ali dosta! Rastanimo se sad! Nego,
voleo bih da te opet naem. Onamo gore vodi put ka mojoj peini: budi noas onde moj mili gost! Rado bih i
na telu tvom popravio to to te je Zaratustra nogom gazio: mislim se, kako u. Ali sad me jedan povik za
pomo hitno zove, pa te moram ostavi+. Tako je govorio Zaratustra.
arobnik
1.
Tek to je Zaratustra zaobiao jednu stenu, vide, nedaleko pod sobom, na istoj stazi oveka koji mahae
rukama kao besomuan, i koji se najzad stropota potrbuke na zemlju. Stoj! progovori tad Zaratustra u
srcu svom, ono je zacelo vii ovek, od njega dolazae onaj opaki povik za pomo, daj da vidim da li se tu
moe pomoi. A kad je pritrao k mestu gde leae avek na zemlji, nade drhueg starca sa unezverenim
oima; i ma koliko da se Zaratustra muio da ga podigne i ispravi na noge sve bee uzalud. Izgledalo je ak da
jadnik i ne opaa da ima koga blizu njega; napro+v, on se osvrtae jednako uokolo pravei nemone pokrete,
kao neko koga je ceo svet napus+o te koji je sasvim usamljen. Najzad ipak, posle dugog drhtanja i grenja i
previjanja, stade ovako jadikova+:
Ko e me zgrejat', da li me jo voli ko?

Pruite tople ruke!
Pruite srca ar!
Prostrt, prestravljen,
samrtnik kom noge greju jo
dok telom tresu groze neznane
i ledni marci svud podilaze,
progonjen tobom, Misli! skrivena,
nekazana, uasna!
+ love iza tekih oblaka!
k'o gromom poraen od tebe, Oko
podrugljivo, to me iz mraka gleda tako leim;
svijam se, previjam, i muim
u svakojakim venim mukama,
pogoen
tobom, love svirepi,
+ nepozna+ Boe!
Udri, o udri!
udri jednom jo!
probi, i prebi srce!
emu ubodi
+, tupom strelom?
Opet zlurado,
jo nesit muka ljudskih,
Page 87

boanskim seva gromo-pogledom?
to ne ubija,
zato mui, mui?
to mene mui,
o + zluradi nepozna+ Boe?
Ha! Privlai se?
U tu crnu no
ta hoe? Reci!
Pri+ska me, s+ska
ha, preblizu si ve!
Ta idi! uj!
Slua gde diem,
srca mi otkucaj
oslukuje, + ljubomorni stvore
no emu ljubomor?
Odlazi! emu lestve?
Unutra.
u srce zar
hteo bi da se popne, u najtajnije
pomisli moje?
Bes+dni, nepozna+ kradljive!
ta eli da polui?
ta misli da dokui?
ta hoe da izmui,
o muitelju!
o Boe-delate!
Il' zar kao pas,
da puzim pred tobom?
da + predano, oduevljen sav
ljubavno repom maem?
Uzaman! Bodi samo
svirepom aokom! Al' znaj,
ne pas tek divlja ja sam za tebe,
svirepi love!
tvoj tamniar, al' gord,
+ razbojnie iza oblak!
Reci ve jednom,
ta hoe sa mnom, pustahijo, +?
Gromokrijo! Neznane! Reci, de,
ta hoe, o + nepozna+ Boe?
ta? Otkup? ta e
kao otkup, je l'?
Da ite mnogo ponos trai moj,
i kratko trai drugi iz mene!
Haha!
Zar mene hoe? Mene?
Mene sveg?...
Page 88

Haha!
A mui me, budalo, toliko
namui ponos moj?
Daj, ljubavi ko da me zagreje?
da l' me jo voli ko? daj ruke tople, prui mi srca ar,
daj meni, meni najsamotnijem,
kog led, ah, jo i led sedmostruki
ui da ezne
i za dumanom,
daj, daj + meni,
svirep dindumane,
daj sebe sm!
Ode! Gle!
sm pobee,
jedini, zadnji drug moj,
moj duman veliki,
moj Nepozna+
i moj Bog-delat!
Ne! Hodi natrag,

hodi, muke sve donesi opet!
zadnjemu, ah, od svih usamljenih
povra+ se!
Potoci suza mojih,
svi k tebi teku!
i jo i zadnji plamen srca mog
za tebe e se on razgore+!
O, hodi, vra+ se,
neznani Boe moj! Bole moj! Poslednja
sreo moja!
2.
Tu se Zaratustra ve nije mogao vie ubrza+, nego dohva+ svoj tap i stade iz sve snage udara+ po
jadikujuemu. Ta stani ve jedared! dovikivao mu je u goropadnom smehu, stani, komedijau jedan!
Kovau lanog novca! Laljive iz dna due! Ja te prezirem! Ja u + ve zagreja+ noge, opaki arobnie, ja se
razumem u tome kad takvima kao to si + treba podloi+! Prestani. ree starac i poskoi sa zemlje, ne
udaraj vie, o Zaratustra! Ja sam samo alu terao! To spada u zanat moj; hteo sam da tebe iskuam pravei
ovaj pokuaj pred tobom! Ali si me +, odista, dobro prozreo! Nego i + dobro sam te okusio sad: + si opor,
premudri Zaratustro! Oporo udara + 'is+nama' svojim, ba+ne tvoje iznudile su od mene tu is+nu! Ne
udvaraj se, odgovori Zaratustra jo uvek uzrujan i mraan, + komedijasu u dnu due! Ti si laan: ta + govori
o is+ni! Ti paune nad paunima, + more sujete, ta si to izigravao prea mnom, opaki arobnie, ta sam
Page 89

trebao da verujem, ko da si +, dok si onako jadikovao? Isposnika duha, ree starac, njega sam izigravao:
+ sam pronaao si nekad tu re pesnika i maionika, koji se najzad okree pro+v sama sebe duhom
svojim, preobraenoga koji se smrzava usled zle sves+ i saves+ svoje. I priznaj samo: je li da je dugo trajalo, o
Zaratustra, dok si prozreo ve+nu moju i la moju! Ti si verovao da mi je do nevolje dok si mi drao glavu
obema rukama, uo sam gde se vajka:,odvie su ga malo voleli, odvie malo voleli!' to sam te u tolikoj
meri mogao prevari+, zbog toga je klicala u meni od rados+ zlurados+ moja. Bie da si + prevario ve i
obazrivije nego to sam ja, ree Zaratustra oporo. Ja se ne uvam od varalica, ja moram bi+ bez obazrivos+:
tako ite udes moj. Ali + + mora da vara: toliko te poznajem! Ti mora uvek bi+ dvosmislen, trosmislen,
etvorosmislen, petosmislen! I to to si mi sada priznao, nije mi bilo jo ni blizu dovoljno is+nito ni+ dovoljno
lano! Opaka varalico, kako bi + i mogao ikako! Ti bi jo i bolest svoju pokuao premaza+ kad bi pred lekara
svog stao nag. Tako si sad ba premazivao preda mnom la svoju kad si rekao:'Ja sam samo alu terao!' Bilo
je tu pomeano i zbilje, jer + jesi donekle duhovni isposnik! Ja te dobro providim. Ti si oparao sve, ali + za
tebe sama ne preosta vie obman i lai, + si se sm sebi raarao! Ponjeo si gadenje, kao jedinu is+nu
koju ima. Nijedna re tvoja nije vie prava, prava su jedino jo usta tvoja: to jest gaenje koje se lepi oko
usta tvojih. Ma, ko si +! prekide ga povikom stari arobnik prkosnim glasom, ko sme tako da govori sa
mnom, sa najveim koji danas ivi? i zelenom munjom iz svoga pogleda oinu Zaratustru. Ali odmah za+m
izmeni se, i ree tuno: O, Zaratustra, ja sam sit svega, gadim se arolija svojih ja nisam veliki, ta se tu
pretvaram! Ali, + dobro zna ja sam hteo da budem veliki! Hteo sam da me dre za velikog oveka, i mnoge
sam pridobio: ali ta je la nadmaala snagu moju. Ona e me skrha+. O Zaratustra, sve je na meni la; ali to
u se skrha+ i da u se skrha+ to je na meni pravo! Slui + na ast, progovori Zaratustra mrko i
gledajui dole u stranu, slui + na ast to si hteo da bude veliki, ali te to i izdaje. Ti nisi veliki. Opaki stari
arobnie, to je na tebi najbolje i najpotenije, i to i potujem na tebi, to si se zasi+o sebe, i to si priznao:
'ja nisam veliki'. U tome potujem na tebi duhovnog isposnika: ma to bilo tek koliko dok si se pren'o i tren'o,
taj jedan tren bio si iskren. Ali reci, ta trai tu po mojim umama i gudurama? I kad si legao da meni
preprei put, u kakva si to iskuenja hteo da me dovede? ime si + hteo da iskua mene? Tako je
govorio Zaratustra, a u oima mu se blistae vatra. Stari arobnik utae neko vreme, pa onda ree: Zar sam
te ja iskuavao? Ja samo kuam, traim. O Zaratustra, kuao sam da naem jednog prvog, pravog,
jednostavnog, jednosmislenog oveka, oveka skroz potena, sud mudros+, sve+telja po saznanju, jednog
velikog oveka! Ta zar ne zna, o Zaratustra? Ja traim Zaratustru. I tu nasta dugo utanje medu obojicom;
a Zaratustra se ?d?be duboko u sama sebe, toliko da je zatvorio oi. Za+m vraajui se sabesedniku svome
uhva+ arobnika za ruku i suta u+vost i opreznost progovori i ree: Neka bude! Eno onamo gore vodi put,
tamo je peina Zaratustrina. U njoj pokuaj trai+ onog koga bi da nae. Za savet zapitaj zveri moje, orla
moga i zmiju moju: oni neka + pomognu trai+. A peina je moja velika. Ja sm, dabogme ja jo ne videh
velikog oveka. to je veliko, za te je danas nezgrapno i oko najnijih. Jer mi ivimo u carstvu puine.
Mnogoga sam ve video kako se razmahuje i nadahnjuje, a narod vie: 'Gledajte, eto velikog oveka!' Ali ta
tu pomau svi mehovi! Najzad izae iz njega vazduh. Najzad prsne aba koja se odvie naduvala: izie
vazduh iz nje. Naduvenoga u trbuh ubos+, to je po mom miljenju, lepa zabava. Upam+te, deaci!
Dananjica pripada puini: ko tu jo zna ta je veliko ta malo! Ko bi jo tu sreno i s uspehom traio veliinu!
Jedino ludak: jer ludaci imaju uspeha. Ti trai velike ljude, + udni ludae? Ko te naui tome? Zar je danas
tome doba? O opaki kuitelju, zato hoe da me iskua? Tako je govorio Zaratustra, umiren u dui, i
ode dalje svojim putem smejui se.
Izvan slube
Ne zadugo poto se Zaratustra bio oslobodio arobnika, vide opet nekoga gde sedi na putu kojim je on iao, i
to jednog crna dugaka oveka sa izdubljenim bledim licem: taj ga grdno nalju+. Teko meni, govorae u
srcu svom, evo ovde zakukuljene turobnos+, a ini mi se da je od roda svetenikog: ta trae + ljudi u mome
carstvu? ta! Tek to sam umakao ispred jednog arobnika, zar ve drugi jedan maioniar da mi preprei
put, budikakav vetac koji baje blagosiljajui, mraan udotvorac po milos+ boijoj, miropomazan opada
sveta, da ga avo nosi! Ali da, avo nikad nije na mestu onde gde bi mu bilo mesto: uvek doe dockan, taj
Page 90

prokle+ patuljak i-bogalj! Tako je proklinjao Zaratustra nestrpljiv u srcu svom, premiljajui kako bi se
negledajui na onu stranu, provukao pokraj crnog oveka: ali gle, desi se drukije. Jer ba u is+ as opazio ga
ve bee ovek koji je tu sedeo; i kao neko kome se dogodila nenadana srea poskoi na noge i poe pravo k
Zaratustri. Ma ko bio, o putnie, ree, pomozi jednome zabludelom koji trai, jednome staru oveku kojemu
bi se ovde moglo to desi+! Ovaj mi je svet ovde tu i dalek, a uo sam i divlje zveri gde riu; onaj pak koji bi
me mogao za+++, njega vie nema. Ja sam traio poslednjeg pobona oveka, jednog sve+telja i isposnika
koji u umi svojoj jedini jo nije nita uo o onome to zna danas ceo svet. ta zna danas ceo svet? zapita
Zaratustra. Moda to, da ne ivi vie stari bog, u koga je ceo svet nekad verovao? Ba to, odgovori starac
alos+vo. A ja sam sluio tome starom bogu do poslednjeg asa njegova. I sad sam evo ostao bez slube, bez
gospodara, a ipak ne slobodan, i ni za asak vie veseo, osim moda u uspomenama. Zato sam se popeo na
ove planine, da bih najzad priredio sebi opet svetkovinu kao to pristoji jednome starom papi i crkvenom
ocu: jer znaj, ja sam poslednji papa! svetkovinu pobonih uspomena i slubi boijih. A eto, sad je i on
mrtav, najpoboniji ovek, onaj sve+telj u umi koji je neprekidno pesmom i mumlanjem hvalio boga svog.
Njega sama ne naoh vie kad naoh kolibu njegovu, ali dva vuka u njoj, i oni narikahu za njim jer sve su
ivo+nje njega volele. I ja tad pobegoh. Zar sam dakle uzaman dolazio u ove ume i bregove? I ja se odluih
tad u srcu svom da potraim drugog nekog, najpobonijega meu svima onima koji ne veruje u boga , da
potraim Zaratustru! Tako govorae starac i posmatrae otrim okom onoga koji pred njim stajae; a
Zaratustra dohva+ ruku staroga pape, i razgledae je dugo s udivljenjem. Vidi, preasni, ree tad, koliko
lepa i duga ruka! To je ruka onoga koji je uvek delio blagoslov. A sada ona dri onoga koga trai, mene,
Zaratustru. Ja sam, bezbonik Zzraustra, koji govori: ima li ko bezboniji od mene, da bih se radovao ako e
me poui+? To ree Zaratustra, i pronicae svojim pogledom u misli i primisli staroga pape. Najzad ovaj
otpoe: Ko je njega najvie ljubio i imao, taj ga je sad najvie i izgubio : vidi, svakako sam ja sad od nas
dvojice vei bezbonik? Ali ko bi se mogao tome radova+! Ti si mu sluio do posletka, pitae Zaratustra
zamiljeno, posle duboka utanja, + onda zna, kako je umro? Je li is+na ono to kau, da ga je saaljenje
udavilo, da je video gde ovek lei razapet na krstu, pa to nije mogao da podnese, da je ljubav prema
oveku postala za njega pakao pa onda najzad i smrt? Ali stari papa ne odgovarae, nego je gledao
plaljivo u stranu, sa bolnim i namrtenim izgledom na licu. Neka ga, srean mu put, ree Zaratustra posle
duga razmiljanja, gledajui jo jednako starome oveku pravo u lice. Neka ga, srean mu put, njega nema
vie. Pa iako + slui na ast to za +m mrtvacem samo dobro govori, ipak + zna isto tako dobro kao i ja, ko
je on bio; i da je iao udnim putevima. Kad govorimo ovako u tri oka, ree veselije stari papa (a bio je na
jedno oko slep), u onome to se odnosi na boga, tu sam prosveeniji nego Zaratustra a i smem da sam.
Ljubav moja sluila je njemu mnoge godine, ljubav moja ila je za svakom voljom njegovom. A dobar sluga
zna sve, pa i mnogota to gospodar njegov sam od sebe krije. Bee to jedan skriveni bog, pun
tajanstvenos+. Zaista + kaem, ni do sina nije doao drukije do stranpu+com. Na vra+ma vere njegove stoji
brakolomstvo. Onaj koji ga slavi kao boga ljubavi, ne ceni dosta samu ljubav. Zar nije taj bog hteo da bude i
sudija? A ko ljubi, taj ljubi s one strane nagrade i naplate. Dok je bio mlad, taj bog sa Istoka, bio je okoran i
osvetoljubiv, i sazdao je sebi pakao za naslaenje ljubimaca svojih. Ali je najzad ostareo, i postao mek i mlitav
i saaljiv, vie slian kakvom dedu nego ocu, a jo ponajsliniji kakvoj rasklimatanoj staroj babi. Uveo, sedeo
je tako u zapeku svome, brian zbog slabih nogu svojih, sit sveta, sit volje, i jednoga dana uguio se u
prevelikom saaljenju svom. Ti stari papo, prekide ga tad Zaratustra, jesi li + video to svojim oima? Moe
bi+ da se tako desilo: tako, ili i drukije. Kad bogovi umiru, oni umiru na razne naine. Ali neka! Tako ili tako,
tako i tako njega vie nema! On nije bio po ukusu mojih uiju i mojih oiju, da ne bih to gore rekao o
njemu sad kad je umro. Ja volim sve to gleda vedro i govori poteno. A on + to zna, + stari svetenie,
bilo je u njemu neeg kao + to si, neeg svetenikog bio je mnogosmislen. Bio je i nerazgovetan. Koliko se
samo gnevio na nas, gnevnik jedan, to smo ga ravo razumevali! Ali, zato nije govorio is+je? A ako su ui
nae bile krive, zato nam je dao ui koje ravo uju? Ako je bilo taloga u uima naim, ko ga je metnuo u
njih? Odvie mnogo nije pogaao, taj lonar koji nije izuio zanat svoj. Ali, to se sve+o na loncima i
stvorovima svojim zato to ih nije umeo da pogodi, to je bio greh pro+v dobra ukusa. Ima i u pobonos+
dobar ukus: taj je najzad progovorio: dole s takvim bogom! Bolje je i bez boga, bolje je na svoju ruku gradi+
sudbinu, bolje je bi+ budala, bolje je sm bi+ bog! ta to ujem! ree tad stari papa naotrenih uiju; o
Page 91

Zaratustra, + si poboniji nego to misli, sa takvim tvojim neverovanjem! Neki Bog u tebi pridobio te je za
tvoju bezbonost. Da nije ba sama pobonost tvoja ono to + ne da vie da veruje u jednoga boga? A tvoje
e te preveliko potenje odves+ jo i od one strane dobra i zla! Pogle samo ta tebe eka! Ti ima oi i ruku i
usta koji su od iskoni odreeni da blagosiljaju. Jer, ne blagosilja se samo rukom U blizini tvojoj, iako bi + hteo
da si najvei bezbonik, oseam ja potajni kd tamjana od dugog blagosiljanja; to mi priinjava i prijatnost i
bol u is+ mah. Pus+ da budem gost tvoj, o Zaratustra, za jednu jedinu no! Nigde na zemlji ne bi mi sad bilo
tako dobro kao kod tebe! Amin! Tako neka bude! ree Zaratustra s velikim udivljenjem, onamo gore vodi
put, onde lei peina Zaratustrina. Rado bih te, zaista + kaem, sam otpra+o onamo, preasni, jer ja volim
sve ljude pobone. Ali me sad hitno zove nekud uzvik za pomo, pa te moram ostavi+. Dokle moje carstvo
dopire, nikome se ne sme nita desi+; moja je peina dobro pristanite. A ponajradije bih svakoga koji je
tuan postavio opet na vrstu zemlju i na vrsto kopno. Ali ko da tebi skine tvoju turobnost sa plea? Zato
sam i suvie slab. Zaista + kaem, dugo bismo ekali dok bi + neko tvoga boga ponovo probudio. Jer taj stari
bog ne ivi vie: taj je potpuno mrtav.
Najruniji ovek
I opet trahu noge Zaratustrine kroz brda i ume, i njegove oi traile su i traile, ali nigde ne bee onog
koga htedoe da sagledaju velikoga nevoljnika koji vikae za pomo. Ipak je on celim putem klicao u srcu
svom, i oseao zahvalnost. Kako mi lape stvari, ree, darova ovaj dan, u naknadu zato to je ravo poeo!
Na kakve udne saputnike naioh! Sad u dugo ima+ da vaem rei njihove, kao zrelo zrnje; nasitno e ih
smrvi+ i samle+ zub moj, dok mi ne poteku u duu kao mleko! A kad staza skrenu opet oko jedne stene,
izmeni se odjedared predeo, i Zaratustra stupi u carstvo smr+. Crne su i crvene vrle+ strile tu u vis: ni
travke, ni drveta, ni p+ijieg glasa. Jer to bee d od koga se klonjahu sve ivo+nje, i grabljive ivo+nje; samo
jedna vrsta gadnih gojaznih zelenih zmija pod starost su dolazile ovamo, da tu umru. Zato su taj d pas+ri
zvali, Zmijska smrt. Zaratustra utonu tad u crne uspomene, jer mu se uini da se ve jednom desio u ovome
dolu. Mnoge teke misli ophrvae mu duh: tako da je iao sve lake i lake, i naposletku stade. Tada vide,
otvorivi oi, neto to na putu seae, otprilike kao ovek a ipak ne kao ovek, neto to se ne d iskaza+. I
jednim mahom spopade Zaratustru veliki s+d zato to je tako neto sagledao oima: pocrvenevi ak gore do
bele kose svoje, obrnu pogled, i podie nogu da napus+ to pogano mesto. Ali tad zaumori mrtva pustolina:
iz tla stade da kulja neto zagueno i zapenueno, kao kad se u noi gui i penua voda kroz zapuene cevi; i
naposletku pretvori se u oveiji zbor i govor: a ovaj je glasio ovako: Zaratustra! Zaratustra! Odgonetni
moju zagonetku! Progovori, i reci! Kako se sve+ svedoku? Ja te mamim unazad, tu je poledica! Pazi, pazi
dobro, da ponos tvoj ovde noge ne polomi! Ti misli da si mudar, ponosni Zaratustra! De dakle, odgonetni
zagonetku, + tvrdi lomioe oraha. zagonetku koja sam evo ja! De reci: ko sam ja! A Zaratustra, kad u
ove rei, ta mislite da se tad dogodilo u njegovoj dui? Spopade ga saaljenje; i jednim mahom stropota
se, kao hrast koji je dugo odolevao mnogim drvoseama, pade teko, iznenadno, na ustravljenje ak i onih
koji su hteli da ga obore. Ali se odmah i podie sa zemlje, i crte mu na licu ukru+e se. Vidim dobro ko si,
progovori tad elinim glasom: + si ubica boji! Pus+ me da idem. Ti nisi mogao da podnese onoga koji je
tebe video, koji te je video uvek i skroz, + najruniji ovee! I + si izvrio osvetu nad +m svedokom! To
ree Zaratustra, i, htede da ode; ali neiskazani stvor dohva+ ga za skut od odela, i stade iznova da ga gui i da
trai rei. Stani! ree naposletku stani! ne prolazi! Ja sam pogodio koja te je sekira oborila na zemlju:
Slava +, o Zaratustra, to si opet na nogama! Ti si pogodio, ja to dobro znam, kako je onome koji je njega
ubio, ubici boijem. Stani! Sedi amo do mene, nee bi+ uzalud. Kome bih iao ako ne k tebi? Ostani, i sedi!
Ali nemoj da me pogleda! Potuj na taj nain runou moju! Mene teraju: sad si + jedino pribeite moje.
Ne mrnjom svojom, ni+ orunicima svojim. o, ja bih se takvom teranju rugao, i bio bih gord i veseo! Zar
nisi jo uvek dosad najvie terani najdalje doterali? A ko dobro tera, taj se daje lako i dotera+, da slua: ta
on ide ve ionako za ovekom! Nego, ispred saaljenja njihova ispred saaljenja njihova beim ja, i hou
Page 92

k tebi da pribegnem. O Zaratustra, za++ me, + poslednje pribeite moje, + jedini koji si me pogodio + si
pogodio kako je onome koji je ubio njega. Ostani! A ako ba hoe da ide, nestrpljive: ne idi putem kojim
sam ja doao. Taj put je rav. Da li se lju+ na mene to toliko sriem i nariem? to + dajem ve i savete?
Ali, treba da zna, ja, najruniji ovek, ja imam i najvee i najtee noge. Kud sam ja proao, tu je put rav. Ja
sve puteve izgazim na mrtvo ime, i pogazim. Po tome, to si hteo proi mimo mene utei; po tome, to si
pocrveneo, a to sam dobro opazio: po tome sam video da si + Zaratustra. Svaki drugi dobacio bi mi
milos+nju, saaljenje svoje, pogledom i govorom. Ali ja zato nisam dovoljno prosjak, to si pogodio zato
sam i odvie bogat, bogat onim to je veliko, crnim to je strano, onim to je najrunije, onim to se nikad
ne da iskaza+! Tvoja srameljivost, o Zaratustra, ukazala mi je ast! Jedva sam se iskobeljao iz navale
saaljivih da bih jedinoga naao koji danas ui: 'saaljenje je nametljivo' tebe, o Zaratustra! bilo saaljenje
boije, bilo oveansko: saaljenje vrea s+d. Ne hte+ pomoi, moe da bude otmenije od one vrline koja
pritrava u pomo. A to je danas prava vrelina za sve male ljude, saaljenje: oni nemaju strahopotovanja za
veliku nesreu, za veliku runou, za veliki neuspeh. Preko svih njih prelazi pogled moj i ne staje, kao to
prelazi i ne staje pogled psa preko grbina rojeva stada od ovaca. Sve su to mali punoruni dobroudni sivi
ljudi. Kao to soko prezrivo prelazi pogledom preko plitkih ribnjaka, zavaljujui glavu: tako prelazim ja
pogledom i ne stajem preko svih +h rojeva sivih sitnih vodica i voljica i duica. Suvie su im dugo davali
pravo, +m malim ljudima: tako su im najzad dali i mo i sad oni ue: 'dobro je samo ono to mali ljudi kau
da je dobro'. A 'is+na', to je za njih danas ono to je govorio propovednik, koji je i sam iz njih iziao, onaj
udni sve+telj i branitelj malih ljudi koji je za sebe svedoio: 'ja sam is+na'. Taj neskromnik odavno ve die
krestu malim ljudima on koji je uio veliku zabludu, uei 'ja sam is+na'. Da li je ikad tolika neskromnost
dobila uljudniji odgovor? A +, o Zaratustra, + si proao mimo njenoga, i rekao: 'Ne! ne! ne po trei put ne!'
Ti si opominjao da se treba uva+ zablude njegove, + si opominjao prvi da se treba uva+ saaljenja ne
sve, ne ni nikog, nego sebe i one koji su kao +. Ti se s+di sa s+da velikoga putnika; i odista, kad + govori:
'od strane saaljenja dolazi velik oblak, uvajte se, o ljudi!' kad + ui: 'svi koji stvaraju tvrdi su, svaka je
velika ljubav iznad svoga saaljenja: o Zaratustra, kako mi izgleda da si dobro prouio znamenja vetra i
vremena! Ali sm + opomeni i sm sebe da se treba uva+ saaljenja! Jer mnogi se nalaze na putu k tebi,
mnogi putnici, dvoumnici, oajnici, utopljenici, smrzlice Ja te opominjem da se uva i mene. Ti si
odgonetnuo moju najbolju, najgoru zagonetku, ko sam ja i ta sam uinio. Ja znam sekiru koja te obara. Ali
on je morao umre+: on je gledao oima koje sve vide, on je video ovekove dubine i ponore, svu skrivenu
sramotu i runou njegovu. Saaljenje njegovo nije znalo za s+d: on se uvlaio i u najprljavije uglove moje.
Taj najvei radoznalac, najvei nametljivac, najvei milosrdnik, morao je umre+. On je uvek video mene: nad
takvim sam svedokom hteo da izvrim osvetu ili da sm ne ivim vie. Bog, koji je sve video, video i oveka:
taj je bog morao umre+! ovek ne moe da podnese da takav svedok ostane u ivotu. Tako je govorio
najruniji ovek. A Zaratustra se podie, i spremao se da poe: jer je drhtao od zime do u svoju utrobu.
Neiskazani, ree, + si me opomenuo da se uvam tvoga puta. Zahvaljujui + na tome, ja + preporuujem da
poe mojim. Pogle, onde gore stoji peina Zaratustrina. Moja je peina velika, i duboka, i ima mnoge
uglove; u njoj e i najskriveniji nai sebi skriveno mestace. A i +k uz nju ima sto jama i jazbina za p+ce i
zverinje to gmie i lepra krili i skakue. Ti izgnanie koji si se sm izgnao, + nee da stanuje sa ljudima i sa
ljudskim saaljenjem? Dobro dakle, radi to i ja! Tako e se naui+ emu od mene; a samo ko radi, moe da
naui. Ali prvo i pre svega, govori sa zverima mojim! Najponosnija zver i najmudrija zver to su taman za nas
obojicu savetodavci kakvi nama trebaju! To ree Zaratustra, i ode svojim putevima, zamiljenije jo i
laganije nego pre toga: jer on stavljae sebi mnoga pitanja, i ne mogae lako da+ odgavora. Kako je bedan
stvor ovek! mislio je u srcu svom, kako ruan, kako zaguen, kako pun skrivenoga s+da! Kau mi da ovek
voli sama sebe: ah, kolika mora da je ta ljubav sama sebe! Koliko preziranja stoji njoj nasuprot! I ovaj ovde
voleo je sebe, i isto tako i prezirao sebe, veliki je ljubitelj i veliki prezritelj on za mene. Nikoga jo nisam
naao koji bi sebe dublje prezirao: i to je visina. Avaj, da ne bee moda to vii ovek iji sam povik uo? Ja
volim velike prezritelje. Ali ovek je neto to se mora prevlada+.
Dobrovoljni prosjak
Page 93

Kada je Zaratustra napus+o najrunijega oveka, bilo mu je zima, i oseao se usamljen: to jest, mnoge
hladne i usamljene misli prolazile su mu kroz glavu, tako da su mu se usled toga i udovi rashladili. Ali idui
sve dalje i dalje, gore, dole, pa pokraj zelenih livada, ali i preko divljih kamenih sloita, gde je pre toga zacelo
kakav nestrpljiv potok legao da spava: njemu odjednom postade opet toplije i prijatnije oko srca. ta se to
zbi sa mnom? pitae se u sebi, neto me toplo i ivo zasveava, mora da je tu u blizini mojoj. Ve sam manje
sm; sadruzi i braa kojih nisam svestan obleu oko mene, topao im dah dodiruje duu moju. A kad je
dobro zagledao svud oko sebe, da pronae teitelje u svojoj samoi: gle, to behu krave koje stajahu
iskupljene na jednom proplanku; blizina njihova i dah njihov uneli su toplotu u srce njegovo. Nego, izgledae
da te krave paljivo sluaju nekoga koji je govorio, jer i ne obraahu panju na onog koji prilazi. A kad je
Zaratustra doao sasvim blizu njih, u razgovetno gde iz sredine krava progovara glas ovekov; i oevidno
behu sve odreda okrenule glave svoje onome koji je govorio. Tad potra Zaratustra bre,bolje gore, i razdvoji
ivo+nje, jer se bee poplaio da se nije tu kome neko zlo desilo, koje bi sauee krava teko moglo
popravi+. Ali se, prevario; jer gle, tu na zemlji seae ovek, i kao da uveravae krave da ne treba da ga se
plae, miroljubiv ovek i propovednik iz gore iz ijih oiju propovedae suta dobrota. ta e + tu? povika
Zaratustra zaueno. ta u ja tu? odgovori onaj: isto to i +, + miroruitelju! to jest traim sreu na ovoj
zemlji. Tome bih hteo da se uim od ovih krava. Evo, znaj, ve je pola jutra kako im govorim, i ba su htele da
mi kau to elim. Zato si ih sada smeo? Ako ne poemo otkud smo i doli i ne budemo kao krave to su,
neemo doi u carstvo nebesko. Jer ima da se od njih jednome pouimo, da preivamo. Zaista vam kaem,
sve kad bi ovek zadobio i ceo svet a nenauio jedno, preiva+: ta bi mu pomoglo! Ne bi se otresao
turobnos+ svoje velike turobnos+ svoje: koja se danas zove gaenje. U koga nisu danas puni gaenja i srce
i usta i oi? I u tebe, i u tebe! A pogle samo ove krave! Tako je govorio propovednik iz gore, i upravi tad
pogled svoj na Zaratustru, jer dotle je s puno ljubavi gledao u krave : ali tad se preobrazi. S kim ja to
govorim? povika zastraeno, i poskoi sa zemlje. Ta to je ovek koji ne zna za gadenje, to je glavom
Zaratustra, prevladalac velikog gaenja, to je oko njegovo, to usta njegova, to je srce glavom Zaratustre. I
govorei tako ljubljae onom kome je govorio ruke, a oi su mu se prelivale suzama, i drao se u svemu kao
neko kome je iznenadno s neba pao u krilo kakav skupocen i dragocen poklon. Krave su ipak sve to gledale, i
stajale zauene. Ne govori o meni, udni prijazni ovee! ree Zaratustra, branei se od njegova
obasipanja nenos+ma, govori mi prvo o sebi! Nisi li + onaj dobrovoljni prosjak koji je nekad odbacio od
sebe veliko bogatstvo, koji se s+deo bogatstva svoga i bogataa, pa je pribegao siromanima da njima
pokloni obilje svoje i srce svoje? Ali ga oni ne primie. Ali me oni ne primie, ree dobrovoljni prosjak, + to
ve zna. Tako odoh najzad medu ivo+nje i meu krave. I tu si nauio, prekide ga Zaratustra u govoru,
kako je tee pravo da+ nago pravo uze+, i da je ve+na ume+ pokloni+, poslednja najlukavija majstorska
ve+na dobrote. Osobito danas, odgovori dobrovoljni prosjak: danas, kad je ustalo sve to je nisko, i
postalo unezvereno, i pogospodilo se na svoj nain: to jest na prostaki nain. Doao je naime as, + to zna,
as velikog zlog predugog i dugotrajnog ustanka pukog i rabotnikog: taj ustanak raste i iri se, sve vie i
vie! Sad uzbunjuje one koji su nisko svako dobrotvarstvo i sitno poklanjanje; oni koji su odvie boga+ neka
se dobro paze! Ko danas, kao ono trbuate boce, jedva kaplje iz uskog grlia: takvim bocama mogu danas
lako da zavrnu iju. Pohotljiva gramzivost, una zavist, zagriena elja za osvetom, prostaka oholost: sve to
prsnulo mi je u lice. Nije vie is+na da su siromani blaeni. A carstvo nebesko treba trai+ meu kravama.
A zato ne meu bogataima? zapita Zaratustra kuajui, i zadravajui krave koje su miroljubivoga
poverljivo njukale. to me kua? odgovori ovaj. Ta + to jo bolje zna nego ja. ta me je i oteralo meu
najsiromanije, o Zaratustra? Zar ne gadenje od naih najboga+jih? od zloinaca bogatstva, koji dobit svoju
trebe iz svakog ubreta, dok su im oi hladne a misli otuno pohotne, od toga oloa iji smrad dopire na
nebo, od toga pozlaena lanog puka, iji su oci bili dugoprs+ ili leinari ili krpokupe, pohotni na ene i
pokorni udima njihovim. jer svi oni nisu daleko od trgovine bludom. Puk ozgo, puk ozdo! ta je danas jo
'siromano' ta 'bogato'! Odvikao sam se da pravim razliku izmeu toga dvoga i odbegao sam, dalje, sve
dalje, dok ne dooh do ovih krava. Tako je govorio miroljubivi, duvajui i sam, i znojae se pri +m reima,
tako da su krave ponovo stajale zauene. A Zaratustra je gledao jednako u lice njegovo smeei se, dok je
ovaj govorio tako okrutno, i samo je utei vrteo glavom. Ti se usiljava, + propovednie iz gore, kad govori
Page 94

tako okrutne rei. Za toliku okrutnost nisu stvoreni usta tvoja, ni oko tvoje. A, kako mi se ini, ni sm eludac:
taj ne moe da svari svu tu ljutnju i mrnju i zapenuanost. Tvoj eludac ite lake stvari: + nisi mesoder.
Napro+v, izgleda mi pre da si biljojed, i da voli korenje. Moda gricka zrnje. Ali pouzdano je da se kloni
mesnih i telesnih uivanja, i da voli med. Dobro si me pogodio, odgovori dobrovoljni prosjak lakeg srca.
Ja volim med, a grickam i zrnje, jer traim sve to je prijatno za usta i to is+ disanje: a i to dugo traje, po
itav dan, u us+ma pitomih bespasliara i danguba. Najdalje su u tome doterale ove ovde krave: one
pronaoe preivanje i izleavanje na suncu. Uz to se jo uzdravaju od svih tekih misli koje nadimaju srce.
Pa dobro! ree Zaratustra: ali + treba da vidi i moje ivo+nje, orla moga i zmiju moju, njima ravnih
nema danas na svetu. Pogle, onamo vodi put u moju peinu: budi joj gost za ovu no. I govori sa zverima
mojim o srei meu ivo+njama, dok se ja sm doma ne vra+m. Jer mene zove hitno nekud povik za
pomo, pa te moram ostavi+. Naie kod mene i nova meda, hladna ledena svea zlatna meda iz saa: jedi
od njega! A sad se opros+ brzo sa kravama tvojim, udni ovee! prijazni ovee! iako e + teko pas+. Jer to
su najtopliji prijatelji i uitelji tvoji! Osim jednog, koga jo vie volim nego njih, odgovori dobrovoljni
prosjak. Ti sm, o Zaratustra, + si dobar, i bolji jo nego to je krava! Dalje, odavde! dalje s tobom! opaki
laskave! povika Zaratustra zlurado, zato me kvari takvom hvalom i medenom laskom? Dalje odavde,
dalje od mene! povika jo jednom, i potee tapom na ljubaznoga prosjaka: ali ovaj bre-bolje pobee.
Sen
No tek to je dobrovoljni prosjak pobegao i Zaratustra opet ostao sam sa sobom, kad ali u iza svojih lea
nov glas koji je vikao: Stani, Zaratustra! Stani, kad + kaem! ja sam, o Zaratustra, ja, senka tvoja! Ali
Zaratustra nije hteo da stane, jer ga odjedared spopala bee ljutnja zbog velike navale i guranja u brdima
njegovim. Kud se dede samoa moja? ree. Ovo mi je odista ve mnogo; u ovoj planini sve gmie, moje
carstvo nije vie od ovoga sveta, potrebna su mi nova brda. Senka me moja zove? ta je stalo do senke moje!
Neka bei za mnom! ja u pobei od nje. Tako je govorio Zaratustra u srcu svom, i pobee. Ali onaj to
bee za njegovim leima, iae za njim: tako da su ubrzo njih troje u redu trali jedan za drugim, to jest,
napred dobrovoljni prosjak za+m Zaratustra, i, kao trei na kraju senka njegova. Nisu dugo trali tako a
Zaratustra se osves+, uvide da je ludo to radi, i otrese sa sebe jednim mahom svu svoju ljutnju i dosadu.
ta! ree, zar se nisu oduvek dogadaile najsmenije stvari kod nas starih pus+njaka i sve+telja? Odista,
ludost moja ponarasla je visoko u brdima! Evo, estore noge od budala ujem sad gde kloparaju jedna za
drugom! A zar sme Zaratustra da se boji jedne senke? I jo na kraju krajeva, izgleda mi da su u nje due noge
nego u mane. To ree Zaratustra, i, smejui se oima i utrobom, zastade, brzo se okrete i gle, umalo te pri
tom ne obori na zemlju sen svoju, sledbenika svog: tako je ovaj bio ve +k iza njega, i tako je bio slab. A kad
ga premeri oima, poplai se kao od kakve iznenadne sablas+: tako tanak, pocrneo, upalj i preiveo
izgledae taj sledbenik. Ko si +? upita Zaratustra lju+to, ta trai tu? I zato se naziva senkom mojom? Ti
mi se ne svia. Opros+ mi, odgovori senka, to sam to ja; a ako + se ne sviam, +m bolje, o Zaratustra!
+m bolje za tebe, i za tvoj ukus. Putnik sam ja, koji je ve mnogo iao za tobom, nogu u nogu: uvek sam uz
put, ali bez cilja, a i bez doma tako da mi zaista malo nedostaje pa da budem vei+ id, jedino to nisam
veit i to nisam id. Kako? Zar moram uvek bi+ uz put? Povijan svakim vetrom, nestalan, gonjen? O, zemljo,
odvie okrugla postala si za me! Nema povrine na kojoj nisam sedeo, kao umorni prah spavao sam na
ogledalima i prozorskim oknima: sve od mene uzima, nita ne daje, postajem sve tanji, jo malo pa u bi+
kao senka. Za tobom, o Zaratustra, leteo sam i kretao sam se najdue, pa iako sam se krio od tebe, ipak sam
bio najbolja senka tvoja: svud gdegod si + sedeo, sedeo sam i ja. S tabom sam tumarao po najudaljenijim,
najhladnijim svetovima, kao kakva sablast koja dobrovoljno tri preko zimskih krovova i snega. S tobom sam
teio svemu to je zabranjeno, to je najgore, to je najudaljenije: pa ako je ita na meni vrlina, onda je to to
ni pred kakvom zabranom nisam ose+o strh. S tobom sam razbio sve to je ikad bilo sveto srcu mom,
oborio sam sve pogranine kamenove i sve kipove, trao sam za najopasnijim eljama, veruj mi, nema
zloina preko kojeg nisam po jedanput pretrao. S tobom sam nauio da ne verujem u rei i vrednos+ i velika
imena. Kad avo menja kou, zar onda ne spadne i ime s njega? Jer i ono je koa. Moda je i sm avo
Page 95

koa. 'Nita nije is+na, sve je doputeno': tako sam nagovarao sm sebe. Skakao sam bez predomiljanja u
najhladnije vode, glavake i srano. Ah, koliko sam puta zbog toga stajao nag kao crven rak! Ah, kuda se
dedoe sve dobre moje i sav s+d moj, i sva vera moja u one koji su dobri! Ah, kud se dede ona lana nevinost
koju sam imao nekad, nevinost onih koji su dobri, i blagorodnih lai njihovih! Odvie sam esto, odista, iao
za is+nom, nogu u nogu: a ona bi me tad udarila po glavi. Ponekad miljah da laem, a gle! tada bih tek
naiao na is+nu. Odvie mi je mnogo postalo jasno: sad me se to nita vie ne +e. Nita ne ivi vie to bih
voleo, kako onda da volim jo sama sebe? 'ive+ kako meni godi, ili uopte ne ive+': tako hou ja, tako
hoe i najvei sve+telj. Ali, avaj! otkud meni jo neto da godi? Imam li ja jo cilj? Luku, u koju bi moje
jedro da uplovi? Imam li dobar vetar? Ah, samo onaj koji zna kuda plovi, zna i koji je vetar dobar i pogodan
za plovidbu. ta mi jo od svega ostade? Srce umorno i bezono; nestalna volja; potkresana krila; slomljena
kima. To kuanje, da naem svoj dom: o Zaratustra, + to dobro zna, to kuanje bilo je moje iskuenje koje
e me proguta+. Gde je moj dom? Tako pitam i traim, i traio sam, i nisam naao. O veno Svud, o veno
Ne-znam-kud, o veno Uzalud! Tako je govorila senka, a lice Zaratustrino izdui se pri njenim reima. Ti
si moja senka! ree najzad, s tugom u srcu. Opasnost za te nije mala, + slobodni due i putnie! Imao si rav
dan; pazi da + ne doe jo gore vee! Takvim nestalnicima kao + to si izgleda najzad i tamnica blaenstvo.
Da li si ikad video kako spavaju uhvaeni zloinci? Oni spavaju mirno, jer uivaju u novoj sigurnos+ svojoj.
Pazi dobro, da te jo naposletku ne ulovi kakva skuena vera, kakva tvrda, stroga zabluda! Jer tebe sad moe
da zavede sve to je skueno i vrsto. Ti si izgubio cilj: teko tebi, kako e taj gubitak pregore+ i prebole+?
Njime si izgubio i put kojim treba ii! Jadna skitalice, sanjalice, umorna lep+rice! Da li bi veeras da nae
odmora i utoita? A + idi gore u moju peinu! Eno onamo vodi put u moju peinu. A ja u sad brzo da opet
pobegnem od tebe. Jer oseam ve kao da na meni poiva senka. Hou da potrim sam, da bi se oko mene
opet rasvetlilo. Toga radi morau jo dugo da ostanem veselo na nogama. A uvee bie kod mene igranka!
U podne
I Zaratustra je trao svud unaokolo, i nije nailazio ni na kog vie, i nailazio je sve vie na sebe, i uivao je i
udisao edno svoju samou, i mislio je na dobre stvari, po itave sate. A kad izbi podne, ba u as kada je
sunce stajalo nad glavom Zaratustrinom, prolazio je mimo jedno staro iskrivljeno vornovato drvo, koje je
sve uokolo obgrlila bila obilna ljubav jednog vinskog okota, tako da samo sebe nije maglo vide+: s njega su
visili mnogi u+ grozdovi nasusret putniku. Tada mu se prohte da zagasi malu e, te da otkine jedan grozd;
ali kad je ve ispruio bio ruku da to uini, tada mu se jo vie prohte neto drugo: naime, da legne pokraj
drveta, u taj as posred podneva, pa da spava. Tako uini Zaratustra; i tek to bee legao na zemlju, u +ini i
milini arene trave, zabravi na svoju malu e, i zaspa. Jer, kao to glasi poslovica Zaratustra: Jedno je
potrebnije nego drugo. Samo to mu oi ostae otvorene: jer se ne mogae nagleda+ i nahvali+ drveta i
ljubavi grozdnog okota. A padajui u san, evo kako je govorio Zaratustra u srcu svom. Mir! Mir! Ne postade
li svet savren u ovaj as? ta se to zbiva sa mnom? Kao to igra laki vetri, nevidljiv, po uglaanu podu
morskom, tanan, tanan kao perce: tako igra san po meni. Ne zaklapa mi oka, ostavlja mi duu budnu.
Tanan je, zaista! tanan kao perce. Obrla+ me, ni sm ne znam kako, dodiruje me u meni rukom i prs+ma
punim milote, i sili me. Jest, prisili me da se dua moja isprui: kako izduena i umorna postaje udna
dua moja! Doe li joj vee sedmoga dana ba u podne? Je li ve predugo tumarala blaena meu dobrim i
zrelim tvarima? Isprua se sve vie sve dua! mirna lei, udna dua moja. Odvie je ve dobroga okusila, i
ta je zlatna tuga pri+skuje te razvlai usta. Kao brod koji je uplovio u naj+u luku svoju: eno ga gde se
naslanja na zemlju, umoran od dugih puteva i od nestalnih mora. Zar nije zemlja vernija? Kako se takav brod
na kopno nasloni, uza'nj prione: tu je dosta da pauk s kopna razapne do njega konce svoje. vri konopci
tu nisu potrebni. Kao takav zamoren brod u naj+oj luci: tako poivam i ja sad blizu zemlje, veran, pun vere,
pun oekivanja, vezan za nju najtananijim koncima. O sreo! Sreo! Ti bi da peva, o duo moja? Ti lei u
Page 96

travi. Ali ovo je tajanstveni sveani as, u koji nijedan pas+r u frulu ne duva. Smiruj se! Toplo podne spava
nad poljima. Nemoj peva+! Miruj! Svet je savren. Ne,pevaj, travo-peve jedan, o + duo moja! Nemoj ni da
apue! Pogle samo ut! staro Podne spava, eno mie usnama: da ne pije sad ba kap sree staru
zagasitu kap zlatne sree, zlatnoga vina? Prelee neto preko njega, to se smeje srea njegova. Tako se
smeje bog. Mir! 'Do sree, kako je ve malo dovoljno do sree!' Tako sam ja nekad,govorio, i mislio da
sam mudar. Ali to je bilo huljenje: to sam nauio sad. Mudre budale pametnije govore. Ba ono to je
najmanje, to je naj+e, to je najlake, uanj jednoga gutera, jedan um jedan uv, jedan tren oka ono
to je malo, to sainjava najbolju vrstu sree. Mir! ta to bi sa mnom: uj! Je li to vreme odletelo? Ne
padam li to ja? Ne padoh li to ja uj! u bunar venos+? ta se zbiva sa mnom? Mir? Ubode me neto
avaj u srce? U srce! O razbi se, raspukni se srce, posle takve sree, posle tog uboda! Kako? Zar nije ba u
ovaj as svet postao savren? Okrugao i zreo? O okrugla zrela zlatna lopto kuda to odlete? Da potrim za
njom! ik! Mir (tu se isprui Zaratustra, i ose+ da spava). Na noge! ree sam sebi, spavalico! I len+no
jedna! Napred, na noge, vi stare noge! Vreme je i prevreme, jo dobro pare puta treba da prevalite Eto se
ispavaste, otkad spavate? Pola venos+! Napred dakle, na noge sad, staro srce moje! A koliko tek sme posle
tolikog sna da istraje budno! (Ali u tome ve ponovo zaspa, jer dua njegova govorila je drugaije, i
o+mae se i lee ponovo) Ta mani me! Mir! Zar nije ba sad svet postao savren? O ta okrugla zlatna
lopta! Ustani, govorio je Zaratustra, + mala gubo, dangubo jedna! ta? Zar bi jo jednako da se
protee, da zeva, uzdie, da pada dole u duboke bunare? Ko si + upravo? O duo moja! (i tu se poplai,
jer jedan zrak sunev pade s neba dole na njegov lik). O nebo nada mnom, ree uzdiui, i uspravi se u
sedenju, + gleda ta radim? Ti slua ta govori udna dua moja? Kad e popi+ ovu kap rose koja pada
dole na sve stvari zemaljske, kad e popi+ ovu udnu duu kad, kladencu venos+! vedri jezovi+
ponore na podnu! kad e popi+ natrag u sebe duu moju? Tako je govorio Zaratustra, i podie se sa svoje
postelje kod drveta kao iz nepoznata opojna zanosa: a gle, sunce je jo uvek stajalo pravo nad njegovom
glavom. I mogao bi ko iz toga s pravom zakljui+ da tada Zaratustra nije dugo spavao.
Pozdravljanje
Bilo je ve dockan poslepodne kada je Zaratustra, posle dugog uzaludnog traenja i tumaranja, doao opet
kui u svoju peinu. Ali kad je bio ve prema njoj, ni na dvadeset koraka od nje udaljen, dogodi se ono emu
se sad ponajmanje nadao iznova zau onaj veliki povik za pomo. I, za udo! ovaj put dolazio je on iz njegove
roene peine. Bio je to jedan dug mnogostruk naroit povik, i Zaratustra je jasno razabrao da je sloen iz
mnogih glasova iako je, kad bi se izdaleka uo, odjekivao kao povik iz jednih is+h usta. Zaratustra poskoi tad
do svoje pe!ne, i: nuto: kakvo pozorje za oi oekivae ga posle one predigre za ui! Tu su na okupu sedeli
jedan do drugog svakolici to ih je toga dana sreo i mimo kojih je proao: kralj od desna i kralj sleva, stari
arobnik, papa, dobrovoljni prosjak, senka, savesni u duhu, alosni prorok, i magarac; najruniji ovek pak
bee metnuo sebi krunu na glavu, i opasao se dvoma purpurnim pojasevima, jer je voleo, kao to vole svi
runi, da se oblai i nameta. A posred te oaloene druine stajao je orao Zaratustrin, naroguen i
nemiran, jer je trebalo da odgovori na mnogo ta na to mu ponos nije davao a odgovori; mudra zmija pak
visila mu je oko vrata. Sve to gledao je Zaratustra s velikim divljenjem, za+m ispita svakog pojedinog od
svojih gos+ju s ljubaznom radoznalou, proita ta im u dui pie, i stajae opet zadivljen. Meu+m
iskupljeni se behu podigli sa svojih sedita, i ekahu sa strahopotovanjem ta e Zaratustra rei. A
Zaratustra ovako progovori i ree: Vi oajnici! Vi osobenjaci! To dakle bee va povik za pomo to ga uh?
A znam sad i to gde treba da traim onog to sam ga danas uzalud traio: vieg oveka : on sedi u mojoj
roenoj peini, taj vii ovek! Ali amu se ja udim! Zar ga nisam ja sm k sebi namamio rtvama od meda i
lukavim prieljkivanjem sree svoje? Nego, ini mi se da vi meusobno slabo pristajete ovako za drutvo, vi
inite da svakom od vas bude jo tee oko srca, vi vikai za pomo, kad sedite ovako zajedno? Mora tek da
doe neko, neko koji e da vas opet nasmeje, kakav dobar veseo lakrdija, kakav igra ili vetar ili vetropir,
budikakva stara budala: ta velite? Opros+te mi, o vi oajnici, to govorim pred vama ovako male rei,
nepriline, zaista, za ovakve goste! Ali vi ne pogaate, ta razigrava srce moje: to ste vi sami, vi ovako
Page 97

kako vas gledam da opros+te! Jer svaki postane sran kad gleda nekog koji oajava. Obodrava+ onog koji
oajava, svaki dri da ima dosta snage za to. Meni samome dadoste vi tu snagu, lep dar visoki gos+ moji!
Ba kako treba za dar domainu! Dobro dakle, nemojte se onda lju++ na mene ako i ja vama to od svoga
ponudim. Ovo je ovde moje carstvo i moje gospodarstvo: a ta je moje, za ovo vee i za ovu no neka bude
vae. Zveri moje neka vas slue: peina moja neka vam bude odmorite! U mom domu, i ko je kod mene
doma, ne sme da oajava, u mome okrugu za++u svakog od divljih zverova njegovih. I to je prvo to vam
mogu ponudi+: Sigurnost! A drugo je: moj mali prst. Imate li njega, uzmite odmah i celu aku, i, napred
samo! jo i srce uz to! Dobro mi doli ovde, dobro doli, gos+ moji! Tako je govorio Zaratustra, i smejae se
iz ljubavi i iz zlobe. A na taj pozdrav poklonie se ponovo njegovi gos+, i ostae utei u strahopotovanju;
kralj od desna pak odgovori mu u njihovo ime. Po tome, o Zaratustra, kako si nam pruio ruku i pozdravio
se s nama, vidimo da si zaista Zaratustra. Ti si se ponizio pred nama; umalo + nisi povredio strahopotovanje
nae : a ko bi jo umeo da se sa toliko ponosa ponizi tako kao +? To i same nas die, to je melem oima
naim i srcima naim. Samo da bismo to videli, popeli bismo se rado i na vie bregove nego to je ovaj breg.
Jer mi doosmo kao radoznali gledaoci, da vidimo kako se mutne oi mogu razbistri+ i razvedri+. I gle, ve
nema vie sve crne nae vike za pomo. Ve nam se duh i srce ire, i stoje ushieni. Jo malo pa e se i
razigra+. Nita, o Zaratustra, ne raste na zemlji to bi vema veselilo srce ovekovo nego uzviena jaka volja:
to je najlepe to raste iz nje. itav kraj moe da osvei jedno takvo drvo. Kao pinija izgleda mi, o Zaratustra,
onaj koji tako izraste kao +: duga, utljiva, tvrda, usamljena, ima najbolje savitljivo drvo, divna, i najzad s
ispruenim snanim zelenim granama u svoje carstvo, postavljajui snana pitanja vetrovima i vihorima, i
svemu to ivi tamo u visinama, i jo snanije odgovore dajui, zapovedajui, nadvlaujui i pobeujui: o,
ko se ne bi peo na visoke bregove da bi video takvo ras+nje? Tvoje drvo ovde, Zaratustra, daje snage i
namrtenome, i nakaenome, gledajui u te nestalni postaje stalan, i srce mu ozdravi. I veruj, na tvoje brdo i
na tvoje drvo upravljene su danas mnoge oi: velika jedna enja zahva+la je ljude, i mnogi su nauili pita+:
ko je Zaratustra? Svaki kome si ikad u uvo kapao od meda svoga i od pesme svoje: svi oni sakriveni,
pus+njaci, sami i udvoje, svi su oni odjednom progovorili u srcu svom: 'Zar ivi jo Zaratustra? Ne vredi vie
ive+, sve je isto, sve je uzalud: ili morali bismo ive+ sa Zaratustrom!' 'Zato ne dolazi taj to je toliko
objavljivao svoj dolazak? tako pitaju mnogi; da li ga je samoa progutala? Ili treba moda da idemo mi k
njemu?' Dogada se sad da i sama samoa postane trona i raspadne se, kao grob koji se raspadne i ne moe
vie da dri mrtve svoje. Svuda se vide uskrsli iz grobova. Diu se sad, sve vie i vie, vali oko brega tvog, o
Zaratustra. I ma koliko da je visoko peina tvoja, mnogi moraju gore k tebi: un tvoj nee vie dugo staja+ na
suvom. I to smo mi oajnici doli ovo u tvoju peinu, i ve nismo vie oajni: to je samo predznak znamenje
da ima boljih koji su na putu k tebi, jer na putu k tebi je i on sm, poslednji ostatak boiji medu ljudima, a
to je: svi ljudi velike enje, velikoga gaenja, velike dosade, svi koji nee vie da ive, osim ako mogu da
naue da se opet nadaju osim ako se mogu da naue od tebe, o Zaratustra, velikoj nadi! Tako govorae
kralj od desna, pa dohva+ ruku Zaratustrinu da bi je poljubio; ali se Zaratustra odbrani od njegova
astvovanja i ustuknu poplaeno, utei i kao da bei odjedared u daleke daljine. No ve posle kratkog
vremena bio je opet kod svojih gos+ju, pogleda ih vedrim, ispitujuim pogledom, i ree: Gos+ moji, vi vii
ljudi, hou da govorim s vama nemaki i momaki. Niste vi oni na koje sam ja ekao u ovim brdima.
(Nemaki i momaki? To je odvie! ree tad kralj sleva, na stranu; vidi se da ne poznaje dobro Nemce, ovaj
mudrac s Istoka! Ve on misli 'nemaki i sokaki' tako da! To danas moe sasvim da podnese!) Vi ste
moda svi skupa zaista vii ljudi, nastavi Zaratustra: ali za mene vi niste dosta visoki ni+ dosta snani. Za
mene, to znai: za ono to je neumoljivo u meni, to zasad u+, ali to nee uvek uta+. Sve iako spadate uz
mene, niste mi ono to i desna ruka. Jer onaj koji i sm stoji na bolesnim i slabim nogama, kao vi, taj pre
svega hoe, znao on to ili krio od sebe: da ga tede. A ja ne tedim ruku svojih ni nogu svojih, ja ne tedim
ratnika svojih: kud ste dakle vi pristali za moj rat? S vama bih proigrao svaku pobedu svoju. A mnogi od vas
izvrnuo bi se ve na sm glasni jek bubnjeva mojih. Pa niste mi ni dosta lepi ni blagorodni. Meni su potrebna
ista glatka ogledala za moje nauke; na vaoj povrini ispae nakazan jo i roeni moj lik. Vaa plea
pri+skuju mnogi teret, mnoga uspomena; mnogi zao patuljak ui u uglovima vaim. I u vama ima skrivene
puine. Iako ste visoki, i od vie vrste: mnogo je na vama krivo i nakazno. I nema kovaa na svetu koji bi mi
vas sakovao prave i pravovaljane. Vi ste samo mostovi: neki bi vii preko vas prelazili preko! Vi imate znaaj
Page 98

stepena, ne lju+te se dakle na onog koji se preko vas penje u svoju visinu! Iz semena vaeg izniie moda i
meni jednom pravi sin i savren naslednik: ali to je jo daleko. Sami vi niste oni kojima pripada imanje moje i
ime moje. Niste vi oni na koje ja ekam ovde u ovim brdima, ni+ smem s vama sii dole jo poslednji put.
Doli ste k meni samo kao predznak da su vii ve na putu k meni ne ljudi velike enje, velikog gaenja,
velike dosade, i sve ono to ste vi nazvali ostatkom Boijim, ne! Ne! i po trei put Ne! druge iekujem ja
ovde u ovim brdima, i bez njih neu podii odavde nogu svoju, vie, snanije, pobedonosnije, ornije, takve
koji su zdravo i pravo sazdani telom i duom: nasmejani lavovi moraju doi! O, gos+ moji, vi osobenjaci, zar
jo nita niste uli o deci mojoj? I da se nalaze na putu k meni? Ta govorite mi o vrtovima mojim, o blaenom
ostrvlju mom, o novom i lepom rodu mom, zato mi o tome ne govorite? To uzdarje hteo bih ja da izmolim
od ljubavi vae, da mi govorite o deci mojoj. Toga radi bio sam bogat, toga sam radi postao siromah: ta sve
nisam dao, ta sve ne bih dao, da imam jedno: tu decu, taj ivi sd, to drvee ivota volje moje i najvie
nade moje! Tako je govorio Zaratustra, i zastade odjedared u svome govoru: jer bee ga spopala njegova
enja, i on zaklopi oi i usta usled snanog kucanja svoga srca. A i svi njegovi gos+ utahu, i stajahu
nepomino i tronuto: samo to je stari pretkaziva davao znake rukama i pokre+ma.
Veera
Na tom mestu naime prekide pretskaziva zdravljanje Zaratustrino sa njegovim gos+ma: on se progura
napred, kao neko ko ne sme da gubi vremena, dohva+ Zaratustru za ruku, i povika: Ali, Zaratustra! Jedno je
munije nego drugo, tako + sam kae: dobro dakle, jedno je meni sad vie potrebno nego sve drugo. Prava
re u pravo vreme: zar me + nisi pozvao na jelo? A ovde ih ima dosta koji su preli duge puteve. Valjda tek ne
misli da nas besedom zasi+? Osim toga, svi mi vi govorite i suvie o smrzavanju i davljenju u vodi i na suvu,
i o ostalim nevoljama telesnim: ali jo niko od vas ne spomenu moju nevolju, a to je umiranje od gladi.
(To ree prorok; a kad zveri Zaratustrine zaue te rei, razbegoe se od straha. Jer videe da sve ono to su
preko dana donele bile kui, nee bi+ dovoljno ni za samoga pretskazivaa da se nakljuka.) I k tome od ei,
nastavi pretskaziva. ujem ovde dodue gde ubori voda, kao to ubore besede mudros+, to jest izobilno i
neumorno: ali ja hou vina! Nije svako roen vodopija kao Zaratustra. Voda i nije dobra za umorne i uvele:
nama pristoji vino, tek ono daruje iznenadno okrepljenje i trenutno ozdravljenje! Tom prilikom, kada je
pretskaziva iskao vina, dogodi se da i kralj sleva, onaj utljivi, dode do rei. Za vino, ree, mi smo se
postarali, ja i brat moj, kralj od desna: mi imamo vina dosta, puna natovarena magarca. Ne traba dakle
drugo do hleba. Hleba? odvra+ Zaratustra smejui se. Ba hleba nema u pus+nji. Ali, ne ivi ovek samo o
hlebu, ve i o mesu dobrih jaganjaca, a takva imam dva: Njih treba brzo zakla+ i zgotovi+ zainima: tako ja
volim. I korenja i voa ima dosta, i dosta dobrih i za ankolize i slatkogrize; a i oraha i drugih zagonetaka da se
zubi polome. Tako emo bre-bolje priredi+ dobru veeru. Ali ko hoe da se prihva+, mora da i sm prihva+,
ak i kraljevi. Jer kod Zaratustre moe da bude i kralj kuvar. Ovaj predlog bio je svima po srcu: samo to se
svojevoljni prosjak opirao mesu i vinu i zainima. Sluaj samo ovog izelicu Zaratustru! ree u ali: zar se zato
ide u peine i u planine, da se dre ovakve gozbe? Sad dabome razumem ono emu nas je nekad uio: 'Neka
je slava maloj siro+nji', i zato bi hteo da nema prosjaka. Budi dobre volje, odgovori mu Zaratustra, kao to
sam ja. Ostani pri navici svojoj, es++ ovee, melji zrnevlje tvoje, pij vodu tvoju, hvali kuhinju tvoju samo
ako + se ini da si veseo! Ja sam zakon samo za one koji su moji, ja nisam zakon za sve. A ko spada k meni, taj
mora da ima snane kos+, i lake noge, mora ii veseo u rat i na gozbe, ne sme bi+ namrten ni+ sanjalica,
ve spreman i na najtee kao da e na gozbu, zdrav i sav. Ono to je najbolje, pripada mojima i meni; ako
nam ga ne daju, uzimamo sami, najbolju hranu, najvedrije nebo, najsnanije misli, najlepe ene! Tako je
govorio Zaratustra; a kralj zdesna odvra+ udno! Da li je jo ikad uo ko tako pametne stvari iz usta jednog
mudraca? Jer odista, ja drim da je najudnije kod jednog mudraca kad je pri svem tom jo i pametan, i nije
magarac. To ree kralj od desna, i uae se; a magarac na te njegove rei zadovoljno odvra+: I-ja! Tako
otpoe ona duga gozba koja se u staroslovnim knjigama naziva Tajnom veerom. A na njoj ne bee ni o
emu drugom govora do o viem oveku.
Page 99

O viem oveku
1.
Kad sam prvi put doao k ljudima, uinio sam ludost koju ime pus+njaci, veliku ludost: o+ao sam i stao na
trite. I govorei svima, niesam govorio nikome. Uvee pak drugovi mi behu igrai na konopcu, i leevi; i ja
sam bejah skoro le. Ali sa novom zorom doe mi jedna nova is+na: tad nauih govori+: ta me se +e
trite i puina i graja puine i duge ui u puine! O vi vii ljudi, nauite ovo od mene: na tritu niko ne
veruje u vie ljude. Govori+ moe,tamo ko ta hoe! Ali puina sazno mirka svi smo mi jednaki. Vi vii
ljudi, tako mirka puina nema viih ljudi, svi smo mi jednaki, ovek je ovek, pred bogom svi smo mi
jednaki! Pred bogom Ali eto taj bog je umro. A pred puinom neemo da budemo jednaki. O vi vii ljudi,
idite, idite dalje od trita!
2.
Pred bogom! Ah eto taj bog je umro! O vi vii ljudi, taj bog bio je najvea opasnost vaa. Tek otkako je on u
grobu, vi ste opet uskrsnuli. Tek sad dolazi Veliko podne, tek e sad vii ovek posta+ gospodar! Razumete
li ovu re, o brao moja? Vi ste se poplaili: da li zahva+ nesvest srce vae? Zija li vam ovde provalija? Zija li
na vas ovde pakleni pas? Napred! Napred samo! Vi vii ljudi! Sad se tek trese u mukama brdo budunos+
ovekove da bi porodilo. Bog je umro: sad mi hoemo, da natovek ivi.
3.
Najzabrinu+ji pitaju danas: kako bi se mogao ovek odra+? Ali Zaratustra pita, jedini i prvi: kako treba
oveka prevlada+? Natovek lei meni na srcu, on je moj prvi i jedini, a ne ovek: ne blinji, ne
najsiromaniji, ne najnapaeniji, ne najbolji. O brao moja, to ja mogu da volim na oveku, to je to je on
prelazak i zalazak. A i na vama ima mnogota to mi uliva ljubav i nade. to ste prezirali, o vi vii ljudi, to mi
uliva nade. Jer veliki su prezritelji veliki potovatelji. to ste oajavali, to je umnogom pogledu za potovanje.
Jer vi ne htedoste ui+ kako da se podajete, ne htedoste se ui+ sitnim mudrolijama. Danas su, na primer,
mali ljudi postali gospodarem: oni svi propovedaju podavanje i uzdravanje i uzimanje u pamet i vrednou i
obziranje na sve strane i jedno dugo i-tako-dalje sitnih vrlina. to je god od roda enskog, togod vodi
poreklo od roda sluinakog, i naroito ona meavina pina: To bi htelo sad da zagospodari nad
svakolikom sudbinom ovekova o gad! gad! gad! To zapitkuje jednako i nee da stane: kako se odraava
ovek, najbolje, najdue najprijatnije? I +me su oni danas gospodari. Te dananje gospodare prevladajte
mi, o brao moja, te male ljude: oni su najvea opasnost za natoveka! Savladajte mi, o vi vii ljudi, sitne
vrline, sitne mudrolije, k'o zrno peska sitne obzirie, sav taj komeaj mravinjaki, to bedno samouivanje, tu
sreu najvie njih! A bolje je da oajavate nego da se pokorite. Zaista vam kaem, ja vas stoga volim to
ne umete da ivite danas, vi vii ljudi! Jer na taj nain vi ivite ponajbolje!
4.
Da li imate hrabros+, o brao moja? Da li ste srani? Ne hrabros+ pred svedocima, ve pus+njake i orlovske
hrabros+, koju ni bogovi ne posmatraju? Hladne due, mazge, slepci, pijani nisu za mene srani. Srca ima
onaj koji zna ta je strah, ali koji ume da savlada strah; koji vidi ambis, ali s ponosom. Onaj koji vidi ambis, ali
oima orla, koji bakandama orlovskim ambis uhva+ i shva+: Taj ima hrabros+.
Page 100

5.
ovek je zao tako su govorili teei me svi najmudriji. Ah, kad bi to bar i danas jo bilo is+na! Jer zlo je
najbolja snaga ovekova. ovek mora posta+ bolji i gori tako ja uim. Najvee zlo je potrebno za najvee
dobro nato vekovo. To je moda pristajalo za onog propovednika malih ljudi, da je pa+o nosei na sebi greh
oveiji. Meni, meu+m, veliki greh godi kao velika uteha moja. Ali ovo nije kazano za duge ui. Nije ni
svaka re za svaka usta. To su tanane daleke stvari: one se ne smeju hvata+ ovnujskim papcima.
6.
O vi vii ljudi, da li vi mislite da sam ja tu da popravim to ste vi pokvarili? Ili, da hou vama paenicima
odsad da pros+rem bolju postelju? Ili, da vama nestalnima, zabludelima, medu vrle+ zalutalima pokaem
nove udobnije staze i bogaze? Ne! ne! i po trei put ne! Sve vie njih, i sve bolji od roda vaeg treba da
propadnu, jer sve gore i sve tee treba da bude vama: Samo tako samo tako raste ovek u visinu gde ga
munja pogaa i poraava: visoko dosta da ga munja moe dahva++! Onome to je malobrojno, to je
dugoveno, to je udaljeno, tome su upravljeni misao moja i enja moja: ta bi imala da me se +e vaa
sitna, mnoga, kratka beda! Vi mi jo ne pa+te dovoljno! Jer vi pa+te sa vas, vi niste jo pa+li sa oveka. Lagali
biste kad biste rekli da nije tako! Svi vi ne pa+te sa onog sa ega sam ja pa+o.
7.
Nije mi dovoljno da grom vie ne nanosi tete. Neu da ga otklonim i svedem: nego neka naui da za mene
radi. Dugo se ve sakuplja mudrost moja kao takav oblak, sve je +a i sve mranija. Tako ini svaka mudrost
koja hoe jednom da raa munje. Ovim dananjim ljudima neu da svetlim, ni+ hou da me zovu svetlom.
Njih hou da oslepim: Munje mudros+ moje! Izbodi im oi njihove!
8.
Nemojte hte+ vie nego to imate: ima neka nevaljala lanost u onih koji hoe vie nego to imaju. Poglavito
kad hoe velike stvari! Jer oni izazivaju nepoverenje prema velikim stvarima, + prepredeni kovai lanog
novca, i glumci: dok ne postanu najzad lani pred samima sobom, razroki, premazane crvotoine, zaogrnu+
jakim izrazima, spolja izveanim vrlinama, bletavim lanim delima. Budite u tome veoma paljivi, vi vii
ljudi! Nita mi se naime ne ini danas dragocenije i ree nego potenje. Zar dananjica ne pripada puini? A
puina ne zna ta je veliko ta malo, ta pravo, ta poteno: ona je bezazleno kriva, ona uvek lae.
9.
Imajte danas dosta nepoverenja, vi vii ljudi, vi srani! vi srdani i prostoduni! Pa drite u tajnos+ razloge
svoje! Jer dananjica pripada puini. Ono u to je puina nekad nauila da veruje bez razloga, ko bi jo
mogao to razlozima obori+? Na tritu se ubeuje rukama. Jer prema razlozima puina je nepoverljiva. Ako
tu sluajno jedared pobedi is+na, zapitajte se sa dosta nepoverenja: kakva je to velika zabluda bila na
njenoj strani? uvajte se i od naunika! Ti vas mrze: jer oni su neplodni! U njih su hladne isuene oi, pred
njima svaka p+ca lei oerupana. Oni se isprsuju i hvale +me da ne lau: ali nemo za laganje ne znai jo ni
blizu to i ljubav za is+nom! uvajte se! Nemanje groznice ne znai jo ni bilizu to i saznanje! Ohlaenim
duhovima ne verujem. Ko ne ume da lae, ne zna ta je is+na.
Page 101
10.
Ako hoete visoko da dospete, trebaju vam vae roene noge! Ne dajte da vas nose gore, ne sedajte na tua
lea ni+ na tuu glavu! ta, + si se popeo na ata? I jae bre-bolje gore ka cilju svome? Dobro,prijatelju
moj! ali i tvoja je uzeta noga s tobom na konju! Kad s+gne k cilju svome, kad skoi sa ata svog: na roenom
visu svom, vii ovee, + e se spotai?
11.
Vi stvaraoci, o vi vii ljudi! ena je trudna samo za svoje roeno dete. Ne dajte da vas nagovaraju, da vam
kojeta govore! Ko je to, va blinji? Zar vi radite za blinjeg, valjda tek ne stvarate za njega! Odviknite mi
se od toga za vi stvaraoci ba vrlina vaa trai da nita ne inite za i zbog i stog. Zaepite ui svoje
da ne ujete takve lane male rei. To za blinjeg, to je vrlina samo malih ljudi: meu njima se uje jedan
kao drugi i ruka ruku mije. oni nemaju ni prava ni snage za vau samoivost! Usamoivos+ vaoj,
stvaraoci, lei smotrenost i provienje onih koji su trudni! to niko jo nije smotrio i provideo, plod: njega
++ i tedi i gaji svekolika ljubav vaa. Onde gde je svekolika ljubav vaa, kod deteta vaeg, tu je i svekolika
vrlina vaa! Delo vae, volja vaa je va blinji: ne dajte da vas nagovore na lane vrednos+!
12.
O vi stvaraoci, o vi vii ljudi! Ko treba da rodi, taj je bolan; ali ko je rodio, taj je neist. Pitajte ene: ne
poraaju se one od zadovoljstva. Od bola kakou kokoi i pesnici. Vi stvaraoci, na vama je mnogota neisto.
To je zato to ste se morali poraa+. Novo dete: o, koliko nove neistote dolazi s njime na svet! Sklonite se! A
ko je rodio, neka opere duu svoju!
13.
Ne budite vrli vie nego to vam doputa snaga vaa! I ne i+te nita od sebe to nije verovatno da moete
pos+i! Gazite u stope kojima je ila jo vrlina otaca vaih! Kako biste se i mogli pope+ u visinu, ako se ne
penje s vama volja otaca vaih? Ko bi hteo da bude prvi, neka dobra pazi da ne bude poslednji! A u emu su
bili gresi otaca vaih, u tome ne treba vi da hoete da budete sveci! ta bi to bilo, kad bi onaj iji su oci terali
blud sa enama, i tovili se mesom veprovim uz jaka vina: kad bi taj traio od sebe da ostane edan? To bi bila
ludost! Mnogo je ve, zaista vam kaem, od takvoga, ako nema vie od jedne ili dve ili tri ene. I sve da gradi
manas+re, i da nad vra+ma ispisuje: Put ka sve+telju ja bih ipak rekao: neto! to je ludost! Taj je
sagradio sm sebi zatvor i zaklon: neka mu je,na zdravlje! Ali ja u to ne verujem. U samoi raste ono to ko u
nju donese, i ivo+nja u oveku. Zato mnogi ne treba da idu u samou. Da li je bilo dosad to prljavije na
zemlji od svetaca-pus+njaka? Oko +h nisu igrali kolo samo veci, nego i svinje.
14.
Straljivi, posramljeni, neve+, kao +gar koji je promaio skok: takve sam vas, o vi vii ljudi, esto gledao gde
se unjate u stranu. Stavili ste neto na kocku pa ste promaili. Ali, o vi kockari, ta je stalo do toga! Niste
nauili igra+ se i izrugiva+ se onako kako to treba ini+! Zar ne sedimo svi mi za jednim velikim igrakim i
podrugivakim stolom? Pa iako ste promaili neto veliko, da li ste zato vi sami promaeni? Pa ako ste i vi
Page 102

sami promaeni, da li je zato promaen ovek? A ako je ovek promaen: +m bolje, samo napred!
15.
to je stvar od vie vrste, utoliko je tee domai+ je. Vi ovde vii ljudi, zar niste svi vi promaeni? Budite
dobre volje, ta je stalo do toga! Koliko jo ima to se moe domai+. Nauite smeja+ se samima sebi kao to
se treba smeja+! Zar je i udo to ste promaeni i tek pola domaeni, vi pola-razbijeni! Ne gura li se i ne
navaljuje li u vama ovekova budunost? Ono to je za oveka najudaljenije, ono to je najdublje, visina
njegova koja se zvezda maa, ogromna snaga njegova: ne penui li se sve to jedno mimo drugo u loncu
vaemu? Zar je udo ako se poneki lonac i razbije? Nauite smeja+ se sebi kao to se treba smeja+! O vi vii
ljudi, koliko jo ima to se moe domai+! I zaista vam kaem, koliko je ve domaeno! Kako je bogata zemlja
sitnim dobrim savrenim tvarkama, onim to je domaeno! Postavite sitne dobre savrene stvari, svud oko
sebe, i vi vii ljudi! Zlatna zrelina njihova melem je za srce. Ono to je savreno uliva nade.
16.
ta bee ovde na zemlji dosad najvei greh? Ne bee li re onoga koji izree: Teko onima koji se ovde
smeju! Zar taj ne nae osnova za smejanje na samoj zemlji? Onda je ravo traio. I dete bi moglo nai ovde
osnova. U njega nije bilo dosta ljubavi: inae bi imao ljubavi i za nas koji se smejemo! A on je nas mrzeo i
rugao nam se, i proricao nam glasan pla i cvokotanje zubima. Zar se mora odmah psova+ i proklinja+ ono
to se ne voli? To meni izgleda rav ukus. Ali on je tako inio, taj Bezuslovni. On dolazae iz puine. On sam
imao je ljubavi, ali nedovoljno: inae se ne bi toliko lju+o to njega ne vole. Svaka velika ljubav nee ljubavi:
ona hoe vie. Sklanjajte se sputa takvim bezuslovnim. To je jedna bolesna vrsta, vrsta puine. Ona ravo
podnosi ovaj ivot, zao je pogled njihov na ovu zemlju. Sklanjajte se s puta svim takvim bezuslovnim! U njih
su glomazne noge i zaparna srca oni ne umeju igra+. Kako bi takvima bila zemlja laka!
17.
Iskrivljene dou sve dobre stvari blizu svome cilju. Kao make naine grbu, predu u sebi usled bliske sree
svoje, sve su dobre stvari nasmejane. Korak odaje da li neko koraa ve svojim putem. pogledajte mene
kako idem! Ali ko se priblii cilju svom, taj igra. I, zaista vam kaem, ja se nisam u kip pretvorio, ni+ stojim na
jednome mestu tupo, glupo, kruto, kao stub; ja volim brzo tranje. Ne mari to ima na zemlji movara i guste
turobnos+: u koga su noge lake, taj tri i preko blata, i igra kao po oienom ledu. Uzdignite srca vaa, o
brao moja, u vis, sve vie! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i noge svoje, vi dobri igrai, i bolje jo:
lovite i na glavi!
18.
Ta kruna nasmejanoga, taj venac od rua: ja sam se sm ovenao njime, ja sam sm proglasio sve+m smeh
svoj. Nikog drugog ne naoh danas da je za to dosta jak. Zaratustra igra, Zaratustra lakokrili, koji lakim
krilima mae, spreman da pole+, koji mae svima p+cama, spreman na let smiljen, blaeno -lakomislen:
Zaratustra pretkaziva, Zaratustra uvek nasmejan, nikad nestrpljiv, nikad bezuslovni, jedan od onih koji voli
skokove, pravo i u stranu; ja sam se sm ovenao takvom krunom!
19.
Page 103

Uzdignite srca vaa, o brao moja, u vis, sve vie! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i noge svoje, vi
dobri igrai, i bolje jo: dubite i na glavi! Ima i u srei tromih vo+nja sa glomaznim nogama odmalena.
udno je gleda+ ih kako se mue, kao kakav slon koji bi silom hteo da dubi na glavi. Ali, bolje je bi+ lud od
sree nego lud od nesree, bolje je glamazno igra+ nego ii bogalj. Nauite dakle od mane mudrost moju: i
najgora stvar dobra je kad se okrene naopako, i najgora stvar ima dobre noge za igranje: nauite dakle ve
jednom sami sebe, o vi vii ljudi, da stanete na prave noge svoje! Odviknite mi se ve jednom od te
turobnos+ i od sveg tugovanja puinskog! O, kako mi alosni izgledaju danas + pajaci puine! A dananjica
pripada puini.
20.
Budite mi kao oluj kad navali iz stenovi+h peina svojih: hoe da igra kako sm sebi zvidi, mora drhu i
ugibaju se pod stopama njegovim. Onaj to daje krila magarcima, to muze lavice, njemu neka je slava, duhu
neobuzdanome koji dolazi kao vihor-vetar za sve to je od danas, i za sve to je puina, koji je duman
bodljikama i bockavim glavicama, i svima svelima lis+ima i koprivama: neka je slava tome divljem dobrom
slabodnom vihor-duhu, koji igra po movarama i tugobama kao po livadama! On koji mrzi one ogavne ogare
iz puine, i sav nakazni natmureni nakot: neka je slava tome duhu svih slobodnih duhova, nasmejanom
vihoru, koji duva prah u oi svima zloslutnicima i suiavima! O vi vii ljudi, vae je najvee zlo: to svi vi niste
nauili igra+ kao to treba igra+ igra+ preko sebe samih! ta je stalo do toga to ste promaeni! Koliko ima
jo to se moe domai+! Nauite ve jednom da se smejete preko sebe samih! Uzdignite srca vaa, o vi
dobri igrai, u vis sve vie! A.li ne zaboravite mi ni na dobri smeh! Ovu krunu nasmejanoga, ovaj venac od
rua: vama, brao moja, dobacujem venac taj! Ja sam smeh proglasio sve+m; o vi vii ljudi, nauite mi se smeja+!
Pesma turobnos+
1.
Govoreci Zaratustra ove govore, stajao je blizu ulaza u svoju peinu; a kad je izgovorio poslednje rei, izvue
se od svojih gos+ju, i pobee za kratko vreme napolje. O is+ miomiru oko mene, klicao je, o blaena +ino
oko mene! Ali, gde su zveri moje? Ovamo, ovamo, orle moj i zmijo moja! Recite mi to u vas pita+, zveri
moje: svi + vii ljudi skupa da li moda oni ne miriu dobro? O is+ miomiru oko mene! Sad tek znam i
oseam koliko vas, zveri moje, volim. I Zaratustra ree jo jednom. ja vas volim, zveri moje! A orao i
zmija priljubie se uza nj, dok je govorio ove rei, i gledahu k njemu u visinu, Tako su stajali +ho na okupu
troje, njukajui i gutajui u drutvu dobri vazduh. Jer vazduh bee ovde napolju bolji nego meu viim
ljudima.
2.
A tek to je Zaratustra napus+o bio peinu, podie se stari arobnik, pegleda lukavo unaokolo pa ree: Izaao
je! I ve, vi vii ljudi evo vas i ja golicam +m pohvalnim i laskavim imenom, kao on sm ve me spopade
zli duh moj, varalac i aralac, turobni vrag moj, koji je iz osnova pro+van ovome Zaratustri, opros+te mu!
Evo hoe pred vama da ara, sad mu je ba doao as: uzaman se rvem s +m zlim duhom. Svima vama, koje
god poas+ davao ko sebi reima, bilo da se nazivate slobodnim duhovima bilo is+noljubivima bilo
duhovnim isposnicima bilo raspusnicima bilo velikom enjom zapojenima, svima vama koji pa+te
sa velikog gaenja kao i ja, kojima je umro stari bog a navi jo ne lei ni u povojima i pelenama, svima je
Page 104

vama naklonjen zli duh moj i vrag-arobnjak. Ja znam vas, vi vii ljudi, ja znam njega, ja znam i toga
zlokobnika, i volim ga i pro+v volje, toga Zaratustru: on sm izgleda mi ee kao neka lepa obrazina kakvog
sveca, kao kakva nova udna preobuka u koju voli da se prerui zli duh moj, turobni vrag: ja Zaratustru
volim, tako mi se esto ini, moga zloga duha radi. I evo ve me ovaj spopada i sili me, taj duh turobnos+,
taj vrag veernjega sutona: i, odista, vi vii ljudi, evo mu se prohteva otvorite samo dobro oi! prohteva
mu se da se pokae nag, ne znam jo da li kao muko ili kao ensko: ali evo izlazi, sili me, avaj! otvorite dobro
ula svoja! Dan odzvonjava, sputa se vee za sve stvari, i za najbolje stvari: ujte sad, i vidite, vi vii ljudi,
kakav je vrag, da li ovek da li ena, ovaj duh teke veernje tuge! To ree stari arobnjak, pa pogleda
lukavo unaokolo, i dohva+ tad harfu svoju.
3.
Kad zrak se mrai,
kad ve slana pada
da tei zemlju,
nevidno, i neujno
jer laku obuu kap
utena nosi, k'o svaki teilac:
sea li, toplo srce, sea li se
negdanje ei tad? :
nebesnih suza, rosnih kapi edno
lealo si tako, spreno i svelo,
dok po u+m stazama kroz travu
zglobni zraci veernjeg sunca
letahu okolo,
kroz crno granje svetli, plameni zraci.
Is+noljubac? Ti? i smejahu se
Ne! Samo pesnik!
Zver, i to lukava, grabljiva, paljiva,
laljiva zver,
to orno, voljno mora da lae:
gramze' za plenom,
uvidom zastrt,
uvida sebi,
sm plen roen svoj
to zar is+noljubac?
Ne! Tek budala! Tek pesnik! Pesnik!
Rei zbrkane
kroz obrazinu glasno viui,
po mostovima rei laljivih
teturaju' se, k'o po dugama
arnim, izme lanih nebesa
visei i zamalja veito,
tek ludak, pesnik tek!
Is+noljubac to?
Ne +h, nam, gladak,
ne leden, kao kip,
Page 105

kao boiji stub,
ne postavljen pred hram
k'o uvar boiji,
ne! duman svakom takvom kipu, svud
traei divljinu a ne hram,
pun ivahnos+ maje, strmoglav
skaui u sluaj svak,
i svaku praumu
nanjuujui udno-poudno,
gde bi u drutvu s divljim zverima
potr'o, lep,
pohotno ru', greno zdrav i sav
aren kao oni,
podsmeljiv, vraki, krvoedno-blaen,
haraju', kriju', obziru' se svud:
Ili kao orao to u ponore
upire pogled dug, nepomian,
u svoje ponore:
kako se svijaju
unutra, dole,
u veu sve i veu dubinu!
tad,
odjednom, pravce
sla+ strmoglavce
me jaganjce,
gladan, krvogladan
jagnjeeg mesa,
ljut na sve jagnjee due,
besan na sve to bleji
i gleda kao ovca i jagnje, mekoruno,
i sivo, s venom udi jagnjeta!
Eto takve,
orlovske zmijske,
pesnike su udi,
tvoje su udi ispod sto uvida,
budalo +! Pesnie!
U oveku + vide
boga i ovcu:
rastrga+ boga.
ba kao i ovcu u oveku,
pri tom smeja+ se
To, to je to te ini blaenim!
Blaenstvo zmajsko, odista, orlovsko,
blaenstvo pesnika, i budale!
Kad zrak se smrai,
Page 106

kad meseev srp
kriom ve puza zelen zaviu
na zanju rumen sunca veernjeg:
dinduman danu,
svakim korakom tajno
posecajui rue s bokora,
dok redom glave svoje ne pognu
i propadaju sve u mranu no:
K'o one, nekad pao sam i ja,
iz ludog zanosa za Is+nom
iz udi to ih dan mi doara,
izmoden danom, prasit svetlos+,
pao, propao, i sen postao:
jednom is+nom spren ostao,
i veno edan:
te ei jo?
Da za me nema
nigde Is+ne,
bejah i biu uvek jedino
pesnik, budala!
O nauci
Tako je pevao arobnik: a svi koji su tu bili, uoe kao p+ce neosetno u mreu njegove lukave i turobne
pohote. Samo se savesni u duhu nije dao uhva++: on uze bre bolje harfu od arobnika i povika: Vazduha!
Dajte da ist vazduh ue ovamo! Dajte Zaratustru ovamo! Od tebe postaje peina ova zaparna i otrovna, +
zli stari arobnie! Ti zavodi, podmukli, preprederni ovee, na nekuane elje i u neznane divljine. Avaj, kad
takvi kao + to si stanu propoveda+ i zanoveta+ o is+ni! Teko svim slobodnim duhovima koji nisu na oprezu
od ovakvih arobnika! Svreno je sa slobodom njihovom: + ui i mami natrag u tamnice, + stari turobni
vrae, iz tube tvoje uje se zviduk hajkaa, + si kao oni koji uzdiui ednost pozivaju potajno na
slaostrasnost! Tako je govorio savesni; ali stari arobnik pogleda unaokolo, uivae u pobedi svojoj, i
proguta usled toga ljutnju koju mu savesni zadade. Umiri se! ree skromnim glasom, dobre pesme hoe
dobro da odjeknu; posle dobrih pesama treba dugo uta+. To i ine evo svi ovi, svi vii ljudi. A + mora da nisi
dobro razumeo pesmu moju? U tebe nema dosta duha arobnog. Ti me pohvaljuje, odgovori savesni,
odvajajui me od sebe, meni je pravo tako! Ali vi ostali, ta to vidim? Vi svi jo sedite sa pohotnim oima: Vi
slobodne due, kuda vam se dede sloboda vaa! Izgledate mi isto kao oni koji su dugo gledali igru opakih
nagih devojaka: i same due vae igraju! U vama, vi vii ljudi, mora da ima vie onoga to ovaj arobnik
naziva duhom arobnim i varljivim. mora bi+ da smo mi razlii+. I odista, dovoljno smo razgovarali i
razmiljali jedan s drugim, pre nego to se Zaratustra povra+o u peinu svoju, a da bih mogao zna+: mi i
jesmo razlii+. Mi i traimo razno ovde gore, vi i ja. Ja traim vie sigurnos+, i zato sam doao k Zaratustri. Jer
on je jo najvra kula i volja danas, kad se sve ljulja, kad se cela zemlja trese. A vi, kad vas vidim kako
zverate oima, isto mi se ini da vi traite vie nesigurnos+, vie zebnje, vie opasnos+, vie zemljotresa.
Vi ste eljni, tako mi se isto ini, opros+te priini mojoj, o vi vii ljudi, vi ste eljni najgoreg, najopasnijeg
naina ivota, koji meni najvie straha zadaje, ivota divljih zverova, uma, peina, strmih brda i bezdanih
provalija. Vama se nekako ne sviaju najbolje vodioci iz opasnos+, ve ba oni koji vas odvode sa pravih
staza, zavodioci. Ali, ako je takva elja u vama i is+nska, ona mi ipak izgleda nemogua. Jer strah to je
nasleeno i osnovno oseanje u oveku; iz straha se daje protumai+ sve, i prvi greh i prva vrlina. Iz straha je
izrasla i moja vrlina, koja se zove: nauka. Mislim, strah od divljeg zverinja, njemu se ovek najdue uio,
raunajui tu i zverku koju u samome sebi nosi, i od koje se boji: nju zove Zaratustra 'ivo+njom u oveku'.
Page 107

Taj dugi stari strah, kad se najzad istanjio, kad je postao duhovan, duevan danas, tako mi izgleda, zove se:
nauka. Tako je govorio savesni; a Zaratustra, koji se ba bee vra+o u svoju peinu, i koji bee uo i
pogodio poslednje to je ovaj rekao, prosu na savesnoga punu ruku rua i smejae se is+nama njegovim.
Kako! uzviknu, ta to ba uh? Odista, kako mi se ini, ili si + budala ili sam ja sm: a tvoju 'is+nu' obrnuu
bre-bolje naopako. Jer strah to je na izuzetak. A smelost i pustolovina i elja za nepozna+m, za
nepokuanim smelost je, ini mi se, cela ranija povest ovekova. Od najdivljijih najsmelijih zverova zaviu
svojom ispipao je on i preoteo sve vrline njihove: i tako je tek postao ovekom. Ta smelost, kad se najzad
istanjila, kad je postala duhovna, duevna, ta oveanska smelost sa orlovskim krilima i zmijskom mudrou:
ona se, tako mi se ini, zove danas Zaratustra! povikae svi koji su tu sedeli, kao iz jednog grla, i
podigoe veliku graju i smeh: a sa njih se die u vis kao neki teak oblak. I arobnik se smejae, i ree mudro:
Gle! Nestade ga, zloga duha mog! Nisam li vas ja sm opomenuo da ga se uvate, i rekao, da je varalica, da
je duh laljiv i varljiv? Naroito kad se pokae nag. Ali ta ja mogu za njegove podvale! Jesam li ja stvorio,
njega i svet? Dobro de! Budimo opet dobri i dobre volje! I mada je Zaratustra namrgoen pogledajte ga
samo! on se lju+ na me: jo pre nego to padne no, opet u mu bi+ drag, i hvalie me, jer on ne moe
dugo da ivi a da ne ini takve budala+ne. Taj voli neprijatelje svoje: u toj se ve+ni on najbolje razaznaje,
od svih koje sam video. Ali se on zato sve+ prijateljima svojim! Tako je govorio stari arobnik, a vii ljudi
su odobravali to kae: tako da je Zaratustra iao od jednog k drugom i s puno zlobe i ljubavi s+skao ruke
prijateljima svojim, kao neko koji kod svakog ima neto da popravi i da se izvini. A kad je pri tom doao do
vrata svoje peine, spopade ga opet elja za dobrim vazduhom napolju, i za zverima njegovim, i htede da
se izvue.
Meu kerima pus+nje

1.
Nemoj odlazi+! ree tad putnik koji se nazivae senkom Zaratustrinom, ostani kod nas, inae e nas opet
spopas+ stara potmula turabnost. Ve nas je onaj stari arobnik posluio onim to ima najgore u sebi, i gle
samo, eno dobri poboni papa proliva opet suze i sasvim se ve ukrcao ponovo na more teke tuge. Ovi
kraljevi prave dodue pred nama veselo lice: jer oni su danas to od sviju nas najbolje nauili! Ali da nema ko
da ih gleda, opkladio bih se da bi i kod njih opet poela iznova opaka igra opaka igra oblaka to promiu,
vlane tugobe, natmurenih nebesa, ukradenih sunaca, urlajuih jesenjih vetrova, opaka igra naeg urlanja i
vikanja za pomo: ostani kod nas, o Zaratustra! Ovde ima mnogo skrivene bede koja bi da progovori, mnogo
sutona, mnogo oblaka, mnogo zaguna vazduha! Ti si nas nahranio snanom hranom za ljude, i snanim
izrekama: ne daj sad da nas na kraju jela spopadnu mekuni enski duhovi! Ti jedini ini da vazduh oko tebe
biva snaan i ist. Da li sam igde jo na zemlji naiao na tako dobar vazduh kao kod tebe u peini tvojoj?
Mnoge sam zemlje upoznao, nos se moj nauio da ispituje i procenjuje svakovrstan vazduh: ali kod tebe
udiu nozdrve moje svoju najveu slast! Osim moe bi+, moe bi+ o, opros+ jednu staru uspomenu!
Opros+ mi jednu staru pesmu posle jela koju sam nekad spevao medu kerima pus+nje: jer i kod njih bee
vazduh isto tako dobar, jasan, pun istoka; onde sam bio najvie udaljen od oblane vlane turobne
stare-Evrope! Tada sam voleo onakve devojke s istoka, i ona plavetna nebesa, sa kojih ne vise oblaci ni misli.
Neete verova+ koliko je bilo lepo vide+ ih kad sede, ako ne bi igrale, zadubene ali ne u misli, kao male tajne,
kao kitnjaste zagonetke, kao oraii posle jela odista, mnogobrojne i neobine! ali bezobline: zagonetke
koje se daju odgonetnu+: za ljubav +m devojkama izmislio sam tada jedan psalam da se poje posle jela. To
ree putnik i senka; i pre nego to mu je ko mogao odgovori+, bee ve dohva+o harfu starog arobnika, i
prekrs+o noge, gledajui unaokolo mirnim i mudrim oima: a nozdrvama udisae polako i ispitujui
vazduh, kao neko koji u novim zemljama okusi neznani zrak. Za+m otpoe da peva, kao da urla.
2.
Page 108

Pus+nja se iri: avaj onome, ko pus+nje u grudima skriva.
Ha! sveano!
odista sveano!
dostojan poetak!
afrikanski sveano!
I lava dostojno,
a i kakvog moralnog drekavca
ali nita za vas,
draesne druice,
kraj ijih je nogu
meni, prvi put,
Evropljaninu pod palmom,
sede+ doputeno. Selah.
udno odista!
Evo me gde sedim
blizu pus+nje, a ipak
u is+ mah udaljen od nje,
i jo ni u em pust:
to jest, progutala me
ova majuna oaza:
ona ba zinula bee,
zinula us+ma slatkim,
o ta mirisna ustaca! :
ja u njih padoh,
propadoh, skroz meu vas,
draesne druice! Selah.
Slava onome kitu,
ako je ovako gosta
ugos+o svog! vi znate
ta misli +m uenost moja?
slava trbuhu onom
ako, ovako
kao ovaj trbuh, oaza
draesna bee: u to sumnjam,
jer dolazim iz Evrope,
koja u sve sumnja, vie
nego sve ostarije enice skupa.
Neka bi je popravio Bog!
Amin!
Evo me gde sedim
u ovoj majunoj oazi,
kao urma zagasita,
eerna, zlatna, udna
ustaca devojakih,
Page 109

vie jo devianskih
ledenih, snenih, otrih
seku+a: za njima
gine srce svim toplim urmama. Selah.
Kao to voe s juga,
tako, sasvim tako
leim ja sad, oko mene
bumbarii leu,
i njue i njiu se,
i s njima jo manje,
jo lue, i grene
eljice i misli,
opkoljen vama,
vi neme, vidovite
device-make,
Dudu i Zulejka,
obsvingljen, da natrpam sve
to oseam u jednu re:
(nek bog opros+ greh pro+v jezika!)
sedim tu, udiem najbolji zrak,
odista, rajski zrak,
zrak ist i svetao, zlatom proaran,
najbolji to je ikad
s meseca pao
bilo sluajno,
bilo iz obes+?
kao to stoji u starim priama.
Al', sumnjalica ja,
ja sumnjam, naravno, jer dolazim
iz Evrope,
koja u sve sumnja, vie
nego sve ostarije enice skupa.
Neka bi je popravio Bog!
Amin!
Pijui najbolji zrak,
s nozdrvama nabubrelim
kao pehari,
bez budunos+, i bez uspomena
sedim tu,
draesna druice,
i gledam palmu,
gledam igraicu,
kako se vije, svija i previja,
ko dugo gleda, igr'o bi i sm!
Igraica je, rekao bih, ta
dugo, predugo, uvek stajala
na jednoj nozi?
pa je smetnula s uma, rekao bih,
Page 110

sea se, toplo srce, sea li se
drugu noicu?
Jer ja uzalud
traim tog malog
skupog blizanca
to jest drugu nogu
pod sve+m krugom
draesne joj, lepe,
lelujave lepeze-suknjice.
ak, verujte mi, drugarice lepe,
rekao bih isto:
izgubila je!
Nema je!
propala je!
druga noica!
teta za lepu drugu noicu!
No gde to jadna tuguje sada
samotna noica?
Moda od straha mre sad pred nekim
goropadnim udovitem od lava,
plavogrivim? Il, je moda ak
izgriena, oglodana gde
do kos+ju, avaj! oglodana! Selah.
O, ne plaite
meka srca!
srca k'o urme!
prebela prsa!
ne plaite,srca
od slatkog drvca
eerna!
Ne plai vie,
bleda Dudu!
budi ovek, Zulejka! hrabro!
Il' bi vam moda sada
godilo neto snano,
neto to snai srce?:
miropomazan s+h?
sveana utena re?
Ha! amo dostojanstveno!
vrlo, evropejsko dostojanstvo!
Duvajte, duvajte opet
vrlin mehovi!
Ha!
daj da zaurlam jo jednom,
da moralno zaurlam!
poput moralnog lava
pred kerima pus+nje!
Jer urlik vrline,
draesne device,
Page 111

vie je neg sve drugo
strasna prednost i strana glad Evropejca
I stojim evo ve
kao Evropejac,
ne mogu drugaije, tako mi pomogao Bog!
Amin!
Pus+nja se iri: avaj onome, ko pus+nje u grudima skriva.
Buenje
1.
Posle pesme putnika i seni, napuni se peina odjedared grajom i smehom: i kako su svi iskupljeni gos+ u is+
mah stali govori+, pa ni magarac, ohrabren +me, nije ostao miran, podie Zaratustru mala zlovolja, i on se
podsmehnu u sebi ovakvoj pose+: iako se radovao njihovoj veselos+. Jer ona mu izgledae znak ozdravljanja.
On se dakle izvue napolje, i govorae tu svojim zverima. Kud se dede nevolja njihova? ree, i ve odahnu
sam od male svoje dosade, kod mene su se odvikli, kako mi se ini, od vike za pomo! ali, naalost, jo ne
i od vike uopte. I Zaratustra zapui svoje ui, jer se ba bee pomealo magarevo i-ja na udan nain sa
veselom grajom ovih viih ljudi. Oni su veseli, otpoe opet, a ko zna? moda o troku domaina svog; i
mada su od mene nauili smeja+ se, to ipak nije moj smeh kojem su se nauili. Ali, ta je stalo do toga! To su
stari ljudi: oni ozdravljaju na svoj nain, oni se smeju na svoj nain; moje su ui imale ve i gore to da izdre
pa se nisu roguile. Ovaj dan znai pobedu: uzmie eno ve, bei, duh teine, stari moj dindumanin! Kako e
lepo da svri ovaj dan koji je tako runo i teko poeo! A hoe da svri. Ve se blii vee: eno ga gde preko
mora jae amo, dobri jaha. Kako se ugiba, blaeni, vraajui se u zaviaj, na purpurnim sedlima svojim!
Nebo ga vedro gleda, svet lei u dubini: o svi vi udaci to dooste k meni, ispla+ se zaista ive+ kod mene!
Tako je govorio Zaraturstra. I opet se zau vika i smeh viih ljudi iz peine: tada on poe iznova. Zagrizli su,
moj je mamac dobar; i pred njima uzmie neprijatelj njihov, duh teine. Da li pravo ujem: eno ue ve da se
smeju sami sebi? Moja je muka hrana dobra, moja re puna soka i smoka: ali, zaista vam kaem, ja ih i
nisam hranio zeljem to nadima, ve hranom ratnikom, hranom pobednikom: nove sam poude razbudio u
njima. Nove nade uoe u ruke i noge njihove, srce se njihovo istee. Oni nalaze nove rei, jo malo pa e iz
duha njihova obest izbija+. Takva hrana nije dabome za decu, ni+ za enjive stare i mlade enice. Njihova se
utroba ubeuje na drugi nain; njima nisam ja lekar i uitelj. Gaenje uzmie ispred ovih viih ljudi: eto! to je
moja pobeda. U mome carstvu s+u pouzdanje, sav glupi s+d naputa ih, oni se iskaljuju. Oni iskaljuju srce
svoje, dobri im se asi vraaju, oni opet slave i preivaju, oni postaju zahvalni. To je za mene najbolji znak:
postaju zahvalni. Nee dugo traja+ a oni e poe+ da izmiljaju svetkovine, i da diu spomenike starim
rados+ma svojim. Oni su na putu ozdravljenja! Tako je govorio Zaratustra u srcu svom, gledajui u polje; a
njegove zveri ulagivahu se oko njega, i potovahu njegovu sreu i njegovo utanje.
2.
Ali odjedared, poplai se uvo Zaratustrino: jer u peini, koja je dotle bila puna graje i smeha, nasta iznenada
mrtva +ina; a do nosa mu dopirae mirisan kd tamjana, kao od zapaljenih iarki. ta se to zbiva? ta to
rade? zapita se, i privue ulazu, tako da je mogao, neopaen, vide+ ta mu rade gos+. Ali, da divna uda!
ta je morao da vidi svojim roenim oima! Oni su postali svi opet poboni, oni se mole, oni su
pomahnitali! govorio je, i nije se mogao naudi+. I zaista! svi + vii ljudi, oba kralja, papa van slube,
opaki arobnik, dobrovoljni prosjak, putnik i senka, stari pretskaziva, savesni u duhu, i najruniji ovek: svi
su oni leali kao deca, ili kao skruene stare ene, na kolenima, oboavajui magarca. I ba bee poeo
Page 112

najruniji ovek da se gui i penui, kao da e da pokulja iz njega neto to se ne da iskaza+; a kad je uskipeo
da doe do pravih rei, vidi, to bee pobona udna litanija u slavu oboavanog i okaenog magarca. A ta
litanija zvonila je ovako: Amin! Slava i ast i mudrost i hvala i pohvala i krepkost neka je bogu naemu, na
vjeki vjekov! A magarac odvikivae, I-ja! On nosi teret na, on uze na se oblik sluinaki, on je trpeljiva srca
i ne kae nikad Ne; a ko ljubi Boga svoga, taj ga i kanjava. A magarac odvikivae, I-ja! On ne zbori rei:
jedino to svetu koji je stvorio kae uvek I-ja: on +me slavi svoj svet. U tome je mudrina njegova, to nee da
govori: te tako retko kad da nema pravo. A magarac odvikivae, I-ja. Neopaen ide on po svetu. Siva boja
koe u koju je uvijena vrlina njegova. Ako ima duha, on ga krije; ali svako veruje u velike ui njegove. A
magarac odvikivae, I-ja. Koliko je skrivene mudros+ u tome to ima duge ui, i sve sa I-ja potvruje a nikad
ne porie! Nije li on stvorio svet po svome podobiju, to jest, to je moglo bi+ glupljim? A magarac
odvikivae, I-ja. Ti hodi pravim i krivim putevima; slabo te se +e, ta nama ljudima izgleda pravo ta krivo.
Tvoje je carstvo s one strane dobra i zla. U tome je tvoja nevinost, to ne zna ta je to nevinost. A magarac
odvikivae, I-ja. Pogle samo kako nikoga ne gura od sebe, ni prosjaka, ni kraljeve. Puta decu da dolaze k
tebi, a kad te opaki deaci drae, + kae jednostavno I-ja. A magarac odvikivae, I-ja. Ti voli magarice i
svee smokve, + jede to dohva+. I boca te zagolica u srcu, ako si ba gladan. U tome lei mudrost jednoga
boga. A magarac odvikivae, I-ja.
Magarea slava
1.
Ali, kod toga se mesta litanije Zaratustra nije mogao vie uzdra+, nego viknu i sm I-ja, jo glasnije nago
magarac, i skoi posred svojih pomahnitalih gos+ju. Ta ta to radite, vi deco od ljudi? povika, diui
bogomoljce silom sa zemlje. Teko vama, da vas jo ko vidi osim Zaratustre: Svaki bi mislio da ste vi sa novom
verom svojom najgori hulitelji, i najlui od svih starih ena! Pa i + sam, + stari papo, zar to prilii tebi, da
ovako oboava magarca kao boga? O Zaratustra, opros+, odgovori papa, ali to se boga +e,i u,tome
sam ja prosveeniji od tebe. A tako i treba da bude. Bolje je oboava+ boga u ovom obliku, nego ni u kojem
obliku! Promisli malo ovu izreku, pa e brzo doi do toga da u ovakvoj izreci ima mudros+. Onaj koji je rekao
'bog je duh' taj je na zemlji uinio dosad najvei korak i skok ka bezverju: takva se re na zemlji ne daje lako
popravi+! Staro moje srce skae i skakue, zato to na zemlji ima jo neto to se moe oboava+. Opros+
zato, o Zaratustra, jednom starom pobonom papskom srcu! Pa +, ree Zaratustra putniku i senki, +
kae i misli da si slobodan duh? A evo se klanja i slui kumirima i popovima? Gore je, zaista + kaem, to
to radi ovde nego ono to si radio meu onim tvojim opakim crnpuras+m devojkama, + opaki novi
bogomolje! Da gore, odgovori putnik i sen, ima pravo: ali ta ja tu mogu! Stari je bog opet iv, o
Zaratustra, ma ta + govorio. Svemu je kriv najruniji ovek: on ga je probudio u nov ivot. A to to kae da
ga je on nekad ubio: smrt kod bogova, uvek je predrasuda. Pa i +, ree Zaratustra, + opaki stari
arobnie, ta si + to uinio? Ko e, u ovo slobodnjako doba, odsad u tebe verova+ kad + veruje u ovakvu
magareu bogov+nu? Glupost je to bila to si uinio; kako si mogao, + mudrac, uini+ takvu glupost! O
Zaratustra, odgovori mudri arobnik, + ima pravo, bila je glupost, ali mi je i dosta teko pala. tek +,
ree Zaratustra savesnome u duhu, promeri samo i metni prst na nos svoj! Zar je sve ovo po tvojoj saves+?
Zar nije duh tvoj odvie istunac za molitve i za isparenje ovih bogomoljaca? Ima u tome neto, odgovori
savesni i metnu prst na nos, ima u tome pozoritu neto to ak godi mome duhu. Moe bi+ da ne smem da
verujem u boga: ali je pouzdano da mi bog u ovom obliku izgleda jo najverovatniji. Bog treba da je veit,
prema svedoanstvu najpobonijih: ko ima toliko vremena, taj se ne uri sa vremenom. to je mogue lake,
i to je mogue gluplje: na taj nain moe neko koji je takav daleko da dospe. A ko ima duha i suvie, toga jo
ponajlake zalude ba sama ludost i glupost. Razmisli o samome sebi, o Zaratustra! Ti sm zar ne! i + sm
mogao bi od silne mudros+ posta+ magarcem. Zar ne ide savren mudrac rado pa najkrivljim stazama? Kao
to se to vidi, o Zaratustra, kao to se to vidi po tebi! I, najzad +, ree Zaratustra, i okrete se prema
najrunijem oveku, koji je jo jednako leao na patosu s uzdignutam rukom prema magarcu (jer mu je
Page 113

davao da pije vina) Govori, + neiskazani, ta si to tu poinio? Izgleda mi preobraen, iz oka + bije plamen,
ogrtaem uzvienoga zagrnuta je runoa tvoja: ta si uinio? Je li is+na to to ovi ovde kau, da si njega opet
probudio? emu? Zar nije bio iz temelja umrtvljen i utuljen? I + sm izgleda mi probuen: ta si uinio? ta
si + prevrnuo? emu si se + okrenuo? Govori, o + neiskazani! O Zaratustra, odgovori najruniji ovek, + si
spadalo! Da li je on jo iv, ili je opet iv, ili je iz temelja mrtav, ko to ponajbolje zna od nas dvojice? Ja tebe
pitam. Ali ja jedno znam, a to sam od sama tebe nauio, o Zaratustra: onaj koji hoe najtemeljnije da ubije,
taj se smeje. 'Ne gnevom ve smehom se ubija' tako si + govorio nakad. O Zaratustra, + skriveni, +
uni+telju bez gneva, + opasni sve+telju, + si spadalo!
2.
Tada se dogodi da Zaratustra, zauen sve takvim doskoicama mesto odgovora, odskoi unatrag do vrata
svoje peine, i, okrenut licem prema gos+ma svojim, povika snanim glasom: O vi vragolani svi skupa, o vi
lakrdijai! to se izmotavate i zamotavate preda mnom! Kako je u svakome od vas srce skakutalo od rados+ i
pakos+, zato to ste najzad opet postali kao deica, to jest poboni, to ste najzad opet inili to deca ine,
to jest molili se bogu, skrtavali ruke i govorili 'dragi Boe'! Ali, sad napus+te ovu deju sobu, moju roenu
peinu, u kojoj se teraju danas svakojake de+njarije. Rashladite i iskalite ovde napolju toplu svoju obest
de+nju i nemirno srce svoje! Naravno: ne postanete li kao deica, neete dospe+ u ono carstvo nebesko. (I
Zaratustra pokaza rukama na nebo.) Ali mi neemo u carstvo nebesko: mi smo postali ljudi, mi dakle
hoemo carstvo zemaljsko.
3.
I jo jednom stade Zaratustra besedi+. O novi prijatelji moji, ree, vi osobenjaci, vi vii ljudi, koliko mi se
sad svidate, otkako ste se opet obveselili! Vi ste, zaista vam kaem, svi procvetali: meni se ini da su za
takvo cvee, kao vi to ste, potrebne nove slave, kakva mala hrabra ludorija, kakva sluba boija ili slava
magarea, kakva stara, vesela budala Zaratustra, vihor-vetar koji e vam izduva+ iz due pomrinu. Nemojte
zaboravi+ ovu no i ovu magareu slavu, vi vii ljudi. To ste izmislili kod mene, to je za mene, dobro
znamenje, tako to izmiljaju samo oni koji su na putu ozdravljenja! A ako je jo jednom budete slavili, ovu
magareu slavu, uinite to sebi za ljubav, uinite to i meni za ljubav! I meni u pomen!
Pijana pesma
l.
Meu+m behu jedan za drugim izali napolje u hladnu zamiljenu no; a sm Zaratustra vodio je za ruku
najrunijeg oveka, da mu pokae svoj noni svet, i veliki okrugao mesec, i srebrne vodopade kod svoje
peine. Tako su bili najzad svi na okupu u miru, sve sami stari ljudi, ali sa uteenim hrabrim srcem, i zaueni
u sebi to se na zemlji tako dobro oseaju; a prijatna +ina noi prodirala je sve vie i vie ka srcu im. I
Zaratustra iznova pomisli u sebi: o koliko mi se sad sviaju, ovi vii ljudi! nego ne htede rei glasno, jer je
potovao njihovu sreu i njihovo utanje. Ali tad se dogodi ono to je toga udnog dugog dana bilo
najudnije: najruniji ovek poe jo jedanput, i to poslednji put, da se gui i penui, pa kad je doterao do
rei, nuto, pitanje okruglo i isto iskoi iz njegovih usta, jedno lepo duboko jasno pitanje, koje se taknu srca
svih to su ga sluali. Prijatelji moji svi skupa, ree najruniji ovek, kako se vama ini? Ovoga dana radi ja
sam prvi put zadovoljan to sam proiveo ceo ivot. I nije dosta da samo toliko posvedoim. Vredi ive+ na
Page 114

zemlji: jedan dan, jedna slava sa Zaratustrom, nauili su me da volim zemlju. 'To li bee ivot?' rei u
smr+: 'Pa dobro! Daj jo jednput!' Prijatelji moji, kako se vama ini? Zar neete i vi rei smr+ kao ja: To li
bee ivot? Pa dobro, Zaratustre radi, daj jo jedanput Tako je govorio najruniji ovek; a tada je bilo
nedaleko od ponoi. I ta mislite, ta se tada dogodilo? Tek to su vii ljudi uli njegovo pitanje, postadoe
odjednom svesni toga da su preobraeni i opet zdravi, i toga, ko je to uinio: priskoie dakle svi ka
Zaratustri, zahvaljujui, slavei ga, umiljavajui se oko njega, ljubei mu ruke, kako je ve bilo kome u prirodi:
tako da su se neki smejali a neki plakali. A stari arobnik igrao je od zadovoljstva; pa sve iako je, kao to kau
naki pripovedai, bio tada pun slatka vina, bio je zacelo jo puniji slatkog ivota, i odrekao se bio svakog
umora. Ima ih ak koji pripovedaju, da je tada i magarac igrao: nije mu, dakle, pre tega najruniji ovek
uzalud davao vina da pije. Moda je bilo tako a moda i nije; ali ako uis+nu one veeri magarac i nije igrao,
dogodila su se tada jo vea i udnija udesa nego to bi bilo igranje jednoga magarca. Ukratko, to rekao
Zaratustra: ta je meni stalo do tog!
2.
Zaratustra je meu+m, kad se deavalo ovo sa najrunijim ovekom, stajao kao opijen: pogled mu se ugasio,
jezikom je zaplitao, noge mu poee kleca+. I ko bi tu mogao pogodi+, kakve tad misli proletahu kroz duu
Zaratustrinu? Ali mu duh oevidno bee ustuknuo, i potekao unapred, tako da je bio u dalekim daljinama i
kao na visokom grebenu, kako stoji u knjigama, na sredini izmedu dva mora, putujui kao teak oblak
izmedu onoga to je bilo i onoga to e bi+. No polako, kako su ga vii ljudi grlili i ljubili, dolazio je pomalo k
sebi, i branio se rukama od navale potovalaca i pomagalaca; samo nije govorio. Tek odjedared obrnu brzo
glavu, kao da je uo neto: tada metnu prst na usta i ree: Hodite! Sve se unaokolo u+a i utaji; samo iz
dubine dopirae polako do gore zvon zvona. Zaratustra oslukivae, kao i vii ljudi; za+m metnu i po drugi
prst na usta, i ree opet: Hodite! hodite! Jo malo pa e pono! a glas mu se bee izmenio. Ali se jo
jednako nije kretao s mesta: tada posta jo +e i jo tajanstvenije, i svi oslukivae, i magarac, i Zaratustrine
poasne zveri, orao i zmija, isto tako i peina Zaratustrina, i veliki hladni mesec, i sama no. A Zaratustra
metnu i po trei put prst na usta, i ree:
Hodite! hodite! hodite! Podimo sad! as je kucnuo: poimo u no!
3.
O, vi vii ljudi, jo malo pa e pono: te hou da vam kazujem neto na ui, to ono staro zvono meni na uvo
kazuje, tako tajanstveno, tako strano, tako srdano, kao to govori meni ono ponono zvono koje je
doivelo vie nego to moe doive+ ovek: koje je brojalo jo otaca vaih bolne otkucaje srca ah! ah!
kako uzdie! kako se u snu smeje! ta stara duboka, duboka pono! ut! ut! Tu se mnogo ta uje to danju
ne sme da da glasa od sebe; nego sad, u hladnome zraku, sad kada se s+ala i sva graja u srcima vaim,
sad progovara, sad se uje, sad se uvlai u none prebudne due: ah! ah! kako uzdie! kako se smeju u snu!
zar ne uje kako tajanstveno, strano, srdano tebi govori, stara duboka, duboka pono? O ovee, pazi!
4.
Teko meni! Kud se dede vreme? Ne potonuh li u duboke kladence? Svet spi. Ah! Ah! Pas zavija, meseina
sja. Radije u umre+, umre+, nego vama rei ta u ovaj as misli ponono srce moje. Evo, umro sam ve. Sve
je prolo. Paue, ta to plete oko mene? Hoe li krv? Ah, ah! Rosa pada, as je tu as, u koji mi se koa
jei od studi, koji pita i jednako pita: u koga bije srce u junaka? ko da bude zemlji gospodar? Ko e rei:
ovuda tecite, vi velike i male reke! as se pribliuje: o ovee, + vii ovee, pazi! ovo je govor za osetljive
Page 115

ui, za tvoje ui to pono +ha k tebi prilazi!
5.
Nosi me, zanosi me, igra dua moja. Rade nasuni, svakodnevni! Ko da bude zemlji gospodar? Mesec je
hladan, vetar u+. Ah! Ah! Da li ste ve dosta visoko odleteli? Vi ste igrali: ali noga nije to i krilo. Vi dobri
igrai, o+la je sad radost sva: vino se pretvori u talog, pehari omekae, grobovi zajecae. Ne odleteste
dosta visoko: i evo gde grobovi jecaju: iskupite mrtve! Zato je tako dugo no? Ne opija li nas to
meseina? Vi vii ljudi, oslobodite grobove, probudite leeve! Ah, ta to jo dube crv? Sve vie se pribliuje
as, eno mumla zvono, jo bruji srce, jo dube drvo crv, i srce crv. Ah! Ah! Dubok je svet!
6.
Slatka liro! Slatka liro! Ja volim tvoj zvuk, tvoj opojni turobni huk! kako mi iz davnine, kako mi iz daljine
dolazi huk tvoj, iz daleka, iz ribnjaka ljubavi! Ti staro zvono, + slatka liro! Svaki bol urezao + se u srce, bol
oinski, bol dedovski, bol pradedovski; govor je tvoj sazreo, sazreo kao zlatna jesen, ili popodne, kao
pus+njsko srce moje i + si progovorilo? i sm je svet sazreo, grozd je zarudeo, i hoe evo da umre, od
sree da umre. Vi vii ljudi, zar ne oseate miris? Potajno kulja odozdo miris, miomir i miris venos+,
ruiasto blaen, zagasit i zlatan kao vino, miris od stare sree, od opojne sree kad pono mre, i kad poje:
dubok je svet, bez dna, dublji nego dan to zna!
7.
Mani me! Mani! Odvie sam ist za te. Ne do+i me se! Zar nije ba u ovaj as svet moj postao savren? Koa
moja odvie je ista za tvoje ruke. Okani me se, + glupi blesas+ tupi dane! Zar nije pono vedrija? Najis+ji
treba da budu zemlji gospodar, oni koji su ostali nepozna+, koji su najjai, ponone due, vedrije i dublje od
svakog dana. O dane, + za mnom prua ruke? Ti bi da napipa sreu moju? Ja sam za tebe bogat, usamljen,
rudnik pun blaga, riznica puna zlata? O svete, + mene trai? Zar sam + svetovan? Zar sam + duhovan? Zar
sam boanski za tebe? Ali dane i svete, vi ste odvie nezgrapni, imajte dosetljive ruke, hvatajte dublju
sreu, dublju nesreu, hvatajte budikakvog boga, ne hvatajte mene: moja nesrea, moja srea je duboka, o +
udni dane, ali ja nisam bog, nisam pakao boiji: dubok je njegov jad.
8.
Boiji je jad dublji, + udni svete! Hvataj boiji jad, a ne mene! ta sam ja! Opojna slatka lira, jedna
ponona lira, jedna zvonka kreketua koju niko ne razume, ali koja mora da kae to ima, pred golubovima, o
vi vii ljudi! Jer vi me ne razumete! Prolo je! Prolo! O mlados+! O podne! O popodne! Dolo je evo vee, i
no, i pono, pas zavija vihor-vetar taj: ili zar nije vihor-vetar pas? Cvili, laje, zavija. Ah! Ah! kako uzdie!
kako se smeje, kako se gui i koca, ta pono! A sad, kako trezveno govori, ta pijana proroica! Da nije natpila
pijanost svoju? da nije postala prebudna? da ne preiva? preiva jad svoj, u snu, stara duboka pono, i vie
jo radost svoju. Jer radost, ma kolilko jad bio dubok; Radost je dublja jo neg vaj.
9.
O + lozin okote! to me slavi? Zar te nisam posekao! Bio sam svirep, iz tebe tee krv: otkud ta hvala tvoja
Page 116

pijanoj svirepos+ mojoj? to je postalo savreno, sve to je sazrelo hoe da umre! tako kae +.
Blagosloven neka je navek no vinogradarev! Ali, avaj, sve to je nazrelo hoe da ivi! Jad kae: Prodi sad!
Odlazi, jade! Ali, sve to pa+, hoe da ivi da bi sazrelo, i postalo puno rados+ i puno enje, enje za
udaljenim, viim, vedrijim. Ja hou naslednika, kae sve to pa+, ja hou decu, ja neu sebe, a radost
nee naslednike, nee decu, radost hoe samu sebe, hoe venost, hoe povraaj, hoe sve isto na vjeki
vjekov. Jad kae: Skrhaj se, krvavi, srce! Hodi jednako, nogo! Le+, krilo! Napred! u vis, bole! Jeste, staro
srce moje: Jad kae: prodi sad!
10.
O vi vii ljudi, kako se vama ini? Da li sam ja prorok? da li sanjalica? pijanac? tuma snova? zvono ponono?
jesam li kap rose? pramen dima i daha venos+? Ne ujete li? Ne oseate li? Ba u ovaj as postao je svet
moj savren, i pono je podne, i bol je radost, i prokletstvo je blagoslov, i no je jedno sunce, odlazite, ili
ete naui+: da je i mudrac budala. Jeste li ikad pristali na ikakvu radost? O, prijatelji moji, onda ste pristali i
na svaki jad. Sve su stvari vezane jedna za drugu, udenute jedna u drugu, zaljubljene jedna u drugu, - jeste
li ikada poeleli da jedanput doe jo jedanput, jeste li ikada rekli: svia mi se, sreo! Protr, trenute!,
onda ste poeleli i sve jo jedanput! sve iznova, sve veno, sve u vezi jedno s drugim, udenuto i zaljubljeno
jedno u drugo, tako ste eto vi voleli svet, vi vei+, tako ga volite veito i u svako doba: pa i jadu vi kaete:
proi sad, ali doi opet! Jer radost kae: veno traj!
11.
Svaka radost hoe da sve stvari veno traju, hoe meda, hoe taloga, hoe pijane ponoi, hoe grobova, hoe
utehe u suzama sa grobova, hoe pozlaenu veernju rumen ta nee radost! ona je ednija, srdanija,
gladnija, stranija, tajanstvenija od sveg jada, ona hoe sebe, ona guta sebe, volja prstena bori se u njoj,
ona hoe ljubav, ona hoe mrnje, ona je prebogata, deli drugima, rasipa, prosi da je neko uzme, zahvaljuje
onome ko je uzima, ona bi da je mrze, radost je tako bogata da udi za jadom, za paklom, za mrnjom, za
sramotom, za bogaljem, za svetom, jer ovaj svet, o ta vi ga bar znate! Vi vii ljudi, za vama ezne, radost,
neobuzdana, blaena, za jadom vaim, vi promaeni i unakaeni! Za onim to je promaeno i nakaeno
ezne svaka vena radost. Jer svaka radost hoe samu sebe, te stoga hoe vaj! O sreo, o bole! O pukni, srce!
Vi vii ljudi, nauite jednom da radost hoe venost, radost kae svima stvarima da veno traju: veno traj,
i venost daj!
12.
Jeste li sada nauili moju pesmu? Jeste li pogodili ta ona hoe? Dobro dakle? Vi vii ljudi! Otpojte mi sad vi
pesmu moju, tropar moj!
Pojte sad vi tu pesmu kojoj je natpis: Jo jednom, a iji je smisao na vjeki vekov! pojte, o vi vii ljudi,
tropar Zaratustrin!
Jedan!*
ovee pazi! Otvori oba oka!
Dva!
uj ta govori no duboka?
Tri!
Snova mojih ieze kret
Page 117

e+ri!
Snoponor bee dubok:
Pet!
Dubok svet,
est!
Dublji nego sto misli dan.
Sedam!
Dubok je njegov jad ,
Osam!
Dublja radost nego patnja sva:
Devet!
Jad govori: Umini sad!
Deset!
Radost na venost pristaje ,
Jedanaest!
Duboko, u venos+ hoe da traje.
Dvanaest!
* Prepev: Vito Markovi
Znak
A u jutro posle te noi, skoi Zaratustra sa svoga leita, opasa se, i izae iz svoje peine, plemenit i krepak,
kao jutarnje sunce kad izlazi iza mranog stenja. Veliko svetlo nebesko, progovori kao to je nekad govorio,
+ duboko oko sree, u emu bi bila sva srea tvoja da onih nema kojima sija! I kad bi oni ostali u sobama
svojim dok si + ve budno i na putu ovamo da poklanja i razdeljuje: kako bi se razgnevila tad ponosita
srameljivost tvoja! A eto! ovi jo spavaju, + vii ljudi, dok sam ja budan: to nisu pravi saputnici moji! Ne
ekam ja na njih ovde u brdima mojim. Hteo bih da otponem delo svoje, svoj dan: ali oni ne razumeju
znamenja moga jutra, korak moj nije za njih budilnik. Oni jo skapavaju u peini mojoj, san njihov jo pije
od opojnih pasama mojih. Ali uvo koje bi oslunulo da li e mene u+, toga poslunog uva nema meu
udovima njihovim. To je govorio Zaratustra u svome srcu dok se sunce raalo: a tad pogleda upitnim
pogledom u visinu, jer u iznad sebe otri krik svoga orla. Vrlo dobro! povika gore, to mi se dopada, i to mi
pripada. Zveri su moje budne, jer sam ja budan. Orao je moj budan, i slavi sunce kao i ja. Orlovskim
kandama dohva+ novu svetlost. Vi ste prave ivo+nje moje; ja vas volim. Ali mi nema jo prvih ljudi mojih!
Tako je govorio Zaratustra; a tada se dogodi da odjedared u, kako oko njega proleu i lepraju se nebrojene
p+ce, i udaranje tako mnogih krila, i navala oko njegove glave, bili su toliki da je zaklopio oi. Jer odista,
kao da se oblak sruio na njega, oblak od strela koje se sipaju na novog neprijatelja. No gle, ovo ovde bee
oblak od ljubavi, i to na novog prijatelja. ta se zbiva sa mnom? razmiljae Zaratustra u svome srcu, i
polako se spus+ na veliki kamen to je leao pokraj izlaza iz njegove peine. Ali, hvatajui rukama oko sebe i
iznad sebe i ispod sebe, da bi se odbranio od nenos+ p+ca, nuto, zbi se s njim neto jo udnova+je: i
neho+ce bee zahva+o rukom posred jedne guste tople grive; a u is+ mah odjeknu tu pred njim urlik, blag
oduen rik lava. To je znak, ree Zaratustra, i srce mu se preobrazi. I odista, kad se ispred njega rais+
zrak, leae mu kod nogu uta golema zver, prislanjae glavu na njegovo koleno, i ne htede ga se okanu+ od
silne ljubavi, ba kao pas koji opet nae svog starog gospodara. A golubovi behu isto tako uurbani da
pokau svoju ljubav kao i lav; i svaki put kad bi kakav golub proleteo lavu preko nosa, zadrmao bi lav glavom
udei se i smejui se. Na sve to izgovori Zaratustra samo ovu jednu re: deca su moja blizu, deca moja, i
onda uuta sasvim. Ali je njegovo srce bilo razdragano, i iz oiju mu kapahu suze i padahu dole na ruke
njegove. Nije obraao panju ni na to vie, nego je sedeo nepomino i nebranei se vie od ivo+nja. A
golubovi letahu gore dole, sputahu se na njegova ramena, milovahu mu bele kose, i ne znadoe ve ta e
od milote i veselja. Stari lav pak lizae jednako suze to padahu na ruke Zaratustrine, riui uz to i mumlajui
potrnulo. Tako su radile ove ivo+nje. To je sve trajalo dugo vremena, ili kratko vremena: jer, pravo rei, na
Page 118

zemlji za ovakve stvari i nema vremena. Meu+m behu se porazbudili vii ljudi u Zaratustrinoj peini, i
spremahu se svi skupa za pohod: da idu u susret Zaratustri, i da mu poele dabro jutro, jer behu videli, kad
su poustajali, da njega ve ne bee meu njima. Ali, kad su dospeli do vrata od peine, a um njihovih koraka
bio izmakao ispred njih, narogui se lav uasno, okrete se odjednom od Zaratustre, i poskoi, besno riui, na
peinu; a vii ljudi, kad ue kako rie, dreknue kao iz jednog grla, pobegoe natrag, i nestade ih za tren oka.
Sm Zaratustra ipak, zanesen i unezveren, podie se sa svog sedita, pogleda oko sebe, zastade u udu,
zapita se u sebi ta je to, pribra se, i bee sm ta to uh? progovori najzad polako, ta se to sada sa mnom
zbi? I odmah mu se povra+ seanje, a jednim pogledom obuhva+ i shva+ sve to se bee dogodilo izmeu
jue i danas. Evo ovde kamena, ree i pogladi se po bradi, na njemu sam sedeo jue iz jutra, ovde je
pristupio k meni prorok, i ovde sam uo prvi put povik koji sam i sada ba uo, veliki povik za pomo. O vi vii
ljudi, o vaoj nevolji vraao mi je jue izjutra onaj stari pretskaziva, na vau nevolju htede me on zaves+ i
u iskuenje doves+: o Zaratustra, govorio mi je on, ja dolazim da te zavedem na tvoj poslednji greh. Na moj
poslednji greh? povika Zaratustra i smejae se lju+to svojoj roenoj rei: ta je to jo ostalo za mene da bude
moj poslednji greh? I jo jednom utonu Zaratustra u misli, sede ponovo na veliki kamen, i razmiljae.
Odjedared poskoi, Saaljenje! Sazaljenje prema viim ljudima! povika, i lice njegovo pretvori se u elik.
Neka! To to je bilo i prolo! Moja patnja i moje saaljenje ta je stalo do njih! Zar ja teim za sreom? Ja
teim za delom svojim! Tako je! Doao je lav, deca su moja blizu, Zaratustra je sazreo, moj as je kucnuo:
Ovo je moje jutro, oslavio je moj dan: ovamo, sad, dii se, veliko Podne! Tako je govorio Zaratustra
naputajui svoju peinu, plemenit i krepak, kao jutarnje sunce kad izlazi iza mranog stenja.
Page 119

Fridrih Nice - Tako Je Govorio Zaratustra

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fridrih Nice - Tako Je Govorio Zaratustra

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

O onima koji veruju u zagrobni ivot

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

O radosnim i ravim stras+ma

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

O novom lanom boanstvu

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

O +suu i jednom cilju

Tako je govorio Zaratustra

O ljubavi prema blinjem

Tako je govorio Zaratustra

O starim i mladim enicama

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Pesma nad grobovima

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra

O vrlini koja umanjuje

Tako je govorio Zaratustra