I

)
Edvard V. Said

BIBLIOTEKA
XXVEK

ORIJENTALIZAM
112*
Prevela s engleskog
Drinka Gojkovi
Drugo izdanje

Urednik
Ivan olovi

8eugrad

2008
)

Naslov originala
Edward W. Said: ORIENTALISM
1978 by Edward W. Said

Edvard V. Said (1935, Jerusalim - 2003, Njujork) bio

je profesor engleske i komparativne knjievnosti na
unive<Ziteru Kolumbija u Njujorku, knjievni i mu
ziki kritiar, kulturolog i angaovani borac za prava
Palestinaca. Veoma plodan autor, Said je objavio veo
liki broj knjiga, meu kojima su, pored Orijentali
zma, najpoznatije: Pitanje Palestine (1be Question
of Palestine, 1981), Svet, tekst i kritika (1be World,
the Text and the Critic, 1983); Kultura i imperijali
zam (Culture and Imperialism, 1993); Politika raz
vlalvanja (1be Politics of Disposession, 1994);
Predstave o intelektualcima (Representations of the
Intellectuals, 1996) i Razmiljanja o i2gnanstvu i
drugi ogledi (Reflections on exile and other essays,
2000). Objavio je memoare pod naslovom !zmeten
(Out ofplace: A Memoir, 1999).
,

Korice
Ivan Mesner

ZA OENET I IBRAHIMA

Re

zahvalnosti

Orijentu sam itao godinama, ali je najvei deo ove

knjige napisan tokom 1975-1976, II periodu koji sam proveo
kao stipendista Centra za bihejvioristike nauke, na univerLitetu Stenford, Kalifornija . Imao sam sree da II ovoj jedinstvenoj i velikoduno; instituciji dobijem ne samo podrku
nekolicine svojih kolega, nego i pomo od Doan Vonnbrun
Ooan Warmbrunn), Krisa Hota (Chris Hoth) , Dejn Kilsmajer
Gane Kieismeier), Prestona Kadera (Preswn Cutler) i direkto-

ra Centra, Gardnera Lindzija (Gardner Lindzey) . Spisak prijatelja, kolega i studenata koji su itali ili sluali delove ili pak
itav ovaj rukopis toliko je dugaak da i meni, a sada, kad se
rukopis konano pojavio kao knjiga, moda ak i njima, moe biti pomalo neprijatno. Ipak, elim da se na uvek dobro-

doloj podrci zahvalim Denet i Ibrahimu Abu-Lugodu Oanet and Ibrahim Abu-Lughod), Noamu omskom (Noam
Chomsky) i Roderu Ovenu (Roger Owen) , koji su pratili
ovaj projekt od poetka do kraja. Isto tako, elim sa zahval
nou da pomenem dobrodolo i kritiko interesovanje kolega, prijatelja i studenata sa razliitih strana, ija su pitanja i
diskusije znatno doprineli izotravanju teksta. Andre ifrin
(Andre Schiffrin) i Din Morton Oeanne Morton) iz izdavake
kue Panteon bili su idealni urednik i lektor, i zahvaljujui
njima je (bar za autora) tegobno pripremanje rukopisa postalo instruktivan i zanimljiv proces. Marijam Said (Mariam Said)
mi je u velikoj meri pomogla svojim istraivanjem moderne
istorije orijenta1istikih institucija. No, osim toga, njena podr.
ka, ispunjena ljubavlju , omoguila je ne samo da rad na ovoj
knjizi bude zadovoljStvo, nego da uopte bude moguan .
Njujork
Septembar - oktobar 1977

E. V. S.

6V16J1V10TEKA
rPAllA 6EOrPAJlA

UVOD

Oni sebe ne mogu zastupati,

njih mora da zastupa drugi.
Karl Marks, Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte

Istok je karijera.
Bendamin Dizraeii, Tankred

Francuski novinar, koji je tokom uasnog graanskog rata

19751976. boravio II Bejrutu, s tugom je pisao o razorenom
gradskom jezgru koje je "nekada pripadalo ... atobrijano.
vom iNervalovom Orijentu .tll Bio je, dakako, II pravu, pogo
tovu sa stanovita jednog Evropljanina. Orijent je bezmalo
bio evropski izum; od starine je (Q bilo mesto romanti nih
ljubavnih pustolovina, egzotinih bia , uspomena i pejzaa
koji ive II ovekovom seanju, jedinstvenih iskustava. A sada
je, evo nestajao; na neki nain, to se ve dogodilo, njegovo je
vreme prolo. Bilo je moda nevano to se raj proces tie i

Orijentalaca, to su ak i II doba Satobrijana i Nervala tamo

iveli Orijentalci, i to su sada oni bili ti koji pate; za evropskog posetioca najvanija je bila evropska slika Orijenta i njena aktuelna sudbina - i jedno i drugo imalo je za novinara i
njegove francuske itaoce privilegavan zajedniki smisao.
Kod Amerikanaca, Orijent ne budi ista oseanja. Oni ga
pre povezuju s Dalekim Istokom (pre svega, s Kinom i Japanom). Za razliku od Amerikanaca, kod Francuza i Britanaca
manje kod Nemaca, Rusa, Spanaca, Portugalaca, Italijana i

Svajcaraca - postoji duga tradicija onoga to u zvati orijentalizmom, razumevanjem Orijenta koje je zasnovano na posebnom mestu Orijenta u zapadnoevropskom iskustvu. Orijent nije samo sused Evrope; on je i mesto najveih , najbogatijih i najstarijih evropskih kolonija, izvor njenih civilizacija i
Thierry Desjardins, Le Martyre du Liban (Paris: Plan, 1976),
str. 14.
.
I

10
jezika, njen suparnik

Orijentalizam

Uvod
II

kulturi i jedna od njenih najdubljih

najeih

slika o Drugome. Uz to, Orijem je pomogao da se

Evropa (ili Zapad) definie kao njegova kontrastna slika, ide
ja, linost, iSkustvo. No, nijedan od tih Orijenata nije samo
delo imaginacije. Orijem je sastavni deo evropske materijalne civilizacije: i kulture. U kulrura1nom, pa ak i ideolokom
pogledu, orijentalizam to izraava i reprezentuje jednim oblikom diskursa koji nalazi podrku II institucijama, vokabularu, akademskoj nauci, slikovnosti, doktrinama, ak i kolonijalnoj birokratiji i kolonijalnim stilovima. Nasuprot tome ,
ameriko

razumevanje Orijenta eli da deluje znatno manje

zgusnuto, mada bi nae nedavne japanske, korcanske i indokineske avanture trebalo da ponu da utiu na stvaranje trezvenije, realistinije svesti o tIOrijentu". tavie, masivna amerika ekonomska i politika uloga na Bliskom (Srednjem) Istoku zahreva od nas da pokuamo da razumemo taj Orijent
to je mogue bolje.
italac e shvatiti (a [Q e mu postajati i sve jasnije tokom
mnogih stranica koje slede) da pod orijentalizmom podrazumevam nekoliko stvari, koje su, po mome miljenju, sve mcdu sobom zavisne. Najspremnije se prihvata akademsko odreenje orijentalizma; dOista, u nizu akademskih institucija ta
etiketa jo uvek je u slubi. Orijemalista je svako - bio on antropolog, sociolog, istoriar ili filolog - ko predaje o Orijentu, pie o njemu, ili ga istrauje, svejedno da li u njegovim
specifinim ili u njegovim optim aspektima, a orijentalizam
je ono to taj naunik ili naunica rade. Ako pore<limo s tcrminima orijentalne studije ili oblasne studije (area studies),
tano je da su dananji specijalisti manje skloni terminu orijentalizam, koliko zbog njegove prevelike neodredenosti i
uoptenosti, toliko i zato to on podrazumeva nadmeni egzekutivni stav evropskog kolonijalizma devetnaestog i ranog
dvadesewg veka. Pa ipak, i dalje se piu knjige i odravaju
kongresi u ijoj je ii "OrijentU i iji su glavni autoritet orijentalisti u svom starom ili novom ruhu. Sutina je u tome da

11

orijentalizam - sve i ako se ne sauva u svom nekadanjem

obliku - nastaviti akademski da ivi kroz svoje dokttine i teze
o Orijentu i Orijentalcima.
S ovom akademskom tradicijom, ija sudbina, reinkarnacije, specijalizacije i transmisije predstavljaju, delom, pred.
met ove knjige. povezano je optije znaenje orijentalizma.
Orijentalizam je stil miljenja, zasnovan na ontolokOj i epistemolokOj distinkciji koja se povlai izmeu "Orijenta" i
(najee) "Okcidenta". Zato je veliki broj pisaca, meu kojima su pesnici, romansijeri, filozofi, politiki teoretiari, ekonomisti i imperijalni administf'dtori, prihvatiO osnovnu razliku izmedu Istoka i Zapada kao polaznu taku za svoje sloene teorije, epove, romane, drutvene opise i politike izvetaje koji se tiu Orijenta, njegovih ljudi, obiaja, "duha", sudbine, i tako dalje. Taj orijentalizam moe da obuhvati Eshila,
recimo, kao i Viktora Igoa, Dantea i Karla Marksa. Neto kasnije u ovom uvodu u se pozabaviti metodolokim problemima, s kojima se sreemo kad je jedno "polje" ovako iroko
konstruisano.
Razmena izmeu akademskog i manje ili vie imaginacijskih znaenja orijentalizma neprestana je; od poznog osamnaestog veka postoji izmeu njih znatan, prilino disciplinovan, ak i regulisan saobraaj. Sada dolazim do treeg znae
nja orijentalizma, koje je istorijski i materijalno preciznije definisano nego dva prethodna. Uzimajui pozni osamnaesti
vek kao grubo odredenu polaznu taku, o orijentalizmu se
moe raspravljati i on se moe analizirati kao esnafska institu
cija za bavljenje Orijentom - bavljenje koje e se ogledati u
tome to e se o njemu davati izjave, odobravati odreena
shvatanja, to e se on opiSivati, o njemu poduavati, to e
se on ureivati, to e se njime vladati: ukratko, orijentalizam
se tu shvata kao zapadni stil dominacije, restrukturisanja i
posedovanja vlasti nad Orijentom. Smatrao sam da e mi ovde, kako bih identifikovao orijentalizam, koristiti da upotrebim Fukoov pojam diskursa, onako kako ga on opisuje u

12

Orijentalizam

Uvod

knjigama Arheologija znanja (Archaeology of Knowledge) i

Disciplinovati i kanjavati (Discipline and Punish). Moja je
tvrdnja da je bez ispitivanja orijemalizrna kao diskursa nemogue razumeti ogromnu sistcmsku disciplinu, uz iju je pomo evropska kultura bila kadra da tokom post-prosvetiteljskog perioda ovlada Orijentom - pa i da ga proizvede - politiki , socioloki, vojno, ideoloki, nauno i imaginacijski. tavie, orijentalizam je imao tako autorilativnu poziciju da ne

verujem da je iko mogao pisati, misliti ili delati II vezi s Orijemom a da pri tom ne uzima II obzir ogranienja II miljenju
i dclanju koja je nametao orijentalizam. Ukratko, zahvaljujui
orijenra1izmu, Orijent nije bio (niti je sada) slobodan predmet miljenja ili delanja. To ne znai da orijentalizam unilateralno odreuje ta se moe rei o Orijentu, nego da se, kad
god je re o [Om posebnom entitetu - "Orijentu" - s njim ne.
minovno povezuje (i u njega ukljuuje) itava mrea interesa.
Ova knjiga nastoji da pokae kako je do toga dolo. Ona takode nastoji da pokae da je evropska kultura ojaala sopstvenu snagu i identitet profiliui se spram Orijenta kao
svog surogata ili ak svog skrivenog Ja.
U istorijskom i kulturalnom pogledu, postOji kvalitativna
razlika izmeu franko-britanskog angamana na Orijentu i do perioda amerikog uspona posle Drugog svetskog rata angamana bilo koje druge evropske ili atlantske sile. Zato,
gOVOriti o orijentalizmu znai uglavnom, iako ne iskljuivo,
govoriti O britanskom ili francuskom kulturalnom poduhva
tu, o projektu ije dimenzije obuhvataju krajnje razliita pod
ruja, kakva su polje imaginacija, itava Indija iLevant, bibtij
ski teks rovi i biblijske zemlje, trgovina zainima, kolonijalne
vojske i duga tradicija kolonijalnih administratora, zadivljuju~
i korpus znanja, nebrojeni "eksperti" za Orijent i "znalci"
Orijenta, profesura o Orijentu, sloena lepeza ideja o Orijen.
tu (orijentalni despotizam, orijentalni sjaj, surovost, senzual
nost), mnoge istonjake sekte, filozofije i mudrosti prilago
ene za evropsku upotrebu - listu je mogue manje-vie bes

13

konano

iriti. Moje je tumaenje da orijentalizam proizlazi iz

posebne bliskosti uspostavljene, s jedne strane, izmedu Bri
tanije i Francuske, a s druge Orijenta, koji je do ranog devet
naestog veka odista porazumevao samo Indiju i biblijske ze
mlje. Od poetka devetnaestog veka do kraja Drugog svetskog rata, Orijentom i orijentalizmom vladale su Francuska i
Britanija; od Drugog svetskog rata Orijentom vlada Amerika,
a pristupa mu na nain na koji su to nekad inile Francuska i
Britanija. Iz ove bliskosti, ija je dinamika izvanredno pro
duktivna ak i ako uvek demonstrira srazmerno veu snagu
Okcidenta (britanskog, francuskog, ili amerikog), nastao je
masivni korpus teks [ova koje zovem orijemalistikim.
Odmah moram da kaem da sam, i pored velikog broja
knjiga i autora koje ovde istraujem, jo~ vei broj morao jednostavno da izostavim. Meutim, ono to elim da izloim ne
zavisi ni od iscrpnog kataloga tekstova koji se bave Orijentom, ni od jasno ogranienog niza tekstova, autora i ideja,
koji svi zajedno obrazuju orijentalistiki kanon. Ja sam se vezao za drugaiju metodoloku alternativu - iju kimu, na iz
vestan nain, predstavlja niz istorijskih generalizacija koje
pravim u Uvodu - i upravo njima elim da se sada pozabavim
analitikije i detaljnije.

II
Polazim od pretpostavke da Orijent nije inenna prirodna
injenica. On nije neto to prosto postOji, kao to ni Okeident nije neto to prosto postoji. Moramo ozbiljno uzeti Vi
koovo izvanredno zapaanje da ljudi sami stvaraju svoju isto
riju, da mogu da znaju samo ono w su napravili, i prOiriti
ga na geografiju: mesta, regione, geografska podruja poput
"Orijenta" i "Okcidenta" stvorio je, kao geografske i kulturalne entitete - o istorijskim da i ne govorimo - ovek. I zalO,
Orijent je, u istoj meri kao i sam Zapad, ideja koja ima istori
ju i tradiciju miljenja, slikovnost i renik, zahvaljUjui kojima

Orijentalizam

Uvod

14

'c Orijem postao reaJan i prisutan na Zapadu i za Zapad. Dva

~cografska entiteta stoga podrL.avaju i do izvesne mere odraavaju jedan drugog.

Po to s mo

[o

utvrdili , moramo ustanovili i nekoliko ra-

zumnih ograni enja. Na prvom mesru, bilo bi pogrdno zaklju iti da je Orijem sutinski bio ideja ili kreacija koja nema
os lo nac ni II kakvoj korespondentnoj realnosti. Kad Dizrneli

svom romanu Tankred kae da je Iswk karijera, on ima na

umu da je zainteresovanost za Istok neto to e pametan
mladi Zapadnjak otkriti kao strast snaniju od svih drugih

II

strasti; ne bismo to smeli tumaiti rako kao da jc rekao da je

Istok za Zapadnjake samo karijera. Postojale su - i postOje hIIture j nacije koje se nalaze na Istoku, i iji ivoti , israrije i
obi aji imaju grubu realnost Oigledno daleko veu od svega

to se o njima moe rei na Zapadu . Ova studija O orijentaliZI1lU nema ta da doda toj injenici , osim da je preutno prizna. Ali, fenomen orijentalizma koji ja ovde prouavam ne
bavi SC, u principu , podudarnou izmedu Istoka i Zapada,
nego unutra.<injom konzistentnou orijentalizma i njegovih
ideja o Orijentu (Istok kao karijera) uprkos svim podudarnostima, ili s one stmne svih podudarnosti, ili pak uprkos odsustvu podudarnosti sa "realnim" Orijemom. Moja je tvrdnja da
sc Dizraclijcv iskaz o [stoku odnosi uglavnom na tu stvorenu
konzistentnost, tu regularnu konstelaciju ideja kao nadmo
nu predstavu o Orijentu, a ne na simo njegovo bie , kako je
to formulisao Volas Stivens.
Drugo je ogranienje da se ideje, kulture i istorije ne mogu ozbiljno razumeti ni prouavati a da se istovremeno ne
prouava njihova mo, ili preciznije - konfiguracija snage.
Verovati da je Orijent stvoren - ili, kako ja to kaem, "orije ntalizovant! - i da se takve stvari dogaaju prosto kao nunost
imaginacije, znai biti neiskren . Odnos izmedu Okcidenta i
O rijenta je odnos snage, dominacije, razliitih stupnjeva sloene hege mo nije; naslo v klasi ne studije K.M . Panikara, Azij a
i zapadna d ominadja (Asia and Western Dominanee) vrlo

15

tano

ukazuje na lO.2 Orijent je orijentalizovan ne samo zato

to je otkriveno da je "orijentalan" u svim onim vidovima koje je
prosean Evropljanin devetnaestog veka smatrao optim mestom, nego i zato to je mogao da bude nainjen orijentalnimdakle, to je pristao da bude orijentalan. Mala saglasnost postoji, recimo, u vezi sa injenicom da je Flobcrov susret sa egipat.
skom kurtizanom stvorio iroko uticajan model orijentalne e
ne; ona nikada nije govorila o sebi, nikada nije predstavljala
svoje emocije, priSUStvo, istoriju. On je govorio u njeno ime i
predstavljao je. Bio je stranac, srazmerno bogat muk.1.rac, i to
su bile istorijske injenice dominacije, koje su mu omogua
vale ne samo da fiziki poseduje Kuuk Hanem , nego i da govori u njeno ime i kae svojim itaocima na koji je nain ona
" tipino orijentalna". Moj je stav da Floberava pozicija moi u
odnosu na Kuuk Hanem nije bila neki izolovan momenat.
Ona pre odslikava obrazac odnosa moi izmeu Istoka i Zapada, i diskurs o Orijentu, koji je ovaj obrazac omogUiO .
To nas dovodi do treeg ogranienja . Ne treba pretpostaviti da je struktura orijentalizma iskljuivo struktura lai i milova, koji bi, samo kad bi istina bila izreena, prosto iezli .
Ja sam verujem da je orijentalizam vredniji kao znak evroatlantske moi nad Orijentoffi nego kao istinit diskurs o Orijentu (to on, u svojoj akademskoj ili naunoj fonni , prctenduje da bude). Ipak, ono to moramo d;l potujemo i da pokuamo da shvatimo jeste sama udruena snaga orijentalisti
kog diskursa, njegove veoma tesne veze sa monim socioekonomskim i politikim institucijama i njegova ogromna
trajnost. Na kraju krajeva, svaki sistem ideja koji, kao mudrost koja se (preko akademskih institucija, knjiga, kongresa ,
univer.titeta, instituta za inostrane poslove) prenosi drugima,
moe da ostane neizl11cnjen od vremena Ernesta Renana preko poznih etrdesetih godina devetnaestog veka, do onoga
K. M . Panikkar,AsiaandWestemDominance (London : George Allen & Unwin , 1959).
2

UV.UI'VIi,",

16

L..r~

rPA.I1A 6EOrPABA

Uvod

Orijentalizam

to se danas radi II Sjedinjenim Amerikim Dravama, mora

biti neto daleko znaajnije od obine kolekcije lai. Orijentalizam zato nije nikakva nestvarna ev-ropska fantazija o Orijentu, nego stvoreni korpus teocije i prakse, II koji se tokom
mnogih generacija materijalno znatno ulagalo. Trajno ulaga-

ideja evropskog identiteta koji je nadmoan u odnosu na sve

ne-evropske narode i kulture. Tu je, zatim, hegemonija evropskih ideja o Orijentu, u kojima se ponavljaju stavovi o evropskoj superiornosti nad orijentalnom zaostalou , obino zanemarujui mogunost da bi nezavisniji, skeptiniji mislilac
mogao imati drugaije shvatanje o tom predmetu .
Na prilino konstantan nain , strategija orijentalizma zavisi
od ove fleksibilne pOzicione superiornosti, koja Zapadnjake
dovodi u itav niz mogunih odnosa sa Orijentom, a da pri com
nikad ne izgube relativnu nadmo. A zato bi i bilo drugaije,
pogotovu tokom perioda izvanrednog uspona Evrope od pozne renesanse do dananjih dana? Naunik, izuavalac, misionar, trgovac ili vojnik bio je na Orijenru ili je mogao misliti o
njemu zato to je mogao da bude tamo, ili je mislio da moe da
bude tamo, a da pri tom na strani samog Orijenta nailazi na vcoma maH otpor. Pod opcom oznakom poznavanja Orijenta i
pod kiobranom zapadne hegemonije nad Orijentom poev od
kraja osamnaestog vcka, pojavio se jedan sloeni Orijent, pogodan za izuavanje u akademskim ustanovama, za izLaganje u
muzejima, za rekonstrukciju u kolonijalnim kancelarijama, za
teorijsko uprizorenje u antropolokim, biolokim, lingvisti
kim, rasnim i istorijskim tezama o ljudskoj vrsti i univerzumu,
za postavljanje ekonomskih i socijalnih teorija o razvoju , revoluciji, kulrura1nosti, nacionalnom ili religijskom karakteru. L':.
to, imaginacijsko ispitivanje prilika na Orijenru bilo je manje ili
vie ekskluzivno zasnovano na suverenoj zapadnoj svesti, iz i
jeg je neugroenog sredinjeg poloaja izronio orijentalni svet,
najpre u skladu s optim idejama O tome ko je i ta je Orijenta~
lac, a zatim u skladu s detaljnom logikom, kojom nije vladala
samo empirijska realnost, nego skup elja, represija, ulaganja
i projekcija. Ako moemo da ukaemo na velik~, istinski nauna orijentalistika dela kakva je Arapska hrestomatija od Silvestra de Sasija (Cbrestomathie arabe) , Hi O navikama i obia
jima modernih Egipana od Edvarda Vi1ijama Lejna (Account
of the Manners and Customs of the Modern Egyptians) , treba

nje pretvorilo je orijentalizam kao sistem znanja o Orijentu

II

prihvaenu

reetku kroz koju je Orijent, kao kroz filter, ulazio.ll zapadnu svest, ba kao to je isto to ulaganje umnoavala - i uinilo odista produktivnim - iskaze koji su iz orijentalizma prelazili II optu kulturu.
Grami je nainio korisnu analitiku distinkciju izmeu
civilnog i politikog drutva, prema kojoj jt! civilno drutvo
nainjeno od dobrovoljnih (ili bar racionalnih ineprisilnih)
afilijacija kakve su kole, porodice i udruenja, a politiko od drlavnih institucija (vojske, policije, centralne administra
cije), ija se uloga u dr.i:3vnoj zajednici sastoji u direktnoj do
minaciji. Kultur~ jc, svakako, na delu unutar civilnog drutva,
gde se uticaj ideja, institucija i raznih linosti ne ostvaruje
kroz dominaciju, nego kroz ono to Grami zove saglasnou. U svakom netotalitarnom drutvu, dalje, odredeni kultu
ralni oblici nadmoniji su od drugih, kao to su i odreene
ideje uticajnije od drugih; oblik ovog vodstva u kulturi Grami je identifikovao kao hegemoniju, pojam neophodan za bilo
kakvo razumevanje kulturalnog ivota na industrijskom Zapadu . Upravo je hegemonija, ili pre rezultat delovanja kulturalne hegemonije, ono to orijentalizmu daje snagu i trajnost o
kojima sam govorio. Orijentalizam nije bio mnogo daleko od
onoga to je Denis Hej nazvao idejom Evropc,3 kolektivnim
pojmom o "nama", Evropljanima, kao suprotnima svim "onimu
nc-Evropljanima; i odista, ima razloga da se tvrdi da je upravo
glavna komponenta evropske kulture ono to jc tu kulruru
uinilo hcgemonom kako unmar, tako i izvan Evrope: naime,
Denys Hay, Europe: 1be Emergence of an Idea, drugo izdanje (Edinburgh: Edinburgh University Press, 1968).
3

18

19

Uvod

Orijentalizam

da zabeleimo i to da su Renanove i Gobinoove ideje o rasama proizale iz istog impulsa, ba kao i mnotvo viktorijan-

prihvatljivog da on ak nije ni vredan tog napora, ili pak da

sastavi tako detaljnu i atomistiku seriju analiza da izgubi iz
vida opte crte one sile koja oblikuje ovo polje i daje mu specifinu uverljivost. Kako onda prepoznati individualnost i pomiriti je sa njenim pojmljivim, ali ni u kom sluaju pasivnim
ili islO diktatorskim, optim i hegemonim kontekstom?

skih pornografskih romana (videti analizu dela "Poudni Turi n" (fhe Lustful Turki od Stivena Markusa').
A ipak, ovek mora neprestano da se pita da Ji je ono to
je bitno II orijentalizmu upravo opta grupa ideja koje dominiraju masom grae - a za koje bi malo ko mogao porei da

su bile proete doktrinama o evropskoj superiornosti,

razlii

tim vidovima rasizma, imperijalizma, dogmatskim shvatanjima o "orijentalnom" kao nekoj vrsti ideala inepromenljivoj

apstrakciji - ili je pak bitan jo mnogo raznoLikiji skup dela

koje su stvorili nebrojeni pojedinani pisci. o kojima bi treha-

lo misliti kao O individualnim instancama meu autorima koji se bave Orijentom. Na odreeni nain, dve alternative, opta i pOjedinana, odista predstavljaju dva pogleda na istu
grau: II obema bi se trebalo baviti pionirima u tom polju,
kakav je Vilijam Douns, velikim umetnicima kakvi su Nerval
ili Flober. A zato ne bi bilo moguno uposliti istovremeno
obe perspektive, ili jednu posle druge? Zar ne poslOji oi
gledna opasnost od iskrivljavanja (kakvom je upravo akademski orijentalizam uvek bio sklon) ako se sistematski primenjuje bilo suvie op{i, bilo suvie specifian nivo deskripcije?
Moj s{rah je dvostruk - od iskrivljavanja i od nepreciznosti, ili pre od nepreciznosti koju stvara suvie dogmatsko
usmeravanje na oplOst i suvie pozitivistiko usredsreiva
nje na lokalni aspekt. NaslOjei da se bavim {im problemima,
nastojao sam da se bavim {rima glavnim aspektima moje sopstvene savremene realnosti, koja, ini mi se, ukazuje na izlaz
iz metodolokih ili perspektivistikih tekoa o kojima sam
raspravljao, tekoo koje bi mogle naterati oveka, ili da napie otru polemiku protiv opteg nivoa deskripcije toliko ne-

" Steven Marcus, The Other Victorians: A Study of Sexuality

and Pornography in Mid-Nlneteenth Century Eng/and (1966; obnovljeno izdanje, New York: Samam Books, 1967) str. 200-219.

III
Pomenuo sam tri aspekta svoje savremene realnosti: moram sada da objasnim o emu je re i da se njima ukratko pozabavim, da bi se moglo videti ta me je navelo na poseban
smer istraivanja i pisanja.
1. Distinkcija Izmedu istog t politikog znanja. Veoma
je lako tvrditi da znanje o eks piru ili Vordsvartu nije politi
ko , dok znanje o savremenoj Kini ili Sovjetskom Savezu jeste.
Moja osnovna formalna i profesionalna oznaka je "humanistiar ", a to je naziv koji ukazuje da su jezik i knjievnost moje
polje, i da je stoga mala verovatnoa da bi II onome ime se
II okviru tog polja bavim moglo postojati neto politino. Naravno, sve te oznake i pojmovi kako ih ja ovde koristim prili
no su neiznijansirani, ali mi se ini da je ono na ta ovde ukazujem relativno opta stvar. Jedan razlog to se kae da hu
manistiar koji pie o Vordsvonu, ili prireiva ija je specijalnost Kits, nije ukljuen ni II ta to ima veze s politikom lei u tome to njegov rad nema, reklo bi se, direktnog politi
kog uticaja na realnost u svakodnevnom smislu ..Istraiva i
je je polje sovjetska ekonomija radi II oblasti visokog napona,
za koju postoji veliki interes vlade, i studije ili predlOZi koje
bi on mogao da stvori bie razmatrane od strane tvoraca poli.
tike, vladinih slubenika, institucijskih ekonomista, obavetajnih eksperata. Distinkcija izmeu "humanistiara" i lica iji
rad ima politike implikacije ili politiki znaaj moe se proi riti time to e se rei da je ideoloka boja onog prvog od
nevelikog znaaja za politiku (mada nije beznaajna za njego-

20

Uvod

ve kolege II iSloj oblasti, koje mogu prigovoriti njegovom staljinizmu ili faizmu, ili previe lakom liberalizmu), dok je ideologija onog drugog direktno upletena II materijal kojim se
on bavi - dOista, ekonomija, politika i sociologija II modernim akademskim llSGlnOvama jesu ideoloke nauke - pa se
otuda uzima zdravo za gotovo da je on "politian H
Ipak, presudan zahtev koji se postavlja najveem delu
znanja koje se proizvodi na savremenom Zapadu (a tu govorim uglavnom o Sjedinjenim Amerikim Dravama) odnosi se
na to da ono treha da bude nepolitino, to jest nauno, akademsko, objektivno, iznad pristrasnih ili uskogrudi.h doktrinarnih verovanja. Takva ambicija moda nije sporna II teoriji,
ali realnost je II praksi mnogo problematinija. Niko jo nije
izmislio nain da naunika odvoji od ivotnih okolnosti, od
njegove (svesne ili nesvesne) vezanosti za sopstvenu klasu ,
verovanja, socijalni poloaj, ili prosto od onoga to svako ini
kao lan drutva. Sve to neprestano utie na njegov profesionalni rad , mada on u svojim istraivanjima i plodovima tih istraivanja nastoji - i to je sasvim razumljivo - da dostigne nivo relativne slobode od inhibicija i ogranienja sirove, svakodnevne stvarnosti. Jer, odista postoji znanje koje je manje
parcijalno od pojedinca koji ga proizvodi, optereenog zamrenim i zbunjujuim ivotnim okolnostima. No, to znanje nije zbog toga automatski nepolitino.
Da li su rasprave o knjievnosti iH o klaSinOj filologiji optereene politikim znaajem - odnosno, imaju li neposredan
politiki znaaj - veoma je krupno pitanje, na koje sam pokuao detaljnije da odgovorim na drugom mestu. 5 Ovde me zanima neto drugo: da sugeriem na koji nain generalni liberalni
konsenzus da je "istinsko" znanje fundamentalno nepolitino
(i obrnuto, da otvoreno politina znanje nije "istinsko!! znanje)
prikriva veoma organizovane (mada skriveno organizovane)

Orijentalizam
politike

okolnosti koje preovlauju u proizvodnji znanja. To

nije lako razumeti danas kad se pridev " politiki " koristi kao
etiketa iji je cilj da diskrediruje svaki rad koji se usuduje da
narui protokol eljene nad-politine objektivnosti. Moemo,
najpre, rei da civilno drutvo priznaje gradaciju politikog
znaaja u razliitim poljima znanja. Do izvesne mere, politi ki
znaaj koji se daje odreenom polju proizlazi iz mogu nosti
da se ono direktno prevede u ekonomske pojmove; ali politiki znaaj u veoj meri proizlazi iz toga koliko je to polje
blizu ustanovljivim izvorima moi u politikom drutvu. Zato
je verovatno da e studiju o dugotrajnim sOVjetskim energetskim potencijalima i njihovim efektima na vojnu sposobnost
verovatno naruiti Ministarstvo odbrane, te da e ona stei
neku vrstu politikog starosa koji ni na koji nain ne moe
pripasti studiji o Tolstojevom ranom romanu, koju delimino
finansira neka fondaCija. No, i jedno i drugo delo spada u ono
to civilno drutvo smatra slinim poljem - u rusistiku , iako jedno od tih dela moe da naini veoma konzervativan ekonomista, a drugo - radikalan knjievni istoriar. Ja, dakle, ovde tvrdim da "Rusija" kao opti predmet ima politiku prednost nad
suptilnijim razlikama kakve su "ekonomija" i "knjievna istorija", zato to se politiko drutvo u Gramijevom smislu protee
i u ona podruja Civilnog drutva kakvo je akademski ivot, i
unosi u njih znaaj koji ga se direktno tie.
Ne elim da nastavljam ovu argumentaCiju na optoj teorijskoj ravni: ini mi se da vrednost i kredibilitet onoga o emu
govorim mogu da pokaem samo ako budem mnogo specifiniji, recimo onako kao to je Noam omski prouavao instrumentalnu vezu izmeu Vijetnamskog rata i pojma objektivne nauke, kakav je korien da pokrije vojna istraivanja
koja je sponzorisala dcava. 6 Danas, poto su Britanija, FranPre svega u delimaAmericanPowerand the New Mandarins:
Historical and Political Essays (New York: Pantheon Books,
1969) i For Reasons ofState (New York Pantheon Books, 1973).
6

Vidi moju knjigu Criticism Between Culture and System

(Cambridge, Mass: Harvard University Press 1983).
5

21

22

Uvod

Orijentalizam

cuska, a II novije vreme i Sjedinjene Amerike Drave imperijalne sile, njihova politika drutva daju njihovim civilnim
drutvima odreen podstrek, tako rei direktnu politiku infuziju, gde god i kad god su II pitanju stvari koje za njih II
inostranscvu imaju imperijalni znaaj. Sumnjam, recimo, da
je kontroverzno rei da se neki Englez krajem devetnaestog
veka II Indiji ili Egiptu zanimao za te zemJje na nain koji je
uvek podrazumevao da ih on vidi kao britanske kolonije. Rei to moe izgledati sasvim drugaije negoli rei da je svekoliko akademsko znanje o Indiji i Egiptu na neki nain obojeno
i obeleeno, oskrnavljena injenicom da nosi masivni beleg

nom ili naunim tekstom u trenutku dok svaki od njih nastaje. No, ako od samog poetka uklonimo svaku misao o tome
da "masivne" injenice kakva je imperijalna dominacija mogu
mehaniki i determinisliki biti primenjene na tako sloene
pojave kao to su kultura i ideje, poee mo da ulazimo u zanimljiv nain prouavanja. Moja je ideja da je evropsko, a zatim i ameriko interesovanje za Orijent bilo politiko s obzirom na neka od oiglednih istorijskih objanjenja o njemu,
koja sam ovde naveo, ali da je upravo kultura stvorila to interesovanje, da je ona dinamiki delovala uporedo sa sirovim
politikim, ekonomskim i vojnim razlozima, i nainila Orijent
raznolikim i sloenim podrujem kakvo je on oigledno bio
u oblasti koju nazivam orijentalizmom.
Otuda, orijentalizam nije prosto politika tema ili oblast
koja se pasivno reflektuje u kulturi, naunom izuavanju ili
institucijama; niti je velika i difuzna zbirka tekstova o Orijen.
tu j niti predstavlja i izraava nelru opaku imperijalistiku "zapadnu" zaveru koja treba da potlai lIorijentalni" svet. On,
pre, predstavlja raspadelu geopolitike svesti na estetske, naune, ekonomske, SOCioloke, istorijske i filoloke tekstove;
on je elaboracija ne samo osnovne geografske razlike (svet
je sastavljen od dve nejednake polovine, Orijenta i akcidenta), nego i itavog niza tlimeresa" koje on ne samo to stvara
nego i odrava uz pomo sredstava kakva su nauno otkrie,
filoloka rekonstrukcija, psiholoka analiza, opis pejzaa i socioloki opis; on jeste odreena volja iH namera - pre nego
izraz volje ili namere - da se razume, manipulie, ak i primi
u sebe jedan oigledno razliit (ili alternativan i nov) svet; on
je, iznad svega, diskurs koji ne stoji ni u kakvoj direktnoj, korespondentnoj vezi s poLitikom moi u sirovom obliku, nego se pre stvara i postoji unejednakoj razmeni s razliitim vidovima moi i do izvesne mere se oblikuje u razrneni s politikom moi (kao u sluaju kolonijalnog ili imperijalnog establimenta), moi intelekta (kao u sluaju dominantnih nauka
pOput komparativne lingvistike ili anatomije, ili bilo koje od

politike - a opet,ja upravo to kaem

II

ovoj studiji o orije n-

talizmu. Jer, ako je tano da proizvodnja znanja II humanistikim naukama nikada ne moe da zanemari ili ospori i
njenicu da je autor kao ljudski subjekt upleten u okolnosti
sveta kojem pripada, onda mora biti tano i to da u sluaju
Amerikanca iH Engleza koji prouava Orijent ne moe biti govora o razdvajanju osnovnih okolnosti od akmelnosti koju
one za njega imaju: on prilazi Orijentu najpre kao Evropljanin ili Amerikanac, a zatim kao pojedinac. A biti Evropljanin
ili Amerikanac II takvOj Situaciji ni II kom sluaju nije neutralna injenica. Ona znai i znaila je biti svestan, makar i neodredeno, da ovek pripada sili koja ima jasno definisane interese na Orijentu i, ~to je jo vanije, da pripada delu sveta koji ima jasno definisanu istoriju angamana na Orijentu, bezmalo od Homerovog vremena.
Kad ih izrazimo na ovaj nain, ove politike aktuelnosti
jo uvek su suvi~e nedefinisane i opte da bi blle zaista zanimljive. Svako e se sloiti s njima, mada to ne znai da e se
sloiti i da su one bile zaista znaaj ne, recimo, za Flobera kad
je pisao Salambo, ili za H. A. R. Diba kad je pisao Moderne
struje u islamu (Modem Trends in Islam). Nevolja je u tome
to postoji suvi~e veHka udaljenost izmeu masivne dominantne injenice kako sam je ja opisao i detalja svakodnevnog ivota, koji vladaju pojedinanim disciplinama, roma-

23

24

25

Uvod

Orijentalizam

modernih politikih nauka) , moi kulture (kao u sluaju dogmi ili kanona ukusa , tekswva, vrednosti).ffioralne moi (ka
kve su ideje o tome ta "mi" moemo, a "oni" ne mogu da i
ne ili razumeju kao [Q "mi" moemo) . U srvari. moja osnovna tvrdnja glasi da je orijentalizam odreena dimenzija - a ne
samo da reprezenruje dimenziju - moderne politiko-inte
lektualne kulture i da, budui takav, ima manje veze sa Orijentom nego sa "oaAim" svetom.
POlO je orijentalizam kulrura1na i politika injenica, on
ne postoji II nekom arhivskom vakuumu; ba naprotiv, verujem da se moe pokazati da ono to se misli, govori ili ak i
ni II vezi s Orijentom ide odreenim jasnim i intelektualno
saznatljivim puranjama (ili se moda oituje unutar njih) . Tu
se, takoe , moe videti da postoji znatan stepen iznijansiranosti i razrade, recimo izmeu irokih nadreenih pritisaka i
detalja kompozicije, injenica tekstualnosti. Veina naunika
humanistiara je, ini mi se, savreno saglasna s idejom da
tekst egzistira u komekstu, da ono to se zove intertekstualnou zaista postoji, da pritisak konvencija, prethodnika i retorikih stilova ograniava ono to je Valter Benjamin nekada
zvao "precenjivanjem proizvodnog lica II ime ... principa 'kreativnosti"', shodno kojem je, veruje se, pesnik stvorio svoje
delo sam od sebe, i na osnovu svog istog uma. 7 No, nerado
se doputa da politika, institucionalna i ideoloka ogranie
nja na isti nain deluju na individualnog autora. Naunik humanistiar verovae da je svakom tumau zanimljiva injenica
da je Balzak u Ljudskoj komediji bio pod uticajem sukoba izmeu ofroa Sent-Ilera i Kivijea, ali se smatra da je ista vrsta
pritiska koji je na Balzaka izvrio duboko reakcionarni monarhizam na neki nejasan nain umanjila njegov knjievni
"genij" i da je stoga manje vredna ozbiljnog prouavanja. Isto

tako - kao to je neumorno pokazivao Hari Braken (Bracken)

_ fLlozofi e voditi raspravu o Laku, Hjumu i empirizmu ne
uzimajui uopte u obzir da su "filozofske" doktrine ovih klasinih pisaca oigledno povezane s teorijom o rasama, opravdavanjem ropstva, ili pak s argumentima u prilog kolOnijalnoj ek.sploataciji.8 To su uobiajeni naini kojima se savremena nauka slui kako bi se odrala u svojoj punoj istoti.
Moda je tano da je najvei deo pokuaja da se kultura
uprlja blatom politike bio grubo ikonoklastiki; mogue je,
takoe, da socijalno tumaenje knjievnosti u mojoj vlastitoj
oblasti prosto nije dralo korak s ogromnim tehnikim napretkom u detaljnoj tekstualnOj analizi. Ali, ne moe se pobe i od injenice da se prouavanje knjievnosti uopte i amerika marksistika teorija posebno nisu trudili da premoste
jaz izmeu nivoa nadgradnje i nivoa baze u tekstualnom,
istorijskom izuavanju; u jednoj drugoj prilici iao sam ak
toliko daleko da kaem da je ceo knjievno-kulturalni establiment proglasio ozbiljno prouavanje veze izmeu imperijalizma i kulture zabranjenim. 9 Jer, orijentalizam direktno do
vodi oveka do tog problema - odnosno, do toga da shvati
da politiki imperijalizam vlada itavom oblau prouavanja ,
imaginacijom i naunim institucijama, i to tako da ga je intelektualno i istorijski nemogue zaobii. No, uvek e biti moguno da se uposli onaj veiti mehanizam izvlaenja, i da se
kae kako su prouavalac knjievnosti i filozof, recimo, trenirani za knjievnost odnosno filozofijU, a ne za politiku ili ideoLoku analizu. Drugim reima, specijalistiki argument moe veoma efikasno da blokira iru i, po mom miljenju, intelektualno ozbiljniju perspektivu.
ini mi se da se tu moe dati prost odgovor, bar kada je
re o prouavanju veza izmeu imperijalizma i kulture (ili

Walter Benjamin, Charles Baudelaire: A Lyrlc Poet in the Era

of High Capitalism, prev. Harry Zohn (London: New Left Books,
1973) , str. 71.

Harry Bracken, "Essence, Accident and Race", Hennathena

116, (zima 1973) , 81-96.
'U intervjuu objavljenom u Dlacrltlcs 6, no. 3 (Fall 1976) , 38.

26

Uvod

Orijentalizam

orijentalizma). Na pIVom mestu, gotovo svaki autor koji je pisao II XIX veku (a istO [Q vai za pisce iz ranijih perioda) bio
je savreno svestan injenice postojanja imperije: taj predmet
nije naroito temeljno prouavan, ali modernom specijalisti
za viktorijanski period nee trebati mnogo da prizna da su
heroji liberalne kulture, kakvi su bili Don Stjuart Mil, Arnold , Karlaji, Njumen, Makoli, Raskin, Dord Eliot, pa ak i
Dikens, imali vrlo odredene poglede na rasu i imperijalizam,
koje emo vrlo lako nai na delu II njihovim spisima. Tako e
ak i specijalista morati da se pozabavi saznanjem da je Mil, recimo, u delima O slobodi (On Liberty) i Predstavnika vlast
(Representative Government) jasno rekao da se njegovi pogledi ne mogu primeniti na Indiju (hio je, na kraju, tokom
dobrog dela svog ivota slubenik Kancelarije za Indiju) za[O
to su lndusi inferiorni civilizacijski, ako ne i rasno. Ista vrsta
paradoksa moe se nai kod Marksa, kako u pokuati da pokaem u ovoj knjizi. Na drugom mestu, verovati da politika u
obliku imperijalizma utie na proizvodnju knjievnosti, nauke,
socijalne teorije i istoriografije ni u kom sluaju nije isto to i rei da je kultura zbog toga uniena ili ocrnjena oblast. Ba naprotiv: ja upravo tvrdim da moemo bolje da razumemo trajnost i postojanost izrazito hegemonih sistema kakav je kultura
ako shvatimo da su unutranja ogranienja koja su oni nametali
piscima i misliocima bila produktivna, a ne jednostrano ograniavajua. To je ideja koju su pokuali da ilustruju svakako
Grami, a onda, na sasvim razliite naine, Fuko i Rejmond
Yilijams. ak i stranica-dve koje je Vilijams napisao o !1koristima od Imperije" u knjizi Duga revolucija (The Long Revolution) govore nam vie o bogatstvu devetnaestovekovne kulture nego mnogi tomovi hermetine tekstualne analize. 10
Zato ja prouavam orijentalizam kao dinamiku razmenu
izmeu individualnih autora i krupnijih politikih interesa ob-

likovanih od strane tri velike imperije - Britanije, Francuske i

Amerike - na ijoj su intelektualnoj i imaginacijskoj teritoriji
orije ntalistiki tekstovi nastajali. Kao naunika, ne zanima me
na prvom mesru politika istina, nego detalj - onako kako
nas kod nekog kao to je Lejn, ili FIober, ili Renan, ne zanima
neporeciva istina (za njega neporeciva!) da su zapadnjaCi superiorni u odnosu na is[Onjake, nego temeljno razraeno i
moduli.rano svedoanstvo njegovog iscrpnog dela, unutar irokog prostora koji ta istina otvara. Da bi se razumela ta hou
da kaem, potrebno je samo setiti se da je Lejnova knjiga O navikama i obiajima modernih Egipana (Manners and Customs of the Modern Egyptians) postala kJasino delo istorijskog i antropolokog opaanja zahvaljujui svome stilu, svojim izvanredno mudrim i briljantnim detaljima, a ne zahvaljujui svojim prostim razmiljanjima o rasnoj superiornosti.
Orijentalizam, dakle, postavlja sledea politika pitanja:
koji su jo vidovi intelektualne, estetike, naune i kulturalne
energije uestvovali u stvaranju imperijalne tradicije kakva je
orijentalistika? Kako je dolo do toga da filologija, leksikografija, istorija, biologija, politika i ekonomska teorija, romani i lirska poezija ponu da slue iroko imperijalistikom pogledu na svet, koji je negovao orijentalizam? Kakve se promene, podeavanja, istanavanja, ak revolucije odigravaju u
okviru orijentalizma? Kakvo znaenje imaju u tom kontekstu
originalnost, kontinuitet, individualnost? Kako se orijentalizam prenosi i reprodukuje od jedne epohe do druge? Preciznije, kako da razmatramo kulturalni i istorijski fenomen orijentalizma kao jedan vid voljnog ljudskog delanja - a ne tek
neuslovijenog rezonovanja - u svoj njegovoj istorijskoj sloenosti, detalju i vrednosti, a da u isto vreme ne izgubimo iz vida povezanost izmeu dela kulture, politikih tendencija, drave i specifinih realnosti dominacije? Voena takvim interesima, humanistika prouavanja mogu odgovorno da se okrenu politici i kulturi. Ali, to ne znai da takva prouavanja
utvruju kratko i jasno pravilo o odnosu izmeu znanja i po-

Raymond Williams, The Long Revolution (London: Chano

& Wind us, 1961), str. 66-67.
10

27

28

29
,

Uvod

Orijentalizam

litike. Moja tvrdnja glasi da svako humanistiko istraivanje

mora da formulie prirodu rc veze II specifinom kontekstu

kakve su Orijentalna renesansa od Rejmona vaba (lA Renaissance orientale), Arapske studije u Evropi do poetka XX
veka od Johana Fika (Die Arabiscben Studien in Europa bis
in den Anfang des 20. Jabrhunderts) i, iz skorijeg vremena,
Arabija u srednjovekovnoj Engleskoj od Doroti Metlicki (Tbe
Matter of Araby in Medieval England)" ve predstavljaju en-

prouavanja, predmeta prouavanja

i istorijskih okolnosti.

2. Metodoloko pitanje. U preIhodnoj knjizi opirno sam

razmatrao i analizirao koliko je za rad II humanistikim naukama metodoloki znaajno nai i fonnulisati prvi korak, polaznu taku, poetni princip.11 Glavna lekcija koju sam nauio i nastojao da saoptim bila je da ne postoji prosto data, ili
prosto raspoloiva polazna taka, za svaki projekt poetak mora da bude nainjen rako da omogUi ono to iz njega sledi. Ni
II jednom od svojih iskustava nisam bio svesniji ove tekoe
(s koliko uspeha - ili neuspeha - ne mogu tano da kaem)

ovoj studiji o orijentalizmu. Pojam poetka, zapravo

in poetka, nuno podrazumeva in ograniavanja, kojim se
neto iseca iz ogromne mase grade, izdvaja iz nje, i poinje
nego

II

da predstavlja polaznu

taku, poetak,

ali i jeste polazna

ta

ka i poetak; za prouavaoca tekstova takav pojam inauguralnog ograniavanja je ideja Luja AJtisera o problematici, specifinom odreenom jedinstvu teksta, ili grupe tekstova, a to je
neto to nastaje zahvaljujui analizi. Il No, u sluaju orijentalizma (za razliku od sluaja Marksovih tekstova, kojima se bavio AJtiser) nismo suoeni samo sa problemom nalaenja polazne take, ili problematike, nego i s pitanjem da se odredi
koji tekstovi i periodi su najprikladniji za prouavanje.
inilo mi se neumesnim da pokuam da enciklopedijski
ispriam istoriju orijentalizma, pre svega zato to bi - ako je
moj vodei princip "evropska ideja o Orijentu" - bilo prakti
no nemogue postaviti granice za grau kojom bih morao da
se bavim; drugo, zato to sam narativni model nije odgovarao
mojim opisnim j politikim interesima; tree, zato to knjige

ciklopedijska dela o odreenim aspektima susreta Evrope i

Orijenta, zahvaljujui kojima posao kritiara, kako sam ga na-

p red skicirao, postaje drugaiji.

Ostao je ipak problem da se veoma masivan arhiv svede
na upotrebljive dimenzije, i to je jo vanije, da se ocrta izvestan intelektualni poredak unutar grupe tekstova, a da se
pri tom ne ide automatski hronolokim redom. Zato je moja
polazna taka bio britanski, francuski i ameriki doivljaj Orijenta, uzet kao jedinstvena celina, naime ono to je kao istorijsko i intelektualno zalee omoguilo takav doivljaj, ono
to je bio kvalitet i karakter tog doivljaja. Iz razloga o kojima
u sada govoriti ograniio sam taj ve ogranieni (ali jo uvek

preveliki) niz pitanja na

Beginnings: Intention and Method (New York: Basic Books,

1975).
II Louis A1thusser, For Marx, prev. Ben Brewster (New York:
Pantheon Books, 1969), Str. 6567.

doivljaj

Arapa i islama, koji su gotovo hiljadu godina zajedno oznaa

vali Orijent. Neposredno poto sam to uinio, veliki deo Ori-

jenta - Indija, Japan, )(jna i druga

podruja

Dalekog Istoka -

bio je eliminisan, ne zato to su ti krajevi bili beznaajni (oi

gledno je da su bili znaajni), nego zato to se o evropskon l
doivljaju Bliskog Istoka, ili islama, moe raspravljati nezavisno od evropskog doivljaja Dalekog Istoka. No, kad je re o
odreenim trenucima u toj optoj evropskoj istOriji zanimanja za Istok, neka podruja Orijenta, kao to su Egipat, Sirija i
Arabija, ne mogu se razmatrati bez uporednog prouavanja
13

11

ang!o-francusko-ameriki

Raymond Schwab, La Renaissanee orientale (Paris: Payor,

1950); Johann W. Fuck, D/e Arab/sehen Stud/en in Europa his in

den An/ang des 20. Jahrhunderls (Leipzig: Otto Harrassowitz,
1955); Dorothee Metlitzki, Tbe Matter of Araby in Medieval England (New Haven, Conn.: Yale University Press, 1977).

30

31

Uvod

Orijentalizam

evropskog angamana II udaJjenijim krajevima, od kojih su

Persija i Indija najvaniji; kad je re o Britaniji II osamnae.
stom i devetnaestom veku, vaan primer za to je veza izmeu
Egipta i Indije. Slino stoji s(Var sa francuskom ulogom II de.
ifrovanju Zend-Avesta, s Parizom kao najistaknutijim cen.
teom za prouavanje sanskrita tokom prve decenije devetnae.
stog veka, s injenicom da je Napoleonovo zanimanje za Ori.
jent proizlazilo iz njegove svesti o britanskoj ulozi II Indiji;
sva ova zanimanja za Daleki Istok direktno su uticala na fran.
cusko zanimanje za Bliski Istok, islam i Arape.
Britanija i Francuska dominirale su Istonim Sredoze.
mljem od kraja sedamnaestog veka. No, kad raspravljam o toj
dominaciji i sistematskom interesu, nisam pravedan (aj pre
ma vanim doprinosima orijentalizma II Nemakoj, Italiji, Ru~
siji, paniji i Portugaliji, i (b) prema injenici da je jedan od
vanih podsticaja za prouavanje Orijenta u osamnaestom ve~
ku bila revolucija U izuavanju Biblije, koju su podstak.li pio~
nici tako razliitog i tako zanimljivog profila kakvi su biskup
Lout, Ajhorn, Herder i Mihaelis. Na prvom mestu, morao sam
da se rigorozno usredsredim na britansko-francusku, a zatim
na ameriku grau, jer je, iniJa se, neumoljivo istinito ne sa~
mo da su Britanija i Francuska piOnirske nacije na Orijentu i
u prouavanju orijentalizma, nego i da su taj prethodniki
poloaj drale zahvaljujui dvema najveim kolonijalnim
mreama u istoriji pre dvadesetog veka; amerika orijentalna
pozicija posle Drugog svetskog rata smestila se - ini mi se,
sasvim samouvereno - u prostor koje su osvojile dve pret
hodne evropske sile. Zatim, verujem da sam kvalitet, konzi~
stentnost i brojnost britanskih, francuskih i amerikih spisa o
Orijentu stavlja te spise iznad nesumnjivo znaajnog posla
obavljenog u Nemakoj , Italiji, Rusiji i drugde. Ali, mislim da
je takoe tano da su glavni koraci u izuavanju Orijenta na~
injeni najpre u Britaniji i Francuskoj, a zatim razraeni od
strane Nemaca. Silvester de Sasi, na primer, nije bio samo pr
vi moderni i institucionalni evropski orijentalista koji se ba~

viO islamom, arapskom knjievnou, religijom Druza i sasa~

nidskom Persijoffii on je bio i uitelj naunika kakvi su bili
ampolion i Franc Bop, osniva nemake komparativne lin~
gvistike. SUno pravo na prvenstvo i potonju nadmo mogu
da polau iVilijam Douns i Edvard Vilijam Lejn.
Na drugom mestu - i to bogato nadoknauje nedostatke
moje studije orijentalizma - postoji nekoliko novijih vanih
dela o podsticaju koji je izuavanje Biblije dalo nastanku
onoga to ja zovem modernim orijentalizmom. Najbolja i naj
vie rasvetljujua je impresivna knjiga "Kubla Kan" i padJe~
rusalima od E.S. afera ("Kubla Khan" and the Fall ofJeru
salem), li nezaobilazna studija O poecima romantizma i o in
telektualnoj aktivnosti koja ini temelj velikog dela onoga to
se dogaa kod Kolrida, Brauninga i Dord Eliot. Do izve
snog stepena, aferovo delo izotrava osnovne linije koje je
dao vab, izdvajajui relevantnu grau koja se moe nai kod
nemakih izuavalaca Biblije i koristei je za pametno i uvek
zanimljivo itanje dela tri glavna britanska pisca. No, ovoj
knjizi nedostaje izvestan smisao za politiku koliko i ideolo
ku otricu koju orijentalnoj gradi daju britanski i francuski
pisci kojima se ja bavim; i jo, za razliku od afera, ja nasto~
jim da osvetlim potonji razvoj u akademskom koliko i u knji~
evnom orijentalizrnu, koji se odnosi na veze izmedu britan
skog i francuskog orijentalizma na jednoj strani i raanja eks~
plicitno kolonijalno usmerenog imperijalizma, na drugOj. Za~
tim, ja takoe hou da pokaem kako se svi ti prethodni mo~
menti manje ili vie reprodukuju u amerikom orijentalizrnu
posle Drugog svetskog rata.
No, postoji ipak jedan aspekt moje studije koji moe da
odvede u pogrenom smeru, a on se sastOji u tome to, osim
povremenog pominjanja, ne raspravljam iscrpno o nerna
E. S. Schaffer, "Kubla Khan" and The Fall ofJerusalem: Tbe
My/balogical School on Biblical CritiCism and Secular Literature,
1770-1880 (Cambridge, Cambridge University Press, 1975).
14

32

Uvod

kom razvoju posle poetnog perioda, kojim je dominirao Sasi. Svako delo koje tei da prui razumevanje akademskog
orijentalizma, a maIo panje obraa naunicima poput tajntala, Milera, Bekera, Goldciera, Brokeimana, Neldekea - da pomenem samo nekolicinu - zasluilo je prigovor i ja ga II tom pogledu sebi doista i stavljam. Posebno alim to II veoj meri ne
uzimam II obzir veliki nauni presti koji je nemaka nauka
osvojila sredinom devetnaestog veka, i zbog ijeg je zanemarivanja Dor Eliot igosala ostrYske britanske naunike . Imam
na umu nezaboravni portret gospodina Kasobona II romanu
Mid/mar od Dord Eliot. Jedan od razloga to Kasobon ne
moe da zavri svoj "Klju za sve mitologije" lei - kako kae njegov mlai roak Vii Ladislav - II tome to on ne poznaje nemaku nauku. Jer, Kasaban nije samo izabrao predmet "pro
menljiv koliko sama hemija: nova otkria neprestano stvaraju
nova stanovita", nego se upustio u poduhvat slian odbaci
vanju Paracelzusa "jer on, znate, nije orijentalista". 15
Dord Eliot nije pogreila podrazumevajui da je oko
1830, kada se odigrava radnja romana Mid/mar, nemaka
nauka stekla punu dominaciju u Evropi. No, ni u jednom tre
nutku tokom prve dve treine devetnaestog veka u nemakoj
nauci nije moglo biti uspostavljeno tesno partnerstvo izmeu
orijentalista i trajnog, neprekidnog nacionalnog interesa na
Orijentu. Nita u Nemakoj nije moglo da se uporedi sa an
glofrancuskim prisustvom u Indiji, na Levantu, u Severnoj
Mrici. tavie, nemaki Orijent bio je gotovo iskljuivo aka
demski, ili bar klasini Orijent: postao je predmet lirike, ma
tanja, pa ak i romana, ali nikada nije bio aktuelan na nain
na..koji su Egipat i Sirija bili aktuelni za atobrijana, Lejna, La
martina, Sartona, Dizraelija ili Ne1'Vala. Nije bez znaaja to
su dva najpoznatija nemaka dela o Orijentu - Geteov Za
padnoistoni divan (West6sliche Diwan) i legelova rasprava

15 George Eliot, Middlemarcb: A Study of Provincial Life

(1872, reprint ed., Boston, Houghton Mifflin Co ., 1956), str. 164.

Orijentalizam

o jeziku i

33

mudrosti Indusa (Uber die Sprache und Weisheit

der Indier) - bila zasnovana na putovanju Rajnom, odnosno
na satima provedenim u pariskim bibliotekama. Nemaka iz
uavanje Orijenta samo je istanalo i razvilo tehnike prime
njivane na tekstove, mitove, ideje i jezike to su ih sa Orijenta
gotOVO doslovno pokupile imperijalna Britanija i Francuska.
No, nemakom orijentalizmu neto je ipak zajedniko s
anglo francuskim i kasnije amerikim - kao i oni, i on je imao
neku vrstu intelektualnog autoriteta nad Ocijentom unutar
zapadne kulture. Taj autoritet mora u velikoj meri biti pred
me t svakog opisa orijentalizma, a to u ovoj studiji i jeste sluaj. ak i ime orijenta/izam sugerie ozbiljan, moda kab.. t
stil eskpertize; kad ga primenjujem na moderne amerike sociologe (mada je moja upotreba teonina pogrena, poto oni
sebe ne zovu orijenta1istima), inim to da bih skrenuo panju
na koji nain strunjaci za Srednji Istok jo uvek mogu da se
oslo ne na ostatke one intelektualne pozicije koju je orijenta
lizam imao u Evropi devetnaestog veka.
Nema niega misterioznog ili prirodnog u autoritetu. On
se oblikuje, zrai, rasprostire; instrumentalan je, ubedljiv;
njegov poloaj je istaknut. pa on utvrdUje kanone ukusa i
vrednosti; njega praktino nije moguno razlikovati od ideja
ko je velia kao istinite, i od tradicija, percepcija i sudova koje
oblikuje, prenOSi, reprodukuje. Iznad svega, autoritet moe, ;
zapravo mora, biti analiziran. Svi tl atributi autoriteta mogu
se primeniti na orijentalizam; moj cilj u ovoj knjizi dobrim
delo m lei u tome da opiem istorijski autoritet orijentali.
zrna, kao i line autoritete unutar orijentalizma.
Osnovna metodoloka sredstva kojima se sluim kad ovde
prouavam autoritet mogu se nazvati strategijskom lokacijom - a ona podrazumeva nain da se opie pozicija autora u
tekstu, s obzirom na orijentalnu gradu o kojoj pie - i strate
gijsk om formacijom , koja, opet, podrazumeva nain da se
analiziraju odnosi izmedu tekstova i nain na koji grupe tekstova, tipovi tekstova. ak tekstualni anrovi izmedu sebe, a

Uvod

Orijentalizam

kasnije II kulturi irih razmera, stiu masu, gustinu iceteTeO

cijalnu snagu. Sluim se pojmom strategije prosto da bih
identifikovao problem s kojim se suoava svako ko pie o
Orijentu: kako ga savladati, kako mu pristupiti, kako ne biti
poraen ili savladan njegovom sublimnou, njegovim opsegom, njegovim zastraujuim dimenzijama. Svaki autor koji
pie o Orijentu mora da stane vis-a-vis Orijentaj prevedena II
njegov tekst, ova lociranost podrazumeva odreeni vid narativnog glasa koji amor usvaja, tip strukture koju gradi. vrstu

izvan Orijenta kao egzistencijalne i kao moralne injenice.

Osnovni proizvod te spoljanjosti je, svakako, reprezentovanje, predstavljanje, i to jo od vremena kad je Eshilova drama
Persijanci preobrazila Orijent od veoma udaljene i esto pretee Drugosti u relativno poznate figure (u Eshilovom slua
ju, azijske ene koja tuguje). Dramska neposrednost predstavljanja u Persijancima zatamnjuje injenicu da publika posmatra visoko artificijelni igrokaz onoga to je jedan ne-Orijentalac pretvorio u simbol itavog Orijenta. Stoga moja analiza orijentalistikih tekstova naglaava dokaze - koji ni u
kom sluaju nisu nevidljivi - da je takvo predstavljanje upravo
predstavljanje, a ne "prirodnd' odslikavanje Orijenta. Tu Oi
glednost moemo u jednako naglaenoj meri nai u takozvanim istinitim tekstovima (istorijama, filolokim analizama, politikim ugovorima) kao i u nedvosmisleno artistikim (tj. otvoreno imaginacijskim) tekstovima. Panju treba obrati(j na stil,
figure govora, postavku, sredstva naracije, istorijske i SOCijalne
okolnosti, a ne na ispravnost predstavljanja ili na vernost nekom velikom origi.na1u. Spoljanjou predstavljanja uvek, u
nekoj verziji, vlada opte mesto da bi Orijent predstavljao sam
sebe kad bi to mogao: poto ne moe, predstavljanje obavlja
taj posao, za Zapad i, faute de mieux (u nedostatku boljeg),
za siroti Orijent. "Oni sebe ne mogu zastupati, njih mora da
zastupa drugi", pisao je Marks u Osamnaestom Brimeru Luja
Bonaparte (The Eighteenth Bru-maire of Louis Bonaparte.
Drugi razlog zbog kojeg insistiram na spoljanjosti vezan je
za moje uverenje da, kad je re o kulturalnom diskursu i razmeni unutar kulture, ono to oni obino prenose nije "istina"
nego predstavljanje. Nije potrebno ponovo pokazivati da je
jezik visoko organizovani kodirani sistem, koji se slui mnotvom sredstava da izrazi, indicira, razmeni poruku i informaciju, da predstavi, i tako dalje. Ni u jednoj instanci jezika, bar
pisanog jezika, ne postoji nita to bi bilo tek roeno prisustvo, nego samo ponOVljeno prisustvo (re-presence), ili predstavljanje (representation). Vrednost, efikasnost, snaga, oi-

34

slika, tema, motiva koji cirkuliu kroz njegov tekst - a sve to

uspostavlja promiljeni nain obraanja itaocu, nain kontrole Orijenta i najzad predstavljanja Orijenta ili govorenja II
njegovom interesu. No, nita od toga ne dogaa se II apstrakciji. Svako ko pie o Orijentu (a to vai ak i za Homera) podrazumeva neku prethodnicu u podruju orijentalizma, neko
prethodno znanje O Orijenru, prema kojem se odnosi i na
koje se oslanja. Uz to, svako delo o Orijenru vezuje se za druga dela, publiku, institucije, za sam Orijent. Stoga skup odnosa izmeu dela, publilci i nekih posebnih aspekata Orijenta
konstituie formaciju koju je moguno analizirali - recimo,
formaciju filolokih studija, anwiogija sa izvodima iz orijentalne knjievnosti, putnikih vodia, fan (azija o Orijenru - i
je im prisustvo u vremenu, u diskursu, u institucijama (kolama, bibliotekama, stranim slubama) daje snagu i autoritet.
Jasno je, nadam se, da moje zanimanje za auwritet nije
usmereno na analizu onoga to lei skriveno u orijentalistikim
tekstovima, nego pre na analizu povrine teksta, njegove spoljanje dimenzije u odnosu na ono to on opisuje. Ne mislim da
sam ovoj ideji dao preteran znaaj. Premisa o rijentalizma je
spoljanjost, to jest orijentalizam poiva na injenici da orijentalista, pesnik ili naunik, omoguava Orijenru da progovori,
opisuje Orijent, razjanjava njegove misterije Zapadu i za Zapad. Njega Orijent ne zanima drugaije do kao prvi uzrok onoga to govori. Ono to kae i pie, zahvaljujui injenici da je izgovoreno ili napisano, ima za cilj da ukae da orijentalista sWji

35

36

Uvod

gledna verodostojnost pisanog iskaza o Orijentu samo se

Orijentalizam
II

maloj meri zasniva na Crijeoru kao takvom i instrumentalno

ne moe zavisiti od njega. NaprotiV, pisani iSkaz za itaoca je
zahvaljujui tome to je iskljuio , izmestio, uini
neobave~om svaku istinsku stvar koja je "Orijent". Za[O je

prisustvo

sav orijentalizam odvojen i udaljen od Orijenta: injenica da

orijentalizam uopte ima smisla, zavisi vie od Zapada nego
od Orijenta, i taj smisao treba da zahvali direktno zapadnim
tehnikama predstavljanja to su II diskursu o Orijentu uinile
Orijent vidljivim, jasnim, "prisutnim". A ta predstavljanja zasnivaju se na institucijama, tradiCijama, konvenCijama, dogovorenim kodovima razumevanja njihovih efekata, a ne na
udaljenom i amorfnom Orijentu.
Razlika izmeu predstavljanja Orijenta pre poslednje treine osamnaestog veka i onih kasnijih (onih, naime, koja pripadaju onome to zovem modernim orijentalizmom) sastOji
se u tome to se u ovom potonjem periodu opseg predstavljanja ogromno prOiriO. Istina je da je posle Vilijama Dounsa i Anketil-Diperona i posle Napoleonove ekspedicije u
Egipat Evropa naunije upoznala Orijent, da je poela da ivi
u njemu S vie autoriteta i discipline nego ikada ranije. Ali, za
Evropu su od znaaja bili proirena skala i znatno rafiniranije
tehnike recepcije Orijenta. Na kraju osamnaestog veka Orijent je definitivno otkrio koliko su stari njegovi jezid - neutraIiui na taj nain boanski pedigre hebrejskog - ali upravo je grupa Evropljana nainila to otkrie, prenela ga drugim
naunicima i sauvala ga u novoj nauci nazvanoj indoevropska filologija. Roena je nova mona nauka, koja e posmatrati jeziku stranu Orijenta, a sa njome, kako je pokazao Fuko u Poretku stvari (Tbe Order o/Things), i itava mrea povezanih naunih interesa. Na slian nain su Vilijam Bekford,
Bajron, Gete i Igo svojom umetnou restrukturisa1i Orijent i
svojim slikama. ritmovima i motivima uinili da njegove boje,
svetlosti i ljudi postanu vidljivi. U najboljem sluaju, "stvarni
Orijent" je provocirao pievu viziju; veoma retko ju je vodio.

37

Orijentalizam je vie bio odgovor na kulturu koja ga je

proizvela nego na njen pretpostavljeni predmet, koji je takoe bio proizvod Zapada. Zato istorija orijentalizma poseduje
i unutarnju konzistentnost i visoko artikulisani sklop odnosa
sa dominantnom kulturom koja je okruUje. Moja analiza pokuava da, u skladu s tim, pokae oblik i unutranju organizaciju ovog polja, njegove pionire, starinske autoritete, kanonske tekstove, doksoloke ideje, egzemplarne figure, njegove sledbenike, razradivae , i nove autoritete; pokuavam,
takoe da objasnim kako je orijentalizam pozajmljivao "sna
ne" ideje i doktrine i trendove koji vladaju kulturama, i kako
su ga oni esto nadahnjivali. Zato je postojao (i postOji) jezi
ki Orijent, frOjdovski Orijent, penglerovski Orijent, darvinovski Orijent, rasistiki Orijent - i tako dalje. No, nikada nije postojalo nita nalik na isti, ili bezu slovni Orijent; slino
tome, nikada nije postojao nematerijalni oblik orijentalizma,
a jo manje neto tako nevino kao "ideja" o Orijentu. Po
ovom ubcdenju i njegovim metodolokim posledicama ja se
razlikujem od naunika koji se bave istorijom ideja. Jer, emIaza i izvrni oblik, a pre svega materijalna delotvornost iskaza
koje stvara orijentalistiki diskurs moguni su na nain koji
svaka hermetika istorija ideja nastoji da potpuno umanji.
Bez te emfaze, i tc materijalne delotvornosti orijentalizam bi
bio samo jo jedna ideja, dok je u stvari bio i ostao mnogo vi
e od toga. Zato je moj cilj da ispitam ne samo nauna, nego
i knjievna dela, politike traktate, novinske tekstove, putopi.
se, religijske i fsJoloke studije. Drugim reima, moja hibridna perspektiva iroko je istorijska i "antropoloka", s tim to
treba uzeti u obzir da smatram da su svi tekstovi svetovni i
cirkumstancijalni na nain koji se (razume se) menja od anra do anra i od istorijskog perioda do istorijskog perioda.
No, za razliku od Miela Fukoa, ijem delu veoma mnogo
dugujem, ja verujem u presudni otisak koji pojedinani pisci
ostavljajU na inae anonimnom kolektivnom korpusu tekstova koji konstituiu diskurzivnu formaciju kakva je orijentali.

Uvod

Orijentalizam

zam. Jedinstvo velikog skupa tekstova koje analiziram postoji

delimino zahvaljujui injenici da se oni esto odnose jedan
na drugi: orijentalizam je, na kraju krajeva, sistem citiranja
dela i autora. O navikama i obiajima modernih Egipana
od Edvarda Vilijama Lejna itale su i citirate tako razliite li
nosti kao Nerval, Flober i Riard Barton. To je deJo bilo amoritet, ije je korienje predstavljalo imperativ za svakoga ko
je pisao ili mislio o Orijentu , a ne samo o Egiptu: kad Nenral
verhatim pozajmljuje iz Modernib Egipana, on to ini kako
bi iskoristio Lejnov autoritet da mu pomogne II opisu seoskih scena iz Sirije, a ne Egipta. Lcjnov autoritet i mogunosti
da on bude diskriminativno kao i ncdiskriminativno citiran
postojale su zalO to jc orijentalizam rnogao da njegovom
tekstu da onu vrstu distributivne rasprostranjenosti koju je
on sam stekao. Nema, meutim, naina da se razume Lejno
va rasprostranjenost ako se ne razumeju osobene ene njego
vog teksta; isto to vai i za Renana, Sasija, Lamartina, legela i
grupu drugih uticajnih pisaca. Fuko veruje da, u naelu , indi
vidualni tekst ili au cor ima veoma malo znaaja; empirijski, u
sluaju orijentalizma (i verovatno nigde drugde) , smatram da
nije tako. U skladu s tim, moje analize slue se metodom pre
ciznog itanja teksta, iji je cilj da otkrije dijalektiku izmeu
individualnog teksta ili pisca i sloene kolektivne formacije
kojoj njegovo delo doprinosi.
No, iako ukljuuje irok izbor pisaca, ova knjiga jo je daleko od celovite iscorije ili opteg pregleda orijentalizma. Potpuno sam svestan tog nedostatka. Tkanje tako zgusnutog diskursa kakav je orijentalizam preivela je i funkcionie u zapadnom drutvu upravo zbog svog bogatstva: sve to sam ja
uradio jeste da opiem delove tog tkanja u odreenim trenu
cima i da sugeriem da postoji vea celina, prepuna detalja,
zanimljiva, istakana fascinantnim likovima, tekstovima i dogaajima. Teirn se uverenjem da je ova knjiga jedan od nai
na gledanja, i nadom da poscoje naunici i kritiari koji e
moda podeti da napiu druge. Opli esej o imperijalizmu i

kulturi tek treba da bude napisan j druge studije e moda

dublje ui u vezu izmeu orijentalizma i pedagogije ili u pro
bleme italijanskog, holandskog, ncmakog ili vajcarskog ori
jentalizma, ili u pitanja dinamike izmeu akademskog izua
vanja i imaginacijskih tekstova, ili u odnose izmeu administrativnih ideja i intelektualne discipline. Verovatno bi najvaniji od svih zadataka bio da se pred uzme prouavanje savremenih alternativa orijentalizmu, da se postavi pitanje kako se
druge kulture i narodi mogu prouavati iz libertarijanske. ili
ne-represivne i ne-manipulativne perspektive. Ali, u tom slu~
aj u bi morao da se nanovo promisli itav sloeni problem
znanja i moi. Svi ti zadaci ostali su gotovo neprijatno nedovre ni u ovoj studiji.
Poslednja napomena, kojom verovatno laskam sebi, jeste
da sam ovu knjigu pisao imajui na umu razLiitc vrste publike. Prouavaocima knjievnosti i knjievne kritike orijemaJi
zam prua izvanredan primer odnosa izmeu drutva, istorije
i rekstualnosti; tavie, kulturalna uloga koju je Orijent igrao
na Zapadu povezuje orijentalizam sa ideologijom, politikom i
logikom moi, stvarima koje. po mom miljenju, imaju znaa
ja za knjievnu zajednicu. Za savremene poruavaoce Orijenta, od univerzitetskih naunika do tvoraca politike, pisao sam
imajui na umu dva cilja: jedan, da im predstavim njihovu in
telektualnu genealogiju na nain koji do sada nije primenjen;
i drugi , da - s nadom da u podstai diskusiju - iznesem kritiku esto neosporavanih pretpostavki za koje se njihov rad
najveim delom vezuje. Za itaoca uopte, ova studija bavi se
stvarima koje uvek obuzimaju panju, a sve su one ne samo
povezane sa zapadnim pojmovima i pristupima Drugome,
nego i sa singularnom vanou uloge koju zapadna kultura
igra II onome to je Viko zvao svetom nacija. Najzad, kad je
re o itaocima iz takozvanog Treeg sveta, ova studija se
prepo ru uje kao korak prema rdZumevanju ne toliko zapadne politike koliko snage zapadnog kulturalnog diskursa, snage koju suvie esto shvatamo kao isto dekorativnu iH "nad-

38

39

41

Uvod

Orijentalizam

gra.dnu lt , Nadam se da u pokazati zadivljujuu strukturu kulturalne dominacije i, posebno za nekada kolonizovane narode, opasnosti i iskuenja koji se kriju II primeni te strukrure
na sebe ili druge.
Tri duga poglavlja i dvanaest kraih potpoglavlja na koje
je knjiga podeljena zamiljeni su da koliko je moguno olakaju izlaganje. Prvo poglavlje, "Raspon orijentalizma", ocrtava
irok krug oko svih dimenzija ovog predmeta, kako onih koje
se tiu istorijskog vremena i iskustava, tako i onih koje se odnose na filozofske i politike teme. Drugo poglavlje, "OrijenH
talistiko strukturisanje i restrukrurisanje , nastoji da utvrdi
razvoj modernog orijentalizma putem irokog Monolokog
opisa, a takoe i putem opisa sredstava zajednikih delu znaajnih pesnika, umetnika i naunika. Tree poglavlje, "Orijentalizam danas", poinje tamo gde su stali njegovi prethodnici,
negde oko 1870. To je vreme velike kolonijalne ekspanzije
na Orijentu i njegov vrhunac je Drugi svetski rat. ]losiednji
odcljak treeg poglavlja karakterie prelazak sa britanske i
francuske na ameriku hegemoniju; tu nastojim da konano
ocrtam postojee intelektualne i socijalne realnosti orijentalizma u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
3. Lina dimenzija. U Zatvorskim belekama (Prison Notebooks) Grami kae: "Poema taka kritike razrade jeste
svest o tome ta neko stvarno jeste i 'poznaj sebe samog' kao
proizvod istorijskog procesa do tog trenutka, koji je u oveku
ostavio beskonano mnogo tragova, ali ne i inventar." Jedini
postojei engleski prevod neobjanjivo izoslavlja Gramijev
komentar, mada Grami u italijanskom tekstu zakljuuje dodajui da je "zato poetni imperativ - nainiti taj inventar."16

Veliki deo linog ulaganja u ovu studijU proizlazi iz moje

svesti da sam sim "Orijentalac", dete odraslo u dvema britanskim kolonijama. itavo moje obrazovanje u tim dvema kolonijama (Palesdni i Egiptu) i u Sjedinjenim Amerikim Dravama bilo je zapadnjako, ali se ova duboka rana svest ipak sauvala. U mnogo kom pogledu, moje prouavanje orijentalizma bilo je pokuaj da se naini inventar tragova koje je na
meni, pripadniku Orijenta, ostavila kultura ija je dominacija
bila toliko moan inilac u ivotu svih Orijentalaca. Eto zato
je za mene islamski Orijent morao stajati u centru panje. Da
li ono to sam postigao predstavlja inventar kakav propisuje
Grami, nije na meni da sudim, mada sam smatrao da je vano biti svestan da hou da ga nainim. Tokom rada nastojao
sam, ozbiljno i racionalno koliko sam bio kadar, da odrim
kritiku svest, ali i da upotrebim sredstva istorijskog, humanistikog i kulturalnog istraivanja ijim me je srenim batinikom uinilo moje obrazovanje. Ni u jednom od ovih aspekata, meutim, nisam nikada izgubio vezu sa kulturalnom realnou jednog "Orijentalca", niti lini odnos prema injenici
da sam sazdan kao "Orijentalac".
Istorijske okolnosti koje omoguavaju ovakvu studiju prilino su sloene i ja mogu da ih ovde samo shematski pobrojim. Svako ko je od 1950. iveo na Zapadu, a posebno u Sjedinjenim Amerikim Dravama, proiveo je epohu izuzetnih
metea u odnq;sima Istoka i Zapada. Niko ne moe propustiti
da primeti kako je "Istok" tokom tog perioda uvek oznaavao
opasnost i pretnju, ak i kad je podrazumevao ne samo tradicionalni Orijent, nego i RusijU. Na univerzitetima je rastui
establiment programa i instituta za oblasne studije pretvorio
akademsko prouavanje Orijenta u granu nacionalne politi~
ke. Javni poslOVi u ovoj zemlji podrazumevaju zdravo zanimanje za Orijent, koHko zbog njegove strateke i ekonomske
vanosti, toliko i zbog njegove tradicionalne egzotinosti.
Ako je zapadnom graaninu koji ivi u eri elektronike svet
postao neposredno pristupaniji , pribliio mu se i Orijent, te

40

16 Antonio Gramsci, The Prison Notebooks: Selections, trans.

and ed. Quintin Hoare and Geoffrey NoweU Smith (New York: International Publishers, 1971), str. 324. itav pasus, nepotpun kod
Hoarea i Smitha, moe se nai u Gramsci, Quaderni del Carcere,
ed. Valentino Gerratana (Turin: Einaudi Editore, 1975), 2: 1363.

42

43

Uvod

Orijentalizam

je on danas moda manje mit nego li mesto izukdtano zapadnim. posebno amerikim interesima.
Jedan aspekt elektronskog, postmodernog sveta sastoji se
u tome to je dolo do pojaanja stereotipa kroz koje se posmatra Orijent. Televizija, film i svi medijski izvori guraju informaciju II sve standardizovanije kalupe. to se tie Orijenta, standardizacija i kulturalna stereotipija pojaale su upliv
devetnaestovekovne akademske i imaginacijske demonologije "misterioznog Orijenta". To nigde nije vie istina nego kad
je re o nainima na koje se shvata Blis~ Istok. Tri stvari su
doprinele da se ak i najjednostavnija percepcija Arapa i islama prcrvori II visoko politizovanu, gotovo preg1asnu temu:
prvo, istorija popularne antiarapske i antiislamske predrasude na Zapadu, koja se neposredno odslikava II istoriji orijentalizma; drugo. borba izmeu Arapa i izraelskog cionizma i
njeni efekti na amerike Jevreje, kao i na liberalnu kulturu
koliko i na stanovnitvo uopte; tree, gotovo potpuno odsustvo svake kulturalne pozicije koja bi omoguila bilo identifikaciju sa Arapima ili islamom, Hi raspravu o njima, lienu
strasti. Dalje, izlino je i rei da su - zato to se Srednji Istok
danas toliko identifLkuje s politikom Velike Sile, naftnom
ekonomijom i priprostom dihotomijom na miroljubivi, demokratski Izrael i zle, totalitarne i teroristike Arape - mogunosti za bilo kakav jasan pogled na ono O emu se govori
kad se govori o Bliskom Istoku depresivno male.
Moja sopstvena iskustva u ovim stvarima delimino su me
i navela da napiem ovu knjigu. Zivot palestinskog Arapina
na Zapadu, posebno u Americi, obeshrabruje. Ovde vlada gotovo jednoglasan konsenzus da on politiki ne postOji, a kad
se dozvoli da postOji, onda je shvaen ili kao iva muka, ili
kao Orijentalac. Mrea rasizma, kulturalne stereotipije, politikog imperijalizma, dehumanizujue ideologije koja se vezUje za Arape lli muslimane zaista je veoma snana; i upravo
tu mreu svaki Palestinac osea kao svoju jedinstvenu kanjeniku sudbinu . Stvari su za njega jo gore jer primeuje da se

niko ko se u Sjedinjenim Amerikim Drlavama akademski bavi

Bliskim Istokom - dakle, nijedan orijentalista - nikada nije kulturalno i politiki celim srcem identifakovao sa Arapima; naravno, identifIkacija je do izvesnog srupnja postojala, ali ona nikada nije dobila "prihvatljivu" formu kao liberalna amerika identifikacija sa cionizrnom; i, suvie je estO radikalno kvarena
povezanou bilo s diskreditovanim politikim i ekonomskim
interesima (kao to je, recimo, sluaj sa arabistima u naftnim
ko mpanijama ili Stejt Dipartmentu) , bilo sa religijom.
Stoga neksus znanja i moi koji stvara I1Orijentalca" i na neki
na in ga ponitava kao ljudsko bie nije za mene samo akademska stvar. Ali, jeste intelektualna stvar koja ima veoma oigle
dan znaaj. Bio sam u prilici da upotrebim svoja humanistika i
politika zanimanja za analizu i opis veoma ovozemaljske stvari
_ pojave, razvoja i konsolidacije orijentalizma. Suvie se esto
pretpostavlja da su knjievnost j kultura politiki, ak i istorijski
nevine; meni je to, po pravilu izgledalo drugaije i moje prou avanje orijentalizma me je uverilo (a nadam se da e uveriti i
moje knjievne kolege) da drutvo i kultura knjievnosti mo-gu da se razumeju i prouavaju samo zajedno. Uz to, i po gotovO neumitnoj logici, video sam sebe kako piem istoriju
jednog udnog, tajnog uesnika u zapadnom antisemitizmu.
Da antisemitizam i orijentalizam, kako sam o njemu raspravljao u njegovoj islamskoj grani, mnogo lie jedan na drugi,
istorijska je, kulturalna i politika istina, koju samo treba pomenuti palestinskom Arapinu pa da njena ironija bude savreno shvaena. Ali, voleo bih da sam ovde doprineo i boljem
razumevanju naina na koji operie kulturalna dominacija.
Ako to podstakne novi nain ophoenja sa Orijemom, ako u
eelosti ukloni "Orijent" i "OkCidentU, to e znaiti da smo malo uznapredovali u procesu koji Rejmond Vilijams zove "oduavanjem" od "inherentna dominacijskog modusa". 17

" Raymond Williams, Culture and SOCiety, 1 78~1950 (Lon

don, Chauo & Windus, 1958) , str. 376.

I poglavlje
RASPON ORIJENTALIZMA
... le genie inquiet et ambitieux de EUfopeens ... impatient d 'employer les n04veaux instruments de leur puissance ...
- )ean-Baptiste-)oseph Fourier, Pre/ace bistorique
(1809), Description de f Egypt.
( . .. nespokojan i slavoljubiv duh Evropljana, nestrp-ljiv
da upotrebi nove instrumente svoje moi .. .)

1. Poznavati OrijentaIce
Trinaestog juna 1910. Artur Deims Balfur odrao je II Donjem
domu predavanje o "problemima s kojima moramo da se uhvatimo II kotac II Egiptu", Oni, rekao je, "pripadaju sasvim drugaijoj kategoriji" negoli "problemi kakve imamo na ostrvu Vaj t ili
II Vest Rajdingu uJorldiru". Govorio je s autoritetom dugogodinjeg lana Parlamenta, biveg linog sekretara Lorda Salisberija, biveg glavnog sekretara za Irsku, biveg sekretara za kotsku, biveg premijera, veterana mnogobrojnih prekomorskih
kriza, uspeha r promena. Tokom svog angamana u poslovima
imperije, Balfur je sluio kraljici koja je 1876. proglaena vladarkom Indijei zauzimao je visoke poloaje na dunostima od
izvanrednog uticaja u vreme avganistanskih i zulu ratova, bri
tanske okupacije Egipta 1882, smrti generala Gordona u Sudanu, incidenta Faoda, bitke kod Omdunnana, Bueskog rata, Rusko-japanskog rata. Njegovom govoru u Donjem domu juna
1910. godine veliki autoritet su, pored toga, davali i njegov izuzetan drutveni znaaj, ~irina njegovih znanja i sposobnosti -

46

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

bio je kadar da pie o najrazliitijim stvarima kao to su Bergson, Hend!, teizam i golf - njegovo obrazovanje II Irnu iTriniti
koledu II Kembridu i njegova oigledna vinost poslovima
imperije. Ali, postojalo je jo neto II Ba1furovom govoru, ili bar
u njegovoj elji da taj govor oblikuje tako didaktiki i moralistiki . Neki lanovi dovodili su II pitanje potrebu prisustva "Engleske u Egiptu"; ono je 1892. bilo predmet entuzijastine knjige Alfreda Milnera, ali je sada oznaavalo nekada prolitabiInu
okupaciju , koja je, meutim , postala izvor nevolja otkako je
egipatski nacionalizam poeo da raste, a trajno prisustvo Engleske u Egiptu nije vie bilo tako lako braniti. Balfur je trebalo
da obavesti o toj situaciji i da je objasni.
Pozivajui se na izazov koji je izneo D. M. Robertson, lan
Ti nsajda, Balfur je ponovio Robertsonovo pitanje: "S kojim pravom se zaogre te aurom superiornosti II odnosu na ljude koje
ste odluili da zovete Orijenta1cima?H Izbor naziva "Orijentalac"
je kanonski; upotrebljavali su ga oser iMandevil, ekspir,
Drajden , Poup i Bajron. Oznaavao je - geografski, moralno,
kulturalno - Aziju ili Istok. Kad ste u Evropi govorili o orijentalnoj linosti , orijentalnoj atmosferi, orijentalnoj prii , orijentalnom despotizmu ili orijentalnom nainu proizvodnje, svi bi
razumeli o emu govorite. Marks je upotrebljavao tu re, a sada
ju je upotrebio Ba1fur; bilo je razumljivo to je izbrao ba nju i
tom izboru nije bio potreban nikakav komentar.

Dve velike teme odreuju njegovu primedbu ovde i u on<r

me to s ledi: znanje i mo, bekonovske teme. Kad Balfur opravdava neophodnost britanske okupacije Egipta, vrhovna vlast je
u njegovoj svesti povezana s "naim" poznavanjem Egipta, a ne
pre svega sa vojnom iJi ekonomskom moi. Znanje za Balfura
zna i sagledavanje jedne civilizacije od njenih poetaka do njenog vrhunca i njenog pada - a znai, naravno, i sposobnost za
to sagledavanje. Znanje znai uzdizanje iznad neposrednosti,
iznad sebe samog, u strane i daleke prostore. Predmet tog znanja je inherentna osetljiv na istraivanje; on je " injenica" koja
je fundame ntalno , tavie ontoloki stabilna ak i ako se razvije,
promeni, ili na neki drugi nain transformie onako kako se civilizacije esto transformiu. Imati takvo znanje o toj stvari znai gospodariti njome, imati vlast nad njom. A u ovom sluaju
vlast za "nastI znai porei "njof' - toj orijentalnoj zemlji - autonomiju, jer je mi poznajemo i ona, na odreeni nain, postoji
takva kakvu je mi poznajemo. Britansko poznavanje Egiptajeste Egipat za Balfura i teret tog znanja i ni da pitanja kakva su
ona koja se tiu superiornosti i inferuonosti izgledaju uskogruda i beznaajna. Balfur nigde ne porie britansku superiornost
i egipatsku inferiornost; opisujui posledice znanja, on ih podrazumeva.

Ne zauzimam nikakav superioran stav. Ali pozivam (Robertsona i svakog drugog} ... ko makar i najpovrnije poznaje istoriju,
da pogleda u oi injenicama s kojima britanski dravnik mora
da se s uoi kada ga stave u poziciju vrhovne vlasti nad velikim
rasama kakve su stanovnici Egipta i zemalja na Istoku. Poznajemo egipatsku civilizaciju bolje nego civilizaciju ijedne druge zemlje. Poznajemo je dublje u prolost; poznajemo je prisnije;
znamo vie o njoj. Ona see mnogo dalje od uskog okvira nae
rase, izgubljene u predistoriji u vreme kad je egipatska civilizacija vet prela svoj vrhunac. Pogledajte sve orijentalne zemlje. Ne
govorite o superiornosti ili inieriornosti .

47

Najpre, pogledajmo na injenice u ovom sluaju . Zapadne nacije, i m izrone u istoriju, ve pokazuju da su kadre da vladaju same sobom ... rukovodei se vlastitim merilima .. . Moete pregledati
itavu istoriju Orijentalaca u podruju kOje, iroko govorei, zovemo Iscokom i nigde neete nai tragove samouprave. Svi njihovi veliki vekovi - a bili su zaista veliki - proli su pod despotizmom, pod
apsolutnom vlau . Svi njihovi veliki doprinosi civilizaciji - a bili su
veliki - nastali su pod tom formom vladavine. Osvajai su naslei
vali osvajae; jedna vlast nasleivala je drugu , ali ni u jednom od tih
prevrata sudbine i sree niste videli da neka od tih nacija po sopStvenom nahoenju ustanovi ono tO mi, sa zapadnog stanovita,
nazivamo samoupravom. To je injenica . Nije to pitanje superiornosi i inferiomosti. Pretpostavljam da e pravi istonjaki mudrac

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

da operativna vlast kakvu smO 'mi organizovali II Egiptu i dru

gde nije vredna filozofa - da je ona prljav posao, inferioran posao,
obavljanje nunog rada.

upravo domorodako stanovnitvo ima instinktivno oseanje da

o ni s kojima je prinudno suoeno nemaju iza sebe mo , autoritet,
naklonost, potpunu i jednodunu podrku zemlje koja ih je tamo
poslala, to stanovnitvo gubi svako oseanje za red, koje je sam
os nov njihove civilizacije, ba kao tO nai oficiri gube svako osea
nje moi i autoriteta, koje je sam osnov svega tO mogu da uine za
o ne meu koje su poslati.

48
rei

Poto su te injenice upravo injenice, Salfur mora da pree na

drugi deo svog argumenta:
Da li je dobro za te velike nacije - a ja priznajem njihovu velii
nu - da ba mi sprovodima ovu apsolutnu vlast? Ja mislim da je dobro. Mislim da iskustvo pokazuje da su oni dobili daleko bolju vlast
no to su je imali tokom itave svetske istorije, vlast koja je, nesumnjivo, ne samo usluga za njih nego i za itav civilizovani Zapad ... Mi
nismo II Egiptu samo radi Egipana, iako smo tamo njih radi ; tamo
smo i zbog Evrope II celini.

Balfur ne iznosi nikakve dokaze da Egipani i "rase s kojima

se suoavamo" cene ili ak razumeju dobrobit koju im kolonijalna okupacija donosi. U svakom sluaju, Balfur ni ne pomilja
da omogui Egipaninu da govori u svoje ime, jee bi svaki Egil>""
anin koji bi progovorio po svoj prilici pre bio "agitator koji eli
da stvara tekoe", nego dobri domorodac koji se ne osvre na
"tekoe" strane dominacije. l tako, poto je reia etike probleme, Balfurse na kraju okree praktinima. "Ako je na posao da
vladamo, a da nam pri tom tamonje stanovnitvo ukazuje ili ne
ukazuje zahvalnost za to, da ima ili nema na umu, stvarno i
iskreno, sve ono ega smo ga oslobodili [Balfur nikako ne smatra da je deo tog oslobaanja i oslobaanje od egipatske nezavisnosti, ili njeno beskonano odgaanje] i da nije II stanju da sebi ivo predoi sve dobrobiti koje smo im doneHj ako je to naa
dunost, kako da je izvrimo?" Engleska izvozi u te zemlje "ono
to je kod nas najbolje!!. Ti nesebini administratori obavljaju
svoj posao !Imeu desetinama hiljada ljudi razliite vere, razlii

u
te rase, razliite discipline, razliitih ivomih uslova. Ono to
njihovu vladavinu ini mogunom jeste njihovo oseanje da
kod kue imaju podrku u vladi koja odobrava ono to oni i
ne. No,

49

Balfurova logika ovde je zanimljiva dobrim delom i zato to

je potpuno konzistentna s premisama itavog njegovog govora. Engleska poznaje Egipat; Egipat je ono to Engleska poznaje; Engleska zna da Egipat ne moe da vlada sam sobom; to En
gleska potvrUje okupacijom Egipta; za Egipane, Egipat je
ono to je Engleska okupirala i gde sada vlada; stoga strana
okupacija postaje usam osnovu savremene egipatske civilizacije;
Egipat zahteva, zapravo insistira da ga Britanija okupira. Ali,
ako se posebna prisnost izmeu onoga koji vlada i onoga kojim
se vlada narui sumnjama Parlamenta kod kue, onda je naru
en "autoritet onih koji su ... dominantna rasa - i koji, po mom
miljenju, treba i da ostanu dominantna rasa". U takvim okolnostima, nije ugroen samo engleski presti; "uzaludan je i naporone ake engleskih slubenika - obdarite ih ime god hoe
te, dajte im sva svojstva karaktera i duha , koja moete da zamislite - oni ne mogu da obavljaju teki zadatak koji u Egiptu imamo ne samo mi, nego i itav civilizovani svet.Itl

Ovaj i prethodni citat iz govoraArthurajamesa Balfoura u Do-

njem domu uzet je iz Great Britain, Parltamentary Debates (Commons), 5'h ser., 17 (1910), 1140-1146. v. takoe A. P. Thornton,
The ImperialIdea and Its Enemies: A Study ln Brittsh Power (London, MacMillan & Co., 1959). str. 357-360. Balfurov govor bio je
odbrana politike Eldona Gorsta u Egiptu; u vezi s raspravom O
Ovom problemu vidi: Peter John Dreyfus Mellini, "Sir Eldon Gorse
and British Imperial Policy in Egypt", neobjavljena doktorska disertaCija, Stanford University 1971.

51

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

Kao retorika predstava, ovaj govor je znaajan zbog naina

na koji Balfur preuzima ulogu niza linosti i reprezentuje ih . Tu
su, naravno, "Englezi", obuhvaeni zamenicom "mjII; ta zameni~
ea koristi se s punom teinom i podrazumeva istaknutog, mo
nog oveka koji osea da je predstavnik svega najboljeg II istoriji svoje nacije. Balfur, takode, govori i II ime civilizovanog sveta,
Zapada, i relativno malog korpusa kolonijalnih slubenika u
Egiptu . Ako ne govori direktno II ime Orijentalaca, to je zato tO
oni, na kraju krajeva, govore razliitim jezikom; ali, on zna kako
se oni oseaju, jer poznaje njihovu istorijU, njihovo oslanjanje
na takve kao to je on, i njihova oekivanja. Ipak, on govori II
njihovo ime, II tom smislu da bi ono to bi oni mogli rei kad ~i
ih neko pitao i kad bi bili kadri da odgovore, donekle beskortsna potvrdilo ono to je ve oigledno; da su podreena rasa,
kojom vlada rasa koja ih poznaje i koja bolje nego to bi njima
samima ikada bilo moguno zna ta je dobro za njih. Njihovi veliki trenuci pripadaju prolosti; oni sami korisni su u modernom svetu samo zato to su mone i savremene imperije uspele
da ih izvuku iz bede njihovog pada i pretvore ih u rehabilitovane stanovnike produktivnih kolonija.
Posebno je Egipat bio izvanredan primer i Balfur je bio savreno svestan koliko ima prava da kao lan Parlamenta svoje zemlje govori O modernom Egiptu u interesu Engleske, Zapada,
zapadne civilizacije. Jer, Egipat nije bio tek jo jedna kolonija:
bio je opravdanje zapadnog imperijalizma; bio je, sve dok ga
Engleska nije anektirala, gotovO kolski primer orijentalne zaostalosti; trebalo je da postane trijumf engleskog znanja i moi.
Izmeu 1822, godine u kojoj su Englezi okupirali Egipat i stavili
taku na nacionalistiku pobunu pukovnika Arabija, i 1907, engleski predstavnik u Egiptu, egipatski gospodar, bio je Evelin
Bering (poznat i kao "vie-nego-Bering" lengl .: Over-baring; baring=drzak, bezoan; p.p.),lord Kramer. Tridesetogjula 1907.
upravo je Balfur u Donjem domu podrao ideju da se Kromeru
dodeli penzija od pedeset hiljada funti, kao nagrada za ono to
je uinio u Egiptu . Kramer je napraviO Egipat, rekao je Balfur:

Uspeo je u svemu to je dotakao ... Lord Kramer je tokom svoje dvadesetpetogodinje slube podigao Egipat iz najnie take socijalne
i ekonomske degradacije do take na kojoj danas stoji meu orijentalnim nacijama, po mom miljenju sasvim jedinstven po svome
prosperitecu, finansijskom poloaju i moralu.l

50

Kako se meri egipatski prosperitet, to Balfur nije rekao. Britanski izvoz u Egipat bio je ravan izvozu u itavu Afriku; to je svakako ukazivalo na odreeni (dodue, donekle neravnomeran) finansijski prosperitet Egipta i Engleske zajedno. Ali, ono to je
zaista imalo znaaja bilo je neprestano, sveobuhvatno zapadno
starateljstvo nad jednom orijentalnom zemljom, poev od nau nika, misionara, poslovnih ljudi, vojnika i Uitelja koji su pripremili, a onda i uveli okupaciju, do visokih funkcionera kakvi
su bili Kramer i Balfur, koji su smatrali da obezbeuju, usmeravaju, a ponekad i forsiraju uspon Egipta od orijentalne zanemarenosti do njegove aktuelne usamljenike slave.
Ako je britanski uspeh u Egiptu bio izuzetan, kao to je rekao Balfur, on ni u kom sluaju nije bio neobjanjiv ili iracionalan. Egipatski poslovi kontrolisani su shodno optoj teoriji koju su izrazili kako Balnu u svojim pretpostavkama o orijentalnoj CivilizaCiji, tako i Kromer u svom rukovoenju svakodnevnim poslovima u Egiptu. Najvanija stvar u vezi s tom teorijom
tOkom prve decenije dvadesetog veka bila je da je eftkasna, i to
zapanjujue efIkasna. Argument, sveden na svoju najjednostavniju formu, bio je jasan, preCizan, Jako shvadjiv. Postoje Zapadnjaci, i postoje Orijenta1ci. Prvi vladajuj drugima se mora vladati, to obino znai da se mora okupirati njihova zemlja, da se
njihovi unutranji poslovi moraju strogo kontrolisati, da se sve
to imaju mora staviti na raspolaganje ovoj ili onoj zapadnOj si, Denisjudd, Ba!four and the British Empire, A Study tn lmperial Evolution, 1874-1932 (London, MacMillan & Co., 1968), str.
286. v . takode str. 292; Balfur je ak 1926. govorio - bez ironije-o
Egiptu kao o "nezavisnoj naciji".

Raspon orijenta/Izma

Orijenta/Izam

li. to su Ba1fur i Kromer, kako emo uskoro videti, mogli da

svedu ljudskost na tako nemilosrdnu kulturalnu i rasnu esenci~
ju, ni II kom sluaju nije bio znak njihove posebne zlobe. Pre je

Eksplicitnije govorei , kad se kae da bi komercijalni dub trebalo da stoji pod nekakvom kontrolom misli se na ovo - da u suoava
nju sa Indusima, ili Egipanima, ili i1ucima, ili Zulu ima, najpre [reba da se razmotri ~[a [i narodi, koji Su svi, u nacionalnom pogJedu,
manje-vie in statu pupillarl, smatraju da je najbolje u njihovom
vlas[icom interesu, mada je m zaista momenat koji zasluuje ozbiljno razmatranje. AJi, bitno je da se o svakom posebnom problemu
razmi.lja prvenstveno s obzirom na ono to, u svetlosti zapadnog
zna nja i iskustva, modeliranog lokalnom procenom, savesno mislimo da je najbolje za podreenu rasu, bez osvrtanja na bilo kakvu
stvarnu ili pretpostavljenu koris[ koja bi mogla pasti u deo Engleskoj kao naciji, ili - ~to je ee sluaj - na posebne imerese koje
preds[avlja jedna iH vie uticajnih klasa Engleza. Ako britanska nacija u celini ima na umu ovaj princip i ozbiljno nastoji na njegovoj
primeni, mada nikada neemo moi da stvorimo patriotizam zasnovan na bliskosd rase ili zajednikom jeziku, moda emo moi
da odnegujemo neku vrstu kosmopolitske povezanosti zasnovane
na pomvanju prema nadmonim talentima i nesebinom vladanju, i na zahvalnosti koja proistie iz datih usluga i usluga koje e
tek biti date. Tako e u svakom sluaju postojati nada da e Egipa
nin Zastati pre nego w svoju sudbinu ponovo povee s nekim budUim Arabijem ... ak: e i cent:ralno-afriki divljak: jednom moda
nauiti da peva himnu u as[ Astraea Redux, koju reprezentuje bri[anski slubenik koji mu uskrauje din, ali mu daje pravdu. I vie
od toga, trgovina e cvetati. 3

52

pokazivalo koliko je ta naelna doktrina postala optepeihvae

na II vreme kad je putena II upotrebu - koliko opreprmvae
na i koliko efikasna.
Za razliku od 8alfura, ije su teze o Orijenta1cima pretendcr
vale na objektivnu univerzalnost, Kromer je govorio o Orijentalcima kao o onima kojima je vladao ili s kojima se suoavao,
najpre II Indiji, zatim tokom dvadeset pet godina II Egiptu, (Okom kojih je on postaO vehovni generalni konzul u engleskoj
imperiji. Ba1furovi "Orijenta1ci" su Kromerove "podreene rase" I koje su predmet Kromerovog dugog eseja, objavljenog

II

Edinburkom preg/edu (Edinburgb Review) januara 1908. Jo

jednom, upravo poznavanje podreenih rasa ili Orijentalaca i
ni upravljanje lakim i profitabilnimj znanje daje mo, vie moi
zahteva vie znanja, i tako dalje, u sve profitabilnijoj dijalektici
informacije i kontrole. Kromerovo je miljenje da se engleska
imperija nee rasturiti ako se sredstva kakva su militarizam i trgovaki egOizam kod kue i "slobodne institucijelI u kolonijama
(nasuprot beitanskoj vladavini "po kljuu hrianskog morala'')
dne pod kontrolom.Jee, ako je, shodno Kromeru, logika neto
"o ijem postojanju Orijentalac nije kadar ni da sanja", pravi
metod vladanja ne sastoji se u tome da mu se nametnu ultra-naune mere ili da silom bude nateran da prihvati tu logiku. Pravi
metod se pre sastoji u razumevanju njegovih ogranienja i "u
nastojanju da se vrednija i, moemo se nadati, snanija veza koja uspostavlja jedinstvo izmeu vladalaca i onih kojima se vlada
nae u zadovoljstvu podreene rase." Iza pacifikacije podree
ne rase odasvud vreba imperijalna mo, efektnija zbog svog rafiniranog razumevanja i sporadine upotrebe, nego zbog svojih
vojnika, brutalnih sakupljaa poreza i neumerene sile. Jednom
reju, imperija mora da bude mudra: svoju pohlepnost mora
da umeci svojom nesebinou, a nestrpljenje fleksibilnom disciplinom.

53

Koliko tlozbiljnog .razmatranja" treba vladar da posveti predlozima podreene- rase, ilustruje Kromerovo potpuno protivljenje egipatskom nacionalizmu. Slobodne domae ustanove,
odsuslVo strane okupacije, samoodrivu nacionalnu suverenost: te nimalo iznenaujue zahteve Kromer je uporno odbijao, nedvosmisleno tvrdei da "stvarna budunost Egipta ... ne
lei u uskom naCionalizmu, koji e prigrliti samo roeni EgipEvelyn Baring, Lord Cromer, Political and Literary Essays,
1908-1913, (1913; repeint ed., Freepon, N. Y., Books for libraries
Press, 1969), ste. 40, 53, 12-14.
3

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

ani.. . nego pre II jednom proirenom kosmopolitizmu."4 Pod-

nego to prihvati da je bilo koja pretpostavka istinita; njegova uvebana inteligencija radi kao sat. Na drugoj strani, duhu jednog Orijentalca, kao i njegovim pitoresknim ulicama, bitno nedostaje simetrija. Njegov nain razmiljanja krajnje je aljkav. Mada su drevni
Arapi savladali nauku dijalektike do neto vieg stepena, njihovi
potomci pate od nedostatka logike sposobnosti. esto su nesposobni da izvuku najoiglednije zakljuke iz bilo koje proste premise, za koju mogu prihvatiti da je istinita. Pokuajte da od obinog
Egipanina izmamire prost prikaz injenica. Njegovo objanjenje
e , u naelu, biti predugako i lieno lucidnosti. Upae u protivrenostverovarno deset puta pre nego to zavri priu . Najee e
se slomiti u najblaem procesu unakrsnog ispitivanja.

54

reena rasa

nema II sebi sposobnost da zna ta je za nju dobro.

Nju veinom ine Orijentalci, ija svojstva Kramer veoma dobro poznaje, jerse s njima sretao II Indiji i Egiptu. Jedna od pogodnih stvari II vezi S Orijenta1cima za Kromera je to se njima,
uprkos izvesnim razlikama tu i tamo, moe vladati na gotovo
isti nain . 5 To je, naravno, zato to su Orijenta1ci gotovo svuda
bezmalo isti.
Sad smo konano stigli do dugo stvaranog jezgra sutinskog
znanja, II jednakoj meri akademskog i praktinog, koje su Balfur i Kramer nasledili od epohe modernog zapadnog orijentalizma: do znanja o Orijenta1cima i poznavanja O'rijenta1aca, njihove rase, karaktera, kulture, istorije, tradicije, drutva i mogunosti. To je znanje bilo delotvomo: Kromer je verovao da ga
je primenio II vladanju Egiptom. tavie, bilo je to testirano i
nepromenljivO znanje, jer su "Orijenta1ci" iz praktinih razloga
bili plato novska sutina, koju moe da ispituje, razume i izloi
svaki orijenta1ista (ili onaj koji vlada Orijenta1cima). Zato u trideset etvrtom poglavlju dvotomnog dela Moderni Egipat, koje predstavlja magistralni rezime njegovog iskustva i postignua, Kromer belei neku vrstu linog kanona orijentalistike mudrosti:
Ser Alfred Laja! mi je jednom rekao: 'Orijentalni duh se uasava
preciznosti. Svaki Anglo-Indus trebalo bi uvek da ima na umu tu
maksimu.' Nedostatak preciznosti, koji se lako degenerie u laljivost, u stvari je glavna karakteristika orijentalnog duha.
Evropljanin je navikao da temeljno razmiljaj u njegovim fakti
kim iskazima nema dvosmislenosti; on je prirodni IOgiar, mada
moda nije prouavao logiku; prirodni je skeptik i trai dokaz pre
4Ibid.,str. 171.
5 Roger Owen, "The Influence of Lord Cromer's Indian Experience on British Policy in Egypt 18831907", u Middle EasternAjfa.
trs, Number Four: St. Anthony'sPapers Number 17, ed. Albert Hourani (London: Oxford University Press, 1965) . str. 109-139.

55

O rijemalci i Arapi su zato prikazani kao varalice, "lieni energije

i inicijative'\ u velikoj meri skloni "podlom laskanju", intrigama, lukavstvima i surovosti prema ivotinjama; Orijentalci ne
umeju da bodaju ni putem, ni trotoarom (njihovi zbrkani umovi ne uspevaju da razumeju ono to pametan Evropljanin shvati
smesta - da su putevi i trotoari nainjeni da se njima hoda); Orijentalci su okoreli laovi, "letargini su i sumnjiavi" i po svemu
s uprotni jasnosti, direktnosti i plemenitosti anglo-saksonske
rase.6
Kromer se i ne trudi da prikrije da su Orijentalci za njega
uvek bili samo ljudski materijal kojim on vlada u britanskim
kolonijama. "Kako sam ja samo diplomata i administrator, koji
takoe prouava oveka, ali sa stanovita vladanja njime", kae
Kramer, "... zadovoljavam se time da zabeleim injenicu da se
Evelyn Baring, Lord Cromer, Modern Egypt (New York: Macmillan Co., 1908) , 2,146167. O britanskom pogledu na britansku
politiku u Egiptu, koji je potpuno suprotan Kromerovom, vidi WHfrid Scawen Blunt, Secret History of the English Occupation of
Egypt: Being a Personal Narrative of Events (New York: Alfred A.
Knopf, 1922). Vrednu raspravu o egipatskom protivljenju britanskoj vladavini nai emo u : Mounah A. Khouri, Poetry and the MakingofModernEgypt, 18821922 (!.eiden, E.J . Brill, 1971) .
6

Raspon orijentalizma

56

Orijentalac, ovako ili onako, II naelu ponaa, govori i misli na

1f7
nain koji je upravo supromo evropskom . Kromerovi o pisi
s u , naravno , delom zasnovani na direktnom posmatranju, ali se
on, kako bi podupro svoje poglede, tu i tamo poziva i na klasi
ne orijenta1istike autoritete (posebno Ernesta Renana i Ko nstantina de Volnija). Tim se autoritetima priklanja i kad treba da
objasni zato su Orijenta1ci takvi kakvi su . On ne sumnja da e
svako znanje o Orijentalcima potvrditi njegova shvatanja, prema kojima je, ako se sudi na osnovu njegovog opisa Egipanin a
koji se slama pod unakrsnim ispitivanjem, Orijentalac kriv. Zloin lei II tome to je Orijentalac - Orijentalac; jasan znak ko liko je ova t3urologija bila opte prihvatljiva lei upravo II to me
to je mogla biti napisana bez ikakvog pozivanja na evropsku
logiku ili simetriju uma. Zato je, verovalo se, svako skretanje o d
onoga tO se smatra nonnom o orijentalnom ponaanju nepri
rodno j Kromerov poslednji godinji izvetaj iz Egipta progl~iO
je, u skladu s tim, egipatski nacionalizam "potpuno novom Ide
jom ll i "biljkom pre egzotinom nego domaeg porekla. loB
Pogreili bismo, uveren sam, ako bismo potcenili zalihe
overenog znanja, kodova orijentalne onodoksije, na koje se
Kromer i Balfur pozivaju na svakom mestu u svojim tekstovima
i svojoj javnoj politici. Rei jednostavno da je orijentalizam rac i
onalizacija kolonijalne vladavine znai ne uzimati u obzir do
koje je mere orijentalizam unapred, pre nego post factum,
opravdavao kolonijalnu vladavinu . Ljudi su uvek delili svet na
regione, uspostavljajui bilo stvarne bilo zamiljene granic~
meu sobom. Apsolutna demarkaciona linija izmedu Istoka I
Zapada, koju Kromer i Balfur prihvataju s tolikim zadovolj
stvom, nastajala je godinama, ak stoleima. Bilo je, dak~o ,
bezbroj otkrivalakih putovanja; bilo je dodira putem trgovme
i putem rata. Ali, vie od toga, od sredine XVIII veka dva su

Cro mer, Modern Egypt, 2, 164.

8 Citirano ujohn Marlowe, Cromer in Egypt (london: Elek BC)o ks, 1970), stc. 27 1.
7

Orijentalizam

57

osnovna elementa odreivala odnos izmeu Istoka i Zapada.

Jedan je sve vee evropsko znanje o Orijentu, znanje ojaano
kolo nijalnim upoznavanjem koliko i rasprostranjenim zanima
njem za strano i neobino, pri emu je ovo zanimanje eksploa
tisano razvojem nauk3. kakve su etnologija, komparativna ana
tornija, filologija i istorija; dalje, tom sistemskom znanju pri.
d ruio se veliki korpus literature koju su stvorili romansijeri,
pesnici, prevodioci i daroviti putnici. Druga crta odnosa izme
u O rijenta i Evrope u tome je to je Evropa uvek bila u poziciji
moi , da ne kaemo dominacije. Nema naina da se to kae
e ufemistiki . Istina, odnos jakoga prema slabome moe se pri
kriti ili ublaiti, kao kad, recimo, Balfur priznaje "veliinu " ori
jentalne civilizacije. Ali, sutinski odnos, u ravni politike, kultu
re, pa ak i religije, shvaen je - na Zapadu, a ovde nas on zani
ma - kao odnos izmeu slabog i jakog partnera.
Mnogi su pojmovi korieni da se izrazi ta; odnos. Balfur i
Kra mer su se sluili nekolicinom [ipinih. Orijentalci su iracia.
nalni, pokvareni (pali), detinjas[i, "drugaiji"; zato su Evroplja.
ni racionalni, puni vrlina, zreli, "nonna1ni". Ali, nain da se taj
odnos oivi svuda se sastojao u naglaavanju injenice da Ori
jentalac ivi u vlastitom svetu, svetu sa sopstvenim nacional
nim, kulturalnim i epistemolokim granicama i principima
unutarnje koherenCije. No, ono to je orijentalni svet uinilo
shvadjivim i dalo mu identitet nije bilo rezultat njegovih vlastitih napora, nego pre itav sloeni niz znalakih manipulacija,
preko kojih je Zapad identilikovao Orijent. Na taj nain spajaju
se dve osobine kulturalnog odnosa o kojem sam govorio. Zato
to je generisano iz mOi, znanje o Orijentu na svoj nain kreira
Orijent, Orijentalca i njegov svet. U Kramerovom i Balfurovom
jeziku, Orijentalac je prikazan kao neto o emu se izrie sud
(kao na sudu), neto ~to se prouava i opisuje (kao u nastav
nom programu), neto to se disciplinuje (kao u koli ili u za
tvoru) , neto to se iJustruje (kao u zoolokom priruniku) . Su
tina je u oba sluaja u tome da je Orijentalac sadran u domi
nantnom okviru ipredstavljen njime. Odakle potie taj okvir?

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

Kulturalna mo nije neto o emu se moe lako raspravljati

- i jedan od ciljeva ovoga rada saslOji se II tome da se orijentali.
zam ilustruje, analizira i da se o njemu razmilja kao o primeni
kulturalne moi. Drugim reima, bolje je ne rizikovati generalizacije o tako neodreenom a ipak tako vanom pojmu kakav je
kulturalna mo sve dok se najpre ne izana1izira veliki deo grae . Ali, za poetak se moe rei da je, kad je re o Zapadu u XlX i
XX veku, stvorena pretpostavka da je Orijent sa svim onim to II
njemu postoji ako ne oigledno inferioran II odnosu na Zapad,
onda bar da mu je potrebno korektivna prouavanje od strane
Zapada. Orijent je shvalan kao da ga je oblikovala uionica,
sudnica, zatvor, ilustrovani prirunik. Orijentalizam je, dakle,
znanje o Orijentu koje smcita Orijent II uionicu , sudnicu, zatvor, ili II prirunik, da bi bio istraivao i prouavan, suen, disciplinovan ili da bi se njime vladalo.
U prvim godinama dvadesetog veka, ljudi kao Balfur i ICromer mogli su da govore to su govorili, i na nain na koji su govorili zato to ih je tradicija orijentalizma, jo starija od devetna
estovekovne, snabdeva1a renikom , slikama, retorikom i figu
rama pomou kojih e to rei. No, orijentalizam je pojaao po-uzdano znanje (i bio pojaan znanjem) prema kojem Evropa ili
Zapad doslovno komanduje daleko najveim delom povrine
Zemlje. Period ogromnog unapreivanja orijenta1istikih
institucija i sadr];aja potpuno se podudario sa periodom neu
poredive evropske ekspanzije, od IBIS . do 1914. direktan
evropski kolonijalni dominion proirio se sa 35 na 85 procena
ta zemljine povrine. 9 Svi su kontinenti bili zahvaeni, ali najvi
e Afrika i Azija. Dve najvee imperije bile su Britanija i Francu
skaj saveznici i partneri u nekim stvarima, ove dve drave bile
su u drugim stvarima neprijateljski suparnici. Na Orijentu, od

istonih obala Mediterana do Indokine i Malaje, njihovi koloni.

jalni posedi i imperijalne sfere uticaja bili su jedni pored dru.
gib, neretko su se preklapali, esto su bili predmet njihovih
borbi. Ali, upravo su na Bliskom Orijentu, II zemljama arapskog
Bliskog Istoka, gde je islam odreivao kulturalne i rasne karak.
ter~st~~, Bri~anci i Fra~~uzi na najintenzivniji, najprisniji i naj.
slozeruJl nalO upoznali Jedni druge i nOrijent" . U najveem de.
lu XlXveka, kako je napisao Lord Salisburi lBB1, njihov uobia.
jeni pogled na Orijent bio je na vrlo zamren nain problematj.
an: nKad imate .. . vemog saveznika koji namerava da se poza.
bavi zemljom za koju ste vi duboko zainteresovani, pred vama
se otvaraju tri puta. Moete da se povuete - ili da uspostavite
monopol- ili da podelite. Povui se znailo bi postaviti Francu.
ze nasred naeg puta za Indiju. Uspostaviti monopol znailo bi
pribliiti se u velikoj meri riziku rata. Zato smo odluili da po.
delimo.nlo

SB

Harry Magdoff, "Colonialism (1763c.1970)", Encyclopaedla

Brl/annlca, 15. izdanje (1974), Sir. 893-B94 . Vidi i D. K. Fieldhouse , The Colontal Empires: A Comparative Suroey from the Bighte.
enth Century (New York: Delacorte Press, 1967). str. 178.

59

I podelili su, na nain koji emo ovde ispitati. Nisu, medu.

tim, podelili samo zemlju, ili profit, ili vladavinu j podelili su
onaj vid intelektualne moi koju nazivam orijentalizmom. Na
svoj nain, orijentalizam je bio biblioteka ili arhiv informacija,
koje su svi delili i o kOjima su svi jednoduno mislili. Ono to je
dca10 arhiv na okupu bila je porodica ideja II i ujedinjujui niz
vrednosti koje su se na razliite naine pokazale efikasnima. Te
su ideje objanjavale ponaanje Orijentalacaj one su Orijental.
cima davale mentalitet, genealogiju, atmosferu; to je najvani.
je, omoguavale su Evropljanima da se bave Orijentalcima, pa
ak i da vide Orijentalce kao fenomen koji poseduje regularne
" Navedeno u , Afaf Lutfi alSayyid, Egypt and Crome" A Study
in Angla.Egyptian Relations, (New York: Frederick A. Praeger,
1969), Sir. 3.
1.1 Ova se fraza moe nai u : Ian Hacking, The Emergence ofPro.
babllity, A Pbllosophical Study of Early Ideas About Probability
l~uctton and Statistical Inference (Londo~: Cambridge Vnive;.
s'ly Press, 1975), Sir. 17.

Raspon orijentalizma

60

karakteristike. Ali, kao i svaki niz postojanih ideja, orijentalisti

ki pojmovi uticali su na ljude koji su nazivani Orijentalcima,
kao i na one koji su nazivani Okcidentaleima, Evropljanima, Zapadnjacima; ukratko, orijentalizam se bolje shvata kao niz
ogranienja II podruju

miljenja, nego kao pozitivna doktrina.

Ako sutinu orijentalizma ini neizbrisiva razlika izmeu zapadne superiornosti i orijentalne inferiarnosti, moramo biti pripravni da primetimo kako je orijentalizam u svome razvoju i
potonjoj istoriji produbio i ak zaotrio ovu razliku. Kada je, tokom XIX veka, posrala uobiajena praksa da Britanija penzionie svoje slubenike u Indiji i drugde kad dostignu 55 godina,
postignut je i dalji rafinman orijentalizma; Orijentaicima nije

bilo doputeno da vide Zapadnjake kako stare i degeneriu se,

ba kao to ni Zapadnjaci nikada nisu morali da vide sebe, II oi
ma podreene rase, kao bilo ta drugo do kao energine, racionalne, veno mlade rade. IZ
Orijentalistike ideje uzimale su veoma razliite oblike tokom XIX i XX veka_Pre svega, u Evropi je postojala bogata literatura o Orijentu, nasleena iz evropske prolosti. Ono to je
osobeno u poznam XVIII i ranom XIX veku, kada je, kao to
pretpostavlja ova studija, moderni orijentalizam zapoeo, jeste
orijentalna renesansa, kako je to fonnulisao Edgar Kine.l~ Odjednom se irokom krugu mislilaca, politiara i umetnika uini
lo da se javlja nova svest o Orijentu, koji se protezao od Kine do
Mediterana. Ta svest delimino je bila rezultat novootkrivenih i
prevedenih orijentalnih tekstova, napisanih na jezicima kakvi
su sanskrit, zend i arapski; bila je, takoe, rezultat novog naina
gledanja na odnos izmeu Orijenta i Zapada. Za ono to mene
ovde zanima, osnovni ton u tom odnosu izmeu Bliskog Istoka
G. Kiernan, The Lords ofHuman Kind: Black Man, Yellow
Man, and White Man in an Age ofEmpire (Boston: Uttle, Brown &
Co., 1969), .tr. 55.
12 V.

Edgar Quinet, Le Genie des reltgtons, u : Oeuvres compMtes

(paris,Paguerre, 1857), str. 55-74.
13

Orijentalizam

61

i Evrope postavilo je Napoleonovo osvajanje Egipta 1798, osvajanje koje je u mnogo kom smislu bilo model istinski naunog
prisvajanja jedne kulture od strane druge, Oigledno snanije.
Jer, Napoleonova okupacija Egipta pokrenula je procese izmeu Istoka i Zapada, koji jo uvek dominiraju n~om savremenom kulturalnom i politikom perspektivom. I Napoleonova
ekspedicija, sa svojim veJ100m spomenikom erudicije, Opisom
Egipta (DeScription de I'Egypte), pruila je scenu ili kontekst za

orijentalizam, jer su Egipat i, shodno tome, druge islamske zemlje shvatane kao iva provincija, laboratorija, teatar efektivnog zapadnjakog znanja o Orijentu. Napoleonovoj avanturi
vratiu se neto kasnije.
S iskustvima kakva su bila Napoleonova, Orijent je kao korpus znanja na Zapadu modemizovan i to je drugi oblik u kojem
je orijentalizam postojao u XIX i XX veku. Od poetka perioda
koji ispitujem, meu orijenta1istima je svuda postojala ambicija
da se otkria, iskustva i uvidi adekvatno fonnuLiu modernim
pojmovima, da se ideje o orijentalizmu dovedu u tesnu vezu s
modernom realnou. Renanova jezika istraivanja semitskog
iz 1848. godine, na primer, napisana su stilom iji se autoritet u
velikoj meri oslanjao na savremenu komparativnu gramatiku,
komparativnu anatomiju i rasnu teoriju; to je njegovom orijentalizmu dalo presti, ali ga je - eto i druge strane medalje _ od
tada uinilo osetljivim za pomodne koliko i za OZbiljno uticajnc
tokove misli na Zapadu. Orijentalizam je podreen imperijalizmu, pozitivizmu. utapizmu, istoricizmu, darvinizmu, rasizmu,
frojdizmu, marksizmu, peng1erizmu. Ali, orijentalizam je, kao
i mnoge prirodne i drutvene nauke, imao svoje istraivake
"paradigme", svoja uena drutva, svoj establiment. Tokom
XIX
. veka, presti tog polja u ogromnoj meri je porastao, kao to
Je porastao i ugled i uticaj insritucija kakve su Societe asiatique,
Royal Asiatic SOCiety, Deutsche Morgenlandische Gesellschaft i
American Orientai Society. Rast tih drutava pratilo je, irom
Evrope, poveanje broja profesorskih mesta u oblasti orijentalnih studija; u skladu s tim , uveala su se i sredstva za irenje ori-

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

jentalizma. Orijentalistiki asopisi, poev od Fu",!~raben d~s

Orients (1809; Majdani Orijenta). uveava1i su kollmu znanja,
kao i broj specijalnosti.
No, mali broj ovih aktivnosti i veoma mali broj ovih insti[U~
cija postojao je i cvetao slobodno, jer je orijentaliZam II treoJ

nog interesa na nain sraunat da narui, ak ugrozi interese

Imperije. Centralna vlast je u poloaju da predupredi svaku
opasnost koja prozlazi iz tog sluaja." Zato? Zato to ta vlast
"moe da obezbedi hannonian rad razliitih delova maine" i
"moe, koliko je to mogue, da pred uzme realizovanje okolnosti od kojih zavisi vladavina nad potinjenom teritorijom". H Jezik je mutan j neprivlaan, ali nije teko shvatiti poentu. Kramer ima pred oima sedite moi na Zapadu, iz kojeg prema Istoku iri svoj uticaj velika sveobuhvatna maina, koja odrava
centralnu vlast koja, opet, njome komanduje. Ono ime nju
hrane ogranci te maine na Istoku -ljudski materijal, materijalna bogatstva, znanje - maina obrauje i pretvara u jo veu
mO. Specijalista neposredno prevodi isto orijentalnu grau u
korisnu supstancu: Orijentalac postaje, recimo, podreena rasa, primer l1orijentalnog'l mentaliteta, i sve to radi pojaanja
I1vlasti" kod kue. "Lokalni interesi" su specijalni interesi orijentaliste, "centralna vlast" je opti interes imperijalnog drutva
kao celine. Kromervrlo dobro vidi jednu stvar: drutveno upravljanje znanjem, injenicu da je znanje - bez obzira koliko je
specijalizovano - regulisano najpre lokalnim zanimanjima speCijaliste, a kasnije optim interesima socijalnog sistema vlasti.
Naizmeni ni uticaji lokalnih i optih interesa prepleteni su, ali
ni u kom sluaju istovetni.
U Kromerovom sluaju, sluaju administratora imperije,
"pravo prouavanje tie se takoe oveka", po njegovim rei
ma. Kada je Poup proglasio da se pravo prouavanje ljudske vrste tie oveka, mislio je na sve ljude, ukljuujui i "sirote Indijance"; dok nas Kromerovo "takoe" podsea da odreeni ljudi,
takvi kao to su Orijentalci, mogu da budu izabrani predmet
pravog prouavanja. U tom smislu, pravo prouavanje Orijentalaca je orijentalizam, jasno odvojen od drugih oblika znanja,
ali u krajnjoj liniji koristan Ger je konaan) za materijalnu i socijalnu realnost koja obuhvata sva znanja u svako vreme, i koja

62

kojoj je postojao nametao ogranienja miljenju o Orijentu. ak i knjievnici te epohe, ljudi kao FIcber, Nerva! ili
Skot, bili su ogranieni II onome to su mogli da iskuse na Orijentu ili kau o njemu. Jer, orijentalizam je II krajnjoj lin~ji b.iD
politika vizija realnosti, ija je struktura naglaavala razliku lZmeu poznatog (Evropa, Zapad, "mi") i stranog (Orijent, Istok,
"oni"). Ta vizija je, na svoj nain, stvorila ta dva sveta i, shvaeni
ma na taj nain , ona im je i sluila. Orijenta1ci su iveli u svom
svetu, "mi" smo iveli u svom. Vizija i materijalna realnost uzajamno su se podravale, podsticale jedna drugu. Odreena slo-

formi

II

boda u saobraanju uvek je bila privilegija Zapadnjaka; njegova

kultura bila je snanija, pa je on mogao da prodire u veliku azijsku misteriju, kako ju je jednom nazvao Dizraeli, da se rve s
njom, da joj daje oblik i znaenje. No, ranije su , po mom miljenju, bili previani ogranieni renik takve privilegije i srazmerna ogranienja takve vizije. Moja je tvrdnja da je orijentalistika
realnost i antihumana, i postojana. Njen raspon, kao i njene institucije i sveprisutni uHcaj isti su i dan danas.
Ali kako je orijentalizam funkcionisao i kako funkcionie
danas? Kako ga itavog opisati kao istorijski fenomen, nain miljenja, savremeni problem i materijalnu realnost? Razmislimo
jo jednom oKromeru, uspenom tehniaru imperije, ali i korisniku orijentalizma. On nam moe dati rudimentaran odgovor.
U Vladanju podredenim rasama (The Government of Subject
Races) on se hvata u kotac s problemom kako da Britanija, nacija pojedinaca, upravlja iroko razastrtom imperijom na osn<:
vu niza sredinjih principa. On suprotstavlja "mesnog zastupmka", koji ima i specijalistiko znanje o domorodakim prilikama, i anglo-saksonsku individualnost, centralnoj vlasti kod ku
e, u Londonu. Zastupnik moe "tretirati predmete od lokal-

14

Cramer, Political andLiteraryEssays, str. 35.

63

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

podrava znanje dajui mu korisnost. Sa Istoka na Zapad, uspo-stavljen je poredak suverenosti, imitativni lanac postojanja, i

od svoje najranije modeme istorije do danas, orijentalizam kao

oblik miljenja koji slUi da se izae na kraj sa stranim pokazivao je na tipian nain alosnu tendenciju svojstvenu svakom
znanj u zasnovanom na kratkoj-i-jasnoj diStinkciji kakva je "Istok" - "Zapad": tendenciju da kanalie misao u zapadni ili isto
ni pregradak. Poto ta tendencija stoji u samom srcu orijenta1istike teorije, prakse i vrednosti utvrenih na Zapadu, oseanje
zapadne moi nad Orijentom uzima se zdravo za gotovo, kao
neto LO ima status naune istine.
Neki primeri iz savremenog sveta savreno e razjasniti ovo
opaanje. Prirodno je da ljudi na vlasti s vremena na vreme raz.
matraju svet kojim se bave. Balfur je to esto radio. Na savremenik Henri Kisinder takoe to ini, a retko kad otvorenije i
iskrenije nego u eseju "Domaa struktura i spoljna politika".
Drama koju on opisuje realna je: Sjedinjene Drave moraju da
odrede kako e se ponaati u svetu stojei pod pritiskom domaih sila na jednoj strani i stranih realnosti na drugoj. Ve iz tog
razloga Kisindec u svom diskursu mora da uspostavi polacitet
izmeu Sjedinjenih Drava i sveta; uz to, naravno, on svesno
govori kao glas autoriteta u ime glavne zapadne sile, koja je zahvaljujui svojoj nedavnoj istoriji i postojeoj realnosti stala na
elo sveta, koji ne prihvata lako njenu snagu i dominaciju. Kisinder osea da Sjedinjene Drave mogu s manje problema da
izau na kraj sa indUstrijskim, razvijenim Zapadom, nego sa
svetom u razvoju. Jo jednom, savremeni aktuelni odnosi izmeu Sjedinjenih Drava i takozvanog Treeg sveta (koji ukJjuuje
Kinu, Indokinu, Bliski Istok, Afriku i Latinsku Ameriku) oi
gledno predstavljaju trnovit niz problema, koje ak ni IGsin.
der ne moe da sakrije.
IGsinderov metod u ovom eseju zasniva se na onome to se
u lingvistici zove binarnom opozicijom: to znai da Kisinder
pokazuje da u inostranoj politici postoje dva stila (prorOki i
politiki), dva tipa tehnike, dva perioda, i tako dalje. Kad na kraju istorijskog dela svog argumenta stane licem u lice sa savremenim svetom, on ga, u skladu s tim, deli na dve polovine _ na

64

ju je najjasniju formu dao svojevremeno K.ipling:

Mazga, konj, slon, ili june - svi oni sluaju svoga gonia, a goni
svog porunika, a porunik svog kapetana, a kapetan svog majora,
a major svog pukovnika, a pukovnik svog brigadnog komandira,
koji nareuje trima regimemama, a brigadni komandir svog generala, a ovaj svoga potkralja, koji je sluga kraljiin. IS

Tako temeljno smiljen kao ovaj monstruozni lanac naredbi,

regulisan tako strogo kao Kromeroy"harmonini rad". orijentalizam moe da izrazi i snagu Zapada, i slabost Orijenta - kako ga
vidi Zapad. Ta snaga i ta slabost svojstvene su orijentalizmu kao
i svakom pogledu koji deli svet na velike opte sekcije, na entitete koji koegzistiraju u stanju tenzije stvorene onim to, veruje
se, predstavlja radikalnu razliku.
Jer, to je glavni intelektualni problem kojim se bavi orijentalizam. Moe li se ljudska realnost podeliti - kao to odista izgleda da jeste podeljena - na jasno razliite kulture, istorije, tradicije, drutva, ak case, i preiveti posledice te podele na human
nain? Pod preivljavanjem posledica na human nain podrazumevam pitanje postoji li mogunost da se izbegne neprijateljstvo izraeno, recimo, podelom ljudi na unasti (Zapadnjake)
i tlnjihtl (Orijentalee). Jer, takve razlike su optosti ija je istorijska i aktuelna korist da istaknu vanost razlikovanja izmedu
jednih ljudi i drugih ljudi, obino ne sa naroito zadivljujuim
ciljem. Kad se kao poetna i zavrna taka analize, istraivanja,
javne politike upotrebljavaju kategorije kakve su Orijentalac i
Zapadnjak (a te su kategorije koristili Balfur i Kromer), rezultat
se obino sastoji u polarizovanju razlike - Orijentalac postaje
jo orijentalni;i, a Zapadnjak jo zapadnjaki;i - i u ograniava
nju susreta izmeu dveju kultura, tradicija i drutava. Ukratko,
"Vidi Jonah Raskin, The Mytbology ofImperialism (New York,
Random House, 1971), str. 40.

65

Ra:!Jpon orijentalizma

Orijentalizam

razvijeni svet i svet II razvoju. Prva polovina, koju ini Zapad,

"duboko je vezana za ideju da je realni svet za posmatraa spoljanji, da se znanje sastoji od beleenja i klasifikovanja podataka - to preciznije, to bolje." Kisinderov dokaz za to je Njutnava revolucija, koja je zaobila svet II razvoju: HKulture koje su izmakle ranom uticaju njutnovskog miljenja zadr-lale su sutinski pre-njumovski pogled da je stvarni svet za posmatraa gotovo II eelosti unutarnji. Sledstveno tome, dodaje on, tlempirijska realnost ima za mnoge od novih zemalja daleko drugaije
znaenje nego za Zapad, jer II izvesnom smislu one nikada nisu
prole kroz proces njenog otkrivanja. "16
Za razliku od Kromera, .Kisinder ne mora da citira Ser Alfreda Lajala, koji kae da su Orijentalci nesposobni da budu
precizni; njegova poenta dovoljno je neosporna a da bi zahtevala neku posebnu potvrdu. Mi smo imali svoju njutnovsku revoluciju; oni nisu. Kao misliOCi, mi stojimo bolje od njih. Lepo:
granice su, konano, povuene umnogome na isti nain kao
to su ih povlaili Balfur i Kcomer. No, izmeu K.isindeca i britanskih imperijalista stoji ezdeset i vie godina. Bezbrojni catovi i revolucije ubedljivo su dokazali da pre-njumovski proroki
stil, koji Kisinder povezuje sa "nepreciznou" zemalja u razvoju koliko i sa Evropom pre Bekog kongresa, nije u celini
bezuspean. Jo jednom, kao i Balfur i Kromer, Kisinder se
zbog toga osea obaveznim da potuje tu pre-njutnovsku perspektiVU, jer "ona nudi veliku fleksibilnost u pogledu savremenih revolucionarnih metea". Zato je dunost ljudi u post-nju tnovskom (realnom) svetu da "konstruiu internacionalni poredakpre nego to se kriza nametne kao nunost": drugim rei
ma, mi tek treba da naemo nain kojim moe biti obuhvaen
svet u razvoju. Nije li to slino Kcomerovoj viziji delatne maine, projektovane, u krajnjoj liniji, da koristi nekom centralnom
autoritetu , koji stoji na suprotnoj strani od sveta u razvoju?

Kisinder moda nije znao na temelju kojeg pedigciranog

znanja je povlaio granice kojima je podelio svet na pre-njutnovsku i post-njutnovsku koncepciju realnosti. Ali, njegova distinkcija je identina ortodoksnoj distinkciji koju su nainili
orijentalisti razdvajaju i Orijenta1ce od Zapadnjaka. I, kao ni distinkcija orijentalista, ni K.isinderova nije oslobodena vrednosnog suda, uprkos oiglednoj neutralnosti njegovog tona. Zato
su rei kao IIprorokill, "preciznost", "unutranji", "empirijska
realnost" i "poredakIt rasute irom njegovog opisa i karakteriu
ili privlane, poznate, poeljne vrline, ili opasne, udne, haotine defekte. I tradicionalni orijentaiista, i K.isinder misle o
razlikama izmeu kultura pre svega kao o neemu to stvara
bojno polje koje ih razdvaja, a zatim kao o neemu to poziva
Zapad da kontrolie, ogcaniava Drugog i na druge naine vlada njime (posredstvom nadmonog znanja i odgovarajue sile) . S kakvim efektom i po koju krupnu cenu su odravane takve militantne razlike, danas nikoga ne treba ni podseati.
Drugi primer se lepo - moda suvie lepo - nastavlja na Kisinderovu analizu. U broju iz februara 1972. Americanjournal of Psychiatry objavio je esej Harolda V. Glidena, koji je
predstavljen kao penzionisani lan Obavetajne i istraivake
sl ube pri Stejt Dipartmentu Sjedinjenih Amerikih Drava j naslov eseja ("The Arab World l1 /Arapski svet/), njegov ton i sadrina pokazuju krajnje karakteristino orijentalistiko ustrojstvo
miljenja. Tako Gliden, portretiuu na etiri dvostubane stranice preko 100 miliona ljudi u periodu od 1.300 godina navodi
tano etiri izvora svojih shvatanja: najnoviju knjigu o Tripoliju, jedno izdanje egipatskih dnevnih nOvinaAl-Ahram, asopis
Oriente Moderno i knjigu poznatog orijentaliste Madida Kadurija. Sam lanak ima cilj da otkrije llunutarnji mehanizam
arapskog ponaanjaII, koje je s naeg stanovita "abecantno l1 , ali
je za Arape "normalnoll. Posle ovog srenog poetka, itamo da
Arapi istiu poslunost, da Arapi neguju kulturu sramote, iji
"sistem prestia" ukljuuje sposobnost da se privuku sledbenici
i tienici, (uzgred se kae da je arapsko drutvo "uvek bilo za-

66

Henry A. K.issinger, American Foreign Policy (New York: W.

W. Norton & Co., 1974), str.48-49.
16

67

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

snovano na sistemu odnosa tienik-patron") ; da Arapi mogu

da funkcioniu samo II konfliktnim situacijamaj da je presti zasnovan samo na sposobnosti da se vlada drugimaj da kultura
sramote - te stoga i sam Islam - pretvara osvetu II vrlinu (tu GIiden trijumfalno citiraAbram od 29. juna 1970, kako bi pokazao
da je"u Egiptu 1969, u 1070 sluajeva ubistva, u kojima su izvrioci uhvaeni . naeno da je 20 procenata ubistava zasnovano
na elji da se izbrie sramota, 30 procenata - na elj i da se zadovolji stvarna ili imaginarna pravda i 31 procenat na elji za krvnom osvetom"; da je sa zapadnog stanovita "za Arape jedino
racionalno da sklope mir ... sami Arapi se ne rukovode tom vcstom logike, jer II arapskom sistemu objektivnost nije vrednost."
S jo veim entuZijazmom Gliden nastavlja: "Znaajna je i
njenica da arapski sistem vrednosti zahteva apsolutnu solidarnost unutar grupe, a u isto vreme meu svojim lanovima ohra
bruje neku vrstu suparnitva koje unitava samu tu ~o.li?~r~
nost1t ; u arapskom drutvu "uvaava se samo uspeh l c~IJ
opravdava sredstvalt; Arapi 1tprirodno" ive u svetu "kojem Je
svojstvena ankSioznost, izraena kroz optu sumnju i ne pove
renje, koje nosi ime slobodno lebdeeg neprijateljstva"; lita vr
sta izgovora visoko je razvijena II arapskom ivotu, kao i u sa
mom islamu 1t ; potreba za osvetom prevazilazi sve ostalo, bez
nje bi Arapin oseao sram "koji razara ego1t . Zato, dok 1tzapad_
njaci smatraju da mir staji visoko na skali vrednosti" i dok "mi
imamo visoko razvijenu svest o vrednosti vremena", za Arape tO
ne vai. "U stvari, II itamo, "u tribalnom arapskom drutvu (oda
kIe potiU arapske vrednosti), nonnalno stanje stvari je svaa, a
ne mir, zalO to je pljaka jedno od dva glavna uporita ekonomije." Svrha ove uene rasprave u tome je da pokae kako je na
zapadnoj i orijentalnoj vrednosno; lestvici "odnosni poloaj
elemenata sasvimrazliit." QED17

To je kulminacija orijentalistikog samopouzdanja. Nema

tog opteg mesta kojem bi bilo uskraeno dostojanstvo istinitosti; nema te teorijske liste orijentalnih atributa koja ne bi mogla
da bude primenjena na ponaanje Orijentalaca u stvarnom svetu. Na jednoj strani su Zapadnjaci, na drugoj Arapi-Orijentalci;
prvi su (redosledom koji nije bitan) raCionalni, miroljubivi, liberalni, logini, sposobni da se pridravaju istinskih vrednosti,
lieni prirodne sumnjiavosti; ovi drugi nisu nita od svega toga. Iz kojeg kolektivnog i partikularizovanog shvatanja Orijenta
proizlaze ove tvrdnje? Koje specijalizovane vetine, koji zamiljeni pritisCi, koje institucije i tradicije, koje kulturalne sile
proizvode takvu slinost u opisima Orijenta kakvu je moguno
nai kod Kromera, Salfura i naih savremenih dravnika?

68

Harold W. Glidden, 'The Arab World", Amer/can Journal of

Psychiatry 128, no. 8 (February 1972) , 984-988.
17

69

2_ Zamiljena geografija i
njena predstavljanja:
Orijentalizovanje Orijenta
Orijentalizam je, strogo uzev, polje naunog prouavanja .
Na hrianskom Zapadu se smatra da orijentalizam poinje for~
malno da postoji donoenjem odluke Crkvenog saveta u Beu
1312. da ustanovi niz katedara za "arapski, grki, hebrejski i sirijski u Parizu, Oksfordu, Bolonji, Avinjonu i Sa1amank.i."18 No,
18 R. W. Southern, Western Views ofls/am in the Midd/e Ages
(Cambridge, Mass.: Harvard Universicy Press, 1962), str. 72. Vidi i
FranCis Dvornik, The Ecumenica/ Counci/s (New York: Hawthom
Books, 1961), str. 65-66: "Posebno je zanimljiv jedanaesti kanon,
koji odreuje da se na glavnim univerzitetima ustanove katedre za
hebrejski, grki, arapski i haldejski. Sugestiju je dao Raymond Lull,
koji je smatrao da je uenje arapskog najbolje sredstvo za pokrta~
vanje Arapa. Iako je kanon ostao gotovo bez posledica, poto je bi.
lo malo uitelja orijentalnih jezika, injenica da je prihvaen uka
zuje na jaanje ideje misionar5rva na Zapadu. Gregor X ve se na-

_7c:O~_ _ _ _ _ _:::R::a"spo=n:.:.:::o-,-n,,-ife=nc::t::a::l=izm=a=--_ _ _ _ _ _-----,.

Orijentalizam

svako razmatranje orijentalizma mora uzeti II obzir ne samo

profesionalnog orijenta1istu i njegov rad, nego i sam pojam polja prouavanja koje se zasniva na geografskoL kulturalno; , jezikoj i etnikoj jedinici zvanoj Orijent. Polja prouavanja se,
dakako, stvaraju. Tokom vremena, ona stiu koherenciju i integritet, jer se naunici na razliite naine posveuju predmetu
istraivanja, II pogledu kojeg, reklo bi se, vlada puna saglasnost. Ne treba, rp.eutim, posebno naglaavati da je oblast prouavanja retko kad tako jednostavno definisana kao to tvrde
njeni najposveeniji predstavnici - obino naunici, profesori,
ekspeni i njima slini. Osim toga, ak i II najtradicionalnijim disciplinama kakve su fllologija, istorija ili teologija, polje moe
toliko da se promeni da sveobuhvatna definicija predmeta prouavanja postane gotovo nemogua. To je - iz nekoliko zanimljivih razloga-svakako sluaj kad je re o orijentalizmu.
Kad se specijalistika nauna oblast tretira kao geografsko
"polje", to onda, kao u sluaju orijentalizma, mnogo govori, jer
je nemogue zamisliti simetrino polje koje bi se zvalo okcidentalizam. Poseban, ak eskcentrian stav orijentalizma postaje time oigledan. Jer, iako mnoge naune discipline podrazumevaju stav prema, recimo, ljudskom materijalu (istoriar se
bavi ljudskom prolou sa posebne, povoljne pozicije u sadanjosti), teko je nai analogiju za fiksiran, manje ili vie tota
lan, geografski odreen stav prema irokom spektru razliitih
socijalnih, jezikih , politikih i istorijskih realnosti. Klasiar,
specijalista za romanske jezike, ak i amerikanista, fokusira se
na relativno skroman deo sveta, ne na celu njegovu polovinu.
Ali, orijentalizam je polje sa znatnim geografskim ambicijama. ]
poto su se orijentalisti tradicionalno bavili problemima Ori-

jenra (ljudi koji sebe nazivaju orijentalistima smatraju orijentalistom specijalistu za islamski zakon jednako kao i eksperta za
kineske dijalekte ili indijske religije) , moramo nauiti da ogroman, nediskriminativan obim zajedno sa gotovo beskonanom
sposobnou za pod-podele prihvatimo kao jednu od glavnih
karakteristika orijentalizma - onu koja se oituje u zbunjujue m amalgamu imperijalne neodreenosti i preciznog detalja.
Sve to opisuje orijentalizam kao akademsku disciplinu.
"Izam" u orijentalizmu slui da se insistira na razliitosti te discipHne u odnosu na sve ostale. Tokom njenog istorijskog razvoja
kao akademske discipline , pravilo je bilo uveavanje njenog raspona, a ne sve vea selektivnost. Renesansni orijentalisti, kakvi
su bili Erpenije i Gijom Postel, bili su pre svega specijalisti za jezike biblijskih provincija, iako se Postel hvalio da moe bez tumaa da prokrs[ari Azijom sve do Kine. U celini, sve do sredine
osamnaestog veka orijentalisti su bili prouavaoci Biblije, semitskih jezika, specijalisti za islam, ili sinolozi, poto su jezuiti
otvorili novu katedru za kineski. Orijentalizam nije akademski
osvojio itavo sredinje prostranstvo Azije sve dok, tokom poznog osamnaestog veka, Anketi! Diperon i Ser Vilijam Douns
nisu poeli da na razumljiv nain otkrivaju izvanredna bogatstva aves tana i sanskrita. Sredinom devetnaestog veka orijentalizam je bio ogromna riznica znanja. Postoje dve izvanredne indicije ovog novog, trijumfalnog eklekticizma. Jedno je enciklopedijski opis orijentalizma od 1765. do 1850, koji je dao Rejmon vab u delu Orijentalna renesansa 19 Potpuno nezavisno

dao da e Mongoli biti pokrteni, a franciskanski fratri, voeni svojim misionarskim arom, prodrli su u dubine Azije. Iako se te nade
nisu ispunile, misionarski duh razvijao sc i dalje ." Vidi iJohann W.
Fuck, Die Arabisehen Studien in Europa bis in denAnfang des 20.
jahrhunderts (Leipzig, Otto Harassowitz, 1955).

71

Raymond Schwab, La Renaissanee orientale (PariS: Payot,

1950). Vidi i V.-V. Barthold, La Decouverte de l'Asie: Histoire de
I'orientalisme en Europe et en Russie, trans. B. Nikitine (paris:
Payot, 1947) i relevantne stranice u : Theodor Benfey, Geschichte
der Sprachwissenschaft und Orientalischen Philologie in Deutschland (Munich: Gottafschen, 1869). Kao instruktivan komrast
vidi James T. Monroe, Islam and the Arabs in Spanish Scholarship
(Leiden, E.]. Brill, 1970) .
19

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

od naunih otkria koja su tokom tog perioda ostvarivali ueni

odnose se, dakako , na publikacije, ali je raspon objavljenog

materijala koji je zanimljiv za naunika orijenta1istu bio ogroman. Arapski, nebrojeni indijski dijalekti, hebrejski, pchlevi ,
asirski, vavilonski, mongolski, kineski , bunnanski, mesopatamski, ;avanski: Lista filolokih dela koja su smatrana orijemalistiki m gotovo je neprebrojna. taVie, orijentalistike studije
oigledno pokrivaju sve, od izdavanja i prevoda tekstova, do
numizmatikih, arheolokih, antropolokih, sociolokih, ekanomskih , istorijskih, knjievnih i kulturalnih studija svake paznate azijske i severno-afrike civilizacije, drevne i modeme.
Istorija evropsklb orijentalista od XlI do XIX veka (1868-1870)
od Gis tava Digaa22 je selektivna istorija glavnih Linosti , ali
predstavljeni spektar jednako je ogroman kao Motov.
Eklekticizam kakav je bio ovaj imao je, ipak, svqe slepe
mrlje. Akademski orijentalisti Sll se najveim delom zanimali
za klasini period, bez obzira na to koji su jezik ili drutvo
prou avali. Sve do samog kraja XIX veka, s jednim jedinim izuzetkom - Napoleonovim Egipatskim institutom (Institut
d'Egypte) - nije poklanjana velika panja akademskim prouavanjima modernog, ili aktueinog, Orijenta. tavie, prouap
vani Orijent bio je, u celini, tekstualni univer.lum, a uticaj
Orijenta iao je preko knjiga, a ne, kao u sluaju grkog uticaja na renesansu, preko mimetikih artefakata kakvi su
skulptura i keramika. ak je i veza izmeu orijentalisla i Orijenta bila tekstualna, i to u wliko; meri da su se, kako kazuju
izvori, neki nemaki orijentalisti iz ranog devetnaestog veka,
kada su prvi put ugledali osmoruku indijsku statuu, smesta
2j
izleiti od svoje ljubavi prema Orijentu. Kada je naunik orijentalista putovao po zemlji svoje specijalizacije, uvek je sa
sobom nosio apstraktne maksime o "civilizaciji" koju proua-

72

profesionalci,

II

Evropi je nastupila prava epidemija orijen.

talija, koja nije mimoila nijednog velikog savremenog pesnika,

esejistu i filozofa. vab kae da pojam "orijentalnog" oznaava
amaterski ili profesionalni entuzijazam za sve [Q je azijsko. a
to je na udesan nain bilo sinonimna egzotinom. misterio
znom, dubokom, iskonskoffij to je poznija, istonija transpozicija slinog entuzijazma za grku i latinsku antiku, kakav je II

Evropi vladao II vreme visoke renesanse. Godine 1829. Viktor

Igo je ovako opisao tu promenu: "Au siecle de Louis XIV on etait helle niste. maintenant on est orienta1iste" (u vreme Luja XlV
bili smo helenisti, sada smo orijentalisti).20 Devetnaestovekovni orijentalista bio je stoga ili naunik (sinolog, islamist, indaevropeist), Hi daroviti entuzijast (Igo u Orijenta/kama, Gete u
Zapadno-istonom divanu), ili i jedno i drugo (Riard Banon,
Edvard Lejn, Fridrih legel).
Drugi pokazatelj koji svedoi koliko je orijentalizam postao
sveobuhvatan posle Saveta u Beu moe se nai u devetnaestavekovnim hronikama samog ovog polja. Najtemeljnija je hr~ni
ka Dvadeset sedam godina Istorije orijentainib studija od Zita
Mola,21 dvotomni izvetaj o svemu znaajnom to se u orijentalizrnu odigralo izmeu 1840. i 1867. godine. Mol je bio sekretar
Societe asiatique u Parizu, a neto due od prve polovine devetnaestog veka Pariz je bio prestonica orijentalistikog sveta (prema Va1teru Benjaminu, i samog devetnaestog veka). Molov paloaj u Societe nije mogao biti sredinjiji za orijentalizam. Gatova da nema stvari koje se evropski naunik prihvatio u Aziji
tokom ovih dvadeset sedam godina, a da je Mol ne uvodi pod
"etudes orientales" (orijentalne studije). Njegove odrednice
20 Victor Hugo, Oeuvres pohiques, ed. Pierre Albouy (Paris:
Gallimard, 1964). 10580.
21 Jules Mohl, Vingt-sept Ans d 'bistoire des etudes orientales:
Rapportsfails a la Societe astatique de Paris de 1840 a 1867, dva
toma, (paris, Reinwald,1879-1880).

73

Gustave Dugat. Histoire des orientalistes de l'Europe du.)(Jr

auXJ)(V siecle, 2 toma, (Paris: Adrien Maisonneuve, 1868-1870).
2j Vidi Rene Gerard, L 'Orient et la pensee romantique allemande (paris: Didier, 1963), str. 112.
22

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

vaj orijentalistc je retko zanimalo ita drugo do da dokau validnost ovih beivomih "istina", primenjujui ih, bez velikog
uspeha, na domoroce, koji ih nisu mogli razumeti, pa su zato
proglaavani egenerisanlma. Najzad, sama snaga i raspon
orijentalizma prolz'vcli su ne samo prilinu koliinu egzakt
nih pozitivnih znanja o Orijentu, nego i neku vrstu drugoste
penog znanja - skrivenog, recimo, II "orijentalnim" priama ,
mitologiji O misterioznom Istoku, idejama o azijskoj nedakuivosti - znanja koje je imalo sopstveni ivot i koji je V. G.
Kimao prikladno nazvao "kolektivnom evropskom famazijom
O Orijentu"Z4. Ovakvo stanje imalo je jednu srenu posledicu :
znaajan broj vanih pisaca devetnaestog veka negovao je entuzijazam za Orijent: mislim da je savreno umesno govori.ti
o anru orijentalistikog pisanja kakvo nalazimo u delima
Igoa, Getea, Netvala, Flobera, Ficderalda i slinih. Ono ~to,
medutim, nuno prati takva dela jeste neka vrsta slobodnolebdee mitologije o Orijentu, Orijentu koji ne proizlazi samo iz savremenih stavova i popularnih predrasuda, nego i iz
onoga ~to je Viko nazivao nadmenou nacija i naunika. Ve
sam aludirao na politiku upotrebu takvog materijala, do koje je dolo u XX veku.
Danas je mnogo manje verovatno da e orijentalista sebe
zvati orijenta1istom nego u bilo kom trenutku do II svetskog
rata. Ipak, ta oznaka jo je upotrebljiva, recimo kad se na univerzitetu organ izuje program ili odsek za orijentalne jezike ili
lt
orijentalne civilizacije. Postoji orijentalistiki Itfakultet na
Oksfordu i odsek za orijentalistike studije na Prinstonu. Go.
dine 1959, dakle ne tako davno, britanska vlada opunomoi
la je jednu komisiju da "ispita razvoj u oblasti orijentalisti
kih, slavistikih, istono-evropskih i afrikanistikih studija na
univerzitetima ... i da razmotri predloge budueg razvoja, od-

nosno da da savete II tom pogledu .lt2 ' Izve~taj Hejter, kako je

nazvan kad se pojavio 1961. godine, nije, reklo bi se, naao
nita problematino u irokom rasponu rei orijentalistiki,
koju je, u jednako korisnoj upotrebi, naao i na amerikim
univerzitetima. Jer, ak i H. A. R. Dib, najvee ime modernih
anglo-amerikih islamistikih studija, vie je voleo da sebe zove orijentalistom, nego arabistom. Sam Dib, klasiac kakav je
bio, mogao je da za orijentalizam koristi runi neologizam
"oblasne studijelI kako bi pokazao da su oblasne studije i orijentalizam, na kraju krajeva, zamenJjivi geografski nazivi.26 Ali
to, po mom miljenju, na ingeniozan nain prikriva mnogo
zanimljiviji odnos izmeu znanja i geografije. Hteo bih da ovde ukratko razmOtriffi taj odnos.
Uprkos tome to mu mnogobrojne nejasne elje, impulsi i
slike odvlae panju, duh, reklo bi se, neprestano stvara formulacije za ono to je Levi-Stros nazvao naukom konkretnog. 27 Primitivna plemena, recimo, dodeljuju svakOj lisnatoj vrsti jasno
odre eno mesto u njenom neposrednom okruenju. Mnoge
od ovih trava i cvetova nemaju praktinu korisnost; ali, Levi
Stros hoe da istakne da duh trai poredak, a da se poredak postie razlikovanjem i primeivanjem svega, stavljanjem svega
ega je duh svestan na sigurno, ponovo nalaljivo mesto, dajui
tako stvarima odreenu ulogu koju treba da igraju u ekonomiji
objekata i identiteta koji sainjavaju okolinu. Taj oblik rudimentarne klasiftkacije ima svoju logiku, ali pravila te logike,
prema kojoj je zelena paprat u jednom drutvu simbol ljupkosti, dok se u drugom smatra nosiocem zle sile, nisu ni predvi-

74

ItEurope's collective day-dream of the Orient", u: Kiernan,

Lords ofHuman Kind, str. 131.
2<1

75

University Grants Committee, Report on the Sub-Committee

on Oriental, SlavoniC, East European and African Studies (london: Her Majesty's Stationery Office, 1961).
26 H. A. R. Gibb, Area Studies Reconsidered (London: School of
Orienta! and African Studies, 1964).
27 Vidi Claude LC:vi-Srrauss, The Savage Mind (Chicago: UniversityofChicago Press, 1967) , poglavlja 17.
25

76

Raspon orijentalizma

dljivo racionalna, ni univerzalna. U nainu na koji se shvataju

razlike medu stvarima uvek postoji odreena mera iste arbitrarnosti. A te razlike prate vrednosti ija bi isrocija, ako bi se II
cclosti razotkrila, pokazala istu meru proizvoljnosti. To je dovoljno oigledno II sluaju mode. Zato se perike, ipkani okovratnici i cipele s visokim potpeticama pojavljuju, a zatim n estaju tokom decenija? Jedan deo odgovora vezan je za korisnost,
drugi za inherenmu lepotu mode. AH, ako se sloimo da je sve
stvari II istoriji i istoriju samu stvorio ovek, razumeemo kako
je mogue da se mnogim objektima ili mestima ili epohama dodeljuju uloge i znaenja koji stiu objektivnu vrednost tek poto je pripisivanje obavljeno. To II posebnoj meri vai za relativno neobine pojave, kakve su stranci, mutanti, "abnonnalna"
ponaanja.
Savreno je mogue dokazivati da je neke karakteristi ne
o bjekte stvorio duh i da ti objekti, iako izgleda kao da postoje
objektivno , imaju samo fiktivnu realnost. Grupa ljudi koji ive
na nekoliko jutara zemlje hoe da postavi granice izmeu svoje
zemlje i njene neposredne okoline na jednoj i teritorije iza nje,
koju zovu "zemljom varvara", na drugoj strani. Drugim reima,
ta univer.talna praksa kojom neiji duh oznaava poznati prostor kao "na", a nepoznati prostor iza "naeg" kao "njihovU jeste
put da se naine geografske distinkcije koje mogu biti potpuno
arbitrarne. Upotrebljavam re "arbitracan" zato to zamiljena
geografija sadrana u razlici "naa zemlja- zemlja varvara" ne iziskuje da varvari prihvate tu distinkciju. Za "nas" je dovoljno da
postavimo te granice u svom duhu; "oni", u skladu s tim, postaju "oni", i njihova teritorija kao i njihov mentalitet oznaeni su
kao razliiti od "naih". Moglo bi se, dakle, rei da modema i
primitivna drutva izvode oseanje svog identiteta do izvesne
mere negativno. Atinjanin iz V veka najverovatnije se oseao
nc-varvarinom u istoj meri koliko se pozitivno oseao Atinjaninom . Uz geografske granice su, na oekivani na in, ile socijalne, etnike i kulturalne. No, neije oseanje da nije stranac e
sto je zasnovano ria veoma leernOj ideji o onome to postoji

Orijentalizam

77

"tamo napolju", izvan njegove vlastite teritorije. Nepoznati prostor izvan njegovog vlastitog poinje da se puni najrazliitijim
pretpos tavkama, asocijacijama i fikCijama .
Francuski filozof Gaston Balar napisao je jednom analizu
neega to je zvao poetikom prostora. 28 Unutranjost kue, rekao je, stie smisao intime, tajnovitosti, Sigurnosti, stvarne ili
zamiljene, zahvaljujui iskustvima koja su tome adekvatna.
Objektivan prostor kue - njeni uglovi, hodnici, podrum, sobe
- daleko su manje vani od onoga ime je ona poetski obdarena, a W je, obino, svojstvo sa imaginacijskom ili figurativnom
vrednou , koju moemo da imenujemo i osetirno: zato kua
moe da bude puna utvara, ili nalik na dom, ili na zatvor, ili moe biti magina. Tako prostor zahvaljujui nekoj vrsti poetskog
procesa stie emOCionalan, ak i racionalan smisao, pri emu se
prazna ili bezimena udaljena carstva pretvaraju za nas II znae
nje. Is[i proces se javlja i kad se bavimo vremenom. Mnoge stvari koje povezujemo sa, ili koje znamo o periodima kakvi su "ne_
kad davno", ili "poetak", ili "na kraju vremena" poetska su tvorevina. Za istoriara Srednjeg egipatskog carstva pojam "nekad
davno" imae veoma jasno znaenje, ali ak ni to znaenje ne
brie u potpunosti zamiljeno, kvazi-fikcionalno svojstvo koje
oseamo da se krije u vremenu veoma razliitom i veoma dal ekom od naeg vlastitog. Jer, nema sumnje da zamiljena g~
grafija pomae duhu da in[eflZivira vlastito oseanje sebe dramatizujui udaljenost i razliitost izmeu onoga to mu je bli
sko i o noga to je daleko. To u jednakoj meri vai za oseanje
koje se esto javlja - da bismo mnogo vie bili "kod kue" u XVI
veku, ili na Tahitima.
No, nema nikakve koristi da se pravimo kako je sve to znamo o vremenu i prostoru, ili pre o istoriji i geografiji, iskljuivo
zam iljeno. Postoje i u Evropi i u Sjedinjenim Amerikim Dravama pozitivna istorija i pozitivna geografija, koje su dale imGas[on Bachelard, 7bePoeticso/Space, prev. na engleski MariaJolas (New York: Orion Press, 1964).
28

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

presivne rezultate. Naunici danas znaju vie o svetu, o njegovoj prolosti i sadanjosti, nego to su znali, recimo, II Gibonavo vreme. No, to ne znai da znaju sve to ima da se zna, niti, to
je jo vanije, da je ono to oni znaju efektivno neutra1isa1o za-

smotren vladar strelcima When he led them ima battle,

sreno zemljom vladae?"30 That beloved leader of men from Susa?)

78

miljeno geografsko i istorijsko znanje O kojem ja govorim . Ne

moramo ovde da odluimo da li ova vrsta zamiljenog znanja

utie na istoriju i geografiju , ili ih na neki nain prevazilazi. U
ovom trenutku moemo samo da kaemo da ono postoji kao
neto vie od onoga to izgleda kao isto pozitivno znanje.
Gotovo od najranijih vremena Orijent je II Evropi bio neto
vie od onoga to se znaj O o njemu . Bardo kraja XVIII veka. kao
[Q je elegantno pokazao R. V. Sadern, evropsko razumevanje
jednog aspekta orijentalne, islamske kulture bilo je ignorantsko, ali sloeno. 29 Jer, ono to je povezivano s Istokom - ni sasvim ignorantski, ni sasvim informisano - uvek se okupljalo
oko pojma nekog Orijenta. Razmotrimo najpre demarkaciju izmeu Orijenta i Zapada. Ona je izgledala veoma jaka jo u vreme Ilijade. Dva najdublje uticajna svojstva povezana sa Istokom javljaju se u EshilovimPersijancima, najranijoj postojeoj
atinsko; drami , i u Euripidovim Bakbama, posjednoj postoje oj. Eshil opisuje oseanje propasti koje obuzima Persijance
kad shvate da su Grci unitili njihove vojske, koje je vodio kralj
Kserks. Hor peva sledeu odu:
Sad cela zemlja Azija
bez ljudi prazna uzdie:
"Nju Kserkse-kuku! odvede!
nju Kserkse-Iele! -uniti!
To Kserkse i na moru brodovi
sve jade ludo skrivie!
Zato ono Darije
dragi voda Suside

29

(Now all Asia's land

Moans in cmptiness.
Xerxes led forth, ohoh!
Xerxesdestroyed, woewoe!
Xerxes plans have aU miscarried
In ships of the sea.
Why did Darius then
I3ring no harm to his men

R. W. Southern, Western Viewsoflslam , str. 14.

79

Bitan momenat ovde je da Azija govori kroz evropsku imaginaciju i zahvaljujui evropskoj imaginaciji, koja je predstavljena
kao pobednik nad Azijom, tim neprijateljskim trdrugimll svetom
preko mora. Aziji je pripisano oseanje praznine, gubitka i poasti , koje kompenzira izazove koje je Orijent upuivao Zapadu ; isto je tako lament da je u nekoj slavnoj prolosti Aziji ilo
bolje nego Evropi bio sa svoje strane pobedniki u odnosu na
Evropu .
U Bakhama, moda najazijatskijoj od svih atikih drama,
Dionis je eksplicitno povezan sa svojim azijskim poreklom i sa
udno preteim ekscesima orijentalnih misterija. Panteja, tebanskog kralja, unitavaju njegova majka Agava i njene bakhantkinje. Tako je Pantej, poto je prkOSiO Dionisu time to nije
priznao ni njegovu snagu ni njegovo boansko bie, uasno kanjen i drama se zavrava optim priznanjem strane snage eksce ntrinog boga. Moderni komentatori Bakhi uspeno su primetili izvanredan opseg intelektualnih i estetskih efekata ove
drame; ali su u istoj meri istakli i dodatni istorijski detalj da je
Euripid usvakako bio pod uticajem novog tona koji su Dionisovi
kultovi morali dobiti u svetlosti stranih ekstatikih religija Bendija, K.ibele, Sabazija, Adonisa i Izide, koje su stigle iz Male Azije
i sa Levanta i preplavile Pirej i Atinu tokom frustrantnih i sve iraclonalnij ih godina Peloponeskog rata. u31
30 Aeschylus, The Persians, prev. na engleski: Anthony J . Podleck (Englewood Cliffs, N.J.' Prentice Hall, 1970), str. 73-74. Prev.
na srpsko-hrvatski: Dr Milo N. uri, (Eshil, Persijanci; Beograd:
Rad, 1960), str. 29.
31 Euripides, The Bacchae, prev. na engleski Geoffrey S. Kirk
(Englewood Cliffs, N. J., Prentice Hall, 1970), str. 3 . Za dalju raspravu o distinkciji Evropa-Orijent vidi: Santo Mazzarino, Fra orl-

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

Ta dva aspekta Orijenta, koji ga II ovim dramama odvajaju

od Zapada, ostae bitni motivi evropske zamiljene geografije.
lzmeu dva kontinenta povuena je crta. Evropa je snana i artikulisana; Azija je pobeena i daleka. Eshil predstavlja Aziju,
aje joj da govori preko ostarele persijske kraljice, Kserksove
majke. Evropa je ta koja artikulie Orijent; ova artikulacija je
prerogatiV, i to ne prerogativ nekog lutkara, nego istinskog
stvaraoca, ija ivotodavna snaga reprezentuje, animira, konstituie inae utljiv i opasan prostor izvan poznatih granica. POstoji analogija izmeu Eshilove orkestre, koja sadri azijski svet
onako kako ga shvata dramski pisac, i naunog omota orijentalistike nauke koja takoe hoe da kontrolie ogromno, amorfno azijsko protezanje, u cilju povremeno naklonjenog, ali uvek
dominacijskog istraivanja. Zatim, postoji motiv Orijenta kao
neeg to insinuira opasnost. Racionalnost je potkopana isto
njakim ekscesima, tim misteriozno atraktivnim suprotnostima
onome to su, ini se, nonnalne vrednosti . Razlika koja razdvaja Istok i Zapad simbo1izovana je u surovosti s kojom Pantej najpre odbija histerine bakhantkinje. Kada kasnije i sam postane
bakhant, on biva uniten ne zato to se pokorio Dionisu, nego
na prvom mestu zato to je netano procenio Dionisovu pretnju. Pouka koju Euripid ima na umu dramatizovana je Kadmovim i Tiresijinim prisustvom u drami. Ova dva mudra starc~
shvataju da ljudima ne vlada samo "vrhovna vlast" ,32 da postoji i
neto kao to je prosuivanje, procena, kako kau, a to znai ispravno odmeravanje snage stranih sila i umee da se s njima
izae na kraj. Od tada e orijentalne misterije biti uzimane
ozbiljno, i to ne na poslednjem mestu zbog toga to izazivaju
racionalni zapadni um da nanovo isproba svoju trajnu snagu i
ambiciju.

Ali. svaka velika podela, .kakva je ova izmeu Zapada i Orijenta, vodi drugim, manjim, posebno kad uobiajeni poduhvati jedne civilizacije podstiu spoljanje aktivnosti kakve su putovanja, osvajanja, nova iskustva. U klasinOj Grkoj i Rimu, geografi. istoriari, javne linosti poput Cezara, govornici i pesnici davali su svoj doprinos taksonomskoj nauci koja je razdvajala
rase, regione, nacije i duhove jedne od drugih; mnogo ta od
toga bilo je samo sebi svrha i postojalo je da dokae da su Grci i
Rimljani superiorni u odnosu na druge vrste ljudi Ali. bavljenje
Orijentom imalo je svoju sopstvenu tradiciju klasifikovanja i hi~
jerarhije. Poev bar od drugog veka s. e., nijednom putniku ili
ambicioznom zapadnom moniku , koji je bio okrenut Istoku,
nije moglo biti nepoznato da su na Orijentu ve bili Herodotistoriar, putnik, beskonano radoznali hroniar, i Aleksandar
- kcalj-ratnik, nauni osvaja. Orijent je, tako, bio podeljen na
prostore koje su nekad ranije upoznali, posetili, osvojili Herodot i Aleksandar, a uz njih i njihovi epigoni, i na prostore koji
ranije nisu bili poznati, poseivani, osvajani. Hrianstvo je dovrilo inscenaciju glavnih unutar-orijentalnih sfera: postojao je
Bliski Orijent i Daleki Orijent, poznati Orijent, koji je Rene Gruse zvao 1I1'empire du Levant" (carstvo Levanta) ,33 i novi Orijent.
Orijent je zato u duhovnoj geografiji alternirao izmeu Starog
sveta, II koji se ovek vraa kao u Raj, da tamo ostvari novu vc"ziju staroga, i potpuno novog mesta u koje se dolazilo kao to je
Kolumbo doao II Ameriku, da bi stvorio Novi svet (mada je - i u
tome lei ironini obrt ove situacije - sam Kolumbo mislio da je
otkrio novi deo Starog sveca). Svakako, nijedan od ta dva Orijenta nije bio samo jedno ili samo drugo: zanimljivi su upravo
njihovo osciliranje. njihova izazovna sugestivnost, njihova sposobnost da zabave i zbune duh.
Pogledajmo kako je Orijent, a posebno Bliski Orijent, na
Zapadu od starine poznat kao komplementarna suprotnost

80

ente e occideflte: Ricerce dt storia greca arcatca (Florence: La

Nuova Italia, 1947). i Denys Hay, Europe: The Emergence of an
Idea (Edinburgh, Edinburgh University Press, 1968).
32 Euripides, Bacchae, str. 52.

81

.n Rene Grousset, L 'Empire du Levant: Histoire de la question.

d'Orient (paris, Payot, 1946).

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

Zapadu. Postojali su Biblija i uspon hrianstva; postojali su

putnici kao Marko Polo, koji je utro puteve trgovine i postavio osnove regulisanog sistema komercijalne razmene, a posle njega Lodoviko di Vartema i Pijetro dela Vale; postojali su
fabulisti kao Mandevil; postojali su strani osvajaki istonja
ki pokreti, pre svega, naravno, islam; postojali su militantni
hodoasnici, plVcnstveno krstai. Sve II svemu, literatura koja
pripada ovim iskustvima obrazuje jedan iznutra strukrurisan
arhiv. Iz toga proizlazi ogranien broj tipinih enkapsulacija:
putovanje, istorija, pria, stereotip. polemika konfrontacija.
To su soiva kroz koja se doivljava Orijent i ona oblikuju jezik, percepciju i vidove susretanja Istoka i Zapada. Ono to,
meutim, daje izvesno jedinstvo ogromnom broju tih susreta
jeste osciliranje, o kojem sam govorio ranije. Iz ovog ili onog
razloga, neto to je oigledno strano i udaljeno pre stie status manje nego vie poznatog. NastOji se da se prestane sa
prosuivanjem stvari bilo kao potpuno novih, ili kao potpuno poznatih; pojavljuje se nova posrednika kategorija, kategorija koja omoguava da se nove stvari, stvari viene po prvi
put, vide kao verzije neega to je od ranije poznato. U sutini, takva kategorija nije toliko nain primanja novih informadja koliko je metod kontrolisanja onoga to izgleda kao pretnja nekom utvrdenom pogledu na stvari. Ako duh odjednom
mora da sc nosi sa neim to smatra radikalno novim oblikom ivota - kakav je islam izgledao Evropi u ranom srednjovekoviju - odgovor e u celini biti konzervativan i odbramben. Islam je procenjen kao lana nova verzija nekog prethodnog iskustva, u ovom sluaju hrianstva. Pretnja se priguu je, nameu se poznate vrednosti i na kraju duh umanjuje pritisak koji osea, tako to stvari prilagoava sebi, bilo
kao "originalne", bilo kao "repetitivne". Islam je posle toga
"savladan!!; njegova novina i sugestivnost stavljeni su pod
kontrolu , tako da se sada prave relativno nijansirane diskriminacije, koje ne bi bile mogune da je sirova novina islama
ostavljena takva kakva je. Zato Orijent, u irokim razmerama,

oscilira izmeu zapadnjakog prezira prema neemu to je

poznato i drhtavice od ushienja ili od straha - zbog novine.
No, gde je islam bio u pitanju, evropski strah, ako ne uvek
strahopotovanje, bio je na mestu. Posle Muhamedove sroni
623. godine, vojna, a kasnije i kulturalna i religiozna hegemonija islama ogromno je narasla. Muslimanske annije pokorite su
najpre Persiju, Siriju i Egipat, zatim Tursku, pa Sevemu Afriku;
II osmom i devetom veku pokoreni su panija, Sicilija i delovi
Francuske. II trinaestom i etmaestom veku islam je stigao ak
do Indije, Indonezije i Kine. Na ovu izuzetnu najezdu Evropaje
mogla da odgovori malo im drugim osim straha i neke vrste
strahopotovanja. Hrianski autori, koji su pratili islamska
osvajanja, nisu se mnogo trudili da upoznaju nauku, visoku
kulturu i, esto, velianstvenost muslimana, koji su, kako je rekao Gibon, !lpara1elni najmranijem i najlenjijem periodu
evropskih ana1a". (Ali, dodao je sa izvesnim zadovoljstvom, "ot_
kako se na Zapadu suma znanja poveala, reklo bi se da orijentalne studije usahnjuju i propadaju."}') Tipino oseanje koje
su hriani imali o istonjakim armijama bilo je da ove "izgledaju kao roj pela, ali imaju teku ruku ... sve unitavaju"; pisao
je Eramber, svetenik u Monte Kasinu, u jedanaestom veku. 35
Nije islam iz ista mira poeo da simbolizuje teror, unitavanje, demoniju, horde omraenih varvara. Za Evropu, islam je
bio trajna trauma. Do kraja sedmog veka, "otomanska poast"
vrebala je po itavoj Evropi, kao neprestana opasnost za itavu
hriansku civilizaciju; evropska civilizaCija je vremenom upila
II sebe tu poast i njena znanja, njene velike dogaaje, likove,
vrline i grehe, kao neto to je utkano u sam ivot. Samo u renesansnoj EngleskOj, kako izvetava Samjuel u II svojoj klasinOj
studiji Polumesec i rua, uovek prosenog obrazovanja i inteli-

82

83

,. Edward Gibbon, The History of the Decline and Fall of the

Roman Empire (Boston: Little, Brown &Co., 1855, 6 : 399.
35 Norman Daniel, The Arabs and Medieval Europe (London:
Longmans, Green & Co., 1975), str. 56.

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

geneije poznavao je, i mogao je da gleda na londonskoj pozor

nici, relativno veliki broj vrlo detaljnih zbivanja iz istorije otomanskog islama i njegove najezde na hriansku Evropu .}t) POenta je II tome da je ono to se zadrialo II opticaju o islamu
predstavljalo na neki nain umanjenu verziju ovih velikih opasnih sila kakve je islam simbolizovao za Evropu. Nalik Saracenima Valtera Skota, evropsko predstavljanje muslimana, Otomana ili Arapa uvek je bHo nain da se kontrolie strani Orijent, a
do izvesne mere tO vai i za metode savremenih naunika orijentalista, iji predmet nije toliko sam Istok, koliko Istok kakav
je prikazan - te je zato manje zastraujui - zapadnOj italakoj
publici.
Nema nieg posebno kontroverznog ili pokudnog II tim domestikacijama egzotinog; onc se, dakako, odigravaju u svim
kulturama i meu svim ljudima. Ja, meutim, hou da naglasim
da je orijentalista, koliko i bilo ko drugi na evropskom Zapadu,
ko je razmiljao o Orijentu ili doivljavao Orijent, izvodio tu vrstu mentalne operacije. No, vaniji od toga je ogranieni renik
i opseg slika, koje se nameu kao posledica. Recepcija islama
na Zapadu je savren primer i na zadivljujui nain ju je proua
vao Norman Danijel. Hrianski mislioci koji su pokuavali da
razumeju islam ogranieni su upravo uspostavljanjem analogija: pOlO je hrianstvo osnov hrianske verc, pretpostavljalo se-sasvim pogreno-daje Muhamed bio za islam ono to je
Hrist bio za hrianstvo. Oruda polemiko ime "muhamedanstvo". koje je dato islamu, i automatski epitet "varalaki", primenjen na Muhameda:n Na osnovu takvih i mnogih drugih pogr~-

nih predstava "obrazovan je krug koji nikada nije probijen zamiljenom eksteri.torizacijom ... Hrianski koncept islama bio
je integralan i samodovoljan.".)H Islam je postao slika - pojam je
Danijelov, ali mi se ini da ima vane implikacije za Orijent uop te - ija funkcija nije toliko da reprezenruje islam sam po sebi,
ko liko da ga reprezentuje za srednjovekovnog hrianina.

84

Samuel. C. Chew, The Crescent and the Rose: Islam and England During the Renatssance New York: Oxford University
Press, 1937), str. 103.
37 Norman Daniel,lslam and the West: TheMakingofanlrnage
(Edinburgh, University Press, 1960), str. 33. Vidi i James Kritzeck,
Peter the Venerable and Islam (Princeton: New Jersey: Princeto n
University Press, 1964).

85

NepromenJjiva sklonost da se prenebregava ta Kuran znai , ili ta

su muslimani mislili da znai, ili ta su muslimani mislili ili inili u
bilo kojim datim okolnostima, neminovno podrazumeva da su Kuran i druga islamska doktrina predstavljeni u obliku koji e ubediti
hriane; i to je vea bila udaljenost izmeu pisaca, odnosno ita
laca, i granice islama, sve ekstravagantnije forme imale su sve veu
priliku da budu prihvaene. Samo je s velikim otporom prihvatano
da muslimani zaista veruju u ono u ta su tvrdili da veruju. Postojala je hrianska slika, i njeni detalji su (ak i pod pritiskom injeni
ca) u najveoj meri prihvatani, a opti okvir nikada nije dovoen u
pitanje. Postojale su razliite nijanse, ali samo u okviru opteg okviraoSve korekcije koje su pravljene u interesu vee preciznosti bile
su samo odbrana onoga to je, u novom trenudru, shvaeno kao
ugroZiVO, odnosno - bile su uvrSivanje oslabljene strukture. Hriansko miljenje bilo je graevina koja nije mogla biti razorena,
pa ak ni da bi bila rekonstru isana."
Ta rigorozna hrianska slika islama intenzivirana je na beL.
broj naina, ukljuujui - tokom srednjeg veka i rane renesanse - iroku lepezu poezije, naune polemike i popularnog praznoverja.-40 U to vreme, Bliski Istok bio je sve drugo samo ne inkorporiran u optu sliku O svetu kao o latinskom hrianstvu za razliku od Pesme o Rolanu, gde su Saraceni prikazani kako
se klanjaju u isti mah Muhamedu i Apolonu. Sredinom pemae-

Daniel,Islam and the West, str. 252.

" Ibid., str. 259-260.
.o Vidi, na primer, William WistarComfort, "The Literary R6leof
the Saracens in the French Epic", PMlA 55 (1940) , 628-659.
38

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

stog veka, kako je briljantno pokazao R. V. Sadern, ozbiljnim

evropskim misliocima postalo je oigledno "da sc mora neto
uiniti u vezi sa islamomII, koji je svojim militanmim dolaskom
II Istonu Evropu unekoliko obrnu o situaciju. Sadern opisuje
dramatinu epizodu izmeu 1450. i 1460. godine, kada su e
tvorica uenih ljudi, Jovan od Segovije, NikoJa Kuzanski, Zao
ermen i Eneja Silvije (pije U), pokuali da se uhvate u kotac sa
islamom putem "konferencije", contra!erentia. Ideja je potekla
od Jovana od Segovijc: trebalo je da se organ izuje javna konferencija, sporazum sa islamom, kroz koji su hriani hteli da
sprovedu celovitu konvcr.tiju muslimana. "On je video spora
zum kao instrument s politikom, koliko i sa striktno religijskom funkcijom i , reima koje e dirnuti strunu u modernim
grudima, proglasio je da e to, sve ako bude trajalo i deset godina, biti manje skupo i manje razorno nego rat." etvorica mukaraca nisu se sloila, ali epizoda ima kljuni znaaj kao visoko
sofisticir.lOi pokuaj - deo opteg evropskog nastojanja od Bcdc do Lutera - da se reprezentativni Orijent postavi pred Evropu, da se Orijent i Evropa postave zajedno na scenu na neki koherentan nain; cilj kojim su se hriani rukovodili bio jc da se
muslimanima objasni da je islam samo zabludela vcr.zija hri-

uspeli da nau reenje koje su traili i e leli; ali su razvili duhovne navike i snage razumevanja, kOje, moda kod drugih ljudi i u
drugim podrujima, ipak vredi nasmviti.'u

86

anstva. Sadernzakljuuje:

Nama je najupadljivija nesposobnost svakog od ovih sistema

miljenja [evropskog hrianstva] da prui dOista zadovoljavaj ue objanjenje fenomena koji se poduhvatio da objasni [islama)
- a jo manje, da na presudan nain utie na tok praktinih dogaaja. U praktinoj ravni, dogaaji nikada ne ispadnu ni tako
loe ni tako dobro kao to su predviali najinteligentniji posmatra i ; i moda vredi primetiti da nikada ne ispadnu bolje nego
kad najbolje sudije s mnogo poverenja oekuju srean krnj . Je li
napravljen ikakav progres [u hrianskom znanju O islamu]? Moram da izrazim svoje ubeenje da jestc. ak i ako je reenje problema ostalo jogunasto skriveno pogledu, iskaz o problemu postao je kompleksniji, racionalniji i vie se vezao za iskustvo ... Naunici koji su radili na problemu islama u srednjem veku nisu

87

Najbolji deo Sademove analize, ovde i drugde, u njegovoj

kratkoj istoriji zapadnih shvatanja islama, u tome je to on pokazuje da, na kraju, rafiniranije i sloenije postaje zapadno neznanje, a ne neki korpus pozitivnih zapadnih znanja, koja stiu
sve veu irinu i preciznost. Jer, fikcije imaju sopstvenu logiku i
sopstvenu dijalektiku razvoja i propadanja. Na lik Muhameda
nagomilano;e u srednjem veku brdo atributa koji su odgovarali "karakteru [dvanaeswvekovnihJ proroka 'SlcbodnogDuha',
koji su se doista pojavili u Evropi i traili poverenje i okupljali
slcdbenike." Na slian nain, poto se na Muhameda gledalo
kao na iri oca lanog otkrivenja, on je postao i otelovljenje pohote, raspusnosti, sodomije i itavog niza drugih nepodoptina, koje su sve "logino" proizlazile iz njegovih doktrinarnih
prevara. 42 Tako je Orijent sticao reprezentante i reprezentacije,
od kojih je svaka bila jo konkretnija, iznutra jo kongruenmija
sa nekom zapadnom potrebom nego one koje su joj prethodile. Kao da, naselivi se jednom na Orijentu kao na pozornici pogodno; za inkarnaciju beskonanog u konanom obliku, Evropa nije mogla da se zaustavi u to; praksi; Orijent i Orijentalci,
Arapi, islamisti, Indusi, Kinezi, ili bilo ta drugo, postali su repetitivne pseudoink.amacije nekog velikog originala (Hrista,
Evrope, Zapada) koji su, pretpostavljalo se, podraava1e. Vremenom se promenio samo izvor tih prilino narcisoidnih zapadni h ideja o Orijentu, a ne i njihov karakter. Zato emo nai
da se u dvanaestom i trinaestom veku iroko verovalo da je Arabija "na ivici hrianskog sveta, prirodni azil za bezakone jeretike"{3 i da je Muhamed lukavi otpadnik, dok e u dvadesetom veSouthern, Western Viewso!Js[am , str. 91-92,108-109.
42 Daniel,Is[am.and the West , str. 246, 296, i passim.
43 Ibid., str. 84.
41

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

ku jedan naunik orijentalista, specijalist velike erudicije, izrei

da islam nije nita drugo do drugorazredna arijevska jeres."4
Na poetni opis orijema1izma kao naunog polja sada stie
novu konkretnost. To polje je estO zatvoren prostor. Ideja rcprezentacije, predstavljanja, teatarska je ideja: Orijent je pozornica na kojoj se zatoen nalazi itav Istok. Na toj pozornici pojavie se likovi ija je uloga da reprezenruju veu celinu iz koje
potiU . Orijent onda ne deluje kao neograniena ekstenzija s
one strane poznatog evropskog sveta, nego pre kao zatvoreno
polje, pozornica pridodata Evropi. Orijenta1isr3 nije drugo do
poseban specijalist II oblasti znanja za koje je II irokim razmerama odgovorna Evropa, na nain na koji je publika istorijski i
kulturalno odgovorna za (l kojim odgovara na) dramu koju je
tehniki sastavio dramatiar. U dubinama ove orijentalne pozornice nalazi sc gorostasan kulturalni repenoar, ije pojedina
ne stavke evociraju udesno bogat svet: Sfinga, Kleopatra,
Eden, Troja, Sodoma i Gomora, Astane, !zida i Oziris, eba, Vavilon, geniji i mudraci, Ninive, Jovan Prezviter, Mahornet, i desetine drugihj inscenacije, u nekim sluajevima samo imena,
polu-zamiljena, polu-znana; udovita, avoli, heroji; uasi,
zadovoljstva, udnje. Evropska imaginacija se u velikoj meri
hranila tim repertoarom: izmedu srednjeg veka i osamnaestog
veka veliki autori kakvi su ArioslO, Milton, Marlou, Tasa, ek.
spir, Scrvantes i autori Pesme o Rolanu i Pesme o Sidu crpli su u
svome stvaralatvu iz bogatstava Orijenta, na nain koji je izotrio obrise slikovnog sveta, ideja i Likova koji su ga naseljavali.
Uz to, veliki deo onoga to je u Evropi smatrano orijentalisti
kom naukom stavilo je II slubu ideoloke mitove, ak i kad je
izgledalo da znanje istinski napredUje.
uveni primer kako se na orijentaJistikoj pozornici povezuju dramska forma i nauna slikovnost predstavlja Orljentalistika biblioteka Barte1emi d'Erbeloa, (Bibliotheque ortenta

le), objavljena posthumno 1697. godine, s predgovorom Antoana GaJana. Uvod u nedavno objavljenu Kembridsku istoriju
islama smatra Biblioteku , zajedno sa predgovorom koji je
Dord SejI napisao za svoj prevod Korana (1734) i Istorijom
Saracena od Sajmona Oklija (History of Saracens; 1708,
17 18), ''veoma znaajnima" za irenje "novog razumevanja islama" i za njegovo predstavljanje "manje akademskom itatelj
stvU" ."s Ovo nije adekvatan opis Erbeloovog dela, koje nije bilo
ogranie no na islam, kao Sejiovo i Oklijevo. S izuzetkom dela
Johana H. Hotingera Historia Orientalis, koje se pojavilo
1651, Bibliotheque je ostala standardno referentno delo sve
do ranog devetnaestog veka. Njen opseg bio je odista epoha
lan. GaJan, znaajan arabist, koji je prvi u Evropi preveo Hiljadu i jednu no, uporeivao je Erbeloovo postignue sa
svakim prethodnim istiui gorostasni opseg njegovog preduzea. Erbelo je, napisao je Galan, prOitao veliki broj dela na
arapskom, persijskom i turskom, i zahvaljujuci tome mogao je
da otkrije probleme koje Evropljani do tada nisu primeiva1i.46
POlO je najpre sastavio renik ta tri orijentaJna jezika, Erbelo je
uzeo da prouava orijentalnu istoriju, teologiju, geografiju, nauku i umemost, kako u njihovim mitskim, tako i u njihOvim
istinitim aspektima. Potom je odluio da sastavi dva dela, od
kojih je jedno bilo bibliotbeqUi! ili "biblioteka", alfabetski ras-

88

"" Duncan Black Macdonald, ''Whilher Islam?", Muslim World

23 Oanuary 1933) : 2.

89

P. M. Holt, Introduction to The Cambridge History ofIslam,

ed. P. M. Holt,Anne K. S. Lambton and Bernard Lewis (Cambridge:
Cambridge University Press, 1970), str. xvi.
46 Antoine Ga11and, predgovor pod nazivom "Discours" zaBibliotheque Orientale, ou Diclionnaire universel contenant tout ce
qUifait connaitre les peuples de l'Orient od Banhlemy d'Herbelot-a (The Hague: Neaulme & van Daalen, 1777) , 1: vii. Galland je
isticao da je d'Herbelot predstavio stvarno znanje, a ne legende ili
micove koji se povezuju sa lI u desima Istoka". Vidi R. Wittkower,
"Marvels of the East: A Study in the History of Monsters", u:journa/
oftbe Warburg and Courtauldlnstitutes 5 (1942) ,159-197.
"S

Orijentalizam

Raspon orijentalizma

90
poreen renik,

a drugojlorliege, ili antologija. Zavrio je sa-

mo prvi deo.
Opisujui

Bibliotbeque, Ga1an je urvrdio da je "orientale"

trebalo u naelu da ukljui Levam, mada - kae Galan s divljenjem - razmatrani period ne poinje samo stvaranjem Adama i
ne zavrava onim It(emps ou nous sommes" (vremenom II ko-jem ivimo) : Erbelo je otiao jo dalje u prolost, u vreme koje
je II mitskim priama opisano kao "plus haur" (drevnije), II davni period pre-adamovskih Salimana. Kako Ga1anov opis napreduje, shvatamo da je Bihliotbeque nalik lIsvakoj drugoj" istoriji
sveta, jer nastoji da prui celovit kompendij um prisrupanih
znanja o Postanju, Potopu, unitenju Vavilona i tako dalje - S
tom razlikom to su Erbeloovi izvori bili orijentalni. On deli
istoriju na dva tipa, svetu i profanu (u prvu spadaju]cvreji i hriani, II drugu muslimani), i dva perioda, pred- i post-potopski.
Zato je II stanju da raspravlja o tako disparatnim istorijama kakve su moguIska, tatarska, turska, slovenska; ukljuio je takoe
sve provincije muslimanskog carstva, od najdal;eg Orijenta do
Herkulovih stubova, s njihovim obiajima, ritualima, tradicijama, tumaenjima, dinastijama, mestima, rekama i florom. Takvo delo, iako je posvetilo izvesnu panju "la doctrine perverse
de Mahomet, qui a cause si grands dommages au Christianisrne" (izopaenoj Muhamedovoj doktrini , koja je priinila velike tete hriansrvu), biJa je napisano mnogo ire itemeljnije
nego ijedno delo pre njega. Ga1an zakljuuje svoj "Discours"
(Raspravu) nadugako uveravajui itaoca da je Erbeloova BIbliotbeque na jedinstven nain "utile et agn:able" (korisna i zabavna)j drugi orijentalisti kao Postel, Ska1iero, Golijus, Pokok
i Erpenije stvarali su orijentalistike studije koje su bile isuvie
usko gramatike, leksikografske, geografske, i slino. Samo je
Erbelo bio kadar da napie delo koje je moglo da uveri evropske itaoce da prouavanje orijentalne kulture nije samo nezahvalan i besploan zadatak: samo je Erbelo, prema Galanu, pokuao da u glavama svojih italaca obrazuje dovoljno iroku
ideju o tome ta je znailo poznavati i prouavati Orijent, ideju

91

koja e ispuniti duh, ali i zadovoljiti velika, prethodno stvorena

< ld
..,
Ol,.;e
vanja.
U naporima kakvi su bili Erbeloovi Evropa je otkrila svoje
sposobnosti za prisvajanje i orijentalizovanje Orijenta. U onome tO Ga1an ima da kae o svojoj i Erbeloovoj materia orlentalia ispoljava se tu i tamo odreeno oseanje superiornosri;
kao i u delu sedamnaeslOvekovnih geografa kakav je bio Rafael
Diman, Evropljani su mogli da primete da je zapadna nauka
prestigla Orijent i ostavila ga za soborn. 48 Ali , tu nije oigledan
samo razvoj zapadne perspektive: tu je i trijumfalna tehnika
usvajanja ogromne plodnosti Orijenta i njenog Sistematskog,
ak alfabetskog pribliavanja zapadnom laiku . Kad jc Galan rekao da je Erbelo zadovoljio postojea oekivanja, imao je na
umu, po mom miljenju, da Bibliotheque nije nastojala da revidira opte prihvaene ideje o Orijentu. Jer ono to orijemalist
ini jeste dapotvrdi Orijent u oima svog itaocaj on niti pokuava, niti eli da uzdrma ve postojea ubedenja. Sve to je Bibliotheque orientale uinila bilo je da potpunije i jasnije predstavi Orijent j ono to je moglo biti labava kolekcija marginalno
steenih injenica koje se neodredeno tiu levantinske istorije,
slikovnog sveta Biblije, islamske kulrurt!, imena mesni i tako dalje, preobraeno je u racionalnu panoramu Orijenta, od A do Z.
Pod odrednicom "Muhamed", Erbelo je najpre naveo sva imena
data Proroku, a zatim je ovako izrazio ideoloku i doktrinarnu
Muhamedovu vrednost:

Galland, predgovor pod nazivom "Discours" za Bibliotheque

Orientale, str. xvi, xxxiii. O stanju u orijentalistikoj nauci neposredno pre d 'Herbelota vidi V.). Parry, "Renaissanee Historical literature in Relation to the New and Middle East (with Special Reference to Paolo Giovio)", u Historlans of the Middle East, ed. Bernard Lewis i P. M. Hale (London: Oxford University Press, 1962) ,
str. 277-289.
~ Bacthold, raDecouverte de lJ4sie, str. 137-138.
-47

Orijentalizam

Raspon orijentalizma

92
To je

uveni

varalica Muhamed, [Vorac i

osniva

jeresi koja se
nazvala religijom koju mi zovem o muhamedanstvom . Vidi odrednicu ls/am .
Tumai Korana i ostali doktori muslimanskog i muhamedanskog zakona pripisivali su ovom lanom proroku sve o ne vrline koje su arijevei, pav!icijanci i pavlisti. i drugi jeretici pripisivali Isusu
Hristu , oduzimajui mu njegovdivinitet ... 49

"Muhamedanski" je relevanma (i uvredljiva) evropska oznaka ; "islam", koji je - sl u ajno - ko rektan muslimanski naziv, preseljen je pod drugu odrednicu . '1eres ... koju zovemo muhamedanstvom" "u hvae na jeti kao imitacija hrians ke imitacije istinite religije. Zatim, II dugom istorijskom prikazu Muhamedavogivota Erbelo moe da se okrene manje-vie izravnoj naraciji. Ali, o no to je u Bibliotbeque vano jeste mesto koje se daje
Muhamedu. Opasnosti ko je sobom nosi raspusna jeres uklonjene su kad se ona transfonnie u ideoloki eksplicitan pred
met za alfabetsku odrednicu. Muhamed vie ne tumara isto
nim svetom kao opasni, nemoralni raspusnik; umesto toga, o n
mimo sedi na svom (svakako prominentnom) komadu orijen
talistike pozomice.~ Data mu je genealogija, objanjenje, ak
i razvoj, to je sve podvedeno pod proste iskaze koji mu one
moguavaju da zaluta negde drugde.
Takve "slike" Orijenta kakva je ova jesu slike utoliko to reprezentuju ili zastupaju veoma irok, inae nemoguno difu
zan entitet, koji ine shvatljivim ili vidljivim. One su, takoe,
karakteri, povezani s tipovima kakvi su Tcofrastovi, La Brijcrovi, ili Seldenovi razmetljivci, tvrdice, halapljivci. Moda nije sa
svim tano rei da ovek vidi takve karaktere kao miles gloriosus ili varalicu Muhameda, jer diskurzivno ogranienje karakte
ea treba u najboljem sluaju da omogul da se bez tekoa ili
" D'Herbelot, BlbltotMque orientale, str. 2, 648.
50 Vidi i Montgomery Watt, "Muhammad in the Eyes of the
West",Boston Unlversityjournal22, no. 3 (Fall 1974) , 61-69.

93

ambiguiteta shvati generiki tip. Erbeloov lik Muhameda je,

meuti m , slika , jer je lani proro k d eo opte teatarske rep re
zentacije zvane orientale, iji je totalitet sadran u Bibliotbeque.
Didaktika svojstvo orijentalistovog predstavljanja ne moe
se odvojiti od ostatka predstave. U nau nom delu kakvo je Bibliotheque orientale, koje je rezultat sistematskog prouavanja
i istraivanja, autor namee disCiplinski poredak grai koju obrauje; osim toga, on h oe da itaocu bude jasno da o no tO je
odtampano na stranici prua sredenu, diSCiplinovanu pracenu grae . Na taj nai n Bibliotheque o tkriva svojevrsnu ideju o
snazi i efikasnosti orijentalizma, koja na svakom koraku podse a itaoc a da e odsad, kako bi stigao do Orijenta, morati da
proe kroz naunu reetku i kodove koje stvara orijemalist3.
Orijentalizam nije samo prilagoen moralnim potrebama zapadnog hrianstva; on je, takoe , opasan nizom stavova i sudova koje zapadni duh alje na korekCiju i verifikaCiju ne na prvom mestu orijentalnim izvorima, nego, pre, drugim orijentalistiki m delima. Orijenta1istika pozornica, kako sam je ja nazvao, postaje sistem moralne i epistemoloke strogosti. Kao disciplina koju reprezentuje institucionaHzovano zapadno znanje o Orijentu, orijentalizam deluje u tri smera - u smeru Orijenta, orijentalisti i zapadnih "potroaa" orijentalizma. Bilo bi,
verujem, pogreno potceniti snagu ovog trosmemog odnosa,
ustanovljenog na taj nain . Jer Orijent ("tamo negde", prema Istoku) biva korigovan, ak kanjen tO lei izvan granica evropskog drutva, "naeg" svetaj Orijent se na taj nain orijentalizuje, a to je proces koji ne samo da obelefava Orijent kao orijentalistovu provinciju, nego, uz to, tera neposveenog zapadnog i
taoca da orijentalistiku kodifikaciju (kakva je i Erbeloova alfabetizovana Bibliotheque) prihvati kao istinski Orijent. Istina,
ukratko, postaje funkcija naunog suda, a ne same grae , koja
vremenom kao da duguje orijentalisti i samo svoje postojanje.
itav taj didaktiki proces nije teko ni razumeti, ni objasni( I. Treba neprestano imati na umu da svaka kultura namee od-

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

korekcije sirovoj realnosti, preobraavajui je od slobodno-lebdeih objekata II jedinice znanja. Nije problem II tome to se odigrava konverzija. Savreno je prirodno to se ljudski duh odupire napadu koji na njega vri neobraena stranost;
stoga su kulture oduvek bile sklone da II celosti transformiu
druge kulture, primajui te druge kulture ne onakve kakve jesu, nego kakve - na dobrobit primaoca - treba da budu. Za Zapadnjaka je, medutim, ono orijentalno uvek bilo nalik nekom
aspektu Zapada; za neke nemake romantiarc , recimo, indijska religija bila je II sutini orijentalna verzija nemako-hrian
skog pante izma. No, orijentalista je stvorio profesiju od toga
to neprestano pretvara Orijent od neega II neto drugo: on to
ini sebe radi, radi svoje kulture, a u nekim sluajevima - veruje
- radi dobrobiti Orijentalaca. Proces konverzije podreen je
svojevrsnoj disciplini: on je nauen, ima svoja drutva, asopi
se, tradiciju, renik, retoriku, i sve je to na elementaran nain
povezano sa dominantnim kulturalnim i politikim nonnama
Zapada, i hranjeno njima. I, kao to u pokazati, u onome to
nastoji da uini, taj proces pokuava da postane vie a ne manje
totalan, toliko da kad istraujemo orijentalizam devetnaestog i
dvadesetog veka, dobijamo snaan utisak da orijentalizam bezoseaj no shematizuje itav Orijent.
Koliko je rano poela ta shematizacija, jasno pokazuju ve
primeri zapadnog predstavljanja Orijenta u klasinOj GrkOj,
koje sam dao napred. Koliko su snano artikulisana bila kasnija
predstavljanja, koja su se nadovezivala na prethodna, koliko su
neobino briljive bile njihove shematizacije, koliko je dramatino efektivno bilo njihovo postavljanje u zapadnu zamiljenu
geografiju, moemo ilustrovati ako se sad okrenemo Danteovom Paklu . Dante je u Boanstveno} komediji uspeo da bez ava spoji realistiki ponret svetovne realnosti sa univerzalnim i
venim sistemom hri anskih vrednosti . Ono to hodoasnik
Dante vidi etajui kroz Pakao, istiHte i Raj jeste jedinstvena
vizija suda. Paolo i Franeska su, na primer, vieni kao veno
zatvoreni II Paklu zbog svojih grehova, ali i kao ivo o telotvore-

nje samih karaktera i dela koja ih stavljaju tamo gde e biti u

ve nosti. Tako svaki od likova u Danteovoj viziji reprezentuje
ne samo sebe samog, nego je i tipina reprezentacija tog karaktera i sudbine koja ga snalazi.
"Maometo" - Muhamed - pojavljuje se u 28. pevanju Pakla.
smeten je u osmom od devet krugova Pakla, u devetom od deset Bolgija Malebolga, krugu sumornih jaraka koji okruuju Sataninu tvravu u Paklu. Zato Dante, pre nego to stigne do Muhameda, prolazi kroz krugove u kojima se nalaze ljudi iji su
gresi manjeg reda: pohotnici, gramzivci, prodrljivci, jeretici,
jarosnici, samoubice, bogohulnici. Posle Muhameda, pre nego
to se stigne do samog dna Pakla, gde stanuje sam Satana, rasporeeni su samo krivotvorci i varalice (koji ukljuuju Judu,
Bruta i Kasija). Muhamed tako spada II rigidnu hijerarhiju zlih,
u kategoriju koju Dante zove seminator di scandalo e di scisrna (sejaima raskola i sablazni) . Muhamedova kazna, koja je i
njegova vena sudbina, posebno je odvratna: beskonano je
rascepljen nadvoje, od brade do anusa. Dante kae, bure ija su
rebra rasturena. Danteov stih u tom momentu ne uskrauje i
taocu nijedan od eshatolokih detalja koje sadri ovako iva kazna: Muhamedova utroba i njegova pogan opisani su s neumoljivom preCiznou. Muhamed objanjava Danteu svoju kaznu
ukazujui i na Alija, koji mu prethodi u nizu grenika to ih pomoni avo rascepljuje nadvoje i on takoe trai od Dantea da
upozori izvesnog fra Doiina, svetenika renegata, ija je sekta
zahtevala zajednitvo ena i dobara i koji je opruen jer je imao
ljubavnicu, ta ga eka. itaocu ne ostaje skriveno da je Dante
video paralelu izmeu Dolinoove i Muhamedove pobunjene
u1nosti, kao i njihovih pretenzija na teoloku eminenciju.
Ali, to nije sve to Dante imada kae o islamu. Neto ranije II
Paklu, pojavljuje se mala grupa muslimana. Avicena, Averoes i
Saladin nalaze se meu onim estitim neznabocima koji su, za
jedno sa Hektoroffi, Enejoffi, Avramom, Sokratorn, Platonom i
Aristotelom , zatoeni u prvom krugu pakla, gde ispataju minimalnu (i ak asnu) kaznu to nisu imali privilegiju hrianskog

94
reene

95

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

otkrivenja. Dante, dakako, potuje njihove vrline i postignua ,

ali mora, makar i lako, da ih osudi na pakao. Venost jc, dOista,
veliki ujednaitclj razlika, ali Dante nije mnogo mario za anahronizme i anomalije sadrane II injenici da je pre-hrianske
prosvctitcije stavio II istu kategoriju prokletih "neznaboaca"
kao i post-hrianske muslimane. Iako Koran navodi Hrista kao
proroka, Dante odabira da velike muslimanske filozofe i muslimanskog kralja smatra temeljno neupuenima II hriansrvo .
to oni mogu da borave na istom onom izuzetnom nivou kao
heroji i mudraci klasine starine, anisrorijska je vizija slina Rafaelova; II freski Atinska kola , na kojoj Averoes tare laktove o

ljeva razliitih entiteta u harmoninoj piramidi koju kolektivno

obrazuju. Ako je co istinita slika realnosti, onda iswrijsko objanjenje, kao i svaki drugi oblik objanjenja, mora iznad sv~ga da se sastoji u tome da S~ pojedincima, grupama, nacijama, vrstama, dadeli odgovarajue mesto u univerLalnoj shemi. Znati "kosmika" mesto neke stvari ili linosti znai rei ta ona jeste i ~ta ini, a u isto
vre me zato bi trebalo da postoji tako kako postoji i zato bi trebalo
da ini to to ini i zato to ini. Zato. rostojali i imati vrednost, egzistirati i imati funkciju (i ispunjavati je manje ili vie uspeno)
p redstavlja jednu istu stvar. Shema i samo shema ini da svrha - to
z na i , vrednost i znaenje - oivi i nestane i da se prenosi na sve to
postoji. Razumeti znai opaati shemu .. . to se neizbenije jedan
dogaaj ili akcija ili lik mogu prikazati kao pos[Qjei, bolje se razumeju , dublji je istraivacv uvid, blie smo konanOj istini.
Taj stav je duboko antiempirijski. 11

96

pod akademije zajedno sa Sokrata m i Platonom (slino Fenela

novim Dialogues des morts [1700-1718], gde se rasprava odi
grava izmedu Sokrata i Konfuija).
Osobenost i rafinman Danteovog poetskog shvatanja islama predstavljaju primer shematske, gotovo kosmolo~ke neizbenosti koja islam i njegove izabrane predstavnike ini kreaturama zapadnog geografskog, istOrijskog i iznad svega moralnog
poimanja. Empirijske injenice o Orijentu ili O nekom od njegovih delova imaju vrlo malo znaaja; ima znaaja i presudno je
ono to sam nazvao orijentalistikom vizijom, vizijom koja ni II

kom sluaju nije ograniena na profesionalne naunike, nego

je pre zajedniki posed onih koji su na Zapadu mislili o Orijen.
tu . Danteova pesnika snaga pojaava ovaj pogled na Orijent,
ini ga vie a ne manjc reprezentativnim. Muhamed, Saladin,
Averoes i Avicena smeteni su u vizionarnu kosmologiju - smeteni, ucrtani , ugurani, zatvoreni, bez mnogo osvrtanja na bilo
ta drugo do njihove "funkcije" i shema koje obrazuju na pozornici na kojoj se pojavljuju. Isaija Berlin je ovako opisao efekat
takvih stavova:
U [takvOj] ... kosmologiji ovekov svet (a na neki nain i itav univerzum) predstavlja jedinstvenu, sveobuhvatnu hijerarhiju ; te tako, objasniti zdto je svaki objekt takav kakav je, i gde je, i kada je, i
ini ~ to ini , znai eo ipso rei ~ta je njegov cilj, koliko ga uspe~no
ispunjava i kakvi su odnosi koordinacije i subordinaCije izmedu ci-

97

A takav je zaista, orijentalistiki stav uopte. S magijom i mitOlogijom zajedniki mu je samodovoljni, samopojaavajui
karakter zatvorenog sistema, II kojem su objekti ono to su zalo
to su ono to su, jednom, za sva vremena, iz ontolokih razloga koje nikakav empirijski materijal ne moe da izmesti niti da
promeni. Evropski susret S Orijemom, a posebno s islamom,
pojaavao je ovaj sistem predstavljanja Orijenta i, kao to je sugerisao Anci Piren, pretvorio je islam u otelovljenje autsajdera, i
to je bila suprotnost u odnosu na kojoj je zasnovana itava
evropska civilizaCija od srednjeg veka nadalje. Pad Rimskog carstva kao rezultat varvarske invazije imao je paradoksalan efekat:
ukljuivanje varvarskih naina u rimsku i mediteransku kulturu, Romaniju; dok je, razlae Piren, posledica islamske invazije,
koja je poela u sedmom veku, bila pomeranje centra evropske
kulture s Mediterana, koji je tada bio arapska provincija, prema
severu. "Gennanstvo je poelo da igra svoju ulogu u istoriji. Do
tada je rimska tradicija bila neprekinuta. Sada je na pomolu bila
51

Isaiah Berlin, Historical Jnevttability (London: Oxford Uni-

versityPcess, 1955),str. 1314.

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

originalna romansko--gennanska civilizacija. tl Evropa je bila zatvorena II sebi samoj : kad nije bio samo mesto na kojem se trguje, Orijent je bio kulturalno, intelektualno, duhovno izvan
Evrope i evropske civilizacije, koja je, Pirenovim reima, postala "velika hrianska zajednica, sinonimna s pojmom ecclesia ..,
Okcident je sada iveo sopstvenim ivotom. 1152 U Danteovoj pocrni, II delu Petra Preasnog i kod drugih k1unskih orijenta1ista,
II tekstovima hrianskih polemiara protiv islama, poev od
Gibera od Noana i Bede, do Rodera Bekona, Vilijama od Tripalija, Burkharda od planine Sion, i Lutera, II Pesmi o Sidu, II
Pesmi o Rolanu i II ekspirovom Otelu ("zloupotrebljivau sveta") , Orijent i islam uvek su predstavljani kao autsajderi koji treba da igraju posebnu ulogu unutar Evrope.
Zamiljena geografija - od ivih ponreta koji se mogu nai u
Paklu, do proznih nia Erbeloove Bibliotheque orientale -legitimizuje jedan renik, jedan univerzum predstavljakog diskursa koji je karakteristian za raspravu o islamu i Orijentu i za
razumevanje islama i Orijenta. Ono to ovaj diskurs smatra i
njenicom - recimo, da je Muhamed varalica - sastavni je deo
diskursa, tvrdnja na koju taj diskurs nagoni oveka kad god se
pojavi Muhamedovo ime. [za svih razliitih jedinica orijentalistikog diskursa - pod ime podrazumevam prosto renik koji
se koristi kad god se o Orijentu govori ili pie - stoji niz reprezentativnih figura ili tropa. Te figure su za stvarni Orijent - ili
islam, kojim se ovde prevashodno bavim - ono to su stilizovani kostimi za likove u drami; oni su, recimo, kao krst koji nosi
Evrimen, ili kao dvoboj ni kostim Arlekina u commedia dell'arte. Drugim reima , nije potrebno da traimo podudarnost izmeu jezika koji se koristi da bi opisao Orijent i Orijenta samog, ne toliko zato to je jezik neprecizan, nego zato to ak ni
ne pokuava da bude precizan. Ono to on pokuava, kao to je
Dante pokuao u Paklu, jeste istovremeno da okarakterie Ori-

jent kao stran i da ga shematski pripoji pozornici ija publika,

menader i glumCi tu postoje radi Evrope i samo radi Evrope.
O tud oscilovanje izmeu poznatog i nepoznatog; Muhamed je
uvek varalica (poznat zato to pretenduje da bude nalik Hristu ,
koga znamo) i uvek orijentaJan (stran, jer iako je na neki nain
"kao" Isus, on, na kraju krajeva, ipak ne lii na njega) .
UmestO da navedemo sve figure govora povezane sOrijen
tom - njihovu neobinost, razliitost, egzotinu senzualnost, i
tako dalje - moemo da uoptimo sudove o njima, onakvima
kakve nam ih je prenela renesansa. Sve su one dek1arativne i
oigledne; vreme kojim se slue je bezvremena venost; one
odaju utisak ponavljanja i snage; uvek su simetrine - a ipak dijametralno inferiorne - evropskom ekvivalentu, koji je nekad
specifikovan, a nekad ne. Za sve te funkCije esto je dovoljno
upotrebiti prostu svezuje. Te tako. Muhamedjevaralica. i upra
vo je ta reenica kanonizovana u Erbeloovoj Bibliotbeque i na
odredeni nain dramatizovana kod Dantea. Nije potrebno da
vati nikakvu pozadinu; dokaz potreban da Muhamed bude osu
den sadran je II onome "je". Reenicu ne treba kvalifikovati, niti je potrebno rei da je Muhamed bio varalica, niti ma i na trenutak treba razmiljati o tome da moda nije potrebno ponoviti
tu tvrdnju. Ponovljeno je, Muhamedje varalica. i svaki put kad
neko to kae, Muhamed jo vie postaje varalica, a autor tvrdnje
stie neto vie autoriteta poto je to izjavio. Tako Muhamedova biografija iz sedamnaestOg veka, iji je autor Hamfri Prido,
nosi naslov Prava priroda Varalice (The True Nature of[mpo
sture). Na kraju, naravno, kategorije kakva je ''varalica'' (ili, podjednako, "orijentalan'') podrazumevaju, ak iziskuju neku suprotnost, koja niti je na laan nain neto drugo. niti beskona
no trai eksplicitnu identifikaciju. A ta suprotnost je "okcidentalni", ili, u Muhamedovom sluaju, Isus.
Filozofski, dakle, ona vrsta jezika, misli i vizije koju sam veoma uopteno nazvao orijentalizmom predstavlja oblik radikalnog realizma; svako ko upotrebljava pojam orijentalizam, a to
se ini kad god je re o pitanjima, objektima. svojstvima i obla

98

Henri Pirenne, Mohammed and Charlemagne, prev. Bernard Miall (New York: W. W. Norton &Co., 1939), str. 234, 283.
12

99

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

stima koje s matramo orijentalnim. oznaie, imenovati, ukaza-

jen [al izma nisu nesaglasna, jer je, sluei se njima, i Evropa mo
gla bezbedno i nemetaforino da napreduje na Orijentu. Ovde
bih eleo da naelno razmotri m materijalno svedoanstvo o
ovom napredovanju.
Izuzev islama, Orijent je do XIX veka bio za Evropu domen s
kontinuiranom istorijom neosporne zapadne dominacije. To
je oig ledna istina kad je re o britanskom iskustvu u Indiji,
portugalsko m iskustvu u Indiji, Kini iJapanu, i francuskim i italijanskim iskustvima u razliitim region ima O rijenta. Bilo je povremenih sluajeva domae nepomirljivosti , koja je naruavala
idilu, kao kad je 1638-1639. grupa Japanaca hriana izbacila
Portugalce iz regiona; no, gledano u celini, samo su arapski i
islamski Orijent predstavljali za Evropu nerazreen izazov na
politikOj, intelektualnOj, a jedno vreme i ekonomskoj ravni.
Tokom velikog dela svoje istorije, dakle, orijentalizam nosi ig
prob lematinog evropskog stava prema islamu, i mOje zanimanje u ovoj studiji usmerenO je upravo na ovaj osetljivi aspekt
o rijentalizma.
Islam je, nema sumnje, na mnogo naina bio istinska provokacija. Geografski i kulturalno, on je neprijatno blizu hrian
stva. Pribliavao se judeo-helenskoj tradiciji, kreativno pozajm
ljivao od hrianstva, diio se nenadmanim vojnim i politikim
uspesima. [ to nije bilo sve. Islamske zemlje lee neposredno
uz biblijske zemlje, pa ak i povrh njih; tavie, srce islamskog
carstva, ono to je nazivano Bliskim Orijentom ili Bliskim Istokom. uvek je bilo region najblii Evropi. Arapski i hebrejski su
semitski jezici i oni zajedno ureuju i preureuju gradu koja
ima presudnu vanost za hrianstvo . Od kraja VII veka do bitke
kod Levanta 1571. godine, islam je, u svom arapskom, ili otomanskom , ili severno-afrikom, ili panskom obliku dominirao
evropskim hrianstvom ili ga je efektivno ugroavao. Iz evropske svesti, bive Hi aktuelne, nije mogla ieznuti injenica da je
isJam prestigao i sjajem nadmaJio Rim. Odlo mak iz Uspona i
pada pokazuje da u tome ak ni Gibon nije bio izuzetak,

100

ti na, u vrs titi o no o emu govori pomou rei ili fraze za koju

se o nda smatra da je dostigla , ili da prosto jeste realnost. Govorei reto ri ki , orijentalizam je apsolutno anatomi an i izbro;ljiv: slui ti se njegovi m re nikom znai upustiti se II partikularizavanje i deljenjc orijentalnih stvari i pojmova na delove kojima je moguno rukovati. PSiholoki , Orijent je oblik paranoje,
znanje drugaije vrste nego to je, recimo, uobiaje n o istoriisko znanje. To su , mislim , neki od rezultata zamiljene geografije i dramatinih granica koje ona povlai. Postoje, meutim,

neke specifino modeme transmutacije ovih orijentalizovanih

rezultata, kojima mo ram da se sada okrenem.

3. Projekti
Neophodno je ispitati upadljivije operativne uspehe orijentalizma, makar samo zaw da bi se ocenilo u kojoj je meri pogrena (i koliko je potpuno suprotna istini) izuzetno opasna ideja
koju je izrazio Mi~le - da "Orijent napreduje, nepobedivo, fatalno, prema bogovima svetlosti, zahvaljujui armu svojih snova,
magiji svoje chiaroscuro". B Kulturalne, materijalne i intelektualne veze izmeu Evrope i Orijenta prole su kroz mnogobrojne faze , mada je granica izmeu [stoka i Zapada vrila izvestan
konstantan uticaj na Evropu. No, u naelu je Zapad biO onaj koji se kretao prema Istoku, a ne obrnuto. Orijentalizam je generiki tecmin koji upotrebljavam da bih opisao pristup Zapada
Orijentu; orijentalizam je disciplina preko koje je Orijentu prisrupano i pristupa se Sistemski, kao predmetu nauke, otkria i
prakse. No, ja ga uz to koristim da oznaim onaj skup snova, slika i pojmova pristupanih svakome ko je pokuao da govori o
onome to lei istono od linije razdvajanja. Ta dva aspekta oriCitirano u : Henri Baudet, Paradise on Earth: Some Thoughts
on European Images o!Non-EuropeanMan, prev. Elizabeth Went
holt (New Haven, Conn.: Yale University Press, 1965), str. xiii.
53

101

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

U pobednikim danima Rimske republike , cilj Senata bio je da

svoja vea i legije ogranii na jedan rat, kako bi pIVi neprijatelj bio u
celosti savladan pre nego to bi bilo izazvano neprijateljsrvo dru
gog. Te uzdrane politike maksime izvrgnute su preziru arapskih
kalifa, cukovoenih velikodunou ili entuzijazmom. S jednakim
arom i uspehom oni su udarali na naslednike Avgusta i Artakserksa; a suparnike monarhije su smesra postajale pien neprijatelja
koga su toliko dugo bile navikle da preziru. Tokom deset godina
Omarove uprave, Saraceni su podveli pod njegovu vlast trideset
est hiljada gradova ili tvrava , unitiH etiri hiljade nevernikih Cfkava ili hramova i podigli etrnaest hiljada damija kako bi II njima
bila upranjavana Muhamedova religija. Sto godina posle Muhamedovag bekstva iz Meke, oruje i vladavina njegovih naslednika
prostirali su se, preko raznih udaljenih pokrajina, od Indije sve do
Atlantskog okeana ... s4

aktivnosti, politiki dominirala kao okupaciona sila. No, sama

Indija ~ikada nije predstavljala stvarnu opasnost za Evropu .
Evropa Je mogla da posmatra indijski Orijent s takvom posesivnom nadmenou - a nikad s oseanjem opasnosti, koje je bilo
rezervisano za islam 56 - upravo zato to se domaa indijska vlast
razmrvila i otvorila zemljU za unutar-evropska suparnitva i za
direktnu evropsku politiku kontrolu. No, izmeu ove nadmenosti i bilo ega nalik preciznom pozitivnom znanju pos[Qjala
je velika razlika. Erbeloove odrednice za indo-pecsijske teme u
Bibliotheque sve su bile zasnovane na islamskim izvorima i treba rei da je pojam "orijentalni jezici" sve do ranog XIX veka
s matran sinonimom za pojam "semitski jezici". Renesansa ori.
jentalizma, o kojoj je govorio Kine, imala je funkciju irenja nekih prilino uskih granica, unutar kojih je islam bio svesadra[eljni primer za Orijene S7 Sanskrit, indijska religija i indijska
istorija nisu stekli status naunog znanja sve do poznog XVIII
veka i napora koje je uloio ser Vilijam Douns, a ak je i Dounsovo zanimanje za Indiju proizalo iz njegovog prvobitnog
zanimanjaza islam i poznavanja islama.
Nije zato udno to je prvo veliko delo orijentalistike nauke posle Erbeloove Bibliotheque bila Istorija Saracena Sajmana Oklija, iji se prvi tom pojavio 1708. godine. Jedan skoranji
istoriar Orijentalizma izneo je miljenje da je Oklijev Slav prema muslimanima - da, naime, njima dugujemo prva znanja koja su evropski hriani stekli o filozofiji - "bolno zapanjio" njegovu evropsku publiku. Jer, Okli u svome delu nije samo jasno
pokazao to praprvenstvo islama; on je takoe "omoguio Evropi da prvi put autentino i sutinski oseti kakvo je arapsko stanovite u vezi s ratOvima sa Vizantijom i Persijom. ,,58 Meutim
OkIi je vodio rauna o tome da se odvoji od zaraznog utiCaj~

102

Kada nije korien prosto kao sinonim za azijatski Istok u ceHni , ili kao opta oznaka za ono to je udaljeno i egzotino, termin Orijent je najrigoroznije shvatan kao neto to se odnosi
na islamski Orijene Taj "militantni" Orijent poeo je da oznaa
va ono to jeAnri Bode zvao "azijskom plimom".ss To je u Evre>
pi svakako bio sluaj sredinom osamnaestog veka, to je period
kada riznice "orijentalnog" znanja, kakva je Erbeloova Bibliotheque orientale, prestaju da pod.razumevaju prvenstveno
islam, Arape ili Otomane. Do tog vremena kulturalno pame
nje davalo je razumljivo prvenstvo relativno udaljenim dogaa
jima kakvi SU pad Konstantinopolja, krstaki ratovi i osvajanje
SiciHje i panije, ali sve ako su oni i oznaavali opasni Orijent,
nisu u isti mah izbrisali ono to je ostalo od Azije.
Jer, tu je uvek bila Indija, kojom je - poto je Poftuga1ija u
ranom XVI veku tamo postavila prve pionirske osnove evropskog prisustva - Evropa, i tO prvenstveno Engleska, posle dugog perioda (od 1600. do 1758. godine) uglavnom trgovake
,. Gibbon, DeclineandFal/ oJthe RomanEmptre, 6 , 289.
ss Henri Baudet, Paradise on Earth, str. 4.

103

S6 Yidi: Fieldhouse, CoiontalEmpires, str. 138-161 .

S7 Schwab, La Renaissaneeorlentale, str. 30.
sa A. ) . Arberry, Oriental Essays: Portraits of Seven Scholars
(New York, Macmillan Co., 1960, Sir. 30, 31 .

104

Orijentalizam

Raspon orijentalizma

islama i, za razliku od svog kolege Vilijama Vist:Qna (Njutnovog

naslednika II Kemhridu), uvek je jasno kazivao da je islam
ogromna jeres. Na drugoj strani, Vistan je zbog svog entuzija
zrna za islam isteran sa Kembrida 1709. godine.
Indijskim (orijentalnim) bogatstvima uvek se moglo prii
samo tako to e se kroiti u islamske pokrajine i odoleti opa-

snim dejstvima islama kao sistema kvazi-arijevske verc. I Britanija i Francuska su bar II veem delu XV111 veka imale II lome
uspeha. Otomanska imperija odavno je ula II fazu (za Evropu)
udobnog starenja, koja e biti upisana II XIX vck kao "istono
piranje". Britanija i Francuska su se borile jedna protiv druge II
Indiji izmeu 1744. i 1748, i ponovo izmedu 1756. i 1763, sve
dok 1769. Britanci nisu izronili kao praktini ekonomski i politiki kontrolor potkontinenta. ta je bilo neizbenije nego da
Napoleon izabere da napadne britansku orijentalnu imperiju
najpre tako to e presei njen islamski prolaz, Egipat?
lako su joj gotovo neposredno prethodila bar dva velika ori
jcnta1istika projekta, Napoleonova invazija na Egipat 1798.
godine i njegov pljakaki pohod na Siriju imali su daleko vee
posledice na modernu istoriju orijentalizma. Pre Napoleona,
samo je dvaput nainjen pokuaj (oba puta od strane nauni
ka) da se Orijent osvoji tako to e se s njega skinuti velovi i to
e se, takode, zai iza komparativnog utoita kakvo je bio bi
blijski Orijent. Prvi pokuaj nainio je Abraham-Hijacint Anketil.Diperon (17311805), ekscentrini teoretiar egalitarizma,
ovek koji je uspeo da u svojoj glavi spoji jansenizam sa orta.
doksnim katolicizrnom i bramanizmom i koji je putovao u Aziju
kako bi dokazao aktualnu primitivnu egzistenciju izabranog
naroda i biblijskih genealogija. Umesto toga , daleko je nadmaio svoj prvobitni cilj i otputovao sve do Surata, gde je naao
skrivene avestanske tekstove i zavrio svoj prevod Aveste. Povodom misterioznog avestanskog fragmenta zbog kojeg je AnketU
krenuo na put, Rejmon vab je rekao da su naunici "pregledali
uveni fragment na Oksfordu i onda se vraali svojim prouava
njima, a Anketi! ga je pregledao i krenuo u Indiju". vab takoe

105

primeuje

da su AnketU i Valter, mada po temperamentu i ide

o logiji sasvim suprotni jedan drugom, imali slian interes za
Orijent i Bibliju, "jedan da Bibliju uini jo neospomijom, a
drugi da je uini jo manje verovatnom" . Ironija lei u tome to
je AnkeH!ov prevod Aveste posluio Volterovoj svrsi, jer su An
keti10va otkria 'ubrzo podstakla kritiku upravo onih [biblijskih J tekstova koji su do tada smatrani tekstovima otkrovenja".
vab je dobro opisao krajnji rezultatAnketilove ekspedicije:
Godine 1759. Anketi! je u Sunuu zavrio svoj prevod Aveste; a
1786. u Parizu prevod Upaniada - i iskopao je kanal izmedu dveju hemisfera ljudskog genija, ispravljajui i irei stari humanizam
mediteranskog basena. Manje od pedeset godina ranije, njegove
sunarodnike su pitali kako izgleda biti Persijanac, dok ih je on uio
kako da persijske spomenike uporeuju s grkim . Pre njega, informacije o dalekoj prolosti n~e planete traene su iskljUivo meu
velikim latinskim, grkim, jevrejskim i arapskim piSCima. Na BibJiju
se gledalo kao na usamljenu stenu, aerolit. Univerzum je bio pristu paan u pisanom obliku, ali niko nije slutio koliko su ogromne
one nepoznate zemlje. To se poelo shvatati s njegovim prevodom
Aveste i dostiglo je vrtoglave visine zahvaljujui istraivanjima jezika koji su se posle Vavilona umnoavali u Centralnoj Aziji. U nae
kole, koje su do tOg vremena bile ograniene na usko grko-latin
sko naslee renesanse [iji je veliki deo u Evropu preneo islam1 on
je uneoviziju bezbrojnih civilizacija iz davnih vremena, nebrojenih
literatura; a zatim, vie se nije moglo misliti da je beleg u istOriji
ostavilo tek nekoliko evropskih provincija.'9
Orijent je tada prvi put otkriven Evropi kroz materijalnost
njegovih tekstova, jezika i civilizacija. Takoe prvi put, Azija je
stekla preCizne intelektualne i istOrijske dimenzije koje e podupni mitove o njenoj geografskoj udaljenosti i ogromnosti. Za
.. Raymond Schwab, Vie d'Anquet/I-Duperron suivie des Usages civils et religteux des Perses par AnquetilDuperron (pariS: ErneSI Leroux, 1934), str. 10,96,4, 6.

106

Raspon orijentalizma

Orijenta/izam

jednoj od onih neizbe-2nih sU3vajuih kompenzacija za iznenadnu kulturnu ekspanziju, Anketi10v orijentalistiki
trud nastavio se radom Vilijama Daunsa. koji je izneo drugi od
dva pre-napoleonovska projekta koje sam pomenuo napred.
Dok je AnketU otvarao !iroke vidike, Douns ih je zatvorio, kodifikujui . ureujui , uporeujui. Pre nego to je iz Engleske
krenuo II Indiju, Douns je ve odlino poznavao arapski, he-

bu samo II prevodu na persijsk.i, a nijedan Englez u to vreme nije znao sanskrit dovoljno dobro da se osloni na originalni tekst.
Slubenik kompanije, arls Vilkins, prvi je savladao sanskrit, a
onda je poeo da prevodi ManuoveInstitutes; II tom poslu ubrzo mu je pritekao II pomo Douns. (Vi1k.ins je, sluajno, bio prvi prevodilac Bhagavad-Gite). Januara 1784. Douns je sazvao
inauguralni sastanak Azijskog drutva Bengala, koje je za Indiju
trebalo da bude ono to je Kraljevsko drutvo bilo za Englesku.
Kao prvi predsednik drutva i mirovni sudija, Douns je stekao
efektivno znanje o Orijentu i Orijentaleima, koje e ga kasnije
nainiti neospornim osnivaem orijentalizma (fonnulacija patie od A. D. Arberija) . Vladati i uiti, a onda uporeivati Orijent i Okcident: to je bio Dounsov cilj, koji je, veruje se, postigao, rukovoden neodoljivim impulsom da neprestano kodifikuje, da beskonanu razliitost Orijenta podvrgava "porpunoj
sis tematizaciji" zakona, figura, obiaja i dela. Njegova najuve
nija izjava ukazuje do koje je mere moderni orijentalizam, ak i
II svojim filozofskim poecima, bio komparativna diSciplina, i
ji je osnovni cilj zasnivanje evropskih jezika u udaljenom i bezopasnom orijentalnom izvoru:

hva1jujui

brejski i persijski. To kao da su bila najmanja medu njegovim

postignuima: bio je i pesnik, pravnik, polihistor, k.lasiar i ne-

umorni naunik , ije su ga sposobnosti preporuivaJe ljudima

kakvi su Bendamin Franklin, Edmund Beck, Vilijam Pit i Semjuel Danson. U dunom roku postavljen je na "uvaeno i
probitano mesto II Indiji" i neposredno po prispcu i preuzimanju dunosti u East [ndies Company poeo je vlastita prouavanja, koja su se sastojala u prikupljanju, klasifikovanju, u
domestikovanju injenica o Orijentu i, na taj nain, u njegovom
pretvaranju u oblast evropske nauke. Za svoje delo kojem je
dao naslov "Predmeti istraivanja tokom mog boravka u Aziji"
nabrojao je medu temama svojih istraivanja "zakone Hindua i
Muhamedanaca, modernu politiku i geografiju Hindustana,
najbolji nain da se vlada Bengalom, aritmetiku i geometriju, i
meovite nauke Azijaca, medicinu, herniju, hinn"giju i anatomiju Indusa, prirodnu proizvodnju [ndije, poeziju, retoriku i moral Azije, muziku istonih naroda, trgovinu , manufakturu, poljoprivredu i promet Indije" i tako dalje. Sedamnaestog avgusta
1787. skromno je pisao lo rdu Altorpu, "Moja jc ambicija da
upoznamindiju bolje nego to ju je ijedan Evropljanin do sada
poznavao." Eto gde je Balfur 1910. mogao nai prvi uzor svoje
pretenzije da kao Englez upozna Orijent bolje od ikog drugog.
Dounsov zvanini posao bio je zakon, zanimanje od simbolinog znaaja za istoriju orijentalizma. Sedam godina pre
nego to je Douns stigao u Indiju, Voren Hejstings je odluio
da Indusima treba vladati prema njihovim sopstvenim zakonima; bio je to projekat zahtevniji no to izgleda na prvi pogled,
jer je sanskritski zakonski kodeks postojao za praktinu upotre-

107

Jezik sanskrit, koja god bila njegova starost, ima udesnu strukturu; savreniji je oo grkog, bogatiji od latinskog i rafmiraniji od
oba, ali po glagolskim korenima i po gramatikim oblicima oboma
sli niji no to bi sluaj mogao prirediti; toliko slian, zapravo, da nijedan molog ne bi mogao da ih sva tri ispituje a da pri tom nije uveren da su proistekli iz nekog zajednikog izvora. 6O
Mnogi rani engleski orijentalisti u Indiji bili su, kao Douns,
naunici, ili pak, to je zanimljivo, lekari sa snanim misionarski m sklonostima. Koliko se moe rei, veina meu njima bila
je proeta dvostrukim ciljem: da istrauje lI nau ku i umetnost
Azije, u nadi da e tamo dovesti do poboljanja, i da unapredi

.. Arberry, Orientai Essays, str. 62-66.

108

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

znanje i pobolj~a umetnosti kod kue"')! : tako je zajedniki orijentalistiki cilj bio postavljen II Stogodimjaku (Centenary Volume) Kraljevskog azijskog drutva, koje je 1823. osnovao Henri Tomas Koulbruk. U svome bavljenju modernim OrijenraJcima, rani profesionalni orijentalisti kakav je bio Douns imali su
da ispune samo dve uloge, ali mi ih danas ne moemo kriviti
zbog ogranienja koja je njihovoj humanosti postavio oficijelan
zapadnjaki karakter njihovog prisuscva na Orijentu. Oni su
bili ili sudije, ili lekari. ak je i Edgar Kine, koji je pisao vie metaftziki nego realistiki, bio neodreeno svestan rog terapeutskog odnosa. "L'Asie a les prophetes tl (Azija ima proroke). rckao je u Duhu religija (Le Genie des re/igions); "L'Europe a les
doeteurs" (Evropa ima doktore).61 Pravo znanje o Orijentu polo je od temeljnog prouavanja klasinih tekstova i tek su posle toga ti tekstovi primenjeni na moderni Orijent. Suoeni sa
oiglednom oronulou i politikom impotencijom modernog
Orijentalca, evropski orijentalisti smatrali su svojom dunou
da spasu neto od izgubljene klasine orijentalne veliine , kako
bi "doveli do poboljanja" na postojeem Orijentu . Ono to su
Evropljani uzeli od klasine prolosti Orijenta bila je vizija (i hiljade injenica i anefakata) koju su samo oni mogli najkorisnije
da upotrebe; modernim Orijenta.lcima daji su pomo i boljitak
- a takoe i onu korist koju je donosio njihov sud o tome ta je
za moderni Orijent najbolje.
Za sve orijentalistike projekte pre Napoleona bilo je karakteristino da se unapred, pre projekta, moglo uiniti vrlo majo
kako bi projekt uspeo. Anketil i Douns, recimo, nauili su ono
to su nauiH o Orijentu tek kad su stigli onamo. Suoili su se,
tako rei, s itavim Orijentom i tek posle nekog vremena i posle
prilino mnogo improvizovanja mogli su da ga svedu na manju

oblast. Napoleon, na drugo; strani, nije eleo nita manje nego

d a uzme itav Egipat i njegove prethodne pripreme bile su nevieno obimne i temeljne. ak i tako, one su bile gotovo fanati no shematske i - ako mogu da upotrebim tu re - tekstualne,
i te emo osobine ovde podvrgnuti analizi. Tri su stvari bile Napoleonu na umu dokse u Italiji 1797. pripremao za svoj sledei
vojni potez. Najpre, ako se zanemari jo uvek pretea sila Engleska, njegovi vojni uspesi, koji su kulminicali mirom kod
Kampa Formija. nisu mu ostavili drugi prostor gde bi traio dodatnu slavu do Istok. Osim toga, samo neto ranije Taljemn je
zamerao zbog "les avantages a retirer de colonies nouvelles
dans les circonstances presentes" (koristi koje u sadanjim
o kolnostima mogu da se izvuku iz novih kolonija) i to je Napoleona, zajedno sa privlanim izgledima da povredi Britaniju,
povuklo na Istok. Drugo, Orijent je privlaiO Napoleona od
mladosti; njegovi mladalaki rukopisi, recimo, sadre rezime
Marinjijeve[storije Arapa (HIstotre desArabes) , a iz svih njegovih tekstova j razgovora oigledno je da je bio uronio - kako to

kae Zan Tm - u seanja i veliinu koji su vc-Livani za Aleksandrov Orijent uopte i za Egipat posebno. 6} Tako mu se ideja da
kao novi Aleksandar ponovo osvoji Orijent javila udruena s
dodatnom koriu da na tetu Engleske stekne novu islamsku
kolOniju. Tree, Napoleon je smatrao Egipat izglednim projektom upravo zato to ga je poznavao taktiki, strateki, istorijski i
- ne treba potceniti - tekstualno, to jest kao neto o emu je i
tao i to je poznavao kroz tekstove nOVijih kao i klasinih evropskih autoriteta. Sutina je u tome da je za Napoleona Egipat bio
projekt koji je u njegovom duhu. i kasnije u pripremama za
osvajanje, stekao realnost kroz iskustva koja pripadaju carstvu
ideja i mitova preuzetih iz tekstova, a ne iz empirijske realnosti.
Stoga su u nizu evropskih susreta sOrijentom Napoleonovi
planovi vezani za Egipat bili pIVi koji e specijalistiku orijenta-

Frederick Eden Pargiter, (prir.), Centenary Volume of the

Royal AsIalIe Soctety of Great Britain and Ireland 1823-1923
(Londo n: Royal Asiatic SOCiety, 1923), str. viii.
62 Quinet, Le Geniedes religions, str. 47.
61

109

Jean Thiry, Bonaparte en Egypte decembre 1 797 - 24 aout

1799 (Paris, Berger-Levrault, 1973), Sir. 9.
6}

llO

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

listiku analizu direkmo staviti u funkcionalnu kolonijalistiku

upotrebu; jer, poev od Napoleonovog vremena, orijenta1isr3
bi u kljunom trenutku, kad je trebalo da se opredeli lee li njegove simpatije i njegova lOjalnost na strani Orijenta ili na strani
osvajakog Zapada, uvek birao ovo drugo. to se samog imperatora tie, on je Orijent video samo onako kako je ovaj bio enkodiran najpre II klasinim tekstovima, a onda od strane orijenta1istikih eksperata, ija je vizija, zasnovana na klasinim tek-

mesto pogodno za realizovanje francuskih kolonijaHstikih

ambicija. Korist koju je Napoleon izvukao izVolnijevih tekstova
ticala se nabrajanja - i to stepenovanog prema tekoama problema s kojima se svaka francuska ekspediciona sila morala
suo iti na Orijentu.
Napoleon se eksplicitno poziva na Volnija u svojim razmiljanjima o egipatskom pohodu, Campagnes d'Egypte et de
Syrle, 1798-1799, koja je na Svetoj Jeleni posvetio generalu
Bertranu. Volni - pisao je Napoleon -smatra da postoje tri barijere za francusku hegemoniju na Orijentu i da e svaka francuska sila morati da vodi tri rata: jedan protiv Engleske, drugi protivotomanske porte i trei , najtei, protiv muslimana.65 Volnije
va procena bila je u isti mah promuuma i nepogreiva, jer je
Napoleonu, kao i svakome drugom ko bi itao Volnija, bilo jasno da su njegovo Putovanje i Razmiljanja bili korisni tekstovi koje treba da koristi svaki Evropljanin koji eli da pobedi na
Orijentu. Drugim reima, Volnijevo delo predstavljalo je prirunik za ublaavanje oka koji bi Evropljanin mogao da oseti u
direktnom susretu S Orijentom: itajte ovu knjigu, kao da je bila Volnijeva teza, i ne samo to vas Orijent nee dezorijentisati,
nego ete biti i kadri daga potinite sebi.
Napoleon je shvatio Volnija gotovo doslovno, ali na karakteristino tanan nain. Od prvog trenutka kada se egipatska ,,"oj
ska (Annee d'Egypte) pojavila na egipatskom borizomu, i
njeni su svi moguni napori da se muslimani ubede da "nous
sommeslesvraismusulmans" (mi smo pravi muslimani), kako
je reeno u Bonaparteovom proglasu narodima Aleksandrije,
2. jula 1798. 66 Praen timom orijentalista (i sedei na admiral-

stovima, bila, izgleda, korisna zamena za bilo kakav stvarni susret sa srvarnim Drijemom.
Napoleonova lista nekoliko desetina lOsavants" (naunika)
za njegovu egipatsku ekspediciju suvie je dobro poznata da bi
ovde o njoj trebalo detaJjno govoriti. Napoleonova je ideja bila
da naini neku vrstu ivog arhiva za ekspediciju, u obliku
studija koje bi o svim problemima sastavili lanovi Egipatskog
instituta (Institut d'Egypte) koji je on osnovao. Neto je manje
moda poznato da se Napoleon prethodno oslanjao na delo
Grofa de Volnija, francuskog putnika ije se delo Putovanje u
.Egipat i Siriju pojavilo u dva toma 1787. godine. Izuzev kratkog
Hnog predgovora, u kojem autor obavetava itaoca da je put
na Istok 1783. mogao preduzeti zahvaljujui iznenada stee
nom novcu (nasledstvo), Volnijev Voyage je gotovo deprimirajue bezlian dokument. Volni je oigledno video sebe kao naunika iji je posao da beJe-Li "etat" (stanje) svega onoga to vidi.
Vrhunac Putovanja javlja se u drugom tomu, tamo gde sc izvetava o islamu kao religiji. 64 Vojnijeva shvatanja bila su kanonski
neprijateljska prema islamu kao religiji i kao sistemu politikih
institucija j no Napoleon je ipak smatrao da su to delo i Volnijeva Razmiljanja o aktuelnom ratu s Turcima (Considerations
sur la guerre actuel de Turcs , 1788) posebno znaajni. Jer Volni je, na kraju krajeva, bio mudri Francuz i - kao atobrijan i Lamanin etvrt veka posle njega - gledao je na Bliski Istok kao na
~ Constantin-Fran~ois Volney, Voyage en Egypte et en Syrie
(Paris, Bossange,lS21), 2,241 i passim.

111

" Napoleon, Campagnes d'Egypte et de Syrte, 1798-1799, Memotrespour servira l'histoirede Napoleon (pariS: Comou, 1843) ,
1,211.
.. Thiry, Bonaparte en Egypte, str. 126. Vidi i, Ibrahim Abu-Lughod, Arab Redisrovery of Europe, A Study tn Cultural Encounters
(Princeton, N. J. : Princeton University Press, 19(3), str. 12-20.

112

113

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

skom brodu po imenu Orijent), Napoleon je iskoristio egipatsko neprijateljstvo prema Mamelucima i pozivanja na rc-

svojim divljenjem za islam i Muhameda i svojim oiglednim

divljenjem prema Koranu, koji je, inilo se, savreno poznavao. Zahvaljujui takvom postupanju , meu stanovnitvom
Kaira ubrzo je, izgleda, splasnulo nepoverenje prema okupatorima.69 Napoleon je kasnije dao svome izaslaniku K.leberu
striktna uputsrva da, poto on sam napusti Egipat, nastavi da
upravlja preko orijentalisti i religijskih islamskih voa koje
bude mogao da pridobije; svaka druga politika bila bi suvie
skupa i budalasta.70 Igo je verovao da je u svojoj pesmi tlLui"
(On) uhvatio taktinu slavu Napoleonove ekspedicije na Orijent:

volucionarnu ideju da svi imaju podjednaku mogunost da

povedu jedinstveno dobrohotan i selektivan rat protiv islama.

PlVog ardpskog hroniara ekspedicije, Abd-al-Rahmana al-Jabartija, vie nego i~ta drugo impresionirala je Napoleonova
sposobno~t da upotrebi naunike za uspostavljanje komakta
s lokalnim stanovnitvom - to, i utisak koji je stekao posmatrajui izbliza moderni evropski intelektualni establiment.67
Napoleon je svuda nastojao da pokae da se bori za islam;
sve to je rekao prevooeno je na arapski kakav je korien II
Koranu, b~ kao to je zapovednitvo annije neprestano nalagala vojnicima da imaju na umu islamsku senzibilnost. (Uporedimo, kad je o tome re, Napoleonovu taktiku II Egiptu sa
taktikom dokumenta Requerimiento, koji su - na panskom
- 1513. godine sastavili panci kako bi bio javno itan Indijancima: "Uzeemo vas, vae ene i vau decu inainiemo
od njih robove , i prodavati ih i raspolagati njima onako kako
budu zapovedala njihova velianstva [kralj i kraljica panije J;
i oduzeemo vam sva vaa dobra i uiniemo vam svako moguno zlo i nevolju, kao to se ini vazalima koji nee da sluaju", icd, itd.68) Kad se Napoleonu inilo da su njegove snage
suvie maje da se nametnu Egipanima, on je nastojao da navede lokalne imame, kadije, muftije i uleme da tumae Koran
u prilog Grande Armee. U tom cUju, ezdeset ulema koji su
predavali na Azaru pozvani su u njegov stan, ukazane su im
sve vojne poasti , a onda su doputali da im Napoleon laska
Abu-Lughod,Arab Rediscovery o/Europe, str. 22.
68 Citirano iz: Arthur Hetps, The Spanish Conquest of America (London, 1900) , str. 196, kod: Steven Greenblatt, "Learning
to Curse: Aspects of Linguistic Colonialism in the Sixteenth Century", ll : First Images of America: The Impact 0/ the New World
on the Old, ed. Fredi Chiapelli (Berkeley: University of California
Press, 1976), str. 573 .
67

Kraj Nila, naoh ga jo jednom.

Egipat blista vatrama njegove zore;

Njegovcarski orbis uspinje se na Orijentu.
Pobednik, entuzijast, s bezbrojnim postignuima,
Silan, zadivio je zemlje silnih.
Stari eicf divili su se mladom i mudrom emiru.
Ljudi su se plaili njegovog nevienogorujaj
Uzvien, pojavio se meu zbunjenim plemenima
Kao Muhamed sa Istoka. 71
Takav trijumf mogao je biti pripremljen samo pre vojnog
pohoda, i to moda samo od strane nekoga ko nije imao prethodnih iskustava s Orijentom, osim onoga to su mu rekli naunici i knjige. Ideja da se povede kompletan nauni kor u
velikoj je meri aspekt tog tekstualnog stava prema Orijentu. A
taj stav su sa svoje strane podravali specifini revolucionarni

Bonaparte en Egypte, str. 200. Napoleon nije bio samo

cinian. Za njega se pria da je sa Geteom raspravljao oVolterovom
Mahometu i da je branio islam. Vidi Christian Cherfils, Bonaparte
et l'lslam d'apres les documentsfranfais arabes (PariS: A. Pedone,
1914), str. 249 i passim.
7O Thiry, Bonaparte en Egypte, str. 434.
7 1 Hugo, Les Orientales, u Oeuvres poetiques, 1: 684.
69 Thiry,

114

115

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

dekreti (posebno onaj od 10. enninala An III - 30. marta

1793, kojim je II Nacionalnoj biblioteci (Bihliotheque narionale) ustanovljena ecole publique (javna kola), gde e se
predavati arapski, turski i persijski).72 koji su imali racionaH
stiki cilj - razbijanje misterije i institucionaJizovanje ak i
najzamrenijeg znanja. Tako su mnogi od Napoleonovih prevodilaca orijenta1is[a bili uenici Silvestra de Sasija, koji je,
poev od juna 1796, bio pIVi i jedini uitelj arapskog u Ecole
pubHque des languages orientales Gavoaj koli za orijentalne
jezike) . Sasi je kasnije postao uitelj gotovo svakog ozbiljnog
orijentaliste II Evropi, gde su njegovi uenici dominirali ovim
poljem tokom tri etvnine veka. Mnogi od njih bili su politi
ki korisni na isti nain na koji su neki orijentalisti biH korisni

prisvajanju jedne zemlje od strane druge, u Description de

I'Egypte, objavljenom u dvadeset tri ogromna toma izmedu
1809. i 1828. godine."
Jedinstvenost Opisa ne lei samo II njegovoj veliini, pa ak
ni II obavctenosti njegovih saradnika, nego u stavu prema
predmetu. i upravo taj stav ini ovo delo veoma zanimljivim za
prouavanje modernih orijentalistikih ~rojekata. ~rvih nek~
liko stranica pre/ace histOrique, iz pera Zan-Batist-Zozef Funjea, sekretara Instituta, jasno pokazuju da su se, "radei" Egipat,
naunici rvali i sa nekom vrstom nekrivotvorenog kulturalnog,
geografskog i istorijskog znaaja. Egipat je bio sredinja taka
odnosa izmedu Afrike i Azije, izmeu Evrope i Istoka, izmedu
s eanja i aktuelnosti.

II

Napoleonovom pohodu na Egipat.

Ali, ophoenje s muslimanima inilo je samo jedan deo

Napoleonovog projekta da ovlada Egiptom. Drugi deo sastojao se u tome da ga navede na potpuno otvaranje, da ga uini
sasvim pristupanim za evropska istraivanja. Egipat je najpre
bio zemlja mranjatva i deo Orijenta, za koji se dotle znalo
iz druge ruke, kroz poduhvate ranijih putnika, naunika, i
osvajaa, da bi potom postao odsek francuske nauke. Tekstualni i shematski stavovi vidljivi su i tu. Institut, sa svojim timom istoriara, hemiara, biologa, arheologa, hirurga, i antikvara, bio je nauna divizija vojske. Njen posao nije bio nita
manje agresivan: da se Egipat prebaci
na moderni francuski; i
,
za razliku od Description de l 'Egypte od Opata Le Maskrijera,
Napoleonov poduhvat trebalo je da bude univerzalan. Gotovo od prvog trenutka okupacije, Napoleon je vodio rauna
da Jnstitu[ pone sa sastancima i eksperimentima - sa svojom
misijom iznalaenja injenica, kako bismo je danas zvali. to
je najvanije, sve reeno, vieno i proueno moralo je biti zapisano i doista je bilo zapisano u tom velikom kolektivnom
Henri Deh&ain. Si/vestre de Sacy, ses contemporaines et ses
disc/ples (Paris, Paul Geuthner, 1938), str. v.
72

Smeten izmeu Evrope i Azije, i lako komunicirajui s Evropom, Egipat zauzima sredite drevnog kontinenta. Ta zemlja predstavlja samo velike uspomene; to je zemlja umetnosti, sa nebrojenim spomenicima; njeni glavni hramovi i palate u kojima su stanovali kraljevi jo postoje, mada su njene poslednje drevne graevine
podignute u vreme Trojanskog rata. Homer, Likurg, Solon, Pitagora i Platon ili su u Egipat da prouavaju nauku, religiju i zakone.
Aleksandar je tu izgradiO prebogat grad koji je dugo uivao u trgovakOj nadmoi i doiveo da svedOi kako Pompej, Cezar, Marko
Anconije i Avgust od luuju meu sobom o njegovoj sudbini i sudbini itavog sveta. Zato ima razloga to ova zemlja privlai panju
slavnih vladara koji u ruci dIe sudbinu svojih naroda.
Nikada nijedna nacija, bilo na Istoku ili na Zapadu, nije zgrnula
znaajnu silu a da se nije okrenula i prema Egiptu, verujui da je on
njena prirodnasudbina. 7..
Description de I'Egypte, ou Recueil des obseroations et des
recherches qui ont ete faites ln Egypte pendant l'expeditlon de farmee jra1tfaise, publie par les ordres de sa majeste I'empereur Napoleonlegrand, 23 toma (paris, lmprimerie imperiale, 1809-1,828).
7" Fourier, Pre/ace histOrique, tom 1, Description de l'Egypte,
str. 1.
73

117

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

Zato to je Egipat imao ogroman smisao za umetnost, nauku i

vladanje, njegova uloga bila je da bude pozornica na ko joj e se
odigrati akcije od znaaja za svetsku istoriju . Osvajaju i Egipat,
modeme sUe e , prirodno, demonstrirati svoju snagu i opravdati istoriju ; sudbina Egipta bila je da bude anektiran. najradije
Evropi. Uz lO, ta sila bi ula i II istoriju, iji je zajedniki element
bio definisan velianstvenim likovima kakvi su bili Homer,
Aleksandar, Cezar, Platon, Solon i Pitagora, koji su uveli ali Orijent svojim prethodnim prisustvom na njemu . Orijent je, ukrat-

Napoleon je cenio uticaj koji je taj doga~j mogao imati na odnose

meu Evro~, Orijenta i Afrike, na med1teransku trgovaku mor~ariCu i na sudbinu Azije ... Napoleon je hteo da prui Drijemu ~o
ristan evropski primer, da, zatim, uini ivot tamonjih stanovOlka
prijatnijim, kao i da im prui prednosti usavdene civilizacije, ,
'
Nita od toga ne bi bilo mogu no bez neprestanog veztvanJa
75
umetnosti i nauke za sam projekt.

116

k o, postojao kao niz vrednosti koje nisu pripisane njegovoj mo-

dernoj stvarnosti, nego mnotvu znaajnih kontakata koje je

imao sa dalekom evropskom prolou . To je ist primer tekstualnog. shematskog stava o kojem sam govorio.
Na slian nain , Furije nastavlja na preko stotinu stranica
(svaka stranica je, sluajno , velika jedan kvadratni metar, kao
da se verovalo da su projekt i veliina stranice srazmemi jedno
drugom) . Oslanjajui se na slobodno lebdeu prolost, on mora da opravda Napoleonov pohod, kao neto ro je moralo biti
preduzeto kad sc ve dogodilo. Dramska perspektiva stalno je
prisutna. Svestan svoje evropske publike i orijentalnih figura
kojima manipulie, on je pisao:
Svako se sea utiska koji je na itavu Evropu ostavila iznenau
jua novost da su Francuzi na Orijentu ... O tom velikom projektu
razmiljalo se u tiini i on je pripreman s takvom energijom i tajnovitou , da je oprez naih neprijatelja, kojeg smo se bojali, zavaran;
tek u trenutku kad se dogodio, shvatili su da je planiran, preduzet i
izveden uspeno ...
Tako dramatian coup de theatre
je prednosti i za sam Orijent:

(neoekivan

preokret) imao

Ta zemlja, koja je prenela svoje znanje tolikim nacijama, danas je

uronjena u varvarstvo.
Sam o he ro j moe da spoji sve te
o pisuje:

ini oce

'o

Da vrati region iz njegovog sadanjeg varvarizma njegovoj

ne kadanjoj klasinOj veliini j da (na sopstvenu korist) poui
O rij e nt obiajima modernog Zapadaj da potini ili um~ji
vojnu silu kako bi uveliao projekt velianstvenog znanJa,
steenog u procesu politike dominacije ~a~ Orijento~ ; d~
izrazi Orijent, da mu oblik, identitet, defiOlclJu, u celost1 pnznajui njegovo mesto u seanju , njegovu vanost za imperijalnu strategiju i njegovu "prirodnu" ulogu kao d~.atka Evrope j da svekoliko znanje sakupljeno tokom ~olomJ~ne ~ku
pacije ovena naslovom "doprinos modernOj nau~1 , P~I e
mu domae stanovnitvo nije ni konsultovano, OI tretIrano
kao ita drugo do kao pretekst za tekst koji nije imao za cilj
da bude koristan domaimaj da sebe osea Evropljaninom
koji vlada, gotovo po svojoj volji, orijentalno~ istor.i!O~, ~~e
menom i geografijom; da s[Vori nove oblasti speclJallZaclJe;
da ustanovi nove discipline; da podeli, pregrupie, shematizuje, slOi, popie i zabelei sve to vidi (i ne vidi); da gene~
lizuje svaki vidljivi detalj i da svaku generalizaciju pretvoCl u
neizmenljiv zakon o orijentalnoj prirodi, temperame~.tu ,
mentalitetu, obiajima ili tipu; i iznad svega, da pren,ese ZIVU
realnost u tekstove, da poseduje (ili misli da posedUJe) aktu:
elnost pre svega zato w nita na Orijentu ne mo~e ~~ od~h
njegovoj moi: to su svojsrva orijentalistik~ prOjekCije ko~a
je u celosti realizovana II DeSCription de ['Egypte , delu, ~oJ:
je i samo bilo moguno i koje je dobilo snag~ zah~a1JUJUC'
Nap o leonovom potpuno orijentalistikom prozdaranJu Eglp-

i up ravo to Furije sad

" IbO
t d , str, III .
000

118

119

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

ta uz pomo instrumenata zapadnog znanja i moi. Scoga Furije zavnava svoj Predgovor objavljujui da e istorija upamtiti da je "Egypte Cut le theatre de sa [Napoleon's] gloire, et
preserve de I'oubli [Qutes les circonstances de cet evenement
extraordinaire" (Egipat /jel pozornica Napoleonove slave i u

vani kao verni relikti velikog Napoleonovog pohoda na Orijent ."

No, vojni neuspeh Napoleonove okupacije Egipta nije unitiO i plodne efekte koje je njegova sveukupna projekcija imala
za Egipat ili ostatak Orijenta. Sasvim doslovno, okupacija je porodila itavo moderno iskustvo Orijenta interpretiranog iz univerzuma diskursa koji je Napoleon zasnovao u Egiptu, kroz institucije dominacije i diseminacije kakve su bile Institut i Opis.
Namera je, kako ju je okarakterisao arl-Ru, bila da "Egipat, vrae n prosperitetu, cegenerisan mudrom i prosveenom upravo m ... prospe svoje civilizacijske zrake preko svojih orijentalnih suseda. titIO Istina, druge evropske sile nastojae da se takmie u ovoj misiji, a Engleska vie od svih. Ali, ono to e se dogoditi kao trajna zaostavtina zajednike zapadne misije na Orijentu - uprkos unutarevropskim sporovima, neprilino; kompeticiji ili direkmom ratu - bie stvaranje novih projekata, novih vizija, novih preduzea koja kombinuju dodame delove starog Orijenta sa osvajakim evropskim duhom . Posle Napoleona, jezik orijentalizma se radikalno promenio. Njegov opisni
realizam podignut je na vii stepen i postao je ne samo stil predstavljanja, nego jezik, odnosno sredstvo stvaranja. Zajedno sa
langues meres (osnovni jezici), kako je Antoan Fabr d' Olive nazvao one usnule izvore modernih evropskih narodnih jezika,
Orijent je rekonstruisan, preureen, napravljen, ukratko - roen iz orijentalistikih napora. OpiS je postao uzor svih drugih
napora da se Orijent priblii Evropi, zatim da se u potpunosti
apsorbuje i - to je najvanije - da se njegova neobinost, a u
sluaju islama, njegov neprijateljski karakter, poniti, ili bar

va od zaborava sve okolnosti tog izuzetnog dogaaja) .76

Description tako istiskuje egipatsku ili orijentalnu istoriju
kao istoriju koja poseduje sopstvenu koherenciju , identitet i

smisao. Umesto toga, istorija kakva je zapisana

II

Description

nadoknauje

egipatsku ili orijentalnu istoriju identifikujui samu sebe direktno i neposredno sa svetskom istorijom, to je
eufemizam za evropsku istoriju. Sauvati neki dogaaj od zaborava znai, II glavi orijentaliste, isto to i pretvoriti Orijent u pozorite za predstavljanje Orijenta: Furije to gotovo doslovno
kae. tavie, ve sama snaga opisivanja Orijenta modernim zapadnjakim pOjmovima uzdie Orijent iz carstva tihe opskurnosti, gde je leao zanemaren (ako se izuzme rudimentarno
mrmljanje o ogromnom, aH nedefinisanom oseanju vlastite
prolosti) u svede prostore modeme evropske nauke. Tamo taj
novi Orijent figurira - recimo u biolokoj tezi ofroa Sent-llera
u Description - kao potvrda zakona zooloke specijalizacije,
koje je formulisao Bifon .n Ili slui kao "contraste frappante
avec les habitudes des nations Europeennes" (frapantna suprotnost obiajima evropskih nacija),'8 gde "bizarre jouissances" (udno uivanje) Orijentalaca slui da naglasi trezvenost i
racionalnost zapadnih obiaja . Ili, da navedem jo jedan nain
korienja Orijenta, ekvivalenti onih fiziolokih osobina koje
su omoguile uspeno balsamovanje tela traeni su II evropskim telima, kako bi vitezovi, pali na polju asti, mogli biti sau-

To je Oigledno u : Baron Larrey, Notice sur la confonnation

physique des egypttens et des differentes races qui habitent en
Egypte, suivie de quelques refle.xions sur l'embaumement des momies, tom 13,Descrlptton de l'Egypte.
80 Citirano u: John Marlowe, The Making of the Suez Canal
(London, Cresset Press, 1964), str. 31.
79

str. xcii.
n Etienne Geoffroy Saint-Hilaire, Histoire natureIle des poissonsduNII, tom 17,Descrlptlonde l 'Egypte, str. 2.
78 M . de Chabrol, Essai sur les moeurs des habitants modernes
de l'Egypte, tom 14,Descrlptlon de l'Egypte, str. 376.
76 Ibid,

120

Raspon orijentalizma

prigui i smanji. Jer, islamski Orijent e se ubudu e javljati kao

kategorija ko ja oznaava snagu orijenta1ista. a ne islamske narode kao ljude ili njihovu iSlOriju kao istoriju.
Tako je iz Napoleonovog pohoda proiziIo mnotvo tekstualne dece, od atobrijanovogltineraire, LamartinovogPutovanja na Orijent (Voyage en Orient) , do Floberove Salambo, a u
iSlO! o:adiCiji stoje i Lejnove Navike i obiaji modernih Egipa
na ,lina istorija bodoasnitva u al-Medinu I Meku (Personal Narrative of the Pi/grlmage to al-Madinah and Meccah)
od Riarda Bartana. Ono to ih povezuje nije samo injenica da
svi POti~u iz legendi o Orijentu i doivljaja Orijenta, nego i njihovo ucena oslanjanje na Orijent kao neku vrstu materice iz
koje su izali . Ako se, paradoksalno, isposcavilo da su te kreacije
visoko stilizovani simulakrumi, precizno skovane imitacije uverenja o tome kako izgleda ivi Orijent. to ni u kom sluaju ne
umanjuje snagu njihove imaginativne koncepcije, niti snagu
evropskog vladanja Drijemom, vladanja iji su prototipi bili Kaljostro, veliki evropski otelotvoritelj Orijenta, i Napoleon, njegov prvi moderni osvaja .
Umetnika ili tekstualna dela nisu bila jedini proizvod Nap'<?'1~onovo~ pohoda. Tu su i, svakako uticajniji, nauni projekt,
IJI Je glavnI rezultat Uporednt sistem t opta istorija semitskih
jezika (Systeme compare et histoire generale des langues semltiques) od Ernesta Renana, zavren 1848, za - evo zabavnog detal!a~. Pnx V~lney, i geopolitiki projekt, u okviru kojeg su najvazml' Sueck, kanal i engleska okupacija Egipta iz 1882. od Ferdinanda Lesepsa. Razlika izmeu jednog i drugog nije samo u
irini zahvata, nego i u kvalitetu orijentalistikog uverenja. Renan je odista verovao da je u svom delu rekreirao Orijent kakav
je ovaj stvarno bio. Leseps je, na drugoj strani, uvek bio nekako
uplaen novinom koju je njegov projekt izazvao na starom Orijentu i to se oseanje prenosilo na sve one za koje otvaranje kanala 1869. nije bilo obian dogadaj. U svome Glasniku za izletnike i turiste (Excurstonist and Tourist Advertiser) za 1. jul
1869. Tomas Kuk nastavlja Lesepsoventuzijazam:

Orijentalizam

121

Sedmog novembra e velianstvenom inauguralnom sveanou,

na kojoj e gotovo svaka kraljevska porodica Evrope imati svoje
specijalne predstavnike, biti proslavljen uspeh najveeg ininjerskog dela ovog s tolea . Odista, ta e prilika biti neto izuzetno. Formacija linije vodene komunikacije izmeu Evrope i Istoka bila je
vekovima predmet razmiljanja, okupirala je umove Grka, Rimljana, Saksonaca i Gala, ali tek je pre nekoliko godina moderna civilizacija poela ozbiljno da oponaa napore drevnih faraona koji su
pre mnogo stolea konstruisati kanal izmeu dva mora, iji tragovi
postoje i danas ... Sve tO je povezano sa [modernim] delima ima
najiri raspon, a uvid koji nam prua mala broura koja opisuje
ovaj poduhvat, iz pera evalijea de St. Stesa, vanredno impresivno
predstavlja nam genij vrhovnog uma - gospodina Ferdinanda de
Lesepsa - zahvaljujui ijoj je istrajnosti, mirnoj smelosti i dalekovidosti san vekova na kraju postao stvarna i opipljiva injen1ca ...
projekt koji zbliava zemlje Zapada i Istoka, i tako sjedinjuje civilizacije razliitih epoha.81
Kombinacija starih ideja i novih metoda, spajanje ku l-turi ije
su veze sa devetnaestim vekom bile razliite, istinsko nametanje snage modeme tehnologije i intelektualne volje dvama ranije s tabilnim i podeljenim geografskim entitetima kakvi su Is~
tok i Zapad - to je ono to primeuje Kuk i ~to , u svojim dnevni
cima, govorima, izvetajima i pismima propagira Leseps.
Genealoki, Ferdinandov poetak bio je pun obeanja. Njegov otac Mat je de Leseps doao je u Egipat s Napoleonom i
ostao tamo (kao "neslubeni francuski predstavnik", kae Marlo u 82) etiri godine poto su se Francuzi evakuisaH 1801. U
mnogim svojim kasnijim tekstovima Ferdinand se poziva na
Napoleonovo zanimanje za kopanje kanala, koji je Napoleon,
poco je bio ravo infannisan, smatrao neostvarljivim ciljem.
Inficiran hirovitom istorijom projekata gradnje kanala, koja je
Citirano u : John Pudney, Suez: De Lesseps' Canal (New York:
FrederickAPraeger, 1969) , str. 141-142.
82 Marlowe, Makingo!theSuezCanal, str. 62.
81

122

Orijentalizam

Raspon orijentalizma

obuhvatala i francuske zamisli podravane od strane Rieljea i

sensimonista, l..eseps se vratio II Egipat 1854, da bi se upustio II
poduhvat koji e biti okonan petnaest godina kasnije. Nije
imao stvarno inenjersko obrazovanje. U pokretu ga je odravala ogromna vera u vlastite gotovo boanske sposobnosti graditelja, pokretaa i stvaraocai kad su mu njegovi diplomatski i
finansijski talenti doneH podrku Egipta i Evrope, stekao je, iz-

I borite se kao oni ispod piramida,

Njihovih etiri hiljade leta u vas gleda!
Da, za ceo svet! za Aziju i Evropu,
za daleka podneblja koja no sakriva,
za verolomnog Kineza i polugolog Indusa,
Za narode srene , humane i hrabre,
za narode zle, za narode sunje,
za one koji jo nisu uli za Hrista.M

gleda, neophodno znanje da stvari dovede do kraja. Moda je

jo korisnije to je nauio kako da postavi svoje potencijalne

sponzore na pozornicu svetske istorije i navede ih da vide ta
njegov "pensee morale" (moralna misao) , kako je nazivao svoj
projekat, zaista znai. ''Vous envisagez" t rekao im je 1860, "les
irnmenses services que-le rapprochement de l'occident et de

I 'orient doit rendre a la civilisation et au developpement de la

richesse generale. Le monde attend de vous un grand progres
et vous voulez TC::pondre a l'attente du monde" (Uzmite u obzir
... ogromne usluge koje e pribliavanje Okcidenta Orijentu sigurno uiniti civilizaciji i razvoju opteg bogatstva. Svet od vas
oekuje veliki napredak, a vi elite da odgovorite na ta oekiva
nja) .83 U skladu s tim , ime investicione kompanije koju je
Leseps formirao 1858. bilo je simbolino i odslikavalo je grandiozne planove koje je on gajio: Compagnie universelle. Godine 1862, Francuska akademija raspisala je nagradu za epsku
pesmu o kanalu. Somije, dobitnik, ispisao je neverovatne hiperbole, od kojih nijedna nije bila fundamentalno suprotna
Lesepsovoj slici o vlastitim namerama:
Na posao! Neimari, koje Francuska nam alje,
Utrite, za ceo svet, ovaj novi putI
Oevi vai, heroji, ovde su stali j
Budite neustraivi kao oni,
83 Ferdinand de Lesseps, Lettres, journal et documents pour
servira I'bistoiredu Canal de Suez (paris, Didier, 1881), 5, 310. U
vezi s ta nom karakterizacijom Lesepsa i Sesila Roda (Cecil Rhodes) kaomistilci. vidi Baudet,ParadiseonEartb, str. 68.

123

(Au travail! Ouvriers que notre France eovoie,

Tracez, pour l'univers , cette nouveUevoiel
Vos peres; les heros ; sont venus jusqu'icij
Soyez fermc comme aux intrepides,
Comme euxvous combattez aux pieds des pyramides,
Et leun quatre mille ans vous contemplent aussi!
Oui, c'est pour l'univers! Pourl'Asie et ('Europe,
Pour ces climats lointain que la nuit enveloppe,
Pour le Chinois pecfide etl'Indien deminu j
Pour les peuples heureux, libres,humaios et braves,
Pour les peuples mechants; pour les peuples esclavesj
Pour ceux aqUi le Christ est encore inconnu.)
Leseps nigde nije bio elokventniji i domiljatiji nego kad bi bio
pozvan da opravda ogromne trokove u novcu ljudstvu, koje
je zahtevao kanal . Mogao je da izrcci!Uje statistiku koja e oa
rati svako uVO; jednako teno umeo je da citira Herodota i macitimne statistike. U svojim dnevnikim belekama iz 1864. s odobravanjem je citirao zapaanja Kazimira Lekonta da ekscentrian ivot razvija znatnu originalnost u oveku, a od originalnosti nastaju veliki i neobini poduhvati. 85 Ti poduhvati sami sebe
opravdavaju. Uprkos nezaboravnom pedigreu greaka, ogromCitirano U : Charles Beatty, De Lesseps o/Suez: The Man and
H/s Times (New York Harper & Brothers, 1956), str. 220.
85 De Lesseps, Lettres,journal et documents, 5: 17.
8<1

124

125

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

nim trokovima, zapanjujuim ambicijama da promeni na in

na koji e Evropa tretirati Orijent, kanal je bio vredan truda. Bio
je to jedinstven projekt kadar da obori primedbe onih koji su
konsultovani i da, popravljajui Orijent II celini, uini ono to
spletIcarski Egipani, perfidni Kinezi i polugoli Indusi nikada
sami ne bi mogli da urade za sebe.
Ceremonija otvaranja u novembru 1869. bila je prilika koja
je, nita manje nego itava istorija Lesepsovih mahinacija. savreno otclovljavala njegove ideje. Tokom etiri godine. njegovi
govori, pisma i broure bili su ispunjeni vanredno energinim i
teatralnim cenikom . U traganju za uspehom, on je (uvek II prvom licu mnoine) uspevao za sebe da kae i: stvorili smo, borili smo se, raspolagali, postigli, inili, cenili, istraja1i, unapreUj ;
nita, ponavljao je II mnogim prilikama, nije moglo da nas zau
stavi, nita nije bilo nemogue, nita, u krajnjoj liniji, nije bilo
vano osim real izavanja "le resultat final, le grand but" (kraj
njeg rezultata, velikog cilja), koji je on zamislio, definisao i ka.
nano izveo. Kad se papski izaslanik 16. novembra obratio sku
pu velikodostojnika, njegov govor je oajniki nastojao da bu
de na nivou intelektualnog i imaginativnog spektakla koji je nu
dio lesepsov kanal:

Boga, oseaju veseli drhtaj svog uzajamnog bratstva! 0, Okciden

(ll! O. Orijentu! Pribliite se, pogledajte, prepoznajte, pozdravite,
I
zagrl ltese ....
Meutim, iza tog materijalnog fenomena, pogled mislioca otkriva horizonte prostranije od merljivih prostora, horizonte bez
granica gde se kre u najuzvienije sudbine, najslavnije pobede,
najbesmnnija verovanja Ljudskog roda ...
[Boel nek se va boanski dah rasprostre po ovim vodama!
Nek ovuda proe i vrati se, sa akcidenta na Orijent, sa Orijenta na
Okcident! O, Boe! Posluite se tim putem da pribliite ljude jedne
drugima!86

Moemo potvrditi da as koji je upravo otkucao nije samo je

dan od najsvedijih trenucaka ovog veka, ve i jedan od najveih i
najpresudnijih koje je oveanstvo videlo, otkad ovde postoji isto
rija. Ovo mesto, gde se granie - a da se od sada tu ne dodiruju Afrika i Azija, ovaj veliki praznik ljudskog roda, ovo dopunjavanje
uzvienog i kosmopolitskog, svih rasa zemljine lopte, svih zastava,
svih barjaka, koji lepraju veselo pod ovim bliscavim i beskrajnim
nebom, krst uspravan i potovan od svih naspram polumeseca, koliko je divota, koliko oaravajuih kontrasta, koliko uzvienih sna
va postalo opipljiva realnost! i, u ovom spoju toliko uda , koliko te
ma za razmiljanje za mislioca, koliko radosti u sadanjem trenutku i u perspektivamaza budunost , koliko uzvienih nadanja! ...
Dve krajnosti zemljine lopte pribliavaju sc; pribliavaju i se,
one se pepoznaju; prepoznavajul se, svi ljudi, deca jednog istog

Izgledalo je da je itav svet eljan da sc pokloni delu koje je bog

mogao samo da blagoslovi i da koristi i sam. Stare distinkcije i
inhibicije razreene su: krst je savladao polu mesec, Zapad je
doao na Orijent da odatle nikad ne ode (sve dok jula 1956. Gama l Abdel Naser nije, u ime Egipta, preuzeo Succki kanal , izgovaraj ui Lesepsovo ime) .
U ideji Sueckog kanala vidimo logiki zakljuak orijentalistike misli i, to je jo zanimljivije, orijentalistikog napora.
Azija je za Zapad nekada predstavljala utljivu daljinu i tuinu ;
islam je bio milimntni neprijatelj evropskog hrianstva. Da bi
se savladale ove strane konstante, Orijent je najpre morao da
se upozna, zatim da se osvoji i prisvoji, pa da bude nanovo stva.
ren od strane naunika, vojnika, sudija, koji su ekshumirali za
boravljene jezike, istorije, rase i kulture , kako bi ih - s one stra
ne modernog orijentalnog vidokruga - predstavili kao stvarni
klasini Orijent, koji se moe koristiti da se sudi o modernom
Orijentu i da se njime vlada. Zatamnjenost je iezla, da bi je zamen ila staklena bata; Orijent je bio re naunika, koja oznaa
va ono to je moderna Evropa nedavno nainila od jo uvek
udnog Istoka. De Lesepsov kanal je konano ponitio udaljenost Orijenta, njegovu usaml;eniku intimu daleko od Zapada,
njegovu postojanu egzotinost. Ba kao to se granice izmeu
"Ibid., str. 324-333.

126

127

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

zemalja mogu pretvoriti II tenu arreriju, tako je i Orijent od otparnog neprijatelja pretvoren II ljubaznog i pokornog partnera. Posle Lesepsa niko nije, strogo uzev, mogao govoriti o Orijentu kao o nekom drugom svetu. Postojao je samo Itna" svet,
Iljedan" , povezan svet, jer je Suecki kanal zbunio poslednje provincijalce koji su verovali II razliku izmeu svetova. Od tada je
predstava o "Orijentalcimall administrativna ili egzekutivna i
porinjena je demografskim, ekonomskim i sociolokim inio
cima. Za imperijaliste kakav je bio Balfur, ili za antiimperija1iste
poput A. D. Hobsona, Orijentalac je, kao i Afrikanac, pripadnik podreene rase i nije nuno stanovnik nekog geografskog
podruja. Leseps je uklonio geografski identitet Orijenta povlaei Orijent (gowvo doslovno) na Zapad i konano razvejavaju
i pretnju koju je sobom nosio islam. Pojavie se nove kategori.
je i iskustva, ukljuujui i one imperijalne i orijentalizam e im
se vremenom prilagoditi, ali ne bez izvesnih tekoa.

Ije privlaili itaoce, kao to je sluaj i dan danas. Uobiajena je

4. Kriza
Moe izgledati udno da se kae da je nekome ili neemu
svojstven tekstualni stav, ali prouavalac knjievnosti lake e
razumeti tu frazu ako se seti onih shvatanja koja Volter napada
u Kandidu, ili pak shvatanja realnosti, kakvo Servantes podvrgava satiri u Don Kibotu. Tim piscima se ini neospornim da je
pogreno pretpostaviti da ta prenapuena, nepredvidljiva i
problematina zbrka u kojoj ive ljudska bia moe da se razume na temelju onoga to kau knjige, odnosno tekstovi; doslovno primeniti na realnost ono to je ovek nauio iz knjiga
znai rizikovati ludilo ili propast. Nikome nee pasti na pamet
da se koristi Amadisom od Galije kako bi razumeo esnaesto
vekovnu (ili dananju) paniju, kao to niko ne bi pOmislio da
pokua da na osnovu Biblije razume, recimo, Donji dom . No,
ljudi su pokuavali i jo uvek pokuavaju da razumeju tekstove
na tako priprost nain, jer inae Kandid i Don Kihot ne bi i da

lj udska greka da se daje prednost shematskom autoritetu teksta nad dezorijentiuim susretom sa ljudskim svetom. No, da li
je ta greka neprestano prisutna, ili postoje okolnosti koje vie
nego druge omoguavaju da prevlada tekstualni stav?
Dve Situacije idu u prilog tekstualnom stavu.Jednaje kad se
ljudsko bie izbliza suoi sa neim relativno nepoznatim i preteim, dotad dalekim. U takvom sluaju, ovek moe da posegne ne samo za onim emu je u njegovom preanjem iskustvu
ta novina slina , nego i za onim to je o tome prOitao . Putopisi
ili vodii su otprilike isto onoliko "prirodne" vrste teksta, isto su
o noliko logini u svojoj kompoziciji i upotrebljivosti kao i bilo
koja druga knjiga, i to upravo zbog te ljudske sklonosti da se
posegne za tekstom kad neizvesnosti putovanja po neobinim
krajevima zaprete da ugroze ovekovu smirenost. Mnogi putnici umeju da kau kako iskustvo u novoj zemlji nije ono to su
oekivali, mislei da to ne odgovara onome to su prOitali. l,
naravno, mnogi pisci putopisa ili vodia komponu;u svoje knjige tako da mogu da kau daje zemlja takva i takva, to jest daje
raznolika, skupa, zanimljiva itd. U oba sluaja, smisao je da knjiga uvek moe da opie ljude, mesta i iSkustva, toliko ak da
stekne vei autoritet i upotrebljivost od aktuelnosti koju opisuje. Komedija Fabrisa del Donga u njegovom traganju za bitkom
kod Vaterioa nije toliko u tome to on ne nalazi bitku, nego to
je trai kao neto o emu je nauio iz tekstova.
Druga situacija koja ide u prilog tekstualnom stavu je privid
uspeha. Ako neko proita knjigu II kojoj se tvrdi da su lavovi
razjareni, a onda se sretne s razjarenim lavom (ja, naravno,
uproavam), sva je prilika da e hteti da proita jo knjiga istog
autora i da e im verovati. A ako, uz to, knjiga o lavovima poua
va oveka kako da se ophodi sa razjarenim lavovima i pouka se
pokae ispravnom, onda e autor ne samo zadobiti poverenje,
nego e biti i nagnan da okua ruku u drugim vrstama pisanja.
Postoji prilino sloena dijalektika uzajamnog pojaavanja, u
kojoj su iskustva italaca u stvarnosti odreena onim [Q su

128

129

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

a to sa svoje strane utie na pisce da se prihvate pp-odmeta unapred defmisanih itaoevim iskustvima. Knjiga k6ja se
bavi susretom s razjarenim lavovima moe da dovede do pisanja niza knjiga o stvarima kao to su lavlja razjarenost, poreklo
razjarenosti itd. Slino tome, m se ue tekstovi usredsreduju
na predmet - ne vie na lavove, nego na njihovu razjarenost -

sled ica) i orijentalnog utanja rezultatom i znakom velike snage zapadne kulture, njene volje za mo nad Orijentom. Ali, postoji i druga strana te snage, strana ija egzistencija zavisi od pri(iska orijenta1istike tradicije i njenog tekstualnog stava prema
Orijentu; ta strana ivi vlastitim ivotom, kao i knjige o razjarenim lavovima, dok lavovi ne progovore. Perspektiva u koju se
retko stavljaju Napoleon i Leseps - da uzmem dvojicu medu
mnogima koji su kovali planove za Orijent - pokazuje ih kao
ljude koji istrajavaju u bez-dimenzionalnoj tiini Orijenta,
uglavnom zato to diskurs orijentalizma, pored nemoi Orijenta da uini ita u vezi s tim, proima njihovu aktivnost smislom,
shvatljivo u i realnou. Diskurs orijentalizma i ono to ga je
uinilo mogunim - u Napoleonovom sluaju, daleko vea voj~
na snaga Zapada nego Orijenta - dao im je Orijentalce , koji su
mogli biti opisani u delima kakvo je Description de I'Egypte i
Orijent preko kojeg bi se moglo prekoraiti kao to je Leseps

prekoraio Suec. Stavie, orijentalizam im je doneo uspeh - bar

sa njihovog stanovita, koje nema nieg zajednikog sa stanovitern Orijentalaca. Uspeh je, drugim reima , sadravao svu aktuelnu ljudsku razmenu izmeu Orijentalaca i Zapadnjaka kakvu je imaloSudijino "rekoh jasebi, rekoh ja" u Trial byJury.
Kad jednom ponemo da mislimo o orijentalizmu kao o nekoj vrsti zapadne projekcije na Orijent i volje da se vlada Orijenmm, nee nas ekati mnogo iznenaenja . Jer, ako je tano da
ismriari kao MiJe, Ranke, Tokvil i Budchan sastavljaju svoje
naracije !Ikao priu posebne vrste",87 onda je to tano i za orijenta1iste koji su stotinama godina smiljaH istoriju, karakter i sudbinu Orijenta. Tokom XIX i XX veka orijentalisti su postali brojniji, jer su se do tada razmere zamiljene i aktuelne geografije
smanjile, poto je odnos izmedu Orijenta i Evrope odreen nezaustavljivom evropskom ekspanzijom u traganju za tritima,

proitali,

moemo da oekujemo da e naini koji se preporuuju za ophoenje

slavljam razjarenou zapravo pojaavati tu razjarenost, tcrati lavove da budu razjareni, jer to je to, i to je ono eo
mi, II sutini, znamo ili wjedino moemo znati o tome.
Tekst koji pretenduje da sadri znanje o neemu aktuelnom i koji prOizlazi iz okolnosti slinih onima koje sam upravo
opisao ne moe se lako odbaciti. Njemu se pripisuje ekspertiza.
Za njega se ve-oluje autoritet akademskog sveta, institucija,
vlada, koji ga okruuje jo veim prestiom no to ga obezbeu
je njegov praktini uspeh. to je jo vanije, ti tekstovi mogu da
stvore ne samo znanje nego i samu realnost koju , reklo bi se,
opisuju. Kroz izvesno vreme, takvo znanje i realnost proizvode
tradiciju, ili ono to Miel Fuko zove diskursom, ije je materijalno prisusrvo iJi teina, a ne originalnost samog autora, zapravo odgovorno za tekstove koji su na osnovu njega nastali. Ta vrsta teksta komponovana je od ovih prethodno postojeih jedinica informacije, koje je Flober deponovao u katalog idees
re<;ues (prihvaenih predstava) .
U svetlosti svega toga, razmotrimo Napoleona i Lesepsa. Sve
to su oni znali o Orijentu proizlazilo je, manje vie, iz knjiga
napisanih u tradiciji orijentalizma, smetenih u biblioteku
utees refues; za njih je Orijent, kao razjareni lav, bio neto sa i
me se treba upoznati i ime se tr'eba pozabaviti do odreenog
stepena,jer su tekstovi omoguili taj Orijent. Takav Orijent bio
je utljiv, pristupaan Evropi za ostvarivanje projekata koji su
ukljUivali domae stanovnitvo, ali mu nikada nisu bili direktno odgovorni, i nesposoban da odoli projektima, slikama ili i
stim opisima izmiljenim za njega. Ranije u ovom poglavlju nazvao sam takav odnos izmeu zapadnog pisanja (i njegovih po-

Hayden White, Metahistory: The Historical Imagination in

Nineteentb~Century Europe (Baltimore: Johns Hopkins University
Press,1973), str. 12 .
87

130

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

izvorima i kolonijama, a najzad i zato to je orijentalizam ostva

rio vlastitu metamorfozu, pretvarajui se od akademskog diskursa II imperijalnu instituciju. Svedoanstva o (oj metamorfozi su vidljiva ve II onome to sam rekao o Napoleonu, Lesepsu,
Balfuru i Kromeru . Njihove projekcije Orijenta samo se II naj-

senzualnosti. Orijentalizam je pretpostavljao jedan nepromen1jivi Orijent, apsolutno drugaiji od Zapada (razlozi su se
menjali od epohe do epohe) . l jo, orijentalizam u svome
post-osamnaestovekovnom obliku nikada nije mogao da sebe
podvrgne reviziji. Sve je to uinilo da KTomer i Balfur, kao
posmatrai i upravljai Orijenta, budu neizbeni.
Bliskost izmedu politike i orijentalizma, ili - da to kaemo
opreznije - velika verovatnoa da ideje o Orijentu mogu biti
stavljene u politiku upotrebu, vana je, ali krajnje osetljiva istina. U oblastima kakve su studije Crnaca ili ena, ona postavlja
pitanja o predispOZiciji za nevinost ili krivicu, za akademsko
odsustvo interesa ili za sauesnitvo grupe za pritisak. Ona neminovno izaziva nemirnu savest kad je re o kulturalnim, rasnim ili istorijskim generalizacijama, njihovoj upotrebi, vrednosti, stepenu objektivnosti i osnovnoj nameri. Vie nego ita
drugo, politike i kulturalne okolnosti u kojima je zapadni orijentalizam doiveo procvat skrenule su panju na ponieni poloaj Orijenta ili Orijentalca kao predmeta prouavanja. Moe li
ijedan drugi do politiki odnos gospodarrob proizvesti orijentalizovani Orijent, koji je savreno okaraktcrisao Anvar Abdel
Malek?

rudimentarnijaj ravni mogu razumeti kao napori ljudi S vizijom

i genijem, heroja II Karlajiovom smislu. U stvari, Napoleon,
Leseps, Kromer i Salfur mnogo su vie regularni, mnogo manje
neobini , ako se setimo Eroeloovih i Danteovih shema i doda-

mo im modemizovanu, efikasnu mainu (kakva je devemaestovekovna evropska imperija) i pozitivni zaokret: poto se Orijent ne moe ontoloki zatrti (to su Erbel0 i Dante verovatno
shvatili), postoje sredstva da sc on uzapri, razmatra, opisuje,
popravlja, radikalno menja itd.
Pokuavam ovde da istaknem sledee: odigrao se peelaz
od isto tekstualnog shvatanja, fonnulisanja ili definisanja
Orijenta na upotrebu svega toga u praksi na Orijentu; za tajako smem da upotrebim re u doslovnom smislu - besmislen
prelaz u velikoj meri zasluan je orijentalizam. U meri u kojoj
je re o strogo akademskom radu (a ja smatram da je ideja o
apstraktnom i interesa lienom, strogo akademskom radu te
ko razumljiva: no, intelektualno je moemo dopustiti). ori
jentalizam je uinio prilino mnogo stvari. U svojoj zlatnOj
epohi, u XIX veku, proizveo je naunike; poveao je broj jezi
ka koji su predavani na Zapadu i broj prireenih, prevedenih
i komentarisanih rukopisa; u mnogim sluajevima je Orijentu
obezbedio naklonjene izuavaoce, istinski zainteresovane za
stvari kakve su sanskritska gramatika, fenianska numizmati
ka i arapska poezija. No - i tu moramo biti sasvim jasni - ori~
jenta1izam je pregazio Orijent. Kao sistem miljenja o Orijentu, on je uvek iao od specifinog ljudskog detalja ka optem
nadljudskom; opaanje o nekom arapskom pesniku iz X veka
multiplikova1o se u politiku prema orijentalnom mentalitetu
(i o njemu) u Egiptu, Iraku ili Arabiji. Slino tome, stih iz Korana smatran je najboliim dokazom neizbrisive muslimanske

131

a) Na nivoupostavljanjaproblema i problematike ... [orijentalizam smatra] Orijent i Orijentalce "predmetom" prouavanja, koji
nosi beleg drugojakosti- bilo da su "subjekt" ili "objekt", kao i u sluaj u svega to je razliito - ali konstitutivne drugo;akosti, esencijaInog karaktera ... Taj "predmet" prouavanja bie, kao to je uobia
jeno, pasivan, neuestvujui, "istorijski" subjektivan, iznad svega
neaktivan, neautonoman, nesuveren u pogledu na samoga sebe:
jedini Orijent, ili Orijentalac, ili "subjekt" koji bi, u krajnjoj liniji ,
mogao biti priznat, u filozofskom smislu je otueno bie , to jest
drugaije od sebe samog u odnosu prema sebi samom, bie koje
postavljaju, shvatajU, definiu - i simulirdju -drugi.
b) Na tematskom nivou [orijentalista] usvaja esencijalistiku
koncepciju o orijentalnim zemljama, nacijama i narodima koje

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

koncepciju koja sebe izraava kroz etnicistiki obelee

nu tipologiju ... i ubrzo e se okrenuti II smeru rasizma.
Shodno tradicionalnim orijenta1istima. morala bi postojati ne-

Franc Bop, Jakob Grim i drugi , izvorno su dunici rukopisa

donesenih sa Istoka u Pariz i London. Gotovo bez izuzetka,
svaki orijenta1ista poeo je karijeru kao filolog i revoLucija u
filologiji, koja je stvorila Bopa, Sasija, Bimufa i njihove ueni
ke bila je komparativna nauka zasnovana na premisi da jezici
pripadaju porodicama, medu kojima su jndo-evropski i semitski dva velika primera. Orijentalizam je od poetka imao
dva obeleja: (1) novostvorenu naunu svest zasnovanu na
j ezikoj vanosti Orijenta za Evropu, i (2) sklonost da se njegov predmet podeli, pod-podeli, nanovo podeli, a da se nikako ne prestane da se o Orijentu misli kao o vcito istom, nepromenljivom, uniformnom i radikalno neobinom predmetu .
Fridrih legel, koji je svoj sanskrit nauio u Parizu, primer
je za obe ove osobine. Mada je u vreme kada je objavio spis

132
prouava,

ka esencija - ponekad ak jasno opisana metafizikim pojmovimakoja konstituie neotuiv i zajedniki osnov svih razmatranih bia;
[3 esencija je i "istorijska", jer se vraa do zore istorije, i fundamentalno anisrorijska, jer transfiksira bie, "predmet" prouavanja,
unutar njegove neoruive i neevolutivne specifinosti, umesto da
ga definie kao sva druga bia, drave, nacije, narode i kulture kao proizvod, rezultantu vekcije operativnih sila II polju istorijske
evolucije.

Tako se stie do tipologije -zasnovane na realnoj speCifinosti ,

aJi odvojene od istorije i, II skladu s [im, shvaene kao nedodirljive,
esencijalne - to od prouavanog Itpredmeta" stvara drugo bie, u
odnosu na koje je subjekt koji ga prouava transcendentan; imae
mo homo Sinicus-a, homo Arabieus-a (i, zato ne, homo Aegyptieus-a, itd.). homo Africanus-a, dok je ovek - podrazumeva se:
"normalan ovek" - samo Evropljanin, koji pripada odreenom
istorijskom periodu, poev, naime, od grke starine. Vidimo koliko
na polju humanistikih i drutvenih nauka, a posebno onih koje su
u direktnom odnosu sa neevropskim narodima, poev od XVIII sve
do XX veka evrocentrizam predstavlja pratnju kako za hegemonizam posednikih manjina, koji su razotkrili Marks i Engels, tako i za
antropocentrizam, koji je ogolio Frojd. 88
Abdel Malek smatra da orijentalizam ima istoriju koja ga
je, sudei prema "Orijentalcu" poznog dvadesetog veka, dovela u orsokak o kojem smo govorili gore. Opiimo sada tu
istOriju tokom XIX veka, u kojem je akumulirala teinu i snagu, IIhegemonizam posed nikih manjina" i antropocentrizam
u savezu sa evrocemrizmom. Od poslednjih decenija XVIII
veka i bac tokom jednog i po stolea, Britanija i Francuska
dominirale su orijentalizmom kao disciplinom. Velika moloka otkria u uporednoj gramatici, koja su nainili Douns,
Anwar Abdel Malek, "Orientalism in Crisis", Diogenes 44
(Winter 1963) : 107-108.
88

133

O jeziku i mudrosti Indusa (Uber die Sprache und Weisheit

der Indier) 1808. godine, bio

praktino

odbacio svoj orijentalizam, legel je ipak smatrao da sanskrit i persijski na jednoj strani i grki i nemaki na drugoj imaju meu sobom vie
slinosti nego to ih imaju sa semitskim, kineskim, ameri
kim, ili afrikim jezicima. tavie, indoevropska porodica bila
je u artistikom pogledu jednostavna i zadovoljavajua na nain na koji semitska to nije bila. Takve apstrakCije nisu mui
le legela, za koga su naCije, rase , vidovi duha i narodi , kao
stvari o kojima se moglo govoriti sa strau - u redukcionis ti kOj populistikoj perspektivi, koju je ptvi skicirao Herder
- itavog ivota imale fascinantnu privlanost. No, legel nikada ne govori o ivom, savremenom Orijentu. Kad je 1800.
rekao da "na Orijentu treba da tragamo za najviim romamizmom", mislio je na Orijent iz Sakuntale, na Zend-Avestu i
Upaniade. A Semiti, iji je jezik bio aglutinativan, neestctski i
mehaniki , bili su drugaiji, inferiorni, zaostali. legelova
p redavanja o jeziku i ivotu, istoriji i knjievnosti puna su
ovih diskriminacija, koje je on pravio nemajui za to nikakvu
kvalifikaciju. Hebrejski je, kae on stvoren za proroki iskaz i

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

predskazanje; muslimani su, medutim, prihvatali "prazni teizam, iskljuivo negativnu unitaristiku veru".89
Rasizam sadran II legelovim zameckama Semitima i drugim "niim" Orijentalcima bio je II velikoj meri rasprostranjen II
evropskoj kulturi. Ali, nigde drugde, sve do darvinijanskih antropologa ifrenologa poznog XIX veka, on nije uzet za osnov
naunog razmatranja kao II uporednoj lingvistici ili filologiji.
tinilo se da su jezik i rasa nerazdvojno povezani i "dobar" Orijent podrazumevao je klasini period negde II davno nestaloj
Indiji, dok se "rav" Orijent vukao po savremenoj Aziji, delovima Severne Mrike i gde god je postojao islam. "ArijevcilI su bili
ogranieni na Evropu i drevni Orijent; kao to je pokazao Leon
Poljak.ov (nijednom, meutim, ne zapaiajui da "Semitf' nisu
samo Jevreji, nego i muslimani9t), arij evski mit dominirao je
istorijskom i kulturalnom antropologijom na tetu ttniihl! naroda.
Zvanina intelektualna genealogija orijentalizma svakako
bi ukljuila Gobinoa, Renana, Humbolta, tajntala, Bimufa,
Remizaa, Palmera, Vajla, Dozija, Mjuira, da pomenem samo
nekoliko slavnih imena, gotovo sa samog kraja XIX veka.
Ukljuila bi i mogunosti irenja tih ideja i predstava preko
uenih drutava: Azijskog drutva (SOCiete asiatique), osnovanog 1822; Kraljevskog azijskog drutva (Royal Asiatic Society), osnovanog 1823; Amerikog orijentalistikog drutva
(American Oriental SOCiety), osnovanog 1842; i tako dalje.

No, nuno bi zanemarila veliki doprinos fikcionalne i putopisne knjievnosti, koja je pojaala podelu koju su orijentalisti
nainili izmeu razliitih geografskih, vremenskih i rasnih
odeljaka Orijenta. Takvo zanemarivanje ne bi bilo na mestu,
jer je ova vrsta literature, koja se tie islamskog Orijenta, posebno bogata i predstavlja znaajan doprinos stvaranju orijentalistikog diskursa. Ona ukljuuje dela Getea, Igoa, Lamartina, atobrijana, Kinglejka, NefVala, Flobera, Lejna, Bartona, Skota, Bajrona, Vinjija, Dizrae1ija, Dord Eliot, Gotjea.
Kasnije, u poznom XIX i ranom XX veku mogli bismo dodati
Dautija, Barcsa, Lotija, T. E. Lorensa, Forstera. Svi ti pisci daju sme1ije obrise Dizraelijevoj Uveliko; azijskoj misterijill. pored iskopavanja mrtvih orijentalnih civilizacija (koje su obavljali evropski arheolozi) u Mesopotamiji, Egiptu, Siriji i Turskoj, tom poduhvatu znatnu podrku daju i glavna geografska istraivanja, koja su pravljena irom Orijenta.
Do kraja XIX veka ta su postignua u materijalnom pogledu
podsticana evropskom okupacijom itavog Bliskog Istoka (s izuzetkom delova Otomanske carevine, koja je progutana posle
1918). Glavne kolonijalne sile bile su Britanija i Francuska, iako
su i Rusija i Nemaka igrale izvesnu ulogu. 91 Kolonizavati je najpre znailo identifikovati - zapravo, stvoriti - interese; ovi su
mogli biti trgovaki, komunikacioni, religijski, vojni, kulturalni. U pogledu islama i islamskih teritorija, recimo, Britanija je
oseala da, kao hrianska sila, ima legitimne interese da nadzire i titi. Razvijen je sloen aparat za negovanje tih interesa. Rane organizacije kakve su bile Drutvo za promociju hrianskog
znanja (SOCiety for Promoting Christian Knowledge, 1698) i
Drutvo za propagiranje]evanelja u dalekim krajevima (Society for the Propagation of the Gospel in Foreign Parts, 1701)
smenila su, i kasnije poddala, Baptistiko misionarsko drutvo

134

Friedrich Schlegel, Uber die Sprache und Welsheit der Indier,

Ein Beitrag zur Begrnndung der Altertumstunde (Heidelberg: Mohr
& Zimmer, 1808), str. 44-59; Schlegel, Philosophie der Geschicht"
ln achtzehn Vorlesungengehalten zu Wien itnJahre 1828, ed. JeanJacques Anstett, tom 9 ll: Kritische Friedrich-Schlegel-Ausgabe, ed.
Ernest Behler (Munich, Ferdinand Sch6ningh, 1971), str. 275.
90 !.on Poliakov, The Aryan Myth: A History ofRadst and Nationa/ist Ideas in Europe, prev, Edmund Howard (New York: Basic
Books,1974).
89

135

Vidi: Derek Hopwood, The Russian Presence in 5yria and

Palestine, 18431943: Church and Politics in the Near East (Oxford, Clarendon Press, 1969).
91

136

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

(Baptist Missionary Society, 1792), Crkveno misionarsko drutvo (Church Missionary Society, 1799), Britansko i inostrano
drutvo za Bibliju (British and Foreign Bible Sodety, 1804),
Londonsko drutvo za promociju hriansrva meu Jevrejima
(London Society for Promoting Christianity Among the ]ews,
1808). Te misije "otvoreno su se pridruile evropskoj ekspanziji".92 Dodajmo tome trgovaka drutva, nauna drutva, fondove za geografska istraivanja, fondove za prevoenje , implantaciju kola na Orijentu, misije, konzularne kancelarije, fabrike i
ponekad velike evropske zajednice, i pojam llinrcresa" dobie
prilinu meru smisla. Posle toga su interesi branjeni s mnogo
revnosti i izdataka.
Moja skica je, II ovom kontcksru, okvirna. ta je s tipinim
iskustvima i emocijama koje prate kako akademsko napredovanje orijentalizma tako i politike pobede kojima je orijentalizam pomogao? Najpre, pojavilo se razoarenje to moderni
Orijent nimalo ne lii na ono o emu govore tekstovi. Krajem
avgusta 1843. erar de Nerval pisao je TeofJ.iu Gorjeu,

ovoj "Pesmi o Mahometu" ili Igoovoj pesmi "Adieux de I'h6tesse arabe II (Rastanak sa arapskom krmarkom) . Seanje na moderni Orijent spori se s imaginacijom, vraa oveka natrag u
imaginaciju kao na mesto kojem evropski senzibilitet daje
p rednost nad stvarnim Orijentom. Za osobu koja nikada nije videla Orijent, kazao je Nerval jednom Gotjeu, lotos je jo uvek
lotos; za mene je samo vrsta luka. Pisati o modernom Orijentu
zna i ili otkriti razoaravajuu demistifikaciju slika uzetih iz
Iekstova, ili se ograniiti na Orijent o kojem je Igo govorio u
svom originalnom predgovoru za Orijentalke, na OrijenI kao
"sliku" ili "misao", kao simbole liU ne sane de preoccupation
ge nerale" (neke vrste opteg interesovanja).9'i
Ako lino razoarenje i opta preokupacija u prvi mah u prilinOj meri ocrtavaju orijentalistiki senzibilitet, oni sadde i
druge poznatije naine miljenja, oseanja i percepcije. Duh
ui da razdvoji generalno miljenje o Orijentu od specifinog
iskustva Orijenta; svaki od ovih puteva ide, tako rei, u svom
s meru . U Skotovom romanu The Talisman (1825) . Ser Kener
(od Puzajueg Leoparda) bori se sa usamljenim Saracenom gonei ga do udaljene postaje n egde II palestin skoj pustinji ; kad
krsta i njegov p rotivnik, koji je zapravo prerueni Saladin, kasnije zaponu razgovor, hrianin otkriva da njegov muslimanski antagonist nije, na kraju krajeva, tako rdav ovek. Ali , primc-.
cUJe:

Ve

sam izgubio - kraljevstvo po kraljevstvo, pokrajinu po pokrajinu - lepu polovinu univerzuma i uskoro neu znati ni za jedno
mesto II kojem bili mogao da naem pribeite za svoje snove; ali
najvie alim to je Egipat proteran iz moje mate, sad poto sam ga
runo smestio II svoje seanje. 9'

To pie autor velikogPutovanja na Orijent. Nervalov lament je

uobiajeni topos romantizma (iznevereni snovi, kako ih opisuje Alber Begen II L :4.me romantique et le reve !Romantina dua i san/) i putnika na biblijski Orijent, od atobrijana do Marka
Tvena. Svako direktno iskustvo svetovnog Orijenta ironian je
komentar onih valorizacija Orijenta kakve se mogu nai II Gete92

137

Doista sam mislio ... da vaa zaslepljcna rasa vodi poreklo od gnusnog zloduha, bez ije pomoi nikada ne biste bili kadri da br-dnitc
ovu blagoslovenu zemljU Pa lestinu od colikih vitekih vojnika boijih. Ja ne govorim o tebi posebno, Saracenu, nego uopte o tvojim
ljudima i religiji. Meni, meutim , nije udno to vi vodite poreklo
od Zloduha, nego to se time hvaliete.~

A. L. Tibawi, British Interests in Palestine, 1800-1901 (lon-

don: Oxford Universicy Press, 1961), str. 5.

93 Gerard de Nervai, Oeuvres, ed. Alben Beguin i Jean Richer
(paris, Gallimard , 1960), l, 933.

Hugo, Oeuvres poeliques, l : 580.

~ Sir Walter Scott, The Talism.an (1825; reprint ed., London : J.

<N

M. Dent, 1914), str. 38-39.

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

Jer, Saracen se doista ponosi to njegova rasa poinje od Eblisa,

muslimanskog Lucifera. No, stvarno neobian nije malaksali
istoricizam pomou kojeg Skot daje sceni "srednjovekovnu"
boju, putajui da hrianin napadne muslimana teoloki, na
na in na koji devetnaestovekovni Evropljani to ne bi uinili
(mada, bi); udno je, pre, lako pokroviteljsrvos kojim se prokli~
nje itav narod "uoPtc'\ dok se uvreda ublaava hladnim "ne
mislim posebno na tebe".
Skot, meutim, nije bio ekspert za islam (mada je H. A. R.
Dib, koji jeste, hvalio Talisman zbog razumevanja islama i Sa
ladina~ i doputao je sebi ogromne slobode II vezi s Eblisovom ulogom, pretvarajui ga II heroja za vemike. Skotova zna
njc poticaj o je verovatno od Bajrona i Bekforda, ali za nas je do-voljno da primetimo koliko je snano opti karakter pripisivan
orijentalnim stvarima bio kadar da odoli i retorikoj i egzisten.
cijalnoj snazi Oiglednih izuzetaka. Reklo bi se kao da je, na jed
noj strani, postojala kacula na kojoj je pisalo "Orijent" i u koju
su bez razmiljanja trpani svi autoritativni, anonimni i tradicio
nalni zapadni stavovi o Istoku, dok je, na drugoj, u skladu sa
anegdotskom tradicijom prianja pria , ovek uprkos tome
mogao da ispria iskustva sa Orijenta ili o Orijentu, koja su ima
la malo veze sa katulom koja se generalno upotrebljava. Ali, sa
ma struktura Skotove proze pokazuje tenju povezanost ovih
dveju. Jer, opta kategorija unapred nudi speCifinoj instanci
ogranien teren na kojem e operisati: nije vano koliko je dubok speCifini izuzetak, nije vano koliko pojedinani Orijentalac moe da pobegne od ograda postavljenih oko njega, on je
prvo Orijentalac, drugo ljudsko bie, i na kraju opet Orijenta
lac.
Tako opta kategorija "Orijent" moe da dobije sasvim za
nimljive varijante. Dizrae1ijev entuzijazam za Orijent prvi put
se javio tokom putovanja na Istok 1831. U Kairu je Dizraeli

pisao; "Moje oi i um bole me od velianstvenosti koja je toli

ko malo nalik na nau vlastitu".97 Opta velianstvenost i
straSt podstakH su transcendentno oseanje stvari i umanjili
strpljenje za aktuelnu stvarnost. Njegov roman Tankred ogrezao je II rasnim i geografskim optim mestimaj sve je samo
pitanje rase, utvruje Sidonija, ak toliko da se spas moe na
i samo na Orijentu i medu njegovim rasama. Tamo se, kao u
datom sluaju, Druzi, hriani , muslimani i Jevreji lako drue
jer su - kako neko cinino primeuje - Arapi prosto Jevreji
na konjima, a svi su u srcu Orijentalci . Sazvuja se uspostavljaju izmeu optih kategorija, ne izmedu kategorija i onoga
to one sadre. Orijentalac ivi na Orijentu, on ivi ivotom
o rijentalne leernosti, u stanju orijentalnog despotizma i senzualnosti, natopljen oscanjem orijentalnog fatalizma. Pisci
krajnje razliiti, kao Marks, Dizraeli, Barton i Nerval, mogli su
vod iti duge diskusije medu sobom, sluei se, neupitno a
ipak shvatljiVO, svim tim optim mestima.
Pored razoarenja i uoptenog - da ne kaemo izofrenogshvatanja Orijenta, postoji obino jo jedna neobinost. Poto
je pretvoren u opti predmet, itav Orijent moe poslUiti kao
ilustracija posebnog oblika ekscentrinosti. Mada individualni
O rijent ne moe da uzdnna ili poremeti opte kategorije koje
daju smisao njegovoj udnovatosti, u njegovoj udnovatosti se
ipak moe uivati nje same radi. Evo, recimo, Floberovog opisa
spektakla na Orijentu:
Da zabavi gomilu, dvorska luda Muhameda Alija uze na bazaru
u Kairu neku enu, podie je na tezgu u radnji i obavi s njome polni
i n javno, dokje vlasnik radnje spokojno puio svoju lulu.
Na PUN od Kaira za ubru, pre nekog vremena, mlad momak
predade se javno sodomiji s magarcem - kao U prethodnoj prii ,
kako bi stvorio lepo miljenje o sebi i nasmejao ljude.

13B

Citirano u: B. R. Jerman, The Young Disraeli, (princeton, N.

J.: Princeton University Press, 1960), str. 126. Vidi i Robert Blake,
Disraeli (Londo n, Eyre & Sponiswoode, 19(6), str. 59-70.
97

96 Vidi

Albert Hou.rani, "Sir Hamilton Gibb, 1895-1971", Procee

dingsoftheBritishAcademy5B (1972), 495.

139

Raspon orijenta/izma

Orijentalizam

Nedavno je umro pustinjak - neki idiot - koji je dugo slovio za

svetog oveka, kojeg je bog obeleio; sve muslimanske ene ile su
da ga vide i mas[urbirale ga od jutra do veeri - na kraju je izdah~
nuo od iscrpljenosti. ..
QUid d/cis sledee injenice: pre nekog vremena santon (monah) etao je ulicama Kainl potpuno go, sem to je imao kapu na
glavi i jo jednu na penisu. Kad bi hteo da mokri, skidao je tu kapu i
sterilne ene eljne poroda trale bi k njemu, postavljale se pod luk

Flober iskreno priznaje da je ovo gcmcska posebne vrste. "Svi

komini stari poslovi" - pod kojima on podrazumeva dobro poznate konvencije "bievanog roba ... Sirovog-trgovca enama ...
trgovca lopova ... " - stiu na Orijentu novo, "svee ... istinsko i
oaravajue" znaenje. To znaenje ne moe se reprodukovati;
u njemu se samo moe uivati na licu mesta i ono se moe u nekom veoma priblinom obliku ltponeti sa sabornu. Orijent je
"posmatran", jer njegovo bezmalo (mada nikada sasvim) uvredljivo ponaanje proizlazi iz rezervoara beskonane neobino
sti; Evropljanin, ija senzibilnost putuje Orijentom, jeste posmatra, nikada ukljuen , uvek odvojen, uvek spreman za nove
primere onoga to je Opis Egipta nazvao 'tbizarre jouissance"
( udnim uivanjem) . Orijent postaje iva slika ekscentrinosti .
A ta slika sasvim logino postaje posebna tema za tekstove.
Tako se krug zatvara; dok je najpre bio izloen kao neto na ta
tekstovi ne pripremaju itaoca, Orijent se vraa kao neto o e
mu se pie na disciplinovan nain. Njegova stranost moe se
prevesti, njegovo znaenje dekodirati, njegovo neprijateljStvo
ukrotiti; no, optost koja se pripisuje Orijentu, razoarenje koje se osea posle upoznavanja S njim, nerazreena ekscentri
nost koju on pokazuje, redistrihuiraju se kroz ono to je o nje-

mu napisano i reeno . Islam je. recimo, bio tipino orijenta1an

za orijentalistu poznog XIX i ranog XX veka. Karl Beker je tvrdio da "islam" (primetimo ogromnu 0ptQSt), mada je nasledia
helensku tradicijU, ne moe ni da shvati, ni da upotrebi grku,
humanistiku tradiciju; tavie, da bi se razumeo islam, treba ga
pre svega videti ne kao "originalnu" reJigiju, nego kao neku vrstu propalog orijentalnog pokubja da se grka filozofija primeni bez kreativne inspiracije kakvu nalazimo u evropskoj renesansi. 99 Za Luja Masinjona, moda najpoznatijeg i najuticajnijeg
meu modernim francuskim orijentalistima, islam je sistematsko odbacivanje hrianske inkarnacije i njegov najvei junak
nije Muhamed nego al-Ha1ad, muslimanski svetac kojega su
ortodoksni muslimani razapeli jer se dr.lnuo da personalizuje
islam. lco Iz svojih studija Beker i Masinjon ekspliCitno su izostavili ekscentrinost Orijenta, koju su implicitno priznali nastojei iz sve snage da je regularizuju prema evropskim pOjmovima .
Muhamed je izbaen . ali je a1-Halad istaknut, jer je sam sebe
proglasio Hristom .
Kao onaj koji sudi Orijentu, moderni Orijentalis( ne stoji
objektivno po strani od njega, kao tO sam veruje, pa ak i kae.
Njegova ljudska nczainteresovanos[, iji je znak: odsustvo simpatije, prikriveno profeSionalnim znanjem, teko je opteree
na onim ortodoksnim stavovima, perspektivama i raspoloeniima svojstvenim orijenta1izmu, koje sam ve opisao. Njegov Orijent nije Orijent kakav jeste, nego Orijent kakav je orijentaHzovan. Neprekinuti luk znanja i moi povezuje evropskog ili zapadnog dravnika i zapadnog orijenralistu; taj luk uokviruje
pozornicu na kojoj se nalazi Orijem. Krajem Prvog svetskog rata, i Mrika i Orijent obrazovali su ne toliko intelektualni spektakl za Zapad, koliko privilcgavan teren za njega . Raspon ori-

Flaubert in Egypt: A Sensibility on Tour, preveo i priredio

Francis SteegmuUer (Boston: little, Brown & Co., 1973) , str. 4445. Vidi Gustave Flaubert, Correspondance, ed. Jean Bruneau (paris, Gaitimard, 1973), 1,542.

Y9 Taj argument iznesen je u: Carl H. Becker. Das ErbederAnlike im Orient und Okztdent (Leipzig, Quelle & Meyer, 1931).
100 Vidi Louis Massignon, lA Passion d' al-Hosayn-ibn-Mansoural-Hallaj (paris , Paul Geuthner, 1922) .

140

njegovog urina i trljale se njime. 98

98

141

143

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

jentalizma potpuno se poklapao s rasponom imperije i upravo

je apsolutna saglasnost izmeu njih izazvala jedinu krizu zapadnog miljenja o Orijentu ili zapadnog bavljenja Orijcntorn.
Ta kriza traje i danas.
Poinjui dvadesetih godina, j to S jednog kr.1.ja Treeg
sveta na drugi . odgovor imperiji i imperijalizmu bio je dijalektiki . U vreme konferencije II Bandungu 1955. godine, i
tav Orijent je stekao politiku nezavisnost od zapadnih imperija i susreo se s novom konfiguracijom impcdjalnih sila, Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza. Orijentalizam, nesposoban da prepozna "svoj" Orijent II novom Treem svetu, sada
se suoio sa izazovnim i politiki naoruanim Orijemam. Dve
alternative otvorile su se pred orijentalizmom. Jedna je bila
da naslavi kao da se nita nije dogodilo, a druga da pripoji
stare naine novima. Ali, za orijcnta1istu koji veruje da se Orijent ne menja novo je prosto staro iznevereno novim, zato
to nije razumeo dis-orijentaIce (moemo sebi da dozvolimo
ovaj neologizam). Treu , revizionistiku alternativu - da se u
potpunosti raskrsti s orijentalizmum - razmatrala jc samo
mala manjina.
Znak krize, kako kae Abdel Malek, nije bio samo u tome
to su "nacionalni oslobodilaki pokreti na eks-kolonijalnom"
Orijentu napravili darmar II orijentalistikim koncepcijama o
pasivnim, fatalistikim "podreenim rasama"; postojala je,
pored toga, injenica da su "spccijaUsti i iroka publika postali svesni vremenskog zaostatka, ne samo izmeu orijentalistike nauke i grae koja se prouava, nego i - to je trebalo
da bude presudno - izmedu koncepcija, metoda i instrumenata rada II humanistikim i drutvenim naukama i onih II
orijenta1izmu".101 Orijemalisti - od Renana do Goldciera,
Makdonalda, fon Grinebauma, Diba i Bernarda Luisa - shva
tali su islam, na primer, kao "kulturalnu sinte'Lu" (fonnulacija
je P. M. Holtova) koja se moe prouavati nezavisno od eker

nomije, sociologije i politike islamskih naroda. Za orijentalizam, islam je imao znaenje koje je, ako se potrai njegova
najjezgrovitija fonnulacija, bilo moguno nai II prvoj Renanovoj raspravi: kako bi bio najbolje shvaen, islam je morao
biti sveden na "ator i pleme". Uticaj kolonijalizma, svetske
okolnosti, istorijski razvoj - sve je to za orijentaliste bilo isto
to i muve za rasputene deake, muve koje se ubijaju - ili
previaju - njihove deake zabave radi, i nikada nije uzima
no dovoljno ozbiljno da bi komplikovalo esencijalni islam.
Karijera H. A. R Diba ilustruje dva alternativna pristupa,
koji su predstavljali odgovor orijentalizma modernom Orijentu. Godine 1945. Dib je drao Haskelova predavanja na ika
kom univer.literu. Sver koji je istraivao nije bio isti kao onaj
koji su Kromer i Balfur poznavali pre Prvog svetskog rata. Nekoliko revolucija, dva sverska rata, nebrojene ekonomske, politi
ke i socijalne promene uinile su da realnost 1945. godine bude oigledno, ak katakJizmino novi objekt. No , Dib, vidimo,
ipak ovako poinje svoja predavanja, nazvana Moderni trendo

142

101 Abdel Malek, "Orientalism in Crisis", str. 112.

vi u islamu:
Prouavalac

arapske Civilizacije neprestano se suoava sa upadljivim kontrastom izmeu snage imaginacije koju , na primer, poka
zuju odreene grane arapske knjievnosti, i doslovnosti, pedamerije koji se pokazuju u rezonovanju i izlaganju ak i kad su ovi posveeni istim tim proizvodima. Istina je da su meu muslimanskim
narodima postojali veliki filozofi i da su neki od njih biliArapi, ali to
su bili retki izuzeci. Arapski duh , bilo u odnosu na spoljanji svet,
bilo u odnosu na procese miljenja, ne moe da odbaci svoje intenzivno oseanje za zasebnost i individualnost konkretnih dogaaja.
To je, po mom miljenjU, jedan od glavnih inilaca koji lee iza "nedostatka oseanja za zakonit, koje je profesor Makdonald smatrao
karakteristinom razlikom Orijentalaca.
Upravo to i objanjava averziju muslimana prema procesima
miljenja, svojstvenim racionalizmu, averziju koju zapadni proua
valac ne moe da shvati [dok mu je orijenta1ista ne objasni] ... Odbacivanje raCionalistikog naina razmiljanja i utilitaristike etike,

144

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

koja je od njega neodvojiva, nema, dakJe, koren u takozvanum "opskurantizmu" muslimanskih teologa, nego u atom izmu i partIkularnosti arapske imaginacije. '02

U "Oblasnim studijama sagledanim iznova" Dibova fonnula je,

naravno, dobronamerna u onoj meri u kojoj su u pitanju zapadni eksperti o Orijentu, iji je posao da se studenti pripreme
za karijere "u javnim poslovima i biznisu". Sada su nam, rekao je
Dib, potrebni tradicionalni orijt=nralista plus dobar sociolog,
koji bi radili zajedno: bio bi to "interdisciplinarni" posao. AH,
tradicionalni orijentalista nee primenjivati na Orijent prevaziena znanja i ne, njegova e ekspertiza posluili da podseti njegove neupuene kolege u oblasnim studijama "da primeniti
psihologiju i mehaniku zapadnih politikih institucija na azijsku ili arapsku situaciju znai biti istVolt Dizni". IO,l
U praksi je taj pojam znaio da, kad se orijentaJci bore protiv kolonijalne okupacije, morate (kako ne biste rizikovali da
budete Volt Dizni) da kaete da Orijentalci nikada nisu razumeli znaenje samouprave na nain na koji smo ga "mi" razumeli.
Ako se neki Orijentalci prmive rasnoj diskriminaciji, dok je drugi praktikuju, vi ete rei da su "svi oni u dui Orijenta1ci" i da.su
klasni intereSi, politike okolnosti, ekonomski inioci potpuno
irelevantni. Ili, reima Bernarda Luisa, ako se arapski Palestinci
protive podizanju izraelskih naselja i okupaciji njihove zemlje,
to je onda samo "povratak islama", ili - kao to je definisao poznati savremeni orijentalista - islamska opozicija neislamskim
narodima,l04 princip islama, pohranjen u VII veku. Istorija, politika, ekonomija nemaju nikakvog znaaja. Islam je islam, Orijent je Orijent i, molim vas, nosite sve svoje ideje o levici i desnici, o revolUCijama, natrag u Diznilend.
Ako su takve tautologije, zahtevi i odbacivanja bili nepoznati istoriarima, sociolozima, ekonomistima i humanistima u bilo kom drugom polju osim u orijemalizmu, razlog za to vie je
nego oigledan . Jer, kao i njegov tobonji predmet, orijentalizam nije doputao da ideje narue njegov duboki mir. Ali mo-

To jC, naravno, ist orijentalizam, ali ak i ako uzmemo u obzir sve vee poznavanje institucionalnog islama, koje karakterie ostatak ove knjige, Oiibove pol:lnC pristrasnosti ostaju
ogro mna prepreka za svakoga ko eli da razume moderni
islam . ta znai "r.azIika" kad je prcpozicija "u odnosu na" sasvim iezla iz vidnog polja? Zar sc od nas ponovo ne trai da
orijen talnog muslimana posmatramo kao da se njegov svet,
za raz.liku od naeg - "razliiro" od naeg - nikada nije usudio
da izae iz VII veka? to se tie samog mcxlemog islama, uprkos inae postojeim finesama II razumevanju tog fenomena,
zato on mora biti posmatran s tolikim nepomirljivim neprijateljstvom kakvo je Dibovo? Ako je islam od poetka obeleen svojim veiti m slabostima, orijentalista e se uvek protiviti svakom islamskom pokuaju da se islam refofll1ise, jer
shodno njegovim shvatanjima reforma predstavlja izdaju islama: upravo je 10 Dibov :lt).tumcnt. Kako orijentalac moe da
Sc izvuc iz tih okova i iZ:H.k u modem; svcl. izuzev ponavljajui rei Lude u Kralju Liru : "Bievali su mc to govorim istinu. mada su me bievaJi i to laem; a ponekad me biuju to
uvam svoj mir".
Osamnaest godina kasnije Dib je stao pred publiku engleskih kompatriota, samo to jc sada govorio kao direktor Centra
za prouavanje Srednjeg Istoka na Harvardu . Njegova tcma bila
je "Oblasne studije sagledane iznova"; izmedu mnogih
aperfus, Dib je konstatovao da je "Orijent suvie vaan da bismo ga prepustili o rijentalistima" . Najavljen jc novi, ili drugi aJternativni pristup koji se otvorio pred orijentalistima, ba kao
~to su Modenzi trendovi oliavali prvi ili tradicionalan priStup.

Gibb, Area Studies Reconsidered, str. 12, 13.

104 B~rnard Lewis, "The Return of Islam M, Commentary,January
1976, Str. 39-49.
IOl

102

H . A. R. Gibb, Modern Trends in Islam (Chicago: Universiry

of Chicago Press, 1947), str. 7.

145

Raspon orijentalizma

Orijentalizam

derni orijentalisti - ili oblasni eksperti, da ih nazovemo njihovim novim imenom - nisu se pasivno izdvojili u svoje jezike
departmane. Naprotiv, izvukli su korist iz Dibovog saveta. Danas ih je uglavnom nemogue odvojiti od drugih "eksperata" i
"savetnika" u polju koje je Harold Lasvel nazvao upravljakim
naukama.105 Zato se vojno-nacionalno-bezbednosne moguno
sti povezivanja recimo jednog specijaliste za "analizu nacionalnog karaktera" i jednog eksperta za islamske institucije brzo
prepoznaju, korisnosti radi, ako ni zbog ega drugog. Na kraju
krajeva, "zapad" se posle Drugog svetskog rata suoio sa mudrim totalitarnim neprijateljem koji je za sebe pokupio saveznike meu lakovemim orijentalnim (afrikim, azijskim, nerazvijenim) nacijama. Ima li boljeg naina da se neprijatelj nadmudri do da se u odnosu na ilogini orijentalni um igra na nain
koji samo orijentalista moe da izmisli? Tako su nastali gospodarski trikovi kao to su tehnika tapa i argarepe, savez za progres, SEATO, i tako dalje, svi zasnovani na tradicionalnom "znanju" prekrojenom za bolju manipulaCijU svojim pretpostavljenim predmetom.
I zato, dok revolucionarni nemiri hvataju islamski Orijent,
sociolozi nas podseaju da su Arapi posveeni n o ra1nim funkcijama",I06 a ekonomisti - reciklirani orijentalisti - primeuju da
za moderni islam ni kapitalizam ni socijalizam nisu odgovarajua rubrika. 107 Dok antikolonijalizam preplavljuje i zapravo ujedinjuje itav orijentalni svet, orijentalista proklinje itav taj posao ne samo kao smetnju, nego i kao uvredu za zapadne demo-

kratije. U trenutku kad se svet suoava sa krupnim , generalno

vanim problemima - koji podrazumevaju nuklearno razaranje, katastrofalno siromane resurse, jedinstvene ljudske zahteve za jednakou, pravdom i ekonomskom ravnopravnou
popularnu karikaturu Orijenta eksploatiu politiari kojima
kao izvor ideolokog arsenala ne slue samo polupismeni tehnokrati, nego i izvanredno pismeni orijentalisti. Legendarni
arabisti u Stejt Dipartmentu upozoravaju na arapske planove
da se osvoji svet. Perfidni Kinezi , polugoli lndusi i pasivni muslimani opisani su kao leinari "nae" velikodunosti i propali
su kad "ih mi prepustimo" komunizmu ili pokvarenom orijentalnom instinktu: razlika jedva da postoji.
Taj savremeni orijentalistiki stav preplavljuje tampu i popularni duh , O Arapima se, reCimo, misli da jau kamile, da su
teroristi, da imaju orlovski nos, da su bludnici i razvratnici ije
nezaslueno bogatstvo predstavlja uvredu za stvarnu civilizaci
jU. Uvek negde vreba pretpostavka da zapadni potroa , mada
spada u numeriku manjinu, ima pravo bilo da poseduje, bilo
da troi (ili i jedno i drugo) veinu svetskih resursa. Zato? Zato
to je on, za razliku od Orijentalca, istinsko ljudsko bie . Ne postOji danas bolji primer za ono to Abdel Malek zove "hegem0nizrnom posednikih manjina" i antropocentrizmom udrue~
nim sa evrocenrrizmom: bela srednja klasa Zapadnjaka veruje
da je njen ljudski prerogativ ne tek da gospodari ne-belim svetom, nego i daga poseduje, samo zato to po definiciji "on" nije
sasvim ljudski kao to smo to "mi". Nema istijeg primera dehumanizovane misli od ovoga.
Na odreeni nain , ogranienja orijentalizma su, kao to
sam rekao ranije , ona ogranienja koja prate zanemarivanje,
esencijalizovanje, oduzimanje humaniteta drugoj kulturi, narodu ili geografskom podruju . Ali, orijentalizam je nainio jo
jedan, dalji korak: on gleda na Orijent kao na neto to nije samo izneseno na videlo radi Zapada, nego je zbog Zapada i ostalo fiksirano u vremenu i prostoru , Toliko su impresivni bili deskriptivni i tekstualni uspesi orijentalizma da su itavi periodi

146

Vidi Daniel Lerner and Harold Lasswell, eds. , The Policy Set
ences: Recent Developments in Scope and Method (Stanford, Calif. : Stanford University Press, 1951).
106 Morroe Berger, The Arab World Today (Garden City, N. Y.:
Doubleday & Co., 1962), str. 158.
107 Kompendijum takvih stavova naveden je i kritikovan u : Ma
xime Rodinson, Islam and Capitalism, trans. Brian Pearce (New
York Pantheon Books, 1973) .
101

147

Orijentalizam

Raspon orijentalizma

148

kulturne, politike i socijalne istorije Orijenta shvaeni kao ist

odgovor Zapadu . Zapad je vrilac radnje. Orijent je pasivni od
govor na radnju. Zapad je posmatra, sudija i porota za svaki
vid orijentalnog ponaanja. No, kako je istorija za vreme XX vcka provocicala sU~linske promene na Orijentu i za Orijent, ori-

jenta1ista je zapanjen: on ne moe da shvati da su do odreene

mere
novi (orijentalni) lideri. intelekrualci i tvorci politike, nauili mnogo lekcija iz rada njihovih prethodnika. Pomogle su im i strukturalne i instirucionalne transformacije do kojih je dolo II meuvreme
nu i injenica da oni II velikoj meri imaju vie slobode da oblikuju
budunost svojih zemalja. Takoe su i znatno samopouzdaniji it

moda, malo agresivni. Vie ne moraju da postupaju nadajui se da

e dobiti povoljnu ocenu od nevidljive porote sa Zapada. Oni ne
vode dijalog sa Zapadom, nego sa svojim sunarodnicima i sugraa
nima. 106
tavie, orijentalista pretpostavlja da ono za ta ga n;cgov
tekst nije pripremio predstavlja rezultat bilo spoljanje agitacije na Orijentu, ili zavedene nitavnosti Orijenta. Nijedan od
bezbrojnih orijentalistikih tekstova o islamu, ukljuujui i
njihovu summa, The Cambridge History of Islam, ne moe
da pripremi svog itaoca za ono to se od 1948. dogodilo u
Egiptu , Palestini, Iraku, Siriji, Libanu ili Jemenu. Ako dogme
o islamu ne mogu da poslue ak ni najvie pang1osijanskom
orijentalisti, uvek je moguno posegnuti za orijentalizovanim
argonom drutvenih nauka, za trino upotrebljivim apstrakcijama kakve su elite, politika stabilnost, modernizacija
i institucionalni razvoj, koji svi nose peat orijentalistike
mudrosti. U meduvremenu, sve vei i sve opasniji jaz razdvaja Orijent i Okcident.
Ibrahim Abu-Lughod,"Retreat from the Secular Path? Islamic
Dilemmas of Arab POlitiCS", Review of Politics 28, no. 4 (October
1966), 475.
1011

Postojea

149

kriza dramatizuje nepodudarnost izmeu tekstova i realnosti. No, u ovoj studiji o orijenta1izmu ja ne elim samo da iznesem izvore shvatanja koja neguje orijentalizam, nego i da razmiljam o njegovoj vanosti, jer dananji intelektualac s razlogom osea da ignorisati deo sveta koji demonstrativno nadire k njemu znai izbegavati realnost. Humanistiari su
preesto ograniavali svoju panju na ograniene predmete istraivanja. Nisu ni posmatrali, ni uili iz disciplina kakva je orijentalizam, ija je uporna ambicija da zagospodari celim sve(Om, a ne nekim lako omedivim delom tog sveta, kakav je jedan
autor ili zbirka tekstova. Medutim, zajedno sa akademskim za tienim zonama kakve su "istOrija", "knjievnost" ili "humanistike nauke", i uprkos svojim prekomernim aspiracijama, orijentalizam je ukljuen u svetske, istorijske okolnosti koje je pokuao da sakrije iza esto pompeznog scienti.:lma i pozivanja na
racionalizam. Savremeni intelektualac moe od orijentalizma
da naui kako, na jednoj strani, da ogranii ili pak realistiki
uvca raspon pretenzija svoje discipline, a na drugoj da vidi
ljudski osnov ("runu ropotarnicu srca", kako ga je zvao )ejcs)
na kojem tekstovi, vizije, metodi i discipline poinju, rastu , bujaju i degeneriu se. Istraivati orijentalizam znai, takoe,
predlOiti intelektualne naine za razmatranje metodolokih
problema koje je istorija, tako rei, unela u njegov predmet,
Orijent. Ali. pre toga moramo da shvatimo humanistike vrednosti koje orijentalizam, svojim rasponom, iskustvima i strukturama ni u kom sluaju nije eliminisao.

II poglavlje
ORIJENTALISTIKO STRUKTURISANJE I
RESTRUKTURISANJE
Kad je seid 'Omar, Nakeb el-Mraf (ili glavni meu Prorokovim potomcima) ... enio ker, pre oko etrdeset pet
godina, poao je ispred procesije mlad ovek, s prorezanim abdomenom, iz kojeg je izvukao veliki deo svoje iznutrice i nosio je pred sobom na srebrnom posluavniku.
Posle procesije, vratio ju je na njeno mesto i ostao II postelji mnogo dana pre nego to se oporavio od posledica

svog glupavog i neukusnog ina.

- Edward William Lane, An Account of the Manners
and Customs of the Modem Egyptlans
. ..dans le eas de la chute de cette empire, soit par une
revolution a Constantinople, soit par un demembrement
successif, les puissances europeennes prendrom chacune, a [itre de protectorat, la panie de I'empire qui lui sera
assignee par les stipuiations du congres; que ces protectorats, definis et limites, quant aux tenitoires, selon les
voisinages, la surete des frontieces, l'analogie de religions, de mreurs et d'interets ... ne consacreront que la suzerainete des puissances. Cette sorte de suzerainete definie ainsi, et consacree comme droit europeen, consistera
pnncipalement dans le droit d'occuper telle partie du terntoire ou des cotes; pour y fonder, soit des villes Hbres, soit
des colonies europeennes, soit des ports et des echelles de
commerce ... Ce n'est qu'une rutelle arn1ee et civilisatrice
que chaque puissance execcera sur son protectorat; elle
garantira son existence et ses elements de nationalite, sou s le drapeau d 'une natio nalite plus fo rte .. .
- Alpho ns de Lamartine, Voyage en Orient

152

Orijentaltstiko

strukturisanje irestruktumanje

... u sluaju pada ovog carstva, bilo revolucijom u Konstantinopolju, bilo sukcesivnim rasparavanjem, evropske
sile uze e svaka za sebe, u svojstvu protektorata, deo ovog .
carstva koji e mu biti dodeljen kongresnim odredbama;
koje e tim protektoratima, odreenim i ogranienim , ~to
se teritorija tie, prema susedima, sigurnosti granica, sli
nosti religija, obiaja i interesa ... utvrditi samo sizerenstva
sila. Ta vrsta sizerensrva tako definisana, i usvojena kao
evropsko pravo, zasnivae se pre svega na pravu da se okupira neki deo teritOrije ili morske obale, da bi se ru ustanovili bilo slobodni gradovi, bilo evropske kolonije, bilo luke i
trgovake razmene .... To nije nita drugo do oruana j civilizatorsko rutorstvo koje e svaka sila izvriti nad svojim
protektoratom; ono e garantovati njegovu egzistenc~ju i
njihove elemente nacionalnosti, pod zastavom neke ,ae
nacionalnosti ....
- Alfonse de Lamartin, Putovanje na Orijent

1. Nanovo povucene
graruce,
nanovo
definisani problemi, sekularizovana religija

Gistav Fiober umro je 1880. ne dovrivi Buvara i Pekiea,

svoj komini enciklopedijski roman o degeneraciji znanja i triavosti ljudskog napora. No, osnovni obrisi njegove vizije su jasni i imaju potporu u raskonim detaljima njegovog romana.
Dva slubenika, pripadnici buroazije, povlae se, zahvaljujui
iznenadnom nasledu koje dobija jedan od njih, iz grada, kako
bi se na poljskom imanju bavili onim to njima prija ('nous ferons tout ce que plaira!" /radiemo sve to nam bude po volji/).
U Floberovom opisu, njih dvojica, inei ono to im prija, pred
uzimaju praktine i teorijske izlete kroz poljoprivredu, istoriju,
herniju, obrazovanje, arheologiju, knjievnost, uvek s vie nego
bezuspenim rezultatima: kreu se kroz polje nauke kao putnici kroz vreme i znanje, prolazei kroz razoarenja, muke i padove nenadahnutih amatera. A zapravo prolaze kroz itavo isku-

Orijentalizam

153

stvo XIX veka, koje ukida svaku iluziju, pri emu se - da upotrebim frazu arla Morasa - "Ies bourgeois conquerants" (pobedniki buruj i) pokazuju kao uobraene rtve sopstvene poraavajue nesposobnosti j mediokritetstva. Svaki entuzijazam pretapa se u dosadni k1i~e , a svaka disciplina ili tip znanja - od nade i snage u nered, propast i tugu .
Meu Floberovim skicama za kraj ove panorame oajanja
postOje dva momenta koji nas ovde mogu posebno zanimati.
Dva oveka raspravljaju o budunosti ljudske vrste. Pekie vidi"
kroz teleskop tamnu budunost oveanstva", a Buvar je vidi
"svetlu"!
Moderni ovek ide napred, Azija e regenerisati Evropu. Istorijski
je zakon da se civilizacija kree od Orijenta ka Okcidentu ... dva oblika oveanstva na kraju e biti zajemijeni jedan za drugi. I
Taj oigledni odjek Kinea predstavlja poetak jo jednog ciklusa entuzijazma i pada iluzija, kroz koji e dva junaka proi. Floberove beleke pokazuju da e i taj Buvarov projekt, kao i sve
ostale, prekinuti neko meanje grube realnosti - ovoga puta
pojava andarma koji e ga optuiti za raskaJanost. Nekoliko
redova kasnije, meutim , pojavljuje se drugo polje zanimanja.
Dva junaka istovremeno ispovedaju jedan drugom da je ovoga
puta njihova tajna elja da postanu prepisivai. Naruuju da im
se napravi po jedan sto, kupuju knjige, olovke i gumice i - zavr ava Flober skicu - "its s'y menem": kreu . Poto su pokuali da
ive kroz znanje i njegovu manje ili vie direktnu primenu , Buvar i Pekie su se na kraju sveli na nekritiko prepisivanje tek
s tova.
Mada Buvar ne razvija do kraja viziju Evrope koju regenerie Azija, ona se (kao i ono u ta se pretvara na prepisivae
vom stolu) moe objasniti na nekoliko vanih naina. Kao
mnoge druge vizije ove dvojice junaka, i ova je globalna i reGustave Flaubert, Bouvard et Pecucbet, tom 2, Oeuvres, ed. A
Thibaudet i R. Dumesnil (Paris, Gallimard, 1952), str. 985.
I

154

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

konstruktivna ; ona predstavlja ono to je Flober smatrao

sklonou XIX veka za obnovu sveta u skladu sa vizijom mate, koju ponekad prate posebne naune tehnike. Medu vizijama koje je Flober imao na urnu bile su Sen-Simonove i Furijeove utopije, nauna regeneracija ljudske vrste kako ju je
zamislio Kont i sve religije u tehnikom ili sekularnom smislu, koje su promovisa1i ideolozi, pozitivisti, eklektiCi, okultisti , tradicionalisti i idealisti kakvi su bili Destit de Trasi, Kabanis, Mile, Kuzen, Prudon, Kumo, Kabe, ane i Lamene? Tokom itavog romana , Buvar i Pekie prigrljuju razliite motive
o vih likova; a onda, poto ih upropaste, idu dalje traei nove , ali bez boljih rezultata.
Koreni o vakvih revizionisti kih ambicija romanti arski su
na veoma specifian na in. Moramo imati na umu do koje je
mere veliki deo duhovnog i intelektualnog projekta poznog
XVIII veka bio rekonstituisana teologija - naturalni supematuralizam, kako ga je nazvao M . H . Abrams; taj tip m~ljenja
promovisali su stavovi tipini za XIX vek, koje Flober u Buvaru i Pekieu podvrgava satiri. Zaw se pojam regeneracije stalno vraa
posle racionalizma i prosvetiteljskog dekoru ma, na oiglednu r0mantiarsku tendencijU ... [kako bi se opet okrenuo] istoj drami i
natprirodnim misterijama hrianske prie i doktrine i silovitim sukobima i naglim preokretima u hrianskom unutarnjem ivotu,
pokreui krajnosti unitenja i stvaranja, neba i pakla, izgnanstva i
ponovnog sjedinjenja, smrti i ponovnog roenja, utuenosti l radosti , raja izgubljenog i ponovno naenog ... Ali, poto su, ntminovno, iveli posle prosvetiteljstva, pisci romantiari druga ije su
oiveli te drevne teme: poduhvatili su se da sauvaju celinu ljudske
istorije i sudbine, egzistencijalne paradigme i kljune vrednosti
svog religioznog naslea , rekonstruiui ih na nain koji e ih, u
Ove vizije i utopije iscrpno su o pisane u : Do naJd G. Charlton,
Secular Relig ions in France, 18 151870 (Londo n: Oxford Univer
sity Press, 1963).
2

Orijentalizam
rom vremenu,
prik1adnim. 3

uiniti

155

intelektualno prihvatljivim i emocionalno

Ideja koju Buvar ima na umu - regeneracija Evrope posredstvom Azije - bila je u romantizmu veoma uticajna. Fridrih icgel i NovaJis, recimo, podsticali su svoje zemljake, a i Evropljane uopte, da detaljno prouavaju Indiju, jer, govorili su , indijs ka kultura i religija mogle bi da poraze materijalizam i mehanicizam (i republikanizam) zapadne kulture. A iz tog poraza izra e nova, revitalizovana Evropa: u tom receptu oigledna je biblijska sJikovnost smrti, ponovnog rodenja i iskupljenja. tavie , romantiarski projekt Orijenta nije bio samo speCifina instanca jedne opte tendenCije; bio je i moan oblikovatelj same
te tendenCije, kao to je veoma ubedljivo argumemovao Rejmon vab u delu La Renaissanee orientale. Ali, nije Azija bila
{Oliko biroa, koliko je bitna bila korisnost Azije za modernu
Evropu . Zato je svako ko je, kao Jegel ili Franc Bop, vladao nekim orijentalnim jezikom bio duhovni herOj, vitez-lutalica koji
donosi natrag u Evropu oseanje za svetu misiju, koje je ona izgubila. Upravo to oseanje nose kroz XIX vek one sekularne religije koje slika Flober. Nita manje od legel., Vordsvort. i a[Obrijana, Ogist Kant je - kao i Buvar - bio pristalica i nosilac
sekularnog poslprosvetitcIjskog mita, iji su obrisi bili nepogreivo hrianski.
Putajui Buvara i Pekiea da isprobavaju sve ove revizionistike ideje, od poetka do komino jadnog kraja, Flober je
skrenuo panju na ljudsku greku svojstven u svim projektima. On jc savreno dobro video da ispod idee refue pod
imenom "Evropa koju regenerie Azija" vreba veoma podmukao hibris. Ni "Evropa" ni "Azija" nisu mnogo vredele bez tehnike viziona-ra, koja pretvara ogromna geografska podruja u
M . H . Abrams, Nattl.ra/ Supenzaturalisam: Tradition and ReUO /ution in RomantlcLfterature (New Yo rk: W. W. No rto n & Co.,
3

1971), str. 66.

156

Orijentalistiko

struktumanje irestrukturisanje

upotrebljive entitete kojima je moguno vladati. Stoga su, u

osnovi, Evropa i Azija bile naa Evropa i naa Azija - naa vo
/ja i predstava , kako je rekao opcnhauer. Istorijski zakoni
su zapravo bili zakoni istoriara, kao to su i "dva oblika o
veanstva" manje skrenula panju na aktuelnost nego na
evropsku sposobnost da se distinkcijama koje je stvorio o
vek da privid neizbenosti. to se drugog deja fraze tie - li na
kraju e biti zalemljeni jedno za drugo" - Flober se tu naru
gao veseloj indiferentnosti koju je nauka, anatomizujui i stapajui ljudske entitete kao da su inenna materija, gajila prema realnosti. Ali, on se nije rugao bilo kojoj nauci: rugao se
entuzijastinoj, tavie mesijanskoj evropskoj nauci, ije su
pobede ukljuivale propale revolucije, ratove, represiju i nepouIjivi apetit za neposrednu donkihotsku primenu grandioznih, knjikih ideja u praksi. Takva nauka - ili znanje - nika
da nije izala na kraj sa sopstvenom, duboko usaenom i sebe nesvesnom ravom nevinou i otporom koji joj je pruala realnost. Kad Buvar izigrava naunika, on naivno pretpostavlja da nauka prosto postaji, da je realnost ono to nauni
ci kau da jeste, da nije vano je li naunik budala ili vizionar; on (ili bilo ko, ko misli kao oo) ne moe da vidi da Orijent moe ne eleti da regeoerie Evropu, ili da Evropa ne namerava da se demokratski spoji sa utim ili smeim Azijatima. Ukratko, takav naunik ne prepoznaje u svojoj nauci
egoistinu volju za mo, koja hrani njegovo pregnue i korumpira njegove ambicije.
Flober, naravno, vodi rauna o tome da njegove jadne budale, suoene s ovim tekoama, dobiju to su zasluile. Buvar i
Pekie dolaze do toga da naue da je bolje ne meati ideje i realnost. Zavretak romana slika dvojicu junaka, savreno srene
to vemo prepisuju svoje omiljene ideje iz knjiga na hartiju.
Znanje vie ne zahteva da bude primenjeno na realnost; znanje
je neto to se prenosi utke, bez komentara, iz jednog teksta u
drugi. Ideje se propagiraju i ire anonimno, ponavljaju se bez

Orijentalizam

157

primene; doslovno postaju idees refUes: vano je dapostoje, da

se ponavljaju, da nekritiki imaju odjeka.
U veoma saetom obliku, ova kratka epizoda, izvuena iz
Floberovih bcleaka za Buvara i Pekiea , ocrtava modernu
strukturu orijentalizma, koji je, na kraju krajeva, jedna od disciplina meu sekularnim (i kvazi-religioznim) verama evropske
misli XIX veka. Ve smo opisali opti okvir miljenja o Orijentu,
koji se prenosio kroz srednji vek i renesansu, i koji je u islamu
video esencijalni Orijent. Tokom XVIII veka, meutim, javiO se
niz novih, meusobno povezanih elemenata koji su ukazivali
na dolazeu fazu jevanelja, ije e obrise Flober kasnije rekreirati.
Najpre, Orijent je prOiren na teritoriju znatno iza islamskih
zemalja. Ta kvantitativna promena bila je u veliko; meri rezultat
kontinuiranog i ekspanzivnog evropskog istraivanja ostatka
sveta. Pod sve veim uticajem putopisne literature, imaginarnih utopija, moralistikih putovanja i naunih izvetaja, na Orijent je obraana sve vea i sve izotrenija panja. Orijentalizam
je, u naelu, nastao zahvaljujui plodnim istonim otkriima
Anke[ila Diperona i Dounsa tokom poslednje treine veka, ali
se ta otkria moraju uzeti u irem kontekstu, koji je nastao zahvaljujui Kuku i BuganvHu, Tumeforovim i Adansonovim pu
[Qvanjima,lstoriji pomorskih ekspedicija u zemlje oko junog
Pola od predsednika de Brosea (Histoire des navigations aux
terres austraies) , francuskim trgovcima na Pacifiku, jezUitskim
misionarima u Kini i Americi, iskopavanjima i izvetajima Vilijama Dampijea, nebrojenim spekulacijama o dinovima, Patagoncima, divljacima, uroenicima i udovitima, koji svi, kako
se pretpostavljalo, ive na velikoj udaljenosti istono, zapadno,
severno i juno od Evrope. Ali, u privilegovanom srediru tih,
sve irih horizonata nepomer1jivo stOji Evropa, kao glavni posmatra (ili, uglavnom, posmatrana, kao u Goldsmitovom Graaninu sveta IGoldsmith, Citizen of the World!) . Jer, i II susretu sa svetom, njeno oseanje kulturalne snage se potvrivalo.
Kolonije su stvaranc, a etnocentrina perspektiva obezbeiva-

158

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

.
na i zahvaljujui priama koje su priali putopisci, a ne samo zahvaljujui velikim institucijama, kakve su razliita indijska drutva."
Drugo, ueniji stav prema stranom i egzotinom potpomagali su ne samo putnici i istraivai , nego i istoriari koji su
evropska iskustva mogli korisno da porede s drugim, i starijim,
civilizacijama. Ta snana struja u istorijskoj antropologiji XVIII
veka, koju su naunici opisali kao konfrontaciju bogova, znai
laje da je Gibon u usponu islama mogao da proita pouke o padu Rima, ba kao to je Viko mogao da razume modeme civilizacije oslanjajui se na pojmove varvarskog, poetskog sjaja njihovih najranijih poetaka . Dok su renesansni istoriari sudili o
Orijentu nefleksibilno, kao o neprijatelju, oni iz XVIII veka suoavali su se s neobinostima Orijenta uz izvesnu distancu i do
izvesne mere nastojei da se bave direktno orijentalnom graom, moda zato to je ta tehnika pomagala Evropljaninu da
" Meu knjigama koje osvetljavaju ovaj problem vredi obratiti
panju na: John P. Nash, "The Connection of Oriental Studies with
Commerce, Art and Literature During the 181h_191h Centuries n,
Manchester Egyptian and Oriental Societyjournal 15 (1930), 3339; takoe John F. Laffey, "Roots of French Imperialism in the Nineteenth Century: The Case of Lyon", French Historical Studies 6,
no. I (Spring 1969)' 78-92, i R. Leportier, L 'Orient Porte des Indes
(Pans: Editions France-Empire, 1970) . Mnotvo informacija postoji ll: Henri Omont, Missions archeologiques frmJfaises en Orient
aux XVIr et XVIIr siecles, 2 toma (paris: Imprimerie nationaie,
1902) i, Margaret T. Hodgen, EarlyAntbropology ln theSlxteenth
and Seventeenth Centuries (Philadelphia: University ofPennsylvania Press, 1964), kao i: Norman Daniel,lslam, Europe and Empire
(Edinburgh: University Press, 1966). Dve nezaobilazne kratke studije su: Albert HOllrani, "Islam and the Philosophers of History",
Middle Eastern Studies 3, no. 3 (April 1967) , 206268 i Maxime RDdinson, "The Western [mage and Western Studies ofIslam" u : The
Legacy oJ Islam, ed. Joseph Sehacht and C. E. Bosworth (Oxford,
Clarendon Press, 1974), str. 9-62.

Orijentalizam

159

bolje upozna samog sebe. Prevod Korana, koji je nainio

Dord SejI, i Sejlov predgovor ilustruju tu promenu. Za razliku od svojih prethodnika, SejI je nasmjao da se arapskom istorijom bavi oslanjajui se na arapske izvore; tavie, pustio je
muslimanske komentatore svetih tekstova da govore za sebe."
Kod Sejla je, kao i tokom itavog XVIII veka, jednostavni komparacivizam predstavljao ranu fazu komparativistikih disciplina (filologije, anatomije, pravosua, religije), koje e postati dika devetnaestovekovnog metoda.
No, meu pojedinim misliocima postojala je tendencija da
Simpacetikom identifikacijom proire okvire komparativnih
studija i njihovih pronicljivih istraivanja ljudske vrste "od Kine
do Perua". To je trei element u osamnaestom veku, koji utire
put modernim orijentalistima. Ono to danas zovemo istoricizrnom ideja je osamnaestog veka; Viko, Herder i Haman izmeu ostalih verovali su da su sve kulture organski i iznutra koherentne, povezane duhom, genijem, klimom, iH nacionalnom
idejom u koju bi jedan autsajder mogao prodreti samo inom
istorijske simpatije. Zato je Herderovo delo ideje o filozofiji
istorije oveanstva (Ideen zur Philosophie der Geschichte der
Menschheit,1784.1791) bilo panoramski prikaz razliitih kultura, od kojih je svaka bila proeta protivnikim kreativnim duhom, svaka pristupana samo posmatrau koji je svoje predrasude rtVovao uoseavanju. Proet populistikim i pluralisti
kim oseanje m iS(Orije, koje su zastupali Herder i drugi,6 osamnaestovek:ovni um je mogao da slomi doku-iname zidove po"P. M. Holt, "The Treatment of Arab History by Prideaux, Ock1eyand Sale", u HistorlansoftheMiddleEast, ed. Bernard Lewis
and P. M. Holt (London, Oxford University Press, 1962), str. 302 .
Vidi i Holtovo delo The Study of Modem Art History (London:
School of Oriental and African Studies, 1965).
6 Pogled na Herdera kao populistu i pluraliStu zastupa Isaiah
Berlin, Vico and Herder: Two Studies in the History ofIdeas (New
York, Viking Press, 1976)

160

Orijentalistiko

Zapada j islama i da uoi skrivene elemente

s linosti izmeu sebe i Orijenta. uveni primer te (obino sc-

dignute

izmeu

lektivne) identifikacije kroz simpatiju je Napoleon. Drugi je

Mocan; arobna frula (u kojoj se masonski kodovi meaju s.
vizijama bezazlenog Orijenta) i Otmica iz saraja pronalaze

upravo na Orijentu posebno velikoduan oblik ljuds kosti. A tO

je, mnogo vie nego pomodna ljubav prema "turskoj" muzici,
izazvalo Macanovu Simpatiju prema Istoku .
Ipak, veoma je teko razdvojiti intuicije o Orijentu, kakve su
Mocartove, od itavog niza pre-romantiarskih i romanti ar
skih prikazivanja Orijenta kao egzotinog podruja . Popularni
orijentalizam tokom poznog osamnaestog i ranog devetnae-

sto g veka uao je u modu kao veoma intenzivan. Ali ak i ta mcr

da, koju je lako identiftk:ovati kod ViHjama Bekforda, Bajro na,
Tomasa Mura i Getea ne moe se tek tako odvojiti od zanimanja
za gotski roman , pseudo+srednjovekovnu idilu, vizije varvacskog sjaja i surovosti. Tako se, u nekim sluajevima , prikazivanja Orijenta mogu povezati sa Piranezijevim zatvorima, u drugim s Tijepolovim raskonim ambijentima, u treim sa egzoti
nom uzvienou slikarstva poznog osamnaestog veka.' Kasnije tokom XIX veka, u delima Eena Delakroa i desetina drugih
francuskih i britanskih slikara, orijentalna anrovska slika uvela
je u vizuelni izraz reprezentaciju i postala samosvojni stil (koji
o va knjiga, na alost, mora da ostavi po strani). Senzualnost,
obeanje , uas , UZVienost, idilino zadovoljstvo, intenzivna
energija: Orijent kao figuca u pred-romantiarskoj , pre-tehni
koj orijentalistiko; imaginaciji evropskog pozno g osamnaestog veka zaista je II sebi nosio svojevrsno kameleonsko svojs tvo, koje je (pridevski) nazvano "orijentalnim".8Ali, taj slobodtakvim motivima i prikazivanjima vidi :JeanStaro binski, The
Invention O/Liberty, 1700- 1789, trans. Bernard C. Smith (Geneva,
Skira, 1964).
8 Postoji nekoliko stu dija o ovom suvie malo istraivanom
predmetu . Veo ma poznate su : Martha P. e onant, TheOrientalTale
7O

Orijentalizam

strukturisanje irestrukturisanje

16 1

nolebdei Orijent bie OZbiljno potkresan s usponom akadem-

skog o rijentalizma.
ervni element koji je pripremao put za modeme orije ntalis tike strukture bio je nepodeljeni impuls da se priroda i o
vek kJasifikuju po tipovima. Najvea imena su, naravno, line i
Bifon , ali je intelektualni proces kojim se telesno (a ubr~o moralno, intelektualno i spiritualno) prostiranje - tipina materijalnost objekta- moglo transfonnisati od istog prizora u predznu srazmeru karakteristinih elemenata bio iroko rasprostranjen. Line je rekao da bi svako opaanje o prirodnom tipu "trebalo da bude proizvod broja, oblika, proporcije, situacije"j i zaista , ako ovek pogleda Kanta, Didroa ili Donso na, svuda p ostoji slina sklonost prema naglaavanju optih ena, reduko vanju velikog broja predmeta na manji broj casporedivih i o pisivih tipova . U istoriji prirode, antropologiji, u kulturalnoj generalizaCiji, tip je imao poseban karakter, koji je posmatrau sta.
vijao na raspolaganje oznaku i, kako kae Fuko, Ukontto!isanu
derivaciju". Ti tipovi i karakteri pripadali su Sistemu, mrei uodnoenih generalizacija. Otuda,
sve oznake mo raju biti ostvarene uspostavljanjem izvesnog odnosa prema svim drugim oznakama. Znati ta se tano odnosi na jednu individuu znai imati pred sobom klasifikaciju - ili mogu nost
kJ as ifikovanja -svih drugih.9

England in the Eigbteentb Century (1908; reprint ed., New

York: Octagon Books, 1967); Marie E. de Meester, Oriental Jnj1u.
ences in the English Literature of the Nineteenth Century, Anglistische Forschungen, no. 46 (Heidelberg, 1915) ; Byron Porter
Smith, Islam in English Literature, (Beirut: American Press, 1939).
Vidi i: Jean-Luc Doutrelant. "L'Orient tragique au XVlIl ~ siecle", RevuedesSclencesHumalnes 146 (April-June 1972) , 255.282.
, Michel Foucault, Tbe Order o/Tblng" An Archaeology o/ tbe
Human Sd ences (New York: Pantheon Books, 1970), SU. 138 , 144.
Vidi i, Fran~oisJacob, The Logic o/Life, A History o/Heredity, prev.
Betty E. SpilImano (New Yo rk, Pantheo n Books, 1973), str. 50 i
ln

162

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

U spisima filozofa, istoriara, enciklopedista i esejista nala

zimo da se karakter-kao-oznaka javlja u vidu ftziolokomoralne klasifikacije: postoje, recimo, divlji ljudi, Evropljani, Azijati, i
tako dalje. Oni se, naravno, javljaju kod Linea, ali i kod Monteskjea, Donsona, Blumenbaha, Semeringa, Kanta. Fizioloke i
moralne karakteristike raspodeljuju se manje ili vie ravnomerna: Amerikanac je "crven, kolerian, uspravan", Azijat "ut, melanholian , rigidan'\ Afrikanac "crn, flegmatian , nehajan".lO
Ali, takve oznake stekle su snagu tek kad su, kasnije tokom XlX
veka, povezane sa karakterom kao dcrivacijom, kao genetikim
tipom. Kod Vikoa i Rusoa, na primer, snaga moralne generalizacije uveana je zahvaljujui tome [Q je veoma precizno pokazano da su upeatljive, gO[Qvo arhetipske figure - primitivni
ljudi, divovi, heroji - izrasli iz pos[Qjeih moralnih, filozofskih,
ak jezikih pitanja. Zato su, kad se govorilo o "orijentalcu" , primenj ivani univerzalni genetski pojmovi kakvi su njegovo "primitivno" stanje, njegove primarne karakteristike, njegovo posebno duhovno zalee.
etiri elementa koje sam opisao -ekspanzija, istorijska konfrontacija, simpatija, klasifikacija - predstavljaju struje osamnaestovekovne misli, zahvaljujui ijem prisustvu nastaju specifine intelektualne i institucionalne strukture modernog orijentalizma. Bez njih, orijentalizam, kao to emo sada Videti, ne
bi mogao da se pojavi. tavie, zahvaljujui tim elememima,
Orijent uopte i islam posebno vie nisu ispitivani u usko reli
passim, i: Georges Canguilhem, La Connaissance de la vie (Pans:
Gustave-Joseph Vrin, 1969), Sir. 4463.
lOVidi John G. Burke, "The Wild Man's Pedigree: Scientific Method and Racial Anthropology", u The Wild Man Within , An Image
in Western Thoughtfrom the Renaissance toRomanticism, ed. Edward Dudley and Maximillian E. Novak (pittsburgh, Pa.: University
of Pittsburgh Press, 1972) , str. 262-268. Vidi i: John iou , "Lumieres et anthropophagie", Revue des Sciences HUlnaines 146 (AprilJune 1972), 223-234.

Orijentalizam

163

gijskom okviru u kojem ih je do tada ispitivao (i o njima sudio)

hrianski Zapad. Drugim reima, moderni orijentalizam proizlazi iz sekularizovanih elemenata kulture XVIII veka. Najpre,
e kspanzija Orijenta u geografskom smislu unapred, prema istoku , i u vremenskom unatrag, znatno je olabavila, ak i ukinula biblijski okvir. Referentne take vie nisu bile hrianstvo i judaizam, sa svojim prilino skromnim kalendarima i mapama,
nego Indija, IGna, Japan i Sumeri, budizam, sanskrit, zoroastrizam i manuizam . Drugo, sposobnost da se s ne-evropskim i nejudeo-hrianskim kulturama ophoi istorijski (a ne reduktivna, kao s temom eklezijastike politike) ojaana je kad je shvatanje same istorije postalo radikalnije nego pre j ispravno razumeti Evropu znailo je i razumeti objektivne odnose izmeu
Evrope i njenih ranije nedosenih temporalnih i kulturalnih
granica. U izvesnom smislu, idejajovana od Segovije o contra/ erenlia izmeu Orijenta i Evrope reaHzovana je, ali na potpuno seku1aran nain j Gibon je mogao da tretira Muhameda kao
istorijsku figuru koja je uticala na Evropu, a ne kao dijabolinog
nitkova koji lebdi negde izmedu magije i lanog prorotva. Tree , selektivna identifikacija s tuim regionima i kulturama skrila je tvrdokornost Ja i identiteta, koji su bili polarizovani na
zajednicu vernika spremnih za boj, u sukobu sa varvarskim hordama. Granice hrianske Evrope vie nisu sluile kao neka vrsta carinamicej pojmovi ljudske pove-anosti i mogunosti koje
su dostupne ljudima stekli su veoma irok opti legitimitet, suprotan parohijalnom. etvrto, klasifikaCije ljudske vrste sistematski su se umnoavale kako su se mogunosti oznaavanja i
derivacije usavcavaJe izlazei izvan granica onih kategorija koje je Viko nazivao plemenitim i svetim nacijama; rasa, boja, po
reklo, temperament, karakter i tipovi nadvladali su razliku izmedu hriana i svih ostalih.
No, ako ovi meusobno povezani elementi predstavljaju
tendenCiju sekularizovanja, to ne znai da su stari religijski
obrasci ljudske istorij e i sudbine i "egzistencijalne paradigme"
jednostavno uklo nje ni. Daleko od toga: o ni su reko nstituisani,

164

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

nanovo grupisani, nanovo rasporeeni u sekularne sisteme koje smo upravo nabrojali. Svako ko je prouavao Orijent morao
je da se slui sekularnim vokabularom kako bi bio II duhu ovih
sistema. No, ako je orijentalizam stvorio vokabular, pojmovni
repenoar, tehnike - a to je ono to je, od kraja XVIII veka nadalje, orijentalizam inio i ~to je bio - on je takoe, kao neotueni
tok svog diskursa, zadrao i rekonstruisani religijski impuls, natura1izovani supematuralizam. Pokuau da pokaem da je taj
impuls orijentalizma proizlazio iz koncepcije koju je orijentalist imao o sebi samom, O Orijentu i o svojoj disciplini.
Moderni orijentalist je, po sopstvenom miljenju , bio junak
koji spasava Orijent od mranjatva, otuenja i zaudnosti koju
je on sam ispravno istakao. Njegovo istraivanje je rekonstruisalo u:s.ubljene orijentalne jezike, obiaje, ak mentalitet, kao
to je ampolion rekonstruisao egipatske hijeroglife sa stene u
Rozeti. Specifine orijentalistike tehnike - leksikografija, gramatika, prevod, kulturalno dekodiranje - obnovile su, osvetlile, ponovno potvrdile vrednosti kako drevnog, klasinog Orijenta, tako i tradicionalnih diSCiplina ftlologije, istorije, retorike i doktrinarne polemike. Ali, u tom su se procesu Orijent i
orijentalistike discipline dijalektiki promenili, jer nisu mogH
da preive u prvobitnoj formi. Orijent, ak i u "klasinom" obliku, koji su orijentalisti obino prouavali, modemizovan je,
vraen u sadanjosti tradicionalne discipline takoe su uvedene u savremenu kulturu. No, i jedno i drugo nosilo je tragove
moi - moi da se Orijent vaskrsne, zapravo kreira, moi koja je
boravila u novim, nauno uznapredovalim tehnikama ftJologije
i antropoloke generalizacije. Ukratko, prenosei Orijent u moderni svet, orijentalist je mogao da slavi svoj metod i svoj poloaj kao metod i poloaj sekularnog tvorca, oveka koji jc stvorio
nove svetove kao to je bog nekada stvorio stare. Kako bi se ti
metodi i ti poloaji prenosili dalje od ivotnog veka bilo kog individualnog orijentaliste, postojala bi sekularna tradicija kontinuiteta, red disciplinovanih metodologa, ije se bratstvo ne bi
zasnivalo na krvnom poreklu, nego na zajednikom diskursu,

Orijentalizam

165

praksi, biblioteci, nizu primljenih ideja, ukratko na doksologiji

zajednikoj svima koji su uli u taj red. Flober je bio dovoljno
mudar da predoseti da e kroz odreeno vreme moderni orijentalist postati prepisiva, kao Buvar i Pekie j ali, u ranim danima, u vreme karijere Silvestra de Sasija i Ernesta Renana, takva
opas nost nije bila na vidiku.
Moja je teza da se sutinski aspekti modeme orijentalisti
ke teorije i prakse (iz koje je nastao savremeni orijentalizam)
mogu shvatiti ne kao iznenadni porast znanja o Orijentu, nego kao niz struktura nasleenih iz prolosti, sekularizovanih,
nanovo rasporeenih i nanovo oblikovanih zahvaljujui disciplinama kakva je filologija, a koje su sa svoje strane naturalizovana, modemizovana i lajcizirana zamena za hrianski supematura1izam (ili su njegova verzija) . U obliku novih tekstova i ideja, Istok je prilagoden ovim strukturama. Lingvisti i istraivai kakvi su bili Douns i Anketi! svakako su doprineli
stvaranju modernog orijentalizma, ali je ono to moderni orijentalizam razlikuje kao polje, grupu ideja, diskurs upravo
rad generacije koja je dola posle njih. Ako kao prvo iskustvo
koje je omoguilo moderni orijentalizam uzmemo Napoleonov pohod (1798-1801), moemo junake koji su ga inaugurisali - u islamskim studijama, Sasi, Renan i Lejn - da smatramo graditeljima ovog polja, tvorcima tradicije, praroditeljima
orijentalistikog bratstva. Sasijeva, Renanova i Lejnova zasluga bila je to su postaviH orijentalizam na naunu i racionalnu osnovu. To je podrazumevalo ne samo njihov vlastiti egzemplarni rad, nego i stvaranje renika i ideja koji bi mogli
biti korieni bezlino, od strane svakoga ko bi deo da bude
orijenta1ista. Njihova inauguracija Orijentalizma bila je znaaj
no postignue . Omoguila je naunu terminologiju; proterala je nerazumljivost i ustanovila poseban oblik osvedjavanja
Orijenta; utvrdila je figuru orijentaliste kao sredinjeg autoriteta za Orijent; legitimizovala je posebnu vrstu specifino koherentnog orijentalistikog radaj stavila je u kulturalnj protok jedan oblik diskursa, zahvaljujui kojem e se od tada

166

OrijentaltsNko

strukturisanje irestrukturisanje

Orijentalizam

govoriti u ime Orijenta; jznad svega, delo inauguralora

ocrtalo je polje prouavanja i porodicu ideja koji su, sa svoje
strane, mogli da obrazuju zajednicu naunika, ije su poreklo, tradicije i ambicije bile II isti mah inherentne polju prouavanja i dovoljno spoljanje za opti presti. to je v~e Evropa tokom XIX veka ulazila na Orijent, to je vie orijentalizam
moi

sticao javno samopouzdanje. No, ne treba da nas mnogo iznenauje

to se raj dobitak pcx:ludarao sa gubitkom original-

nosti, jer je njegov modus od

poetka

bila rekonstrukcija i

ponavljanje.

Zavrna napomena: ideje, institucije, figure poznog XVIII

i XIX veka, kojima u se baviti II ovom poglavlju, vaan su
deo, kljuna elaboraCija, prve faze onog veka u kojem je dolo do najveeg poznatog sticanja teritorija. Do kraja Prvog
svetskog rata, Evropa je kolonizova1a 85 procenata planete.
Rei da je moderni orijentalizam bio jedan vid kako imperijalizma tako i kolonijalizma, ne znai rei neto naroito sporno. No, nije dovoljno rei to ; potrebno je to proraditi analitiki i istorijski. Mene zanima da pokaem kako moderni orijentalizam, za razliku od prekolonijalne svesti Dantea i Erbe
loa, otelovljuje sistemsku disCiplinu akumulacije. I daleko
od toga da bude samo intelektualna iH teorijska crta, to je
orijentalizam nainilo fatalno sklonim sistemskoj akumulaciji
ljudskih bia i teritorija. Rekonstruisati mrtav ili izgubljen orijentalni jezik znailo je, u krajnjoj liniji. rekonstruisati mrtav
ili zanemareni Orijent; znailo je, takoe, da rekonstruktivna
preCiznost, nauka, ak i imaginacija mogu da utru put za ono
to e na Orijentu kasnije, na terenu, uiniti vojske, admini
str3cija i birokratija. Na odreeni nain, potvrda orijentalizma nije leala samo u njegovom intelektualnom ili umemi
kom uspehu, nego i u njegovoj kasnijoj eftkasnosti, korisnosti, autoritetu. On svakako u svim ovim elementima zasluuje
ozbiljnu panju.

167

2_ Silvester de Sasi i Ernest Renan:

Racionalna antropologija i
jiloloka laboratorija
U ivotu Silvestra de Sasija dva su momenta od velike vanosti - herojski napor i posveenost pedagokoj i racionalnoj korisnosti. Roen 1757. u jansenistikoj porodici tradicionalnih
notara, Antoan-Isak-Silvester kolovao se u benediktinskoj
opatiji kod privatnih Uitelja, koji su ga pouavali najpre arap.skom i sirijskom, zatim ha1dejskom, i najzad hebrejskom je-.liku . Poseb,:!o je arapski bio jezik koji mu je Otvorio Orijent, jer
je, prema Zozetu Rejnou , orijentalna graa, i sveta i profana, U
svojoj najstarijoj i najinstruktivnijoj formi naena ba na arap.ll
skom. lako legitimist, on je 1769. imanovan za prvog Uitelja
arapskog jezika u novoosnovanoj koli zaive orijentalnejezi.
ke (langues orientales v/vantes) , iji je direktor postao 1824.
Godine 1806. imenovan je za profesora na College de France,
mada je od 1805. bio orijenta1ist rezident U Francuskom ministarstvu spoljnih poslova. Tamo mu je posao (neplaen do
1911) bio da prevodi biltene Grande Armee i Napoleonov Manifesto iz 1806, U kojem je izraena nada da je moguno podstai "muslimanski fanatizam H protiv ruskog pravoslavlja. Ali,
(Okom mnogih potonjih godina Sasi je obrazovao tumae za
Francuski orijentalni dragomanat, kao i budue naunike . Kad
su Francuzi okupirali Alir 1830. upravo je Sasi preveo proglas
Alircima; ministar inostranih poslova, a povremeno i ministar
rata po pravilu su ga konsultova1i u svim pitanjima vezanim za
Orijent. U 75. godini zamenio je Dasijea na mestu sekretara
Academie des Inscriptions, a postao je i kustos za orijentalne
rukopise u Bibliotheque royaJe. Tokom itave duge i izuzetne
karijere njegovo ime je s pravom povezivana sa restrukturaci-

Henri Deherain, Silvestre de Sacy: Ses Contempora;ns et ses

disciples (paris, Paul Geuthner, 1938), Str. 111.
II

168

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

jom i preoblikovanjem obrazovanja (posebno orijentalnih stu

dija) u postrevolucionarnoj Francuskoj.12 Zajedno sa IGvijeom,
3asi je 1832. dobio titulu francuskog pera.
Sasijevo ime ne povezuje sc s poecima modernog orijenta
Uzma samo zato to je on bio pIVi predsednik Societe asiatique
(osnovanog 1822), ve i zato to je njegovo delo dalo profesiji
itav sistemski korpus tekstova, pedagoku praksu i naunu
tradiciju, a uspostavilo je i vanu sponu izmeu orijentalistike
nauke i dravne politike. U Evropi pIVi put posle Bekog kon
gresa, u Sasijevom delu postojao je samosvestan metodoloki
princip, vremenski paralelan s naunom disCiplinom. Nita ma
nje vano nije ni to to je Sasi sebe uvek oseao kao oveka koji
stoji na poetku vanog revizionistikog projekta. Bio je samo..
svesni inaugurator i, da priemo sutini nae opte teze, u svo
jim spisima je delovao kao sekularizovani duhovnik,za kojeg su
Orijent i njegovi prouavaoci bili doktrina i parohijani. Vojvoda
de Brolji, njegov savremenik i veliki potovalac, rekao je da Sa
sijeva delo izmiruje metod naunika s metodom Uitelja Biblije
i da je Sasi ovek koji je izmirio "Lajbnicave ciljeve s Bosijeovim
naporima".J3 Shodno tome, sve to je napisao bilo je upueno
upravo studentima (u sluaju njegovog prvog dela, Principes
degrammaire generale /Principi opte gramatike/ iz 1799, stu
dent je bio njegov sin) i nije prikazivana kao novina, nego kao
revidirani ekstrakt najboljega to je ve Uinjeno iH napisano.
Te dve karakteristike - didaktika prezentacija za studente i
iskazana namera ponavljanja putem revizije i ekstrakta - imaju
kljuni znaaj. Sasijevi tekstovi uvek otkrivaju boju glasa koji
govori; njegova proza proeta je zamenic:ma prvog lica, linim
kvalifikacijama, retorikim prisustvom. Cak i tamo gde je naj
manje jasan - kao u akademskoj beldei o sasanidskoj numi
zmatici iz treeg veka - njegov italac ne osea toliko pero koje
12 O tim i drugim detaljima vidi ibid. , str. ixxxiii.
13 Due de Broglie, "Eloge de Si1vestre de Sacytl, u Sacy, Me/anges
de litteratureorientale (pariS: E. Ducrocq, 1833), str. xii.

Orijentalizam

169

pie, koliko glas koji govori. Osnovni ton njegovog dela sadr~
an je U prvoj reenici posvete kojom svome sinu namenjuje
svoje Principes de grammaire generale: "C'est a toi, mon cher
Fils, que ee petit ouvrage a ete entrepris" (Zbog tcbe, dragi moj
sine, latio sam se ovog malog dela) - to e rei: to piem ili govorim tebi, jer ti treba da zna te stvari, a kako one ne postoje ni
u kakvom upotrebljivom obliku, ja sam taj posao obavio za te
be. Direktno obraanje: korisnost: napor: neposredna i blago
tvorna racionalnost. Jer, Sasi je verovao da se sve moe uiniti
jasnim i loginim, bez obzira koliko je zadatak teak i koliko je
predmet neproziran. Tu se, u istom stilu, udruuju Bosijeova
strogost i Lajbnicov apstraktni humanizam, a uz to i Rusoov ton
Efekat Sasijevog tona sastOji se u tome w on oblikuje krug
koji njega i njegovu publiku jasno odvaja od irokog sveta, na
nain na koji Uitelj i uenici u zatvorenoj uionici takoe obli
kuju jasno odvojen prostor. Za razliku od grae fIzike, mozofije
ili klasine knjievnosti, graa orijentalnih studija je tajanstve
na; vana je za ljude koji se ve zanimaju za Orijent, ali ele da
ga upoznaju bolje, na sreeniji nain, i tu je pedagoka discipli
na vie efektivna nego atraktivna. Govornik didak:t razvija svo..
ju grau pred uenikom, ija je uloga da primi to mu se daje u
obliku briljivo odabranih i rasporeenih tema. Poto je Ori
jent star i dalek, uiteljevo razvijanje je restoracija, revizija
onoga to je iezlo iz ireg znanja. A poto (prostorno, vre
menski, kulturalno) prebogati Orijent ne moe biti u celosti
prikazan, treba prikazati samo njegove najreprezentativnije de~
love. Zato se Sasi usredsreuje na antologiju, hrestomatiju, tablo, istraivanje generalnih principa, u kojima se Orijent kroz
relativno mali niz snanih primera iznosi pred prouavaoce .
Takvi primeri su snani iz dva razloga: jedno, zato to odslika
vaju snagu koju Sasi ima kao zapadni autoritet koji svesno uzi
ma sa Orijenta ono to je zbog njegove udaljenosti i ekscentri
nosti do sada bilo skriveno, i drugo, zato to ti primeri imaju (ili
su zahvaljujui orijentalistima dobili) semiotiku snagu da
oz naavaju Orijent.

170

Orijentalistiko

itavo

Orijentalizam

strukturisanje t restrukturisanje

Sasijevo delo je sutinski kompilatorsko j zbog toga

je ceremonijalno didaktino i pomno revizionistiko . Pored
Principes de grammaire generale napisao je i Chrestomathie
arabe (Arapska hrestomatija) u tri toma (1806-1827), antologiju arapskih gramatikih spisa (1825), arapsku gramatiku iz
1810 (a I'usage des eleves de I'Ecole speciale /Za uenike stru
ne kole!) , rasprave o arapskoj prozodiji i o religiji Druza i mno-gobrojna kratka dela o orijentalnoj numizmatici, onomastici,
epigraf1ji, geografiji, istoriji i teinama i merama. Nainio je i zamaan broj prevoda i dva obimna komentara o Kalilt i Dumni i
O Maqametu al-Haririja. Sasi je bio jednako delotvoran kao izdava , memoarista i istoriar modeme nauke. Bilo je veoma
malo onoga to je vredno panje u srodnim disciplin~a, sa i
me nije bio au courant /Upoznati, mada su njegovi vlastiti tekstovi bili prostoduni i, tamo gde se nisu ticali orijentalizma,
usko pozitivistiki.
No, kad je 1802. Napoleon ovlastio Institut de France da
formira tableau generale lopti pregled! stanja i napredovanja
nauka i umetnosti od 1789, Sasi je odabran da bude II timu pisaca j bio je najrigorozniji meu specijalistima i najistoriniji
medu generaJizatorima. Dasijeov izvetaj, u svojoj nezvan inoj
formi, prenosio je mnoge od Sasijevih naklonosti i sadravao
njegove priloge o stanju orijentalistike nauke. Naziv izvetaja
- Tableau historique de !'erudition frarn;aise /Istorijski pregled francuske uenosti! - najavljuje novu istorijsku svest (kao
suprotnost sakralnoj). Takva svest je dramska: nauka se moe
upriliiti II pozorinom okviru, takorei, gde se njen totalitet
moe doista sagledati. Upuen caru, Dasijeov predgovor je savreno utvrdio temu. Zahvaljujui pregledu kao to je ovaj,
omogueno je da se uini neto to ranije nije pokuao nijedan
suveren, naime da se, jednim coup d'oeil Ipogledom/, usisa
svekoliko ljudsko znanje. Da je takav tableau historique listorijski pregledi preduzet ranije, nastavio je Dasije, danas bismo
posed ovali mnoga remek-de la koja su sada ili izgubljena ili unite naj cilj i ko risnost tabloa je da sauva znanje i u ini ga nepo-

171

sredno pristupanim . Dasije je nagovestio da je taj zadatak po-stao jednostavniji zahvaljujui Napoleonovom pohodu na Orijent, iji je jedan od rezultata bilo podizanje stepena poznavanja modeme geografije.14 (Nigde bolje nego u itavom Dasijeovom discours ne vidimo kako dramska forma tableau historique ima svoj upotrebni ekvivalent u arkadama i tezgama modernih robnih kua .)
Vanost koju Tableau historique ima za razumevanje inauguralne faze orijentalizma lei u tome to on eksteritorizuje formu orijentalistikog znanja i njegove karakteristike, a isto toliko opisuje i odnos orijentaliste prema njegovom predmetu . Na
stranicama o orijentalizmu - i drugde u svojim tekstovima - Sasi govori kako je njegovo delo otkrilo, iznelo na svetlost dana,
spaslo ogromnu koliinu nepoznate grae . Zato? Da bi je iznelo pred studente. Jer, kao i svi njegovi nauni savremenici, Sasi
je smatrao da je nauno delo pozitivan doprinos graevini koju
su podigli svi naunici zajedno. Znanje je sutinski znailo U;
niti grau vidljivom, a cilj tabloa bio je da konstruie neku vrstu bentamovskog panoptikuma. Nauna diSciplina je zato bila
s pecifina tehnologija moi: pruala je svome korisniku (i njegovim uenicima) orua i znanje koje je za njega (ako je bio
istoriar) dotle bilo izgubljeno. IS Doista, renik specijalizovane
moi i sticanja posebno se povezuje sa Sasijevom reputacijom
pionira orijentaJiste. Kao naunik, bio je herOj, jer se uspeno
uhvatio u kotac sa nesavladivim tekoama; osvojio je sredstva
pomou kojih je svojim studentima predstavio polje koje jo
uopte nije ni postojalo. Vojvoda de Brolji rekao je za Sasija da
je napravio knjige, pravila, primere. Rezultat je bio stvaranje
Bon Joseph Dacier, Tableau historique de l'eruditionfranftlise, ou Rapport sur les progres de l'histoire et de la litterature anciennedeputs 1789 (Paris, Imprimerie imperiaJe, 1810) str. 23, 35, 31.
IS Michel Foucault, Discipline and Punish: 1be Birth of the
Prison , trans. Alan Sheridan (New York: Pantheon Books, 1977),
Str. 193-194.
14

Orijentalistiko

172

strukturtsanje t restrukturisanje

grae o Orijentu, metoda za njegovo prouavanje i uzoraka koje ak ni Orijentalci nisu imali. 16
U poreenju sa mukama helenista i latinista koji su radili II

timu Instituta, Sasijeve muke bile zu uasne. Oni su imali tekstove, konvencije, kole; on njje, to je znailo da je morao da
ih stvori. Dinamika primarnog gubitka i potonjeg dobitka u Sasijevim tekstovima je opsesivna; njegova investicija - odista
ogromna. Kao i njegove kolege, i on je verovao da znati znai videti _ panoptiki, tako rei - aJi za razliku od svojih kolega, on
nije morao samo da identiflkuje znanje, nego i da ga deifruje,
protumai i, to je najtee, da ga uini dostupnim. Sasijevo dostignue bilo je to je proizveo itavo polje. Kao Evropljanin, on
je temeljno pretraio orijentalne arhive; mogao je to da uini
ne naputajui Francusku. Tekstove koje bi izdVOjio vraao je
potom natrag; obradio bi ih; zatim bi ih anotirao, kodifikovao,
rasporedio i komentarisao. Vremenom, Orijent kao taka~ postao je manje vaan od onoga ~to je orijentalist uinio od njega;
stoga, poto ga je Sasi preveo u zatvoreno diskurzivno podru
je pedagokog tabloa, orijentalisIOv Orijent je oklevao da izie
u stvanlost.
Sasi je bio suvie pametan da bi svoja shvatanja i praksu
ostavio bez argumenata koji e ih podupreti. Pre svega, on je
uvek jasno iznosio zbog ega "Orijent" sam za sebe ne moe da
opstane na terenu evropskog ukusa, razumevanja ili strpljenja.
Sasi je branio korisnost i interes ostvarenja u kakva je spadala,
recima, arapska poezija, ali ono to je u stvari govoriO bilo je da
orijentalist mora adekvatno da transfonnie arapsku poeziju
kako bi ona mogla da bude cenjena. Razlozi su bili iroko epistemoloke prirode, ali su sadravali i samoopravdanje ocijentaliste. Arapsku poeziju stvorili su ljudi sasvim strani (Evropljanima), pod veoma razliitim klimatskim, socijalnim i istorijskim uslovima potpuno drugaijim od onih koje poznaju Evropljani; uz to, takvu poeziju hrane "miljenja, predrasude, vero16

Broglie, "Eloge de Silvestre de Sacy", str. 107.

Orijentalizam

173

vanja i pcaznoverja koja moemo razumeti tek posle dugog i tegobnogprouavanja". ak i ako proe kroz strogi specijalni trening, Evropljaninu, "koji je stigao do vieg stepena civilizacije",
veliki deo opisa nee biti pristupaan . No, ono ~to moemo da
savladamo od velike je vanosti za nas kao Evropljane, naviknute da otkrivamo svoje spoljanje atribute, svoje telesne aktivnosti i svoj odnos prema prirodi. Stoga je korist od orijentaliste
to e on za svoje sunarodnike uiniti pristupanim irok opseg
neobinih iskustava, i ~to je jo vrednije, onu vrstu knjievnosti
koja moe da nam pomogne da shvatimo "istinski boansku"
poezijuJevreja.17
Tako, ako je orijentalist neophodan zato w iz dubina udaljenog Orijenta uspeva da izvue neki koristan dragulj i to Orije nt nije moguno poznavati bez njegovog posredni~tva, takoe je istina da orijentalne tekstove ne treba uzimati u celini. To
je Sasijev uvod u njegovu teoriju fragmenata, uobiajenu romantiarsku temu. Nisu samo orijentalni knjievni proizvodi
sutinski tui Evropljanima; oni, takoe, nisu dovoljno zanimljivi, niti su napisani s dovoljno "ukusa i kritikog duha" da bi
ih vredelo objavljivati izuzev kao izvode (pour mmter d'etre
publies autrement que par extrait)." Zato se od orijentaliste
trai da prikae Orijent kroz niz reprezentativnih fragmenata,
fragmenata nanovo objavljenih, protumaenih, anotiranih i
okruenih nizom drugih fragmenata. za takvu prC".lentaciju potreban je poseban anr: hrestomatija, i upravo se tu, u Sasijevom sluaju, najdirektnije i najprofitabilnije pokazuju korisnost i zanimljivost Orijentalizma. Sasijevo najuvenije delo bila je trotomna Cbrestomathie arabe, koja je, tako rei, od sa-

Sacy,Melanges de lttteratureorlentale, str. 107, 110, 111-112.

18 Si1vestre de Sacy, Chrestomathie arabe, ou Extraits dediuers
ecriuains arabes, tant en prose qu'en vers, avec
, une traductton
! ram;aise et des notes, a l'usage des eleues de l'Ecole royale et spectale des langues orientales vivantes (vol. l , 1826; reprint ed .,
Osnabrtick Biblio Verlag, 1973), str. viii.
17

Orijentalistiko

174

strukturisanje irestrukturisanje

mog poetka nosila beleg arapskog kupleta, "!(jtab al-anis almu6d lil-Taleb al-musta6d;/ wa gam'i al shathur min manthoum wa manthur" (Knjiga prijatna i korisna za studioznog aka ;/
ona okuplja fragmente kako poezije, tako i proze) .
Sasijeve antologije veoma su iroko koriene u Evropi tOkom nekoliko generacija. Iako se tvrdilo da je ono to sadre tipino, one prikrivaju cenzuru Orijenta koju je obavio orijentalist. tavie, unutranji poredak njihovog sadraja, raspored
njihovih delova, izbor fragmenata, nikada ne otkrivaju njihovu
tajnu; italac ima utisak da fragmenti, ako nisu izabrani zbog
svoje vanosti, svog hronolokog razvoja ili estetske lepote
(kao to Sasijevi nisu bili) , ipak moraju otelovijavati izvesnu orijentalnu prirodnost, ili tipinu neizbenost. Aji ni to se nikada
ne kae. Sasi prosto tvrdi da se potrudio radi svojih studenata,
kako bi ih oslobodio obaveze da nabavljaju (ili itaju) groteskno veliku biblioteku orijentalne grae. Vremenom, italac zaboravlja napor orijentaliste i prima restrukturaciju Orijenta kakvu nalazi u hrestomatiji kao Orijent tout court /ukratk%~~
Objektivna struktura (oznaavanje Orijenta) i subjektivna restrukrura (Orijent kako ga prilkazuje orijemalist) postaju zamen1jivi. Orijent je prekriven orijenta1istovom racionalnou;
principi te racionalnosti postaju njegovi principi. Bio je udaljen, sada je pristupaan; bio je neodriv sam za sebe, sada je
pedagoki koristan; bio je izgubljen, sada je naen, ak iako su
delovi koji nedostaju zanemareni u procesu. Sasijeve antologije ne samo da isporuuju nedostajui Orijent; one ga isporuu
ju Zapadu kao orijentalno prisustvo.19 Sasijeva delo kanonizuje
Orijent; ono rada kanon tekstualnih predmeta koji se prenose
od jedne generaCije studenata do druge.
iva batina Sasijevih uenika je zapanjujua. Svaki znaa
jan arabista u Evropi tokom XIX veka vezan je korenom svog in-

Orijentalizam

telektualnog autoriteta za njegovo delo. PO univerzitetima i

akademijama Francuske, panije, Norveke, vedske, Danske,
a posebno Nemake uili su studenti koji su se formirali pored
njega i kroz antologijske tabloe koje je on proizvodio. 20 Kao i sa
svim drugim intelektualnim oevinama, medutim, simultano
su prenoeni obogaenje i restrikcije. Sasijeva genealoka originalnost leala je u tome to je on tretirao Orijent kao neto
tO treba restaurirati ne samo zbog neurednog ineuhvatljivog
prisustva modernog Orijenta, nego i uprkos njemu. Sasi je postavio Arape na Orijent, koji je sa svoje strane bio postavljen u
opti tablo modeme nauke. Orijentalizam je, tako, pripadao
evropskom akademskom znanju, ali je orijentalista morao da
re-kreira njegov materijal pre nego to ovaj ude pod svodove
pod kojima stoje lati nizam i helenizam. Svaki orijen[alista rekreirao je svoj sopstveni Orijent u skladu sa fundamentalnim
epistemolokim pravilima dobitka i gubitka, koja je uspostavio
i ozakonio Sasi. Ba kao w je bio otac orijentalizma, on je bio i
prva rtva ove diScipline, jer su potonji orijentalisti, prevodei
nove tekstove, fragmente i izvode u celosti izmestili Sasijevo
delo isporuujui svoj vlastiti, restaurirani Orijent. Ipak, proces
koji je on zapoeo nastavljen je, poto je posebno filologija razVijala sistemske i institucionalne moi koje Sasi nikada nije koristio. To je bilo Renanova postignue: da povee Orijent sa
najnovijim komparativnim diSciplinama, medu kojima je filologija bila najeminentnija.
Razlika izmeu Sasija i Renana je razlika izmeu inauguraCije i kontinuiteta. Sasi je utemeljiva, ije delo ukazuje na pojavu
ovog polja i njegov status kao diSCipline XIX veka, sa korenima
u revolucionarnom romantizmu. Renan izranja iz druge generacije orijentalizma: njegov je zadatak bio da uvrsti zvanini
O jednom delu Sasijevih studenata i Sasijevom uticaju vidi:
Johann W. Fuck, Die Arabiscben Studien tn Europa bis in den
Anfang des 20. Jahrhunderts (Leipzig, Otto Harrassowi!Z, 1955),
str. 156-157.
20

O pojmovima "supplementarity", "supply" i "s,;,pplication" vi~

di: Jacques Derrida, De la grammatologie (Paris: Editions de Minuit, 1967), su. 203 i passim.
19

175

176

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

diskurs orijentalizma, da sistematizuje njegove uvide i da ustanovi njegove intelektualne j svetovne institucije. Sasijevi lini
napori pokrenuli su i oiveli polje i njegove strukture; Renan
je, opet, prilagodio orijentalizam fIlologiji, a jedno kao i drugo
intelektualnoj kulturi svoga doba, koja je intelektualno utvrdila
orijentalistike strukture i dala im veu vidljivost.
Renan je bio figura za sebe, ni potpuno originalna, ni potpuno derivativna. Stoga, kao kulturalna sila ili kao vaan orijenta1ista on ne moe da se svede samo na svoju linost, niti pak na
niz shematskih ideja II koje je verovao. Renana je najbolje shvatiti kao dinamiku silu ije su mogunosti za njega stvorili pioniri kakav je bio Sasi, ali koji je njihova postignua unea II kulturu kao vrstu vrednosti koju je sam stavio u opticaj i nanovo
stavljao u opticaj svojom sopstvenom (da jo malo pojaamo
sliku) nepogreivom ponovnom upotrebom. Renan je figura
koja se, ukratko, mora shvatiti kao tip kulturalne i intelektualne
prakse, kao stil u stvaranju orijentalistikih iskaza unutar onoga to bi Miel Fuko nazvao arhivom njegovog vremena?1 Nije
od znaaja samo ono to je Renao rekao nego i kako je to rekao,
ta je, ako se ima II vidu njegovo zalee i trening, odabrao da
koristi kao svoj predmet, ta da kombinuje sa ime, i tako dalje.
Renanov odnos prema njegovom orijentalnom predmetu, nje~
21 Fukoova karakterizacija arhiva moe se nai u The Archaeology of Knowledge and the Discourse on Language, trans. A. M.
Sheridan Smith and Rupert Sawyer (New York: Pantheon Books,
1972), str. 79-131. Gabriel Monod, jedan od Renanovih mlaih i
veoma visprenih savremenika, primeuje da Renan ni II kom slu~
aju nije bio revolucionar u lingvistici, arheologiji ili egzegezi, ali
kako je u svom vremenu imao najira i najpreciznija znanja, bio
je njihov najeminentniji predstavnik (Renan, Taine, Michelet
[Pari" Calmann-I.evy, 1894J, str. 40-41). Vidi i, Jean-Louis Dumas, "La Philosophie de l'histoire de Renao", Revu.e de
Metapbysique et de Morale 77, no. l (January-March 1972), 100128.

Orijentalizam

177

govom vremenu i publiCi, ak i prema njegovom vlastitom delu , moe se, dakle, opisati bez vraanja na fonnule koje zavise
od neispitane pretpostavke ontoloke stabilnosti (recimo, Zeit~
geist-a , istorije ideja, ivota i vremena) . Umesto toga, u stanju
smo da Renana itamo kao pisca koji ini neto to se da opisati, na mestu koje se moe definisati vremenski, prostorno i kulturalno (otuda arhivski), kako za publiku tako, to nije manje
vano, i za unapreenje njegove vlastite pozicije u orijentalizrnu njegovog sopstvenog doba.
Renan je u orijentalizam doao iz mologije i upravo je izvanredno bogata i slavna kulturalna pozicija te discipline darovala
orijentalizmu njegove najvanije tehnike karakteristike. Svakome, meutim, kome reftlologija sugerie suvoparno i ne~
povezano prouavanje rei Nieov proglas da je on, zajedno sa
najveim duhovima XIX veka, malog, doi e kao iznenaenje
mada ne ako se setimo rei Balzakovog Luja Lambera:
Kakvu bi arobnu knjigu mogao napisati onaj ko bi ispriao ivot i

avanture rei! Nema sumnje, re je primila razliite otiske dogaaja

za koje je koriena; zavisno od toga na kojim je mestima korie
na, re je budila razliite utiske kod razliitih ljudi; ali, zar nije jo
znaajnije razmotriti re u njenom trostrukom aspektu - due, tela
i pokreta?22
Koja je to kategorija, pitae kasnije Nie, koja njega, Vagnera,
openhauera, Leopardija povezuje kao fllologe? Taj pojam
ukljuuje, reklo bi se, kako dar za izuzetno duhovno razumevanje jezika tako i sposobnost da se proizvedu dela iji izraz ima
estetsku i istorijsku snagu. Mada je filologija kao profesija roe
na onoga dana 1777. godine "kada je F. A. Volf izmislio za sebe
ime stud. philoI. ", Nie se ipak tttJdi da dokae da su profesionalni prouavaoci grkih i rimskl:1 klasika uglavnom nesposolr
ni da razumeju svoju disciplinu: "Oni nikada ne stiu do kore22 Honore de Balzac, Louis Lambert (PariS: CaImann-Levy, n.
d.), str. 4.

Orijentalistiko

178

strukturisanje irestrukturisanje

na stvari: nikada ne navode fUologiju kao problem ."Jer, jednostavno, "kao znanje o drevnom svetu, fLlologija. dakako, ne mo-e trajati veno ; njena graa se iscrpljuje.lt2} To je ono to opor
maloga ne moe da razume. Ali ono po emu se izdvaja nekoliko izuzetnih umova koje Nie smatra vrednima hvale - ne nedvosmisleno, i ne na letimian nain koji ja sada opisujem - jeste njihov dubok odnos prema modernosti, odnos koji su stekli
bave i se ftlologijom .
Filologija problematizuje -sebe, one koji se njome bave, sad a njicu. Ona otelovljuje osoben uslov - biti moderan i Evropljanin, jer nijedna od ove dve kategorije nema istinsko znae
nje izvan odnosa prema nekoj ranijoj kulturi i vremenu. Ono
to Nie takoe vidi jeste filologija rodena, nainjena u Vikoovom smislu kao znak ljudskog preduzea, stvorena kao kategorija ljudskog orkria, samo-otkria i originalnosti. Filologija
je nain da se ovek, kao to ine veliki umetnici, istorijski kontrastno izdVOji u odnosu na vlastito vreme i neposrednu prolost, sve i ako, paradoksalno i antinomino, inei to, zapravo
opisuje svoju modernost.
Izmeu Fridriha Avgusta Volfa jz 1777. i Fridriha Niea jz
1875. stoji Ernest Renan , orijentalni ftloiog, i ovek sa sloenim
i zanimljivim oseanjem za nain na koji su ftlologija i modema
kultura povezane jedna s drugom. U delu Budunost nauke
(L ~venir de la science, napisanom 1848, ali objavljenom tek
1890.) pisao je da su "osnivai modernog duha ftlolozi" . A ta je
moderni duh, kae u prethodnoj reenici, ako ne "racionalizam, kriticizam, liberalizam. [koji su svi] zasnovani istog dana
2~

Napomene o filolOgiji postoje u itavom Nieovom delu. Vidi , najpre, njegove beldke za ''Wir Philologen tl , uzete iz njegove
belenice za period januar-jul 1875. preveo William Arrowsmith
kao "Notes for 'We Philologists'", Arion, N. S. 1/2 (1974) : 279380; takoe , vidi i odlomke o jeziku i perspektivizmu u The Will
to Power, trans. Walter Kaufmann i R. J. Hollingda1e (New York:
Vintage Books, 1968).

Orijentalizam

179

kad i ftlologija?" Filologija je, nastavlja on, i ko mparativna disciplina koju poseduju samo moderni, i simbol modeme (i evro pske) superiornosti; svaki napredak koji je oveanstvo na inil o
poev od XV veka m oe se pripisati umovima koje treba da zovemo ftIolokim . posao filologije u modernoj kulturi (kulturi
ko ju Renan zove filolokom) sastOji se u tome da nastavi da vidi
realnost i prirodu jasno, odbacujui tako svaki supematuraHzam, i da nastavi da dri korak sa otkriima u prirodnim naukama. Ali, vie nego ita drugo, filologija om ogu ava da se stvori
generalni pogled na ljudski ivot i na poredak srvari : "Evo m e
gde sto jim ru u sreditu , udiui miris svega, sudei , uporeduj u i , kombinuju i , podsti ui - na taj na in stiem do samog sistema stvari.If Filolog poseduje nepogreivu auru moi. I Renan
izv lai svoj zakljuak o filologiji i prirodnim naukama:
Baviti se filozofijom znai poznavati stvari; slede i lepu Kivijeovu frazu, mozofija znai teorijski poutavatl svet. Kao i Kant, ja verujem da isto spekulativna demonstracija nema ve u vrednost od
m atematike demonstracije i ne moe da nas poui niemu u vezi
sa postojeom realno!u . Filologija je egzaktna nauka o duhovnim predmetima [La philologie est la science exacte des choses d e
l'esprit] . Za humanistike nauke ona je ono tO su fizika i hemija za
filozofske nauke otelima.2<1
Malo kasnije vratiu se Renanovim citatima iz K.ivijea i njegovim neprestanim pozivanjima na prirodne nauke. U ovom
trenutku, primetiemo samo da je itav srednji deo knjige
L 'Avenir de la science ispunjen Renanovim zadivljenim izvctajima o filologiji, nauci koju je, kako smatra, najtee opisati meu svim ljudskim preduzeima i koja je najpreciznija medu
svim disciplinama. U aspiracijama filologije da bude istinska
nauka o oveku, Renan se ekspliCitno povezuje sa Vikoom ,
He rderom, Volfom i Momeskjeom, kao i sa filolokim bezmaloErnest Renan, L'Avenir de la science: Pensees de 1848, 4th
ed . (Paris: CaJmann-Levy, 1890), str. 141, 142-145, 146, 148, 149.
2<1

180

Orijentalistiko

strukturlsanje t restrukturisanje

savremenicima kakvi su Vilhelm fon Humbolt, Bop i veliki orijentalist Een Bumuf (kojem je knjiga i posveena) . Renan
smeta filologiju II sredite onoga o emu svuda govori kao o
maru znanja, i itava knjiga zaista je manifest humanistikog
meliorizma, koji, ako imamo II vidu njen podnaslov (,'Pensees
de 1848',) i druge knjige iz 1848. kakve su Buvar i Pekie i
Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte, nije nikakva zlobna ironija. Na neki

nain,

dakle, manifest uopte iRenanovi izvetaj i o

filologiji posebno -

II lO vreme ve

je napisao obimnu filoloku

raspravu o semitskim jezicima, koja mu je donela Prix: Volney-

stvoreni su da bi Renan kao intelektualac zauzeo jasno raspoznatljiv odnos prema velikim socijalnim pitanjima koja je postavila 1848. To to je odabrao da takav odnos oblikuje na temelju najmanje neposredne meu svim intelektualnim disciplinama (mologije), one s najmanjim stepenompopularne relevantnosti, najkonzervativnije i najtradicionalnije, sugerie
krajnju promiljenost Renanove pozicije. Jer, on zapravo nije
govorio kao jedan ovek svim drugim ljudima, nego pre kao refleksivni, specijalizovani glas koji, kako je napisao u predgovoru iz 1890, shvata nejednakost rasa i neophodnu dominaciju
manjine nad veinom kao daru, nalazei u njoj antidemokratski
zakon prirode i drutva. 25
Ali, kako je Renan mogao da dri samoga sebe i ono to govori u tako paradoksalnoj poziciji? Jer, ta je, na jednoj strani,
bila filologija ako ne nauka o celom oveanstvu , nauka koja
poiva na pretpostaVCi o jedinstvu ljudske vrste i vrednosti svakog ljudskog detalja; a ipak - ta je, na drugoj strani, bio molog
ako ne - kao to je dokazao sam Renao svojim notornim rasnim
predrasudama upravo protiv orijentalnih semita, ijim je prou6
avanjem i stvorio ime u profesije - grubi delilac ljudi na suIbid. str. xiv i passim.
26 itavo poetno poglavlje - knj. l, pogl. 1- uHlstoiregenerale et systeme compare des langues semtttques, u Oeuvres completes, ed. Henriette Psichari (Paris, Calmann-Lc!vy, 1947-1961), 8,
25

Orijentalizam

181

periome i inferiorne rase, liberalni kritiar ije je delo dalo najezoterinije pojmove tempora1nosti, porekla, razvoja, odnosa
i ljudske vrednosti? Deo odgovora na to pitanje lei u injenici
da je Renan, kao to pokazuju njegova rana pisma o ftlolokim
namerama, upuena Viktoru Kuzenu, Miicu i Aleksandru fon
Humboltu,27 imao snano cehovska oseanje kao profesionalni naunik, profesionalni orijentalist, u stvari - oseanje koje je
postavilo distance izmeu njega i masa. Ali, ini mi se da je jo
vanija Renanova vlastita koncepcija njegove uloge kao orijentalnog mologa unutar ire istorije, razvoja i ciljeva mologije, kako ih je on video. Drugim reima, ono to nama izgleda kao paradoks bio je oekivani rezultat naina na koji je Renan shvatao
svoju dinastiku poziciju unutar filologije, njenu istoriju i inauguralna otkria i ono to je sam uinio unutar nje. Zato Renana
moemo okarakterisati kao nekoga ko nije govorio o filologiji,
nego je pregovorio ftloloki sa svom estinom posveenika koji koristi kodirani jezik nove prestine nauke, iji se nijedan iskaz o jeziku ne moe konstruisati ni direktno, ni naivno.
Onako kako je Renan razumeo, primio i uio filologiju, ta
mu je disciplina nametnula niz doksolokih pravila. Biti molog
znailo je rukovoditi se u svojoj aktivnosti pre svega nizom skoranjih revaiuativnih otkria koja efektivno predstavljaju poe
tak fLI010ke nauke i daju joj njenu vlastitu distinktivnu epistemologiju, govorim ovde o periodu od 1780. do sredine 1830,
iji se potonji deo podudara s poeCima Renanovog obrazovanja. Njegove uspomene belce kako ga je kriza religiozne vere,
koja je kulminirala gubitkom vere, odvela 1845. u ivot naunj143163, virtualna je enciklopedija rasnih predrasuda uperenih
protiv Semita (to jest, Muslimana i]evreja). I kroz itavu raspravu
tedro su razasuti isti pojmovi; nije drugaije ni u mnogim drugim
Renanovim delima, ukljuujui L 'Avenir de la sdence, posebno
Renanove beleke.
27 Ernest Renan, Correspondancej 1846-1871 (paris: Ca1mannLc!vy, 1926), 1,7-12.

182

Orijentalistiko

ka: to je bilo njegovo posveenje u ft101ogiju , njen pogled na

svet, krizu i stil. Verovao je da na linoj ravni njegov ivot odslikava institucionalni ivot malogije. U svome iVON, meutim ,
odluio je da bude onakav hrianin kakav je bio nekada, samo
sada bez hri.anstva, i sa onim to je zvao "la science lai que" (laikom naukom) .28
Najbolji primer ta laika nauka moe, a ta ne, pruilo je
mnogo godina kasnije, 1878, Renanova predavanje na Sorboni, "O uslugama koje mologija prua istorijskoj nauci". Taj tekst
o tkriva da je Renan , govore i o ft1ologiji , jasno imao na umu religiju - na primer: emu nas filologija, kao religija, ui u vezi s
porekJom oveanstva , civilizacije i jezika- samo da bi dokazao
svojim sluaocima da ft1ologija prua daleko manje koherentnu , manje povezanu i pozitivnu poruku nego reHgija.29 Poto je
Renan bio nepopravljivo istorian i, kako je jednom sam rekao,
morfologian u svojim shvatanjima, lako je pretpostaviti da se
jedini nain na koji je, kao sasvim mlad ovek , mogao da pree
iz religije u ft1oloku nauku sastojao u tome da u novoj laikoj
nauci zadri istOrijski pogled na svet koji je stekao u religiji.
Oruda, "izgledalo mi je da je jedno zanimanje dovoljno vredno

Ernest Renan, Souvenirs d 'en/ance et de jeunesse, u Oeuvres

completes, 2: 892. Dva dela Jeana Pommiera bave se na dragoceno
detaljan nain Renanovim posredovanjem izmeu religije i filologije: Renan, d 'apres de documents tnedtts (PariS: Perrin, 1923),
str. 48-68, i LaJeunesse clertcale d'Ernest Renan (paris: Les Belles
Lettres, 1933) . Novije razmatranje nai emo ujo Chaix-Ruy,Emest
Renan (PariS: Emmanuel Vitte, 1956), str. 89-111. Standardni opis
- nainjen vie u duhu Renanove religiozne vokacije - jo uvek je
vredan: Pierre Lasserre, LaJeunesse d 'Ernest Renan: Htstoire de
la crise reitgleuse au xrr- siecle, 3 toma, (PariS: Garnier Freres,
1925). U tomu 2, str. 50-166 i 265-298 korisne su kad je re o odnosu izmeu mologije, filozofije i nauke.
29 Ernest Renan, "Des services rend us aux sciences hisfo riques
par la philo logie", u Oeuvres completes 8 : 1228 .
28

Orijentalizam

strukturisanje irestrukturisanje

183

da ispuni moj ivot; a ono je podrazumevalo - nastaviti kritiko

istraivanje hrianstva [aluzija na Renanov glavni akademski
pro jekt o istoriji i poreklu hrianstva ] koristei daleko bogatija
sredstva, koja mi je ponudila laika nauka."30 Renan je u ao u filologiju na svoj sopstveni post-hrianski nain.
Upravo je razlika izmeu istorije kakvu interno nudi hrianstvo i istorije kakvu nudi filologija, relativno nova disciplina , omoguila modernu filologiju , i Renan je to savreno dobro
znao. Jer, kad god se krajem XVIII i poetkom XIX veka govorilo O "mologiji", mislilo se na novu mologiju, iji su glavni uspesi
po drazumeva1i komparativnu gramatiku, novu klasifikaCiju
jezika na porodice i konano odbacivanje boanskog p o rekta
jezika. Nije nikakvo preuveliavanje rei da su ta postignu a bila vie ili manje direktne posledice shvatanja da je jezik u celosti
ljudski fenomen. [to je shvatanje ulo u opticaj kada je empirijs ki otkriveno da takozvani sveti jezici (pre svega hebrejski) nisu
bili ni primordijalno drevni, ni boanskog porekla. Ono to je
Fuko nazivao otkriem jezika bilo je, dakle, sekularni dogaaj
koji je uklonio religijsku koncepciju o bogu koji je oveku u Raju dao jezik.}' Jedna od posledica ove promene, kojom je etimoloki, dinastiki pojam jezikog porekla zamenjen shvatanjem jezika kao autonomnog domena koji poseduje konzistentnost zahvaljujui uijebljenim unutranjim strukturama i
koherencijama, bilo je drastino jenjavanje zanimanja za problem porekla jezika. Dok je sedamdesetih godina osamnaestog
veka, kada je Herder 1772. dobio nagradu Berlinske akademije

Souvenirs, str. 892.

3 1 Foucault, The Order o/Things, str. 290-300. Kada je diskreditovana rajsko poreklo jezika, zajedno sa njim diskreditovani su kao
o bjanjenje i drugi dogaaji - Potop, graenje VaviIonske kule.
Najsadrajniju istoriju teorija o poreklu jezika daje Arno Bocst,Der
Tunnbau von Babel: Geschichte der Melnungen uber Ursprung
und vtelfalt der Sprachen und Volker, 6 to mova (Stuttgart: Anton
Hiersemann, 1957-1963).
30 Renan,

Orijentalistiko

184

strukturisarife irestrukturisanje

za esej o poreklu jezik3, bila velika moda da se raspravlja o tom

problemu, II prvoj deceniji novog veka to je II uenim evropskim raspravama bilo gotovo zabranjena tema.
Na svim stranama, i na mnogo razliitih naina, ono to je

Vilijem Douns utvrdio II svojim Anniversary Discourses

(17851792), ili to je Franc Bop istakao u svojoj Uporednoj
gramatici (Vergletchende Grammatik, 1832), jeste da je lx>anska dinastija jezika konano prekinuta i diskreditovana kao

Orijentalizam

185

Legat te prve generacije filologa bio je za Renana od najvee

vanosti, vaniji ak i od onoga ~to je uradio Sasi. Kad god je
raspravljao o jeziku i filologiji, bilo na poetku, u sredini, ili na
kraju svoje duge karijere, Renan je ponavljao lekcije nove filologije, iji su glavni srub bili anti.dinastiki, antikontinuitetski

principi

tehnike jezike

prakse (nasuprot boanskoj). Ungvi.

sta ne moe da gleda na jezik kao na rezultat moi koju unilate

ideja. Bila je, ukratko, potrebna nova istorijska koncepcija, jer

ralno emanira bog. Kao to je rekao Kolrid, "jezik je oruarnica

uma; on u isti mah sadri trofeje njegove prolosti i oruje nje

hrianstvo,

govih buduih pobeda".}} Ideja o prvom rajskom jeziku utire

izgleda, nije bilo kadro da preivi empirijski dokaz

koji je unitio boanski status njegovog glavnog teksta. Za neke
je, kako je fonnulisao atobrijan, vera bila nepokolebljiva upr~
kos novom saznanju da je sanskrit nastao pre hebrejskog:
nAvaj! Dogodilo se da je dublje upoznavanje uenog jezika Indije sabilo bezbrojne vekove u uski krug Biblije. Kako je dobro
to sam ponovo postao vernik pre no to sam morao da iskusim
to ponienje. H)32 Za druge, pogotovu molage kakav je bio sam
pionir Bop, prouavanje jezika sadravalo je vlastitu istoriju, fi
lozofiju i nauku, a sve je to uklonilo svaku ideju o prvobitnom

jeziku koji je bog dao

oveku

u Raju. Kao to je

prouavanje

sanskrita i ekspanzivna raspoloenje poznog osamnaestog ve

ka pomerilo najranije poetke civilizacije u znatnoj meri isto

no od biblijskih zemalja, tako je i jezik postao manje stvar konti

nuiteta izmedu neke spolja!nje moi i oveka koji govori, nego
li unutranje polje koje kreiraju i ostvaruju korisnici jezika me
u

sobom. Nije bilo prvog jezika, kao to - izuzev metodom o

kojem u sada raspravljati - nije bilo prostog jezika.

}2

Citirano kod: Raymond Schwab, La Renaissanee orientale

pUl

heuristikoj

ideji oprotojeziku (indoevropski, semitski),

ije postojanje nije predmet rasprave, jer je prihvaeno da ta

kav jezik ne moe biti rekapiruliran, nego samo rekonstituisan

u ftlolokom procesu. U meri u kojoj jedan jezik slUi, opet he
uristiki, kao merila za sve druge, to je sanskrit u svojoj najrani
joj indcrevropskoj formi. Terminologija se takoe pomerila:
sada postoje porodice jezika (jasna je analogija sa ljudskom vr
stom i anatomskim klasifikacijama), postoji savren jeziki ob.
lik koji ne mora biti podudaran ni sa jednim ItstvarnimIt jezi
kom, i postoje prvobitni jezici samo kao funkcija ftlolokog dis.
kursa, a ne po prirodi.
Ali, neki pisci su estoko komentarisali injenicu da su san
skrit i indijske stvari uop~te prosto preuzeli mesto hebrejskog i

edenske zablude. Jo 1804. Befiamen Konstan je zabeleio u

svom Intimnom dnevniku (Journal intime) da ne pomilja da
u svome delu O religiji (De la rellgton) raspravlja o Indiji, jer su
Englezi, koji poseduju to mesto, i Nemci, koji su ga neumorno
prouavali, nainili od Indije Jons et origo - izvor i poreklo svega; a onda, tu su bili Francuzi, koji su, posle Napoleona i
ampoliona, odluili da je sve poelo u Egiptu i na novom Ori

(paris, PayoI, 1950), str. 69. U vezi s opasnostima od prebrzog pod

leganja generalizacijama o orijentalnim otkriima vidi razmi~ljanja
istaknutog savremenog sinologa Abela Remusata. Melanges postu
mes d'histoire et lilterature orientales (paris: Imprimerie royale,

1843), str. 226 i passim.

}} Samuel Taylor Coleridge, Biographia Literaria, pogl. 16, u

Selected Poetry and Prose of Coleridge, ed. Donald A. Stauffer
(New York, Random House, 1951), str. 276-277.

186

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

jentu .)oI Ovom teleolokom entuzijazmu davala je hranu posle

1808. uvena rasprava Uber die Sprache und Weisheit der Indi
er od Fridriha legela, to je, reklo bi se, potvrivalo njegov iskaz iz 1800. o Orijentu kao istOm obliku romantizma.
Ono to se od sveg tog entuzijazma za Orijent sauvalo II Renanovoj generaciji - obrazovano; od sredine tridesetih do pozn ih etrdesetih godina devetnaestog veka - bUa je svest da je
Orijent u intelektualnom smislu neophodan zapadnim proua
vaocima jezika, kultura i religija. Kljuan tekst tu jele Genie des
religions IGenij religijii/ Edgara Kinea iz 1832, delo koje je naja
vilo renesansu Orijenta i postavilo Orijent i Zapad u funkcionalan meusobni odnos. Ve sam pominjao ogroman znaaj tog
odnosa kako ga je sveobuhvatno analizirao Rejmon vab u La
Renaissanee orientalej meni je ovde stalo samo da istaknem
specifine aspekte koji poivaju na Renanovoj vokaciji filologa i
orijentaliste. Kineova veza sa MiIcom, njihovo zanimanje za
Herdera i Vikoa, utisnuli su im elju da se naunik i istOriar
konfrontiraju, gotovO onako kako neka publika posmatra razvoj dramskog dogaaja, ili kako vemik svedoi o otkrovenju, o
razliitom, stranom, dalekom. Kineova formulacija bila je da
Orijent nudi, a Zapad rasporeuje : Azija ima svoje proroke,
Evropa svoje doktore (uene ljude, naunike: igra rei je namema) . Iz tog susreta raa se nova dogma ili bog, ali K.ineova
poenta je da i Istok i Zapad u tom susretu ispunjavaju svoju
sudbinu i po[Vn1uju svoje identitete. Ono to e se kod Renana
zadrati kao nauni stav jeste slika zapadnog naunika koji s
neobino prikladne polazne take pogledom obuhvata pasivni,
iskonski, enski, ak utljiVi i lenji Istok, zatim nastavlja da Istok
artikulie, navodei Orijent da isporui svoje tajne pod ue
nim autoritetom mologa, ija snaga proizlazi iz sposobnosti da
otkljua tajne, ezoterine jezike. Ono to se kod Renana nije zadralo tokom etrdesetih godina devetnaestog veka, dok je e}. Benjamin Constant, Oeuvres, ed . Alfred Ro ulin (Paris: Gallimard, 1957), str. 78.

Orijentalizam

187

gnovao kao filolog, bio je dramski stav: njega je zamenio nau

ni stav.
Za K.inea i Milea istorija je bila drama. Kine sugestivno opisuje itav svet kao hram, a ljudsku istOriju kao neku vrstu religijskog obreda. l Mile i Kine videli su svet o kojem su raspravljali.
Poreklo ljudske istorije bilo je ndto to su oni mogli da opiu
istim blistavim i strasnim i dramatinim pojmovima koje su koristili Viko i Rusa da opiu ivot na zemlji u primitivnim vremenima. za Milea i K.inea nema sumnje da pripadaju zajedni
ko m evropskom romantiarskom poduhvatu "bilo u epici, ili
nekom drugom velikom anru - u drami, proznoj romansi , ili u
vizionarskoj 'velikoj Odi' - poduhvatu da se radikalno preobrazi hrianska matrica pada, iskupljenja i pojave nove zemlje,
koja e konstituisati nanovo uspostavljeni raj, u pojmove prikladne istorijskim i intelektualnim okolnostima njihovog vlastitog doba. ,,35 Mislim da je za K.inea ideja o novom bogu koji se
raa bila isto to i ispunjavanje mesta koje je ostavio stari bog;
za Renana, meutim, biti filolog znailo je raskinuti sve veze sa
starim hrianskim bogom, tako da umesto toga nova doktrina
- verovatno, nauka - tu stoji slobodno i, takorei, na novom
mestu. itava Renanova karijera bila je posveena ostvarivanju
tog progresa.
On to vrlo jednostavno kazuje na kraju svog ne mnogo znaajnog eseja o poreklu jezika: ovek vie nije pronalaza i vreme stvaranja konano je proolo.36 Postojao je period, o kojem
moemo samo da nagaamo, kada je ovek doslovno prebaen
iz utanja u rei. Posle toga, postojao je jezik, i zadatak pravog
naunika je da ispituje kako jezik jeste, a ne kako je nastao. No,
ako je Renao odbacio strasnu kreaciju primitivnih vremena
(koje je oduevljavala Herdera, Vikoa, Rusaa, pa ak i K.inea i
Milea), on uvodi novi -smiljeni - tip artificijelne kreacije, koji
se ostvaruje kao rezultat naune analize. U svojoj lefon inaugu35 Abrams, Natural Supematuraitsm, str. 29.

"' Renan,Del'orlglne dulangage, u , Oeuvrescompletes, R 122.

188

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

Orijentalizam

189

rale na College de France (21. februara 1862) Renan je proglasio da su njegova predavanja otvorena za publiku, tako da ona
moe iz prve ruke da vidi "samu laboratoriju fLloloke nauke".37
Svaki Renanov italac bi razumeo da je takav iskaz smiljen i da
izrazi tipinu, mada mlitavu ironiju, ironiju iji je cilj manje da
okira, a vie da pasivno oara . Jer Renan je nasleivao katedru
za hebrejski i njegovo se predavanje odnosilo na doprinos semitskih naroda istoriji civilizacije. Kakva bi se suptilnija uvreda
mogla naneti "svetoj" istoriji nego da se boansko meanje u
istoriju zameni fLlolokom laboratorij om; i kakav je reitiji na in postojao da se izjavi da je savremena relevantnost Orijenta
prosto II tome da bude grada za evropska istraivanja~ Sasijevi
komparativno beivomi fragmenti rasporeeni II tabloe sada
su zamenjeni neim novim.
Uzbudljivi zavretak kojim je Renan zakljuio svoj lefon nije
imao funkciju tek da povee orijentalno-semitsku fLlologiju sa
budunou i naukom. Et jen Katnner, koji je neposredno pre
Renana ddao katedru za hebrejski bio je naunik koji je mogao
posluiti kao primer za popularnu karikaturu naunika. ovek
izvanredno vredan i pedantan, on je u svome }>oslu - rekao je
Renan u relativno ravnodunom seanju napisanom za Journal de debats u oktobru 1857 - postupao kao radnik kOji, ak i
kad obavlja ogroman rad, nije kadar da vidi konstrukciju itave
graevine . Graevina je bila nita manje nego "la science historique de I'esprit humai n ll (istorijska nauka o ljudskom duhu) , i
upravo je bila graena kamen po kamen." Ba kao to Katrmer

nije pripadao tome veku, Renan je bio reen da svojim delom

bude njegov deo. tavie, ako je Orijent do tada izjednaavan
iskljuivo sa Indijom i Kinom, Renanova je ambicija bila da za
sebe izvaja novu orijentalnu pokrajinu, u ovom sluaju semitski Orijent. On je, bez sumnje. primeivao povremeno i svaka~o savremeno brkanje arapskog i sanskrita (kao u Balzakovoj
Sagrinskoj koi, gde je arapsko pismo na sudbonosnom talismanu opisano kao sanskrit) i imajui to u Vidu, odluio je da
za semitske jezike uini ono to je Bop uinio za indoevropske:
to je i napisao 1855. u predgovoru za komparativnu raspravu o
semitizmu ..oKI Zato je Renanov plan bio da semitske jezike dovede u otru i glamuroznu iu tl la Bapp i da, uz to, podigne prouavanje ovih zanemarenih inferiornih jezika na nivo strasne
nove nauke o duhu tl la Luj Lamber.
U vie nego jednoj prilici Renan je sasvim nedvosmisleno
tvrdiO da su Semiti i semitski jezik tvorevine orijentalnih molokih srudija.'u Kako je on bio taj koji je obavio prouavanje, nije
mogla postojati velika nedoumica u pogledu sredinjeg mesta
koje u ovoj novoj, artificijelnoj tvorevini pripada njemu samom. Ali, ta je Renan u ovim sluajevima podrazumevao pod
reju tvorevina? I kako je ta tvorevina bila povezana sa prirodnom tvorevinom, ili pak sa tvorevinom koju su Renan i drugi
pripisivali laboratoriji i kJasiftkatomim l prirodnim naukama,
o nome to je u naelu nazivano mozofskom anatomijom? Tu
moramo malo da spekuliemo. Tokom itave svoje karijere Renan je, reklo bi se, zamiljao, da je uloga nauke u ljudskom i-

Renan, "De la part des peuples sernitiques dans I'histoire de

la civiHsation", u: Oeuvres completes, 2: 320.
"Ibid, Str. 333.
39 Renan, ''Trois Professeurs au College de France: Etienne Quatremere", u Oeuvres completes, str. 1: 129. Renan nije greio u vezi s Quatremereom, koji je imao dara da izabere zanimljiv predmet
prouavanja i da ga onda uini sasvim nezanimljivim. Vidi njegove
eseje "Le Gout des livres chez les orientauX' i "Des sciences chez les

arabes" u njegovomMelangesd'histoire et de philologie orientales

(paris, E. Ducrocq,1861), str. 1-57.
'" Honore de Balzac, La Peau de cbagrln, tom 9 (Etudes phllosophiques l) u La Comedie humaine, ed. Marcel Souteron (PariS:
Gallimard, 1950), str. 39; Renan, Histoire generale des langues
semitiques, str. 134.
~l Vidi, na primer, De /'orlgine du langage, str. 102, i Histoire
generale, ste. 180.

37

190

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

Orijentalizam

191

votu da "oveku precizno kazuje (govori ili artikulie) re [logos] Stvarju.42 Nauka daje govor stvarima; tavie, izvlai van,
uzrokuje da bude izgovoren potencijalni govor II stvarima. Posebna vrednost lingvistike (kao nove filologije, kako je esto
nazivana) nije da prirodna nauka lii na nju , nego pre da ona
tretira rei kao prirodne, neme objekte nainjene da otkriju
svoje tajne. Setimo se da je glavni prodor II prouavanju natpisa i hijeroglifa bilo ampolionovo otkrie da simboli na stenama iz Rozete imaju ne samo semantike nego i Jonetske kornponente. 4, Navesti predmete da govore bilo je isto to i navesti
rei da govore, dati im kontekstualnu vrednost i preCizno mesto II regularnom poretku, kojim vladaju pravila. U svome prvom smislu, creation, tvorevina, oznaavala je, prema Renanovoj upotrebi rei , artikulaciju zahvaljujui kojoj predmet kakav
je semitski moe da bude shvaen kao tvorevina te vrste. Drugo, tvorevina je oznaavala i okvir - u sluaju semitskog jezika,
znaila je orijentalnu istoriju, kulturu , rasu, duh - koji naunik
osvet1java i izvlai iz njegove nemosti. Najzad, tvorevina je bila
formulacija sistemske klasifikacije, zabvaljujui kojoj je bilo

kojem je re u poreenju s drugim

lIkomparativnim" Renan je podrazumevao sloenu mreu paradigmatskih odnosa koji su postojali
izmeu semitskih i indoevropskih jezika.
Ako sam u dosadanjem izlaganju toliko insistirao na Renanovom srazmemo zaboravljenom prouavanju semitskih jezika, imao sam za to nekoliko razloga. Semitski jezici su bili predmet naunog prouavanja, kojem se Renan okrenuo neposredno poto je izgubio hruansku veru; gore sam oplsao kako je
doao do toga da prouavanje semltskih jezika vldi kao zamenu
za veru i kao uspostavljanje budueg kritikog odnosa prema
njoj. Studija o semitskim jezicima bila je plY3. Renanova celovita orijentalistika i nauna studija (zavrena 1847, objavljena
tek 1855); ona je u istoj meri bila sastavni deo njegovih poznih
velikih radova o poreklu hriansrva i istoriji Jevreja, koliko ih
je i pripremila. U zamisli, ako ne II ostvarenju - a zanimljivo je
da ima malo standardnih ili savremenih dela, bilo iz istorije lingvistike, ili iz istorije orijentalizma, u kojima se Renan citira
drugaije do s povrnom panjom"'( - njegov semitski opus za-

Renan,L 'Avenire la science, str. 23. itav pasus glaSi: "Pour

mOi, je ne connais qu'un seul resultat a la science, c'est de resoudre l'enigme, c'est de dire definitivement a I'homme le mot des
choses, c'est de l'expliquer a lui-meme, c'est de lui donner, au
nom de la seule autorite lgitime qui est la nature humaine toute entiere, le symbole que les religions lui donnaient tout fait et
qu'ils ne peut plus accepter" (to se mene tie, ja znam samo za
jedan rezultat u nauci - da rei enigmu, da oveku konano kae
re jedinog legitimnog autoriteta koji je itava ljudska priroda,
simbol koji mu religije pruaju u ve spremnom vidu, i koji one
vie ne mogu prihvatiti).
.of, Vidi Madeleine V.-David, Le Debat sur les emtures et l'hieraglyphe aux XVII' et XVIII' siecles et I'applicatlon de la not/on de
dechiffrement aux ecritures mortes (paris: S. E. V. P. E. N., 1965),
str. 130.

.(.( Renan se samo usput pominje u Schwabovom La Renaissance Orientale, uopte se ne pominje u Foucaultovom The Order of
Things, a samo sa izvesnim nipodatavanjem u The DiSCOVery of
Language: Linguistic Science in the Nineteenth Century od Holgera Pedersona (pcev.John WebsterSpargo,1931; reprint izd., Bloomington: Indiana University Press, 1972) . Max Muller u Lectures
on the Science of Language (1861.1864), reprint izd., New York,
Scribner, Armstrong & Co., 1875) i Gustave Dugat u Histoire des
orlentalistes de l'Europe du Xlr au XJXI stecle, 2 toma (paris:
Adrien Maisonneuve, 1868-70) ni ne pominju Renana. Essais Orientaux (paris: A. Levy, 1883) od Jamesa Darmeste[era - ija je prva
tema istorija, "L' Orientalisme en France" - posveen je Renanu, ali
ne pominje njegov doprinos. Mno~[Vo kratkih beleaka oRenanovom scvaraJatvu nalazi se u enciklopedijskom (i izvanredno vrednom) kvazi-brodskom-dnevniku od Julesa Mohla, Vtngt-sept ans

"2

moguno videti objekt o

slinim objektima; a pod

192

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

miljen je kao ftloloki prodor, iz kojeg e on u kasnijim godinama uvek retrospektivno crpsti autoritet za svoje stavove (gotovo uvek pogrene) o religiji, rasi i nacionalizmu.o Kad god je
hteo da kae neto bilo o Jevrejima ili, recimo, o Muslimanima
uvek je to inio oslanjajui se na svoju upeatljivo otru (i nezasnovanu, izuzev u nauci koju je praktikavao) kritiku Semita.
Dalje, Renanova bavljenje semitskim jezicima bilo je zamiljeno kao doprinos kako razvoju indoevropske lingvistike, tako i
diferenciranju orijentalizma. U pogledu prvog, semitski je bio
nii oblik, nii kako u moralnom tako i u biolokom smislu, dok
je, u pogledu drugog, bio izvesna - ako ne j sama - stabilna forma kulturalne dekadencije. Najzad, semitski je bio prva Renanova kreacija, fikcija koju je on izmislio u filolokoj laboratoriji
da bi zadovoljio svoje oseanje za poloaj i misiju u javnosti. Ni
u kom sluaju ne treba da zaboravimo da je semitski bio za Renanovego simbol evropske (i u sldadu s tim, njegove sopstvene) dominacije nad Orijentom i njegovim vlastitim dobom.
Zato, kao grana Orijenta, semitski nije u celosti bio prirodan predmet - kakav je, recimo, vrsta majmuna - niti pak u celosti neprirodan ili boanski predmet, kakvim je nekada sma-

d'histoire des etudes orientales: Rapportsfaits tl la Societe asiatique de Paris de 1840 a 1867, 2 toma (Paris, Reinwald, 1879-1880).
"5 U delima koja se bave rasom i rasizmom Renan zauzima unekoliko znaajan poloaj. Razmatraju ga u sledeim delima: Ernest
Seilliere, La Philosophie de l'imperlalisme, 4 toma, (paris: Plan,
1903-1908); Theophile Simar, Etude erlt/que sur laformation de
la doctrine des races au XVIIr siecle et son expansion au;ax.- siecle (Brussels, Hayez, 1922); Erich Voegelin, Rasse und Staat
(Ti.ibingen:]. C. B. Mohr, 1933). a tu moramo pomenuti i njegovo
delo Die Rassenidee in der Geistesgeschichte von Ray bis Carus
(Berlin: junker und Dunnhaupt, 1933), koje, iako se ne bavi Renanovim penodom, znaajno upotpunjujeRasse und Staat ;jacques
Banun, Race: A Study in Modern Superstition (New York: Harcourt, Brace&Co., 1937).

Orijentalizam

193

(ran. Semitski jezici su, pre, zauzimali srednju poziciju; njihova

osobenost bila je legitimizovana inverznim odnosom prema
normalnim jezicima (defmicijll regularnosti davao je iodoevropski), i shvaena je kao ekscentrian, kvazi-monstruozan fenomen, delimino i zato to su biblioteke, laboratOrije i muzeji
mogli da slue kao mesto gde e on biti izlagan i analiziran. U
svojoj raspravi, Renan je usvojio ton i metod izlaganja koji se II
najveoj meri oslanjao na knjika znanje i posmatranje prirode
kakvo su praktikovali Kivije i ofroa Sent-Iler pere et fils lotac i
sin! To je znaajno stilsko dostignue, jer je konzistentno omoguilo Renanu da za konceptualni okvir u kojem e razumevati
jezik uzme biblioteku - pre nego primitivnost ili pak boansku
odluku - koliko i muzej, mesto gde se isporuuju rezultati laboratorijskog posmatranja kako bi bili izloeni, prouavani i poduavani. ot:6 Renan svuda tretira normalne injenice ljudskog sveta - jezik, istoriju, kulturu, duh, imaginaciju - kao neto to je
transformisana u neto drugo, kao neto na udnovat nain devijantno, zato to su semitske i orijentalne i zato to okonavaju
II laboratoriji da bi bile analizirane. Tako su Semiti besni monoteisti, koji nisu proizveli nikakvu mitologiju, nikakvu umetnost,
nikakvu trgovinu i nikakvu civilizaciju j njihova je svest uska i
kruta; sve II svemu, oni predstavljaju n une combinaison inferieure de la nature humaine n /inferiorni sastav ljudske prirode/ ."7
"6 U La. Renaissance orientale Schwab ima nekoliko

briljantnih
stranica o muzeju, o paralelizmu izmedu biologije i lingvistike i o
Cuvieru, Balzacu i drugima; vidi str. 323 i passim. O biblioteci i njenoj vanosti za kulturu sredine XIX veka vidi: Foucault, "La Bibliotheque fantastique", to je njegov predgovor za Flaubertov La Tentationde SaintAntoine (pariS: Gallimard, 1971), str. 7-33. Profesor
EugeniO Donata skrenuo mi je na to panju, i zbog toga mu dugujem zahvalnost; vidi njegov hA Mere Labyrinth of Letters: Flaubert
and the Quest for Fiction",Modern Language Notes 89, no. 6 (December 1974) , 885-910.
"7 Renan, Histoiregenerale, str. 145-146.

194

OrijentaltstIko

strukturisanje Irestrukturisanje

Istovremeno, Renan eli da se shvati da on govori O prototipu,

ne o realnom semitskom tipu s aktuelnom egzistencijom (madaje i od (ogaodsrupio,jer je na mnogim mestima II svojim tekstovima raspravljao o savremenim Jevrejima i muslimanima
bez naune objektivnosti).'" Tako, na jednoj strani imamo tran-

sformaciju ljudskog II specimen, a na drugoj komparativni sud

zahvaljujui kojem specimen ostaje specimen i predmet za nauno filoloko prouavanje .
Kroz itavu Optu Istoriju I uporedni sistem semitskih jez/ka (Histoire generale et systeme compare des langues semtt/ques) rasuta su razmatranja o vezama izmeu lingvistike i anatomije, i - za Renana je to jednako vano - napomene kako se te
veze mogu upotrebiti za pravljenje ljudske istorije (les sciences
historiques). Ali, najpre treba da razmotrimo implicitne veze.
Ne smatram da je pogreno ili preterano rei da je tipina stranica Htstoire generale konstruisana tipografski i strukturalno
po uzoru na stranicu o komparativnoj fLIozofskoj anatomiji, u
stilu Kivijea ili ofroa SentI1era. l lingvisti ianatomi nagoveta
vaju da govore o stvarima koje se ne mogu direktno nai ili opa
ziti u prirodi; skelet ili detaljan cne miia, ba kao i paradig
me koje konstituiu lingvisti na osnovu istog protOosemitskog
ili protOoindoevropskog, na slian su nain proizvodi taboratOo
rije ili biblioteke. Tekst lingvistikog ili anatomskog dela ima
isti opti odnos prema prirodi (ili aktuelnosti) kao i muzejski
prostor u kojem je izloen specimen sisara ili neki organ. Ono
to je dato na stranici i kao muzejski eksponat okrnjeno je preterivanje, kao i mnogi Sasijevi orijentalni izvodi, iji je cilj da iz
loe odnos izmedu nauke (ili naunika) i predmeta, a ne odnos
izmedu objekta i prirode. Moemo da proitamo bilo ~oju Renanovu stranicu o arapskom, hebrejskom, aramejskom ili prOo
tosemitskom, i prOitaemo injenicu moi, na osnovu koje
autoritet orijentalnog mologa po volji izabira iz biblioteke primerke ovekovog govora i razvrstava ih ok.ruujui ih prijat-

48 Yidi L'Aventrde lasdence, str. 508 i passim.

Orijentalizam

195

nom evropskom prozom koja istie defekte, vrline, vatvarizme

i manjkove jezika, naroda, civilizacije. Ton i vreme izlobe gotOo
vo su uniformno smeteni u sadanjost, tako da se ima utisak
pedagoke demonstracije, tokom koje naunik stoji ispred nas,
na govornikom ili laboratorijskom podijumu, kreirajui , ograniavajui i procenjujui materijal o kojem raspravlja.
Renanoya briga da otkrije smisao demonstracije koja se
upravo odigrava pojaava se kad on eksplicitno primeuje da
lingviStika, za razliku od anatomije, ne upotrebljava stabilne i
vidljive znake na osnovu kojih se objekti mogu rasporediti po
klasama."9 Zato filolog mora da na neki nain dovede odreenu
jeziku injenicu u korespondenciju sa istorijskim periodom :
odatle i mogunost za klasifikovanje. No, kao to je Renan esto
govoriO, temporalnost i istorija jezika pune su praznina,
ogromnih diskontinuiteta, hipotetikih perioda. Stoga se jezi
ki dogaaji javljaju u nelinearnoj i sutinski diskontinuiranoj
vremenskoj dimenziji koju lingvist kontrolie na veoma poseban nain. itav je metod - a cela Renanova rasprava o semitskoj grani orijentalnih jezika ide veoma daleko da to pokae komparativan: indoevropski je shvaen kao iva, organska norma, a semitski orijentalni jezici su, komparativno, uzeti kao
neorganski.5O Vreme se transfonnie u prostor komparativne
klasiftkadje, koja se u krajnjoj liniji zasniva na rigidnoj binarnoj
opoziciji izmeu organskih i neorganskih jezika. Tako na jednoj strani postoji organski, bioloki generativni proces koji
predstavlja indoevropski, dok na drugoj strani postoji neor
ganski, sutinski neregenerativan proces, u kojem se skamenio
semitski: najvanije je to Renan apsolutno jasno pokazuje da
je takav imperijalni sud fUolog doneo u laboratoriji, jer distink"9 Renan,

Histotregenerale, str. 214.

50 Ibid, str. 527. Ta ideja see unatrag do distinkcije izmeu organskih i aglutinativnih jezika Friedricha Schlegela, s tim to je za
ove potonje primer semitski. Humboldt pravi istu distinkciju, kao i
ve ina orijentalista posle Renana.

196

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

cije kojima se on bavi nisu ni mogune ni pristupane za nekoga ko nije profesionalno uveban. uZaro odbijamo da dopusti.
mo da semitski jezici imaju sposobnost da se sami regeneriu ,
mada priznajui to, ne poriemo da oni - kao ni bilo koji drugi
proizvod ljudske svesti - ne mogu da umaknu nunosti prome
ne ili sukcesivnih modiftkacija. ItSl
No, ak i iza ove radikalne opozicije postoji

II

Renanovom

umu jo jedna, i on u prvom poglavlju pete knjige na nekoliko

strana sasvim iskreno iznosi itaocu svoj stav. ini to presta
vijajui Sent-llerove poglede na "degradaciju tipova".52 lako ne
specifikuje na kog Sent-lIera misli, referenca je sasvim jasna.

Jer, i Erjen, i njegov sin Isidor, bili su bioloki spekulatori velike

slave i uticaja, posebno meu knjievnim intelektualcima tokom prve polovine XIX veka II Francuskoj. Et jen je, seamo se,
uestvovao u Napoleonovom pohodu i Balzak mu je posvetio
vaan deo predgovora za Ljudsku komediju; postoji, takoe,
mnogo dokaza da je Flober itao i oca i sina i da je koristio njihove poglede II svome delu .'3 Etjen i Isidor nisu bili samo naslednici tradicije " romantiarske" biologije, koja je ukljuivala
Getea i Kivijea, sa slCOgim zanimanjem za analogiju, homologiju i organskuprafonnu meu vrstama, nego su oni bili i specijalisti za filozofiju i anatomiju monstruoznosti - teratologiju,
kako ju je zvao Isidor - u kojoj su najuasnije fIZike aberacije
smatrane rezultatom unutranje degradacije u okviru ivota vr
ste.S1 Ovde ne mogu da ulazim u zamrenosti (niti u mranu fa" Ibid, str, 531532.
'2Ibid, str. 515 ipassim.
H Vidi Jean Seznec, Nouvelles itudes sur "La Tentation de SaintAntoine" (London: Warburg Institute, 1949), str. 80.
,. Vidi Etienne Geoffroy SaintHilaire, Philosophie anatomique: Des monstruostt~s humatnes(Paris: autorovo izdanje, 1822) .
Celovit naslov dela [sidora Geoffroya Saint-Hi1airea glasi: Hisloire
gen~rale et partIculMre des anomalies de / 'organisation chez
/'homme el les animaux, ouvrage comprenante des rechercbes

Orijentalizam

197

scinantnost) teratologijej dovoljno je pomenuti da su i Etjen i

Isidor koristili teorijSku snagu lingvistike paradigme kako bi
objasnili devijacije kakve su mogune unutar biolokog sistema. Tako je Etjenovo miljenje bilo da je monstrum jedan vid
anomalije, u istom smislu u kojem rei u jeziku postoje u analognim kao i u anomalinim uzajamnim odnosima: u lingvistici
je ta ideja stara bar koliko Varova De Lingua latina. Nijedna
anomalija ne moe se prosto smatrati proizvoljnim izuzetkom;
anomalije pre potvruju regularnu strukturu koja povezuje sve
la nove iste klase. U anatomiji je takvo shvatanje prilino smelo. Na jednom mestu u "Preliminaire" za njegovo delo Pbi/osophie anatomique (Anaromskafliozofija) Etjen We:
I odista, karakter nae epohe takav je da danas postaje nemogue
zatvoriti se strogo unutar okvira proste monografije. Prouavajte
neki predmet izolovano i moi ete jedino da ga svedete na njega
samog; usled toga, nikada ga neete savreno poznavati. Ali, pogledajte ga usred bia koja su na mnogo razlliitih naina povezana
jedno s drugim, i koja su na mnogo razliitih naina odvojena jedno od drugog, i otkriete ~iri spektar odnosa ovoga objekta. Najpre, bolje ete ga poznavati ak i u onome u emu je specifian : ali,
~to je jo~ vanije, posmatrajui ga u samom sredi~tu njegove sfere
aktivnosti, znaete tano kako se oo ponaa u svom spoljaojem
svetu, a znaete i kako se njegova svojstva konstitui~u kroz reakciju
na sredinu koja ga okruuje.n

sur les caracteres, la classification, l'influence physiologique, les

rapports genet-aux, les lois et les causes des monstruOSites, des varieles et vices de con/ormalion, ou trait~ de leralologie, 3 toma
(Paris: J.B. Baillil:re, 1832.1836) . Nekoliko vrednih stranica o Ge
teovirn biolokim idejama nai emo kod Ericha Hellera, The DisinherttedMind (New York: Meridiao Books, 1959, str. 3-34. Veoma zanimljive analize o mestu koje Saint-Hilaireovi zauzimaju u
razvoju prirodnih nauka nai emo u : Jacob, The Logic of Life, i
Canguilhem, La Connaissance de la vie, str. 174-184.
'5 E. Saint-Hi1aire,Phtlosophieanatomique, str. xxii.xxiii.

198

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

Sent-Iler ne kae samo da specifian karakter savremenih

prouavanja (a pisao je 1822. godine) lei u komparativnom ispitivanju fenomena; on kae i to da za naunika ne postoji fenomen, bez obzira koliko je aberantan i izuzetan, koji se ne moe objasniti pozivanjem na druge fenomene. Obratimo panju i
na to kako Sent-Iler upotrebljava metaforu sredinjosti (la centre de sa sphere d'activite /sredite njegove sfere aktivnosti/),
koju Renan koristi kasnije u L ~venir de la science da opie poloaj koji neki predmet zauzima II prirodi - ukljuujui ak i filologa - poto ga je naunik istraiva tamo nauno postavio.
Posle toga je izmeu objekta i naunika uspostavljena spona
simpatije. Naravno, to se moe dogoditi samo u okviru iskustva
II laboratoriji, i nigde drugde. Poenta je da naunik ima na raspolaganju neku vrstu moi, zahvaljujui kojoj se ak i najneobinija pojava moe prirodno videti i nauno saznati, to u tom
sluaju Znai: bez pozivanja na natprirodno i samo pozivajui
se na okruenje koje konstituie naunik. U rezultatu, sama priroda moe se iznova percipirati kao kontinuirana, harmonino
koherentna i fundamentalno shvatljiva.
Tako za Renana semitski predstavlja fenomen zaustavljenog
razvoja u poreenju sa zrelim jezicima i kulturama indoevropske grupe, pa ak i sa drugim semitskim orijentalnim jezicima. 56
No, paradoks koji Renan odrava sastoji se u tome to ak i ako
nas ohrabruje da jezik shvatimo na nain koji korespondira sa
"cITes vivants de la nature" (ivim biima prirode), on na svakom drugom mestu dokazuje da su njegovi orijentalni jezici,
semitski jezici, neorganski, zakrljali, potpuno skamenjeni, nesposobni za samoregeneraciju; drugim reima, dokazuje da semitski nije ivi jezik, i da, kad smo ve kod toga, ni Semiti nisu
iva bia. tavie, indoevropsk.i jezik i kultura ivi su i organski
zahvaljujui laboratoriji, a ne uprkos njoj. Ali, taj paradoks, daleko od toga da bude marginalna tema u Renanovom delu, stoji, verujem, u samom sreditu njegovog dela, stila i njegove ar56 Renan,

Histoiregenerale, str. 156.

Orijentalizam

199

hivske egzistencije u kulturi njegovog vremena, kojoj je on veoma znaajno doprineo, kako su se sloili ljudi meu sobom toliko razliiti kao to su Met ju Arnold, Oskar Vajld, Deims Frejzer i Marsel Prust. Upravo u svojoj laboratoriji, evropski nau
nik uspeva da odri viziju koja inkorporira i dri na okupu ivot
i kvazi iva bia (lndo-Evropljane, evropsku kulturu) , kao i kvazi monstruozne, paralelne neorganske fenomene (semitske,
orijentalne kulture). On konstruie, a i sam in konstrukcije
znak je imperijalne moi nad jogunastim fenomenima, kao i
potvrda dominantne kulture i njene I1 natu ralizacije". Doista, ruje preterano rei da je Renanova filoloka laboratorija mesto
gde se aktualizuje n;egovevropski etnocentrizam; ali, ovde svakako teeba istai da filoloka laboratOrija ne postoji izvan diskursa, pisanja u kojem se neprestano stvara i doivljava. Zato je
ak i kultura koju naziva organskom i ivom - evropska, naime
- takode bie koje se stvara u laboratoriji i putem filologije.
itava Renanova kasnija karijera bila je evropska i kulturalna. Njegova ostvarenja bila su razliita i slavna. Kakav god autoritet posedovao njegov stil, moguno je, ini mi se, svesti ga na
Renanovu tehniku pomou koje se konstruie oeorgansko (iJi
nedostajue) i pomou koje mu se daje izgled ivota. Renao je,
naravno, stekao najveu slavu zahvaljujui svom Vie de jesus,
delu kojim je zapoela njegova monumentalna istorija hrian
stva i jevrejskog naroda. No, moramo da shvatimo da je Vie bio
upravo onaj tip dela kakvo je bilo i Histoire generale, konstrukcija koja je bila moguna zahvaljujui istoriarevoj sposobnosti
da veto izvaja mrtvu orijentalnu biografiju (za Renana mrtvu u
dvostrukom smislu, kao mrtva vera i kao izgubljeni, i zato mrtav, istorijski period) - i paradoks je smesta prisutan -kao daje
istinita naracija prirodnog ivota. togod je Renan rekao, prolo je najpre kroz filoloku laboratoriju; kada se to pojavilo odtampano, u tome je postojala ivotodavna snaga savremene
kulturalne Signature, koja je iz modernosti crpla svu svoju naunu snagu i svekoliko svoje nekritiko samopotvrivanje. Za
tu vrstu kulture, genealogije kakve su dinastija, tradicija, religi-

Orijentalistiko

200

strukturisanje irestrukturisanje

ja, etnike zajednice bile su prosto funkcije teorije, iji je posao

bio da poue svet.

Pozajm1jujui

ovu frazu od IGvijea, Renan je

obazrivo postavio naunu demonstraciju iznad iSkustva; tem

pora1nost je otpremljena II nauno beskorisno carstvo obinog

iSkustva, dok je specijalnoj periodinosti kulture i kulturalnom
komparativizmu (koji je bio leglo etnocentrizma, rasne teorije i
ekonomske represije) data snaga koja je daleko prevazilazila
snagu moralne vizije.

Renanov stil, njegova karijera orijenta1iste i knjievnika,

okolnosti koje su inile kontekst znaenja koje on komunicira,
njegov neobino prisan odnos s evropskom akademskom i OP"'
tam kulturom njegovog doba -liberalan, ekskluzivistiki , im
perijalan, antihuman izuzev II veoma uslovnom smislu - sve su
to stvari koje bih mogao zvati celtbatnim i naunim; za njega je
generacija deponovana u carstvo l'avenir tbudunostil, koje je
u svome uvenom manifestu povezivao s naukom. Mada kao
iswriar kulture pripada koli ljudi kakvi su Tirgo, Kondorse,
Gizo, Kuzan, ufroj i Balan, a u akademskoj nauci koli Sasija,
Kosena de Persevala, Ozanama, Forijela i Bumufa, Renanov
svet je udnovato pust, izrazito muki svet istorije i nauke; to
zaista nije svet oeva, majki i dece, nego mukaraca kakvi su
njegov Isus, njegov Marko Aurelije, njegov Kaliban, njegov bog
sunca (kakav je opisan u "Snovima" I' Reves"/, u Filozo/skim dijalozima IDialogues pbilosopbiquesl)." Renan je negovao
mo nauke, a posebno orijentalistike ftIologije; tragao je za
uvidima koje ona moe da da i za njenim tehnikama; koristio ju
je da se, esto veoma eftkasno, umea u ivot svoje epohe. A
ipak je njegova idealna uloga bila uloga posmatraa.
Renan, Oeuvres compleles, l: 621-622 i passim. Vidi H. W.
Wardman, Ernest Renan: A Critical Biograpby (London: Athlone
Press, 1964), str. 66 i passim, gde je dat suptilan opis Renanovog
domaeg ivota; mada ne bih eleo da insistiram na paraleli izmeu Renanove biografije i onoga to sam nazvao njegovim "mukim"
svetom, Wardmanov opis je veoma sugestivan - bar za mene.
S7

Orijentalizam

201

Prema Renanu, molog treba da da prednost bonheur (srei)

nad jouissance (uivanjem) : ta prednost izraava izbor uzviene, makar i sterilne sree nad seksualnim zadovoljstvom. Rei
pripadaju carstvu bonheur, kao i prouavanje rei, idealno govorei. PO mome znanju, veoma su malobrojna mesta u Renanovim tekstovima gde on enama pripisuje blagotvornu i instrumentalnu ulogu. Jedno od takvih je kad razmilja o stranim
e nama (medicinskim sestrama, pomonicama) koje su morale
da poduavaju pobedniku nonnansku decu, pa se na osnovu
toga mogu objasniti promene koje su se dogodile u jeziku .
Obratimo panju na injenicu da funkcije kojima se daje podrka nisu produktivnost i diseminacija, nego da je to pre unutranja promena, i to sporedna. "ovek", kae on na kraju istog
eseja, "ne pripada ni svome je-Liku, ni svojoj rasi; on pripada samome sebi pre svega, jer je pre svega slobodno i moralno bie."ss ovek je bio slobodan i moralan, ali okovan rasom, istorijom i naukom kako ih je Renan shvatao, uslovnostima koje je
oveku nametnuo naunik.
Prouavanje orijentalnih jezika odvelo je Renana u srce ovih
ustavnosti, a zahvaljujui filologiji postalo je konkretno oi
gledno da znanje o oveku - da parafraziramo Ernsta Kasirera ima snagu poetskog preobraaja" jedino ako je prethodno
odvojeno od sirove aktuelnosti (kao tO je Sasi nuno odVOjio
svoje arapske fragmente od njihove aktuelnosti) i zatim stavljeno u tesnu doksoloku koulju. Postavi!lIologija, prouava
nje rei kako su ga nekada praktikovali Viko, Herder, Ruso, Mile i Kine, izgubilo je svoj zaplet i svoju sposobnost dramske
prezentacije, kako je to jednom nazvao e:::ling. Umesto toga, fiss Renan, "Des services rendus au sciences historiques par la
philologie", u Oeuvres compleles, 8: 1228, 1232.
S9 Ernst Cassirer, The Problem of Knowledge: Philosophy, Science and History since Hegel, trans. William H. Woglom and Charles W. Hendel (New Haven, Conn.: Yale University Press, 1950),
Str. 307.

202

Orijentalistiko

struktu.risanje irestrukturisanje

lologija je postala epistemoloki kompleks; Sprachgefiihl - je

zika oseanje - vie nije bio dovoljan, jer su same rei bije manje u vezi s ulima ili telom (kao kod Vikoa) , a vie sa apstraktnim carstvom lienim vida i slika, kojim vladaju formulaCije iz
staklene bate, kakve su rasa, duh , kultura i nacija. U tom carstvu , koje je konstruisano pomou diskursa i nazvano Orijentom, bilo je moguno iznositi odreene tvrdnje, i sve su one
posedovale istu snanu optost i kulturalnu vaJidnos[. Jer, sav
Re nanov napor bio je usmeren na to da se orijemalnoj kulturi
ospori pravo da se razvija, osim artificijelno, u fllolokaj laboratoriji. ovek nije bio dete kulture; filologija je suvie efikasno
bacila rukavicu toj dinastikoj koncepciji. Filologija je uiJa kako je kultura konstrukt, artikulacija (u onom smislu u kojem
jc Dikens upotrebio tu re za profesiju Gospodina Venusa u
Naem zajednikom prijatelju) , ak kreacija, tvorevina, ali nita vie do kvazi-organska struktura.
Kod Renana je posebno zanimljivo do koje je mere bio svestan da je sam tvorevina svog vremena j svoje cmocentrine
kulture. Povodom jednog akademskog odgovora na govor koji
je odr-.lao Ferdinand de Leseps 1885, Renan jc tvrdio da je "veoma tuno biti mudriji od vlastite nacije ... ovek ne moe osea
ti gorinu prema svojoj domovini. Bolje je greiti zajedno sa
svojom nacijom, nego li biti u pravu zajedno s onima koji joj govorc teke istine.'o6O Ekonominost takvog iskaza gotovo je suvie savrena da bi mogla biti istinita. Jer, ne kae li stari Renan da
je najbolji odnos - odnos ravnopravnosti S vlastitom kulturom,
Renan , "Reponse au discours de reception de M. de Lesseps
(23 avri11885)" u Oeuvres compleles, 1: 817. No, koliko je vredno
biti stvarno savremen, najbolje je pokazala jedna Sainte-Beuveova
napomena o Renanu , u lancima od juna 1862. Vidi i Donald G.
Charlton, Positfvist Thought in France During the Second Empire
(Oxford : Clarendon Press, 1959) i njegovo delo Secular Religious
in France. Takoe : Richard M. Chadbourne,"Renan and Sainte-Beuve", RomanicRevlew44 , no. 2 (April 1953) , 126,135.
60

Orijentalizam

203

njenim moralom i njenim elOsom tokom svog sopstvenog doba, dakle takav odnos, a ne dinastiki odnos koji oveka ini ili
detetom svoje epohe ili njegovim roditeljem? I tu se vraamo u
laboratorij u , jer u njoj - kako ju je Renan zamiljao - prestaje ta
odgovornost deteta i u krajnjoj liniji socijalna odgovornost, i
poinje odgovornost orijenraliste. Njegova je laboratorija bila
podijum sa kojeg se obraao svetu; ona je posredovala iskaze
koje je davao, davala im je pouzdanje i optu preciznost, kao i
kontinuicet. Tako je filoloka laboratorija kako ju je shvatao Re~
nan redefinisala ne samo njegovu epohu i njegovu kulturu , datiraj u i i oblikujui ih na novi nain ; ona je njegovom orijentalnom predmetu dala akademsku koherentnost, tavie pretvorila je njega samog (kao i potonje orijentaliste njegove tradicije)
u figuru zapadnjake kulture, to je on zatim i postao. Moemo
se s dobrim razlogom pitati da li je ta nova autonomija unutar
kulture bila ona sloboda za koju sc.! Renan nadao da e je doneti
njegova ftloloka orijenta1istika nauka, ili je ona, sa stanovita
kritikog iswriara orijentalizma, uspostavila sloenu vezu jzmedu orijentalizma i njegovog pretpostavljenog humanisti ~
kog predmeta, vezu koja se u krajnjoj liniji zasniva na mOi , a ne
na nezainteresovanoj objektivnosti.

3. Boravljenje na Orijentu i nauka:

Zahtevi leksikografije i imaginacije
Renanova shvatanja o orijentalnim Semitima spadaju, naravno, pre u oblast orijentalne filologije kao nauke, nego u
oblast popularnih predrasuda i uobiajenog antisemitizma.
Kad itamo Renana i Sasija, lako uoavamo na koji je nain
kulturalna generalizacija poela da navlai pancir naunog iskaza i stie svojstva korektivnog prouavanja. Kao i mnoge
akademske specijalistike studije u ranoj fazi razvoja, moderni orijentalizam je drlao svoj predmet, koji je sam definisao,

204

Orijentalistiko

strukturlsanje irestrukturisanje

u gvozdenom zagrljaju i inio je gotovo sve to je mogao da

tako l ostane. Tako se razvio nauni renik, i njegove funkCije
koliko i njegov stil smcstili su Orijent II komparativni okvir,
onakav kakvim se koristio i kakvim je rukovao Renan. Takav
komparativizam retko je deskriptivan; najee je i vrednosni, i eksplanatoran. Evo tipinog Renanovog komparatiVlZma:

Vidi se da nam semi tska rasa, zahvaljujui svojoj jednostavnosti, u svemu deluje kao nesavrlena. Ta je rasa - ako smem da upotrebim ovu analogiju - za indo-evropsku porodicu ono to je crte
olovkom za uljanu sliku; nedostaje joj ona raznolikost, ona ampli
ruda, ono ivotno obilje koje je uslov usavravanja. Kao oni pojedinci koji poseduju tako malu plodnost da posle ljupkog detinjstva
stiu samo veoma osrednju polnu mo, tako su i semitske nacije
doivele najpuniji cvat u svome prvom dobu i nikada nisu bile kadre da dostignu pravu zrelost. 6 1
Merilo su tu lndo-Evropljani, kao i u sluaju kad Renan kae da
semitski orijentalni senzibilitet nikad nije dostigao visine do
kojih su dole indogermanske rase.
Ne moemo S apsolutnom sigurnou rei da li je ovaj komparativni stav u naelu akademsk"l nunost ili prikrivena etnocentrina rasna predrasuda. Moemo, medutim, rei da ta dva
aspekta funkcioniu zajedno, podrl:avajui jedan drugi. Renan
i Sasi pokuali su da svedu Orijent na neku vrstu ljudske jednolinosti, to je njegova svojstva uinilo lakim predmetom ispitivanja i iz njega uklonilo njegovu ljudskost koja samo komp1ikuje razumevanje. U Renanovom sluaju, njegovim je naporima
legitimnost davala fUologija, ija ideoloka naela ohrabruju
svoenje jezika na njegove korene; u skladu s tim, filolog smatra da je moguno povezati jezike korene, kao lO su inili Renan i drugi, sa korenima rase, duha, karaktera i temperamenta.
Renan je priznao da srodnost izmeu njega i, recimo, Gobinoa
61Renan, Oeuvrescompletes; 8:156.

Orijentalizam

205

lei u zajednikoj filoloko; i orijentalistikoj perspektivi;62 u

potonjim izdanjima svoje Histoire generale on je u svoje delo
ukljUiO neto od Gobinoovog dela. Tako je komparativizam u
prouavanju Orijenta i Orijentalaca postao sinoniman sa oi
glednom ontolokom nejednakou Okcidenta i Orijenta.
Vredi ukratko rekal2itulirati glavne osobine ove nejednakosti. Ve sam govorio o legelovom oduevljenju za Indiju i njego vom potonjem okretanju od nje i, naravno, od islama. Mnogi
meu najranijim amaterima orijentalistima poeli su pozdrav ljajui Orijent kao lekoviti derangement Iporemeajl vlastitih
evropskih intelektualnih i duhovnih navika. Orijent je nadasve
cenjen zahvaljujui svom panteizmu, spiritualnosti, stabilnosti,
dugovenosti, primitivnosti, i tako dalje. eling, je, recimo, u
o rijentalnom politeizmu video pripremanje puta za judeo-hri anski monoteizam: Avram je imao preteu u Srami. No, ovo
precenjivanje je gotovo po pravilu praeno i suprotnim stavo m : Orijent je odjednom izgledao alosno nie-ljudski, antidemokratski, zaOStaO, varvarski, i tako dalje. Zamah klatna u
jednom smeru izazvao je isti takav zamah u suprotnom smeru :
Orijent je potcenjen. Orijentalizam kao profesija izrastao je iz
tih suprotnosti, iz kompenzacija i korekcija zasnovanih na nejednakosti, na idejama koje su se hranile slinim idejama i koje
su sa svoje strane hranile sline ideje u kulturi kao celini. Doista, sim projekt restrikcije i restrukturaCije koji stoji u vezi s orije ntalizmom moe se direktno povezati s ovom nejednakou,
zbog koje je komparativno siromatvo (ili bogatstvo) Orijenta
iziskivalo akademski, nauni tretman kakav se moe nai u diSCiplinama poput filologije, biologije, istorije, antropologije, filozofije ili ekonomije.
I tako je aktuelna profesija orijentaliste uvala kao neku dragocenost tu nejednakost i posebne paradokse koje je ona poro62 U pismu Gobinou /Gobineau/ od 26. juna 1856, Oeuvres
completes, 10: 203-204. Gobinoove ideje izraene s u u njegovo m
Essai sur I'inegallte des races bumalnes (1853-1855).

206

Orijentalistiko

struktllrlsanje i restrukturlsanje

dila. Pojedinac je najee ulazio u profesiju raunajui sa zahtevom koji mu je Orijent postavljao; no, najee mu je, takoe,
orijentalistiki trening, da tako kaemo, otvarao oi i on je ostajao s nekom vrstom demistjfikatorskog projekta, kojim je Orijent sveden na daleko manje od one veliine koja je jednom u
njemu viena. Kako inae objasniti ogroman napor koji predstavlja, recimo, delo Vilijema Mjuira (1819-1905) , ili Rajnharta
Oozija (1820-1883), i impresivnu antipatiju izraenu u tome
delu prema Orijentu. islamu i Arapima? Karakteristino je da je
Renan bio jedan od Dozijevih podravalaca, kao to se u Dozijevom etvortomnom delu Istorija spanskih muslimana do
osvajanja Andaluzije od strane Almoravida (Histoire des
Mussulmans d'Espagne, jusqu'a la conquete de l'Andalousie
par lesAlmoravides / 1861/ pojavljuju mnoge od Renanovih antisemitskih napomena, sabranih 1864. II knjizi koja tvrdi da primitivni bog Jevreja nije bio Jehova nego Bal, za ta se dokaz
moe nai nigde drugde nego u M.eki. Mjuirov Muhamedov ivot (Life of Mahomet, 1858-1861) i njegov Kalifat, njegov uspon i pad (Caliphate, Its Rise, Decline and Fall, 1891) jo se
smatraju pouzdanim spomenicima nauke, ali je on sam lepo
pokazao svoj stav prema svom predmetu kada je rekao da su
"Muhamedov ma i Koran najtvrdoglaviji neprijatelji civilizacije, slobode i istine, koje je svet do sada upoznao.,,63 Mnoga sli
na zapaanja mogu se na i u delu Alfreda Lajala, jednog od
aurora koje je Kramer s odobravanjem citirao.
ak i ako orijentalista ne prosuuje ekspliCitno svoju grau, onako kako su to inili Dozi i Mjuie, princip nejednakosti
ipak vri svoj uticaj . Posao profesionalnog orijentaiiste ostaje
da sastavi portret - takorei restaurisanu sliku - Orijenta ili Orijentalaca; fragmenti poput onih koje je pronaao Sasi pruaju
gradu, ali narativni oblik, kontinuitet i likove konstruie nau
nik, za kojeg se nauka sastoji u tome da nesreenoj (ne-zapad~
Citirano u izvanrednom lanicu Alberta Houranija nJslam and
the Philosophers of History", Str. 222.
63

Orijentalizam
noj) ne-istOriji Orijenta doskoi

207

hronikom, portretima i zapletima. Esej o istoriji Arapa pre islama, za vreme Muhameda (Essai sur l 'histoire des Arabes avant l'lslamtsme,
pendant I'epoque de Mahomet, tri toma, 1847-1848) od Kosen
de Persevala potpuno je profesionalna studija, iji su izvori dokumenti koje su interno, unutar naunog polja, obezbedili
drugi orijentalisti (u principu, naravno, Sasi), ili dokumenti koji su se - kao tekstovi Ibn-Ka1duna, na koje se Kosen veoma
ozbiljno oslanjao - nalazili u orijentaiistikim bibliotekama po
Evropi. Kosenova je teza da je Muhamed pretvorio Arape u narod, jer je islam sutinski politiki, a ni u kom sluaju duhovni
instrument. Kosen nastoji da unese jasnou u ogromnu masu
zbunjujuih detalja. Tako je ono to se pomalja iz studije o islamu u stvari, sasvim doslovno, jednodimenzionalan portret Muhameda, koji e se na kraju dela (poto je opisana njegova
smrt) pojaviti u preciznom fotografskom detalju.6.t Ni demon,
ni prototip Kaljostra, Kosenov Muhamed je ovek pripisan istoriji islama (najpodobnijoj njegovoj verziji) kao ekskluzivno politikog pokreta, postavljen u sredite zahvaljujui velikom broju citata koji ga izbacuju na povrinu, izbacujui ga takorei iz
teksta. Kosenova namera bila je da o Muhamedu nita ne ostavi
nereeno; prorok je stoga vien pod hladnom svetlou, lien
kako svoje ogromne religijske snage, tako i bilo kakve moi da
uplai Evropljane. Sutina je ovde u tome to je Muhamed izbrisan kao lik svog vremena i prostora, kako bi preostala samo njegova sasvim mala ljudska minijatura.
Neprofesionalna analogija Kosenovom Muhamedu je Kar
lajlov Muhamed, Muhamed prinuen da slui tezi koja potpuno previa istorijske i kulturalne okolnosti prorokovog vremena i prostora. Mada Kadaji citira Sasija, njegov esej je oigledno
sreenom

6.t Caussin de Perceva1, Essat sur l'histotre des Arabes avant l'lslamtsme, pendant /'f!poque de Mahomet et jusqu'Q la rMuction de toutes les tribus sous la 101 musulmane (1847-1848; reprint ed.; Graz,
AUstria, Akadernische Druck und Verlagsanstalt, 1967), 3, 332-339.

Orijentalistiko

208

strukturisanje irestrukturisanje

proizvod oveka koji izlae opte ideje o potenju, heroizmu i

prorocvu. Njegov je stav zdrav: Muhamed nije nikakva legenda, nikakav bestidni senzualist, nikakav smeni maji arobnjak
koji trenira golubove da izvlae zrna graka iz njegovog uha. On
je pre ovek istinske vizije i samouverenja, mada autor jedne
knjige, Korana, koja je udosadni konfuzni darmar, sirov, nedo-teran; beskonana ponavljanja, vijuganja, zamrenosti; ukratko - krajnje sirova, nedoterana, neodbranjiva glupost.'06' Sam
Karlaji nije bio uzor lucidnosti i stilske lepote; sve ovo on kazuje kako bi spasao Muhameda od bentamovskih standarda koji
bi upropastili i Muhameda, i njega samog. No, Muhamed je junak presaen II Evropu sa istog onog varvarskog Orijenta koji
je Lord MakoH smatrao tako alosnim u svome uvenom "MinuteU iz 1835, gde se kae da "nai domorodaki podanici" imaju
vie da naue od nas nego mi od njih."
I Kosen i Karlaji nam, drugim reima, pokazuju da Orijent
ne treba da u nama izaziva nepotreban zazor, jer su dostignua
Orijenta sasvim nejednaka evropskim dostignUima. Tu se orijentalistika i neorijentalistika perspektiva poklapaju. Jer, u
komparativnom polju u kakvo se orijentalizam pretvorio posle
ftloloke revolucije u ranom XIX veku, kao i izvan njega, bilo II
popularnim stereotipovima ili u likovima koje su o Orijentu nainili filozofi kao Karlaji, ili u stereotipovima kakav je onaj MaThomas Carlyle, On Heroes, Hero-Worship, and the Heroic
in History (1841; reprint ed.; New York: Longmans, Green & Co.,
1906), str. 63.
66 Macaulayeva iskustva iz Indije opisao je G. Otto Treveiyan,
The Li/e and Letters of Lord Macaulay (New York: Harper & Brothers, 1875), l: 344371. Ceo tekst MakoUjevog "Minute" moe se
nai u: Philip D. Curtin, ed., Imperialism: The Documentary History o/Western Civilization (New York: Walker & Co., 1971), str.
178-191 . O nekim posledicama Makolijevih shvatanja po britanski
orijentalizam raspravlja A. J . Arberry, British Orientalists (London, William Collins, 1943) .
65

Orijentalizam

209

kolijev, sam Orijent bio je intelektualno podreen Zapadu. Kao

graa za prouavanje ili razmiljanje, Orijent je stekao sva obeleja inherentne slabosti. Postao je predmet ludosti raznoraznih teorija koje su ga koristile kao ilustraciju. Kardinal Njuman, koji nije bio nikakav veliki orijentaJista, koristio je orijentalni islam kao osnov za predavanja koja je 1853. drao i u koji67
ma je opravdavao britansku intervenciju u Krimsko~ ratu. IGvije je smatrao da je Orijent koristan za njegov rad Zivotinjsko
carstvo (La Regni! animal (1816) . Orijent je korien i kao
predmet konverzacije u salonima Pariza.68 Ogromna je lista referenci, pozajmica i transformacija koje su preuzele orijentalnu
ideju, aji u osnovi, ono to su rani orijentalisti postigli i to su
ne.arijentaJisti na Zapadu koristili bio je redu kovani model
Orijenta prikladan za preovlaujuu, dominantnu kulturu i
njene teorijske (i znatno posle teorijsldh, praktine) potrebe.
Povremeno se naie na izuzetke ili, ako ne na izuzetke onda
na zanimljive komplikacije u ovom nejednakom partnerstvu izmeu Istoka i Zapada. Karl Marks je u svojim anaJizama britanske vladavine u Indiji iz 1853. godine identlftkovao pojam azi
;atskog ekonomskog sistema, a onda je neposredno pored toga
stavio upropaavanje ljudi, koje je II taj sistem ulo sa engleskim kolonijalnim meanjem, grabljivou i direktnom surovo-u. U lanku za lankom, on se sa sve jaim uverenjem vraao
ideji da je Britanija, ak i unitavajui Aziju, omoguavala da tamo doe do stvarne socijalne revolucije. Marksov stil nas direktno dovodi do take u kojoj je vrlo teko pomiriti prirodni
Otpor koji kao ljudska bia gajimo prema patnjama Orijentalaca u procesu nasilnog preobraaja njihovog drutva s istorijskom nunou tog preobraaja.
John Henry Newman, The Turks in Their Relation to Europe,
tom l njegovih Historical Sketches (1853; cepriO[ ed., London:
Longmans, Green & Co., 1920).
68 Vidi Marguerite.Louise Ancelot, Salons de Paris, layers eteints (Paris,)ules Tardieu, 1858) .
67

210

Orijentalistiko

Koliko god se ovek morao da gnua kad vidi kako se mnotvo

radenih, patrijarhalnih i bezazlenih drutvenih organizacija raspada i rastavlja na svoje jedinice, baeno u more jada, dok istovremeno njihovi pojedini lanovi gube svoj drevni kulturni lik i svoja nasledna sredstva opstojanja, ne smerno pri tome zaboraviti da su
ove idiline seoske zajednice, ma koliko, moda izgledaju bezazleno, oduvek bile vrsta osnova orijentalnog despotizrna, da su sputavale ljudski duh u najue mogu e granice, inei ga prilagodljivim instrumentom sujeverja, robom tradicionalnih normi , otimajui mu svu veliinu i istorijsku energiju. Ne smerno zaboraviti varvarsku sebinost koja je, upravljena na neki bezvredni komadi da ,
mirno posmatrala unitenje itavih carstava, neo pisiva zverstva,
masakriranje stanovnika velikih grad ova, i na sve to gledala kao na
prirodne pojave, bepomono se i sama predajui u ruke svakom
silniku koji je blagoizvoleo da je zapazi. Ne smerno zaboraviti da je
to stagnirajue i oveka nedostOjno ivotarenje, pasivan nain ivota, na drugoj strani svoju dopunu nalo u buenju divljih, bes
ciljnih, nesputanih, razornih snaga, i stvorilo u Hindustanu od samog ubistva religijski ritual. ...
Engleska je, izvesno, izazivajui socijalnu revoluciju u Hindustanu, kao motiv imala samo najnie koristoljublje i pokazivala glupost u nainu na koji je ostvarivala svoje imerese. Ali , ne radi se o
tome. Radi se o tome da li oveanstvo moe ispuniti svoje opredeljenje bez radikalne revolucije drutvenih odnosa u Aziji? Ako ne
moe, Engleska je bila, ma koliki bili njeni zlOini, nesvesno orue
iS[Qrije u ostvarivanju te revolucije.
Onda, ma kakvo ogorenje prizor raspadanja jednog starog
sveta probudio u nama, imamo pravo da pred istorijom uzviknemo
saGeteom:
Nad tom mukomzardaplaem ,
Kad nam od nje bolje bi;
A zar Timur, svojim maem,
Bezbroj dua ne srubi?69
Karl Marx, SurveysfromExile, ed. David Fernbach (London:
Pelie.n Books, 1973, str. 306-307. Prevod na srpski, Smilja uka
69

Orijentalizam

strllkturisanje i restrukturlsanje

211

Navod koji osnauje Marksovargument u prilog muci koja stvara zadovoljStvo potie iz Zapadno-istonog divana i otkriva izvore Marksovih koncepcija o Orijentu. Oni su romantiarski ,
ak mesijanski: Orijent je vaniji kao element romantiarskog
projekta spasenja, nego kao ljudski materijal. Marksove ekonomske analize zato savreno odgovaraju standardnom orijenta1istikom poduhvatu, mada je Marksav humanizam, njegova
simpatija prema ljudima u bedi, tu jasno na delu . No, na kraju
pobeuje romantiarska orijentalistika vizija, kad se Marksovi
teorijsko-ekonomski pogledi utope u ovu standardnu sLiku:
Engleska treba da ispuni dvojaku misiju u Indiji; ruilaku i
stvarala ku - unitavanje starog azijskog drutva i postavljanje
materijalne osnove za zapadnjako drutvo u Aziji. 70
Ideja o regenerisanju sutinski beivotne Azije deo je, naravno,
isto romantiarskog orijentalizma, ali je iskaz zagonetan ako
se uzme u obzir da potie od pisca koji nije lako zaboravljao
ljudsku patnju koja je u to ukljuena . Moramo najpre da postavimo pitanje kako je dolo do toga da se Marksovo moralno iz
jednaavanje propasti Azije s britanskom kolonijalnom vladavinom , koju je osuivao, izokrene u staru nejednakost izmeu Is
toka i Zapada, o kojoj smo do sada govorili. Zatim moramo da
se upitamo kuda je nestalo ljudsko saoseanje, u koje je carstvo
misli iezlo dok je orijentalistika vizija zauzimala njegovo mesto.
Tako smo smesta vraeni u taku u kojoj vidimo da su orijentalisti, kao i mnogi drugi mislioci ranog XIX veka, shvatali
oveanstvo ili kao veliki kolektiV, ili kao apstraktnu optost.
O rijentalisti nisu imali ni interesovanja, ni sposobnosti da se
novi

i Milan Bajec, u : Karl Marks, Fridrih Engels, Dela, tom 12, str.
110, Beograd 1975.
70 Ibid., str. 320. Prevod na srpski: Smilja ukanovi i Milan Bajec, u : Karl Marks, "Budu i rezultati britanske vladavine u Indiji", u :
Karl Marks, Fridrih Engels, Dela , tom 12, str. 182, Beograd 1975.

212

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

bave pojedincima; umesto toga, preovlauju artificijelni entiteti , iji su ko reni moda u Herderovom populizmu . Posto je Orijentalci, Azijati, Semiti, Muslimani, Arapi, Jevreji, rase, mentaliteti, nacije i sli no , a neki od njih su proizvod naunih operacija
o nog tipa koji nalazimo u Renanovom delu. Na slian nain ,
prastara razlika izmeu "Evrope" j "Azije", ili tlOkcidenta" i ItOri_
jenta", nagomilava, iza veoma irokih etiketa, svu mogunu razno likost ljudske pluralnosti, svodei je u tom procesu na dve
ili tri konane , kolektivne apstrakcije. Marks nije izuzetak. Da
bi ilustrovao svoju teoriju, bilo mu je lake da upo trebi ko lektivni Orijent nego pos tojee ljudske identitete. Jer, kao u prorotvu ko je se samo ispunjava, za vezu izmeu Orijenta i Okcide nta imao je znaaja, Hi je u njoj postojao, samo ogroman anonimni ko lektiv. Nijedan drugi tip razmene, ma kako prinudan
mogao biti, nije stajao na raspolaganju .
injenica da je Marks jo bio kadar da saosea, da se ak donekle i po istoveti sa jadnom Azijom, sugerie da se neto dogodilo pre nego to je nadvladala etiketa, pre nego to je otpremljen Geteu kao izvoru mudrosti u stvarima Orijenta. Kao da je
individualni duh (Marksov, u ovom sluaju) mogao da nae
pred-ko lektivnu, pred-zvaninu individualnost u Aziji - da je
nae i da se prepusti njenom dejstvu na emocije, oseanja, ula
- samo da bi joj okrenuo lea kad se, u samom reniku koji je
bio prinuen da koristi, suoio sa velianstvenijim cenzorom.
Taj je cenzor zaustavio, a zatim odagnao naklonost, i to je propraeno lapidamom definicijom: Ti ljudi ne pate, oni su Orijentalci, te zato prema njima treba postupati na nain drugaiji
od o nog koji si upravo primenio. Stoga je bujica oseanja ie
zla kad je naila na nepokolebljive definicije koje je stvorila orijentalistika nauka, osnaena znanjem o "Orijentu" (e .g. Divan), koje je vailo kao prikladno za nju . Renik emocija je ie
zao kad se pokorio leksikografskoj policijskOj akciji orijentalistike nauke, pa ak i orijentalistike umetnosti. DefiniCija iz
renika izbacila je iz sedla iskustvo: moemo gotovo da vidimo
kako se to dogaa u Marksovim esejima o Indiji, gde je nakraj u

Orijentalizam
o igledno

213

da ga je neto nateralo da pouri natrag Geteu, u njegovzalitniki orijemaiizovani Orijent.

Marks je, dabome, jednim delom hteo da odbrani vlastitu
tezu o drutveno-ekonomskoj revolUCiji; ali, drugim delom,
kao da je naao lako pribe-lite tl masivnom ko rpusu tekstova,
ko je je orijentalizam iznutra konsolidovao i istovremeno atirmisao nezavisno od samog polja, tekstova koji su kontrolisali
sve to bi bilo izreeno o Orijentu . U Poglavlju I pokuao sam
da pokaem da je ta kontrola od starine spadala u Optu kulturalnu istoriju Evrope; u ovom poglavlju me zanima kako su u
XIX veku stvorene modema profesionalna tenninologija i
praksa, ije je postojanje bilo dominantno u diskursu o Orijentu, bilo orijentalistikom , bilo ne-orijentalisti kom . Sasi i Renan su eksponenti onog postupka kojim je orijentalizam oblikovao, na jednoj strani, korpus tekstova, a na drugo; - fLloloki
u korenjen proces zahvaljujui kojem je Orijent stekao diskurzivni identitet koji ga je uinio nejednakim Zapadu . Kad Marksa
uzimamo kao primer koji pokazuje kako su se ne-orijentalisti
ki humanistiki angamani najpre rasplinuli, da bi ih zatim
uzurpirale orijentalistike generalizacije, vidimo da moramo
da se pozabavimo procesom leksikografske i institucionalne
ko nsolidacije svojstvene orijentalizmu . Koja je to operacija zahvaljujui kojoj se, kad god se raspravlja o Orijentu , pojavljuje
z adivljujui mehanizam sveznajuih definicija, kao jedini koji
ima odgovarajuu vrednost za raspravu? A poto moramo i da
pokaemo kako je taj mehanizam specifino (i efektivno) delovao na lina ljudska iskustva koja su mu inae bila suprotna,
mo ramo takoe pokazati u kojem su smeru ona ila i koje su
oblike ona uzimala dok su postojala.
Tu operaciju je veoma teko i sloeno opisati, bar onoliko
teko i sloeno koliko i postupak kojim svaka diSCiplina u razvoj u neutralie svoje suparnike i osvaja autoritet za svoje tradicije, metode i institucije, kao i opti kulturalni legitimitet za
svoje stavove, li n os ti i delatno sti. Ali, veliki d eo i s to narativne
sloenosti ove operacije moemo d a u p rostimo ako speciftku-

214

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

;emo vrste iskustava koje je orijentalizam tipino koristio za via

stite ciljeve i predstavljao svojoj ire-nego-profesionalnoj publici. U sutini, ta iskustva nastavljaju ona koja sam opisao kod
Sasija i Renana. No, dok ta dva naunika reprezentuju potpuno
knjiki orijentalizam, jer nijedan od njih nije polagao prava na
neku posebnu ekspenizu u vezi s Orijentom in situ, postoji
druga tradicija, koja je zasnivala svoju legitimnost na speCifino
obavezujuoj injenici boravka na Orijentu, aktuelnog egzi
stencijalnog kontakta sOrijentom. Anketil, Douns, Napoleo
nova ekspedicija odreduju, naravno, najranije obrise ove tradi
cije i oni e i kasnije zadrati jednako snaan uticaj na sve orijentaliste koji budu boravili na Orijentu. To su obrisi evropske
moi: boraviti na Orijentu znai voditi privilegavan ivot, ne ivot obinog graanina, nego reprezentativnog Evropljanina,
ija imperija (francuska ili britanska) dri Orijent u svom vojnom, ekonomskom, a iznad svega kulturalnom zagrljaju. Boravak na Orijentu i njegovi nauni plodovi stoga su hrana knjike
tradicije tekstualnih stavova kakve nalazimo kod Renana i Sasi
ja: zajedno, ta dva iskustva e oblikovati zadivljujuu bibliote
ku, protiv koje niko, pa ni Marks, ne moe da se buru, niti da je
zaobie.

Boravljenje na Orijemu podrazumeva, do izvesnog stepe

na, lino iskustvo i lino svedoenje. Doprinosi biblioteci orijentalizma i njenoj konsolidaciji zavise od toga kako se iskustvo
i svedoenje pretvaraju od isto linog dokumenta II efektivne
kodove orijentalistike nauke. Drugim reima, II okviru teksta
mora da se odigra preobraaj linog u zvanini iskaz; zapis o
boravku i iskustvu na Orijentu, koji daje Evropljanin, mora da
ukloni ili bar u najveoj meri umanji isto autobiografske i ob-zime opise i da mesta opisima na koje e moi da se oslanjaju
orijentalizam uopte i potonji orijentalisti posebno, na kojem
e moi da grade i zasnivaju dalja nauna posmatranja i opise.
Zato je jedna od stvari za kojima tragamo preobraaj linih ose
anja o Orijentu u zvanine stavove o Orijentu , eksplicitniji od
onoga koj i se odigrao kod Marksa.

Orijentalizam

215

No, situaciju bogati koliko i komplikuje injenica da je tokom itavog XIX veka Orijent, a posebno Bliski Orijent, bio mesto na koje su Evropljani najvie voleli da putuju j o kojem su
najvie voleli da piu. tavie, razvio se prilino veliki korpus
evropske literature u orijentalnom stilu, koja se veoma esto
zasnivala na linim iskustvima o Orijentu. Odmah pomiljamo
na Flobera kao znaajan izvor takve literature; Dizraeti, Mark
Tven i Kinglejk su tri druga Oigledna primera. Ali, ono to nas
ovde zanima jeste razlika izmeu teksta koji se preobrazio od
linog u profesionalni orijentalizam, i drugog tipa teksta, koji
se takoe zasniva na boravljenju i linom svedoenju, koji osta~
je t1literatura", a ne nauka; tu razliku sada elim da istraim.
Biti Evropljanin na Orijentu uvek podrazumeva posedovati
svest odvojenu od svoje okoline i nejednaku s njom. Ali, osnov
na stvar koju treba zapaziti jeste intencija ove svesti: emu ona
na Orijentu slui? Zato se ona smeta tamo, ako- kao to je sluaj s piscima poput Skota, Igoa i Getea - odlazi na Orijent zbog
veoma konkreme vrste iskustva, a da pri tom zapravo ne naputa Evropu? Mali broj intencionainih kategorija shematski se
preporuio. Jedna je: pisac koji namerava da se poslui svojim
boravitem radi specifinog zadatka, radi snabdevanja profesionalnog orijentalizma naunom graom, koji svoje obitavalite
smatra oblikom naunog posmatranja. Druga: pisac koji ima na
umu isti cilj, ali je manje voljan da ekscentrinost i stil svoje in
dividualne svesti rtvuje bezlinim orijentalistikim definicijama. Ove se kasnije pojavljuju u njegovom delu, ali se samo uz
velike tekoe mogu odvojiti od linih udljlvosti stila. Trea:
pisac za kojeg stvarno ili metaforino putovanje na Orijent
predstavlja ispunjenje nekog duboko prOivljenog i vanog
projekta. Njegov tekst je stoga izgraden na linOj estetici, projekt ga hrani i oblikuje. U kategorijama dva i tri ima znatno vie
mesta za igru line - ili u krajnjoj liniji, ne-orijenta1istike - svesti nego u kategoriji jedan j ako uzmemo Navike i obiaje modernib Egipana od Edvarda Vilijema Lejna kao istaknut primer kategorije jedan, Bartonovo Hodoae u Medinu i Meku

216

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

kao delo koje pripada kategoriji dva; i Nerva1ovoPutovanje na

Orijent kao predstavnika kategorije tri, bie jasno koliko je relativno mesto koje je u tekstu ostalo za ispoljavanje autorovog
prisustva.
No, uprkos razlikama, te tri kategorije nisu toliko odvojene
jedna od druge koliko bi se moglo misliti. Niti pak svaka kategorija sadri "iste!! reprezentativne tipove. Na primer, dela u sve
tri kategorije oslanjaju se na isto egOistine snage evropske
svesti u svome centru. U svim sluajevima Orijent postoji zbog
evropskog posmatraa, tavie u kategoriji u kojoj se nalaze Lejnovi Egipani orijentalistiki ego se veoma dobro vidi, koliko
god njegov stil nastojao na nepristrasnoj bezlinosti . tavie,
odreeni motivi javljaju se konzistentno u sva tri tipa. Jedan od
tih motiva je Orijent kao mesto hodoaa; drugi je vizija Orijenta kao spektakla, kao tableau vivant /iva slika/o Svako delo
o Orijentu, koje spada u ove kategorije, nastoji, naravno, da
okarakterie mesto, ali zanimljivije je do koje je mere unutranja struktura dela sinonimna sa sveobuhvatnom interpretacijom (ili pokuajem interpretacije) Orijenta. Najee je - i to ne
iznenauje - ta interpretacija neka fonna romantiarskog restrukturisanja Orijenta, re-vizija Orijenta, koja ga spasilaki obnavlja za sadanjicu. To znai da je svaka interpretacija, svaka
struktura kreirana za Orijent u stvari njegova re-interpretacija,
ponovno graenje.
Rekavi to, direktno se vraamo razlikama izmeu kategorija. Lejnova knjiga o Egipanima bila je uticaj na, bila je esto i
tana i citirana (izmeu ostalih, to je inio Flober) i utvrdila je reputaciju svog autora kao eminente linosti orijenta1istike nauke. Drugim reima, Lejn je stekao autoritet ne tek zahvaljujui
onome to je rekao, nego zahvaljujui tome kako je ono to je
rekao moglo da se prilagodi orijentalizrnu. Citiran je kao izvor
znanja o Egiptu ili Arabiji, dok su Flober ili Barton itani zbog
onoga to nam kau O Floberu i Bartonu izvan i iznad njihovog
znanja o Orijentu . Funkcija autora je u Lejnovim Modernim
Egipanima manje snana nego u ostalim kategorijama, jer je

Orijentalizam

217

njegovo delo utopljeno u profesiju, njome konsolidovano, s

njom je institucionaHzovano. Autorov identitet II delu koje pripada jednoj profesionalnoj diSCiplini kakva je njegova potinje
no je zahtevima polja koliko i zahtevima predmeta. Ali, to nije
uinjeno jednostavno, niti bez propratnih problema.
Lejnovo klasino delo, An Account of the Manners and Customs o/tbe Modern Egyptians (Izvetaj o navikama i obiajima
modernih Egipana, 1836) bilo je samosvesni rezultat niza deli
i dva perioda provedena u Egiptu (1825-1828 i 1833-1835). Ovde upotrebljavamo izraz Itsamosvesni" sa izvesnom emfazom,
jer je Lejn eleo da ostavi utisak da je njegova studija delo neposrednog i direktnog, neulepanog i neutralnog opisa, dok je, u
srvari, ona bila proizvod velikog ureivakog posla (delo koje
je napisao nije bilo ono koje je na kraju objavio) , a takoe i
znatne raznolikosti sasvim posebnih napora. Nita u njegovom
roenju i zaleu nije ga, reklo bi se, predodreivalo za Orijent,
osim njegove metodine studioznosti i njegove sposobnosti za
klasine studije i matematiku, koja donekle objanjava oigled
ni unutranji sklad knjige. Njegov predgovor sadd.i njz zanimljivih podataka o tome ta je inio da bi napisao knjigu. U Egipat je prvobitnO otiao da bi studirao arapski. Zatim ga je, poto
je nainio izvesne beleke o modernom Egiptu, Drutvo za irenje korisnog znanja ohrabrilo da stvori sistemsko delo o zemlji
i njenim stanovnicima. Delo je od marginalnog niza opaanja
promenjeno u dokument korisnog znanja, znanja rasporee
nog tako da bude lako pristupano nekome ko eli da sazna
osnovne stvari o stranom drutvu. Predgovor jasno pokazuje
da takvo znanje mora na neki nain da raspolae prethodnim
znanjem, kao i da mora da pretenduje da samo ima posebno
efektan karakter: Lejn je tu prefinjeni polemiar. On inicijalno
mora da pokae da je sam uradio ono to drugi nisu mogli da
urade ili nisu uradili, a zatim da je bio kadar da sakupi infonnacije kako autentine tako i savreno korektne. I tako poinje da
se pomalja njegov osobeni autoritet.

218

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

Mada Lejn u predgovoru dangubi bavei se "izvetaj em o

ljudima iz Alepa" (zaboravljeno delo) od Dr Rasela, oigledno
je da je njegov glavni prethodni suparnik Description de
l'igypte (Opis Egipta) . Ali, 10 delo, koje Lejn ograniava na dugu fusnotu , pominje se u prezrivim navodnicima kao Ilveliko
francusko delo" o Egiptu . To delo biJo je u isti mah suvie filo
zofski uopteno i suvie nemarno, kae Lejn; a uvena studija
Jakova Burkharta je tek skup poslovinih egipatskih mudrosti,
" ravih dokaza moralnosti naroda". za razliku od Francuza i
Burkhana, Le;n je bio kadar da se utopi meu domoroce. da i
vi njihovim ivotom, da se prijagodi njihovim navikama i da tl iz
bcgne opasnost da kod stranaca probudi ikakvu sumnju .. .da je
osoba koja nema prava da se umea meu njih." Kako to ne bi
podrazumevalo da je izgubio objektivnost, on nastavlja govore
i da se prilagodio samo reima (njegov kur.liv) Korana i da je
uvek bio svestan svoje razliitosti u odnosu na sutinski tuu
kulturu.71 Tako, dok jedan deo Lejnovog identiteta lako pliva u
muslimanskom moru lienom svake sumnje, uronjeni deo za
dri:ava svoju tajnu evropsku snagu da komentarie, usvaja, poseduje sve oko sebe.
Orijenta1ist moe da podraava Orijent, a da pri tom suprot
no ne bude sluaj. Zato ono to on kae o Orijentu treba shvati
ti kao opis dobijen jednosmernom razmenom : oni su govorili i
ponaali se, a on je posmatrao i zapisivao. Njegova je snaga u to.
me to je iveo meu njima takorei kao jedan od njih, a takoe
i kao potajni pisac. Ono to je napisao smiljeno je da bude ko.
risno znanje, ne za njih, nego za Evropu i njene razliite distributivne institucije. Jer, Lejnova proza nikako nam ne dozvolja.
va da zaboravimo jedno: da je ego, ono Ja koje se kree kroz
egipatske obiaje, rituale, sveanosti, deje doba, odraslo doba
i obiaje vezane za sahranu, u stvarnosti ne samo orijentalno
Edward William Lane, autorov predgovor za An Account of
the Manners and Customs of the Modern Egyptians (1836; reprint
ed., London,). M. Dent, 1936), str.xx, xxi.
71

Orijentalizam

219

preruavanje, nego i orijentalistiko sredstvo da se uhvate i 0[

kriju vredne informacije koje se na drugi nain ne mogu stei.
Kao narator, Lejn je i izloba i izlaga , i u isti mah zadobija dvostruko poverenje, otkriva dva apetita za iskustvo: orijentalni, za
angaovano druenje (ili bar tako izgleda), i zapadni, za aurori
rativno, korisnoznanje.
Nema bolje ilustracije za ovo od poslednje trodeine epizode u predgovoru. Lejn tu opisuje svog glavnog informanta i pri
jatelja eika Ahmeda, kao drugara i kao kuriozitet. Njih dVOjica
se prave da je Lejn musliman; no, Ahmed moe da pone da se
moli u damiji tek poto uspe da savlada strah, izazvan Lejnovom drskom mimikrijom. Tom poslednjem uspehu prethode
dve scene u kojima je Ahmed predstavljen kao bizarni jeda sta
kla i poligamist. U sva tri dela ove epizode o eiku Ahmedu uda
ljenost izmedu Muslimana i Lejnase poveava, ak i kad se u ak
ciji smanj uje. Kao posrednik i prevodilac muslimanskog pona
anja, takorei, Lejn, ironino, ulazi u muslimansku matricu ta
man toliko da bude sposoban da je opie u smirenoj engleskoj
prozi. Njegov identitet lanog vernika i privilegovanog Evro.
pijanina sama je sutina prevare, jer ovo drugo na sasvim ne
dvosmislen nain sniava vrednost onog prvog. Tako, neto to
izgleda kao injenino izvetavanje o postupcimajednog prili
no neobinog Muslimana Lejn predstavlja kao poteno prika
zano sredite svekolike muslimanske vere. Lejn ni na tren ne
razmilja o tome da je izdao prijateljstvo s Ahmedom ili s drugi.
ma koji su ga snabdevali informacijama. Od znaaja je samo da
izvetaj deluje tano , uopteno i neprisrrasno, da engleski ita
lac bude ubeen da Lejn nije podlegao jeresi ili apostazi, i naj
zad da Lejnov tekst ukida ljudski sadraj svog predmeta u prilog njegove naunevalidnosti .
Zbog svih tih ciljeva, knjiga je organizovana ne tek kao nara
Hv o Lejnovom boravku u Egiptu, nego kao narativna struktura
kojom je ovladala orijentalistika restrukturacija i detalj. To je,
i ni mi se, glavno dostignue Lejnovog dela. PO spoljanjem
obliku,Modemi Egipani slede rutinu romana XVIII veka, reci

220

Orijentalistiko

strukturlsanje irestrukturisanje

mo Fildingovog. Knjiga poinje izvetajem o zemlji i prilikama,

za kOjima sledi poglavlje o "Linim karakteristikama" i "Detinjw
stvu i ranom obrazovanju". Poslednjem poglavlju, "Smrt i ob-red sahrane", prethodi dvadeset pet poglavlja o sveanostima,
zakonima, karakterima, industriji, magiji i domaem ivotu . Na
povrini, Lejnov argument je hronoloki i razvojan. On pie o
sebi kao o posmatrau scena koje prate glavnu podelu u ljud w
sko m ivotu : njegov model je narativna matrica kakvu nalazi
m o u Tomu Donsu , gde se pripoveda o junakovom roenju ,
avanturama, braku ipodrazumevanoj smni. Samo to je u Lejw
n ovom tekstu narativni glas bez godina; njegov predmet, me w
utim , moderni Egipanin , prolazi kroz individualni ivotni ci w
klus. Taj zao kret, kojim usamljeni pojedinac podaruje sebi bez
vremena svojstva i namee drutvu i narodu svoj lini ivotni
vek prva je od nekoliko operacija kojima se regulie ono to je
moglo biti obino pripovedanje o putovanju kroz strane kraje.
ve, i kojima se neumemiki tekst pretvara u enciklopediju eg
zotike i polje orijentalistikog istraivanja.
Kontrolu nad materijalom Lejn ne uspostavlja samo kroz
svoje dramatizovano dvostruko prisustvo (kao lanog musLiw
mana i stvarnog Zapadnjaka) i svoju manipulaciju narativnim
glasom i predmetom naracije, nego i svojim korienjem detaw
ljao Svaki glavni deo u svakom poglavlju uvodi se, bez razlike,
nekim neiznenaujuim optim opaanjem. ReCimo, "opte je
primeeno da se mnoge od najizrazitijih osobenosti navika,
obiaja i karaktera jedne nacije mogu pripisati fizikim osobe
nostima zemlje."72 Ono to sledi lako to potvruje - Nil, egipatw
ska !!upadljivo zdrava" klima, "precizan!! seljaki rad. No, ume w
sto da to vodi sledeoj epizodi u narativnom sledu, dodaju se
detalji i, sledstveno tome, izostaje narativno ispunjenje, koje se
oekuje na isto fonnalnoj ravni. Drugim reima, iako su glavni
o brisi Lejnovog teksta usklaeni s narativnim i kauzalnim sic
d o m roenjaivotawsmrti , poseban detalj koji se uvodi u sam
72

Ibid, str. 1.

Orijentalizam

221

sled osujeuje narativno kretanje. Od optih opaanja, do ocrw

tavanja nekih aspekta egipatskog karaktera, do izvetaja o egiw
patskom detinjstvu, adolescenciji. zrelosti i starosti, Lejn uvek
uskae sa znaajnim detaljem koji e preduprediti blag prelaz.
Tek ~ro smo uli o zdravoj egipatskoj klimi, na primer, dobija.
mo obavetenje da mali broj Egipana ima dui iVOtni vek,
zbog fatalnih bolesti, nedostatka medicinske pomoi i tekog
letnjeg vremena. Potom ujemo da vrelina "podstie Egipani.
na (nekvalifikovana generalizacija] na neumerenost u ulnim
uivanjima", a ubrzo zatim ve smo potonuli u opise arhitektuw
re Kaira, njegOVih ukrasa, fontana i gatova, upotpunjene kartaw
ma i crteima. Kad se narativna nit ponovo pojavi. ona je oiw
gledno samo formalnost.
Ono to predu preuje narativni poredak, u isto vreme dok
je narativni poredak dominantna fikcija Lejnovog teksta, jeste
ista, monumentalna, nadmona deskripcija. Lejnov je cilj da
Egipat i Egipane uini potpuno vidljivima, da nita ne skriva
o d svojih italaca, da isporui Egipane bez dubine, u naglaenom detaljU. U izvetavanju, on ima sklonost ka kolosalnim sa
do mazohistikim poslasticama: samosakaenju dervia, suro
vos ti sudija, spajanju religije s raska1~nou meu muslimani
ma, ekscesima libidinoznih strasti, i tako dalje. No, bez obzira
koliko nastran i perverzan bio neki dogaaj i koliko se mi gubili
u njegovom vrtoglavom detalju, Lejn je sveprisutan, jer mu je
posao da ponovo sakupi delove i omogui nam da se kreemo
napred, makar i s prekidima. Do izvesnog stepena on to ini ta
ko to je prosto Evropljanin, koji moe diskurzivno da konrroliw
e strasti i uzbuenja iji su predmet, na nesreu , Muslimani.
Ali, Lejnova sposobnost da vlada svojim prebogatim predmew
tom pomou nepopustljivih uzdi discipline inepristrasnosti
jo je u veoj meri uslovljena njegovom hladnom distancom od
egipatskogivota i egipatske produktivnosti.
Glavni simbolini momenat javlja se na poetku poglavlja 6,
"Domai ivot - nastavak". Lejn je tu ve usvojio narativnu ko n
venciju etanja kroz egipatski ivo t i poto je stigao d o kraj a

222

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

svog obilaska javnih prostora i razgledanja obiaja egipatskog

domains[Va (socijalni i prostorni svet su kod njega izmeani),
on poinje da govori o prisno; strani domaeg ivom. Tu smesta mora da da "izvcmj o braku j branim ceremonijama" . Kao i
obino , izvetaj poinje optim opaanjem: uzdravati se od
braka "kad mukarac dostigne odreene godine i kad za brak
nema prave prepreke, meu Egipanima se ceni kao neispravno i ak nepristojno". Bez prelaza, Lejn primenjuje to opaanje
na sebe samog i u[Vrduje da je kriv. U dugom pasusu on zatim
izvetava o pritiscima koji se na njega vre ne bi li se oenio, a
koje on nepokolebljivo odbija. Najzad, poto prijatelj domorodac ak ponudi da uredi mariage de convenance (brak iz rau
na), koji Lejn takoe odbija, itava sekvenca se naglo prekida
mkom i crticom. 73 Svoju optu raspravu Lejn nastavlja drugim
optim opaanjem.
Tu nemamo samo tipino lejnovski prekid glavnog toka pripovedanja jednim a1jkavim detaljem, nego i jasno i doslovno
autorovo odvajanje od procesa produktivnosti u orijentalnom
drutvu . Mini-naracija o njegovom odbijanju da se ukljui u
drutvo zavrava se dramatinim hijatusom: njegova se pria
kao da kae - ne moe nasmviti dokle god on ne ue u prisnost
domaeg ivota; i tako se on, kao kandidat za to, gubi sa vidika.
On doslovno odbacuje sebe kao ljudski subjekt odbijajui da se
enidbom ukljui u ljudsko drutvo. Tako zadrava svoj autoritativni identitet lanog uesnika i podupire objektivnost svog
pripovedanja. Ako smo ve znali da Lejn nije musliman, sada
znamo i da on, kako bi postao orijentalist - umesto Orijentalac,
mora da porekne sebi pravo na ulna uivanja domaeg ivom.
tavie, on mora da izbegne i da sebe vremenski omei ulazei
Ibid, str. 160-161. Standardnu Lejnovu biografiju , objavljenu 1877, napisao je njegov unuk-neak Stanlt:y Lane-Paole. A. J.
Arberry opisao je Lejna sa simpatijama u svojim Oriental Essays:
Portraits of Seven Scholars (New York: Macmillan Co ., 1960),
su. 87-121.
7}

Orijentalizam

223

u ciklus ljudskog ivota. Samo na mj negativan nain on moe

da zadri svoj bezvremeni autoritet posmatraa .
Lejn je mogao da bira - da ivi "lagodno i komforno", ili da
zavri svoja prouavanja modernih Egipana . Rezulcat njegovog izbora trebalo je prosto da omogui njegovu definiciju
Egipana, jer da je Lejn postao jedan od njih, njegova per.;pek
(iva ne bi vie bila antisepcino i aseksualna leksikografska. Stoga, Lejn stie nauni kredibilitet i legitimnosc na dva naina .
Najpre, remetei ordinarni narativni tok ljudskog ivota: to je
funkCija njegovog kolosalnog detalja, zahvaljujui kojem po
s matraki um stranca moe da uvede, a zatim i sklopi masivnu
informaciju. Egipani su, takorei, rasporeni da bi bili prikazani, a onda ih je Lejn savecniki ponovo sastavio. Drugo, odvajajui se od generacije egiparsko-orijentalnog ivota: on savladava animalne apetite kako bi irio informaciju, ali ne u Egipcu i
radi Egipm, nego u Evropi i zbog evropske nauke u irokim razmerama. On je uspeo da nametne naunu volju neuredno; realnosci i da se imencionaJno pomeri sa mesta svog obitavanja
na scenu svoje naune reputacije, i zahvaljujui tome je posti.
gaa veliku slavu u analima orijentalizma. Korisno znanje popU[
njegovog moglo je biti postignuto, formulisano i ireno samo
uz takva poricanja.
Dva druga Lejnova znaajna dela, njegov nikada zavren
arapski leksikon i njegov nenadahnuti prevod dela Hiljadu i
jedne noi (Arabian Nights) konsolidovali su sistem znanja ko
ji su uveli Moderni Egipani. U oba njegova pozna deja, njegova individualnost je kao kreativno prisustvo potpuno iezla ,
kao to je, naravno, iezla i sama ideja narativnog dela. ovek
Lejn pojavljuje se samo kao slubena linost, belenik i ponov
ni prevodilac (Nof), i bezlini leksikograf. Od autora koji je sa
vremenik svog predme[a, Lejn je - kao orijemalistiki naunik
za klasini arapski i klasini islam - postao neko ko ga je nadive o . Ali, zanimljiva je upravo forma rog nadivljavanja. Jer Le;nov nauni legat bio je, naravno, od vanosti ne za Orijent, nego za institucije i agencije njegovog evropskog dru[Va. A one

Orijentalistiko

224

strukturisanje i restn",kturisanje

su bile ili akademske - zvanina orijenta1istika drutva, institucije i agencije - iH na sasvim poseban nain izvan-akademske,
tako to su se javljale u delu kasnijih evropskih rezidenata na
Orijentu.
Ako Lejnove Moderne Egipane ne itamo kao izvor orijentalne nauke, nego kao delo koje je trebalo da doprinese sve vcem organizovanju akademskog orijentalizma, videemo da
oni mnogo objanjavaju. Potinjavanje genetskog ega nau
nom autoritetu kod Lejna tano odgovara poveanoj specijalizaCiji i instituCionalizaciji znanja o Orijentu kakvim su ga predstavljala razna orijentalistika drutva. Kraljevsko azijsko drutvo osnovano je deceniju pre nego w se pOjavila Lejnova knjiga, ali je strukturalni prijemnik Lejnovog fonda informacija,
procesiranih i formulisanih onako kako je to bio sluaj, bio komitet za korespondenciju ovoga Drutva, iji je "zadatak bio da
prima informacije i obavdtenja koji se odnose na umetnost,
nauku, knjievnost i starine" Orijenta?4 ro se tie irenja dela
poput Lcjnovog, posrojala su ne samo razliita drutva za korisno znanje nego i - u vremenu kada se prvobitni orijentalistiki
program pomaganja trgovine sa Orijentom iscrpio - specijalizovana nauna drutva, iji su proizvodi bila dela koja iznose
potencijalne (ako ne aktuelne) vrednosti objektivne nauke.
Otuda program Societe asiatique utvrdUje:
Zadaci koje sebi postavlja - i koji se postavljaju pred - Socit
asiatique jesu da sastavlja ili tampa gramatike, renikc i druge
osnovne knjige koje vae za korisne ili neophodne za prouavanje
tih jezika, kojima poduavaju imenovani profesori [orijentalnih jezika]; da pretplatom ili drugim nainima doprinosi objavljivanju
iste vrste dela u Francuskoj ili u inostranstvu; da nabavlja rukopise,
ili da kopira, bilo delimino ili u celosti, one koji se mogu nai u
Evropi; da ih prevodi ili pravi izvode iz njih , da umnoava njihov
Frederick Eden Pargiter, ed., Centenary Volume o/the Royal
Aslatie Society o/Great Britain and Ireland, 1823-1923 (London,
RoyaJAsiatique Society, 1923), str_87-121.

Orijentalizam

225

broj reprodukujui ih bilo bakrorezom ili litografijom; da autorima korisnih dela o geografiji, istoriji, umetnosrima i naukama
omogui da publici daju priliku da uiva u plodovima njihovih besani h noi ; da, posredstvom pcr:iodnih zbirki posveenih azijskoj
knjievnosti, zainteresuju publiku za naunu, knjievnu ili pesni
ku produkciju Orijenta i za dela iste vrste, koja se regularno proizvode u Evropi, za one injenice o Orijentu koje bi mogle biti relevantne za Evropu, za otkria i dela svih vrsta, kojih bi ljudi Sa Orijenta mogli postati predmet.
Orijentalizam se sistemski organizovao kao nabavljanje orijentalnog materijala i regularno irenje tog materijala u fonni specijalizovanog znanja. Neko je kopirao i tampao gramatike, neko je nabavljao originalne tekstove, neko je umnoavao njihov
broj i iroko ih distribuiraa, pa je ak i cirkularno irio znanje.
Lejn je napisao svoje delo i rtvovao je svoj ego u okviru tog sisrema i za raj sistem. Pronaen je i nain na koji e njegovo delo
postojati u arhivima orijentalizma. Postojae , rekao je Sasi,
"muzej" ,
veliki depo objekata svih vrsta, crte-la, originalnih knjiga, mapa, izvetaja o putovanjima, i svi e oni biti ponueni onima koji ele da
se oseaju kao da ih je magija prenela u samo sredite, recimo, nekog mongolskog plemena ili kineske rase, ta god da je od toga on
nainio predmetom svojih prouavanja ... Moe se rei.. . da posle
objavljivanja osnovnih knjiga o ... orijentalnim jezicima nita nije
vanije nego postaviti ugaoni kamen tog muzeja, koji ja smatram ivim komentarom i tumaenjem (trnchement) renik.i. .75

Truchment lepo prOizlazi iz arapskog turjaman, (Q znai

"tu ma", "posrednik" ili "portparol". Na jednoj strani, orijentalizam je prisvajao Orijent onoliko doslovno i iroko koliko je to
bilo moguno; na drugoj, domesticirao je to znanje na Zapadu,
proputajui ga kroz regulativne kodove, klasifikacije, primere,

7-4

Societe asiatfque: Livre du cenlellaire, 1822-1922 (PariS:

Paul Geuthner, 1922), str. 5-6.
75

226

Orijentalistiko

Orijentalizam

strukturisanje irestrukturisanje

227

preglede, renike, gramatike, komentare, edicije,

prevode, to je sve zajedno oblikovalo simulakrum Orijenta i
materijalno ga reprodukovala na Zapadu i za Zapad . Ukratko,
od linog, ponekad deformisanog svedoanstva neustraivih
putnika i obitavalaca na Orijentu, Orijent je preobraen u bezlinu definiciju koju je oblikovao itav niz naunih rddnika. Od
konsekutivnog iskustva individualnih istraivanja preobraen
je u neku vrstu imaginarnog muzeja bez zidova, gde je sve to je
sakupljeno iz velikih daljina i velikih r.tZ1iitosti Orijema kategorino postalo orijenta/no. Iz mase fragmenata koje su , malo
po malo donosili istraivai, ekspedicije, komisije, armije i trgovci, bio je nanovo preobraen i nanovo strukturisan u leksikografskom , bibliografskom, departmanskom i tekstualizovanom orijentalistikom smislu. Do sredine XIX veka Orijent je
postao, kako je rekao Dizraeli, karijera, i to karijera II kojoj se
mogao obnoviti i nanovo stvoriti ne samo Orijent, nego i ovek

bar, Lejnovim Orijentom u Egiptu -luilo je opasan seks i "slobodom snoaja" - kako je to Lejn izrazio manje uzdr..lano nego
inae - ugroavalo higijenu i domau dolinost.
Ali, osim seksa, postojali su i drugi vidovi opasnosti. Svi su
oni brisali evropsku diskreciju i racionalnost vremena, prostora i linog identiteta. Na Orijentu se ovek iznenada suoavao
sa nezamislivom starinom, nehumanom lepolOm, bezgrani
nom distancom. One su se - da tako kaemo - mogle nevinije
upotrebiti kao predmet razmiljanja i pisanja, nego direktnog
iskustva_ U Bajronovom lIauru", u Zapadno-istonom divanu,
u Igoovim Orijentalcima, Orijent je oblik slobode, mesto originalne prilike, iju je osnovnu nQ[u dodirnuo Gete u "Hegiri"-

sam.

Re

periodine

4.

Hodoaa i hodoasnici,

britanski i francuski
Svaki Evropljanin koji je putovao Orijentom ili boravio na
Orijentu morao je da se zatiti od njegovih uznemirujuih uticaja. Neko kao Lejn konano je prcustrojio i presituirao Orijent
kad je poeo da pie o njemu. Ekscentrinosti orijentalnog ivota, s njegovim udnovatim kalendarima, egzotinim prostornim konfiguracijama, beznadeno tuim jezicima, svojim naizgled perverznim moralom, znatno su redukovani kad su se pojavili kilO 'niz detalja predstavljenih u normativnom evropskom
proznom stilu. Orijentalizujui Orijent, Lejn ga je, to treba rei,
ne samo definisao nego i redigovaa; izbacio je ono to je, pored
njegovih sopstvenih ljudskih Simpatija, moglo da razljuti
evropski senzibilitet. U veini sluajeva izgledalo je da se Orijent ogreio o seksuaJnu pristojnost; sve u vezi s Orijemom - ili

Nord und West und Sud :.ocrspliucrn.

Throne ocrsten, Hciche zittern,
Fluchtc du, in reinen Osten
Patriarchenluft zu kosten!

Slamaju se sever, zapad i jug,

Pucaju prestoli , drhte carstva,
Bei , kako bi naistom Istoku
Kuaovazduh patrijarh.l.

je uvek o povratku na Orijent - "Dort, im Reinen und im

Hechten!Will ich menschlichen Geschlechten!ln des Ursprungs
Tiefe dringen" (Tamo, gde je sve isto i ispravno, hou da prodrem u dubinu porekla ljudskog roda) - u kojem sc pronalazi
ispunjenje i potvrda svega to se zamiljalo:
Gottes ist der Orient!
Gottes istdcrOkzident!
Nord und su.dlicheGdande
Ruhr im Friedenseiner !-I:inde. 76 -

Boji je Orijent!
Boji je Okcident!
Severni i ju:i:ni krajevi
POivaju u miru njegovih ruku .

Orijem, s njegovom poezijom, njegovom atmosferom, njegovim mogunostima reprezemovali su pesnici kao Hafiz - ullbegrenzt, bezgranini, rekao je Gete, stariji i mladi od nas, Evropljana. A Igo, u "Muftijinom ratnom pokliu" ("Cri dc guerre du
Johann Wolfgang von Got!the, Westostlicher Diwan (1819 ;
reprint cd., Munich: Wilhelm Golmann, 1958), str. 8-9, 12 . U GcteOvom aparatu za Dlwan Sasijevo ime se pominje sa dubokim po76

.
.stovanjcm.

228

Orijentalistiko

stru,kturisanje t restrukturisanje

Orijentalizam

229

mufti") i u "Painom bolu" ("La Douleur du pacha") ,77 nije izveo

plahovitost i neumerenu melanholiju Orijentalaca iz stvarnog
straha za ivot ili iz dezorijentisane izgubljenosti, nego su mu ih

preneli Valni i Zod Sal, ija su uena dela prevela varvarski sjaj
u korisnu informaciju za uzvieno talentovanog pesnika.
Ono to su pristupanim uinili orijentalisti poput Lejna,
Sasija, Renana,
Volnija, Dounsa (da i ne pominjemoDescrip~
,
tion de I'Egypte) i drugi pioniri, eksploatisali su mnogobrojni
literati. Sada se moramo prisetiti ranije pomenute rasprave o (ri
tipa dela koja se bave Orijentom i koja su zasnovana na stvarno m boravljenju u tim krajevima. Rigorozni zahtevi znanja
u klonili su iz orijentalistikih spisa autorski senzibilitet; otuda
Lejn uklanja scbe iz teksta i otuda prva vrsta dela koja smo naveli . to se tie tipova dva i trl, autorsko Ja tu je potinjeno glasu
iji je posao da iri stvarno znanje (drugi tip) , ili da vlada onim
to nam je reeno o Orijentu i da to prenosi (trei tip) . No, od
poetka d o kraja XIX veka - to znai , posle Napoleona - Orijent
je bio mesto hodoaa i svako znaajno delo koje je pripadalo
istinskom, ako ne uvek akademskom orijentalizmu, uzimalo je
oblik, stil i intenciju iz ideje o hodoau na Orijent. U toj ideji,
kao i u tolikim drugim oblicima orijentalistikog pisanja o kojima smo raspravljali, romantiarska ideja restaurativne rekonstrukCije (naturalni supernaruralizam) predstavlja glavni izvor.
Svaki hodoasnik vidi stvari na svoj nain, ali ima granica
u onome emu hodoae moe da slui, koji oblik moe da
uzme i koje istine moe da otkrije. Sva hcxloaa na Orijent
prola su, ili su moraJa proi , kroz biblijske zemlje; veinom
su ona zapravo predstavljala pokuaje da se ponovno oivi,
ili iz ogromnog, neverovatnO plodnog Orijenta oslobodi neki
deo judeo-hrianske/greko-romanske aktuelnosti. Za te hodoasnike je orijentalizovani Orijent, Orijent orijentalistikih
nau nika , bio kazna, iba kroz koju moraju da prou , ba

kao to su Biblija, krstai, islam, Napoleon i Aleksandar bili

strani prethodnici sa kojima se moralo raunati. Nau niki
O rij e nt nije samo inhibirao hodoasni ke sanjarije i privatne
fantazije; samo njegovo prvenstvo postavlja barijere izmeu
savremenog putnika i njegovog pisanja, sem ako se, kao to
je bio slu aj sa Nervalom i Floberom u nainu na koji su se
sluili Lejnom, rad orijentalista odvoji od biblioteke i smesti
II estetiki projekt. Druga inhibicija bila je u tome to je orije ntalisti ko pisanje suvie omeeno zvani nim zahtevima
orijentalistike nauke. Hodoasnik kakav je bio atobrijan
tvrdio je bez zazora da je preduzeo svoje putovanje isklju ivo
samog sebe radi: "j'al1ais chercher des images: voila tout"
(iao sam po slike) ." Flober, Vinji, NelVlli, Kinglejk, Dizraeli,
Barton - svi su oni poli na hcxloae kako bi rasterali prainu ve postojeeg orijentalistikog arhiva. Njihovi tekstovi
trebalo je da budu nova svea riznica orijentalnog iskustva ali, ak i taj prOjekt se obino (mada ne uvek) razvodnjavao II
o rij emalistikom redukcionizmu. Razlozi su sloeni, i imaju
mnogo veze sa prirodom hodoasnika , njegovim nainom pisanja i intencionalnom fonnom njegovog dela.
ta je u XIX veku bio Orijent za indiVidualnog putnika? Razmotrimo najpre razlike izmeu Engleza i Francuza. Za Engleza,
O rijent je, naravno, bio Indija, aktuelni britanski posed ; prolaZiti kroz Bliski Istok znailo je stoga prolaziti putem za glavnu
kolo niju. Tako je ve i prostor za imaginativnu igru bio ogranien realnostima administracije, teritorijalnim zakonodavstvom
i izvrnom vlau. Skot, Kinglejk, Dizraeli, Vorbarton, Barton,
ak i Dord Eliot (u ijem su Danijelu Derondi pravijem planovi za Orijent) bili su, kao i sam Lejn, i Douns pre njega, pisci
za koje je Orijent bio definisan materijalnim posedovanjem ,
materijalnom imaginacijom, takorei. Engleska je porazila Napoleona, izbacila Francusku : ono to je engleski um istraivao

n Victor Hugo, Les Orientales, u Oeu vres poetiques, ed. Pierre

A1bouy (Paris, Gallimard, 1964), 1,616-6 18.

de Chateaubriand, Oeuvres romanesques et

voyages, ed . Maurice Regard (paris, Gallimard, 1969,2, 702.
78

Fran~ois-Rene

230

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

Orijentalizam

231

bio je imperijalni domen koji je do 1880. postao kontinuirani

komad britanske teritorije, od Mediterana do Indije. Pisati o
Egiptu, Siriji ili Turskoj, koliko i putovati tim krajevima, bila je
stvar putovanja kroz ca.rsrvo politike volje, politikog upravijanja, politike definicije. Teritorijalni imperativ bio je krajnje
snaan, ak i za tako nesputanog pisca kakav je bio Dizraeli, iji
Tankred nije bio samo orijentalni eret, nego veba u prepredenom politikom upravljanju aktuelnim silama na aktuelnim
teritorijama.
Nasuprot tome, francuski hodoasnik na Orijentu bio je
proet oseanjem akutnog gubitka. Dolazio je na mesto gde
Francuska, za razliku od Britanije, nije imala suvereno prisustvo. Mediteran je odjekivao zvucima francuskog poraza, od krstaa do Napoleona. Ono m e postati poznato kao "mission
civilisatrice" (prosvetiteljska misija) poelo je kao politika
"druga liga" u odnosu na britansko prisustvo. Sledstveno tome,
francuski hodoasnici, od Volnija nadalje planirali su i projektovali, zamiljali, mozgali o mestima koja su, u nae lu, pos mj ala u njihovom duhu; konstruisali su sheme za francuski, moda
ak evropski koncert na Orijentu, koji e, p retpostavljali su, orkestrirati upravo oni sami. Njihov Orijent bio je O rijent uspomena, sugestivnih ruevina, zaboravljenih tajni, skrivene prepiske i gotovo virtuoznog stila postojanja, Orijent ije najvie
knjievne fonne mogu da se nau kod Nerva1a i Flobera, ija su
oba dela temeljno ukorenjena u imaginacijskoj dimenziji, koja
se (osim estetski) ne moe realizovati.
To je do izvesne mere bilo istina i za francuske naunike
putnike po Orijentu. Veina od njih zanimala se za biblijsku
prolost ili za krst3e, kao to je izneo Anri Bordo u svojim Putnicima po Orijentu (Voyageurs d'Orient).79 Tim imenima mo-

ramo da dodamo (po sugestiji Hasana al-Nutija) imena orijentalnih semitologa, ukljuujui Katnnera; Solsij3, istraivaa Mr
tvog mora; Renana kao fenianskog arheologa; Zidasa, prouavaoca fenianskih jezika; Katafaga i Defremerija, koji su proua
vali Ansarijance, Ismaeliane i Selduke; Klennon-Ganoa, koji
je istraivao]udeju; i markiza de Voga, ije se delo usredsredilo
na palmirsku epigrafiju. Osim toga, postojala je itava kola
egiptologa, koja je potekla od ampoliona i Marijeta, kola koja
e kasnije ukljuiti Masperoa i Legrena. Kao kazalo razlike izmeu britanskog oseanja za realnost i francuskih fantazija,
vredno je setiti se rei koje je 1884 (dve godine poto je poela
britanska okupacija) , tuno kom e ntari ui izgovorio u Kairu,
slikar Ludovik Lepik: "l'Orient est mort au Caire lt (Orijent je
umro u Kairu). Samo je Renan, uvek realistini rasista, opravdavao britansko suzbijanje arapske nacionalistike pobune, koju
je, u svoj svojoj mudrosti, nazvao "sramotom za civilizaciju".1:IO
Za razliku od Volnija i Napoleona, devetnaestovekovni francuski hodoasnici nisu traili toliko naunu koliko egzotinu ,
ali posebno privlanu realnost. To Oigledno vai za knjievne
hodoasnike poev od atobrijana, koji su na Orijentu nali
mesto srodno njihovim privatnim mitovima, opsesijama i zahtevima. Ovde primeujemo kako se svi hodoasnici , a posebno
francuski, u svojim delima koriste Orijemom da bi opravdali
svoju egzistencijalnu vokaciju. Lini izlivi su, ini se, neto vie
kontrolisani samo kad u tekstu o Orijentu postoji jo neki dodatni kOgnitivni cilj. Lamartin, recimo, pie o sebi, ali pie i o
Francuskoj kao o sili na Orijentu; taj drugi poduhvat utiava i
na kraju kontrolie imperative koje njegovom stilu nameu njegova dua, nj!?gove uspomene i njegova imaginacija. Nijedan
hodoasnik, ni engleski, ni francuski , nije umeo tako nemilo-

Vidi Henri Bordeaux, Voyageurs d'Orient: Des pelerins aux

meharistes de Palmyre (Paris: Plon, 1926). Smatram veoma korisnim teorijske ideje o hodoasnicima i hodoaima, sadrane u
delu Victora Turnera, Dramas, Fields and Metapbors: Symbolic

Action in Human Society (Ithaca, N. Y.: Cornell University Press,

1974) , str. 166230.
80 Hassan aI-Nouty, Le Proche-Orient dans la litterature fran~aisedeNervalaBarres (J'aris, Nize!, 1958), str. 4748, 2n , 272 .

79

232

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

srdno da vlada svojim Ja ili svojim predmetom kao to je to

umeo Lejn. ak i Barton i T. E. Lorens, od kojih je prvi stvorio
namerno muslimansko hodoae, a drugi ono to je nazvao
obrnutim hodoaem, na suprotnu stranu od Meke, stvorili
su ogromnu koliinu istorijskog, politikog i socijalnog orijentalizma u kojem njihov ego nikada nije bio toliko zapostavljen
kao to je to sluaj kod Lejna. Zbog toga Banon, Lorens i arls
Dauti stoje na sredokrai izmeu Lejna i atobrijana.
atobrijanOvO Putovanje iz Pariza uJerusalim i izJerusalt

ma u Pariz (Itineraire de Paris aJerusalem, et deJerusalem a

Paris, 1810-1811) belei detalje putovanja koje je pisac preduzeo 1805-1806, posle putovanja po Severnoj Americi. Mnoge
stotine stranica potvruju autorovo priznanje da "je parte eternellement de moi" (govorim uvek u svoje ime), i to toliko da je
Stendal, i sam pisac koji ni u kom sluaju nije poricao sebe, mogao da kae da atobrijan upravo zbog svog "gadnog egoizma"
nije uspeo da bude putnik-znalac. On je na Orijent doao s velikim tovarom linih ciljeva i pretpostavki, istovario ih je tamo i
poeo da onglira ljudima, mestima i idejama na Orijentu kao
da nita ne moe da se odupre njegovoj imperijalnoj imaginaciji. atobrijan je doao na Orijent kao konstruisani lik, ne kao
istinsko Ja. Za njega je Bonaparta bio poslednji krsta; on sam
je, sa svoje strane, bio "poslednji Francuz koji je krenuo iz svoje
zemlje da bi putovao Svewm zemljom s idejama, ciljevima i
oseanjima hodoasnika iz preanjih vremena." Ali, postojali
su i drugi razlozi. Simetrija: poto je putovao Novim svetom i video njegove spomenike prirodne lepote, bilo mu je potrebno
da zaokrui svoj krug prouavanja poseujui Orijent i njegove
spomenike znanja: poto je prouio rimske i keltske starine,
preostale su mu samo ruevine Atine, Memfisa i Kartagine. Samoispunjenje: bilo mu je potrebno da popuni svoj fundus slika. Potvrda vanosti duha religije: "religija je neka vrsta univerzalnog jezika koji razumeju svi ljudi", a gde je bolje posmatrati
je nego na Orijentu, makar i u zemljama u kojima vlada srazmemo niska religija kakva je islam. Iznad svega, potreba da

Orijentalizam

233

stvari vidi ne onakve kakve jesu, nego onakve kakve je atobri.

jan pretpostavljao da su: Koran je bio "le livre de Mahomet"
(Muhamedova knjiga); nije sadravao "ni principe de civilisation, ni precepte qui pu isse elever le caractere" (ni civilizacijski
princip, ni pouke za uzdizanje karaktera). "Ta knjiga", nastavio
je, manje ili vie slobodno izmiljajui, "ne propoveda ni mr
nju prema tiraniji, ni ljubav premaslobodi. "SI
Za lik konstruisan tako afektirano, Orijent je bio pohabano
platno koje eka da ga on restaurira. Orijentalni Arapin bio je
"civilizovan ovek koji je ponovo pao u stanje divljatva": nije
o nda udo to je, posmatrajui Arape kako pokuavaju da govore francuski, atobrijan imao isto oseanje kao Robinzon
Kruzo, koji se uzbudio kad je prvi put uo svog papagaja kako
govori. Istina je, postoje mesta kao Vitlejem (ije je etimoloko
znaenje Satobrijan sasvim pogreno shvatiO), gde je ovek nalazio izvesne slinosti s istinskom - to e rei, evropskom - civilizacijom, ali ona su malobrojna i udaljena jedno od drugog.
Svuda se sreu Orijentalci, Arapi, ija civilizacija, religija i obia
ji su suvie niski i antitetini da bi zasluivali ponovno osvajanje. Krstaki ratovi, obrazlagao je, nisu bili agresija; bili su pravedna hrianska kopija Omarovog dolaska u Evropu. Osim to-ga, dodao je, sve i da su u svojoj modernoj i originalnoj formi i
bili agresija, pitanja koja su postavljali prevazilazila su pitanja
obine smrtnosti:

Krstaki racovi nisu se vodili samo radi oslobaanja Svetog Groba,

nego vie radi coga da se sazna ta e nazemlji pobediti -kult koji je
neprijatelj civilizacije, sistematski sklon neznanju [to je, razume se,
islam], despotizmu, ropstvu, ili kult zahvaljujui kojem se u mo
dernom oveku ponovo probudio genij mudre starine i koji je ukinuo nisko robovanje. 82

Chateaubriand, Oeuvres, 2; 702 i napomena, 1684, 769770,

769,701 , 808, 908.
" Ibid., str. 1011,979,990, 1052.
81

234

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

Tu se prvi put na vaan nain pominje ideja koja e u evropskim tekstovima stei gotovo nepodnoljiv, gotovo nesmotren
autoritet: tema da Evropljani poduavaju Orijent znaenju slo
bode, o kojoj - kako su verovali Satobrijan i svi posle njega Orijentalci, a pogotovu muslimani nita ne znaju.
O slobodi oni ne znaju nita; svojine nemaju nikakve: sila je njihov
bog. Kada due vreme ne vide osvajae koji sprovode nebesku
pravdu, oni izgledaju kao vojnici bez voe, graani bez zakonodavea i porodica bez oca. 83
Ve

1810. jedan Evropljanin govori kao Kramer 1910, tvrdei

da Orijentalci ele osvajanje i ne uoavajui nikakav paradoks u
konstataciji da zapadno osvajanje Orijenta, na kraju krajeva, nije osvajanje nego sloboda. itavu tu ideju atobrijan izraava
romantiarskim spasilakim pojmovima O hrianskoj misiji
koja e oiveti mrtVi svet, koja e u njemu probuditi oseanje za
njegove sopstvene mogunosti. one koje samo Evropljanin
moe osetiti ispod beivome i degenerisane povrine. Za putnika to znai da kao svog vodia u Palestini mora koristiti Stari
Zavet i jevanelj aj 84 samo se na taj nain moe prevazii oi
gledna degeneracija modernog Orijenta. No, atobrijan ne
osea nikakvu ironiju u injenici da njegovo putovanje i njegova vizija njemu samom nee otkriti nita o modernom Orijen.
taleu i njegovoj sudbini. Na Orijentu je vano ono to se tamo
dogaa atobrijanu, to Orijent omoguava njegovom duhu,
to njemu doputa da otkrije neto o sebi, svojim idejama, svojim oekivanjima. Sloboda koja mu je toliko na srcu njegovo je
vlastito oslobaanje od neprijateljskih otpadaka Orijenta.
A njegova sloboda omoguava mu da se vrati direktno u car
stvo imaginacije i imaginativne interpretacije. Opis Orijenta
poniten je planovima i obrascima koje mu namee imperijalni
ego, koji ne krije svoju mo . Ako u Lejnovoj prozi posmatramo
" Ibid., str. 1069.
.. Ibid., ..r. l031.

Orijentalizam

235

kakoja iezava da bi se Orijent pojavio u svem svom realisti

ko m detaljU , kod atobrijana se ego rastae u kontemplaciji o
udima koja stvara, da bi se ponovo rodiO, snaniji nego ikad,
s posobniji da uiva u svojim snagama i u svojim tumaenjima.
Kad ovek putuje po Judeji, njegovo srce najpre hvata velika
dosada; ali, kada se, dok prelazite put od jednog usamljenog mesta
d o drugog, prostor razastre pred vama bezgraniea, dosada se polako razminjuje i ovek oseti potajni strah, koji, daleko od toga da
pritiska , daje dui snagu i uzdie njen prirodni genij . lz svih krajeva
zemJje zasiene udima izlaze na svetlost dana izvanredne stvari: tu
su sunce koje ee, silni orao, neplodno smokvino drvo, sva poezija, svi prizori iz Pisma. Svako ime okruuje misterija; svaka peina
saoptava budunost; svaki vrh uva u sebi prorokove znake. Sam
Bog govorio je sa tih obala: presuili potOCi, raspukle stene, otvoreni grobovi svedoe o zlokobnom predskazanju; pustinja i dalje kao
da je nema od straha i ovek bi rekao da nije kadra da razbije tiinu
m kako je ula glas venosti. 8'
Proces razmiljanja u ovom odlomku vrlo je reit. Iskustvo paska1ovskog straha ne samo to umanjuje ovekovo samopouzdanje, nego ga i udotvorno podstie. Pust predeo istie se
kao osvetljen tekst koji se predaje istraivanju veoma snanog,
o bnovljenog ega. atobrijan je prevaziao nisku, mada zastra ujuu realnost savremenog Orijenta, tako da moe s njim da
ostvari originalan i kreativan odnos. Na kraju odlomka, on vie
nije moderan ovek, nego vizionar-vidovn;ak, manje ili vie sa
vremenik Bogaj ako jejudejska pustinja zanemela otkako je ta
m o govorio Bog, atobrijan je onaj koji uje tu tiinu , razume
njeno znaenje i ini - za svoje itaoce - da pustinja ponovo
progovori.
Veliki dar saoseajne intuicije, koji je omoguio atobrijanu da predstavi i tumai severnoamerike misterije u Rene i
Al a Ia, kao i hrianstvo u Dubu br/tanslva (La Genie du Cbr/-

85

Ibid., str. 999 .

236

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

stianisme), podstaknut je tokom l!inet-aire na jo veu svea

nost interpretacije. Autor se vie ne bavi prirodnom primitivnou i romantinim sentimentom: ovde se bavi samom venom
kreativnou i boanskom originalnou, jer su one prvi put i
ispoljene na biblijskom Orijentu, i tamo su se sauvale u neposredovanoj i latentnaj formi. Naravno, one se ne mogu prosto
shvatiti; njima atobrijan mora teiti i mora ih postii. I ltineraire je nainjen da slui tom ambicioznom cilju, ba kao to II
tekstu atobrijanov ego mora biti rekonstruisan dovoljno radikalno da bi posao bio obavljen. Za razliku od Lejna, atobrijan
pokuava da konzumira Orijent. On ne samo da usvaja Orijent,
nego ga i reprezentuje i govori II njegovo ime, i to ne u istoriji,
nego izvan istorije, II bezvremenoj dimenziji savreno isceljenog sveta, gde su ljudi i zemlje, Bog i ljudi jedno. Stoga u Jerusalimll, u sreditu njegove vizije i II konanOj taki njegovog hodoaa, on sebi garantuje neku vrstu potpunog pomirenja sa
Orijentom, Orijentom kao jevrejskim, hrianskim, muslimanskim, grkim, persijskim, rimskim i konano francuskim. Dirnut je poloajemjevreja, ali procenjuje da i oni slue da osvetle
njegovu optu viziju, a uz to daju i potrebnu ottovnost njegovoj
hrianskoj osvetoljubivosti. Bog je, kae on, izabrao novi narod, a taj nisujevreji. 86
No, on pravi neke druge ustupke zemaljskoj realnosti. Ako
je Jerusalim upisan u njegov itinerer kao krajnji vanzema1jski
cilj, Egipat mu prua gradu za politike ekskurse. Njegove
predstave o Egiptu na zgodan nain dopunjavaju njegovo hodoae. Velianstvena delta Nila navodi ga da kae:
Naao sam da su samo seanja na moju slavnu zemljU vredna ovih
vdiansNenih ravnica; video sam ostatke spomenika nove civilizacije, koje je na obale Nila doneo genij Francuske.B?

.. Ibid., pp. 1126-1127, 1049.

87 Ibid., str. 1137.

Orijentalizam

Ali, te predstave smctene su u

nostalginu

237

fonnu, jer atobrijan

veruje da odsustvo Francuske u Egiptu moe da izjednai sa odsustvom slobodne vlasti koja vlada slobodnim ljudima. Osim toga, posle jerusalima, Egipat deluje samo kao neka vrsta duhov+
nog antikHmaksa. POto je politiki komentarisao njegovo runo
stanje, atobrijan sebi postavlja rutinsko pitanje o "razlici" kao
rezultatu istorijskog razvoja: kako je bilo moguno da ta degeneosana glupa gomila "Muzulmana" naseli istu zemJju iji su toli
ko drugaiji vlasnici toliko impresionirali Herodota j Diodora?
To je prikladan oprotajni govor Egiptu, iz kojeg atobrijan
odlazi II TuniS, pa meu ruevine Kartagine, i najzad kui. No, u
Egiptu on ini jo jednu, posjednju panje vrednu stvar: nesposoban da uini vie do da iz daljine posmatra piramide, on daje
sebi truda da tamo poalje emisara koji e upisati njegovo ime u
kamen, dodajui, nama na korist, da "ovek treba da ispuni sve
maje obaveze pobonog putnika". U drugaijim okolnostima
ovaj annantni komadi turistike banalnosti samo bi nas zabavio. No, kao priprema za poslednju stranicu ltineraire, on dobija vei znaaj nego na prvi pogled. Razmiljajui o svome dvadeset jednogodinjem prOjektu da kao izgnanik prouava "tous
les hasards et les chagcins" (sve kobi i jade), atobrijan elegino
belei kako je svaka njegova knjiga u stvari bila neka vrsta produenja njegove egzistencije. ovek bez doma i bez moguno
sti da stekne dom, on vidi da je njegova mladost daleko iza njega. Ako mu nebo da veni odmor- pie-on obeava da e se u
tiini posvetiti podizanju "monument a ma patrie" (spomenik
mojoj otadbini). No, ono to mu je preostalo na zemlji jeste
njegovo pisanje, koje je dovoljno ako njegovo ime bude ivelo,
a suvie ako ne bude ivelo. tIS
Ti zavrni redovi vraaju nas atobcijanovoj elji da mu ime
bude upisano u kamen piramide. Razumeli smo da nam njegove egOistine uspomene s Orijenta otkrivaju njegovo iskuSNO
samoga sebe, iskustvo koje neprestano demonstrira sehe, neu88

Ibid., str. 1148, 1214.

238

Orijentalistiko

strukturlsanje i restrukturlsanje

momo prikazuje. Za acobrijana, za kojeg nita, ak ni daleki

komad kamena, ne srne ostati nedotak.nut pisanjem ako on sam
eli da ostane iv, pisanje je bilo in ivota. Ako su poredak Lej
nove naracije morali naruiti nau ni autoritet i obilje detalja,
atobrijanova naracija morala je da se transformie u priznatu
volju egoistinog, krajnje nestalnog pojedinca. Dok bi Lejn r
tvovao svoj ego orijentalistikom kanonu , atobrijan je sve to
je rekao o Orijentu uinio zavisnim od svog ega. No, nijedan od
ova dva pisca ne bi gledao na budua pokoljenja kao na plodne
nastavljae koji dolaze posle njih. Lejn je preuzeo bezlinost
tehnike diSCipline: njegovo e delo biti korieno , ali ne kao
ljudski dokument. atobrijan je, na drugoj strani, video da e
njegovo pisanje, kao i njegovo ime upisano u kamen piramide,
oznaavati njega samogj ako ne, ako ne uspe da ivot produi
pisanjem, i ono e biti samo preteranost, suvinost.
ak i ako su svi putnici na Orijent posle atobrijana i Lejna
uzimali u obzir njihovo delo (u nekim sluajevima, do te mere
dasu ih prepisivali verbatim) , zavetanje ove dVOjice autora ot~
lovijuje sudbinu o rijentalizma i opcije na koje je on bio ogranien. Pisani su ili nauni tekstovi po ugledu na Lejna, ili lini iskazi po ugledu na atobrijana. Problem sa prvima sastojao se u
njihovom bez1inom zapadnjakom uverenju da je moguan
opis optih, kolektivnih fenomena, i u njihovoj tendenciji dase
realnosti manje stvaraju na osnovu Orijenta, a vie na osnovu
vlastitih opaanja. Problem sa Hn im iskazima bio je to su se
oni uvek neminovno povlaili na poziciju izjednaavanja Orijenta sa privatnom fantazijom, ak i ako je ta fantazija, estetiki
govorei, bila zaista visokog reda. U oba sluaja, naravno, orijentalizam je imao moan uticaj na nain opisivanja i karakterizacije Orijenta. Ali, taj uticaj uvek je, sve do dananjih dana,
onemoguavao da se Orijent doivi na nain koji nije ni nemoguno opti, ni nepokolebljivo privatan. Traiti u orijentalizmu
ivo oseanje ive orijentalne ljudske ili ak SOCijalne realnosti
_ kao to to ini savremeni stanovnik modernog sveta - zna i
traiti uzal ud .

Orijentalizam

239

Razlog to je tako lei u uticaju koji imaju ove dve opcije,

LejnOVa i atobrijanova, britanska i francuska . Uveavanje
znanja, posebno specijalizovanog znanja, veoma je spor proceS. Daleko od toga da bude samo aditivno ili kumulativno,
uveava nje znanja je proces selektivne akumulaCije, premetanja, brisanja, rearaniranja i ustrajavanja unutar onoga to
je nazvano istraivakim konsenzuso m. Legitimitet znanja kakvo je o rijentalizam poivao je tokom XIX veka ne na autoritetu religije, to je bio sluaj pre prosvetiteljstva, nego na
o nome to mO-Lemo nazvati restaurativnim citiranjem prethodnih autoriteta. Poev od Sasija, ueni orijentalistiki stav
bio je stav nau nika koji je istraio niz [ekstuainih fragmenata, koje je kasnije ureivao i prireivao kao to bi restaurator
postavio stare crtee jedan kraj drugog stvaraju i kumulativnu sliku onoga to oni implicitno predstavljajU. Sledstveno
tome, o rijentalisti se odnose prema delima kolega na isti citami nain . Barton se, recimo, bavi Hiljadu i jednom noi i
Egiptom indirektno, kroz Lejnovo delo, citirajui svog prethodnika, bacajui mu rukavicu iako mu priznaje veliki autoritet. Nervalovo putovanje na Orijent odigralo se na Lamartinov nain, a Lamartinovo na atobrijanov. Ukratko, kao oblik
rastueg znanja, orijentalizam je, kako bi se nahranio, vei
nom pribegavao citiranju prethodnih naunika u toj oblasti.
ak i kad bi naiao na novu gradu, orijentalista je o njoj sudio preuzimaj u i od prethodnika (kao to naunici esto i
ne) perspektivu, ideologiju i glavne teze. Tako su na prilino
striktan nain orijentalisti posle Sasija i Lejna nanovo napisali
Sasija i Lejnaj posle atobrijana, hodoasnici su nanovo napi.
sali ato brijana. Iz ovog slo-Lenog novog pisanja sistematski
su iskljuivane aktuelnosti modernog Orijenta, pogotovu kad
su daroviti hodoasnici kao Nerval i Flober davali prednost
Lejnovom opisu nad onim to su im njihove o i i duh neposredno prikazivali.
U sistemu znanja o Orijentu, Orijent je manje mesto nego
topos, niz referenci, skup karakteristika, ije je poreklo, reklo

240

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

bi se, u citatu, ili u fragmentu teksta, ili citatu iz neijeg dela

o Orijentu, ili u deliu prethodne imaginacije, ili u ama1gamu
svega ovoga. Direktna opaanja ili podrobni opisi Orijenta su
fikcije koje su prezentirali tekstovi o Orijentu, no oni su, bez
razlike, sasvim sekundarni u odnosu na sistemske zadatke
druge vrste. Kod Lamanina, NelVala i Flobera, Orijent je reprezentacija kanonskog materijala, rukovoena estetikom i
izvrnom voljom sposobnom da probudi zanimanje kod ita
oca. No, kod sva tri ova pisca, potvrdu dobija orijentalizam ili
neki njegov aspekt, mada je, kao to sam rekao ranije, narativnoj svesti dato da igra veoma veliku ulogu . Videemo da
e , uz svu svoju ekscentrinu individualnost, ova narativna
svest zavriti shvatajui, kao Buvar i Pekie, da je hodoae
oblik prepisivanja.
Kad je zapoeo putovanje na Orijent 1833, Lamartin je,
kako je rekao, uinio to kao neto o emu je uvek sanjao: nun
voyage en Orient [etait] comme une grand acte de ma vie
interieure" (putovanje na Orijent ljci kao neki veliki in moga
duhovnog ivota). On je pun predrasuda, naklonosti, pristrasnosti: mrzi Rimljane i Kartaginu, a voli Jevreje, Egipane i Induse, i veruje da e postati njihov Dante. Naoruan fonnalnim stihom "Adieu" Francusko;, u kojem je sabrao sve tO
planira da uini na Orijentu, on se ukrcava na brod za Istok.
U prvi mah, sve sa ime se sretne potvruje njegovo poetsko
prorotvo, iH pak ostvaruje njegovu sklonost ka analogijama.
Ledi Ester $tenhoup je K.irka pustinje; Orijent je "patrie de
mon imagination"(domovina moje imaginacije) ; Arapi su primitivan narod; biblijska poezija urezana je u libansku zemlju;
Orijent svedoi o privlanoj veliini Azije i srazmerno malim
dimenzijama Grke . Meutim, kratko vreme poto je stigao u
Palestinu, on postaje nepopravljivi tvorac imaginarnog Orijenta. On tvrdi da se hananske ravnice na najbolji nain pojavljuju u delima Pusena i Lorena. Njegovo putovanje, koje je
ranije zvao "prevod", sada se pretvara u molitvu, koja vie

Orijentalizam
upoljava njegovo
um.

pamenje,

duu

241

srce, nego

oi,

duh ili

'"

Ova iskrena izjava u celosti oslobaa Lamaninovu ana!oku

i rekonstruktivnu (i nedisciplinovanu) revnost. Hrianstvo je
religija imaginacije i seanja , a kako Lamanin sebe smatra tipi
nim vemikom, on - u skladu s tim - daje sebi na voljU. Katalog
njegovih tendencioznih "opaanja" bie beskonaan : ena koju

vidi podsea ga na Hajdeju u DonZuanuj odnos izmeu Isusa i

palestine li'j na odnos izmeu Rusoa i eneve; stvarna rekalordan manje je vana od "misterija" koje budi u neijoj dui; Orijentalci, a muslimani posebno, tenji su, njihove politike su kapriciozne, strasne i bez budunosti; neka druga ena podsea
ga na odlomak iZ Atale; ni Tasa, ni atobrijan (ija prethodna
putovanja, izgleda, esto uznemiravaju Lamaninov inae bezbrini egoizam) nisu ispravno razumeli Svetu Zemlju - i tako
dalje. i tako dalje. Njegove stranice o arapskoj poeziji, o kojoj
raspravlja s ogromnim pouzdanjem, ne otkrivaju nikakvu nelagodu zbog nepoznavanja jezika. Za njega je vano jedino to to
mu njegova putovanja po Orijentu otkrivaju da je Orijent "la
terre des cultes, des prodigestI (zemlja kultova i uda) i da je on
naimenovan da ga opeva na Zapadu. Bez traka samOironije,
on izjavljuje:
Ta arapska zemlja je zemlja prorotava; tamo sve nie i svaki ovek
vernik ili fanatik moe sa svoje strane tamo postati prorok. 90
Lamartin je postao p ro rok iskljuivo zahvaljujui tome to je
boravio na Orijentu.
Na kraju svog pripovedanja, Lamanin je postigao svrhu
svog hodoaa na Sveti Grob, koji je poetak i kraj sveg vremena i prostora. Usvojio je stvarnost dovoljno da poeli da odstude Lamartine, Voyage en Orient (1835; reprint ed.,
Pari" Hachette, l887), L ID, 48-49, 179, 178,148, 189, ll8, 245246, 251.
"" Ibid., 10363; 2, 74-75; l, 475.
89 Alphonse

242

Orijentalistiko

pi iz nje, u
jU.

istu

strukturisanje irestrukturisanje

Orijentalizam

kontemplaciju, usamljenost, filozofiju i poezi-

kontrole nad Orijentom. Stvarni identitet Orijenta smcurao se

na niz konsekutivnih fragmenata, na Lamartinova memoarska
opaanja, koja e kasnije biti sakupljena i iznesena na videlo
kao nanovo izraeni napoleonski san o svetskaj hegemoniji.
Dok Lejnov ljudski identitet iezava u naunoj reetki njegovih egipatskih klasifikacija, Lamaninova svest u potpunosti prevazilazi svoje nonna1ne granice. inei to, ona ponavlja atobrijanovo putovanje i njegove vizije samo kako bi prola kraj
njih, j kroila u sferu elijevske i napoleonovske apstrakCije, koja pomera svetove i narode kao karte na stolu. Ono to u Lamartinovoj prozi ostaje od Orijenta nije ni najmanje supstancijaJno. Geopolitika realnost Orijenta zast.rvena je Lamaninovim
planovima za njega; mesta koja je posctio, ljudi koje je sreo, iskustva koja je imao jo su samo eho u njegovim pompeznim generalizacijama. Poslednji tragovi posebnosti izbrisani su u
"resume politique" (politiki rezime), kojim se zavrava Voyage
en Orient.
Lamartinovom nenadmanom kvazi-nacionalnom egoizmu, moramo suprotstaviti NelVa10v i Floberov. Njihova dela o
Orijentu igraju znaajnu ulogu II njihovom ceiokupnom opusu , daleko veu od one koju II La.martinovom opusu igra njegovo imperijalistiko Putovanje . No, obojica su se, kao i Lamartin, pripremila za dolazak na Orijent prOitavi brdo klasine i
modeme literature i deta akademskog orijentalizma; govorei
o pripremama, FIober je bio mnogo iskreniji od Nervala, koji je
u Les Filles du feu (Keri vatre) neiskreno rekao da je sve to je
znao o Orijentu bilo polovino seanje na ono to je nau io u
koli.93 Sadrina Voyage en Orlent, dakako, to osporava, mada
pokazuje i mnogo manje sistematino i disciplinovano pozna
vanje orijentalija nego to je bilo Floberovo. Vanija je, medutim, injenica da su oba pisca (Nerva! od 1842. do 1843, a Flober od 1849. do 1850) i u linom i u estetikom pogledu mno-

91

Uzdiui

se iznad isto geografskog Orijenta, on se transfonnie u atobrijana iz poznijih dana, sagledavajui Istok kao
da je lina (ili u krajnjem sluaju, francuska) provincija, spreman da se prepusti vladavini evropskih sila. Od putnika i hodoasnika u stvarnom vremenu i prostoru, Lamartin je postao
nadlino Ja koje sebe po snazi i svesti izjednaava s itavom
Evropom. Ono to on vidi pred sobom jeste Orijent u procesu
njegovog neizbcnog budueg komadan ja, kako ga preuzimaju i osvetavaju evropski sizereni. Otuda je uLamartinovoj k1imaksnoj viziji Orijent ponovo roden kao pravo Evrope da vlada
njime:
Taj vid sizerenstva ovako definisanog i osvetanog kao evropsko
pravo sastojae se, u principu, u pravu da se okupira ova ili ona tcritorija, kao i obala, kako bi se tamo osnovali ili slobodni gradovi, ili
evropske kolonije, ili trgovake luke.
Lamanin se ne zaustavlja na tome. On se penje jo vie, do ta
ke u kojoj je Orijent, onaj koji je upravo video i gde je upravo
biO, redukovan na "nacije bez teritorije, domovine, bez prava,
zakona ili bezbednosti... i udno eka zatitu" koju treba da mu
prui evropska okupacija. 92
Ni u jednoj od vizija Orijenta koje je proizveo o rij entalizam
nema, doslovno nema, ovako celovite rekapitulacije. Za Lamartina je hodoae na Orijent pod.razumevalo ne samo prodor
imperijalne svesti na Orijent, nego i praktino ukidanje te svesti kao rezultat ostvarenja neke vrste bezline i kontinentalne
"Ibid, 2, 92-3.
92Ibid, 2: 526-527, 533. Dva vana delao francuskim piscima na
Orijemu su Jean-Marie Carre, Voyageurs et ecrivains fran~ais en
Egypte, 2 toma (Cairo: Institut fran~ais d'archologie orientale,
1932) i Moenis Taha-Hussein, Le Romantisme fram;ais etl'/slam
(Beirut, Dar-el-Maeref, 1962).

243

93 Gerard de Nerval, Les Filles du feu , u Oeuvres, ed. Albert

Beguin i Jean Richet (paris, Gallimard, 1960), 1,297-298.

Orijentalistiko

244

stTukturisanje i restrukturlsanje

go vie koristili svoje posete Orijentu nego ijedan drugi pumik

u XJX veku . Nema nedoslednosti u tome to su obojica, za poetak, bili geniji i duboko saivljeni sa onim aspektima evropske kulture koji su ohrab riva1i naklonjenu , mada izokrenu[U viziju O rijenta. Flober i Nerval pripadali su onoj zajednici miljenja i oseanja koju je Mario Prac opisao u Agoniji romantizma,
zajed nici za koju su se slike egzOtinih mesta, kultivisanje sadomazohistikog ukusa ( to Prac zove algol~gnia), fascinacija
onim to je makabristiko, idejom Fatalne Zene, tajanstvenou i okultizmom, kombinova1i meu sobom da bi omoguili
nastanak knj ievnih dela kakva su proizvodili Got je (i sam fasciniran O rijentom), Svinbem, Bodler i Uismans.'" Za Nerva1a i
Flobera su e nski likovi kakvi su Kleopatra, SaJoma i [zida imaj i
posebno znaenje; i nikako nije bilo sluajno to su u svojim
delima o Orijentu, kao i u svojim posetama Orijentu , pre svega
cenili i isticaJi enski tip ove legendarne, bogato sugestivne i
asocijativne vrste.
Pored svojih optih stavova prema kulturi , Nerva! i FIober
su doneH na Orijent linu mitologijU, ijim je zanimanjima, pa
ak i strukturi Orijent bio potreban. Oba autora bila su dimuta
renesansom Orijenta kako su je defmisali Kine i drugi: traili su
okrepijenje koje pruaju udesno drevne i egzotine stvari. Za
svakoga od njih, meutim, hodoae na Orijent predstavljalo
je traganje za neim relativno linim: Flober je na mestima porekla religije, vizija i drevne starine traio "domovinu", kako je
to nazvao an Brino;9S Nerva1 je traio, ili pre sledio, tragove li
nih oseanja i snova, poput Stemovogjorika pre njega. Za oba
pisca, Orijent je stoga bio mesto deja VU, i za obojicu , s artisti
kom ekonomijom karakteristinom za svaku veliku estetiku
imaginaciju, bio je mesto kojem su se esto vraali pOlO je praMario Praz, The RomanticAgony, trans. Angus Davison (Cleveland, O hio, World Publishing Co., 1967).
95 Jean Bruneau, Le "Conte Orientale" de Flaubert (PariS: Denoel, 1973), str. 79.
9<4

Orijentalizam

245

vo putovanje ve bilo okonano . Nijedan od njih nije iscrpao

Orijent samo kroz svoju upotrebu, ak i ako se u njihovim orijental istikim spisima esto mogu nai i razoarenje , razbijene
iluzije i demistiflkacija.
Glavni znaaj koji NervaJ i FIober imaju za prouavanje orije ntalistikog duha u XJXveku lei u tome to su oni stvorili dela povezana sa onim vidom orijentalizma o kojem smo dosad
raspravljali, i zavisna od njega, a u isti mah ipaksamosvojna i samostalna. Najpre, tu je pitanje raspona njihovog dela. Nerval je
napisao Putovanje na Orijent kao zbirku putnih beleaka, krokija, pria i fragmenata; njegovu preokupaciju Orijemom moemo nai i u Les Chimeres (Himere), u njegovim pismima, u
nekim od njegovih romana i drugim proznim spisima. Floberovo pisanje je i pre i posle njegove posete natopljeno Orijentom .
Orijent se javlja u Zaptstrna s putovanja (Carnets de Voyage) i
II prvoj verziji KuanjaSvetogAntonija (i u dve kasnije verzije) ,
kao i u Irodijadt (Herodtas) , Salambo, i u nebrojenim itala
kim belekama, scenarijima i nezavcenim priama koje su nam
jo dostupne, a koje je veoma mudro prouavao Brino.% I u
drugim velikim Floberovim romanima postoje odjeci orijentalizma. Sve u svemu, i Nerval i Flober neprestano su razraivaJi
svoj orijentalisti ki materijal i na razliite naine ga ukljUivali u
posebne strukture svojih estetikih projekata. To, meutim , ne
zna i da je Orijent u njihovim delima sluajan . Pre e biti da jenasuprot piscima kakvi su Lejn (od kojeg su obojica bestidno
pozajmljivali), atobrijan, Lamanin, Renan, Sasi - njihov Orijent bio manje racionalno shvaen, usvojen, redukovan, ili kodiflkovan, a vie ivljen, eksploatisan estetiki i imaginacijski
kao prostrano mesto, prepuno mogu nosti. Za njih je bila vana struktura njihovog dela kao nezavisna, estetika i lina i
njenica, a ne nain na koji neko, ako hoe, moe efektivno da
ovlada Orijentom ili da ga shematski prikae. Njihov ego nikada nije apsorbovao Orijent, niti je u potpunosti poistDvetio Ori%O svima njima raspravlja Bruneau II ibid.

246

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

jent sa dokumentarnim i tekstualnim znanjem o njemu (ukratko , sa zvaninim orijentalizmom) .

Otuda, s jedne strane, raspon njihovog orijentalistikog dela prevazilazi granice koje je nametao onodoksni orijentalizam . S druge, subjekt njihovog dela vie je nego orijentalni ili
orijentalistiki (mada i oni daju svoj doprinos orijemalizaciji
Orijenta); njihovo se delo sasvim svesno igra ogranienjima i
izazovima s kojima su ih suoili Orijem i znanje o Orijemu. Nerval , recimo , misli - i to kae - da onome to vidi treba da udahne vitalnost, jer:
Le cici et la mcr sont toujours la; le cici d 'Orient, la mcr d'Jonie se

do nnent chaque matin le saint baiser d'amour j mais la terre est

mo rte, mortc sous la main de I'homme, et les dieux se sont enva les!
(Nebo i more jo su tu; orijentalno nebo iJonsko more daju jedno
drugom sveti poljubac ljubavi svakog jutra; ali zemlja je mrtVa, mrtvazatoto ju je ovek ubio, a bogovi su pobegli!)
Ako e Orijent uopte iveti, sad kada su njegovi bogovi pobegli , to mora da bude zahvaljujui Nerva10vim plodnim naporima. U Voyage en Orient, narativna svest je neprestani energini
gLas, koji se kree kroz lavirinte orijentalne egzistencije naoruan - kae nam Nerval- dvema arapskim reima, tayeb, to je
re za pristanak, i mafisch, koja znai odbijanje. Te dve rei
omoguavaju mu da se selektivno konfrontira sa antitetikim
svetom Orijenta, da se konfrontira i iz toga izvue njegove tajne
principe. On je predodreen da shvati da je Orijent tile pays des
reves et de l' illusion tl (zemlja snova i iluzije) koja , kao velovi koje vidi svuda po Kairu , kriju duboku, bogatu riznicu enske seksualnosti. Nerval ponavlja Lejnovo iskustvo - otkriva da je u
islamskom drutvu brak neminovnost, ali, za razliku od Lejna,
on se vezuje za jednu enu . Njegova veza sa Zejnabvie je nego
socijalna obaveza:

Orijentalizam

247

Mo ram da se sjedinim sa bezazlenom mladom devojkom sa ove

svete zemlje, koja je naa prva domovina j moram da se okupam u
ivotodajnim izvorima oveanstva, iz kojih su potekli poezija i vera naih otaca! ... Voleo bih da ivim svoj ivO[ kao roman i svojom
voljom stavljam sebe u siruaciju jednog od onih aktivnih i odlunih
likova, koji po svaku cenu hoe da stvore oko sebe dramu , vor sloenosti, jednom rei - akciju. 97
Nerva! sebe investira na Orijentu, stvarajui ne toliko novelis ti ku naraciju, koliko venu nameru - koja se nikada ne realizuje u celosti - da se duh spoji sa flZikom akcijom . Ova antinaracija, ovo para-hodoae udaljava se od diskurzivne fina1nosti
o nog tipa koji su imali pred oima prethodni pisci o Orijentu .
Vezan flZiki i naklonou za Orijent, NervaJ neformalno luta njegovim bogatstvima i kulturalnim (u principu enskim)
ambijentom, locirajui naroito u Egiptu taj materinski "centar,
u isti mah misteriozan i pristupaan", iz kojeg potie sva mudrost.98 Njegovi utisci, snovi i seanja smenjuju se s pasaima
kitnjaste, maniristike naracije u orijentalnom stilu; tegobe putovanja - po Egiptu, Libanu , Turskoj - smiljeno se meaju sa
nameffiom digresijom, kao da Nerval ponavlja atobrijanov
itineraire koristei se podzemnom, mada mnogo manje imperijal nom i Oiglednom putanjom. Miel Bitor je to lepo rekao:

za Nervalove oi, atobrijanovo putovanje ostaje putovanje po

povrini, dok je njegovo sopstveno kalkulisano, koristi pridodate
centre, lobije elipsi, koji okruuju glavne centre; to mu omoguava
da, putem paralakse, iznese sve dimenzije rizika koji kriju normalni centri. Lutajui kroz ulice ili okolinu Kaira, Bejruta ili Konstantino polja, Nerval neprestano iekuje neto to e mu omoguiti da
oseti kavemu koja se protee ispod Rima, Atine i Jerusalima [glavnih gradova atobrijanovog ltineraireJ ...
Ba kao to tri atobrijanova grada komuniciraju - Rim sa svojim imperatorima i papama, prikupljajui naslee, testamentAtine
., Nerva!, Voy age en Orient, u Oeuvres, 2, 68, 194, 196, 342.
'" Ibid, str. 18!.

Orijentalistiko strukturtsanje irestrukturisanje

Orijentalizam

i Jerusa1ima - rako iNervalove kaverne ... ulaze u meusobni sao-

znate ene). Uspomene da sam to doiveo) . Ovo drugo donekle objanjava prvo: "Les n?:ves et la folie ... Le desir de l'Orient.
L'Europe s'eleve. Le reve se realise ... Elle.je l'avais fuie , je l'avaiS perdue ... Vaisseau d'Orient"lOl (Snovi i ludilo ... elja za Orijentom. Evropa se uzdie. San se ostvaruje .. . Ona. Pobegao
sam od nje, izgubio sam je. Brod Orijenta) . Orijent simbolizuje
Nervalovo traganje za snom i nestalnu enu koja je za taj san od
sredinjeg znaaja, i kao enja, i kao gubitak. "Vaisseau d 'Oriene" - brod Orijenta - enigmatino se odnosi ili na enu kao
brod koji nosi Orijent, ili moda na Nervalov vlastiti brod za
Orijent, njegov prozni voyage. U oba sluaja, Orijent je poistove en sa odsustvom koje ivi u seanju.
Kako drugaije moemo da objasnimo injenicu da se u Putovanju, delu tako originalnog i individualnog duha, tako lenjo
koriste veliki delovi iz Lejna, koje Nerva! bez rei ukljuuje kao
svoj opis Orijenta? Kao da nije uspeo u traganju za pouzdanom
realnou Orijenta i u nameri da u svoju re-prezentaciju Orijenta unese sistematian poredak, Nerva! je upotrebio autoritet
kanonizovanog orijentalistikog teksta. Posle njegovog putovanja, zemlja je ostala mnva, a njegovo Ja, ako zanemarimo njegova briljantna ali fragmentirana otelovljenja u Putovanju, nije
bilo manje opijeno i iscrpljeno nego pre. Zato je Orijent retrospektivno izgledao kao da pripada negativnom carstvu, u kojem su neuspele naracije, nesreene hronike, isti prepisi akademskih tekstova bili njegova jedino moguna forma. Nerval
bar nije pokuao da spase svoj p rojekt time to bi se celim srcem predao francuskom modelu Orijenta, mada se oslanjao na
orijentalizam kako bi postigao neke od svojih poenti.
Nasuprot Nerva1ovoj negativnoj viziji ispranjenog Orijenta, Floberova je upadljivo materijalna. Njegove putne beleke i
pisma otkrivaju oveka koji skrupulozno izvetava o dogaaji
ma, licima i okolnostima, uivajui u njihovim bizarreries (bizamostima), nikada ne pokuavajui da umanji neskladnosti

248

braaj .99

ak i dve epizode s bogatim zapletom, "Pria o ~ifu H~ki.

muli i uPria o Kraljici Jutra", koje e, navodno, im~o postojan,:

solidan narativni diskurs , kao da guraju Nerva1.a od nadz~mne
finalnosti, neprimetna ga potiskujui sve da1J~. .u Utv~1 .unu.
tranji svet paradoksa i sna. Obe prie bave se vlsest~ki~ lden:
titeto m, iji je _ eksplicitno iskazani - jeda~ od moova mcest, 1
oba nas vraaju Nervalovom sutinskom ortjentalnom :ve~ ~e.
izvesnosti, fluidnih snova koji se beskonano umnozavaJu ~
van razreenja, definitivnosti, materijalnosti. ~ad se putovanje
zavri i Nerval, vraajui se na evropsko tle, sugne na ~~n: ' o~
shvata da je sada u "le pays du froid et des orages, et deja l Ortent n'est plus pour moi qu'un de se~ reve.s dUtl~atin au.~quels
viennem bientot succeder les ennms du Jour
(zemlJi ~l~d
noe i oluja, i ve je Orijent za mene samo jo jeda~ od on.ih JUtarnjih snova koje ubrzo zamenjuju dnevn: bClg~) . ~Jeg~v
Voyage ukljuuje mnogobrojne stranice ~replsane IZ Le!novl.h
Modernih Egipana, ali ak i njihovo lUCidno sam~~ouzdanJe
kao da se razminjuje II kavemoznom elementu, kOJI se beskonano rastae, a koji je Nerva10v Orijent.
.
Njegov carnet za Voyage, belenica za puto;anJe, snat:cteva
nas, ini mi se, dvama tekstovima koji n~ savrseno pom~~ da
razumemo kako se njegov Orijent odVOJIO od svega to hI ~a
orijentalistiku koncepciju Orijenta, mada ~jegov~ del? do ~:
vesne mere ipak zavisi od orijentalizma. ~aJ~re, ?Jegovl .a~euu
usmereni su bez razlike na ono to se moze ~Cl ~k~ lZ ISkustva, tako i iz uspomena: "je sens le besoin de m, asslm~ertouu;
la nature (femmes etrangeres) . Sou~enirs d ~ aVOir vecue
(Oseam potrebu da se izjednaim sa itavom pnrodom (nepo99 Michel Butor, "Travel and Writing", preveli na eng1eskijohn
Powers i K. Lisker, M osaic 8, no 1 (Fall 1974) , 13.
100 Nerva1, Voyage en Orient, str. 628.

10 1

Ibid, str. 706, 718.

249

Orijentalistiko

250

na koje nailazi. U teksru koji pie (ili moda zato to pie) bonus lei u onome (Q oko uhvati, a to se prevede usamosvesno
oblikovanu frazu: recimo , "Natpisi i ptiji izmet jedine su dve
srvari u Egiptu koje daju neku naznaku ivota. "102 Njegov ukus
sklon je perverznostima, ija je fonna es(Q kombinacija krajnje, ak grmeskno skaredne animalnosti i ekstremnog, ponekad intelektualnog rafinmana. No, taj poseban vid perverznosti
nije bio neto to je samo posmatrano, ve je bio i prouavan i
poeo je da predstavlj a sutinski element u Floberovom romansijerskom del u . Poznate opozicije, ili ambivalencije, kako
ih je nazvao Hari Levin, koje su rasute kroz Floberovu prozu put nasuprot duhu, Saloma nasuprot Sv. Jovanu , Sa1ambo nasuprot Sv. Antoniju l 03 - dobijaju snanu potvrdu u onome to
je o n na Orijentu video, (Q je, ako se uzme u obzir njegovo
eklcktiko obrazovan je, mogao tamo da vidi o d pannersrva izmeu znanja i kamaine veliine . U Gornjem Egiptu zasen ila ga
je drevna egipatska umetnost, njeno savrenstvo i namerna
skarednost: "Tako prljave slike postojale su ak u tako davnim
vre menima?" S ledei citat pokazuje u kojoj meri je Orij ent vie
davao odgovore nego to je postavljao pitanja:
Pita me {obraa se Flober majci} da li je Orijent ravan o nome
tO sam zamiljao da e biti. Jeste; tavie, daleko prevazilazi
usku ideju koj u sam o nj emu imao. Pronaao sam, jasno ocrtana, sve ono m sam u neod reenim obrisima nosio u svom
Flaubert in EgyPt: A Sensibility on Tour, trans. and ed. Francis SteegmuLler (Boston: Little, Brown & Co., 1973), str. 200. Konsultovao sam i s ledei tekst u kojem se moe na i sva Floberova
"orijenta!istika" graa : Oeuvres completes de Gustave Flaubert
(PariS: Club de I ' H o nn~te homme, 1973) , tom 10, 11; Les Lettres
d'Egypte, de Gustave Flaubert, ed. A. Youssef Naaman (PariS: Nizet, 1965) ; Flaubert, Corresporniance, ed. Jean Bruneau (PariS:
Gallimard, 1973), 1, 518 ff.
103 Harry Levin, The Gates o/Horn: A Study of Five French Realists (NewYork: Oxford University Press, 1963), str. 285.
102

Orijentalizam

strukturisanje irestrukturisanje

251

umu. injenice su zauzele mesto pretpostavki - i to toliko savr~eno da mi se esto ini da sam se iznenada susreo sa starim zaboravljenim snom. I~
Floberovo delo toliko je sloeno i toliko ogromno da svaki
jednostavan izvetaj o njegovim tekstovima o Orijentu mora biti veoma ovlaan i beznadeno nepotpun. Ipak, u kontekstu koji su stvorili drugi pisci piU i o Orijentu, mogu no je prilino
dobro o pisati glavne osobine Floberovog orijentalizma. Uvaavaju i razliku izmeu iskreno linih tekstova (pisma, putne beleke, dnevnike beleke) i fonnalno estetskih tekstova (romani i prie). moemo da primetimo da koren Floberovog shvatanja Orijenta lei u traganju za "vizionarskom alternativom" na
Istoku i na Zapadu , to je "znailo prekrasne boje nasuprot sivim tonovima francuskog provincijskog pejzaa. Znailo je uzbudljiv prizor umesto dosadne rutine, nepresunu misterioznos t umesto isuvie dobro poznatog.itiM No, kad ga je kona
no posetio, taj Orijent ga je impresionirao svojom starou i istroe nou . .Kao i svaki drugi orijentalizam, i Flobcrov je oivljavajui : on mora da oivi Orijent, mora da ga isporui samome sebi i svojim itaOCima, i njegovo iSkustvo, ono iz knjiga i sa
lica mesta, i njegov jezik za to iSkustvo, uspce da izvedu to u
do. Njegovi romani O Orijentu su, u skladu s tim , temeljne istorijske i uene rekonstrukcije . .Kartagina u Salambo j produkti
groz niave imaginacije Svetog Antonija autentini su plodovi
Floberove iroke lektire, koja je podrazumevala (uglavnom zapadne) izvore o orijentalnoj religiji, vojevanju, ritualima i drutvima.
Osim i mimo obeleja Floberovog udnog itanja i recenzija, formalno estetsko delo uva uspomene o putovanju po
Orijentu . Bibllotheque des tdees refues sadri misao da je
orijentalista kao nun homme qUi a beaucoup voyage (ovek

,.. Flaubert in Egypt, str. 173, 175.

IM

Levin, Gates 0/ Horn , str. 271.

252

Orijellta!istiko

strukturisanje irestrukturisanje

koji je mnogo putovaO),106 samo to je, za razliku od drugih

takvih putnika, Fiober ingeniozno iskoristio ovo svoje puto.vanje. Veina njegovih iskustava otkriva se u teatarskoj fanni.
On se ne zanima samo za sadrinu onoga to vidi, nego - kao
Renan - za to kako vidi, za nain na koji mu se Orijent prikazuje, nekad uasno, ali uvek privlano. Flober je njegova najbolja publika,
...Bolnica Kasr el-'Aini. Dobro odr"avana. Delo KIo Beija - njegova
se ruka jo vidi. Zgodni sluajevi sifilisaj u Abasovom odeJjenju, nekoliko njih ima ga u guzici. im su ugledali doktora, skoili su na
svojim krevetima, razvezali pojaseve (liilo je na vojnu obuku) i prstima otvorili anuse da pokau svoje ireve. Ogromne infundibulei
jednome su u anusu izrasle cUake. Kod jednogs[Mca, bocko je potpuno bez koe; ustuknuo sam od smrada. Rahitini: ruke savijene
unatrag, nokti dugi kao kande; moe se videti itava koana
struktura njegovog torza, jasno kao skelet; ostatak njegovog tela takoe je bio neverovatno mrav, a glava mu je bila obavijena hetia
stom leprom.
Soba za disekciju: ... Na stolu, le jednog Arapina, iroko otvo
reni d lvoa
crna k osa ... ,o.
Sumoran detalj ove scene javlja se u mnogim scenama II FIoberovim romanima, u kojima je bolest predstavljena kao II klini
kom pozoritu. Floberova fasciniranost disekcijom ilepotom
podsea nas, na primer, na zavrnu scenu iz Salambo, koja kulminira uMatoovoj ceremonijalnoj smrti. U takvim scenama,
oseanja odvratnosti ili simpatije potisnuta su u celosti; vano
je samo korektno prikazivanje preciznog detalja.
Najuveniji trenuci Floberovih putovanja po Orijentu vezani su za Kuuk Hanem, uvenu egipatsku igraicu i kurtizanu,
koju je upoznao u Vadi Halfa. Kod Lejna je itao o a/mehs i kha
wals, devojkama i mladiima koji pleu, ali njegova je imagina-

106 Flaubert, Catalogue des opinions chie, u Oeuvres, 2: 1019.

107 FlaubertinEgypt, str. 65 .

Orijentalizam.

253

cija, pre nego Lejnova. uspela odmah da uhvati gotovo metafiziki paradoks profeSije kojom se bavila a/meh i znaenje njenog imena, i da uiva u njima. (U Pobedi Nietoryl , Dozef Konrad je ponovio Floberovo zapaanje dajui svojoj junakinji muziarki - Almi - da bude neodoljivo privlana i opasna za Aksela
Hejs ta) . Alemah na arapskom znai uena ena. To je ime koje
je II osamnaestovekovnom egipatskom drutvu davana enama koje su savreno savladale recitovanje poezije. Sredinom
devetnaestog veka taj je naziv korien kao neka vrsta esnafsko g imena za plesaice koje su bile i prostitutke, kao to je bila
Kuuk Hanem, iji je ples "L'Abeille" (Pela) Flober gledao pre
nego to je vodio ljubav s njom . U svojoj znalakoj senzualnosti , delikatnosti i (prema Floberu) nehajnoj prostoti, ona je svakako prototip nekolikih njegovih romansijerskih enskih likova. Kod nje mu se posebno dopadalo to kao da od njega nita
nije traila dok se "gadni miris" stenica iz njene postelje zano.s no mcao sa "mirisom njene koe sa koje je kapala sanda1ovina". Posle svog putovanja, napisao je Lujzi Kole , umirujui je,
da "orijentalna ena nije nita drugo do maina: ne pravi razliku
izmedu mukarca j mukarca". Kuukina nema i nesvodiva seksualnost omogUila je Flobcrovom duhu da se upusti u razmiljanja ija proganjajua snaga nad njim unekoliko podsea na
DeJorijea i Frederika Moroa na kraju Sentimentalnog vaspitanja:
to se mene tie, jedva da skJapam oi. Posmatrao sam tO prelepo
bie u snu (hrka la je, glave oslonjene na moju ruku : podvukao sam
kaiprst pod njenu ogrlicu) i moja no je bila dugo beskonano intenzivno sanjarenje - eto zato sam ostao. Mislio sam o svojim noi ma II pariskim bordelima - vratilo mi se itavo mnotvo starih seanja - i mislio sam na nju , na njen ples, njen glas dok je pevala pesme koje su za mene bile bez znaenja, i u kojima ni rei nisam mogao razabrati. 108

''''' Ibid., str. 220,130.

254

Orijentalistiko

sfrukturisanje i restrukturisal1je

Orijentalna ena jc prilika i mogunost za Floberova pesnika sanjarenja; on je zanesen njenom samodovoljnou ,
njenim emocionalnim nehajem, kao i onim to mu , leei pokraj njega, omoguava da misli. Manje ena nego izraz verbalno neizrecive enstvenosti. Kuuk je prototip Floberave Salambo i Salome, kao i ostalih verzija telesnog enskog iskuenja, iji je predmet Sv. Antonije. Kao i kraljica od Sabe (koja
jc takoe plesala " Pelu"), mogla je rei - da je bila kara da
govori - "Je ne suis pas une femme , je suis un monde" Oa nisam ena, ja sam svet).I 09 Posmatrana iz drugog ugla, Kuuk
je uznemirujui simbol plodnosti, specifino orijentalna u
svojoj bujnoj i naizgled neobuzdanoj seksualnosti. Njen dom
u blizini gornjeg toka Nila zauzimao je poloaj strukturalno
slian mesru gde je, u Salambo, bio sakriven veo T:mit, boginje opisane kao Omnifeconde. 110 No , kao Tanit, Salambo i Salome, i Kuuk je bila osuena da ostane jalova, podlona kvarenju , bez poente. U kojoj su meri ona i orijentalni svet u kajem jc ivela pojaali Floberava oseanje jalovosti, pokazuje
sledei navod :
Imamo veliki orke~tar, bogatu paletu , mnotvo razliitih izvora.
Znamo verovamo mnogo vie trikova i smicalica nego to je bilo
znano ikada pre. No, nedostaje unutranji princip, dua stvari.
sama ideja o subjektu. Beleimo, odlazimo na putovanja: praznina! praznina! Postajemo naunici, arheolozi , istoriari , doktori,
oljari, ljudi od ukusa. Koja je korist od svega toga? Gde je srce,
polet, sok? Odakle poeli? Kuda ii? Umcmo da sisamo. da igramo mnoge od igara koje se igraju jezikom, mazimo se satima: ali
gde je istinska stvar! Ejakulacija, zaec deteta! 111

Flaubert,La TentationdeSaintAntoine, u Oeuvres, 2: 85.

110 Vidi Flaubert, Salammb6, u Oeuvres, l : 809 ff. Vidi i Maurice
Z. Schroder, "On ReadingSalammb6", L 'Esprit crea/eur 10, no. 1
(Spring 1970), 24-35.
III Flaubert ill Egypt, str. 65.
109

Orijentalizam

255

U itavo Floberava iskustvo s Orijentom, bilo ono oarava

jue ili razoaravajue , upletena je gotovo uniformna veza izmeu Orijenta i seksa. Uspostavljajui tu vezu, Flober nije bio
ni prvi, ni najpreteraniji primer korienja tog motiva koji je u
zapadnom stavu prema Orijentu bio izuzetno istrajan. l zaista,
sam motiv je neobino jednoobrazan, mada je Floberov genij
moda uinio vie nego ijedan drugi da bi mu dao umetniko
d o stojanstvo. Zbog ega Orijent i dalje kao da sugerie ne samo
plodnost, nego i seksualno obeanje (i pretnju) , neumornu
se nzualnost, neogranienu elju, duboke generativne energije, pitanje je o kOjem se moe spekulisati: no, iako se esto postavlja, ono ne spada u podruje moje trenutne analize. Ipak,
mora se priznati da je vano kao neto to kod orijentaHsta izaziva sloen odziv, a ponekad ak izatraujua samootkria , a
Flober je u tom pogledu bio zanimljiv sluaj.
Orijent ga je vratio njegovim vlastitim ljudskim j tehnikim
resursima. Nije reagovao na njegovo prisustvo, ba kao ni Ku uk. Suoen s rekom ivota na Orijentu, Flober je, kao Lejn pre
njega , oseao distanciranu nemo, moda i samoindukovanu
nevoljnost da uroni u ono to vidi i postane deo toga. To je, dakako, bio vcni Floberov problem; postojao je pre nego to je
Flober otiao na IStok, postojao je i kad se vratio. FIober je priznao ru tekou, a protivotrov za nju je u njegovom delu (pogotovu u delu o Orijentu, kakvo je bilo iskuenje Svetog Antonija)
bio u tome da se naglasi/ornla enciklopedijskog predstavljanja
materijala na tetu ljudskog angamana u ivotu. Odista, Sveti
Antonije nije nica drugo do ovek za kojeg je realnost niz knjiga, spektakala i velianstvenih prizora koji se, izazovno i na odreenoj udaljenosti, odvijaju pred njegovim oima. Svekoliko
Flobcrovo ogromno obrazovanje strukturisano je - kako nam
je reito saoptiO Miel Fuko - kao teatralna, fantastina biblioteka, koja prolazi ispred pustinjakovih oiju;1I2 reziduaino, to
Foucault, "La Bibliotheque fantastique"
tation de SaintAntoine, str. 7-33.
112

II :

Flaubert, La Ten.-

Orijentalistiko

256

strukturisanje t restrukturisanje

prolaenje u svojoj formi nosi Floberove uspomene na Kasr

cI'Aini (sifilistiarski vojni paviljon) i na ples koji izvodi Kuuk.
No, blie je sutini to to je Sveti Antonije u celibatu, pa su za
njega iskuenja prvenstveno seksualna. Poto se bio upustio u
sve vidove opasne magije, konano mu je dato da pogleda u bioloke procese ivota; on je ushien to maI.! da vidi kako se
raa ivot; za tu scenu se Flober oseao nekompetentnim tokom svog boravka na Orijentu. No, upravo zato to je Antonije
ushien, od nas se oekuje da scenu itamo s ironijom. Ono to
mu je na kraju dato. elja dapostane materija, da postane ivot,
II najboljem sluaju je elja - ne moemo znati da li ostvarijiva
ili ne.
Uprkos energiji svoje inteligencije i ogromnoj snazi intelektualnog upijanja, Flober je na Orijentu oseao, najpre, da "to
se vie usrcdsredite na njega [u detalju]. manje shvatate celinu", a zatim, da "delovi padaju na svoja mcsta".llj U najboljem
sluaj u , to proizvodi spektakularan oblik, ali ostaje zatvoreno
za puno zapadnjakovo uee. Na jednom nivou , to je bila Floberova lina tekoa j on je razvio sredstva - a o nekima od njih
smo i raspravljali - da s njome izie na kraj. Na neto optijoj
ravni, bila je to epistemoloka tekoa, zbog koje je, dakako,
postojala diSCiplina orijentalizam. U jednom trenutku tokom
svog orijentalnog putovanja, Flober je razmatrao ta moe proizai iz epistemolokog izazova. Bez onoga to je on zvao duhom i stilom, um se mogao tlizgubiti u arheologiji!!: Flober je
mislio na neku vrstu organizovanog antikvarijanizma, koji bi
ono to je egzotino i udno fonnulisao u leksikone, kodove i
na kraju k1iec one vrste koju e on ismejati u Dictio7Ulaire des
idees refues . Pod uticajem takvog stava, svet bi bio l1 ureden kao
koled. Uitelji bi bili zakon. Svako bi bio u unifonnL ,,114 U poreenju s takvom nametnutom diSCiplinom, on je, bez sumnje,
oseao da njegov vlastiti tretman egzotinog materijala, j to ori-

Flaubert in Egypt, str. 79.

11 4 Ibid., str. 211-212.

II}

Orijentalizam

257

jentalnog materijala, koji je i doiveo, i o kojem je godinama i

tao, ima ogromnu prednost. U njegovom tretmanu bar je bilo
mesta za oseanje neposrednosti, za imaginaciju, i instinkt, dok
je iz arheolokih knjiga bilo isceeno sve osim "znanja". Flober
je vie nego drugi romanopisci znao ta je organizovano znanje, njegovi proizvodi i njegovi rezultati: ti proizvodi oigledni
su u nevoljama Buvara i Pekiea, ali oni bi bili isto toliko komi
no vidljivi u oblasti kakva je orijentalizam, iji su tekstualni stavovi pripadali svetu ide-es rerues. Stoga je ovek mogao ili da
konstru ie svet s darom i stilom, ili da ga neumorno prepisuje
u skladu sa bezlinim akademskim pravilima o postupku. U oba
sluaja, postojalo je u pogledu na Orijent iskreno priznanje da
je to svet koji postoji negde drugde, nezavisno od uobiajenih
veza, oseanja i vrednosti naeg sveta na Zapadu.
U svim svojim romanima Flober je povezivao Orijent s eskapizmom seksualne fantazije. Erna Bovari i Frederik Moro eznu
za neim to u svojim jednolinim (ili pustim) buroaskim ivotima nemaju, i to to shvataju da ele Jako prelazi u njihove snove na javi, zaogrnuto orijentalnim klieima: haremi, princeze,
prinevi, robovi, velovi, plesai j plesaice , erbet, mirisava ulja
i tako dalje. Repenoar je poznat, ne toliko zato to nas podsea
na Floberava vlastita putovanja na Orijent i njegovu opsesiju
Orijentom, nego, ponovo, zato to se jasno uspostavlja veza izmeu Orijenta i slobode neobuzdanog seksa. Moemo, u jednakoj meri, da priznamo da je u Evropi XIX veka, S njenim sve
veim embourgeoisement, poburoaenjem, seks bio institucionalizovan do veoma visokog stepena. Na jednoj strani, nije
postojao Hslobodan" seks, a na drugoj - seks u drutvu je nametao mreu zakonskih, moralnih, ak politikih i ekonomskih
obaveza, ija je priroda bila vrlo detaljna i svakako ometajua.
Ba kao to su razliite kolonijalne svojine - sasvim nezavisno
od njihove ekonomske koristi za prestoniku Evropu - bile mesta korisna da se onamo poalju neposluni sinovi, suvino delikventno stanovnitvo, sirom~ni ljudi, i ostali nepoeljnici, tako je i Orijent bio mesto gde je ovek mogao potraiti seksual-

258

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

na iskustva koja nije mogao stei u Evropi. Praktino svaki

evropski pisac koji je pisao o Orijentu ili putovao onamo u peri
odu posle 1800. godine tragao je za tim : FIober, NervaJ, "Prljavi
Dik" Barton i Lejn samo su najznaajniji. U xx: veku, imamo na

umu Zida, Ko nrada, Moma i desetine drugih. Ono za im su e

sto tragali - ja mislim, ispravno - bio je drugaiji tip seksualno
sti , moda slobodniji i manje optereen krivicom; ali ak j taj
zahtev, ako ga je ponovilo dovoljno ljudi, mogao je postati (i
postajao je) regulisan i uniforman kao samo znanje. Tokom
vremena, "orijentalni seks" postajao je standardna udobnost
kao i svaka druga koja je d ostupna u o kviru masovne kulture, s
tim rezultatom da su itaoci i pisci mogli da je steknu ne odlaze
i obavezno na Orijent.
Istina je, dakako, da je sredinom XIX veka u FrancuskOj, ni
ta manje nego u Engleskoj i u ostatku Evrope, cvetala industri
ja znanja, od one vrste koje se Flober bojao. Proizvoden je veli
ki broj tekstova, a to je jo vanije, na svakom koraku mogle su
se nai agencije i instituCije za njihovo irenje i propagandu.
Kao to su primetili istoriari nauke i znanja, organizacija nau
nih i obrazovnih polja, koja se odigravala tokom XIX veka, bila
je i rigorazna i sveobuhvatna. Istraivanje je postalo regularna
aktivnosti postojala je regulisana razmena infonnacija i spora
zum o tome ta su problemi. kao i konsenzus o odgovarajuim
paradigmama istraivanja i njegovim rezultatima. ll" Deo scene
inio je aparat koji je opsluivao orijentalne studije i sigurno je
to bila jedna od stvari koje je Fiober imao na umu kad je progla
sio da e IIsvi biti II uniformi l1 Orijenta1ista nije vie bio obdare
ni amater entUZijast, a ako jeste. imao je problema da bude
ozbiljno shvaen kao naunik. Biti orijentalista znailo je imati
llniver-Litetsko obrazovanje II orijentalnim studijama (do 1850.
O pitanjima tog procesa vidi Foucault, Archaeology ofKnowledge; takoe joseph BenDavid, The Scientist 's Role in Society (Englewood Cliffs, N.J., Premice-Hall, 1971) . Vidi i Edward W. Said, "An
Ethics of Language", D/acrltics 4, no. 2 (Summer 1974), 28-37.
11"

Orijentalizam

259

svaki veliki evropski univerzitet imao je II potpunosti razvijen

cu rriculum u ovoj ili onoj orijentalistikoj disciplini) , znailo je
dobiti subvencije za putovanje (moda od nekog od drutava
za Aziju, ili od geografskog istraivakog fonda, ili stipendiju
vlade), znailo je objavljivanje radova u opunomoenoj fonni
(moda pod igom naunog drutva ili orijentalistikog prevodilakog fonda) . Kako u okviru gilde orijentalistikih naunika ,
tako i za iroku publiku, pojam nauke podrazumevao je takvo
uniformno opunomoenje kakvo je posedovala orijentalistika
nauka, a ne lino svedoenje ili subjektivni impresionizam.
Opresivno regulisanje problema Orijenta pratila je ubrza
na panja koju su Sile (kako su nazivane evropske imperije)
I?osveivale Orijentu, a posebno Levantu . Od Sporazuma u
Canaku 1806. gcxiine, izmedu Otomanske carevine i Velike
Britanije, istono pitanje Jehdelo je sve izrazitije na evropskom mediteranskom horizontu. Britanski interesi su na Istoku bili sutinski;i nego francuski. ali ne smerno zaboraviti rusko zalaenje u Orijent (Samarkand i Buhara zauzeti su 1868,
transkaspijska elcznica sistematski se irila), niti pak nema.
ko i austrougarsko. No, francuske intelVencije u Severnoj
Africi nisu bile jedine komponente francuske politike prema
islamu. Gcx:line 1860, za vreme sukoba izmeu Maronita i
Druza u Libanu (koje su Lamanin i Nerval ve bili predvide.
li), Francuska je podrala hriane , a Engleska Druze. Jer, pitanje manjina - ije su tlinterese n Sile, svaka na svoj nain , tvr.
di1e da ~tite i predstavljaju - stajalo je uz samo sredite celo.
kupne evropske politike na Istoku . Jevreji, Grci i ruski pravoslaVCi, Druzi, erkezi, Jenneni, Kurdi, razliite male hri~an.
ske sekte: svi su oni prouavani, za sve njih pravljeni su pia.
novi koje su crtale evropske sile, improvizujui koliko i kon.
Struiu i svoju politiku prema Orijentu.
Pominjem ove stvari jednostavno zato da se ne bi zaboravilo
ko.li~o je slojeva zanimanja, zvanine nauke, institucionalnog
~rt{Jska prekrivalo Orijem kao predmet bavljenja i kao teri tOri
JU tokom druge polovine XIX veka. ak su i najnekodljiviji pu-

260

Orijentalistiko

strukturlsanje irestrukturisanje

l16
topisi - a od polovine stolea napisane su ih stotine - doprineli gustini javne svesti o Orijentu; izrazita razdeobna linija deli
uivanja, sluajne podvige i testimonijalnu jezu individualnih
bodoasnika na Istok (meu kojima su bili i neki ameriki putnici, meu njima Mark TYen i Hennan Melvil)117 od autori.tativnih izvetaja putnika naunika, misionara, vladinih funkcIonera i ostalih svedoka eksperata, Ta razdeobna linija jasno je postojala u Floberovom umu , kao to je morala postojati za svaku
individualnu svest koja nema nevinu perspektivu o Orijentu
kao terenu knjievne eksploatacije.
Engleski pisci su u celini imali izrazitiju i tvrdu predstavu od
francuskih o tome ta bi hodoaa na Orijent trebalo da sadre . Indija je u tom smislu biJa znaajna konstanta i zato je itava
teritorija izmeu Mediterana i Indije stekla odgovarajuu .vanost. Romantiarski pisci kao Bajron i Skot su, u skladu s tlm,
posedovali politiku viziju Bliskog Orijenta i vrlo borbenu svest
o tome kako treba da budu ureeni odnosi izmeu Orijenta i
Evrope. Skotovo oseanje istorije u Talismanu i Grofu Robertu
od Pariza omoguilo mu je da te romane postavi u krstaku Palestinu i jedanaestovekovnu Vizantiju naizmenino , a da pri
tom ne umanji svoju lukavu politiku pohvalu naina na koji
evropske sile postupaju napolju. Neuspeh Dizraelijevog Tankreda moe lako da se pripie autorovom moda preteranom
znanju o politici na Orijentu i o mrei interesa britansko~ establimenta; Tankredova ingeniozna elja da ode u Jerusalim brzo uvaljuje Dizraelija u smeno sloene opise libanskog pogla116 Vidi dragocenu listu u : Richard Bevis, Bibliotheca eisorienlalia, AnAnnotated CbeckltstofEarly Eng/tsb Travel Books on the
Near andMiddle East (Boston, G. K. Hall & Co., 1973).
117 O amerikim putnicima vidi: Dorothee Metlitski FinkeIstein,
Me/vi/le's Orlenda (Nt!w Haven, Conn.: Yale University Press,
1961) , i Franklin Walker, lrreverent Pilgrlms: Me/vi//e, Browne,
and Ma rk Twain in the Ho/y Land (Seattle; University of Washing
ton Press, 1974).

Orijentalizam

261

vice koji nastoji da iskoristi Druze, muslimane, Jevreje i Evropijane za svoje politike ciljeve. Na kraju romana, Tankredovo
traganje za Istokom je manje-vie iezlo, jer u Dizraelijevoj
materijalnoj viziji orijentalnih realnosti nema niega to bi pot
hranjivalo hodoasnikove donekle hirovite impulse. ak ni
Dord Eliot, koja nikada nije bila na Orijentu, nije mogla, u
Danijelu Derondi (1876), da realizuje jevrejski ekvivalent hod oasnika na Orijent a da ne ude u sloenosti britanskih realnosti koje su presudno uticale na projekt Istoka.
Tako su engleski pisci, kad god orijentalni motiv nije u na
e lu bio stvar stila (kao u FicderaldovomRubijatu (Rubdiydt) ,
ili u Morijerovim Avanturama Hadi-Babe lsfahanskog (Adventures of Halji Baba of Ispahan) , nailazili na niz impozantnih ograda koje su postavljale granicu njihovoj individualnoj
fantaziji. Ne postoje engleski ekvivalenti za dela o Orijentu kakva su bila atobrijanova, Lamaninova, Nervalova i Floberova,
ba kao to su Lejnovi rani orijentalistiki dvojnici - Sasi i Renan
- bilo znatno svesniji od njega u kolikoj meri stvaraju ono o e
mu piu . Fonna dela kakva su KinglejkovEotben (1844) i BartC>nova Lina pripovest o bodoau u Med/nu / Meku (Personal
Narrative of a Pi/grimage to Al-Madinab and Meccab, 18551856) rigidno je hronoloka i posluno linearna, kao da autori
o pisuju putovanje radi kupovine na orijentalnom bazaru, pre
nego li avanturu. Kinglejkovo nezaslueno uveno i popularno
delo predstavlja patetini katalog pompeznog etnocentrizma i
zamorno nereit izvetaj o Istoku vienom oima ovog Engleza. Njegov prividni cHj u knjizi je da dokae kako je putovanje
na Orijent vano "zbog oblikovanja vaeg karaktera - to znai ,
samog vaeg identitetall, ali se ispostavlja da on ne ide mnogo
dalje od Uvrivanja "vaeg" antisemitizma, ksenofobije i op""
tih rasnih predrasuda. itamo, recimo, da je Hiljadu i jedna
no delo suvie ivo i inventivno a da bi ga mogao stvoriti !ltek
Orijentalac, koji je, kad govorimo o kreativnosti, suva drenovina - mentalna mumija". Iako Kinglejk veselo priznaje da ne zna
nijedan o rii.entalni jezik, to mu ne smeta da pravi masivne ge-

Orijentalistiko

262

strukturisanje irestruktumanje

neratizacije O Orijentu, njegovoj kulturi , mentalitetu i drutvu.

Mnogi stavovi koje ponavlja kanonski su, naravno, ali je zanimljivo koliko je malo na njegovo miljenje uticala injenica da
je lino video Orijent. Kao i mnogi drugi putnici, i on je vie zainteresovan za obnavljanje sebe i Orijenta (drveta javorovogmentalne mumije), nego li da vidi ono to tamo ima da se vidi.
Svako bie koje sretne samo potkrepljuje njegovo verovanje da
se s Istonjacima najbolje izlazi na kraj kad ih se zaplai, a ta ih
bolje moe zaplaiti od suverenog zapadnjakog ega? Na putu
za Suec, kroz pustinju, sam, on se dii svojom samodovoljnoU i snagom: nBio sam tu , u toj afrikoj pustinji, i ja sam, niko
drugi, imao sam vlast nad SVOjim ivotom ."lI8 Orijent slui
Kinglejku za srazmerno beskorisnu stvar - da stigne do samoga
sebe.
Kao tamanin pre njega, Kinglejk udobno poistoveuje svoju superiornu svest sa sveu nacije, S tom razlikom to je u Englezovom sluaju njegova vlada- u tom trenutku - bila blie naseljavanju preostalog Orijenta nego francuska. Flober je to
shvatio savreno precizno:
Meni izgleda gOtovo nemoguno da Engleska za kratko vreme ne
poscane gospodarica Egipta. Ona je ve napunila Aden svojim trupama, prelaz preko Sueca veoma e olakati britanskim crvendai
ma da jednog lepog jutra osvanu II Kairu - a te vesti stii e II Francusku dve nedelje kasnije i svi e biti veoma iznenaeni! Upamtite
moje predvianje: na prvi znak nevolje u Evropi, Engleska e zauzeti Egipat, Rusija Konstantinopolj , a mi emo, svetei se, pustiti da
nas izmasakriraju u sirijskim planinama.119
Uprkos svoj svojoj hvaljenoj individualnosti, IGnglejkovi pogledi izraavaju javnu i nacionalnu volju nad Orijentom; njegov
Alexander William Kinglake, Eothen, or Traces of Travel
Brought Homefrom the East, ed. D. G. Hogarth (1844; reprint ed.,
London, Henry Frowde,1906), str. 25, 68, 241, 220.
119 FlaubertinEgypt, str. 81.
118

Orijentalizam

263

ego je instrument za izraavanje te volje, a ni u kom sluaju

njen gospodar. Nema II njegovim tekstovima dokaza da se borio da stvori novo miljenje o Orijentu; ni njegovo znanje, ni
njegova linost nisu bili dovoljni za to, i u tome lei velika razlika izmeu njega i Riarda Bartona. Kao putnik, Barton je bio
pravi avanturista; kao naunik, mogao je da se takmii sa svakim akademskim orijenta1istom u Evropi; kao linost, bio je
potpuno svestan koliko je potrebno da se bori sa uniformisanim Uiteljima koji su s {ako preCiznom anonimnou i nau
nom vrstinom ddali Evropu i evropsko znanje. Sve to je Bar.
ton napisao svedoi o njegovoj borbenosti, retko sa iskrenijim
prezirom prema svojim protivnicima nego to ga je pokazao u
predgovoru za svoj prevod Hiljadu i jedne noi. Izgleda da je
on na infantilan nain uivao da pokazuje da zna vie od profesionalnih naunika, da je otkrio mnogo vie detalja nego oni, da
urne da barata graom duhovitije i taktinije i sveije od njih.
Kao to sam ranije rekao, Bartonovo delo , zasnovano na
njegovom linom iskustvu, zauzima sredinji poloaj meu orijentalistikim anrovima kakve nalazimo na jednoj strani kod
Lejna, a na drugoj kod francuskih pisaca o kojima sam raspravljao. Njegova proza o Orijentu strukturisana je kao hodoae
i to, u sluaju Zemlje Sredita, ponovo poseene !The Land of
Midian Revisited/, hodoae po drugi put na mesta ponekad
od religijskog, ponekad od politikog i ekonomskog znaaja.
On je u tim delima prisutan kao glavni lik, koji je u istoj meri
sredite fantastinih avantura i ak fantazija (kao francuski pisci), koliko i autoritativni komentator i distancirani Zapadnjak
koji govori O orijentalnom drutvu j obiajima (kao Lejn) . Tomas Asad s pJ1lvom ga je smatrao ptvim u nizu estoko individuaJistikih viktorijanskih putnika na Istok (drugi su Blant i Dauti) ; Asad, inae, za osnov svog dela uzima razliku u tonu i informisanosti, koja postoji izmeu dela njegovih pisaca i deli kakva
su Otkria u ruevinama Ninive i Vavilona od Osti na Lajarda
(Discoveries in the RUinsofNiniveh and Babylon , 1851), uve
ni Polumesec i krst od Eliota Vorbartona (The Crescent and the

264

Orijentalistiko

Cross, 1844), Poseta levantskim manastirima Roberta Kanona (VIsit to Monasterieso/the Levant, 1849) od i (delo koje on
ne pominje) Tekerijevi umereno zanimljivi Zapisi o putovanju
iz Kornhila u Veliki Kairo (Notes o/a]ourney from Cornhill to
Grand Cairo, 1845).120 No Bmonova ostavtina sloenija je od
individualizma ba zato ~to u njegovim tekstovima moemo da
nademo primer za borbu izmeu individualizma i snanog oseanja nacionalne identifikacije s Evropom (posebno Engleskom) kao imperijalnom silom na Istoku . Asad mudro istie da
je Barton bio imperijalist uprkos svoj svojoj sklonosti da se povezuje s Arapima; ali, jo je vanije to je Barton o sebi mislio
kao o buntovniku protiv autoriteta (otud njegova identifikacija
sa Istokom kao mestom slobode od viktorijanskog moralnog
autori teta) i kao o potencijalnom predstavniku vlasti na Istoku.
Od znaaja je u tome nain koegzistencije tih dveju njegovih
a ntago nisti kih uloga.
Problem se, na kraju , svodi na pitanje znanja o Orijentu, i
zbog toga ba razmatranje Bartonovog orijentalizma treba da
zakljui na izvetaj o orijenta1istikim strukturisanjima i restrukturisanjima u najveem delu XIX veka. Kao putnik avanturista, Barton je smatrao da deli svoj ivot sa ljudima u ijim je
zemljama iveo. Uspeo je da postane Orijentalac daleko uspenije od T. E. Lorensa; on nije samo besprekomo govorio jezik,
ve je bio kadar da prodre do srca islama i da, preruen kao muslimanski doktor Indus, ode na hodoae u Meku . No, Barton ova najizuzetnija karakteristika sastojala se, po mom miljenju, u tome to je izuzetno dobro znao do kojeg je stepena ljudski ivot u jednom drutvu odreen pravilima i kodovima. Svekolika njegova ogromna informisanost o Orijentu, koja izbija sa
svake stranice koju je napisao, otkriva da je znao da su Orijent
uopte i islam posebno sistemi informacija, ponaanja i verovanja, da biti orijentalac ili musliman znai znati odreene stvari
Thomas J. Assad, Three Viclorian Travellers: Burton, Blunl
and Doughty (London, Routledge & Kegan Paul, 1964), stc. 5.
120

Orijentalizam

strukturisanje irestrukturisanje

265

na odredeni nain i da su one, dakako, predmet istorije, geografije i razvoja dru~tva u uslovima koji su za njega specifini.
Otuda nam njegovi izvetaji o putovanju na Istok otkrivaju
svest budnu za te stvari i sposobnu da kroz njih vodi naraCiju :
niko ko nije poznavao arapski i islam onoliko dobro kao Barto n
ne bi mogao da ode toliko daleko kao on i doista postane hodoas nik u Meku i Medinu. Tako, ono to itamo u njegovoj prozi
predstavlja istoriju svesnog probijanja puta kroz stranu kulturu
zahvaljujui tome to je uspeno apsorbovan njen sistem informacija i ponaanja. Bartonova sloboda sastojala se u tome to
se otrgao od svog evropskog porekla dovoljno da bi bio kadar
da ivi kao Orijentalac. Svaka scena u Hodoau otkriva ga kao
pobednika nad tekoama sa kojima se sree kao stranac, na
neobinom mestu . Bio je kadar da tako ini, jer je posedovaa
dovoljno znanja o stranom drutvu , koja su mu u tome pomogla.
Ni kod jednog pisca kao kod Bartona ne osetamo !Oliko da
generalizacije o Orijentu - recimo, stranice o pojmu Kay! za
Arape, ili o tome kako obrazovanje pristaje orijentalnom duhu
(stranice koje imaju jasnu nameru da pobiju Makolijeve priproste tvcdnje)12I - predstavljaju znanje o Orijentu steeno ivotom na licu mesta, posmatranjem iz prve ruke, istinskim pokuajem da se orijentalni ivot vidi iz ugla osobe koja je u njega
uronjena. No, ono to nikada nije daleko od povrine Bartanove proze jeste jedan drugi utisak koji ona emituje, utisak definisanja i dominacije nad svim sloenostima orijentalnog ivota.
Svaka od Bartonovih fusnota, bilo u Hodoau , ili u njegovom
prevodu Hiljadu i jedne noi (isto vai i za njegov "Zavrni
eset, kojim je propraen prevod l22) zamiljena je kao svedoRichard Burton, Personal Narrative of a Pilgrimage lo alMadlnah and Mecca, ed. Isabel Burto n (London, Tylston & Edwards, 1893), l, 9, 108-110.
m Richard Burton, "Terminal Essay", u : The Book of the Thousand and One Nights Q.ondon, Burton Club, 1886), 10, 63-302 .
121

266

Orijentalistiko

strukturisanje irestrukturisanje

anstvo

njegove pobede nad povremeno skandaloznim sistemom orijentalnog znanja, sistemom kojim je on sam ovladao.
Jer ak ni u Bartonovoj prozi Orijent nam nikada nije direktno
dat; sve o njemu nam je predstavljeno kroz Bartonove znalake
(i esto kakljive) intervencije, to nas neprestano podsea kako se on poduhvatio nadgledanja orijentalnog ivota zarad svoje naracije. I upravo ta injenica - jer u Hodoau to je injeni
ca - uzdie Bartonovu svest u poziciju nadmoi nad Orijentom.
U toj poziciji, njegova svest neizbena se sree i doista stapa sa
glasom Imperije, koja je i sama sistem pravila, kodova i konkretnih epistemolokih obiaja. Zato, kad nam Barton u Hodoau kae da je "Egipat blago koje treba zadobiti", da je "najizazovnija nagrada koju Istok nudi ambiciji Evrope, ne izuzimajui
ak ni Zlatni rog" ,m ne moemo da ne vidimo kako glas visoko
idiosinkratinog gospodara znanja o Orijentu informie i hrani
glas evropske ambicije da ovlada Orijentom.
Dva Banonova glasa, koji se stapaju u jedan, nagovetavaju delo orijentalista-i-predstavnika-imperije, kakvi su bili T. E.
Lorens, Edvard Henri Palmer, D. D. Hogart, Gertruda Bel,
Ronald Stor, St. Don Filbi iVilijam Giford Palgrejv, da imenujem samo nekoliko engleskih pisaca. Dvosmerna intencija
Banonovog dela istovremeno je da iskoristi svoj boravak na
Orijentu za nauna posmatranja i da, nimalo lako, rtvuje
svoju individualnost tom ciljU. Drugi od ova dva cilja neminovno ga vodi tome da se potini prvom, jer je on - postajae sve oiglednije - Evropljanin, koji moe da poznaje orijentalno drutvo onako kako ga poznaje samo kao Evropljanin,
sa evropskom samosveu o drutvu kao zbiru pravila i praksi. Drugim reima , da bi se bilo Evropljanin na Orijentu, i to
znalac, neophodno je videti i poznavati Orijent kao domen
evropske vladavine. Orijentalizam, koji je sistem evropskih ili
zapadnih znanja o Orijentu, postaje tako sinonim za evrop-

I2 j Burton,Pt!grimage,l: 112, 114 .

Orijentalizam

267

sku dominaciju nad Orijentom, a ta dominacija efektivno

nadvladava ak i ekscentrinosti Banonovog linog stila.
Iskaz linog, autentinog, nakJonjenog i humanistikog
znanja o Orijentu Barton je razvio onoliko koliko je to bilo moguno II borbi sa arhivima zvaninog evropskog znanja o Orijentu. U istoriji devetnaestovekovnih pokuaja da se restauriraju, restrukturiu i poprave sve razliite oblasti znanja i ivota,
orijentalizam je - kao i sve druge, romantiarski nadahnute discipline - dao znaajan doprinos. Jer, ne samo to se disciplina
od sistema nadahnutog opaanja razvila u ono to je Flober nazvao regulisanim koledom nauke (reguJisanom institucijom
nauke), ve je ona redukovala ak i linosti svojih najizrazitijill
individualista, kakav je bio Barton, na ulogu imperijalnog pisca. Orijent, koji je najpre bio geografsko mesto, postao je domen aktualne naune vladavine i potencijalno imperijalnog rukovoenja. Uloga ranih orijentalista kakvi su bili Renao, Sasi i
Lejn, bila je da i svoje delo i Orijent snabdeju mise en scene-om;
kasniji orijentalisti, naunici ili imaginarivci, Sigurno su ovladali scenom. No, kasnije, kad je scena poela da zahteva upravljanje, postalo je jasno da su u toj igri institucije bolje od pojedinaca. To je ostavtina devetnaestovekovnog orijentalizma, iji
je naslednik dvadeseti vek. Sada moramo, to preciznije moemo, da ispitamo nain na koji je dvadesetovekovni orijentalizam - uveden dugim procesom zapadne okupacije Orijenta od
1880. nadalje - uspeno komrolisao slobodu i znanje; ukratko,
nain na koji je orijentalizam u potpunosti farrnaJizovan u neprestano obnavljanu kopiju sebe samog.

III poglavlje
ORIJENTALIZAM DANAS
On les apercevait tenant leurs idoles entre leurs bras comme de grands enfants paralitiques.
- Gustave Flaubert,La Tentationde SaintAntoine
Osvajanje zemlje, koje najee znai da se ona oduzima onima koji imaju drugaiju boju koe ili malo pljosnatije noseve nego mi, nije neto lepo ako se ba zagledate II to.
Spasava ga jedino ideja. Ideja koja stoji iza svega; ne sentimentalni izgovor, nego ideja; i nesebino verovanje II ideju
-u ndto to moete da smisli te. i da se pred tim poklonite, i

da se za tortvujete ...
- Dozef Konrad , Srce tame

1. Latentni i manifestni orijentalizam

U prvom poglavlju nastojao sam da naznaim raspon miljenja i akcije, koji pokriva re orijentalizam, koristei kao povIaene tipove britansko i francusko iskustvo na Bliskom Orijentu i sa Bliskim Orijentom, islamom i Arapima. U tim iskustvima
primetio sam prisan, ak veoma prisan i bogat odnos izmeu
Okcidenta i Orijenta. Ta iskustva su deo mnogo ireg evropskog i zapadnog odnosa prema Orijentu, ali ono to je, reklo bi
se, najvie uticalo na orijentalizam bilo je prilino konstantno
oseanje konfrontacije kod Zapadnjaka koji su se bavili Istokom. Granini pojmovi Istoka i Zapada, razliiti stupnjevi projektovane inferiomasti i snage, obim obavljenog posla, karakteristine crte koje se pripisuju Orijentu: sve to svedoi o namemoj zamiljenoj i geografskoj podeli izmeu Istoka i Zapa
da, i postojalo je tokom mnogih stolea. U drugom poglavlju

Orijentalizam danas

Orijentalizam

moja panja se prilino suzila. Zanimale su me najranije faze

onoga to sam nazvao modernim orijentalizmom, koji je poeo
pred kraj osamnaestog i tl prvim godinama devetnaestog veka.
Kako nisam nameravao da moja studija postane narativna hronika o razvoju orijentalnih studija na modernom Zapadu, ponudio sam umesto toga izvetaj o nastanku , razvoju i institucijama orijentalizma, kakve su fonnirane na fonu intelektualne,
kulturalne i politike istorije do 1870. ili 1880. godine. Mada je
moje zanimanje za orijentalizam ukljuilo prilino iroku lepezu naunika i knjievnika, ne mogu ni II kom sluaju da tvrdim
da sam predstavio vie nego poncet tipinih struktura (i njihovih ideolokih tendencija) koje konstiruiu ovo polje, njegove
veze sa drugim poljima, i delo nekih od najuticajnijih naunika.
Moje osnovne radne pretpostavke bile su i ostale - da su nau
ne oblasti, u istoj meri kao i dela ak i najekscentrinijih umetnika, ograniene i uslovljene drutvom, kulturalnom tradicijom, priHkama u svetu i stabilizujuim autoritetima kakvi su
kole, biblioteke i vladej tavie, da ni nauni , ni fikcionalni tekstovi nikada nisu slobodni, ve su ogranieni u svojoj slikovno-sti, pretpostavkama i namerama; i najzad, da je napredak koji
ostvaruje "nauka" kakva je II svojoj akademskoj fonni orijentalizam manje objektivno istinit nego to volimo da mislimo.
Ukratko, moja srudija je do sada pokuala da opie ekonomijU
koja ini orijentalizam koherentnim predmetom, ak i dopu tajUi da re Orijent kao ideja, pojam, slika ima znatan i zanimljiv kulturalni odjek naZapadu .
Shvatam da takve pretpostavke nisu liene svoje kontroverzne strane. Mi uglavnom pretpostavljamo da znanje i nauka
idu napred : one se, oseamo , popravljaju kako vreme prolazi i
sakupljaju se informaCije, istanavaju metodi, a potonje generacije unapreuju ono to su uinile prethodne. Uz to, negujemo mitologijU stvaralatva, koja veruje da umetniki genije, originalan talenat, ili moan imelekt moe da iskorai izvan granica sopstvenog vremena i prostora kako bi izneo pred svet novo
delo. Ne bi imalo smisla poricati da U ovakvim idejama ima ne-

to istine. Ipak, mogunosti za rad koje u jednoj kulturi postoje

za veliki i originalan duh nikada nisu neograniene, ba kao to
je istina i da veliki talenat ima veoma zdravo potovanje prema
onome to su uradili drugi pre njega i to to polje ve sadri.
Delo prethodnika, institucionalni ivot jednog naunog polja,
kolektivna priroda svakog naunog poduhvata: sve to, da i ne
pominjemo ekonomske i socijalne okolnosti, priguuje efekte
individualne produkCije jednog naunika. Polje kakvo je orijentalizam ima kumulativni i korporativni identitet, koji je posebno snaan ako se imaju u vidu njegove veze s tradicionalnim
znanjem (klasici, Biblija, filologija), javnim institucijama (vladama, trgovakim kompanijama, geografskim drutvima, univerziter:om) i generiki odreenim tekstovima (putopisima, istraivakim knjigama, fantazijama, egzotinim opisima) . Rezul.
tat je za orijentalizam bio neka vrsta konsenzusa: odredene
stvari, odreeni tipovi iskaza, odreeni tipovi deta izgledali su
u oima jednog orijentaliste ispravni. On je na njima izgradio
svoje delo i svoja istraivanja, a ovi su sa svoje strane izvrili snaan uticaj na nove pisce i naunike. Orijentalizam se stoga moe smatrati vidom regularizovanog (ili orijentalizovanog) pisanja, vizije i prouavanja, kojima dominiraju imperativi, perspektive i ideoloke naklonosti koje su prividno u skladu s Orijemom. O Orijentu se poduava, on se istrauje, njime se upravlja i o njemu sudi na odreene zasebne naine .
Orijent, dakle, koji se pojavljuje u orijenta1izmu jeste sistem
reprezentacija koje su stvorili itavi nizovi sila, zahvaljujui kojima je Orijent uao u zapadnu nauku, zapadnu svest i, kasnije,
u zapadnu imperiju. Ako ta definicija orijentalizma deluje isuvie politiki, to j t:. jednostavno zato to mislim da je sam orijenta-

270

271

lizam bio proizvod odreenih politikih sila i aktivnosti. Orijentalizam je kola interpretacije, iji je materijal sluajno Orijent, njegova civilizacija, ljudi i lokaliteti. Njegova objekrivna
otkria - delo nebrojenih posveenih naunika koji su priredili
tekstove i preveli ih. kodifikovali gramatike, napisali renike ,
rekonstruisali mrtve epohe, proizveli znanje koje se moe pozi-

Orijentalizam danas

Orijentalizam

tivistiki veriftkovati - uslovljeni su, i uvek su to bili, injenicom

slim da tu nisu potrebna nikakva blia odreenja - orijentalizam je bio takav sistem istina, istina II Nieovom smislu rei.
Stoga je umesno rei da je svaki Evropljanin, u onome to bi
mogao da kae o Orijeoru, bio, sledstveno tome, rasista, imperijalista i gOtovo potpuno etnocentriao. Deo neposredne
aoke izgubie se iz ovih etiketa ako se jo setimo da su ljudska drutva, bar naprednije kulture, retko nudila pojedincu
ita drugo do imperijalizam, rasizam i etnocentrizam u ophoenju s "drugim" kulrurama. Tako je orijentalizam pomogao
optim kulturalnim pritisCima (i dobio pomo od njih), pritiscima koji su tendirali da razlike izmeu Evrope i azijskih delova sveta uine rigidnijim. Moja je tvrdnja da je orijentalizam
sutinski politika doktrina nametnuta Orijentu, zato to je
Orijent bio slabiji od Zapada, koji je zbog slabosti Orijenta ignarisao ono to je u njemu razliito.
Ovaj svoj stav izneo sam na poetku, u prvom poglavlju, i
gotovo je sve to je na ovim stranicama usled ilo imalo delimino za cilj da to potvrdi. Samo prisustvo "polja" kakvo je
orijentalizam, bez odgovarajueg ekvivalenta na samom Orijentu, sugerie odnos snaga Orijenta i Okcidenta. O Orijenru
je napisan ogroman broj stranica i one, svakako, ukazuju na
doista visok stepen i kvantitet interakcije sa Orijentom; ali,
kljuan pokazatelj zapadnjake snage u tome je to nema
mogunosti da se uporede migracije Zapadnjaka na Istok (od
kraja osamnaestog veka) sa migracijama Istonjaka na Zapad.
Ostavljajui po strani injenicu da su zapadne vojske, konzularna odeljenja, trgovci i naune i arheoloke ekspedicije ne
prestano ili na Istok, broj putnika sa islamskog Istoka u
Evropu izmeu 1800. i 1900. veoma je mali u poreenju s
brojem onih koji su ili u drugim pravcima. 2 tavie, isto-

272

da su njihove istine, kao i sve druge istine koje se prenose jezi~

kom, orelovijene II jeziku, a ta je istina jezika, rekao je jednom
Nie,do

mobilna vojska metafora, metonimija i antropomorflzama - ukratko, zbir ljudskih odnosa, koji su poetiki i retoriki uveani, transponovani i ulepani i koji, posle dugouajne upotrebe, izgledaju
ljudima vrsti, kanonski i obavezni: istine su iluzije za koje je ovek
zaboravio da su ono ~to su.t

Moda emo shvatanje kakvo je NieovQ doiveti kao suvie nihilistiko, ali e nam ono bar skrenuti panju na injenicu da je
Orijent, dok je postojao II zapadnoj svesti, bio re koja je kasnije privukla iroko polje znaenja, asocijacija i konotacija i da se
oni nisu neminovno odnosili na Stvarni Orijent, nego na polje
koje okruuje tu re .
Zato orijentalizam nije samo pozitivna doktrina o Orijentu , koja postoji na Zapadu u bilo koje vreme j on je i uticajna
akademska tradicija (kad se pozivamo na akademskog stru
njaka kojeg nazivamo orijentalistom), kao i podruje zanimanja koje su ocrtali putnici, trgovaki poduhvati, vlade, vojne
ekspedicije, itaoci romana i izvetaja o egzotinim avanturama, istoriari prirode i hodoasnici, za koje je Orijent specifian vid znanja o specifinim mestima, ljudima i civilizacijama. Odreeni idiomi uli su u esru upotrebu u vezi s Orijentom, i ti su idiomi zavladali evropskim diskursom. Iza idioma
leao je sloj doktrine o Orijentu; ta je doktrina bila oblikovana na osnovu iskustva mnogih Evropljana, koji su se svi okupljali oko sutinskih aspekata Orijenta kakvi su orijentalni karakter, orijentalni despotizam, orijentalna senzualnost i sli
no. Za svakog Evropljanina tokom devetnaestog veka - a mi-

Broj arapskih putnika na Zapad procenio je i razmotrio Ibrahim Abu-Lughod u Arab Redtscovery ofEurope, A Study ln CulturalEncounters (Princeton, N. J.: Princeton University Press, 1963),
str. 75-76ipassim.
2

Friedrich Nietzsche, "On Truth and Ue in an Extra-Moral Sense: ll : The Portable Nietzsche, ed. and trans. Walter lUufmann
(New York, Viking Press, 1954) , str. 46-47.
l

273

Orijentalizam danas

Orijentalizam

putnici dolazili su na Zapad da ue i da posmatraju napredniju kulturuj svrha kojom su se rukovodili zapadni putnici na Orijent bila je, kao to smo videli, sasvim drugaijeg
reda. Uz to, procenjeno je da je izmeu 1800. i 1950. napisa.
no oko 60.000 knjiga o Bliskom Orijentu; nema ni priblino
sli nog broja za orijentalne knjige o Zapadu. Kao kulturalni
aparat, orijentalizam je sav agresija, aktivnost, sud, volja-zaistinu , i znanje. Orijent je postojao radi Zapada, ili je to rako
izgledalo nebrojenim orijentalisrima, iji je stav prema onome na e mu su radili bio ili paternalistiki, ili otvoreno pokroviteljski - izuzev ako, dabome, nisu bili antikvarijanci, II
kojem je sluaju Itklasini Orijem sluio na ast njima, a ne
alosnom modernom Orijentu. A onda, pojaavajui rad zapadnih naunika, postojale su nebrojene agencije i institucije
bez paralele II orijentalnom drutvu.
Takva neravnotea izmeu Istoka i Zapada oigledno je posledica promene istorijskih obrazaca. Za vreme svog politikog
i vojnog vrhunca od osmog do esnaestog veka islam je dominirao i Istokom i Zapadom. Zatim se centar moi pomerio na Zapad, a sada, u poznom dvadesetom veku, izgleda kao da se opet
usmerava prema Istoku. Moj izvetaj o devetnaestovekovnom
orijentalizmu u drugom poglavlju zaustavio se pred posebno
optereenim periodom u drugoj polovini veka, kad su esto zakasneli, apstraktni i projektivni aspekti orijentalizma postepeno dobijali novi smisao svetovne misije II slubi fonnalnog kolonijalizma. Upravo taj projekt i taj trenutak elim sada da opiem, posebno zato to e nam on dati vaan fon za krizu orijentalizma i vaskrsavanje politike i kulturalne snage na Istoku u
dvadesetom veku .
U nekoliko navrata aludirao sam na veze izmeu orijentalizma i korpusa ideja, verovanja, kliea ili znanja O Istoku, i
drugih kola miljenja u kulturi. Jedan od vanih smerova
razvoja u devetnaestovekovnom orijentalizmu bilo je izdvajanje bitnih ideja o Orijentu - njegovoj senzualnosti, njegovoj
sklonosti ka despotizmu, njegovom aberanrnom mentalitetu,

njegovoj naviknutoj nepreCiznosti, njegovoj zaostalosti _ u

zasebno i neosporno polje koherencijej zato je za itaoca,
kad bi pisac upotrebio re orijentalan, to bio dovoljan znak
da identift.kuje specifian korpus infonnacija o Orijentu. Te
infonnacije izgledale su moralno neutralne i objektivno validne; izgledalo je da imaju epistemoloki status ravan statu.
su istorijske hronologije ili geografske lokacije. Zato orijentalnu grau II njenoj najosnovnijoj fonni nisu stvarno mogla
da otete nikakva ockria, niti je ona, reklo bi se, ikada bila II
celosti prevrednovana. Umesto toga, delo razliitih devetnaesrovekovnih naunika i knjievnika uinilo je ovaj osnovni
korpus znanja jasnijim, detaljnijim, supstancijalnijim - i razliitijim od "okcidentalizma". No, orijentalistike ideje mogle
su se povezivati sa optim filozofskim teorijama (kakve su
one o istoriji ljudske vrste i civilizacije) i difuznim hipotezama o svetu, kako ih ponekad zovu mazati; a profeSionalni
doprinosioci orijentalnom znanju bili su na razliite naine
eljni da svoje fonnulacije i ideje, svoje nauno delo, svoja,
kako su smatrali, savremena zapaanja smeste u jezik i tenninologiju, ija je kulturalna vitalnost izvoena iz drugih nauka
i sistema miljenja.
Ja, u stvari, elim da napravim razliku izmeu gotovo nesvesne (i svakako nedodirljive) pOZitivnosti, koju u zvati /atentnim orijentalizmom, i razliitih iskazanih shvatanja o ori.
jentalnom drutvu, jezicima, knjievnostima, istoriji, SOCiologiji, i tako dalje, to u zvati manifestnim orijentalizmom. Ka~e se god promene dogaale u znanju o Orijentu, nalazimo
lh gotovo iskljuivo II manifestnom orijentalizmuj jednodu~~O~t, stabilno~t i istrajnost latentnog Orijentalizma je manje
ill vie konstantna. Kod devetnaestovekovnih autora koje sam
analizirao u drugom poglavlju, razlike u idejama o Orijentu
mogu se okarakterisati kao iskljuivo manifestne, kao razlike
u formi i linom stilu, retko u osnovnom sadraju. Nijedan
o~ njih nije osporavao izdVOjenost Orijenta, njegovu ekscentrinOSt, njegovu zaostalost, njegovu utljivu indiferentnost,

274
njaki

lt

275

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ensku penetrabilnost. nemamu pokornosti zbog toga je svaki autor, od Renana do Marksa (ideoloki govorei), ili od
najrigoroznijih naunika (Lejn i Sasi) do najsnanijih imaginativaca (Flober i Nerval) shvatao Orijent kao mesco koje od
Zapada trai panju, rekonstrukciju, ak i spas. Orijent je postojao kao meslO izolovana od glavnog toka evropskog prer
geesa II naukama, umetnostima i trgovini. Zato je svaka vrednost, dobra ili rava, koja je pripisivana Orijentu, izgledala
kao da stoji II funkciji nekog visoko specijalizovanog zapadnog interesa za Orijent. To je stanje trajalo otprilike od 1870.
godine sve do prvih decenija dvadesetog veka. Evo nekoliko
primera kojima u ilustrovati ta mislim.
Teze o orijentalnoj zaostalosti, degeneraciji i nejednakosti
sa Zapadom veoma su se lako u ranom devetnaestom veku
povezivale sa idejama o biolokoj osnovi rasne nejednakosti.
Zato su rasne klasifikacije, kakve se mogu nai u Kivijeovom
ivotinjskoln carstvu (Le Regne anima!), uGobinoovom
Eseju o nejednakosti ljudskih rasa (Essai sur i'inegalite des
races humaines) i u Tamnim ljudskim rasama od Roberta
Noksa (The Races of Man), nale spremnog partnera u latent
nom orijentalizmu. Tim idejama pridruio se drugorazredni
da.rvinizam, koji je, inilo se, stavljao akcenat na "naunu" validnost podele rasa na napredne i zaostale, ili na evropskoarijevske i orijentalno-afrike. Otuda je i celo pitanje imperijalizma, kakvo su II poznom devetnaestom veku javljalo podjednako u raspravama pro-imperijal ista i anti-imperijalista,
promovisalo binarnu tipologiju naprednih i zaostalih (ili
podreenih) rasa, kultura i drutava. Don Vestlejk u Pogla

stalo,3 koja ima centralno mesto u argumentaciji devetnaestovekovnog orijentalizma.

Zajedno sa ostalim narodima koji su, prema prilici, oznaa
vani kao zaostali, degenerisani, necivilizovani i retardirani, Orijentalci su smetani u okvir konstruisan na osnovu biolokog
detenninizrna i moralno-politikog prekora. Orijentalac je, tako, poveziva n sa odreenim elementima u zapadnom drutvu
(delikventi, bolesni, ene, siromasi), s kojima mu je zajedniki
bio identitet koji se najbolje moe opisati kao alosno tud. Orijentalca su retko gledali ili videli: gledalo se kroz njega, on je
analiziran ne kao graanin , ak ne ni kao narod, nego kao problem koji treba da bude reen ili izolovan, ili - poto su kolonijaJne sile otvoreno prieljkivale njihovu teritoriju - preuzet.
Stvar je u tome to je sama injenica da je neto oznaeno kao
orijentalno podrazumevala ve izgovoren vrednosni sud, a u
sluaju naroda koji su naseljavali propalu Otomansku imperiju, i implicitni program akcije. Poto je Orijentalac bio lan
podreene rase, morao je da bude podreen : eto kako je jednostavno to bilo. Locus classicus za takav sud i akciju moe sc
nai u Psiholokim zakonima ljudske evolucije Gistava Le Bo
na (Les Lois psychologiques de !'evolution des peuples; 1894).
NO,latentni orijentalizam imao je i drugaiju primenu . Ako
je ova grupa ideja omoguavala da se Orijentalci odvoje od naprednih, civilizujuih sila, ako je "klasini" Orijent sluio da
opravda i orijentalistll, i njegovo zanemarivanje modernih Orijentalaca, latentni orijentalizam je, takoe, ohrabrivao osobeno (da ne kaemo uvredljivo) muku koncepcijU sveta. To sam
ve uzgred pomenuo kad sam raspravljao o Renanu. Orijentalni mukarac razmatran je izolovana od celine drutva II kojem
ivi, a na koje su mnogi orijentalisti, sledei Lejna, gledali na nain u kojem su se meali prezir i strah. Sam orijentalizam je, ta-

276

vljima o principima medunarodnog prava (Chapters on the

Principles of International Law, 1894) rvroi, recimo, da regi.
oni koji su oznaeni kao "necivilizovani" (re koja, izmeu
ostalih, nosi teret orijentalistikih postulata) treba da budu
pripojeni naprednim snagama ili okupirani od 'njih. Slino
tome, ideje auto ra kakvi su Kari Peters, Leopold de Sosir j
arls Templ oslanjaju se na binarnu podelu naprednotzao-

277

Vidi Philip D . Curtin, ed., Imperialism: The Documentary

History of Western Civilization (New York: Walker & Co.,
3

1972) , Stl'. 73105.

Orijentalizam da nas

278

Orijentalizam

vie, bio iskljuivo muko podruje; kao i tolike druge profesionalne gilde tokom modernog perioda, on jc sebe i svoj predmet gledao ddei na oima seksistike naonjake . To je poseb-

no

oigledno II

obino bia

tekstovima putnika i romanopisaca: ene su tu

proizala iz muke fantazije o

moi.

One izraavaju

senzualnost, manje ili vie su glupe i, iznad svega,

spremne su da se predaju mukarcu . Floberova Kuuk Hanem
jc prototip takvih karikatura, koje su bile uobiajene II pornografskim romanima (na primer, Afrodita Pjera Luisa /Louys!),
bezgraninu

ija novina lei

njihovom orijentalnom ambijentu. tavie,

muka koncepcija sveta, kakva je uticala na orijentaHste praktiare ,

II

te-Li da bude

statina,

zamr.tnuta, veno fiksirana. Orijen-

tu i Orijenta1cima porie se sama mogunost razvoja, transfor-

macije, ljudskog kretanja. Kao poznata, i u krajnjoj liniji nepokretna ili neproduktivna veliina , oni bivaju identifikovani s loom venou : odade potiu formulacije kakva je "mudrost Istoka", u situacijama kad sea Orijentu govori s odobravanjem .
Premcten sa implicitno socijalnog na iroko kulturalno
vrednovanje, ovaj statini muki orijentalizam dobio je u po-znam devetnaestom veku mnotvo oblika, posebno kad se raspravljalo o islamu . Uvaeni istoriari opte kulture kakvi su bili
leopold fon Ranke i Jakob Burkhart baciH su se na islam kao da
je u pitanju ne toliko antropomorfika apstrakcija koliko religijsko-politika kultura, koju je i moguno i opravdano duboko
generalizovati: u svojoj IstOriji sveta (Weltgeschichte, 18811888), Ranke je govorio o islamu poraenom od strane germansko-romanskih naroda, a Burkhart je u svojim "Istorijskim
fragmentima" ("Historische Fragmente", neobjavljene beleke,
1893), opisao islam kao jadan, prazan i trivijalan. Takve intelektualne operacije izvodio je s mnogo vie dara i entUZijazma
Vidijohann W. Fuck, "Islam as an Hismrical Problem in European Hiscoriography since 1800", u Hlstorlans of the Middle East,
ed. Bernard Lewis and P. M. Holt (London: Oxford University
Press, 1962) , str. 307.
.oj

279

Osvald pengler, ije ideje o linosti Mudraca Oevanelje po

Mateju, 2: 1-13) (tipiziranog uMusLimanu Orijentalcu) proimaju Propast Zapada (Der Untergang des Abend/andes, 19181922) i "morfologiju" kulturi u prilog kojih on govori.
Ovi, u velikoj meri difuzni pojmovi o Orijentu bili su moguni samo zato to u savremenoj zapadnoj kulturi Orijent gotoVO uopte nije postojao kao istinski proivljena j doivljena
kultura. Iz mnotva oiglednih razloga, Orijent je uvek bio u
poziciji kako autsajdera, tako i inkorporiranog slabog partnera
Zapada. Onoliko koliko su bili svesni savremenih Orijentalaca i
kretanja u orijentalnoj misli i kulturi, zapadni naunici su na
o ve gledali bilo kao na neme senke koje orijentaHsta treba da
animira, da im realnost, ili kao na neku vrstu kulturalnog i intelektualnog proletarijata korisnog za krupnije interpretativne
aktivnosti Drijemaliste, koje su neophodne za njegovu ulogu
superiornog sudije, naunika, snane kulturalne volje. Hou
da kaem da jc, u raspravama o Orijentu, Orijent sav odsustvo,
dok orijentaJistu i ono to on kae oseamo kao prisustvo', no ,
ne smerno zaboraviti da je prisustvo orijenta1iste omogueno
efektivnim odsustvom Orijema. Supstirucija i nadoknada, kako
ro moramo zvati, jasno vre pritisak na orijemalistu da u svome
delu smanji Orijent, po(Q je uloio prilinovreme da ga osvetli
i prikae. Kako inae objasniti glavnu naunu produkciju one
vrste kakvu su stvaralijulius Velhauzen i Teodor Neldeke j onc
ogoljene, ekstenzivne iskaze koji. kao dominantni, gotovo II
potpunosti uniavaju svoj izabrani predmet? Tako je Neldeke
1887. bio kadar da izjavi kako se rezultat njegovog rada kao orijencaliste sastoji u come CO je potvrdio svoje "nisko miljenje" o
ljudima sa Istoka.' Kao i Karl Beker, Neldeke je bio fI1oheicnist,
koji je svoju ljubav prema Grkoj ispoljavao na udan nain ,
pokazujui pozitivnu ncsimpatiju za Orijent, iako je Orijent, na
kraju krajeva, bio predmet njegovog naunog prouavanja .

, Ibid, str. 309.

Orijentalizam. danas

Orijentalizam

Veoma vredna i pametna studija o orijentalizmu - Islam u

ogledalu Okcidenta od alca Vardenburga (L 'Islam dans le mirair de I'Occident) - bavi se petoricom vanih strunjaka, tvoraca slike o islamu. Vardenburgovo ogledalo kao metafora za
pozni devetnaesti i rani dvadeseti vek prikladna je. U delu svakog od njegovih eminentnih orijenta1ista postoji veoma tendenciozna, a II etiri od pet sluajeva ak i neprijateljska vizija islama, kao da je svako video islam kao odsjaj vlast.ite izabrane slabosti. Svaki od tih naunika raspolae velikim znanjem i stil njegovog doprinosa jedinstven je. Pct orijentalista
primer su onoga tO je bilo najbolje i najsnanije II tradiciji
tokom perioda od 1880. do meduratnih godina. Ipak, uvaavanje koje Ignac Goldcier gaji prema islamskoj toleranciji II
odnosu na druge religije obesn3eno je njegovom nesimpati~
jom prema Muhamedovom antropomorflzmu i islamskoj su~
vie eksternoj teologiji i pravu; zanimanje Dankana Blek Mak~
donalda za islamsku pobonost i ortodoksiju obesnauje nje~
gova percepcija onoga to je smatrano islamskim jeretikim
hrianstvom; nain na koji je Karl Beker video islamsku civi~
lizaciju naveo ga je da je smatra tuno nerazvijenom; visoko
rafinirane studije o islamskom misticizmu S. Snouk Hurgro~
njea, koji je on smatrao bitnim delom islama, navele su ga na
otar sud o njegovim osakaujuim ogranienjima; a izuzet~
no snana identiftkacija Luja Masinjona s muslimanskom teo~
logijom, mistikim st1.lStima i poetskom tradicijom nisu mu
pomogli da islamu oprosti ono to je smatrao nereformisa~
nim revoltom protiv ideje inkamacije. Oigledne razlike u
metodima orijentalista izgledaju manje vane od konsenzusa
o islamu: njegovom osnovnom osobinom smatrana je latentna inferiornost. 6
Vardenburgovu studiju krasi jo jedna vrlina - on pokazuje
kako se ovih pet naunika oslanjalo na zajedniku intelektual~

nu i metodoloku tradiciju, ije je jedinstvo bilo istinski inter~

nacionalno. Od prvog kongresa orijentalista 1873. godine, na~
unici u toj oblasti poznavali su rad jedan drugog i vrlo direkt~
no oseali prisustvo jedan drugog. Vardenburg ne naglaava
dovoljno da su orijentalisti poznog devetnaestog veka bili me~
usobno vezani i politikim vezama. Snouk Hargronje je, prouivi islam, odmah otiao za savetnika danske vlade u pitanjima
upravljanja muslimanskim indoncanskim kolonijama; koloni~
jalni administratori Severne Afrike i Pakistana neprestano su
traili Makdonalda i Masinjona kao eksperte o stvarima islama;
i kako Vardenburg (suvie saeto) kae na jednom mestu, svih
pet naunika oblikovalo je koherentnu viziju islama, koja je
imala irok uticaj na vladine krugove u itavom zapadnom sve~
tu.7 Vardenburgovoj opseIVaciji moramo dodati da su ti nau~
nici dovrili - dovodei je do konanog konkretnog rafinmana
- tendenciju poznatu od esnaestog i sedamnaestog veka: da
tretiraju Orijent ne samo kao neodreen knjievni problem,
nego - prema Masonu~Urselu - kao "un ferme propos d 'assimi~
ler adequatement la valeur des langues pour penetrer les moe~
urs et les pensees, pour forcer meme des secrets de l'histoire"8
(kao vrstu nameru da se na pravi nain upije vrednost jezika
kako bi se prodrlo II obiaje i shvatanja, kako bi se istera1e tajne
istorije).
Ve sam govorio o inkorporaciji i asimilaCiji Orijenta, onako
kako su to inili pisci toliko razliiti jedan od drugog kao Dante
i Erbelo. Jasno je da postoji razlika izmeu tih napora i onoga
to je krajem devetnaestog veka postalo istinski zadivljujui
evropski kulturni, politiki i materijalni poduhvat. Kolonijalni
"grabe za Afriku", do kojeg je dolo u devetnaestom veku, nije,
naravno, ni II kom sluaju bio ogranien samo na Afriku. Niti je

280

Vidi Jacques Waardenburg, L'Islam dans le m;roir de I'Occi~

dent (The Hague, Mouton & Co., 1963).
6

281

, Ibid, str. 311.

8 P. Masson~Oursel, nLa Connaissance scientifique de l'Asie en
France depuis 1900 et les varietes de l'Orientalisme", Revue Philo~
soph/que 143, nos. 7-9 (juli-septembar 1953) , 345.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

prodor na Orijent bio iznenadna, dramatina ideja koja se javlja posle mnogih godina naunog prouavanja Azije. Moramo

lord Kromer rekao o ovom predmetu, koji mu je posebno leao na srcu:

imati na umu dug i spor proces prisvajanja, (okom kojeg se

Evropa, ili evropska svest, preobrazila od tekstualne i konte mplativne II administrativnu, ekonomsku, pa ak. i vojnu. Fundamentalna promena bila je prostorna i geografska, odnosno promena II kvalireru geografskog i prostornog razumevanja
Orijenta. Stoleima stara oznaka geografskog prostora istono
od Evrope kao l1 orijenta1noglt bila je delimino politika, delimino doktrinama, a delimino imaginacijska; ona nije impUcirala neminovnu vezu izmeu aktuelnog iskustva Orijenta i znanja o onome to je orijentalno, a Dante i Erbelo svakako nisu
imali pretenzija na osnovu svojih orijema!istikih ideja, izuzev

Jednostavni su razlozi zbog kojih je francuska civilizacija posebno privlana Azijatima i Levantincima. Ona je, ako emo pravo,
privlanija od engleske i germanske civilizacije, tavie lake ju je
podraavati. Uporedimo uzdranog, stidljivog Engleza, s njegovom drutvenom iskljuivou i ostrvskim navikama, i ivahnog,
kosmopolitskog Francuza, koji ne zna ta znai re stidljivost i koji
je posle deset minuta prisan prijatelj sa svakim sluajnim poznanikom. Poluobrazovani Orijentalac ne shvata da prvog, u svakom sluaju, krasi ozbiljnost, dok drugi esto samo igra ulogu. On hladno
gleda Engleza, a Francuzu se baca u naruje.

282

to su ove poduprte dugom naunom (a ne egzistencijalnom)

tradicijom. Meutim, kada Lejn, Renan, Banon i stotine drugih
devetnaestovekovnih evropskih putnika i naunika raspravljaju o Orijentu, smesta primeujemo mnogo prisniji, pa ak i vlasniki stav prema Orijentu i stvarima vezanim za Orijent. U klaSinOj i esto vremenski udaljenoj formi u kojoj su ga orijentalisti rekonstruisali, upravo II onoj aktuelnoj formi u kojoj se na
modernom Orijentu ivelo, u kojoj se on prouavao ili zamiljao, u geografski prostor Orijenta se prodrlo, on je proet, zauzet. Kumulativni efekat mnogih decenija suverenog zapadnjakog tretmana pretvorio je Orijent od tueg u kolonijalni
prostor. U drugoj polovini devetnaestog veka nije bilo presudno da li je Zapad prodro na Orijent i prisvojio ga, nego pre kako Britanci i Francuzi oseaju da su to uinili.
Britanski pisci o Orijentu, a britanski kolonijalni administratori jo vie, bavili su se teritorijom na kojoj je engleska
sila nesumnjivo bila u usponu , sve iako je domae stanovnitvo na pOVrini bilo sklono Francuzima i francuskom nainu
miljenja. No, kad je re o aktuelnom prostoru Orijenta, Engleska je tu bila zaista prisutna, a Francuska nije, osim kao
nestalna zavodnica orijentalnih geaka. Nema boljeg pokazatelja te kvalitativne razlike u prostornom stavu od onoga to je

283

Seksualni nagovetaji razvijaju se potom manje ili vie prirodno. Francuz je sav u osmehu, duhovit je, prijazan, po modi;
Englez je posveen poslu, vredan, bekonovski, precizan. Kramerov argument je, naravno , zasnovan na britanskoj solidnosti
nasuprot francuskOj zavodljivosti koja ni na koji nain nije
istinski prisutna u egipatskoj realnosti.
Moe li izazvati ikakvo iznenaenje Inastavlja Kromer] to Egipa
nin, sa svojim laganim intelektualnim teretom, nije kadar da vidi da
u osnovi Francuzovog rezonovanja lei neka zabluda, ili to daje
prednost prilino povrnoj briljanciji Francuza nad temeljnom,
neprivlanom vcednoom Engleza ili Germana? Pogledajmo, jo
jednom, teOrijsko savrenstvo francuskih administrativnih sistema, njihovu podrobnost i razradu , i odredbe koje su oigledno nainjene da odgovore na svaku mogunu sluajnost koja bi se pojavila. Uporedimo te osobine sa Englezovim praktinim sistemima,
koji postavljaju pravila u nekoliko osnovnih taaka, a masu detalja
ostavljaju individualnoj proceni. Poluobrazovani Egipanin daje,
naravno, prednost francuskom sistemu, jer je ovaj u svojoj spoljanjoj pojavi savreniji i lake se primenjuje. On, tavie, ne uspeva
da uvidi da Englez eli da razradi sistem koji e biti prikladan inje
nicama kojima se bavi, dok se osnovna primedba u primeni francuskih administrativnih procedura u Egiptu sastoji u tome to inje
nice preesto treba da se prilagode gotovom sistemu.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

Poto su Britanci doista prisutni II Egiptu, i poto (O prisustvoprema K.romeru - ne treba toliko da trenira Egipanov um, koli
ko da "oblikuje njegov karakter", zakljuak je da su efememe
privlanosti Francuza nalik lepoj gospoici s "donekle anifici
jelnim annom", dok je privlanost Britanaca nalik "trezveno; ,
starijoj matroni neto vee moralne vrednosti, ali manje zadovoljavajue spoljanjosti".9
U osnovi Kromerovog kontrasta izmeu solidne britanske
dadilje i francuske kokete lei prosto privilegija britanskog poloaja na Orijentu. "injenice kojima on [Englez] mora da se
bavi" znatno su sloenije i zanimljivije - zahvaljujui tome to
su engleski posed - od svega na ta bi mogao da ukae ivahni
Francuz. Dve godine po objavljivanju Modernog Egipta (1908),
Kromer je sebi /lozofski dao maha u delu Drevni I modernllmperijallzam (Ancient and Modem Imperialism) . Uporedenju
s romanskim imperijalizmom, s njegovom iskreno asimi1acionistikom, eksploatatorskom i represivnom politikom, britanski imperijalizam izgledao je Kromeru prihvadjiviji, makar bio i
malo bezbojan. U odreenim takama, meutim, Britanci su
bili dovoljno jasni, ak i ako je, prema 'prilino maglovitoj, aljkavoj, ali karakteristino anglosaksonskoj modi", izgledalo da
njihova imperija ne moe da se odlui za "jedan od dva osnova
- ekstenzivnu vojnu okupaciju ili princip nacionalnosti [za
podreene rase] ." No, ta neodlunost je, u krajnjoj liniji, bila
akademska, jer su se u praksi Kramer i Britanija opredelili pro-tiv "principa nacionalnosti". A postoji jo nekoliko stvari koje
treba primetiti. Jedno je - to se nije htelo odustati od imperije.
Drugo - to meani brakovi izmeu domaeg stanovnitva i Engleza, mukaraca i ena, nisu bili poeljni. Tree - i po mom miljenju najvanije - to je Kramer smatrao da britansko imperijalno prisustvo u istonim kolonijama ima trajno, ako ne i kataklizmino dejStvo na umove i drutva Istoka. Metafora kojom je

izraavao to dejstvo gotovo je teoloka, toliko je uKromerovom duhu bila snana ideja zapadnog prodora na prostranstva
Istoka. "ZemJja", kae on, "preko koje je jednom preao dah Zapada, oteao od naune misli, i prelazei ostavio trajan heleg,
ne moe nikada biti kao pre. "10
U takvim stvarima Kramer je ipak bio daleko od originalnog
razumevanja. Ono to je on video i nain na koji je to izrazio
predstavljali su uobiajenu struju medu njegovim kolegama,
kako u imperijalnom establimentu, tako i u intelektualnoj zajednici. Taj konsenzus je naroito primetan u sluaju Kromerovih potkraljevskih kolega, Karzona, Svetenbama i Lugarda. Posebno je lord Kanon uvek govorio imperijalnim lingua franca i
ak je nametljivije nego Kromer ocnao odnos izmeu Britanije
i Orijenta. Za njega, rekao je jednom prilikom, imperija nije
II predmet ambicije!!, nego IIpre svega velika istorijska, politika i
socioloka injenicaII. Godine 1909. podsetio je delegate na
Konferenciji Imperijalne tampe, II Oksfordu, da limi ovde obuavamo i aljemo vam vae guvernere i administratore i sudije,
vae Uitelje i propovednike i advokate." Ovaj gotovo pedagoki pogled na imperiju imao je za Karzona specifian kontekst u
Aziji, kontekstkoji oveka navodi da "zastane i razmisli".

284

Evelyn Baring, Lord Cromer, Modem Egypt (New York: MacmillanCo., 1908),2: 237-238.
9

285

Ponekad volim da zamiljam to veliko imperijalno tkanje kao

ogromnu strukturu poput Tenisonove "Palate umetnosti", iji su
temelji u ovoj zemlji, gde su postavljeni i gde ih mora odravati britanska ruka, ali iji su stubovi kolonije, a visoko iznad svega lebdi
ogromna azijska kupola.II
Imajui

na umu takvu tenisonovsku Palatu umetnosti, Karzon i Kromer bili su oduevljeni lanovi odbora obrazovanog
Evelyn Baring, Lord Cromer, Ancient and Modern Imperialism (London: John Murray, 1910), Str. 118, 120.
II George Nathaniel CUI'Zon, Subjects ofthe Day: Being a Selection of Speecbes and Wrltings (London: George Allen & Unwin,
1915), str. 4-5,10,28.
10

Orijentalizam danas

Orijentalizam

1909. koji je nastojao na stvaranju kole za orijentalne studije.

Pored toga to je setno primetio da bi mu poznavanje narod
nog jezika pomoglo tokom njegovih "gladnih tura" po Indiji,
Karzon je dokazivao da orijentalne studije spadaju u podruje
britanske odgovornosti na Orijentu. Dvadesetsedmog septembra 1909. rekao jeu Domu Lordova,

U velikoj meri, Kanonove ideje o orijentalnim studijama Jogiki proizlaze iz itavog stolea britanske utilitarne uprave u
kolonijama na Istoku i fLlozofije o tim kolonijama. Uticaj Bentama i Milovih na britansku vladavinu na Orijentu (a posebno u
Indiji) bio je znatan i efikasno je eliminisao viak regulative i
inovacija; umesto toga, kao to je ubedljivo pokazao Erik Stouks, utilitarizam, povezan s nasleem liberalizma i evangelicizma kao filozofije britanske vladavine na [~toku, naglaavao je
racionalan znaaj snane egzekutive, naoruane razliitim prekrajnim i krivinim zakonima, sistemom doktrina o stvarima
kakve su granice i zemJjina renta, i svuda- nesvodljivim supervizorskim imperijalnim autoritetom. t3 Ugaoni kamen itavog
sistema bilo je neprestano usavravano znanje o Orijentu, tako
da, dok tradicionalna drutva hitaju napred i postaju modema
trgovaka drutva, ne doe do gubitka paternalistike britanske kontrole, niti do gubitka prihoda. Meutim, pozivajui se,
mada ne mnogo elegantno, na orijentalne studije kao na "neophodo sredstvo imperije" t Kanon je pretvarao u statinu sliku
transakCije putem kojih su Englezi i domae stanovnitvo vodili
svoje poslove i zadravali svoja mesta. Od dana ser Vilijama
Dounsa, Orijent je bio kako predmet britanske vladavine, tako
i predmet britanskog znanj" podudaranje geografije, znanja i
sile, s Britanijom uvek na gospodarskom mestu, bilo je potpuno. Rei, kao to je to jednom uinio Karzon, da je "[stok univerzitet na kojem naunik nikada ne stie diplomu" bio je drugi
nain da se kae da Istok iziskuje neije prisustvo manje ili vie
zanavek. H
Ali, postojale su i druge evropske sile, meu njima Francuska i Rusija, koje su bez prestanka (moda i marginalno) ugroavale britansko prisustvo. Karzon je svakako bio svestan da sve

286

nae poznavanje ne samo jeziki istonih naroda, nego i njihovih

obiaja, njihovih oseanja, tradicija, njihove istorije i religije. naa
sposobnost da razumemo ono tO se moe nazvati genijem Istoka,
jedini je osnov na kojem bismo II

budunosti

mogli da odravamo

poziciju koju smo stekli i svaki korak koji se moe preduzeti za ojaanje tog poloaja moramo smatrati vrednim panje Vlade NjegovogVelianstva, ili rasprave II Domu Lordova.

Na konferenciji o ovom problemu II Mension House, pet godina kasnije, .Karzon je konano stavio taku na "i". Orijentalne
studije nisu nikakav intelektualni luksuz; one su, rekao je,
velika obaveza imperije. PO mome oseanju , stvaranje kole [orijentalnih studija - koja e kasnije postati kola orijentalnih i afri
kih studija na Londonskom univerzitetu] poput te u Londonu deo
je neophodne opreme imperije. Oni meu nama, koji su, na ovaj iH
onaj nain, proveli niz godina na Isroku, koji na te godine gledaju
kao na najsrenije godine svog ivota, i koji misle da je posao koji
smo tamo obavili, bio on mali ili veliki, predstavljao najveu odgovornost koja moe pasti na ramena jednog Engleza, oseaju da postOji praznina u naoj nacionalnoj opremljenosti, koju treba odLu
no ispuniti, i da e oni graani grada Londona, koji finansijskom
pomoi ili bilo kojim drugim oblikom aktivne i praktine pomoi
uzimaju uea u ispunjavanju te praznine, ispuniti patriotsku dunost prema imperiji i unaprediti ovu stvar i dobru voljU u ljudskoj
vrsti. II

Eric Stokes, The English Utilitarions and India (Oxford: elarendonPress, 1959) .
14 Navedeno u Michael Edwardes, High Noon ofEmpire: India
UnderCurzon (London, Eyre & Spottiswoode, 1965), str. 38-39.
lj

"Ibid, str. 184, 191-192 . O istoriji kole vidi C. H. Phillips, The

School of Oriental and African Studies, University of London,
191719157, Anlntroduction (London, Design for Print, 1967).

287

288

Orijentalizam danas

Orijentalizam

velike zapadne sile imaju isti odnos prema svetu kao Britanija.
Preobraaj geografije od "dosadne i pedantske" - to je bila Karzonova fraza za ono ega se geografija kao predmet akademskog prouavanja sada oslobodila - II "najkosmopolitskiju me-

njenoj univerzalnoj vanosti za itav Zapad, iji je odnos prema

ostatku sveta bio odnos iste pohlepe. No, geografski apetiti
mogu, takoe, uzeti oblik moralne neutralnosti svojstvene epi.
stemolokom impulsu da se neto pronae , da se o neemu
donese odluka, da se neto otkrije - kao kad u Srcu tame (Heart of Darkness) Marlou priznaje da ima strast za mape.

svim naukama'l govorio je upravo II prilog ovoj novoj zapadnoj, i iroko rasprostranjenoj pristrasnosti. Nije Kanon uzalud

1912. rekao u Geografskom drutvu, iji je bio predsednik, da je

nastupila apsolutna revolucija, ne samo II nainima i metodima
poduavanja geografije, nego i II proceni geografije od strane javnog mnjenja. Danas posmatramo geografsko znanje kao su!tinski
deo znanja uopte. Uz pomo geografije, i ni na koji drugi nain,
mi razumevamo dejstvo velikih prirodnih sila, distribuciju populacije, rast trgovine, irenje granica, razvoj drava, sjajna dostignua
ljudske energije II njenim razliitim ispoljavanjima.
Prepoznajemo geografiju kao pomonicu istorije ... Geografija
je, takoe, sestrinska nauka ekonomije i politike; i svakome ko se
poduhvatio da prouava geografiju znano je da u onom trenutku
kad skrene sa polja geografije, vidi da prelazi granicu geologije, zoologije, etnologije, hemije, fizike i gotovo svih srodnih nauka. Stoga imamo pravo da kaemo da je geografija jedna od prvih i najva~
nijih nauka: da je deo onih sredstava koja su neophodna za pravo
poimanje graanstva, i da je neophodan dodatak u stvaranju jav.
nog oveka. IS

Geografija je sutinski bila materijalni oslonac znanja o Drijen.

tu. Sve latentne i nepromenljive karakteristike Orijenta pOiva
le su na njegovoj geografiji i u njoj su imale koren. Tako je, na
jednoj strani, geografski Orijent hranio svoje stanovnike, ga
rantavao njihove karakteristike i defmisao njihove specifino
sti; a na drugoj je podsticao panju Zapada, ak i tako to jeposredstvom jednog od onih paradoksa koje tako esto otkriva
organizovano znanje - Istok bio Istok, a Zapad Zapad. Kosmopolitizam geografije sastojao se, po Karzonovom miljenju, u

"Curzon,Subjectso!tbeDay, su:. 155-156.

289

Satima bih gledao Junu Ameriku, ili Afriku, Hi Australiju, i izgubio

bih se u divotama istraivanja. U to vreme postojale su mnoge sie.
pe mrlje na zemlji i kad bih video neku koja bi na karti izgledala posebno privlano (ali sve tako izgledaju), stavio bih prst na nju i re
kao, Kad odrastem, otii u tamo. 16
Sedamdeset godina pre nego to je Marlou to rekao, Lamartina
nije muilo to su te slepe mrlje na mapi bile naseljene doma.
rocima; niti je, teorijski, bilo ikakvih rezeIVi u glavi Emera de
Vateta, vajcarskcrpruskog eksperta za meunarodno pravo,
kada je 1758. godine pozvao evropske drave da zauzmu terita.
riju naseljenu samo lutajuim plemenima.17 Bilo je vano dati
o svajanju dostojanstvo pripisujui mu odreenu ideju, pretva.
riti apetite za vie geografskog prostora u teoriju o prostornom
odnosu izmedu geografije na jednoj strani i civilizovanih ili ne.
civilizovanih naroda na drugoj. Ali, i Francuzi su znatno dopri.
neli ovim racionalizacijama.
Krajem devetnaestog veka, u Francuskoj su se politike i in
telektualne okolnosti u dovoljnoj meri podudanie da su mogle
da pretvore geografiju i geografske spekulacije (i u jednom i u
drugom smislu koji ta re ima) u privlanu nacionalnu razbibri
gu. Opta klima miljenja 11 Evropi bila je povoljna; svakako, uspesi britanskog imperijalizma dovoljno su govorili o sebi. Me.
utim, Francuskoj i francuskim misliocima o ovom predmetu
" Joseph Conrad, Heart of Darkness, u Youth and Two Other
Stories (Garden City, N. Y.: Doubleday, Page, 1925) , str. 52.
17 U vezi s jednim ilustrativnim detaljem iz de Vattelovog dela vi.
di Cumn, ed .,Imperialism, su:. 42-45 .

290

Orijentalizam danas

Orijentalizam

291

uvek je izgledalo da Britanija blokira ak i relativno uspenu

francusku imperijalnu ulogu na Orijentu . Pre francusko-pruskog rata, Orijent je II prilino; meri bio predmet politikih
snova na javi, koje nisu sneva1i samo pesnici i romansijeri. Evo

ta je, recimo, napisao Sent-Mark Zirarden II Revue de Deux

Mondes 15. marta 1862,
Francuska mora mnogo da uradi na Orijentu, zato to Orijent
mnogo oekuje od nje. On od nje trai ak vie nego to ona moe
da uradi; rado bi joj prepustio pmpunu brigu o svojoj budu nosti ,

to bi za Francusku i za Orijent bila velika opasnost: za Francusku,

zato to ona, II svojoj spremnosti da uzme II ruke stvar paenikih
naroda, ponaj de uzima na sebe vie obaveza nego to moe da
ispuni j za Orijent, zam tO svaki narod koji oekuje svoju sudbinu
iz inostranstva uvek ima samo nesigurnu sudbinu i zato to je za te

narode jedini spas onaj koji sami sebi donesu .18

Povodom ovakvih shvatanja Di.zraeli bi bez sumnje rekao, kao
to je esto inio , da Francuska ima samo "sentimentalno zanimanje" za Siriju (a Sirija je onaj Orijent o kojem je pisao irarden). Fikciju o "paenikim narodima" ('populations souffrantes") koristio je, naravno, Napoleon kad se obratio Egipanima
pozivajui ih da ustanu protivTurske i za islam. Tokom tridesetih, etrdesetih , pedesetih i ezdesetih godina patnika populacija na Orijentu bila je ograniena na hriansku manjinu u Siriji. I nije zabeleeno da je "l'Orient" traio od Francuske da ga
spase. Bilo bi, sve u svemu, tanije rei da je Britanija stajala na
putu Francuskoj na Orijentu , jer ak ako je Francuska odista
iskreno oseala obavezu prema Orijentu (a bilo je Francuza koji jesu), mogla je veoma malo da uini da stane izmeu Britanije
i ogromne mase zemlje kojom je ova upravljala od Indije do
Mediterana.
Citirano kod M. de Caix, La Syrie. u Gabriel Hanotaux, Htstotre des colonies.franfO tses, 6 tomova, (Paris: SOCiete de l'his[Qire
nationale.1929-1933). 3, 481.
18

Jedna od najupadljivijih posledica rata iz 1870. u Francuskoj je bio izvanredan procvat geografskih drutava i snano
o bnovljen zahtev za sticanjem teritorija. Na kraju 1871. Pariska
geografsko drutvo (Societe de geographie de Paris) objavilo je
da se vie ne osea ogranienim na "naune spekulacije". POzvalo je graanstvo da "ne zaboravi da je naa ranija nadmo
osporena onog dana kad smo prestali da se takmiimo ... da Civilizacija pobedi varvaI'Stvo". Gijom Deping, voa onoga to e biti nazvano geografskim pokretom priznao je 1881. da je tokom
rata 1870. "trijumfovao uitelj'\ imajUi na umu da su prave pobede one koje je Prusko nauno geografsko drutvo odnelo
nad francuskom stratekom a1jkavou . V1adin]ournal officlel
sponzorisao je broj za brojem o prednostima (i dobitima) geografskih istraivanja i kolonijalnih avantura; graani su u jedno m broju mogli od Lesepsa da naue o "mogunostima u Afri.
ci", a od Gamijea o "istraivanju Plave Reke". Nauna geografija
ubrzo je utrla put "komercijalnoj geografiji", tako to je uspostavljana veza izmedu naCionalnog ponosa zbog naunih i civilizacijskih dostignua i prilino rudimentarnog motiva profita,
veza koja e biti usmerena na podrku sticanju kolonija. Rei
ma jednog entuZijaste, "Geografska drutva su obrazovana kako bi prekinula fatalni arm koji nas dri vezanima za nae obale. Pomo ovom porivu za oslobaanjem stizala je sa svih strana, U~jUujUi i prijavu ila Verna - iji je "neverovatan uspeh",
kako Je nazvan, dokazao da je nauni duh na samom vrhuncu
rezonavanja - da stane na elo II svets ke kampanje naunog is~~ivanja", pa zatim plan za stvaranje ogromnog novog mora,
Juzno od severnoafrike obale, kao i projekt Ilvezivanja" Alira
~a Senegal eleznicom, "elinom trakom", kako su je zvali proJektanti. 19
1I

Ti se detalji mogu nai u: Vernon McKay, "Coloniallsm in the

French Geographical Movement", Geographical Review 33, no. 2
(April 1943) , 214232.
19

Orijentalizam danas

Orijentalizam

Veliki deo ekspanzionistikog ara II Francuskoj tokom poslednje treine devetnaestog veka proizlazio je iz eksplicitne
elje za kompenzacijom zbog pruske pobede 1870-1871. i, nita manje, iz udnje za takmienjem sa britanskim impecijalnim
postignuima . Toliko je snana bila ova druga elja, i toliko je
proizlazila iz duge tradicije francusko-engleskog rivalstva na
Orijentu, da se inilo da je Britanija doslovno mora za Francu
sku, jer je II svim stvarima koje su imale veze sa Orijemam svim
silama nastojala da dostigne Britaniju i da se nadmee s njom.
Kada je kasne 1870. Akademsko indokinesko drutvo (Societe
academique indo-chinoise) nanovo formulisala svoje ciljeve,
iznela je da smatra znaajnim "da se Indokina uvede II domen
orijentalizma". Zato? Da bi se Koin Kina pretvorila II tlfrancusiru Indiju". Za spoj vojne i trgovake slabosti II ratu sPruskom,
da se i ne pominje dugorona i izriita kolonijalna inferiornost
u poreenju s Britanijom, pripadnici vojske krivili su nedostatak ozbiljnijeg kolonijalnog poseda. "Snaga ekspanzije zapadnih rasa," dokazivao je vodei geograf La Ronsijer Le Nuri, "nje_
ni superiorni ciljevi, njeni elementi, njeni uticaji na ljudsku
sudbinu, bie lepa studija za budue istoriare." No, do kolonijalne ekspanzije moe doi samo ako se bela rasa prepusti svojoj sklonosti putovanju, koja je obeleje njene intelektualne

Onoga dana kad vi~e ne budemo na Orijentu i kad tamo budu

druge velike evropske sile, stae naa trgovina na Mediteranu, naa
budunost u Aziji, saobraaj naih junih luka. Bie isuenjedan od
najplodnijih izvora naegnactonalnog bogatstva. (Kurziv moj)

292

lO

nadmoi.
Iz ovakve teze proizalo je uobiajeno shvatanje Orijentu

kao geografskog prostora koji treba kultivisati, sa kojeg treba

ubirati plodove i koji treba nadzirati. U skladu s tim, umnoavale su se i slike poljoprivredne brige i iskrenog seksualnog interesovanja za Orijent. Evo jednog tipinog izliva oseanja, iz pera Gabrijela arma, 1880:

Agnes Murphy, The Ideology of French Imperialism, 18171881 (Washington: Catholic University ofAmerica Press, 1948), str.
46, 54, 36, 45.
20

293

Drugi mislilac, I.eroa-Bolije, jo je dalje razvio ovu filozofiju :

Drutvo kolonizuje kad samo dostigne visok stepen zrelosti i snage, ono stvara, ~titi, proizvodi dobre uslove za razvoj i dovodi do
muevnosti novo drutvo kojem je dalo ivot. Kolonizacija je najsloeniji i najdelikatniji fenomen socijalne fiziologije.
Ovo izjednaavanje samoreprodukcije s kolonizacijom odvelo
je Leroa-Bolijea prilino opakoj ideji da je sve ono to je ivo u
modernom drutvu "uveano ovim izlivanjem njegove bujne
aktivnosti napolje, iz sebe". Zato, rekao je,
Kolonizacija je ekspanzivna sila naroda; ona je njegova snaga reprodukcije; ona je njegovo uveanje t njegova multiplikacija u
prostoru j ona je potinjavanje univerzuma ili njegovog velikog dela jeziku, obiajima, idejama i zakonima toga naroda. 21
Poenta je ovde II tome to je prostor slabijih ili nerazvijenih regiona poput Orijenta shvaen kao neto to izaziva zanimanje,
prodor, oplodnju - ukatko kolonizaciju od strane Francuske.
Geografske koncepcije, doslovno i figurativno, uklonile su diskretne entitete, odvojene granicama i meama. Nita drugaije
od preduzetnikih vizionara poput Lesepsa, iji je plan bio da
oslobodi Orijent i Okcident njihovih geografskih granica, francuski administratori, geografi i trgovci izUvali su svoju bujnu aktivnost na prilino nehajan, feminin Orijent. Postojala su geografska drurva iji su broj i lanstvo dvostruko nadmaivali sva
evropska; postojale su mone organizacije poput Francuskog
komiteta za Aziju (Comite de l'Asie fran~aise) i Komiteta za Orijent (Comite d'Orient) ; postojala su nauna drutva, a meu
njima je glavno bilo Azijsko drutvo (SOCiete asiatique), sa svo"Ibid, str. 189, 110, 136.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

jom organizacijom i lanstvom vrsto uzglobljenim II univerzitete, institute i vladu . Svako od njih je na svoj nain uinilo da
francuski imeresi na Orijentu postanu stvarniji i supstancijalniji. Moralo se okonati gotovo itavo stolee onoga to danas izgleda kao pasivno prouavanje Orijenta pa da se Francuska. tokom dveju poslednjih decenija devetnaestog veka, okrene svojim transnacionalnim odgovornostima.
U jedinom delu Orijenta gde su se britanski i francuski interesi prekJapa1i, na teritoriji sada beznadeno bolesnog Otomanskog carstva, dva antagonista sukobljavala su se s gotovo
savrenom i karakteristinom konzistencijom. Britanija je bila
u Egiptu i Mesoporamijij nizom kvazi-fiktivnih sporazuma s lokalnim (i nemonim) glaveinama komrolisala je Crveno more,
Persijski zaliv i Suecki kanal, kao i najvei deo masivne teritorije
izmeu Mediterana i Indije. Francuska je, na drugoj strani, bila
osuena da lebdi nad Orijenrom, izranjajui povremeno kako
bi nastavila one projekte koji su ponavljali Lesepsovuspeh s ka
nalom; u najveem delu, ti su projekti bili e1ezniki, kao sirij.
sko-mesopotamijska pruga, koja je trebalo da ide preko manjevie britanske teritorije. Uz to, Francuska je sebe videla kao za
titnicu hrianskih manjina - Maronita, Haldejaca, Nestorija
naca. No, Britanija i Francuska sloile su se u naelu, da je, kad
doe vreme, neophodno podeliti azijsku Tursku. I pre, i za vre
me Prvog svetskog rata tajna diplomatija je nastojala da podeli
Bliski Orijent najpre na sfere uticaja, zatim na mandatne (ili
okupirane) teritorije. U Francuskoj se veliki deo eskpanzioni
stikog sentimenta, koji se formirao u vreme vrhunaca geograf
skog pokreta, usredsredio na planove o podeli azijske Turske,
ak do te mere da je u Parizu 1914. godine "otpoela spektakularna kampanja" u tom cilju.:u U Engleskoj su bezbrojni komite
ti ovlaeni da proue i preporue najbolji nain da se Orijent
podeli. Iz jedne od komisija kakav je bio Bansenov komitet

(Bunsen Committee) nastae kasnije udrueni anglo-francuski

timovi, medu kojima je najuveniji bio onaj koji su vodili Mark

Sajks i Zor Piko. Ravnopravna podela geografskog prostora bila je pravilo u tim planovima, koji su takoe predstavljali srni.
ljen napor da se ublai anglo-francusko rivalstvo. Jer, kao to
je Sajks pisao u memorandumu,

294

bilo je jasno ... da e pre ili kasnije dOi do arapskog ustanka i da

Francuzi i mi treba da budemo u boljim odnosima ako neemo da
se ustanak pretvori II kletvu umesto da bude blagoslov... 23
Animoznosti su ostale. A njima se pridruio jo jedan razlog
iritacije, prOiziao iz Vilsonovog programa nacionalnog samoodreenja, koji kao da je, kako e primetiti sam Sajks, ponitavao
itavu konstrukciju kolonijalnih i deobnih shema, do koje su
Sile zajedniki dole. Neumesno je ovde raspravljati o itavoj
zamrenoj i duboko kontroverznoj istoriji Bliskog Orijenta u
ranom dvadesetom veku, kad su njegovu sudbinu odreivale
Sile, domae dinastije, razliite nacionalistike panije i pokreti,
cionisti. Neposrednije je vaan udnovat epistemoloki okvir
kroz koji se gleda na Orijent i iz kojeg su Sile dela1e.Jer, uprkos
razlikama, Britanci i Francuzi videli su Orijent kao geografski - i
kulturalni, politiki, demografski, socioloki i istorijski - entitet, nad ijom su sudbinom verovali da imaju tradicionalno
ovlaenje. Za njih Orijent nije bio iznenadno otkrie, ni isto
istorijska sluajnost, nego prostor istono od Evrope, ija je
vrednost u naelu bila jedinstveno definisana evropskim poj
movima, a posebno pOjmOvima koji su oznaavali da je ba
Evropa - evropska nauka, akademske diSCipline, evropsko
shvatanje i uprava - zasluna to je Orijent pretvoren u ono to
je bio sada. A to je - svejedno da li svesno ili nesvesno - bilo pa.
stignue modernog orijentalizma.
Postojala su dva glavna metoda kojima je orijentalizam isporuivao Orijent Zapadu u ranim dvadesetim godinama. Na jed

22 Jukka

Nevakivi, Britain, France, and tbe Arab Middle East,

1914-1920 (London, Athlone Press, 1969), str. 13.

295

23 Ibid,

str. 24.

296

Orijentalizam danas

Orijentalizam

noj strani bile su diseminativne sposobnosti modeme nauke,

njen aparat za difuziju II naunim profesijama, na univerzitetima, u profesionalnim dru ~tvima. istraivakim i geografskim
organizacijama, izdavakoj industriji. Sve to je, kao to smo videli, izgraeno na prestinom autoritetu pionirskih naunika,
putnika i pesnika, ija je kumulativna vizija obrazovala kvintesencija1ni Orijenti doktrinarna - ili doksoloka - manifestacija
takvog Orijenta ono je to sam ovde nazvao larcnrnim orijentalizmom. Svakome ko je hteo da kae neto smisleno o Orijentu
latentni orijentalizam davao je iskaznu sposobnost koja se mogla iskoristiti, ili pre mobilisati, i pretvoriti II smislen diskurs za
aktuelnu priliku. I zato, kad je Balfur u Donjem Domu 1910.
godine govorio o Orijentalcima, morao je imati na umu te iskazne sposobnosti u teku em i prihvatljivo racionalnom jeziku
svog vremena, kojim je ono to se naziva "orijentalnim" moglo
da se imenuje i da bude predmet rasprave bez opasnosti od
prevelike nerazumljivosti. No, kao i sve iskazne sposobnosti i
diskursi koje oni omoguavaju, latentni orijentalizam bio jeduboko konzervativan - to jest, posveen samoouvanju . Prenoen sa generacije na generaciju, on je bio deo kulture, u istoj
meri jezik o jednom delu realnosti kao to su to bile geometrija
iH faika. Orijentalizam nije zasnivao svoju egzistenciju na svojoj otvorenosti, svojoj prijemivosti za Orijent, nego pre na svojoj unutranjoj, repetitivnoj konzistenciji u pitanjima sopstvene konstitutivne volje-za-mo na Orijentu. Zahvaljujui tome,
orijentalizam je bio kadar da preivi revolucije, svetske ratove i
doslovno komadanje imperija.
Drugi metod kojim je orijentalizam isporuivao Orijent Zapadu bio je rezultat jedne vane konvergencije. Decenijama su
orijentalisti govorili o Orijentu, prevodili tekstove, objanjavali
civilizacije, religije, dinastije, kulture, mentalitete, kao akademske objekte, skrivene od Evrope svojom neuoporedivom stranou. Orijenta1ist je bio ekspert, kao Renan ili Lejn, iji je pasao u drutvu bio da tumai Orijent svojim zemljacima. Odnos
izmeu orijentalista i Orijenta bio je sutinski hermeneutiki:

pred dalekom, jedva pojm1jivom civilizacijom ili kulturalnim

spomenikom, orijentalistiki naunik smanjivao je opskurnost
prevodei, portretiui sa simpatijama, iznutra shvatajui teko
pristupaan objekt. No, orijentalist je ipak ostajao izvan Orijenta, koji je, ma koliko da je predstavljan kao pojmljiv, ostajao s
one strane Okcidenta. Ta kulturalna, temporalna i geografska
udaljenost izraavana je metaforama dubine, tajnovitosti i seksualnog obeanja: fraze kao nvelovi istonjake neveste" ili "nedokuivi Orijent" prelazile su u svakodnevni jezik.
No, gotovo paradoksalno, distanca izmeu Orijenta i Okcidenta neprestano se smanjivala tokom itavog devetnaestog
veka. S poveanjem trgovakih, politikih i drugih egzistencijalnih veza Istoka i Zapada (na nain o kojem smo sve vreme govorili), :razvijala se tenzija izmeu dogme o latentnom orijentaUzmu, s osloncem u prouavanjima "klasinog Orijenta, i opisa postojeeg, modernog, manifestnog Orijenta, kako su ga ar
tikulisali putnici, hodoasnici, dravnici i ostali. U trenutku koji
je nemogue precizno odrediti tenzija je uzrokovala konvergenciju dva tipa orijental~_ma. KonvergenCija se verovatno _
mada je ovo samo spekulacija - odigrala kada su orijentalisti,
poev od Sasija, preduzeli da savetuju vlade o tome ta je Orijent u stvari. Tu je uloga posebno treniranog i opremljenog
ekspena primila dodatnu dimenziju: na orijentalistu se moglo
gledati kao na specijalnog zastupnika zapadnih sila u njihovoj
politici prema Orijentu. Svaki uen (i ne tako uen) evropski
putnik na Orijentu oseao se kao reprezentativni Zapadnjak
koji je dospeo iza koprene nerazumljivosti. To je Oigledna istina za Banona, Lejna, Dautija, Flobera i ostale velike linosti o
kojima sam raspravljao.
Otkria Zapadnjaka o manifestnom i modernom Orijentu
postajala su sve neophodnija to su vea bila zapadna teritorijalna osvajanja na Orijentu. Tako je ono to su naunici orijentalisti definisali kao "sutinski" Orijent bilo ponekad osporavano, ali je u mnogim sluajevima potvrivano kad je Orijent postao stvarna administrativna obaveza. Svakako, Kromerove teo-

297

l1

Orijentalizam danas

Orijentalizam

rije o Orijentaleima, steene na osnovu tradicionalnog orijen~

ta1isti kog arhiva - obilato su potvrene dok je on imao aktua1~
nu vlast nad milianima Orijentalaca. To nije bilo ni[a manje
istina kad je re o francuskom iskustvu II Siriji, Sevemoj Africi i
drugde II francuskim kolonijama, onakvima kakve su bile. No,
konvergencija izmeu doktrine latentnog orijentalizma i isku
stva manifestnog orijentalizma nikada nije delovala dramatini
je nego kada su, posle Prvog svetskog rata, Britanija i Francuska
razmatrale mogunosti cepanja azijske Turske. Tu je, poloen
na operacioni sto radi hirurke intervencije, Evropski Bolesnik
o doivao sve svoje slabosti, karakteristike i topografske konture.
Orijentalista je, sa svojim posebnim znanjem, igrao neprocenjivu ulogu II ovoj intervenciji. Ova njegova kljuna uloga ne
ke vrste mjnog agenm unutar Orijenta ve je na neki nain obznanjena kada je britanski naunik Edvard Henri Palmer poslat
na Sinaj 1882. godine da odmeri antibritanska oseanja i njihovu mogunu upotrebu u korist arapske pobune. Palmer je ubijen, ali on je bio samo najneuspeniji meu mnogima koji su
obavljali slinu slubu za Imperiju, slubu koja je sada postala
ozbiljan i zahtevan posao, delimino povere n regionalnim
"ekspertima". Nije uzalud drugi orijentalist D. G. Hagan, autor
uvenog izvetaja o istraivanju Arabije, pod prikladnim naslovom Prodor u Arabiju (1be Penetration ofArabia, 1904)," bio
ef Arapskog biroa u Kairu za vreme Prvog svetskog rata. I nije
bilo sluajno to su ljudi i ene poput Gertrude Bel, T. E. Lorensa i Sv. Dona Filbija, koji su svi bili eksperti za Orijent, postavljeni na Orijent.kao zastupnici Imperije, prijatelji Orijenta, formulatori alternativne politike zahvaljujui svom prisnom i ekspertskom poznavanju Orijenta i Orijentalaca. Oni su bili tIgru.

pa" - kako ih je Lorens jednom nazvao - povezana kontradiktornim miljenjima i linim slinostima : velikom individualnoU , simpatijom i intuitivnom identifikacijom s Orijentom, ljubomorno uvanim oseanjem line misije na Orijentu, kultivisano m ekscentrinou , konanim neprihvatanjem Orijenta.
Za sve njih. Orijent je bio njihovo direktno, neobino iskustvo
Orijenta. U njima su orijentalizam i efektivna praksa postupanja s Orijentom dobili svoju konanu evropsku formu pre nego
to je Imperija iezla i prenela svoj legat na druge kandidate za
ulogu dominantne sile.
Individualisti kakvi su bili ovi nisu pripadali akademskom
svetu . Ubrzo emo videti da su bili batinici akademskog prouavanja Orijenta, ne pripadajui ni na koji nain zvaninom i
profesionalnom drutvu naunika orijentalista. Njihova uloga,
meutim, nije bila da ogranie akademski orijentalizam, niti da
ga potkopaj u , nego pre da ga uine efikasnim. U njihovoj genealogiji nalazili su se ljudi poput Lejna i Bartona, kako zbog svoje
enciklopedijske autodidaktinosti, tako i zbog preciznog, kvazi-naunog znanja o Orijentu, koje su oigledno upoljavali
kad su se bavili stvarima Orijenta ili pisali o njima. Redovne studije Orijenta oni su zamenjiva1i nekom vrstom latentnog orije ntalizma, koji im je bio lako pristupaan u imperijalnoj kulturi njihove epohe. Njihov nauni referentni okvir, takav kakav je
bio, oblikovali su ljudi poputVilijema Mjuira, Antonija Bevana,
D. S. Margoliuta, arisa Lajala, E. D. Brauna, R. A. Niko1sona,
Gija Le Strana, E. D. Rosa i Tomasa Arnolda, koji su takoe di
rektno vodili poreklo od Lejna. Njihove imaginacijske perspek
tive poticale su u principu od njihovog uvenog savremenika
Radjarda Kiplinga, koji je tako upeatljivo pevao o uvanju tisu
verenosti nad palmom i borom".
Razlika izmeu Britanije i Francuske u tim stvarima bila je
potpuno u skladu sa istorijom svake od tih nacija na Orijentu : Britanija je bila tamo; Francuska je alila zbog gubitka Indije i teritorija u meupros toru . Krajem veka Sirija je p os tala
glavna ia francuske aktivnosti, ali ak je i {amo opti ko n

298

24

D . G. Hogarth, The Penetration ofArabia: A Record ofthe De-

velopment ofWestern Knowledge Concerning The Arabian Penin

sula (New York: FrederickA. Stokes, 1904). O istom problemu postojl jo jedna dobra knjiga: Robin BidwelJ, Tra vellers in Arabia
(London , Paul Hamlyn, 1976).

299

Orijentalizam danas

Orijentalizam

senzus bio da Francuzi ne mogu da se takmie s Britancima

ni po kvalitetu osoblja, ni po stepenu politikog uticaja. Anglo-francusko nadmetanje oko otomanskog plena oseala se
i na bojnom polju Hejaza, II Siriji, II Mesopotamiji - ali na
svim tim mestima, primetio je jedan mudar ovek, Edmond
Brernon, francuske orijentaliste i lokalne eksperte nadmaile
su II izvrsnosti i taktikom manevrisanju njihove britanske
kolege?' Osim sluajnog genija kakav je bio Luj Masinjon, nije postojao francuski Lorens, ili Sajks, ili Bel. Ali, postojali su
odluni imperijalisti kao i Franklin-Bujon. Predajui na pariskoj Alliance fran~aise 1913. godine, Grof de Kresati, glasni
imperijalist, proglasio je Siriju linim francuskim Orijentom,
prostorom francuskih politikih, moralnih i ekonomskih interesa - interesa, dodao je, koji se moraju braniti tokom tog
"age des envahissants imperia1istes" (doba osvajakih imperijalista); a ipak, Kresati je primetio da je Francuska, uprkos
svojim trgovakim i industrijskim preduzeima na Orijentu,
uprkos daleko najveem broju studenata u francuskim kolama, bila neprestano ukana na Orijentu, ugroena ne samo od
strane Britanije, nego i Austrije, Nemake i Rusije. Ako Francuska treba da nastavi da predupreuje povratak. islama, "le retour de l'Islam", bolje je da zauzme Orijent: taj je argument predloio Kresati, a podrao ga je senator Pol Dumer. z6 Ta shvatanja
su ponovljena II mnogobrojnim prilikama i, odista, Francuska
je dobro stajala u Severnoj Africi i u Siriji posle Prvog svetskog rata, ali Francuzima je, kako su i sami oseali, izmicala
posebno, konkretno upravljanje sve samosvesnijim orijentalnim stanovnitvom i teorijski nezavisnim teritorijama, koje su
Britanci sebi uvek upisivali u zaslugu. Na kraju, moda je razlika koju ovek uvek osea izmeu modernog britanskog i

modernog francuskog orijentalizma stilska razlika; uvoz generalizacija o Orijentu i Okcidentu, oseanje razliitosti izmeu Orijenta i Okcidenta, poeljnost okcidentalne dominacije
nad Orijentom - sve je to isto II obema tradicijama. Jer, od
mnogo elemenata koji ine ono to obino zovemo "ekspenizam", jedan od najmanifestnijih je stil, koji je rezultat specifinih svetskih okolnosti koje tradicija, institucije, volja i inteligencija oblikuju u fonnaInu artikulaciju. Sada se moramo
okrenuti upravo ovom presudnom, primetnom i modernizovanom rafinmanu orijentalizma u ranom dvadesetom veku.

300

Edmond Bremond. Le Hedjaz dans la guerre mondiale (Pari., Payot, 1931), stc. 242lf.
26 Le Comte de Cressaty, Les Interets de la France en Syrle (paris , Floury, 1913).
25

301

2. Stil, ekspertiza, vizija:

Svetovnost orijentalizma
Onakav kakav se pojavljuje u nekolikim poemama, u romanu kao to je Kim i u prevelikom broju popularnih fraza a
da bi bio ironijska fikcija, Kiplingov Beli ovek, kao ideja,
kao persona, kao stil postojanja, vrlo dobro je, reklo bi se,
posluio mnogim Britancima dok su boravili u inostranstvu.
Boja njihove koe odvajala ih je na dramatian i ohrabrujui
nain od mora domorodaca; ali, Britanci koji su se kretali
meu Indusima, Mrikancima ili Arapima posedovaH su i pouzdano znanje da pripadaju dugoj tradiciji egzekutivne odgovornosti prema obojenim rasama, tradiciji na ije su se iskustvene i duhovne rezerve mogli osloniti. O toj tradiciji, njenoj slavi i tekoama pisao je Kipling slavei "putU kojim je
Beli ovek ktenuo u kolonijama,
To je, eto, put kojim koraa Beli ovek
Kad krene da isti zemljuPod nogama gvoe, a nad glavom vinova loza
I bezdan u svakoj ruci.
Koraali smo tim putem- mokrim ivetrovitim putemAvodi nam je bila naa izabrana zvezda.

Orijentalizam danas

302

0 , dobro je za svet kad Beli ovek koraa

Svojim drumom, jedan uzdrugog!27

Beli ovek najbolje obavlja "ienje zemlje" kad je II delikamoj

uzajamnoj saglasnosti sa svojim drugovima, to je aluzija na postojeu opasnost od evropskog rivalstva II kolonijama; ako propadne pokuaj da se politika koordinira, KipIingov Beli ovek
potpuno je pripremljen da ide II cat: "Sloboda za nas i sloboda
za nae sinove, / A ako ne uspe sloboda, onda rat." Iza maske
prijateljskog vodstva, koju nosi Beli ovek, uvek postoji izriita
spremnost da se upotrebi sila, da se ubija i da se bude ubijen.
Ono to njegovoj misiji daje dostojanstvo jeste izvesno osea
nje intelektualne posveenostij on je Beli ovek, ali ne jz istog
profita. jer njegova tlodabra.na zvezda", pretpostavlja se, stoji
daleko iznad zemaljske dobiti. Mnogi Beli Ljudi sigurno su se
esto pitali za ~ta se to bore na ovom "mokrom i vetrovitom pu~
tu" i sigurno su se nebrojeni meu njima udili kako im to sama
boja njihove koe daje nadmoan ontoloki status i veliku mo
nad velikim delom naseljenog sveta. No, na kraju krajeva, za lG
plinga i one na iju je percepciju i retoriku on uticao, biti Beli
ovek predstavljalo je neto to se potvruje samo sobom. o
vek postaje Beli ovek zato to jeste Beli ovek; a to je jo vanije, "ispiti tu au", iveti tu nepromenljivu sudbinu u "dani~
ma Belog oveka" ostavljalo je oveku malo vremena za dok<r
na razmiljanja o poreklu , uzrocima, istorijsko; logici.
Zato je biti Beli ovek bilo i ideja, i realnost. Podrazumevalo
je promiljenu poziciju prema belom kao i prema ne~belom
svetu. Znailo je - u kolonijama - govoriti na odreeni nain,
ponaati se prema odreenom kodu pravila, ak oseati odreene stvari, a ne oseati neke druge. Znailo je imati specifine
sudove, procene, gestove. Bila je to fonna autoriteta kOjOj, oe
kivalo se, moraju da se povinuju i belci i obojeni. U instituciRudyard IGpling, Verse (Garden City, N. Y.' Doubleday&Co.,
1954), str. 280.
21

Orijentalizam

303

nalnoj formi koju je uzimala (kolonijalne uprave, konzularna

tela, trgovinske institucije) , ona je bila delatnost izraavanja,
prenoenja i sprovoenja politike prema svetu, a u okviru te
delatnosti vladala je - makar i uz izvesnu individualnu slobodu
_ bezlina zajednika ideja o Belom oveku. Biti Beli ovek,
ukratko, predstavljalo je sasvim konkretan nain da se bud~ u
svetu, da se ovlada stvarnou, jezikom i miljenjem. Omogucavalo je odreeni stil.
Sam Kipling nije se mogao tek tako dogoditi; isto vai i za
njegovog Belog oveka. Takve ideje i njihovi autori nastajali su
iz sloenih istorijskih i kulturalnih okolnosti, od kojih najmanje dve imaju mnogo zajednikog sa istorijom orijentalizma u
XIX veku. Jedna od njih je kulturalno sankcionisani obiaj primene velikih generalizacija, shodno kojima je realnost podeljena na razliite kolektive: jezike, rase, tipove, bOje, memalitete,
pri emu je svaka kategorija pre vrednosna interpretacija nego
neutralna oznaka. Ispod ovih kategorija lei rigidno binama
opozicija "naih" i "njihovih", u kojoj prvi uvek zloupotrebljavaju druge (ak u toj meri da "njihove" pretvaraju iskljuivo u
funkCijU tInaih"). Tu opoziciju pojaale su ne samo antropologija, lingvistika i istOrija, nego, naravno, i Darvinova teza o preivljavanju i prirodnOj selekCiji, kao i - nita manje presudnoretorika visokog kulturalnog humanizma. Ono to je piscima
kakvi su bili Renan i Arnold davalo pravo na generalizacije o rasi
bio je oficijelni karakter njihove fonnirane kulturalne pismeno-sti. "Nae" vrednosti bile su (dopustite da kaemo) liberalne,
humanistike, korektne; podupirale su ih tradicija lepe knjievnosti, infonnisana nauka, racionalno istraivanje; kao Evropljani (i beli ljudi), podrazumevati smo da se svaka pohvala njihovih vrlina odnosi i na nas. No, ljudska partnerstva, nastajala po
navijanjem kulturalnih vrednosti, bila su iskljuiva iS[Q koliko i
ukljuiva. Za svaku ideju o "naem" nainu, kojoj su u prilog go-varili Arnold, Raskin, Mil, Njumen, KarIaji, Renan, Gobino ili
Cont, stvarana je nova spona u lancu, koja "nastI je povezivala,
dok je jo jedan autsajder izbacivao. Iako je to uvek rezultat ta-

304

Orijentalizam

Orijentalizam danas

kve retorike gde god i kad god se ona pojavi, moramo imati na
umu da je Evropa XIX veka podigla impozamno zdanje nauke i
kulture, da tako kaemo, II lice aktuelnim aursajderima (koJo
nijama, siromanima, delikventima). ija je uloga II kulturi bila
da omogue definiciju onoga za ta sami po svojoj konstituciji

nisu bili prikladni."

Druga okolnost zajednika kreaciji Belog oveka i orijentalizmu jestc "poljc". kojim oba gospodare, kao i oseanje da takvo polje saddi osobene oblike, ak rituale ponaanja, uenja i
posedovanja. Samo Okcidenta1ac (Zapadnjak) , moe, recimo,
da govori o Orijentaleu, ba kao to je Beli ovek taj koji moe
da oznai i imenuje obojene, ili ne-bele. Svaki iskaz koji bi nai
nio neki orijenralista ili Beli ovek (a oni su obino bili zamenljivi) otkrivao je oseanje nesman1jive udaljenosti koja razdvaja
bele od obojenih , ili Okcidentalce od Orijentalaca; tavie, iza
svakog iskaza odjekivala je tradicija iskustva, nauke i obrazovanja, koja je ddala obojenog-Orijentalca u poloaju objekta koji
prouava belt Okcidentalac, umesto vice versa. Tamo gde je
jedan bio u poziciji moi- kao to je, recimo, bio Kromer- Orijentalac je pripadao sistemu pravila iji je princip bio prosto da
obezbedi da se njjednom Orijentaleu ne omogui da bude ne
zavistan i da sam vlada sobom. Tu se polazilo od pretpostavke
da Orijentalce, poto nemaju pojma o samoupravi, za njihovo
dobro treba drati u tom poloaju.
Poto je Beli ovek, kao i orijentalist, iveo veoma blizu lini
je napetosti, drei obojene na distanci, oseao se obaveznim
da spremno definie i redefinie podruje koje istrauje. Odlomci narativnih opisa pravilno se smenjuju sa odlomcima preformulisanih definicija i sudova koji prekidaju naraciju; taj ka-

Tema iskljUivanja i ograniavanja u kulturi XIX veka igra vanu ulogu u delu Michela Foucaulta, pogotovu II njegovoj knjizi
Discipline and Punish, The Birth of the Prison (New York Pantheon Books, 1977) i History of Sexuality. Volume I, An Introduction (New York, Pantheon Books, 1978).

305

rakteristian

stil pisanja proizveli su orijentalni eksperti koji su

operisali sluei se IGplingovim Belim ovekom kao maskom.
Evo ta je T. E. Lorens pisao V. V. Riardsu 1918. godine,
.. .Arapi podstiu moju imaginaciju. To je stara, stara CivilizaCija koja se prOistila od domaih bogova i od polovine one pompe koju
naa uri da usvoji. Jevanelje oskudice u materijalnim dobrima
dobra je stvar, a oigledno podrazumeva i neku vrstu moralne
oskudice. Oni razmiljaju trenutno j nastoje da klize kroz ivot bez
savladavanja prepreka ili osvajanja vrhova. Delimino je posredi
mentalni i moralni umor, rasa ve istro'ena, pa kako bi izbegli [ekoe, prinueni su da odbace veliki deo onoga to mi smatramo
as nim i ozbiljnim: a ipak, ne delei ni na koji nain njihovu taku
gledita, mislim da mogu da je dovoljno razumem da bih na sebe i
druge strance pogledao iz njihovog ugla, i ne osuujui ga. Znam
da sam im ro i da u to uvek biti; ali ne mogu da mislim da su gori,
ba kao to se ni sam ne mogu promeniti da budem njima nalik.29
Sli nu

perspektivu, ma kako razliit bio predmet o kojem se

raspravlja, nalazimo u ovim zapaanjima Genrude Bel:
Koliko je hiljada godina trajalo ovo stanje stvari I naime, da Arapi ive u "stanju rata"], rei e nam oni koji budu itali najranije zapise o
unutranjoj pustinji, jer se ono javlja u prvima od njih, ali tokom
svih tih vekova Arapi nisu izvukli nikakvu mudrost iz iskustva. Nikada nisu bezbedni, a ponaaju se kao da im je bezbednost hleb svagdanji.}O
Ovome, kao glasu , moemo dodati njeno dalje zapaanje o
ivotu tl Damasku :
POi njem neodreeno

da shvatam ta znai civilizacija velikog isto njakog grada, kako oni ive, ,ta misle; i uspela sam da naem s

28

The Letters of T. E. Lawrence of Arabia, ed. David Garnett

(1938); reprint. ed., London, Spring Books, 1964), str. 244.
}o Gertrude Bell, The Desert and the Sown (London: William
29

Heinemann, 1907), str. 244.

306

Orijentalizam danas

Orijentalizam

njima zajedniki jezik. Verujem da je injenica da sam Engleskinja

od velike pomoi... Na ugled u svetu je skoio tokom poslednjih
pet godina. Razlika je veoma vidljiva. Mislim da je II velikoj meri du
gujemo uspehu nae vlade II Egiptu ... Poraz Rusije mnogo znai , a
moj je utisak da energina politika Lorda Kanona II Persijskom za
livu i na granicama Indije znai jo vie. Niko ko ne zna Istok ne moe da shvati koliko je sve to povezano. Nije nikakvo preterivanje rei da e engleskog turistu II Damasku gledati popreko ako engleska
misija bude oterana sa kapija Kabula.~1

sluila da svede Arapina na njegove sutinske atribute i da ga u

tom procesu moralno iscrpi. Ono to nam preostaje jest Arapin
kakvim ga zamilja Belova: stolea iskustva i nikakva mudrost.
Kao kolektivni entitet. Arapin, onda, ne akumulira nikakvu egzistencijalnu niti semantiku gustinu . Ostaje isti, izuzev kad je
re o iscrpljujuim rafmiranostima koje pominje Lorens, s kraja
na kraj "zapisa o unutranjoj pustinji". Moemo da pretpostavimo da su, u sluaju da je odredeni Arapin radostan, ili pak tuan zbog smrti svog deteta iH roditelja, ako osea nepravdu politike tiranije, ova iskustva neminovno podreena prostoj, neulepanoj i istrajnoj injenici da je on Arapin.
Primitivizam takvih stanja egzistira simultano bar u dvema
ravnima: u definiciji, koja je reduktivna; i (prema Lorensu i BelovoD, u realnosti . Ova apsolutna koincidencija nije prosta koincidencija. Na jednoj strani, mogla je biti nainjena samo spolja, zahvaljujui reniku i epistemolokim instrumentima stvorenim da stignu do srca stvari koliko i da izbegnu distrakcije
sluajnosti, okolnosti ili iskustva. Na drugoj strani, koincidencija je bila jedinstveni rezultat sadejstva metoda, tradicije i politike. Svaki od ovih inilaca je, na odreeni nain , brisao razlike
izmeu tipova - Orijentalca, Semita, Arapina, Orijenta - i obi
ne ljudske stvarnosti, Jejtsove "nesavladive misterije bestija1ne
flore'" u kojoj ive sva ljudska bia. Naunik istraiva izjednaavao je tip koji nosi naznaku "orijentalni" sa svakim pojedina~
nim Orijenta1cem kojeg bi sreo. Godine tradicije dale su izvesnu legitimnost diskursu o semitskom ili orijentalnom duhu. A
politiki smisao poduavao je, kako je to krasno izrazila Selova,
da na Istoku "sve to ide zajedno". Primitivnost je, dakle, bila inherentna Orijentu, ona je bila Orijent; toj ideji, kao merilu koje
nadivljava vreme i iskustvo, morao se vratiti svako ko se bavi
Orijentom ili pie o njemu.
Postoji odlian nain da se razume vanost svega toga za bele zastupnike, eksperte i savetnike za pitanja Orijenta. Za Lorensa i Belovu od znaaja je bilo da njihova razmatranja oArapima ili O rijentalcima pripadaju prepoznatljivoj i autoritativnoj

U ovakvim iskazima odmah primeujemo da "Arapin" ili "Arapi"

imaju auru apartnosti, definitivnosti i kolektivne konzistencije
koja brie svaki trag individualnog Arapina koji poseduje linu
istoriju koju je moguno ispriati. Ono to je podstaklo Lorensavu imaginaciju bila je jasnost Arapa, i kao slike, i kao pretpostavljene ft.Iozofije o (ili stava prema) ivotu: u oba sluaja, ono
ega se Lorens dri jeste Arapin kao da je vien iz proiujue
perspektive nekoga ko nije Arapin, i nekoga za koga je takva nesamosvesna primitivna jednostavnost kakvu poseduju Arapi
neto to definie posmatra, u ovom sluaju Beli ovek. No,
arapska rafiniranost, koja sutinski korespondira sa Jejtsovom
vizijom Vizamije gde

Plamenovi [koji] ne hrane lomau, i nije ih upalila kremenjaa ,

Niti ih ometa oluja, plamenovi zaeti plamenom,
Gde dolaze duhovi zaeti krvljU
I nestaju sve sloenosti gneva32
povezuje se s arapskom nepromenljivou, kao da Arapi nisu
bili podloni uobiajenim procesima istorije. Paradoksalno,
Lorensu izgleda da su se Arapi iscrpH u samoj svojoj vremenskoj postojanosti. Zato je ogromna starost arapske civilizacije
Gertrude Bell,FromHer Personal Papers, 1889-1914, ed Elizabeth Burgoyne (London, Ernest Benn, 1958), str. 204.
32 William Butler Yeats, "Byzantium", The Collected Poems (New
York Macmillan Co., 1959), str. 244.
31

307

308

Orijentalizam danas

Orijentalizam

309

konvenciji ili fonnulaciji, onoj koja je bila kadra da sebi potini

detalj. Aji, odakle su, da budemo precizniji. poticali "Arapi","Semiti" ili "OrijentaJci"?
Primeti1i smo da je tokom XIX veka ",od pisaca kakvi su bili
Renan, Lejn, Floher, Koseo de Parseval, Marks i Lamartin, generalizacija o "Orijentu" crpla snagu iz pretpostavljene reprezentativnosti svega orijentalnog; svaki deo Orijenta govorio je o
svojoj orijenta1nosti. tako da je atribut orijentalnosti ponitavao svaki primer koji bi govorio neto drugo. Orijent~ni ovek
bio je pre svega Orijentalac, pa tek onda ovek. Takvo radikalno tipiziranje pojaavale su nauke (ili diskursi, kako ja volim da
ih zovem). koje su ile, unatrag i nanie, II smeru kategorizacije
vrsta, to je, takoe, trebalo da prui ontogenetsko objanjenje
za svakog lana vrste. Tako su unutar iroke, polupopuJarne
oznake kakva je "orijentalni" pravljene neke distinkcije s nau
nijom validnou; one su se, u principu, najveim delom zasnivale na tipu jezika - recimo, semitskog, dravidskog, hamitskog
- ali su bile kadre da brzo pribave antropoloke, psiholoke, bioloke i kulturalne dokaze koji bi ih poduprli. Renanov"semitski", na primer, bio je jezika generalizacija koja je, uRenanovim rukama, mogla usisati svakovrsne paralelne ideje, od anatomije, istorije, antropologije, pa ak i geologije. "Semitski" se
onda mogao koristiti ne samo kao prost opis ili oznaka; on je
mogao biti primenjen na bilo koji kompleks istorijskih i politi
kih dogaaja, kako bi ih skresao na nukleus koji im prethodi, a
istovremeno im je inherentan. lISemitskin je, prema tome, bio
transtemporalna, transindividualna kategorija, iji je cilj da na
temelju pre-egzistentne "semitske" sutine predVidi svaki zaseban in "semitskog ponaJanja", kao i da tumai sve aspekte ljudskog ivota i aktivnosti u okvirima nekog zajednikog "semitskog" elementa.
Neobian uticaj ovih ideja na liberalnu evropsku kulturu
poznog devetnaestog veka nee nas uditi ako se setimo da su
nauke kakve su lingvistika, antropologija i biologija pretendovale da budu empirijske, a ni u kom sluaju spekulativne ili ide-

a1istike.

Renanov semitski, kao i Bopov iodo-evropski, bio je,

istina, konstruisani objekt, ali je smatran loginim i neizbenim
kao proto[orma, s obzirom na nauno pojmljive i empirijski
protumaIjive podatke o specifinim semitskim jezicima. Tako
je, dokse pokuavalo da se [onnulie prototipski i primitivni jeziki (kao i kulturalni, pSiholoki i istorijski) tip , postojao i "pokuaj da se definie primamo ljudski potcncijal",,5) iz kojeg su
uniformno izvoeni specifini primeri ponaanja. No, taj pokuaj bio bi nemoguan da se - na klasino empiricistiki nain
nije verovalo da su duh i telo meduzavisne realnosti, obadve
prvobitno odreene datim nizom geografskih, biolokih i kvaZi-istorijskih uslovnosti.3 Od tih ustovnosti, koje su za domoroce leale izvan domaaja otkria ili introspekcije, nije se kasnije
moglo umai. Te empiricistike ideje podravale su pristr3snost orijemalista prema starini. U Svim njihovim studijama"
klasinog" islama, budizma ili zoroastrizma oni su, kako je to
priznao Dr Kasabon Dord Eliotove, oseali da postupaju
"kao neki drevni duh koji luta svetom i pokuava mentalno da
ga konstruie onakvog kakav je bio nekada, uprkos ruinama i
zbu njujuim promenama".35
Da su ove teze o jezikim , civilizacijskim i najzad rasnim karak(eristikama bile samo jedna strana akademske rasprave me.
du evropskim univerzitetskim strunjacima i naunicima, mogli bismo ih zanemariti kao dekor neke nevane drame koja nikada nee stii na scenu. Poenta je, meutim , u tome da su i
uslovi rasprave i rasprava sama bili veoma iroko rasprostranjeni ; u kulturi poznog XIX veka, kako je rekao Lajone! Triling, "rasna teorija, podsticana nacionalizmom u usponu i imperija1i" Stanley Diamond, In Search oftbe PrImitive, A Crltique ofCIvilization (New Brunswick, N.)., Transaction Books,1974), str. 119.
}~ Vidi Harry Bracken, "Essence,Accident and Race",Hermathena !l6 (Winter 1973), str. 81-96
" George Eliot, Mlddlemarcb, A Study of Provinciai Li/e
(1872; reprint ed., Boston, Houghton Mifflin Co., 1956), str. 13.

Orijelltallzam daYUls

Orijentalizam

zrnom koji se irio, podupna nepotpunom i ravo asimilovanom naukom, gotovO da nije dovoena II pitanje. Rasna teorija, ideje o primitivnom poreklu i primitivnim klasifikacijama,
modema dekadencija, progres civilizacije, sudbina bele (ili arijevske) rase, potreba za kolonijalnim teritorijama - sve su 10 bili
elementi II neobinom amalgamu nauke, politike i kulture, i
ji je cilj uvek gotovo bez izuzetka bio da Evropu ili evropsku
rasu uzdigne da vlada nad ne-evropskim delovima ljudske vrstc. Postojala je, takoe, opta saglasnost da, prema udnovato
preobraenoj varijanti darvinizma, koju je sankcionisao sam
DaIVin, moderni Orijentalei predstavljaju degradiran i ostatak
nekadanje veliine j drevne ili "klasine" civilizacije Orijenta
mogle su se nazreti kroz nered postojee dekadencije, ali samo
zato to su (a) beli specijalisti, raspolaui veoma istananim
tehnikama mogli da obave prosejavanje i rekonstrukciju i (b)
zato to se renik velikih generalizacija (Semiti, Arijevci, Orijentalci) nije odnosio na niz fikcija, nego pre na itavu lepezu prividno objektivnih distinkcija o kojima je vladala opta saglasnost. Tako su napomene o tome za ta su Orijentalci sposobni,
a za ta ne, poduprte biolokim "istinama", kao to su one koje
iznosi "Bioloki pogled na nau inostranu politiku" od arisa
Majida ("A Biological View of Our Foreign Policy''' 1896), Borba za ivot u ljudskom drutvu Tomasa Henrija Hakslija (Tbe
Struggle for Existence in Human Society, 1888), Socijalna evolucija od Bendamina IGda (Social Evolution, 1894), Istorija
intelektualnog razvoja na tragu moderne evolucije Dona
Krozijea (History of Intellectual Development on tbe Lines of
Modern Evolution, 1897-1901) i Biologija britamke politike
arisa Harvija (Tbe Biology of Britisb PolitiCS, 1904) ." Ako su,
pretpostavljalo se, jezici onoliko razliiti jedan od drugog koli-

ko su tvrdili naunici, onda su i korisnici jezika - njihov duh,

kultura, potencijali, pa ak i njihova tela - razliiti na slian nain. Iza ovih distinkcija stajala je snaga ontoloke, empirijske
istine, zajedno sa ubedljivom demonstracijom takve istine u
srudijama porekla, razvoja, karaktera i sudbine.
Ovde se mora naglasiti da je ta istina o distinktivnim razlikama izmedu rasa, cvilizacija i jezikft bila (ili je pretendovala da
bude) radikalna i neizbrisiva. Ila je do dna stvari, tvrdila je da
se ne moe pobei od porekla i tipova koje je to poreklo omoguilo; postavila je izmeu ljudskih bia stvarne granice, na
osnovu kojih su konstruisane rase, nacije i civilizacije; nametala je vizij u koja se udalj avala od obine, koliko i pluralne ljudske realnosti kakva lei u radostima, patnji, politikoj organizaciji, i skretala panju u suprotnom, reuogcadnom smeru, onamo gde lee nepromenijivi koreni. Naunik nije mogao da izbegne te korenove, isto koliko ni Orijentalac nije mogao da izbegne ttSemile" ili "Arape", ili "[nduse, iz kojih ga je njegova aktuelna realnost - uniena, kolonizovana, relrogradna - iskljui
vala u svim sluajevima izuzev kada je bio potreban za didakti
ku prezentaciju belih istraivaa.
Profesija specijalizovanog istraivaa davala je jedinstvene
privilegije. Seamo se da je Lejn mogao da se izdaje za Orijentalca, a da pri tom zadri svoju naunu distancu. Orijentalci koje je prouavao postali su, zapravo, njegovi Orijenta1ci, jer ih je
gledao ne samo kao stvarne ljude nego i kao monumentalni
predmet svog izvetaja o njima. Ta dvostruka perspektiva okur3ivala je neku vrstu slrukturisane ironije. Na jednoj strani,
postojao je niz ljudi koji ive u tekuem vremenu; na drugoj , ti
ljudi - kao predmet njegovog prouavanja - postajali su "Egipani", UMuslimani" ili "Orijentalci". Samo je naunik mogao da
uoi diskrepanciju izmeu dva nivoa i da njome upravlja. Prvi
nivo uvek je naginjao veoj razliitosti, ali je ta razliitost uvek
ograniavana i retrogradno svoena na radikalnu ravan optosti. Svaki moderan, domai primer pona!anja postajao je viak
koji treba poslati natrag na originalnu ravan koja je II tom pro-

310

"*

Lionel TriUing. Matthew Arnold (1939; reprint ed., New

York, Meridian Books, 1955), str. 214.
,,7 Vidi Hannah Arendt, The Origins of Totalitarlanism (New
York: Harcourt Bracejovanovich, 1973) , str. 180, napomena 55.

311

Orijentalizam danas

Orijentalizam

cesu ojaana . Orijentalizam kao disciplina sastojao se upravo II

prd.kse. Snaga Smitovog d ela lei prosto u radikalnoj d e mi tologizaciji Semita. Izbrisane su no minalne barijere koj e su svetu
postavljali islam ili judaizam j Smit koristi semitsku filo logiju,
mitologiju i or ijentalistiku nauku da "konstruie ... hipotetiku
~li k u razvoja socijalnih Siste ma, ko ja e biti u skladu sa svim
arapskim injenicama ." Ako slika uspe da u to tem izmu ili oboavanju ivotinja o tkrije ranije, a jo uve k uticajne kore nove
mo no teizma, naunik je bio u spean. I to, kae Smit, uprkos i~
njenici da su "na i muhamedanski izvori, ko liko go d su mogli,
spustili veo preko svih detalja starog neznaborva.!>3t1
Smitovo delo o Semitima po krivalo je o blasti kakve su teo~
logija, knjievnost i istorija; nastalo je s puno m sveu o delu
koje su stvorili p re thodni o rijentalisti (vidi, reCimo, Smi tov e~
stoki napad na Renanovu Istoriju naroda Izraela IHistoire du
peup le d'Isra!!11 iz 1877) i tO je jo vanije, bilo je zamilje no
kao pomo u razumevanju modernih Semita. Jer Smit je, i ni
mi se, bio glavn a spo na u intelektualnom lancu koji je B e l og~
oveka-kao-eksperta povezivao s modernim Orijentom . Nijed~
na u aurena mudrost koju su kao o rijentalnu ekspertizu isporu ili Lorens, Hogart, Belova i drugi ne bi bila mogua bez S mi~
ta. Niti bi Smi t, ak i kao istraiva starine, imao i polovinu autorite ta da nije, p o red toga, bio u direkmom dodiru sa "arapskim
injenicama" . U Smitovom pisanju se "razumevanje>! primitivnih kategorij a povezuje sa sposobnou da se iza empirijskih
udljivosti vide o pte istine i to je ono to mu daje teinu. tavi~
e, upravo je taj poseban spoj odredio stil ekspertize, na koj em
su Lo rens, Belova i Filbi izgradili svoju reputaCiju .
Kao i Barto n i acls auti pre njega, Smit je putovao u Hejaz
izmeu 1880. i 188 1. Arabija je bila posebno privUegovano mesto za o rijentaliste, ne samo zato to muslimani tretiraju islam
kao genius loci Arabije, nego i zato to Hejaz istorijski deluj e

312

tom l1 otpravljanju t1

Lejnova sposobnost da se bavi Egipanima kao postojeim

ljudima i kao ozakonjen;em etiketa suigenerls bila je II funkciji
kako orijentalizma kao discipline, tako i opteg pogleda na bHs koistone muslimane ili Semite. Ni II jednom narodu koliko II
o rijentalnim Semi tima nije bilo moguno videti spojene sadanjicu i korene. Jevreje i muslimane, kaopredmetorijenta1isti.
kih studija, bilo je lako razumeti ako se ima II vidu primitivno
poreklo: to je bilo (a II izvesnom smislu je jo uvek) ugaoni kamen modernog orijentalizma. Renan je Semite zvao primerom
zaustavljenog razvoja, a [Q je, funkcionalno govorei , postepeno sve vie znailo da za orijenta1isre moderni Semit, ma koliko
sim verovao da je moderan, nije nikada mogao da iskorai iz
okvira onih organizacionih zahteva koje mu je nametalo njego~
vo poreklo. Ta vladavina funkcionalnosti delovala je uporedo
na vremenskom i prostornom planu. Nijedan Semit nije napre~
davao u vremenu nakon razvoja "klasinogIt perioda; nijedan
Semit nikada nije mogao da se oslobodi pastoralnog, pustinj~
skog pejzaa svog atora i plemena. Svako ispoljavanje aktuelnog "semitskog" ivota moglo je da se povee, i povezivana je,
sa primitivnom eksplanatornom kategorijom "semitskog".
Izvrna snaga takvog referentnog Sistema, na osnovu kojeg
je svaki pojedinani primer stvarnog pona!anja mogao da se
svede na mali broj eksplanatomih kategorija "poreklatt, bila je
krajem devetnaestog veka znatna. U orijentalizmu, ona je bila
ekvivalent birokratije u javnoj upravi. Depanman je bio kori
sniji od individualnog dosijea, a ljudsko bie je, u principu, bilo
znaajno kao prilika da se otvori dosije. Orijentalistu na delu
moramo da zamislimo u ulozi slubenika koji slae veoma irok
asortiman dosijea u veliki onnac na kojem pie "Semiti". Uz pomo novih otkri a u polju komparativne i primitivne antropologije, naunici kakav je Vilijam Robertson Smit mogli su da raz~
vrstaju stano vnike Blisko g Isto ka i piU o n jihovim roda k.im i
b ra nim obiajima , o oblicima i sadrajima njihove religijske

313

~8 W. Robertson Smith, Kinship and Marriage in Early Arabia ,

ed. Stanley Cook (190 7j reprint ed., Oesterhout, N. B.: Anthropological Publications, 1966), Stf . xi ii, 241.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

isto onako golo i zaostalo kao i geografski; zbog roga je arapska

pustinja smatrana mestOm o kojem se, kad je II pitanju prolost, moe govoriti II potpuno istoj formi (i s istim sadrajem)
kao kad se govori o sadanjosti. U Hejazu moe da se govori O
muslimanima, modernom islamu i primitivnom islamu ne vodei rauna o distinkeijama. Tome rcniku osloboenom is[Ocijskog osnova Smit je bio kadar da prui ig dodatnog autoriteta koji su obezbeiva1e njegove semirske studije. U njegovim
komentarima nalazimo stanovite naunika koji raspolae
svim onim to prethodi islamu,Arapima i Arabiji. Otuda:

tvrdi se da islam - makar i predstavljajui veru Arapa - nije zaista reformisao bazini arapski pre-islamski konzervativizam. A
to i nije sve. Jer, ako je islam bio uspean kao religija, to je bilo
zato to je nemamo dozvolio da se te "autentine" arapske
predrasude uvuku u njega; za tu taktiku (koja je, sad vidimo,
ila na ruku islamu) treba da kriviino Muhameda, koji je, na kraju krajeva, bio kripto-jezuita. Ali, sve je to manje-vie izbrisano
poslednjom reenicom u kojoj "nas" Smit uverava da nita od
onoga to je rekao o islamu ne vai, jer sutinski aspekt islama
kakav poznaje Zapad nije, na kraju krajeva, "muhamedanski".
Orijentalista oigledno ne osea obavezu da potuje principe identinosti i nekontradiktornosti. Ono to je jae od njih jeste njegova ekspertiza, zasnovana na neoboriVO; kolektivnoj
istini, koja u celosti stOji u okviru fLlozofskog i retorikog domaaja orijentaliste. Smit je kadar da ne trepnuvi govori ollsiromanom, praktinom i ... konstitucionalno ireligijskom habitusu arapskog duha", o islamu kao "organizovanoj hipokriziji", o
tome kako je nemogue "oseati ikakvo potovanje prema muslimanskoj pobonosti, u kojoj su formalizam i tato ponavljanje svedeni na sistem" . Njegovi napadi na islam nisu relativisti
ki, jer on nimalo ne sumnja da su evropska i hrianska superiornost stvarne, a ne zamiljene. U osnovi, Smitova vizija sveta je
binama, kao to pokazuju sledei odlomci,
Putnik Arapin sasvim je drugaiji od nas. Za njega je trud koji lei u
kretanju od mesta do mesta samo optereenje, on ne osea radost
u naporu {kao to "mi" oseamo] i guna zbog gladi i umora koliko
god moe (za razliku od "nasll]. Nikada neete ubediti Orijentalca
da, kad sjaete s kamile, moete imati i drugih elja osim da se smesta spustite na iliin i prepustite se odmaranju (isterlh), puei i pijui. Ni pejza ne moe naroito da impresionira Arapina [ali moe
"nas"J.oW

314

Karakteristino

je za muhamedanstvo da celokupna nacionalno

oseanje uzima religijski aspekt, kao to su i cela dr"avna zajednica
i socijalne [anne muslimanskih zemalja odevene II religijsku odoru. Ali, bila bi greka pretpostaviti da istinsko religijsko oseanje
predstavlja osnov svega to samo sebe opravdava uzimajui religiOzni oblik. Predrasude Arapa imaju koren u konzervativizmu koji lei dublje nego njihovo verovanje u islam. Doista, velika je greka
Prorokove religije to se tako lako preputa predrasudama rase u
kojoj je prvi put obznanjena i to je pod svoju zatitu uzela tolike
varvarske i zastarele ideje, za koje je ve Muhamed morao videti da
nemaju nikakvu religijsku vrednost, ali koje je uneo u svoj sistem
kako bi ubrzao propagiranje svojih refonnisanih doktrina. No,
mnoge predrasude koje nama izgledaju najizrazitije muhamedanske nemaju osnova u Koranu. 39
Re

"nama" u poslednjoj reenici ovog logiki neverovatnog

odlomka tano definie prednost Belog oveka. Ona "nam"
omoguava da u prvoj reenici kaemo kako je sav politiki i socijalni ivot "odeven" u odoru religije (islam se, dakle, moe
okarakterisati kao totalitarni), a da se zatim u drugoj kae kako
je religija samo maska koju muslimani stavljaju na sebe (drugim reima, muslimani su II sutini hipokriti). U treoj reenie(
W. Robertson Smith, Lectures and Essays, ed. John Sutherland Black i George Chrysta1 (London, Adam & Charles Black,
1912), str. 492-493.
39

315

"Mi" smo ovo, "oni" su ono. Koji Arapi, koji islam, kada, kako,
shodno kojem testu: te razlike su, izgleda, beznaajne za Smito<o Ibid, str.

492, 493, 511, 500, 498-499.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

vo prouavanje Hejaza i iskustvo koje je tamo imao. Kljuna

taka je da sve to se moe znati ili nauiti o "Semitima" i"Orijentalcimall smesta dobija potvrdu ne samo II arhivima, nego i
direktno na terenu.
Dela velikih orijentalnih eksperata II Englesko; i Francuskoj
proizila su iz jednog takvog prinudnog okvira, kojim je moder-

Hagarta i Belove) njihov profesionalni angaman na Istoku

(kao to je bio Smitov) nije predstavljao nikakvu prepreku da
ga duboko preziru. Za njih je glavno bil') da islam i Orijent sau
vaju pod kontrolom Belog oveka_
Iz tog projekta izranja nova dijalektika. Od eksperta za Orijent vie se ne zahteva da prosto "razume": Orijent sada mora
da bude nainjen tako da ispunjava zahteve i obeanja, njegova
snaga mora da se upie u u nae" vrednosti, civilizaciju, interese,
ciljeve. Znanje o Orijentu direktno je prevedeno u aktivnost, a
rezultati su pocistakli nove struje misli i akcije na Orijentu . No,
[o e na drugoj strani, zahtevati da Beli ovek iznova potvrdi
svoju kontrolu, ali ovog puta ne kao autor naunog dela o Orijentu nego kao tvorac savremene istorije, Orijenta kao hitne ak
tualnosti (koju, zato to ju je on zapoeo, moe ispravno razumeti samo ekspert). Orijentalist je sada postao figura orijental
ne istorije, nerazluivod nje, njen oblikovatelj, njen karakteristi ni znak za Zapad. Evo te dijalektike u malom:

316

ni "obojeni"

ovek

neopozivo vezan za opte istine koje su o

njegovim prototipskim jezikim , antropolokim i doktrinarnim precima formulisali beli evropski naunici. U taj okvir uncH su ovi eksperti i svoje privatne mitologije i opsesije, koje su

pisci kao auti i Lorens prouavali s ogromnom energijom.

Svaki od njih - Vilfrid Skon, Blant, Dauti, Lorens, Belova, Hogart, Filbi, Sajks, Stors - verovao je da je njegova vizija Orijentalca individualna, stvorena na osnovu nekog izrazito linog susreta sa Orijentom, islamom, ili Arapima; svaka je izraavala opti prezir prema zvaninom znanju o Istoku. "Sunce me je pretvorilo u Arapina,lI pisao je auti u Arabia Deserta, "ali me nikada nije zavelo II orijentalizam. No, u konanoj analizi svi oni (izuzev Blanta) izraavali su tradicionalno zapadnjako neprijateljstvo prema Orijentu i strah od njega. Njihova shvatanja dala
su istananost i linu boju akademskom stilu modernog orijentalizma s njegovim repertoarom velikih generalizacija, tendenciozne "nauke" kojoj se ne moe prigovoriti, reduktivnih formula. Na istoj strani na kojoj se podsrneva orijentalizmu, auti
kae: "Semit lii na oveka koji do oiju sedi u kloaki a obrve mu
dotiu nebo.""I) Na temelju takvih generalizacija, oni su postupali, obeavali, preporuivali kakva da bude javna politika; i da
ironija bude vea, II svojim rodnim kulturama dobijali su identitet belih Orijentalaca - iako (kao II sluaju Dautija, Lorensa,
"I Charles M. Doughty, Travels Ln Arabia Deserta, 2"d ed., 2
vols. (New York: Random House, n. d .), 1, 95 . Vidi i sjajan lanak
iji je autor Richard Bevis, "Spiritual Geology: C. M. Doughty and
the Land of the Arabs", Victorian Studies 16 (December 1972) ,
163-181.

317

Neki Englezi, kojima je Kiener bio zapovednik, verovali su da e

arapska pobuna protiv Turnka omoguiti Engleskoj da, borei se sa
Ne makom, uporedo pobedi njenog saveznika Tursku. Njihovo
poznavanje prirode, snage i zemlje naroda koji govore arapskim jezikom navelo ih je da veruju da e ishod takve pobune biti srean: i
naznailo je njen karakter i metod. Tako su dopustili da pone , poto su od britanske vlade dobili formalna uveravanja da e pomo
za nju stii. No, pobuna erifa Meke za veinu je ipak dola kao iznenae nje i zatekla je saveznike nespremne. Probudila je meovita
oseanja i stvorila izrazite frontove prijatelja i neprijatelja, zbog i
jih sudarenih ljubomori je njena stvar poela da propada."2
To je Lorensov sinopsis prve glave dela Sedam stubova mudrosti (The Seven Pillars o/Wisdom) . "Znanje" Itnekih Engleza" zainje na Orijentu pokret ija "stvar" raa meovito potomstvo;

"2 T.

E. Lawrence, The Seven Pillars of Wisdom: A Triumph

(1926, reprin! ed., Garden City, N. Y., Doubleday, Doran & Co.,
1935) , str. 28.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ambiguiteti, napola izmiljeni, rragi.komini rezultati ovog novog, oivljenog Orijenta postaju predmet ckspertsk.ih tekstova,
nove forme orijentalistikog diskursa koji je porodio viziju sa
vremenog Orijenta, ne kao naracije, nego samo kao sloenosti,
problema, iZneverenc nade - s Belim Orijenta1istikim autorom koji ga proroki, artikulisano definie.
Poraz naracije vizijom - to je sluaj ak i II delu kakvo je Se

devetnaestog veka: nema pribeita iza "Semita" ili "orijentalnog duhati; oni su konane take, koje zadravaju svaku varijantu orijentalnog ponaanja u granicama opteg pogleda na ita.
vo polje. Kao disciplina, kao profeSija, kao specijalizovani j~Lik
ili diskurs, orijentalizam se oslanja na postojanost itavog Orijenta, jer bez "Orijenta" ne moe postojati ni konzistentno,
shvatljiVO i artikulisano znanje zvano "orijentalizam". Tako Orijent pripada orijentalizrnu, ba kao to se pretpostavlja da pa.
stoji podesna informacija koja pripada Orijentu (iJi informacija

318

dam stubova mudrosti, tako

pria - ve smo sreli II

izmedu

holistikog

oigledno nainjenom

da bude

Lejnovim Modernim Egipanima. Sukob

shvatanja Orijenta (opis, monumentalni

protokol) i naracije zbivanja na Orijentu predstavlja sukob na

nekoliko nivoa, ukljuujui i nekoliko razliitih tema. Poto SC
taj konflikt esto obnavlja II diskursu o orijentalizmu, imamo
razloga da ga ovde ukratko analiziramo. Orijentalist istrauje
Orijent odozgo, s ciljem da ovlada itavom panoramom koja se
prostire pred njim - kulturom, religijom, duhom, istorijom,
drutvom . Da bi to postigao, on mora da vidi svaki detalj kroz
shemu redukcionistikih kategorija (Semiti, muslimanski duh,
Orijent, i tako dalje) . Poto su te kategorije primamo shematske i delatvome, i poto se, manje-vie, pretpostavlja da nijedan Orijentalac ne moe da poznaje sebe na nain na koji ga
moe poznavati orijentalist, koherentnost i snaga svake vizije o
Orijentu zavisi, na kraju krajeva, od linosti, institucije ili diskursa ija je svojina. Svaka sveobuhvatna vizija je sutinski konzervativna i imali smo prilike da primetimo kako su se, u istoriji
ideja o Bliskom Istoku na Zapadu, te ideje odrale bez obzira
na sve dokaze koji bi ih dovodili II pitanje. (DOista, moemo da
tvrdimo da te ideje proizvode dokaze koji dokazuju njihovu validnost.)
Orijentalist je, u principu, pokreta takvih sveobuhvatnih
vizija; Lejn je tipian primer pojedinca koji veruje da je poti
nio svoje ideje ili, ak, ono to vidi, potrebama nekog "nau
nog" pogleda na itav fenomen kolektivno poznat kao Orijent
ili orijentalna nacija. Vizija je stoga statina, ba kao to su statine i naune kategorije koje oblikuju orijentalizam poznog

319

o Orijenru).

Ovaj statini sistem "sinhronijskog esencijalizma","') koji

sam nazvao vizijom zato to pretpostavlja da itav Orijent moe
biti vien panoptiki, stoji pod stalnim pritiskom. Izvor pritiska
je naracija, i to zato to dijahronija ulazi u sistem ukoliko se ijedan orijentalni detalj prikae u pokretu, u razvoju. Ono to je
izgledalo stabilno - a Orijent je sinonim za stabilnost i nepromenJjivu venost - sada izgleda nestabilno. Nestabilnost sugerie da je istOrija, sa svojim disruptivnim detaljima, svojim tokovima promena, svojom tendencijom ka rastu, padu, ili drama
tinom pokretu, moguna na Orijentu i za Orijent. Istorija i naracija kojom je istorija predstavljena tvrde da je vizija nedovoljna, da "Orijent" kao bezuslovna omoloka kategorija ini nepravdu potencijalu realnosti da se menja.
taVie, naracija je specifian oblik koji je pisana istorija
uzela da bi parirala postojanosti vizije. Lejn je osetio opasnost
od naracije kad je odbio da da linearni oblik samome sebi i svojoj informaCiji, dajui prednost, umesto toga, monumentalnoj
formi enciklopedijske ili leksikografske vizije. Naracija potvruje ovekovu snagu da se rodi, razvija i umre, tendenCiju institUCija i aktuelnosti da se menjaju, verovatnou da e moder4)

U vezi s raspravom o ovom pitanju vidi TalalAsad, "Two Euro-

pean Images of Non-European Rule", u Anthropology and the ColonialEncounter, ed. TalalAsad (London: Ithaca Press, 1975), str.
103118.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

nost i savremenost konano preuzeti "klasine" civilizacije; iznad svega, ona potvruje da dominacija vizije nad realnou nije nita vie nego volja za mo, volja za istinu i interpretaciju, a
ne objektivni uslov istorije. Naracija, ukratko, uvodi II jedinstvenu meeu vizije suprotno gledite, perspektivu, svest; ona
naruava mirnou apolonijskih fikcija koju vizija potvruje.

nadahnutu sanjanu palatu svojih nacionalnih misli ... Sve potinje

ne provincije Carstva nisu za mene bile vredne jednog mrtvog englesko g mladia . Ako sam vratio Istoku ne to od njegovog samopotovanja, neki cilj , neku ideju : ako sam standardnu vladavinu belog
n ad crvenim u inio potrebnijom, podigao sam te narode do stepena za novi komonvelt, u kojem e dominantne rase zaboraviti svoje
surove uspehe, a beli i crveni i uti, i smei i crni stati jedni kraj drugih, bez pogleda iskosa, u slubi itavom svetu.46

320

Kad je. kao rezultat Prvog svetskog rata, Orijent uao II istoriju , posao su obavili orijentalisti-kao-zastupnici. Hana Arentje
briljantno zapazila da je zasrupnik imperije pandan birokratije, to je znailo da su - ukoliko je kolektivno akademsko
preduzee zvano orijentalizam bilo birokratska institucija, zasnovana na odreenoj konzeIV3tivnoj viziji Orijenta - takvo; viziji na Orijentu sluili zastupnici imperije, kao T. E. Lorens. U
njegovom delu moemo savreno jasno videti sukob izmedu
narativne istorije i vizije, poto je - njegovim reima - "novi imperijalizam" pokuao "da aktivno nametne odgovornost lokalnom stanovnitvu [Orijenta] .1t~5 Kompeticija medu evropskim
silama sada ih je navela da gumu Orijent u aktivni ivot, da ga
prinude da ude II slubu, da preobrate Orijent iz nepromen1jive "orijentalne" pasivnosti u militantni moderni ivot. Bilo je,
ipak, vano, ne pustiti Orijent da krene svojim sopstvenim putem ili da se izmakne kontroli , poto, prema kanonskom shvatanju , Orijentalci nemaju nikakvu tradiciju slobode.
Velika drama Lorensovog dela u tome je to ono simbolizuje borbu, najpre da se Orijent (beivotan, bezvremen, nemoan) podstakne na pokret; drugo, da se tom pokretu da sutins ki zapadni oblik; tree, da se novi i probueni Orijent smesti u
linu viziju, iji retrospektivni vid ukljuuje snano oseanje
promaenosti i izdaje.
Hteo sam da napravim novu naciju , da obnovim izgubljeni uticaj,
da za dvadeset miliona Semita stvorim osnov na kojem e izgraditi
4~ Arendt, Origins
~5 T.

321

Nita o d toga, ni kao namera, ni kao aktuelno preduzee, ni kao

prom aeni projekt, ne bi bilo ni izdaleka moguno da Beli Orijentalist nije imao jasnu perspektivu na samom poetku :
Jevrejin u Metropolu u Brajtonu, tvrdica, oboavalac Adonisa,
bludnik u javnim ku ama Damaska, bili su isti znak semitske sposobnosti za uivanje, koliko i izraz istog nerva koji nam je na drugom polu dao samoporicanje Esena, ranih hri.ana, iH prvih kalifa,
koji su pronalazili put u nebo najlaki za one siromane duho m.
Semit je lebdeo izmeu poude isamoporicanja.
Lor ens se u takvim iskazima oslanja na tradiciju dostojnu poto.
vanja, koja se kao zrak sa svetionika prua kroz itav devetnae
sti vek; u njegovom sreditu, iz kojeg se jzliva svetlost, nalazi se,
naravno , "Orijent" i on je dovoljno snaan da osvetli kako celin u , tako i detalje topografije unutar svog dosega. Jevrejin, oboavalac Adonisa, bludnik iz Damaska, znak su ne toliko ljudskosti , ako smerno da kaemo, koliko semiotikog polja zvanog semi tskim , polja kojem je koherentnost dala semi tska grana orijentalizma. Unutar tog polja bile su mogune neke stvari:
Arapi se mogu vezati nekom idejom kao konopcem; jer, neupitna
pokornost njihovog duha uinila ih je poslunim slugama. Nijedan
od njih nije mogao da umakne tom jarmu dok ne doe uspeh, a s
njim odgovornost i dunost i angaman. A onda ideja pobegne i
posao se zavrava - u ruevinama. Bez vere, mogli bi biti odvedeni

o! Totalitarianism , str. 218.

E. Lawren ce, Oriental Assem bly, ed. A. W. Lawrence (New

York , E. P. Dutto n & Co., 1940), str. 9 5.

Navedeno u : Stephen Ely Tabachnick, "The Two Veils of T. E.

!.awrence",Studies ln the Twentieth Century 16 (Fa!l1975), 96-97.
46

Orijentalizam danas

Orijentalizam

na sve etiri strane sveta (ali ne na nebo) ako im se pokau bogatsrva zemlje i njena zadovoljs[V3.; ali, ako usput ... sretnu proroka neke ideje, koji nema gde da spusti glavu i kOji, da bi se prehraniD, zavisi od milostinje ili od ptica, svi e napustiti svoje bogatscvo zbog
njegovog nadahnua ... Nestabilni su kao voda i kao voda e moda
na kraju prevladati. Otkako je svanula zora ivota, II sukcesivnim
talas ima su se lomili o obale PUli. Svaki talas se razbio ... Jedan takav
talas ( i ne najmanji) ja sam podigao i zakotrljao pre no to je prodisala neka ideja . dok se nije razvila njegova kresta i o n se prevalio i
pao na Damask. Pljuskanje lOg talasa, odbaenog otporo m stvari
koje je prekrio, dae povoda za sledei talas, kad se II punoi vre-

nutne uspehe i njene gorke promaaje) na svoju viziju samog

sebe kao nereenog, "stajaeggraanskog rata":

322

mena more jo jednom podigne.

"Mogu se, "nije mogao". "ako" - to je, reklo bi se, Lorensov na~
in da i sebe smesti u to polje. Tako se priprema mogunost za
poslednju reenicu , u kojoj se Lorens, kao manipulator Arapa,
stavlja njima na elo. Kao i Konradov Kure, Lorens se odvezao
od zemlje i identiftkovao se s novom realnou , da bi - kako ka~
snije kae - mogao biti odgovoran za "davanje oblika ... novoj
Aziji koju nam vreme neizbena donosi".'"
Arapska pobuna dobija znaenje samo zahvaljujui tome
to Lorens koncipira znaenje za nju ; njegovo znaenje, dode~
ljeno na taj nain Aziji, bilo je trijumf, "vid uveanja ... po tome
to smo osetili da smo preuzeli bol ili iskustvo drugoga, njegovu linost" . Orijentalist je sad postao reprezentativni Orijenta~
lac, za razliku od ranijih posmatraa uesnika poput Lejna, koji
je briljivo drao Orijent na distanci. U Lorensu , meutim , postoji neraz.reiv sukob izmeu Belog oveka i Orijentalca, i ma~
da on to ne kae eksplicitno, taj sukob u njegovom duhu obna~
vlja istorijski sukob izmeu Istoka i Zapada. Svestan svoje sna~
ge nad Orijentom, svestan i svoje dvostrukosti, nesvestan da na
Orijentu postOji ita to bi sugerisalo da je istorija, na kraju kra~
jeva, istorija i da bi Arapi i bez njega konano zapoeli svoj spor
sa Turcima, Lorens svodi itavu naraciju o pobuni (njene tre
47

Lawrence, Seven Pillars o/Wisdom, str. 42-43, 661.

323

No, u stvarnosti smo porodili zastupnika sebe samih radi, ili bar
zato to je to ilo nama na ruku: i znanju da je tako mogli smo umai samo pravei se da verujemo u smisao, kao i u motive ...
Izgledalo je da nema pravog puta za nas, voe, na ovoj krivoj
stazi, gde se samo ulazi iz jednog prstena nepoznatog u drugi, gde
postie ni motivi ukidaju ili dvostruko optereuju one koji im prethode.

Ovom intimnom oseanju poraza Lorens e kasnije dodati teoriju o "starcu" koji mu je ukrao trijumf. U svakom sluaju, za Lorensa je bitno da je on, kao beli strunjak, batinik mnogih godina akademske i popularne mudrosti o Orijentu, sposoban da
svoj stil postojanja potini njihovom, da shodno tome prihvati
ulogu orijentalnog proroka koji daje oblik pokretu ka "novoj
Azij i". A kad pokret, iz kojeg god razloga, propadne (jer su ga
preuzeli drugi, jer su njegovi ciljevi izdani, njegov san o nezavi
snos ti obesnaen), Lorensovo razoarenje je ono to je tu najvanije. Beskrajno daleko od toga da bude samo ovek izgubljen u ogromnom vihoru zbunjujuih dogaaja, Lorens u potpunosti izjednaava sebe sa borbom nove Azije koja treba da sc
rodi.
Dok je Eshil prikazivao Aziju kako oplakuje svoje gubitke, a
Nerva! iskazivao razoarenje to Orijent nije blistaviji nego to
je on to eleo, Lorens sim postaje i kontinent koji plae i su
bjektima svest koja izraava bezmalo kosmiko razoarenje . Na
kraju, Lorens i Lorensova vizija - zahvaljujui ne samo Louelu
Tomasu iRobenu Grejvsu - postaju istinski simbol nevolja Orijenta: Lorens je, ukratko, preuzeo odgovornost za Orijent irei svoje znalako iskustvo meu itaocima i istorijom. Doista,
Ono to Lorens prezentira itaocima jeste neposredovana mo
Strunjaka - mo da se, na kratko, bude Orijent. Svi dogadaji,
.. Ibid., str. 549, 550-552.

Orijentalizam

Orijentalizam danas

324

koji se po optoj pretpostavci pripisuju istorijskom arapskom

ustanku svode se na Lorensova iskustva II ime (og ustanka.
Zato II takvim sluajevima stil nije samo mo da se simbolizuju takve enormne optosri kakve su Azija, Orijent ili Arapi; o n
je i oblik izmetanja i inkorporacijc. zahvaljujui kojima jedan
glas postaje itava istorija i - za bele Zapadnjake, itaoce ili pisce - jedini vid Orijenta kojije mogunoznati . Ba kao to je Renan o beleia polje mogu nosti koje je Semitima otvoreno II
kulturi, miljenju i jeziku, tako je Lorens ocrtao prostor (i zapravo prisvojio taj prostor) i vre me modeme Azije. Efekat tog

stila sastoj i se II tome to o n Aziju dovodi bolno blizu Zapadu,

ali samo na trenutak. Na kra ju smo ostavljeni sa oseanjem patetine distance koja "nas" jo uvek odvaja od jednog Orijenta
kojem je sudeno da nosi svoju stranost kao beleg svoje trajne
otuenosti od Zapada. Taj razoaravajui zakljuak potvrdio je
(u savremenosti) zavretak Forsterovog Putovanja II Indiju (A
Passage to India) , gde Aziz i Filding pokuavaju - i ne uspevaju
- da se pomire:

"ZaIO ne moemo sad da budemo prijatelji?" ree drugi grlei

ga snano. ')a to elim. Ti to eli."
Ali konji (O nisu hteli - otrgli su se jedan od drugog; zemlja nije
hIda, aljui stene kroz koje je svaki jaha morao da projae sam;
hramovi, cisterna, zatvor, palata, ptice, strvine, hotel koji se pokazao kad su izili iz tesnaca i videli Mau ispod scbe: oni to nisu hteli,
govorili su slOtinama svojih glasova, "Ne, jo ne", a nebo je reklo
"Ne, ne ovde ." 49
Taj stil, ta kompaktna definiCija, to je ono sa ime e se Orijent
uveksudarati.
No, uprkos svekolikom pesimizmu , iza ovih reeni ca krije
sc pozitivna politika poruka. Jaz izmeu Istoka i Zapada moe,
kao to su Kramer i Balfur dobro znali, da se premosti zahvaljuE. M. Forster, A Passage to India (1924; reprint cd ., New
York, Harcoun, Brace & Co., 1952), str. 322.
19

325

ju i

superiornom zapadnom znanju i moi. Lorensavu viziju je

u Francuskoj dovrlio Maris Bares delom Istraivanje u zemljama Levanta (Une Enqueteauxpays d , Levant) , u kojem izvetava o putovanju Orijemom 1914 . godine. Kao i tolika druga
dela pre njega, Enquete je rekapitulacija, u kojoj autor, pored
toga to traga za iZVorima i poreklom zapadne kulture na Orijentu, nastoji da ponovi Nerva1ovo, Floberovo i Lamartinovo
putovanje na Orijent. Za Barcsa, medutim, postoji jo jedna dodama politika dimenzija putovanja: on trai dokaze, nedvosmislenu evidenciju o konstruktivnoj ulozi Francuske na Istoku . No, razlika izmeu francuske i britanske ekspertize ostaje:
prva uspeva da uspostavi aktuelnu vezu izmeu naroda i teritorije, dok se druga bavi carstvom duhovnih mogunosti . Za Barcsa se francusko prisustvo najbolje vidi u francuskim kolama,
gde je, kao u aleksandrijska;' upravo ushienje videti te male
orijentalne devojice koje prihvataju i tako jzvanredno reprodukuju/antaisie i melodijU [u govornom francuskom] IJe-deFrance-a. II Ako Francuska i nema tamo nikakvih kolonija, ona
nije u celosti bez poseda:
Tamo, na Orijentu, poStoji oseanje za Francusku koje je toliko religiozno i toliko jako da je kadro da apsorbuje i izmiri nae najraznorodnije aspiraCije. Mi na Orijentu reprezenrujemo duhovnost,
pravdu j kategOriju idealnog. Engleska je tamo mona ; Nemaka je
sve monaj ali mi posedujemo orijentalnu duu.
Glasno raspravljajui sa Oresom, taj slavni evropski doktor
predloiO je da se Azija vak.cinie protiv njenih bolesti, da se
OrijentaJci okcidenta1izuju, da se dovedu u zdrav kontakt sa
Francuskom. No, ak i u tim projektima Baresova vizija uva
upravo onu distinkCiju izmedu Istoka i Zapada, koju on pretenduje da umanji:
Kako emo biti kadri da za sebe oblikujemo intelektualnu elitu s
kojom emo moi da radimo, sastavljenu od Orijentalaca koji nee
biti iskorenjeni, koji e nastaviti da se razvijaju shodno vlastitim
normama, koji e ostati proeti porodinim tradicijama, i tako us-

Orijentalizam danas

Orijentalizam

postaviti vezu izmeu nas i mase domorodaca? Kako emo uspostavljati odnose imajui u vidu uciranje puta za sporazume i ugovore koji bi bili poeljna forma kakvu bi uzela naa politika budu
nost! na Orijentu J? Sve su te stvari konano vezane za pokuaj da se
u tim udnim ljudima podstakne ukus za uspostavljanje kontakta s
naom inteligencijom, ak i ako taj ukusproizae iz njihovog viastitogoseanjaza njihovu nacionalnu sudbinu, 50

nijalnog autoriteta, iji je poloaj sredinji, odmah pored domaeg vladara: Lorens sa Haimitima, Fi.lbi sa kuom Sauda dva
su najpoznatija primera. Britanska orijentalistika ekspertiza
oblikovala se oko konsensusa, ortodoksije i suverenog autori~
teta; francuska orijentalistika ekspertiza izmeu ratova zanimala se za heterodoksiju, spiritualne veze, ekscentrike. Zato nije sluajno to su dve glavne naune karijere u tom periodu,
jedna britanska, druga francuska, bile Dibsova iMasinjonova;
interes prve definisao je pojam Sune (ili ortodoksije) u islamu,
dok se druga usredsredila na kvazi-hristoliku, teozofsku figuru
Sufija, Mansura al-Halad.a. Na ovu dvojicu glavnih orijentalista
vratiu se neto kasnije.
Ako sam se u ovom poglavlju usredsredio na zastupnike imperije i tvorce politike umesto na naunike, to sam uinio da
bih naglasiO glavni zaokret u orijentalizmu, u znanju o Orijentu , saobraaju s njim, od akademskog prema instrumenta/nom
stavu. Zaokret prati i promena u stavu individualnog orijemaliste, koji - za razliku od Lejna, Sasija, Renana , Kosena, Milerasebe vie ne mora da gled. kao nekog. ko pripad. jednoj gildi
koja ima vlastite unutranje tradicije i rituale. Orijentalist je sa~
da postao reprezentant svoje zapadne kulture, ovek koji u vlastitom delu saima glavno dVOjstvo iji je simbolini izraz to delo (nezavisno od svoje specifine fonne): zapadnjaku svest,
znanje, nauku, koji ovladavaju najdaljim orijentalnim horizontima, kao i najdetaljnijim orijentalnim posebnostima. Orijentalist sebe, formalno, vidi kao nekoga ko ostvaruje jedinstvo Orijenta i Okcidenta, ali uglavnom (ako to nanovo potvruje tehnoloku, politiku i kulturalnu nadmo Zapada. Istorija je u takvom jedinstvu radikalno smanjena, ako nije i prognana. Shvaena kao razvojni tok, kao narativna nit, ili kao dinamika sila
koja se sistematski i materijalno razvija u vremenu i prostoru,
ljudska istorija - Istoka ili Zapada - potinjena je esencijalisti
koj, idealistikoj koncepciji Okcidenta i Orijenta. Poto osea
da stoji na samoj granici izmeu Istoka i Zapada, orijentalist ne
samo to govori u velikim optostima; nego i nastoji da svaki

326

KUrLiv II poslednjoj reenici je Baresov. Poto, za razliku od

Lorens. i Hogarta (ij. je knj ig. Lutajui naunik ([be Wande
ring Seholarl II celosti informativan i neromantian izvetaj o
s,
dvama putovanjima na Levanr, 1896. i 1910 ). on pie o svetu
dalekih verovatnoaj i pripremljeniji je da zamisli Orijent kako
ide vlastitim putem. No, veze (ili uzice) izmeu Istoka i Zapada,
za koje se on zalae, skrojene su da dozvole neprestanu raznolikost intelektualnog pritiska koji ide od Zapada na Istok. Bares
vidi stvari ne u okvirima talasa, bitke, duhovne avanture, nego
kultivisanja putem intelektualnog imperijalizma koji je koliko
neiskorenjiv toliko i rafiniran. Britanska vizija kakvu oliava Ler
rens , vizija je bazinog Orijenta, naroda, politikih organizacija
i pokreta, kojima rukovodi i koje kontrolie ekspert-tutor, Beli
ovek; Orijent je "na" Orijent, "nai" ljudi, "nae" carstvo. Manje je verovatno da e diskriminaciji izmeu elita i masa biti
skloni Britanci, nego Francuzi, ija percepcija i politika su se
uvek zasniva1e na manjinama i na unutranjim pritiscima koje
je duhovna zajednica Francuske vrila na svoju kolonijalnu decu. Britanski orijentalisti-zastupnici - Lorens, Belova, Filbi,
Stors, Hogart - preuzeli su tokom Prvog svetskog rata kako uler
gu eksperata-avanturista-ekscentrika (koju su u devetnaescom
veku stvorili Lejn, Barton, Hester Stenhoup), tako i ulogu koloMaurice Banes, Une Enquete aux pays du Levant (Paris:
Plon, 1923), 1, 20; 2, 181,192, 193,197.
" D. G. Hogarth, The Wanderlng Sebo/ar (London, Oxford Uni
versity Press, 1924). Hogarth opisuje svoj stil kao stil "najpre istraivaa , a zatim naunika" (str. 4).
50

327

Orijentalizam danas

Orijentalizam

aspekt orijentalnog ili okcidentalnogivota pretvori u neposredovani znak jedne iH druge geografske polovine.
Smenjivanje ekspertskog aspekta i aspekta svedoka, posmatraa koji reprezenruje Zapad , koje se odigrava u tekstovima
orijentaHsta, prevashodno se zbiva na nivou vizuelnih pojmova. Evo tipinog odlomka (koji navodi Dib) iz klasi nog deJa
Religiozni stav i ivot u islamu od Dankana Makdonalda (Tbe
ReligiousAttitude and Life in Islam, 1909) :

Sve ako takva vizija na neki nain i podsea na Danteovu, ne

smerno propustiti da primetimo koliko je ogromna razlika izmeu ovog i Danteovog Orijenta. Ovde se smatra da dokazi
moraju da budu nauni (i verovatno su takvima i ocenjeni) j njihov pedigre je, genealoki govorei , evropska intelektualna i
humanistika nauka (Okom devetnaestog veka. tavie, Orijent
nije jednostavno neko udo, ili neprijatelj, ili grana egzotike j
o n je politika aktuelnost od velikog i specifinog znaaja. Kao i
Lorens, Makdonald ne moe stvarno da razdvoji svoja reprezentativna svo jstva Zapadnjaka od svoje uloge naunika. Zato
njegova vizija islama, kao i Lorensova vizija Arapa, spaja deftni~
ciju predme ta sa identitetom osobe koja daje definiciju. Svi
Orije ntalciArapi moraju se prilagoditi slici orijentalnog tipa kako ju je konstruisao zapadni naunik, kao i specifinom sukobu
sa Orijentom, u kojem Zapadnjak nanovo pOima sutinu Orijen!a kao posledicu svog intimnog udaljavanja od njega. Kod
lorensa J kao i kod Forstera, to drugo oseanje stvara utuenost
i zbog linog prom:iaja; kod naunika kakav je bio Makdonald,
to ojaava sam orijentalistiki diskurs.
I postavlja taj diskurs napolje, u svet kulture, politike i aktuelnosti. U periodu izmeu ratova, kao to lako moemo zakljuiti, recimo, iz Malroovih romana, odnosi izmeu Istoka i Zapa.
da bili su koliko iroki, !oliko i onespokojavajui. Znaci orijentalnih zahteva za politikom nezavisnou postojali su svuda; II
rasparanoj Otomanskoj imperiji ohrabrivali su ih, naravno, saveznici iJ kao to je savreno oigledno po itavoj arapskoj pobuni i njenim posledicama, brzo su postali problematini . Ori.
jent je sada predstavljao izazov, ne samo za Zapad uopte, nego
za zapadni duh, znanje i imperiju. Posle itavog stolea neprestanih intervencija na Orijentu (i u prouavanju Orijenta) , uloga Zapada na jednom Istoku koji i sam odgovara na krizu mode m i!e!a izgledala je jo znatno delikatnija. Tu je bio problem
dire ktne o kupacijej tu je bio problem mandatnih teritorijaj tu
je bio problem evropske kompeticije na Orijentu; zatim p roblem odnosa sa mesnim elitama, mesnim popularnim po kreti-

328

Arapi se ne pokazuju kao posebno lako verni. nego kao tvrdoglavi,

materijalistiki

nastrojeni, upitni , s umnjiavi , podrugljivi p rema

sopstvenim prazno vericama i obi ajima , naklo njeni proveravanju
natprirodnih srvari - a sve to na udnovato lakomislen, gotovo derinjast nain . 12

Dominantni glagol je pokazati; on treba da nam pomogne da

razumemo da se Arapi (voljno ili protiv volje) izlau ekspertskom ispitivanju . Niz osobina koje su im pripisane, i lO prosto
gomilom apozicija, razlog je to "Arapi" stiu neku vrstu egzistencijalne bestcine j zahvaljujui tome, "Arapi' su stvoreni da
se udenu u veoma iroko odreenje , uobiajeno u modernoj
antropolokoj misli - odreenje "detinjastog primitivca". Makd o nald takode podrazumeva da takav opis ne postoji bez specifino privilegovanog poloaja koji zauzima zapadni orijentalista, ija je reprezentativna funkcija upravo da pokae ono lO
treba da se vidi. Svekoliku konkretnu istoriju je stoga moguno
videti kao vrhunac, ili osetljivu granicu, i Orijenta i Okcidenta.
Kompleksna dinamika ljudskog ivota - ono to ja zovem istorijom kao naracijom - postaje ili beznaajna , ili trivijalna u porcenju sa cirkulamom vizijom, zahvaljujui kojoj detalji orijentalnog ivota slue samo da nanovo potvrde orijentalnost predmeta i zapadnjatvo posmatraa .

Navedeno u: H. A. R. Gibb, "Stru cture of Re ligious Tho ught

in Islam", u: Studies on tbe Civilization of ls/am, ed . Stanford J.
Shaw and William R. Po lk (Boston: Beaco n Press, 1962) , str. 180.
52

329

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ma i mesnim zahtevima za samoupravom i nezavisnou; bio

je tu problem civilizacijskih kontakata izmedu Orijenta i Okcidenta. Ti problemi iziskiva1i su da se ponovo razmisli o zapadnom poznavanju Orijenta. l neko tako znaajan kao Silvejn levi, predsednik Azijskog drurva (Societe asiatique) izmeu
1928. i 1935. godine, profesor sanskrita na College de France,
ozbiljno je razmiljao 1925. godine o hitnosti reavanja isto
no-zapadnog problema:

Ako Evropa iz lenjosti ili nerazumevanja ne bude uinila napor

koji njeni interesi jedino zahtevaju od nje, azijska drama dostii

330

Naa je dunost da razumemo orijentalnu civilizaciju. Humanisti

ki problem koji se, na intelektualnoj ravni, sastOji u tome da se naini saoseajan i inteligentan napor da se shvate kako bivi tako i
budui oblici stranih civilizaCija, postavlja se na specifian praktian nain pred nas Francuze [mada je slina oseanja mogao izraziti i neki Englez: problem je bio evropski], s obzirom na nae velike
azijske kolonije ...
Ti narodi su naslednici duge tradicije istorije, umetnosti i reli
gije, za koje nisu potpuno izgubili oseanje i koje verovatno ele da
nastave. Mi smo preuzeH odgovornost tako to smo se umeali u
njihov razvoj, ponekad ne konsuitujui ih, ponekad odgovarajui
na njihov zahtev ... S razlogom ili bez razloga, mi pretendujemo da
reprezentujemo nadrnonu civilizaciju i zbog tog prava koje nam
daje ova nadmo, koju po pravilu potvrujemo s takvom sigurnou da tamonjem stanovnitvu izgleda neporeciva, doveti smo u
pitanje sve njihove domae tradicije ...
Uopte uzev, dakle, kad god su Evropljani intervenisati, doma
e stanovnitvo je na sebe gledalo s nekom vrstom opteg oajanja
koje je zaista bilo gorko, jer je stanovnitvo osealo da se njegova
ukupna dobrobit, u moralnoj sferi vie nego u strogo materijalnoj,
smanjila umesto uveala. A sve je to doprinelo da temelj njegovog
drutvenog ivota deluje klimavo i kao da se ljulja pod njegovim
nogama; zlatni stubovi na kojima je mislio da nanovo izgradi svoj
ivot sada izgledaju kao obian nakieni kanon.
To razoarenje pretvorilo se u pizmu s jednog kraja Orijenta na
drugi, a ta pizma je sada vrlo blizu da se preokrene u mrnju, a mr
nja samo eka pravi trenutak da se pretvori u akciju.

331

ekriznu taku .

Upravo u toj taki ta nauka, koja predstavlja oblik ivota i in

stroment politike - kad god su, naime, u pitanju nai interesi duguje sebi da prome domorodaku civilizaciju i ivot sve do
njihovih najprisnijih slojeva, kako bi otkrila njihove fundamen
talne vrednosti i trajne karakteristike, pre nego da bi uguila do
mai ivot nekoherentnom pretnjom uvoza evropske civilizacije.
Moramo sebe ponuditi tim civilizacijama, kao to nudimo svoje
druge proizvode, i to na lokalnoj trnici razmene. IKurziv u ori
. al u j"
gm
Levi nema nikakvih tekoa da povee orijentalizam sa
politikom, jer se dugotrajna - ili pre produena - zapadna in
tervencija na Istoku ne moe porei ni u pogledu posledica
po znanje, ni u pogledu efekata na bespomone domoroce;
zajedno, oni doprinose neemu to bi mogla biti pretea bu
dunost. Uz sav svoj izreeni humanizam, svoje divljenja der
stojno interesovanje za ljude oko sebe, Levi shvata postojei
spoj na neprijatno ogranien nain. On zamilja Orijentalca
kao nekoga ko osea da je njegov svet ugroen od strane su
periorne civilizacije, no iji motivi ne lee u nekoj pozitivnoj
enji za slobodom, politikom nezavisnou, ili kulturalnim
dostignuima po njegovoj meri, nego u pizmi i ljubomornoj
zlobi. Opti lek ponuen za potenCijalno ruan zaokret stvari
sastoji se u tome da Orijent dobije cenu za zapadnog potro
aa, da se nade pred njim kao jedna meu mnogobrojnim
robama koje trae njegovu panju. Jednim jedinim potezom
dezaktiviraete Orijent (putajui ga da misli da je "jednak"
kvantitet na zapadnom tritu ideja) i umiriete zapadne stra
hove od poplave sa Orijenta. U osnovi, Levijeva kljuna po
Frederic Lefevre,"Une Heure avec Sylvain Uvi", u Memorial
Sylvain Levi, ed. Jacques Bacot (PariS: Paul Hartmann, 1937), str.
123-124.
H

332

Orijentalizam danas

enta - i njegova najreitija ispovesl - glasi da e "azijska drama dostii taku krize" ako se neto ne uini sOrijentom .
Azija pati, ali II svojoj patnji ugroava Evropu: vena , nazubljena granica opstaje izmedu Istoka i Zapada, gotovO nepro-

menjena, od klasine antike. Ono to je rekao Levi kao jedan od

najuzvienijih modernih ori;entalista dobija svoj manje supti-

lan eho II kulturalnom humanizmu . Naime: godine 1925. francuski asopis Les Cahiers du mais sproveo je istraivanje meu
znaajnim intelckrualcimaj medu ispitivanim piscima bili ~U

orijentalisti (Levi, Emil Senar). kao i knjievnici poputAndre Zida, Pola Valerija i Edmona a1ua. Pitanja su se bavila odnosima
izmeu Istoka i Zapada na odgovarajui, da ne kaemo drsko
provoktivan nain i ve to govori neto o kulturalnoj klimi tog
perioda. Smesta emo prepoznati kako su ideje koje je promovisala orijenta1istika akademska nauka sada dostigle nivo prihvaene istine. Jedno pitanje glasi jesu li Istok i Zapad medusobno neprobojni (ideja je Meterlinkova), ili ne; drugo - da Ji
je, ili nije, orijentalni uticaj - reima Anrija Masisa /Henry Massisi - predstavljao "un perH grave" lozbiljnu opasnosti za francusku misao; tree - koje su to zapadne vrednosti kojima se
moe pripisati nadmo u odnosu na Orijent. ini mi se da j~
vredno navesti Valerijevodgovor, toliko su direktne njegove linije argumemovanja i toliko osvetane vremenom, bar II ranom dvadesetom veku:
Sa stanovita kulture, mislim da danas ne moramo mnogo da strahujemo od orijentalnog uticaja. On nam nije nepoznat. Orijentu
dugujemo poetke svoje umetnosti i veliki deo naeg znanja. Moemo bez daljega da pozdravimo ono to danas dolazi sa Orijenta,
ako ita novo dolazi - u ta ja veoma sumnjam. Upravo je ta sumnja
naa garancija i nae evropsko oruje.
.
Osim toga, pravo pitanje u tim stvarima je svariti. Ali, to Je, ba
to , velika specijalnost evropskog duha kroz stolea. Naa je uloga
.
stoga da uspostavimo tu snagu izbora, univerzalnog razumevanja,
transformacije svega u nau vlastitu supstancu - snagu koja nas je
uinila onim to smo. Grci i Rimljani pokazali su nam kako da iza-

Orijentalizam

333

emo

na kraj s monstrumima Azije, kako da ih analiziramo, kako

da iz njih izdvojimo njihovu kvimesenciju ... Mediteranski basen izgleda mi kao zatvoren sud, gde su se esencije ogromnog Orijenta
oduvek sHvate, da bi bile kondenzovane. IPodvlaenja i elipse postoje u originalnom tekstu J~
Ako je evropska kultura svarila Drijem, Valeri je svakako bio
sves tan da je specifini agens koji je obavio posao bio orijentalizam . U svetu Vilsonovih principa nacionalnog samoodreenja,
Valeri se sa sigurnou oslanja na to da analizom odbaci pretnju koja dolazi sa Orijenta. "Snaga izbora" za Evropu se pre svega sastoji u tome da prizna Orijent kao poreklo evropske nauke, a zatim da ga tretira kao potisnuto poreklo. Tako, u drugai
jem kontekstu, Balfur moe da smatra da domorodaki stanovnici Palestine imaju prvenstvo na toj teritoriji, ali ni izdaleka i
potonju vlast da je zadre. Puke elje 700.000 Arapa, rekao je,
nemaju znaaja u poreenju sa sudbinom jednog sutinski
evropskog kolonijalnog pokreta."
Azija je, tako, reprezentova1a neprijatnu verovatnou iznenadne erupcije koja bi razorila "na" svet; Don Bjukan pisao je
1922. godine,
Zemlja kljua nekoherentnom snagom i neorganizovanom inteligencijom. Jeste li ikada razmiljali o sluaju Kine? Tamo imate milion hitrih mozgova uguenih u beznaajnim zanatima. Nemaju
smera, nemaju snage i zbir njihovih napora je besplodan; svet se
smeje Kini. 16
,. Paul Valery, Oeuvres, ed.,Jean Hytier (Paris, Gallimard, 1960),
2,1556-1557.
" Navedeno u: Christopher Sykes, Crossroads to Israel (1965;
reprint ed., Bloomington: Indiana University Press, 1973), str. 5.
s(; Navedeno u Alan Sandison, The Wheel of Empire: A Study of
the Imperial Idea in Some Late Nineteentb and Early Twentieth
Century Fiction (New York: St. Martin's Press 1967) , str. 158. izvanredna studija francuskog ekviva1enta je Manine Astier Loutfij
Litterature et colonialisme: L 'Expansion coloniale I)ue dans la

334

Orijentalizam danas

No, ako bi se Kina organizovaJa (kao to hoe), ne bi bila

predmet za podsmeh. Stoga Evropa treba da uloi napor da
os tane ono to je Valeri zvao n une machine puissante" (mona
maina),S7 upijajui sve to moe iz krajeva izvan Evrope, pretvarajui sve II predmet svoje upotrebe, intelektualno i materijalno, drei Orijent selektivno organizovan (ili neorganizova n). No, to se moe uiniti samo pomou jasne vizije i analize.
Ako se O rijent ne shvati kao ono to je, njegova snaga - vojna,
materijalna, duhovna - pre ili kasnije savladae Evropu. Velike
kolonijalne imperije, veliki sistemi sistematske represije, postojali su da odagnaju eventualnost koja je uliva1a strah. Kolonijalni podanici, kako ih je Dord Orvel video uMarakeu 1939.
godine, ne smeju biti shvaeni drugaije do kao neka vrsta emanacije kontinenta, Afrikanci, Azijati , Orijentalci :
Kad ~eta. gradom kao to je ovaj - sa dve stoti ne hiljada stanovnika, od kojih bar dvadeset hiljada nema doslovno nita osim krpa
u kojima Stojl- kad vidi kako ljudi ive i, jo vie, kako lako umiru,
svaki put je teko poverovati da hoda meu ljudskim bi ima . Sve
kolonijalne imperije poivaju u stvarnosti na toj injenici. Ljudi
imaju mrka lica - a osim toga, toliko ih je mnogo! Jesu li oni zaista
od istog soja kao i ti? Imaju li oni ak i imena? Ili su neka vrsta nediferenciranog mrkog materijala, indiVidualnog koliko i pele ili koralni insekti? Pojavljuju se odnekud iz zemlje, znoje se i gladuju koju godinu, a onda ponovo potonu u bezimene humke grobova i niko ne primeuje da su nestali . Pa ak i sami grobovi ponovo utonu
u t1e.~
Nezavisno od pitoresknih likova koje egzotini tekstovi manjih
pisaca (Pjer Loti, Mannadjuk Pikta1 i sli ni) nude evropskim i
taocima, ne-Evropej ac kakav je poznat Evropejcu upravo je ono

lilterature romanesquefranfaise; 1871-1914 (The Hague: Mouton&Co., 1971).

"Paul Valery; Variete (Paris ,Gallimard; 1924) , str. 43.
)8 George Orwell, "Marrakech", u A Collection of Essays (New
York, Doubleday Anchor Books, 1954), str. 187.

Orijentalizam

335

~to

Orvel o njemu kae. On je ili lik za podsmeh, ili atom u

ogromnom kolektivu, ocrtan u prostom ili kultivisanom diskunu kao nediferencirani tip zvani Orijentalac, Afrikanac, uti,
mrki, ili musliman. Tim apstrakcijama orijentalizam je doprineO dajui im svoju snagu generalizacije, preobraajui instance civilizacije II idealne nosioce svojih vrednosti, ideja i pozicija, koje je, na drugoj strani, orijenralista nMao na "Orijentu" i
pretvorio u zajedniku kulturalnu monetu .
Ako imamo u vidu da je Rejmon vab objavio 1934. godine briljantnu biografiju Anketila Diperona - i zapoeo o na
prouavanja koja je trebalo da stave orijentalizam u odgovarajui kulturalni kontekst - moramo takoe da primetima da
je ono to je on uinio bilo u snanom kontrastu prema njegovim zemljacima, umetnicima i intelektualcima, za koje su
Orije nt i Okcident jo uvek bili drugorazredne apstrakcije,
kao to su bile za Valerija. Nije problem u tome to su Paund,
Eliot, ]ejts, Artur VejJi, Fenolosa, Pol KJodel (u svom Poznavanju Istoka /Connaissance de test!), Viktor Sega1en i drugi
zanemarivali "mudrost Istoka", kako ju je Maks Miler nazvao
nekoliko generacija ranije. Pre je kultura gledala na Orijent, a
pogotovu na islam, s nepoverenjem kojim je njen nauni stav
prema Orijentu uvek bio optereen. Dobar primer ovog savremenog stava u njegovoj najeksplicitnijoj fonni daju predavanja o u]stoku i Zapadu'" koja je Valentin Kiroi, poznati
evropski novinar s velikim iskustvom na Istoku, odrao na
Univerziteru u ikagu 1924. godine; Kirolov cilj bio je da
obrazovanim Amerikancima pokae da Orijent nije tako daleko kao to se njima ini. Njegova je ideja bila jednostavna: da
su O rijent i Okcident bez ostatka suprotni jedan drugom i da
je Orijent - a posebno "muhamedanstvo" - jedna od "velikih
svetskih sila" odgovornih za "najdublju liniju procepa" u svetu."9 Kirolove sveopte generalizacije su, ini mi se, adekvat59Yalentine Chico!, The Occidenland theOrlent (Chicago: University of Chicago Press, 1924), str. 6.

Urijentalizam danas

Orijentalizam

no reprezentovane naslovima njegovih est predavanja: "Njihovo drevno POprttc"; "Iezavanje Otomanske imperije,
Neobian sluaj Egipta"; "Veliki britanski eksperiment II Egiptuli; UProtektorali i mandati"; "Boljevizam kao novi inilac"; i
"Neki opti zakljucitt.
Ovim relativno popularnim izvetajima o Orijentu, kakav je
K.irolov, moemo da dodamo svedoenje Elija Fora, koji se II
svojim razmiljanjima, kao i Kirol, oslanja na isrodju, kulturalnu ekspertizu i poznatu supromost izmedu belog okcidenta1izrna i obojene orijentalnosti , Izriui paradokse kakvi su "le carnage pennanent de l'indifference orientale" (lsta1no knroprolie zbog orijentalne indiferentnosti! jer, za razliku od "nas",
'bni" nemaju nikakvu koncepciju mira), For nastoji da pokae
da su tela Orijentalaca lenja, da Orijent nema nikakvu koncepciju istorije, nacije, ili domovine (patrie), da je Orijentalac sutinski mistian - i tako dalje. For tvrdi da ne moe biti nikakvog
rapprochement (pribliavanja) izmeu Istoka i Zapada ako Orijentalac ne naui da bude racionalan, da razvija tehniku znanja
i jasnosti. 60 Mnogo rafiniraniji i nauniji izvetaj o dilemi IstokZapad moe se nai u eseju Femana Baldenspenea "Ou s'affrontent l'Orient et 1'0ccident intellectucls" (Gde se sudaraju
intelektualni Orijent i Okcident) , ali i on govori o inherentna
orijentalnom preziru prema ideji, prema duhovnoj disciplini,
prema racionalnoj interpretaciji. 6 1
Izreena iz dubina evropske kulture, od strane pisaca koji
veruju da govore u ime te kulture, ova opta mesta Ger to doista
jesu savrene idees refues) ne mogu se tumaiti prosto kao primeri provincijalnog ovinizma. Ona nisu to, i - kao to e biti
oigledno svakome ko ita zna o Forovim i Baldenspereovim

drugim delima - utoliko su paradoksalnija. Njihovo zalee je

transfonnacija stroge, profesionalne nauke orijentalizma, ija
je funkdja u kulturi devetnaestog veka bila da vrati Evropi izgubljenu meru ovenosti, ali koja je u dvadesetom veku postala i
instrument politike i, to je jo vanije, kod kojim je Evropa mogla sebi da tumai i sebe i Orijent. Iz razloga o kojima je raspravl;ano napred u ovoj knjizi, moderni orijentalizam ve je nosio
otisak velikog evropskog straha od islama, straha koji je bio pojaa n politikim izazovima doba entre-deux-guerres (izmedu
dva rata) . Ja hou da kaem da metamorfoza relativno nekodljive filo loke subspecijalnosti u mo da se upravlja politikim
pokretima, rukovodi kolonijama, da se daju gotovo apokaliptiki iskazi koji prikazuju tegobnost civilizatorske misije Belog
oveka - da je ta metamorfoza sa svim njenim implikacijama na
delu unutar naizgled liberalne kulture, koja je puna brige za
prok1amovane nonne katolianstva , pluralizma i otvorenosti
duha. Zapravo, ono to se dogodilo bilo je upravo suprotno liberalizmu : otvrunjavanje doktrine i znaenja - promovisanog
"naukom" - u "istinu". Jer. ako je ra istina rezervisala za scbe
pravo da sudi o Orijemu kao nepromenljivo orijentalnom na
nain koji sam naznaio, onda liberalnost nije bila nita drugo
do oblik opreSije i mentalna predrasuda.
Razrnere takve neliberalnosti nisu bile - niti su danas - dovoljno shvaene unutar same te kulture, i to iz razloga koje ova
knjiga nastoji da utvrdi. Ohrabruje, ipak, to je ta nelibera1nosr
povremeno nailazila na izazov. Evo jednog primera iz predgovora I. A. Riardsa za njegovo deloSMencijem na umu, 1932 ; u
tekstu koji sledi moemo sasvim lako da "kineski" zamenirno
"orijentalnim";

Elie Faure, "Orient et OCcident", Mercure de France 229 Guly

I-Augus< 1, 1931) ,263,264,269,270 , 272 .
61 Fernand Baldensperger, !tOU s'affrontent l'Orient et I'Ocddent inrellectuels", u Etudes d'histoire lilteraire; 3rd ser. (Paris:
Droz, 1939, str. 230.

to se tie efekata koje sve bolje poznavanje kineske misli ima

na Zapad, zanimljivo je primetiti da pisac kakav je Et jen ilson, za
kojeg se teko moe pomisliti da je bilo neznalica, bilo nehajan,
moe sada, u Engleskom Predgovoru svoje Filozofije Sv. Tome
Akvinskog (The phtlospohy ofSt. Thomas Aquinas) da govori o tomistikoj ftJozofiji kao o filozofiji koja "prihvata i okuplja itavu

336

60

337

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ljudsku tradiciju". Na taj nain mislimo svi mi, za nas je zapadni svet
jo uvek Svet [ili onaj deo Sveta koji ima znaaja]; ali nepristrasni
posmatra bi moda rekao da je takav provincijalizam opasan. A mi
na Zapadu jo nismo toliko sreni da bismo mogli biti sigurni da ne
62
patimo od njegovih posledica.

jentalni karakter grae. A kako je vladalo opte uverenje da je

itav Orijent povezan na neki duboko organski nain, naunik
orijentaJista je smatrao da je hermeneutiki savreno smisleno
da materijalne dokaze kojima se bavi smatra neim to, na kraju , vodi boljem razumevanju stvari kakve su orijentalni karakter, duh, etos, ili svetski duh.
Najvei deo prva dva poglavlja ove knjige iznosio je sline
argumente o ranijim periodima u istoriji orijentalistike misli.
Meut im, diferencijacija u njenoj kasnijoj istoriji, koja nas ovde
zanima, odnosi se na period neposredno pre i neposredno posle Prvog svetskog rata. U oba primera, kao i u ranijim periodi.
ma, Orijent je orijentalan bez obzira na specifian sluaj i bez
obzira na stil ili tehniku koji se koriste da se on opie; razlika izmedu ova dva perioda lei u razlogu koji orijentalisti navode
kad kau da je Orijent sutinski orijentalan. Dobar primer predratnog razloga moe se nai u sledeem odlomku Snouka Hurgronjea, iz njegovog prikazaMuhamedanskogprava (Mohammedanisebes Recbt) od Eduarda Zahausa, napisanom 1899,

338

Riardsova

tvrdnja naglaava zahtev za upl'anjavanjem onoga

to on zove Mnogostrukom Definicijom, istinskim tipom pluralizma, gde se eliminie sukobljavanje sistema definicija. Bilo da
prihvatimo njegovu procenu ilsonovog provincijalizma ili ne,
moemo prihvatiti stav da liberalni humanizam, iji je jedan
odeljak orijentalizam istorijski bio, retardira proces uveanog
znaenja i uveavajueg znaenja kroz koje se moe postii
istinsko razumevanje. Ono to je zauzelo mesto uveanog zna
enja u dvadesetovekovnom orijentalizmu - naime, unutar tehnikog polja- jeste predmet koji je najneposrednije pri ruci.

3. Moderni anglo-francuski
orijentalizam u punom cvatu
Navikli smo da o savremnom strunjaku za neku granu Orijenta ili za neki aspekt ivota na Orijentu mislimo kao o specija
listi za Itoblasne scudije ", te smo zato izgubili ivo oseanje da
je, do pred Drugi svetski rat, orijentalista smatran uoptavaem
(s velikim specifinim znanjem, dakako), koji raspolae visoko
razvijenim umeem za davanje zbirnih iskaza. Kad govorim o
zbirnim iskazima, podrazumevam da e , formuliui relativno
nekomplikovanu ideju o , recimo, arapskoj gramatici ili indijskoj religiji, orijemalista biti shvaen (a i sam e sebe tako shvatati) kao neko ko daje iskaz o Orijentu kao celini, tc, dakle, rezimira. Zato e svaka zasebna studija o jednom malom delu orijentalne grae takoe potvrditi, na zbirni nain, temeljno oriI. A. Richards,Mencius on the Mind: Experiments in Multiple
Definitions (London: Routledge & Kegan Paul, 1932), str. xiv.
62

339

... zakon, koji je u praksi morao da pravi sve vee ustupke navikama
i obiajima naroda i arbitrarnosti njihovih vladara, ipak je zadrao
znatan uticaj na intelektualni ivot muslimana. Zato je on i za nas
bio i ostao vaan predmet prouavanja , ne samo iz apstraktnih razloga koji su povezani s istorijom zakona, civilizacije i religije, nego i
zbog praktinih ciljeva. tO prisniji postaje odnos Evrope sa muslimanskim Istokom, to vie muslimanske zemlje padaju pod evropsko sizerenstva, utoliko je za nas Evropljane vanije da se upoznamo s intelektualnim ivotom, zakonima religije i pojmovnim zaleem Islama. 63
Mada Hurgronje doputa da je i neto toliko apstraktno kao
"islamski zakon" povremeno podlegalo pritisku istorije i dru

stva,
vise
ga zanima da radi intelektualne upotrebe sauva ap-

Selected Works ofe. Snouck Hurgronje, ed. G. H. Bousquet

and}. Schacht (!.eiden, E.). BriU, 1957), str. 267.
63

Orijentalizam danas

Orije-ntalizam

strakeiju, jer "islamski zakonit, iroko uzet, potvruje suprotnost izmeu Istoka i Zapada. Za Hurgronjea, razlika izmeu
Orijenta i Okcidenta nije bila samo akademski ili popularni klie: ba naprotiv. Za njega je ona oznaavala sutinski, istorijski
odnos snaga izmeu ta dva sveta. Poznavanje Orijenta dokazuje, ili pojaava, ili produbljuje razliku zahvaljujui kojoj se
evropsko sizerensrvo (izraz ima impresivan devetnaestovt::kovni pedigre) efektivno proirilo po itavoj Aziji. Poznavati Orijent, dakle, znai poznavati ga zato to je poveren nekome na
uvanje, ukoliko je taj neko Zapadnjak.
Odlomak gotovo simetrian Hurgronjcovom moe se nai
II zakJjunom pasusu Dibovog lanka "Knjievnost," II Is/amskom zavetanju, objavljenom 1931. Poto je opisao tri povr
na susreta Istoka i Zapada do osamnaestog veka, Dib prelazi
na devetnaesti vek:

sve ukupni identitet neega to se zove "lswk" i neega drugog,

to se zove "Zapad". Takvi entiteti korisni su jedan drugome, a
ovde je posredi samo Dibova pohvalna namera da pokae da
uticaj orijentalne knjievnosti na zapadnu ne mora (u svom re
zultaru) da bude ono to je Brinetjerzvao "nacionalnom srama.
tom". Istok bi pre mogao da se shvati kao humanistiki izazov
lokalnim ogranienjima zapadne etnocentrinosti.
Uprkos njegovo; ranijoj podrci Geteovoj ideji svetske knji.
evnosti, Dibov poziv za uzajamnim humanistikim oivljava.
njem Istoka i Zapada odslikava promenjenu politiku i kulturnu
realnost posleratne epohe. Evropsko sizerenstva nad Istokom
nije o konano, aH je - u britanskom Egiptu - evoluiralo; prvo
bitno manje ili vie mimo prihvatano ud strane domaeg sta
novnirva, ono je sve ee postajalo politiko pitanje, koje je
povezivano s razliitim domaim zahtevima za nezavisnou.
To su bile godine neprestanih britanskih problema sa Zaglu.
lom, partijom Vafd i slinima. 65 Osim toga, od 1925. je u ita
vom svetu vladala ekonomska recesija, pa je i to pojaavalo ose
anje tenzije , koje odslikava Dibova proza. Ali, u njegovim rei ma najveu snagu ima specifina kulturalna poruka. Obratite
panju na Orijent, kao da Dib kae svojim itaOcima, jcr Ori
jent moe pomoi zapadnom duhu da nadvlada uskogrudost ,
opres ivnu specijalizaciju i ograniene perspektive.
Od Hurgronjea do Diba stvari su se znatno promenile, kao
to su se promenili i prioriteti. Evropska dominacija nad Orijentom vie nije bez pogovora prihvatana kao prirodna injeni.
ca; niti se pretpostavljalo da je Orijentu potrebno prosvetljenje
sa Zapada. Tokom ratnih godina znaaj je imalo kulturalno sa
mo-definisanje koje prevazilazi provincijalnost i ksenofobi
nost. Prema Dibovom uverenju, Zapadu je Istok bio potreban

340

Na tragu ova tri momenta sporednih kontakata, nemaki ro

mantiari su se ponovo okrenuli Istoku i prvi put sebi postavili sve
sni cilj da otvore put kojim bi stvarno naslee orijentalne poezije
ulo u evropsku poeziju. Suoen sa njihovim naumom, devetnaesti
vek, sa svojim novim oseanjem moi i superiornosti, odluno im
je zalupiO vrata u lice. Danas, na drugoj strani, postoje znaci promene. Orijentalna knjievnost ponovo se prouava nje same radi i
pOinjemo da razumevamo Istok na no\'i n.. in . Kako se to znanje
iri i Istok ponovo osvaja mesto koje mu pripada u ivotu ovean
stva, orijentalna knjicvnosll11oze jo jednom da ispuni svoju isto
rijsku funkciju i da nam pomogne da se oslobodimo uskih i tlai
teljskih predstava. koje bi htele da sve ono to je znaajno u knji.
evnosti, misli i istoriji ogranie na na sopstveni deo zemaljske ku
gk.""'
Dibova frdZa "nje same radi" dijametralno je suprotna nizu raz
loga koji stoje iza Hurgronjeove izjave o evropskom sizeren
stvu na Istoku. Ostaje, medutim, onaj naizgled neprikosnoveni
H. A. R. Gibb, "Uterature", u The Legacy of Islam, ed. Thomas
Arnold iAlfredGuillaume (Oxford, Clarendon Prcss, 1931), str. 209.
64

341

Najbolji opti opis politikih, socijalnih, ekonomskih i kultu.

ralnih aspekata ovog perioda moe se nai u Jacques Berque,
Egypt: Imperialism anti Revolution , prev. Jean Stewart (New York:
Praeger Publishers, 1972).
65

Orijentalizam danas

Orijentalizam

kao predmet prouavanja zato to oslobaa duh sterilne specijalizacije, umanjuje bedu izrazito provincijalne i nacionalisti
ke usredsredenosti na sebe, poveava mogunost da se shvati
ta je stvarno sredinji problem II prouavanju kulture. Ako se
II ovoj novonastajuoj dijalektici kulturalne samosvesti Orijent
pojavljuje vie kao partner, to se, na prvom mestu, dogaa
zbog tOga to Orijent danas vie nego ranije predstavlja izazov,
a na drugom zato to Zapad ulazi II relativno novu fazu krize
kulruce , krize koja je delimino izazvana smanjivanjem zapadnogsizerenstva nad ostatkom sveta.

zvao mistikim leksikonom, renikom islamske pobonosti itd.

imala na striktno tehniku orijentalistiku filologiju.
No, postoji jo jedna, zanimljivija veza izmeu orijentalizma
u ovoj fazi njegove istorije i evropske nauke o oveku (sciences
de l'bomme), odnosno onoga to Nemci zovu Geisteswissenseba/ten tog vremena. Moramo, najpre, da primetimo da su neorijentalistike kulturalne studije bile nuno osetljivije na pretnje koje su humanistiko; kulturi stizale iz podruja samouveliavajue, amoralne tehnike specijalizacije, koju je, bar delimi
no, reprezentovalo narastanje faizma u Evropi. Zahvaljujui
toj osetljivost~ zanimanja koja su postojala tokom ratnog perioda produila su se i u periodu posle Drugog svetskog rata. Rei
to akademsko i lino svedoanstvo ove osetljivosti moe se nai
u znaajnom delu Mimesis Eriha Auerbaha i u poslednjim metodolokim refleksijama koje je Auerbah dao boJilolog." Auerbah nam kae da jeMimesis napisan za vreme njegovog izgnan
stva u Turskoj i da mu je cilj bio da u irokom rasponu sagleda
razvoj zapadne kulture u gotovo poslednjem trenutku kad je ta
kultura jo posedova1a integritet i civilizacijsku koherenciju;
zato je on stavio sebi u zadatak da napie opte delo zasnovano
na speC ifinOj tekstualnOj analizi, i to tako da prikae principe
zapadnog knjievnog predstavljanja u svoj njihovoj raznolikosti, bogatstvu i plodnosti. CHj je bila sinteza zapadne kulture ,
pri emu je sama sinteza imala isti znaaj kao i in pravljenja
sinteze, a to je, verovao je Auerbah, omoguio "pozni budoaski humanizam".68 Separatna panikulamost tako se pretvorila u
visoko posredovani simbol svetska-istorijskog procesa.

342

Stoga emo

II

najboljim rezultatima koje je orijentalizam

postigao tokom ratnog perioda - a koje reprezentuju impresivne karijere Masinjona i samog Diba- nai elemente svojstvene
i najboljoj humanistiko; nauci tog perioda. Zato zbirni stav o
kojem sam ranije govorio moe da se posmatra kao orijentalistiki ekvivalent pokuajima isto zapadnih humanistikih nauka da razumeju kulturu kao celinu, antipozitivistiki, intuitivno, saoseajno. I orijentalisti i ne-orijentalisti poinju sa osea
njem da zapadna kultura prolazi kroz vanu fazu, ija jc glavna
cna kriza koju su joj nametnule premje kakve su varvarstvo,
uska zainteresovanost za tehniku, moralna suvopamost, kretavi nacionalizam i tako dalje. Ideja, recimo, da se koriste specifini tekstovi, da se ide od speCifinog ka optem (da se razume itav ivot u tom periodu, pa u skladu S tim i ivot kulture)
zajednika je zapadnim humanistikim misliocima koji su nali
inspiraciju u Vilhelmu Diltaju, koliko i vrhunskim naunicima
orijentalistima kakvi su Masinjon i Dib. Projekt revitalizovanja
filologije - kakav nalazimo kod Kurcijusa, Foslera, Auerbaha,
picera, Gundolfa, Hofmanstala66 - ima stoga svoj pandan u
podsticaj ima koje su Masinjonova prouavanja onoga to je on
Koristan izvetaj o intelektualnom projektu, koji nadahnjuje
njihova dela moe se nai u Arthur R. Evans, Jr., ed., On Four Modern Humanists: Hofmannsthal, Gundolf, Curtius, Kantorowicz
(Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1970).
66

343

Erich Auerbach, Mimesis: The Representation of Reality in

Western Literature, traos. Willard. R. Trask (1946; reprint ed., Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1968) i Literary Language
and Its Public ln Late latin Antiquity and ln the Middle Ages,
trans. RaJpManheim (New York: Bollingen Books, 1965) .
lt
68 Erich Auerbach, "Philology and Weltliteratur , trans. M. and
E. W. Said , CentennialReview 13, no. 1 (Winter 1969) , ll .
67

344

345

Orijentalizam danas

Orijentalizam

Za Auerbaha je - i ta injenica neposredno je relevantna za

orijentalizam - jednako vana bila i humanistika tradicija ba
vijenja stranom nacionalnom kulturom ili knjievnou . Aucr
bahov primer bio je Kurcijus , ije je velianstveno delo svedoi

oblast, uglavnom zato to su njegova zapaanja o tipu bila

jednostavno "spoljanja" potvrda mnogih .kanonskih teza koje
su iznosili orijentalisti, ije se ekonomske ideje nikada nisu
protezale dalje od tvrdnje da su Orijentalci fundamentalno nesposobni za trgovinu i ekonomsku racionalnost. U islamistici,
ovi kliei odrali su se doslovno stotinama godina - dok se
1966. godine nije pojavila znaajna studija Islam I kapitalizam
Maks ima Rodinsona (Islam and Capitalism). No, pojam tipaorijentalnog, islamskog, arapskog ili bilo kojeg drugog- istraja.
va i hrani se slinim vidovima apstrakcija, ili paradigmi, ili tipova kako ih definiu modeme drutvene nauke.
U ovoj knjizi esto sam govorio O oseanju otuenosti kod
orijentalista koji su se bavili kulturama - ili su iveli u kulturama - temeljno razliitim od njihove. No, jedna od upadljiVih
razlika izmeu orijentalizma u njegovoj islamisti koj veroliji i
svih drugih humanistikih disciplina, za kojeAuerbahova ideja
neophodne otuenosti ima odreenu vrednost, lei u tome to
islam isti ki orijentalisti nikada nisu smatrali svoju otuenost
od islama zdravim stavom, ili stavom koji ima odreene impli.
kacije za bolje razumevanje njihove sopstvene kulture. Njihova
otuenost od islama pre je pojaavala njihovo oseanje da je
evropska kultura superiorna, pogotovu kad bi njihova antipatija obuhvatala itav Orijent, ijim je degradiranim (a obino i
potencijalno opasnim) predstavnikom smatran islam. Takve
tendencije - bio je takoe jedan od mojih argumenata - ugraene su u samu tradiciju Orijentalistikih prouavanja tokom
devetnaestog veka, i vremenom su postale standardna komponenta najveeg dela orijentalistikog treninga, koja se prenosi.
la s generacije na generaCiju. Uz to, verujem da je postojala velika verovamoa da e evropski naunici nastaviti da gledaju na
Bliski Istok kroz perspektivu biblijskog "porekla!!, to jest kao na
mesto neugrozivo uticajnog religijskog prvenstva. S obzirom
na njegov poseban odnos prema hriansrvu koliko i prema judaizmu, islam je za orijentaliste zauvek ostao pojam (ili tip) pr
vob/tne kulturalne drskosti, pojaane, prirodno, strahom da je

lo o njegovom svesnom izboru da se kao Nemac profesionalno

posveti romanskim knjievnostima. Nije zato Auerbah uzalud
okonao

svoja pozna razmiljanja karakteristinim citatom iz

D/daskalikona Igoa od Sent Viktora (D/dascal/con), "ovek
koji veruje da je njegova domovina slatka jo uvek je neoi poe tnik ; onaj kojem je svako tle njegovo roeno ve jc jak; ali savren je onaj kojem je itav svet strana zemlja.169 tO je ovek

spremniji da napusti dom svoje kulture, utoliko lake sudi O

njoj, i o itavom svetu, s duhovnom distancom i velikoduno- u koji su neophodni za istinsku viziju. Utoliko lake, takode,
proccnjuje samoga sebe i strane kulture, kombinujui na isti
nain prisnost i distancu.
Podjednako vana i metodoloki fonnativna kulturalna snaga bilo je i korienje "tipova" u socijalnim naukama. Tipovi su
bili kako analitiko sredsrva. tako i nain da sc poznate stvari vide u novom kljUU . Precizna istorija "tipa", o kojoj govore mislioci ranog dvadesetog veka, kakvi su bili Veber, Dirkem, Luka,
Manhajm i drugi koji su se bavili sociologijom znanja, dovoljno
je esto ispitivana:70 no, ini mi se da nije primeeno da su studije protestantizma, judaizma i budizma odvele Vebera (moda
nenamerno) na teritoriju koju su prvobitno obeleili i na koju
su polagali pravo upravo orijentalisti. Tu, medu svim tim devetnaestovckovnim misliocima koji su verovali da postoji ontolo-ka (",J.zlika izmedu istonog i zapadnog ekonomskog (kao i religijskog) "mentaliteta" pronaao je on ohrabrenje za sebe. Iako
nikada nije temeljno prouavao islam, Veber jc ipak uticao na

Ibid., str. 17.

7Q Na primer, H. Stuart Hughes, Consciousness and Society:
The Reconstruction of European Social l1}ougbt, 1890-1930
(1958; reprint ed ., New York: Vintage Books, 1961).
69

OVU

346

347

Orijentalizam danas

Orijentalizam

islamska civilizacija II svojim poecima (kao i II savremenom

svecu) na neki nain trajno suprotna hrianskom Zapadu.
Iz tih razloga, islamistiki orijentalizam je izmeu ratova delio opte oseanje kulturalne krize kakvu su ocrtali Auerbah i
ostali o kojima sam kratko govorio, a da se pri tom nije razvijao
na isti nain kao ostale humanistike nauke, Orijentalizam je,
dakle, sauvao osobeno polemiki religijski stav koji je imao
od poetka, ostao je, takorei, vezan za odredene metodoloke
postulate. Njegova kulturalna otudenost trebalo je, najpre, da
se sauva od modeme istorije i sociopolitikih okolnosti, kao i
o d neophodnih revizija, koje novi podaci nameu svakom teorijskom ili istorijskom "tiputl, Drugo, smatralo se da su apstrakcije koje je nudio orijentalizam (ili pre, mogunost da se prave
apstrakcije) stekle u sluaju islamske civilizacije novu vrednost;
poto se pretpostavljalo da se islam ponaa na nain na koji su
orijentalisti rekli da se ponaa (ne vezano za aktuelnost, nego
samo za " klasine" principe), pretpostavljalo se takoe da moderni islam nee biti nita drugo do nanovo potvrena verzija
starog, pogotovu zato to se, isto tako , pretpostavljalo da je modernitet za islam manje izazov nego uvreda. (Veoma veliki broj
pretpostavki u ovom opisu ima, uzgred , za cilj da predstavi prilino ekscentrina ongliranja koja su orijentalizrnu bila neophodna kako bi sauvao svoj osobeni nain posmatranja ljudske
realnosti.) Najzad, ako je ambicija filologije da sintetizuje (onako kako su to shvatali Auerbah i Kurcijus) trebalo da vodi proirenju naunikove svesti, njegovog oseanja da su ljudi braa,
da su odreeni principi ljudskog ponaanja univerzalni, II islamistikom orijentalizrnu sinteza je vodila izotrenom oseanju
razlike izmeu Istoka i Zapada, kakva se reflektuje u islamu.
Ja, dakle, opisujem neto to e karakterisati islamistiki orijentalizam do dananjeg dana: njegovu retrogradnu poziciju
kad se uporedi s ostalim humanistikim naukama (pa ak i s
drugim granama orijentalizma), njegovu optu metodoloku i
ideoloku zaostalost, i njegovu komparativnu izolovanost II odnosu na razvoj kako u drugim humanistikim naukama, tako i u

istorijskom, ekonomskom, SOcijalnom i politikom svetu .7l Izvesna svest o tom zaostajanju u islamistikom (ili semitisti
kom) orijentalizmu postojala je ve krajem devetnaestog veka,
moda zato to je tada nekim posmatraima poelo da biva oi
gledno koliko je malo bilo islamistiki, bilo semitistiki orijentalizam uspeo da se otrese religijskog zalea iz kojeg je nastao.
Prvi orijentalistiki kongres bio je organizovan i odran u Parizu 1873. godine i drugim naunicima je gotovo od samog poetka bilo oigledno da su semitisti i islamisti, generalno govorei, bili intelektualna margina. U izvetaju o svim kongresima
koji su odrani izmeu 1873. i 1897. godine engleski naunik
R. N. Kast rekao je o semitistiko-islamistikom pod-polju sledee:

Sastanci [kakav je ovaj odran u oblasti drevnog semitizma J odista

uveavaju orijentaHstikoznanje.

To se ne moe rei za modernu semitistiku sekciju; ona je bila

prepuna, ali je predmet rasprave bio od najmanjeg knjievnogznaaja, onakavkakavbi zaokupljao duh naunika-amatera, koji pripada staroj koli, a ne velikoj klasi "indikatora" iz devetnaestog veka.
Prinuen sam da se vraam Pliniju kako bih naao re. U toj sekciji
nije se mogao osetiti moderni filoloki niti arheoloki duh, a izvetaj vie lii na kongres univerzitetskih tutora iz prethodnog veka,
koji su se sastajali da raspravljaju o tumaenju nekog odlomka iz
grke drame, ili o akcentuaciji samoglasnika pre nego to je roca
komparativne ftlologije uklonila paukovu mreu sholastiara. Je li
vredelo raspravljati da li je Muhamed umeo da dri pero ili da pie?72
Do izvesne mere, polemiki antik:varijanizam koji oyisuje
Kast bio je akademska verzija evropskog antisemitizma. ak je i
oznaka "moderni semitistiki", koja je trebalo da obuhvati i muVidi Anwar Abdel Malek, "Orientalism in Crisis,r, Diogenes 44
(Winter 1963),103-140.
72 R. N. e ust, ''The International Congresses of Orientalists",
Hel/as6, no. 4 (1897), 349.
71

348

349

Orijenta/izam danas

Orijentalizam

slimane i Jevreje Ci ije poreklo lei II takozvanom polju drevnog semilizma, koje je ustanovio Renan). nosila svoj rasistiki
barjak na nain koji je, nesumnjivo, podrazumcvao izvesnu
kontrolisanu razmetljivost. Neto kasnije, Kasl u svom izvetaju
komentarie kako su na istom sastanku "'Arijevci' dali mnogo
materijala za razmiljanje". Jasno, "Arijevac" je kontra-apstrakcija za "SemitcIO, aji je, iz nekih razloga koje sam naveo ranije,
smatrano da su takve atavistike nalepnice posebno prikladne
za Semite - a istorija dvadesetog veka bogato pokazuje koliko
to moralno i ljudski skupo kota ljudsku zajednicu II celini. No,
II isrorijama modernog antisemitizma nije bila dovoljno naglaena legitimnost koju je orijentalizam davao takvim atavis ti
kim oznakama, niti, to je za moje ciljeve II ovoj knjizi jo vanije, nain na koji je ova akademska i intelektualna legitimnost
o pstala tokom modernog doba u diskusijama o islamu, Arapima i Bliskom Istoku . Jer, dok vie nije moguno napisati nau
nu (ili ak popularnu) raspravu o "crnakom duhu" ili o "jevrejskoj Linosti", savreno je moguno upustiti se u istraivanje
"islamskog duha" ili "arapskog karakteraU - ali, o (Ome emo jo
gOVOriH kasnije.
Tako, da bismo ispr-J.vno razumeli intelektualnu genealogiju meuratnog islamistikog orijentalizma - koji (bez ikakve
ironije) ima najzanimljiviji i najvie zadovoljavajui oblik u karijerama Masinjona i Diba - moramo biti kadri da razumemo
razlike izmedu zbirnog stava koji orijentalist ima prema svojoj
grai i one vrste stava kojem je kulturalno veoma slian, a koji
nalazimo kod filologa kakvi su Auerbah i Kurcijus. Intelektualna kriza islamistikog orijentalizma bila je drugi aspekt duhovne krize Upoznog buroaskog humanizma"; po svojoj formi i stilu, meutim , islamistiki orijentalizam je gledao na probleme
ljudske vrste kao da se mogu podeJiti na kategorije "orijen(alnih" i ..okcidentalnih" . Verovalo se, zato, da oslobaanje, samoizraavanje i samo-uveavanje ne predstavljaju za Orijen(aice
onakvu temu kakvu su predstavljali za Okcidentalee. Umesto
toga, islamistiki orijenta1ist izraavao je svoje ideje o islamu

kao da naglaava svoj, a pretpostavlja se - i muslimanski otpor

promeni, uzajamnom razumevanju Istoka i Zapada, razvo ju
ljudi i ena od arhainih , primitivnih klasinih institucija ka
modernosti. Doista, to oseanje otpora promenama bilo je to liko estoko i toliko su univerzalne bile snage koje su mu pripisivane da itajui orijentaliste shvatamo da apokalipsa koje se
treba plaiti nije unitenje zapadne Civilizacije, nego pre unitenje granica koje dele Zapad od [stoka. Kada se Dib protivio nacionalizmu u modernim islamskim dravama, inio je to zato
tO je oseao da bi nacionalizam korodirao unutra!nju strukturu zahvalj uju i kojoj islam ostaje orijentalan; nego rezultat sekularnog nacio nalizma bio bi da Orijent ne bude drugaiji od
Zapada. No, zahvaljujui svojoj izuzetno snanoj identiftkaciji
sa stranom religijom. Dib je svoje neslaganje izrazio tako da izgleda kao da govori u ime ortodoksne islamske zajednice. U kojoj je meci takvo zalaganje znailo povratak starim navikama
orije ntalista da govore u ime domorodaca. a u kojoj je meri bilo
ozbiljan pokuaj da se govori u najboljem interesu islama, pitanje je ij i odgovor lei negde izmeu dveju alternativa.
Nijedan naunik ili mislilac nije, naravno, savren predstavnik nekog idealnog tipa ili kole u kojoj uestvuje zahvaljujui
nacionalnom poreklu ili sluajnostima istorije. No, u relativno
usamljenoj i specijalizovanoj tradiciji kakva je orijentalizam.
postoj i, po mom miljenju , kod svakog naunika izvesna predstava, delom svesna, delom nesvesna, o nacionalnoj t.radiciji,
ako ne i o nacionalnoj ideologiji. To je posebno tano kad je re
o orijentalizmu , pogotovu zbog direktne politike ukljuenosti
evropskih nacija u poslove ove ili one orijentalne zemlje: smesta pomiljamo na sluaj Snouka Hurgronjea. da navedem nebritanskog i ne-francuskog naunika ije je oseanje nacionalnog identiteta jednostavno i jasno." No, ak i kad se adekvatno
Vidi W. F. Wenheim, "Counter-insurgency Research at the
Turn of the Century - Snouck Hurgronje and the Acheh War", SociologischeGids 19 (September-December 1972).
73

351

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ocene sve razlike izmedu individualnosti i tipa (ili izmeu pojedinca i tradicije), ipak je zanimljivo primetiti do koje su mere
Dib i Masinjon bili reprezentativni tipovi. Moda bi bilo bolje
rei da su Dib i Masinjon ispunili sva oekivanja koja su pred
njih postavile njihove nacionalne tradicije. politika njihovih nacija, unutranja istorija njihovih nacionalnih "kolali orijentalizma.
Silvein Levi ubedljivo je izrazio razliku izmeu dveju kola:

dela - gotovO bi se moglo rei, njegova tekstura - u velikoj meri

se razlikuje, ak i ako uzmemo u obzir oigledne razliitosti u
njihovom kolskom i religijskom obrazovanju. U svojoj celoi
vo moj posveenosti al-Ha1adavom delu - "ije tragove", rekao
je Dib u svome nekrologu za Masinjona 1962. godine, "on nije
prestaO da istrauje u potonjoj islamskoj knjievnosti i pobonosti" - gotovO neogranien krug istraivakih tema vodio je
Masinjona praktino svuda, i on je svuda nalazio svedoanstvo
za "l'esprit humaine a travers I'espace et le temps!! (ljudski duh
kroz prostor i vreme). Stvarajui oeuvre koji se osvrtao na "sva
ki aspekt i podruje savremenog muslimanskog ivota i misli!!,
Masinjonovo prisustvo u orijentalizmu predstavljalo je stalan
izazov njegovim kolegama. Dib se svakako divio nainu - iako
je konano od njega odstupio- na koji je Masinjon istraivao

350

Politiki

interes koji vezuje Englesku za Indiju doprinosi da se odr i neprekidni kontakt izmeu britanskog rada i konkretne stvarnosci i uva koheziju izmeu predstavljanja prolosti i priwra sadanjosti.

Hranjena klasinom tradicijom, Francuska istrauje ljudski

duh kakav se manifes[Uje II Indiji na isti nain na koji je zainteresovana za Kinu.7 4

BiJo bi suvie lako rei da ea suprotnost daje, kao rezultat, na

jednoj strani delo trezveno, eftkasno, konkretno, a na drugoj
univerzalistika , spekulativno, briljantno. No suprotnost slui
da osvetli dve duge i izrazito uspene karijere koje su, svaka za
sebe, do ezdesetih godina dominirale u francuskom i angloamerikom islamistikom orijentalizmuj ako dominacija ima
ikakvog smisla, onda je to zato to se svaki naunik oslanja na
samosvesnu tradiciju i radi u okviru samosvesnc tradicije ija
ogranienja (ili granice, govorei intelektualno i politiki) mogu da se opiu onako kako ih je napred opisao Levi.
Dib je roen u Egiptu, Masinjon u FrancuskOj. Obojica e
postati duboko religiozni ljudi, prouavaoci ne toliko drurva
koliko religijskog ivota u drutvu. Obojica su, takoe, bili duboko svetovna orijentisani i jedno od njihovih najveih dostignua bilo je to su tradicionalnu akademsku nauku stavili na
raspolaganje modernom politikom svetu. No, opseg njihovog
Sylvain Ibi, "Les Pans respectives des nations occide ntales
dans les progres de l'indianisme", uMemorlalSy/vainLivi, str. 116.
71

teme koje su uspevale da poveu duhovni ivot muslimana i katolika I i omoguavale mu da nae J podudarne elemente u njihovom
o boavanju Fatime i, II skladu s tim, posebno polje zanimanja u
prou avanju mnogih manifestacija iitske misli, ili pak u zajednici
avramovskog porekla i temama kakve su sedam spavaa . Njegovi
tekstovi o ovim stvarima stekli su, zahvaljujui svojstvima koja je on
u njih uneo, trajan znaaj za islamistike studije. Ali upravo zbog
tih svojstava, one su, da tako kaemo, podeljene na dva registra.Jedan je uobiajena ravan objektivne akademske nauke, koja nastoji
da osvetli prirodu date pojave majstorskom upotrebom utvrenih
sredstava akademskog istraivanja. Drugi je ravan II kojoj individu
alno imuicioniranje duhovnih dimenzija apsorbuje i transformie
objektivne podatke i razumevanje. Nije uvek bilo lako povui liniju
razdvajanja izmeu one prve i transfiguraCije koja je prOizlazila iz
bogatstva njegove vlastite linosti .
Ovde se nagovetava da je verovatnije da e prouavanje "oboavanja Fatime" privui katolike pre nego protestante, ali nema
sumnje da je Dib gajio podozrenje prema svakome ko je za
mutio razliku izmeu "objektivne!> nauke i one zasnovane na
(makar i elaboriranom) "individualnom inruicioniranju duho vnih dimenzija". Dib je, meutim , bio u pravu kad je u slede-

352

Orijentalizam danas

Orijentalizam

pasusu svog nekrologa priznao Masinjonovu "plodnost"

duha II veoma razliitim poljima kakva su "simbolizam muslimanske umetnosti, struktura muslimanske logike, zamrenost
srednjovekovnih finansija i organizacija zanatskih korporacija" j

intelektualnom i religijskom zaleu iz kojeg se razvio Oib, kao

i toliki drugi moderni britanski orijentalisti: u Masinjonovom
sluaju, pojam "esprit", kao estetika, koliko i religijska, moralna i istorijska realnost, bio je neto i me je Masinjon, po svoj
prilici, bio hranjen od detinjstva. Njegova porodica prijateljevala je s ljudima kakav je bio Usimans, i gotovo u svemu to je Masinjon napisao oigledno je njegovo rano obrazovanje u intelektualnom -ambijentu, kao i ideje poznog simbolizma, pa ak i
posebna vrsta katolicizma (i Sufi misticizma) za koji se zanimao. Nema krtosti u Masinjonovom delu, koje je napisano
jednim od velikih francuskih stilova ovog veka. Njegove ideje o
ljudskom iskustvu izobilno se slue delom mislilaca i umetnika
iji je bio savremenik i upravo irina kulturalnog opsega samog
njegovog stila stavlja ga II kategoriju sasvim razliitu od Diboveo Njegove rane ideje potiu iz perioda takozvane estetske dekadencije, ali duguju i ljudima kakvi su bili Bergson, Dirkem i
Mos. Njegov pIVi dodir s orijentalizmom bio je preko Renana,
ija je predavanja sluao kao mladi; srudirao je i kod Silvena
levija, a prijateljevao s ljudima kao Pol K.lodel, Gabrijel Bunur,
ak i Raisa Mari[en i ari de Fuko. Kasnije je pokazao da je kadar da se pozabavi i delima iz relativno novih oblasti, kakve su
urbana sociologija, strukturalna lingvistika, psihoanaliza, savremena antropologija i modema istorija. Njegovi eseji, da i ne
pominjerno monumentalnu studijU o al-HaJadu, bez napora
su se oslanjali na celokupni korpus islamske knjievnosti; zahvaljujUi svojoj zbunjujuo; erudiciji i gotovo prisnoj linosti ,
ponekad je delovao kao naunik kojeg je izmislio Horhe Luis
Borhes. Bio je veoma osetljiv za "orijentalne" teme u evropskoj
knjievnosti"; to je bilo i jedno od Dibovih interesovanja, ali za
razliku od Diba, Masinjana nisu prvenstveno privlaili ni
evropski pisci koji su "razumeli" Orijent, ni evropski tekstovi
koji su predstavljali nezavisnu umetniku potvrdu onoga to e
otkriti kasniji naunici orijentalisti (recimo, Dibovo zanimanje za Skota kao izvor za prouavanje Sa1adina). Masinjonov
"Orijent" bio je u potpunosti II skladu sa svetom Sedam spavaa

em

a bio je II pravu i neposredno potom, kad je Masinjonovo rano

inrcresQvanje za semitske jezike okarakterisao kao neto to daje podsticaj "eliptikim studijama koje su neupuenima mogle
izgledati gotovo kao takmac misterijama drevne hennetike.Il
Ipak, Dib zavrava velikodunom napomenom, primeujui
daje
za nas, lekCija koju je on svojim primerom dao orijema!izmu svoje
generacije leala u tome da ak ni klasini orijentalizam nije vie
adekvatan bez izvesnog stepena posveenosti vitalnim snagama
koje su dale znaenje i vrednost razliitim aspektima isconjakih
kultura. 7 '

To je, svakako, bio najvei Masinjonov doprinos i istina je da se

u dananjoj francuskoj islamologiji (kako je ponekad zovu) razvila tradicija izjednaavanja s "vitalnim snagama" koje oblikuju
" istonjaku kulturu"; treba pomenuti samo izvanredna dostignua naunika kakvi su ak Berk, Maksim Rodinson, Iv Lakost,
Roe Arnaldes - iji se pristup i intencije veoma razlikuju - pa
da shvatimo koliko je znaajan bio izvorni primer Masinjona,
koji je nepogreivo ostavio intelektualni peat na svima njima.
No, odabirajui da svoje komentare gotovo anegdotski
usmeri na Masinjonove raz.liite snage i slabosti, Dib proputa
da uoi oigledne stvari o Masinjanu , stvari koje ga toliko razlikuju od Diba, a ipak ga, kad se uzmu u celini, ine zrelim simbolom kljune struje razvoja u francuskom orijentalizmu. Jedna od njih je Masinjonovo lino zalee, koje sasvim lepo ilustruje prostu istinu Levijcvog opisa francuskog orijentalizma.
Sama ideja o "un esprit humain" bila je neto manje-vie strano
H. A. R. Gibb, "Louis Massignon (1882-1962)",}oumal of the
Royal AsIaUe Society (1962), str. 120, 121.
75

353

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ili avramovskih molitvi (to su dve teme koje je Dib izdvojio kao
distinktivna obeleja Masinjonovog neortodoksnog shvatanja
islama): nekonvencionalan, malo udan, II potpunosti adekvatan bljetavim interpretativnim darovima koje je Masinjon
uneo II njega (i koji su, na izvestan nain, od njega nainili
predmet istraivanja) . Ako je Dih voleo Skorovog Sa1adina,
Masinjon je gajio simetrinu sklonost prema NervaJu, kao samoubici, poete maud;t (ukletom pesniku) , psiholokoj neo-

dometima i uticaju bio najblii - ne bi mogao s takvom lakoom

(i tanou) da se u istom eseju poziva na mnotvo islamskih
mistika inalunga, Hajzenberga, Malarmea i Kjerkegora; i veoma je mali broj orijentalisra imao toliko irokzahvat da obuhva
ti i konkretnO politiko iSkustvo, o kojem je Masinjon bio kadar
da govori 1952. u svom eseju "Okcident ispred Orijenta: prednost jednog kulturalnog reenja" ('L'Occident devant l'Orient:
Primaute d 'une solution culruceUe"n) . A ipak je njegov intelektualni svet bio jasno definisan . Imao je zaokruenu strukturu,
nepromenljivu od poetka do kraja njegove karijere, i uprkos
gotoVO neuporedivo bogatom krugu tema i referenci, vezivao
se za korpus bazino nepromenjenih ideja. Ukratko emo opisati strukturu i navesti ideje o kojima je re.
Za polaznu taku Masinjon je uzeo postojanje triju avcamovskih religija, meu kojima je islam Ismailova religija, monoteizam naroda iskljuenog iz boanskog obeanja datog Isaku . Zato je islam religija otpora (Bogu, koji je otac, i Hristu, koji
je otelotvorenje), koja u sebi uva tugu koja je zapoela Agarinim suzama. Arapski je, zbog toga, jezik suza, ba kao to pojam
dihada u islamu (Masinjon eksplicimo kae da je to epska forma u islamu, koju Renan nije bio kadar ni da uoi, ni da razume) ima vanu intelektualnu dimenziju, ija je misija rat protiv
hrianstva i judaizma kao spoljanjih neprijatelja, i protiv jeresi kao unutranjeg neprijatelja. No, Masinjon je verovao da je
kadar da unutar islama izdVOji tip jedne protiv#struje, otelovljene u misticizmu, put prema boanskoj milosti; prouavati nju ,
postalo je njegova glavna intelektualna misija. Osnovno svojstvo misticizma bio je, svakako, njegov subjektivni karakter, ije
su neracionalne pa ak i neobjanjive tendencije ile u smeru
singularnog, individualnog, trenutnog iskustva uestvovanja u
boanskom. Svekoliki Masinjonov izvanredan rad u oblasti misticizma bio je zato pokuaj da se opie itinerer dua koje se

354

binosti.

To ne znai da je Masinjon II sutini bio prouava1ac

prolosti; naprotiV, on je bio glavna pojava II islamsko-francuskim odnOSima, II politici koliko i II kulturi. Oigledno je bio
strastan ovek, koji je verovao da se II svet islama moe prodreti
ne iskljuivo naukom, nego posveivanjem svim njegovim aktivnostima, od kojih nije najmanje vaan bio svet iswnog hrianstva, subsumiran pod islam, svet iju je jednu od podgrupa, Bratstvo Badalja, Masinjon iskreno podsticao.
Zbog velikog Masinjonovog knjievnog talenta, njegovo na-

.uno

delo ponekad je delovalo kao udljiva, preterano kosmo-

politska i esto privatna spekulacija. Taj utisak je pogrean i u

stvari relko kad tano opisuje njegovo pisanje. Masinjon je namerno eleo da izbegne ono to je zvao "I'analyse analytique et
statique de l'orienralisme"76 (analitikom i statikom analizom
orijentalizma), neku vrstu inennog gomilanja izvoci, porekla,
dokaza, evidencije o odreenom islamskom tekstu ili proble-

mu . Svuda je pokuavao da koliko je god moguno ukljui ko ntekst jednog teksta ili problema, da ga oivi, da bezmalo iznenadi itaoca letiminim uvidima dostupnim svakome ko je, nalik
Masinjonu, spreman da prekorai granice pojedinane discipline i tradiCije, kako bi stigao do ljudskog srca svakoga teksta. Nijedan moderni orijenta1ista - a svakako ne Dib, koji mu je po
Louis Massignon, Opera Minora, ed. Y. Moubarac (Beirut:
Dar-el-Maaref, 1963), 3: 114 . Koristim se kompletnom bibilografijom Masinjonovog dela, koju je nainio Moubarac: L 'Oeuvre de LouisMassignoll (Beirut: Editions
Cenaclelibanais, 1972-1973) .
76

355

n Massignon, "L'Occident devant l'Orient: Primaute d'une solutio n cultureUe", u OperaMinora, l : 208-223.

356

Orijentalizam danas

oslobaaju ograniavajueg

konsenzusa koji im je nametnula

ortodoksna islamska zajednica, ili Suna. Iranski mistik bio je
neustraivi;i od arapskog, delimino i zato to je bio arij evac
(Masinjon je staru devetnaestovekovnu podelu na tlarijevskt' i
"semitski", kao i legitimnost legelove binarne opozicije izmeu dve jezike porodice8 smatrao obavezujuom) , a delimino
zato to je on sam bio ovek koji je traio Savrenstvo; arapski
mistik jC, po Masinjonovom shvatanju, naginjao onome to
Vardenburg zove testimonija1nim monizmom. Egzemplarna fi-

gura za Masinjona je bio al-Ha1ad, koji je traio oslobaanje za

sebe izvan ortodoksne zajednice, zahtevajui, i konano dobivi, upravo ono raspee koje jc islam kao celina odbacio; Muhamed je, prema Masinjonu, namerno odbio mogunost koja mu
je ponudena da premosti jaz koji ga razdvaja od boga. Al-Haladovo dostignue sastojalo se zata u tome to je, nasuprot sutini islama, postigao mistino jedinstvo s bogom.
Ostatak onodoksne zajednice ivi u stanju koje Masinjan
zove Itsoifontologique " - ontaloka e . Bog se oveku pokazuje kao vrsta odsustva, odbijanja da bude prisutan, ali svest revnosnog muslimana o njegovoj podrede nosti bojoj volji
(islam) podstie ljubomorno oseanje boje transcendencije i
neprihvatanje bilo koje vrste idolatrije, Sedite ovih ideja je,
prema Masinjonu, "srce oieno od greha", koje, dok ga dri
testimonijalna muslimanska strast, moe, kao II sluaju mistika
poput al.Halada, da zahvati i plamen boanske strasti ili ljubavi prema bogu , li oba sluaja , boansko transcendentalno jedinstvo (tawhid) je neto to revnosni musliman postie i razumeva bilo svedoei o tome, ili kroz mistinu ljubav prema bogu : a to, pisao je Masinjan u sloenom eseju, definie "intenciju" islama.79 Masinjonove Simpatije, jasno je, stoje na strani mistike vokacije u islamu, koliko zbog njene bliskosti s njegovim
"' lbid,5tr. 169.
79 Vidi Waardenburg, L 'Islam dans le miroir de I'Occident, str.
147, 183, 186, 192, 211,213.

Orijentalizam

357

vlastitim temper.unentom revnosnog katolika, toliko i zbog

njenog disruptivnog uticaja unutar onodoksnog tela vere. Masinjo n ima sliku o islamu kao o religiji koja je neprestano zabavljena svojim odbacivanjima, zakanjenjima (u odnosu na ostale avramovske vere), komparativno jalovim oseanjem svetovne realnosti, svojim masivnim strukturama odbrane protiv "psil1
hike komocije od one vrste koju praktikuju al-Halad i ostali
Sufi mistici, svojom usamljenou kao jedinom preostalom
oo
U or ijenta1nom" religijom u okviru tri velika monoteizma.
No, tako Oigledno strog pogJed na islam, sa njegovim "invariants simples,,81, jednostavnim varijantama, (posebno u tako
raskonoj misli kao ta je Masinjonova) nije, s njegove strane,
sadravao nikakvo duboko neprijateljstvo. itajui Masinjona,
iznenauje nas njegovo insistiranje na potrebi da se ita kompleksno - to je nalog u iju apsolutnu ozbiljnost nije moguno
sumnjati. On je 1951 . godine pisao da njegova vrsta orijentalizma nije "ni une manie d 'exotisme, ni un reniement de l'Europe, mais une mise au niveau entre nos methcxles de reherches
et les traditions vecues d 'antiques civilisations"82 (ni manija za
egzotikom, ni izdaja Evrope, ve izjednaavanje naih metoda
istraivanja i proivljenih tradicija drevnih civilizacija). Primenjen u itanju arapskog ili islamskog teksta, taj vid orijentalizma stvarao je gotovo zapanjujue inteligentna tumaenjaj bilo
bi budalasta ne potovati istu genijalnost i novinu Masinjonovog duha. No, u njegovoj definiciji njegovog orijentalizma nau
panju moraju privui dve fraze:"nos methcxles de recherhes"
(nai metodi istraivanja) i "les traditions vecues d'antiques civilisations U (proivljene tradicije drevnih Civilizacija). Ono to
je uradio, Masinjon je shvatao kao sintezu dva grubo suprotstavljena kvantitetaj no, mora da nam zasmeta udnovata asimetrilIO Massignon, OperaMinora, 1: 227.
81Ibid, str. 355.
82 Citat iz Masinjonovog eseja o Siruni u Waardenburg, L 'Islam
dans le miroirde ['Oceident, str. 225.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ja medu njima, a ne samo puka injenica opozicije izmeu

Evrope i Orijenta. Masinjon implicira da sutina razlike izmeu
Istoka i Zapada lei II razlici izmeu modernosti i drevne tradicije. I odista, II njegovim spisima o politikim i savremenim
problemima, gde se na najneposredniji nain mogu videti
ogranienja Masinjonovog metoda. opozicija Istok Zapad ispoljava se na najudniji nain.
U svom najboljem vidu, Masinjonova vizija susreta Istoka i
Zapada pripisivala je veliku odgovornost Zapadu zbog njegove
invazije na Istok, njegovog kolonijalizma, njegovih neprestanih
napada na islam. Masinjon je bio neumorni borac za muslimansku civilizaciju i, kako svedoe njegovi mnogobrojni eseji i pisma posle 1948, za palestinske izbeglice, branitelj prava arapskih muslimana i hriana II Palestini i protiv cionizma, prQ[iv
onoga to je, pozivajui se na ne~to ~to je rekao Aha Eban, uvredljiVO nazvao izraelskim "budoaskim kolonijalizmom".83 No,
okvir u koji je Masinjon postavio svoju viziju vezivao je, [akoe,
islamski Orijen[ za jedno sutinski drevno vreme, a Zapad za
modernost. Kao Robenson Smit, Masinjon nije smatrao OrijenlaIca modernim ovekom nego Semitom; ta reduktivna kategorija imala je snaan uticaj na njegovu misao. Kad je, recimo,
1960. godine zajedno sa akom Berkom, svojim kolegom u
CoUege de France, objavio u Esprit dijalog o "Arapima", videlo
se da je dobar deo vremena proveden u raspravi da li se najbolji
nain da se gleda na problem savremenih Arapa sastoji u tome
da se jednostavno kae da je arapsko-izraelski sukob u stvari semitski problem. Berk je pokuao da blago prigovori i da usmeri
Masinjona prema mogunosti da su Arapi, kao i veina sveta,
proli kroz neto to je on zvao "antropolokom varijacijom":
Masinjon je ne razmi~ljajui odbacio taj pojam.8.f Uprkos svome
dubokom humanizmu, njegovi stalni napori da razume palestinski sukob i izvetava o njemu nikada nisu izali iz okvira

spora izmedu Isaka i Ismaila ili, ukoliko je re o njegovom sporu sa Izraelom, iz okvira tenzije izmedu judaizma i hrianstva.
Kada su cionisti okupirali arapske gradove i sela, uvredena su
bila Masinjonova religijska oseanja.
Evropa, a Francuska posebno, shvatane su kao savremene
realnosti. Delimino zbog svog prvog politikog susreta sa Britancima tokom Prvog svetskog rata, Masinjan nikako nije mario
Englesku i englesku politiku; Lorens i njemu slini reprezentovali su suvie kompleksnu politiku kojoj se on, Masinjon, protivio u komunikaciji sa Fejsalom. '1e cherchais avec FaysaL . a
penetrer dans le sens meme de sa tradition a lu i" (Pokuavao
sam sa Fejsalom ... da prodrem u sam smisao njegove tradicije) .
Britanci su, kako je izgledalo, reprezentovali "ekspanziju na
Orijent, amoralnu ekonomsku politiku i zastarelu filozofiju politikog uticaja. 8s Francuzi su bili vie moderni ljudi, koji su se
obavezali da sa Orijenta donesu ono to su sami izgubili od spiritualnosti, tradicionalnih vrednosti i slinih dobara. MasinjonovO ulaganje u ovakav nain gledanja nastupilo je, ini mi se,
kao posledica itave devetnaestovekovne tradicije koja je Orijent smatrala terapeutskim za Zapad, tradicije ija se najranija
skica moe nai kod Kinea. Kod Masinjona, ona je bila povezana s oseanjem hrianskogsaaJjenja:

358

Massignon, OperaMinora. 3: 526.

"Ibid. str. 610-611.

83

359

Kad je re o Orijcma1cima, treba da se vratimo onoj nauci saosca

oja, onoj "panicipaciji" ak i u konscrukciji njihovog jezika i njihove
mentalne strukture, u kojoj doista treba da uestvUjemo: jer, u kraj
njoj Liniji, ta nauka svedOi ili o istinama koje su i nae, ili o istinama
koje smo izgubili i koje moramo da povratimo.! najzad, jer je u su[i
ni sve to postoji na odreeni nain dobro, a ti jadni kolonizovani
narodi ne postoje samo nas 'radi, nego u sebi i za sebe [en soi] .86

Ibid, ste. 212 . Takoe str. 211 u vezi s drugim napadom na

Britance i str. 423-427u vezi s njegovom procenom Lorensa.
86 Navedeno u Waardenburg, L 'Islam dans le miroir de l 'Occi
dent, str. 219.
8S

Orijentalizam danas

Orijentalizam

Ipak, Orijentalac, en sol, nije bio kadar da ceni i razume sebe.

vendji re - simboHzovala je njegovo vlastito prihvatanje razliitosti Orijenta, kao i njegove napore da ga promeni u ono to
bi on eleo. S tom motivacijom, volja da se Orijent upozna, i da
se upozna njemu samom u prilog, bila je kod Masinjana veoma
jaka. Njegov al-Ha1ad savreno reprezentuje tu volju. Nesrazmema vanost koju je Masinjan pripisao al-Haladu oznaava
najpre naunikovu odluku da promovie jednu figuru iznad
njene kulture, i drugo - injenicu da je al-Halad poeo da reprezentuje stalni izazov, koji ak moe da iritira zapadnog hrianina, za kojeg verovanje nije bilo Ci moda nije ni moglo da
bude) ekstremno samortvovanje kakvo je bilo za Sufi. U oba
sluaja, Masinjonov al-Halad je doslovno trebalo da otelotvoruje, inkarnira vrednosti koje je doktrinarni sistem islama stavio van zakona, sistem koji je sam Masinjon opisao uglavnom
zato da bi ga ponitiO preko al-Halada.
Ipak, ne treba odmah da kaemo kako je Masinjonovo delo
naopako, ili .kako je njegova najvea slabost to je pogreno reprezentovao islam kakvom bi bio privren "prosean" ili "obian" musliman. Jedan istaknuti muslimanski naunik argumentovao je upravo u prilog ovoj poslednjoj poziciji, iako njegov
argument nije imenovao Masinjona kao onoga od koga potie
uvreda. 88 Ma koliko bili skloni da se identifikujemo s ovom te~
zorn - poto je, kao to ova knjiga nastoji da pokae, islam temeljno pogreno reprezentovan na Zapadu - stvarno je pitanje
moe li uopte postojati istinita reprezentacija bilo ega, ili je
svaka reprezentacija, zato to je reprezentacija, pre svega smetena u jezik, a zatim II kulturu, institucije i politiki ambijent
onoga koji reprezentuje. Ako je ova poslednja alternativa is~
pravna (kao to verujem da jeste), onda moramo biti pripravni
da prihvatimo injenicu da je reprezentacija eo ipso implicira-

360

Delimino

zbog onoga to mu je uinila Evropa, izgubio je svoju religiju i svojupbilosophte; muslimani su II sebi imali "un vi-

de immense" (bezgraninu prazninu); biH su skloni anarhiji i

samoubistvu. Francuska je, tako, stekla obavezu da potpomogne enju muslimana da brane svoju tradicionalnu kulturu, vladavinu svogdinasti.kogivota i batinu vernika. 87
Nijedan naunik, ak ni Masinjon, ne moe se odupreti pritisku svoje nacije ili naune tradicije II kojoj radi. U velikom dclu onoga to je rekao o Orijentu i njegovom odnosu s Okcidentom, Masinjon je, reklo bi se, brusio a ipak ponavljao ideje drugih francuskih orijenta1ista. Moramo, meutim, dopustiti da rafinman, lini stil, individualni genij moe konano da prevazie politika ogranienja koja bezlino operiu kroz tradiciju i
nacionalni ambijent. ak i tako, u Masinjonovom sluaju moramo takoe da uoimo da su, u jednom smeru, njegove ideje o
Orijentu ostale temeljno tradicionalne i orijentalistike, uprkos njihovoj linoj boji i upeatljivo; ekscentrinosti. PO Masinjonu, islamski Orijent bio je spiritualan, semitski, tribalistiki,
radikalno monoteistiki, ne-arijevski: pridevi podseaju na katalog antropolokih deskripcija iz poznog devetnaestog veka.
Relativno zemna iskustva rata, kolonijalizma, imperijalizma,
ekonomskog pritiska, ljubavi, smrti, kulturne razmene, u Masinjonovim oima kao da su uvek proputana kroz metaftziko, u
krajnjoj liniji dehumanizovano soivo: ona su evropska, orijentalna, okcidentalna, arijevska, i tako dalje. Te kategorije strukturisale su njegov svet i davale onome to je govorio neku vrstu
dubokog smisla - bar u njegovim oima . U drugom smeru, meu individualnim i beskrajno detaljnim idejama o naunom
svetu, Masinjon je sebi izmanevrisao put u posebnu poziciju.
Rekonstruisao je i branio islam od Evrope, na jednoj strani, i od
njegove vlastite ortodoksije, na drugoj. Ta intervencija na terenu Orijenta, u liku animatora i zatitnika - a upravo je o inter87 Ibid, str.

218-219.

361

Vidi A. L. Tibawi,nEng1ish-Speaking Orientalists: A Critique

of Their Approach to Islam and Arab Nationalism, Part I", Islamic Quarterly 8, nos. l, 2 OanuaryJune 1964), 2544; "Part II",
Islamic Quarterly 8, nos 3, 4 OulyDecember 1964), 73.88.
88

Orijentalizam danas

Orijentalizam

na, upletena, sme~tena, isprepletena sa mnotvom drugih stvari pored "istine" t koja je i sama reprezentacija. Ovo nas metodoloki mora navesti da posmatramo reprezentacije (ili pogrene
reprezentacije- distinkcija je II najboljem sluaju pitanje stepenovanja) kao smetene u zajedniko polje koje za njih ne definie jedino neki inherentan zajedniki subjekt, nego i neka zajednika istorija, tradicija, univer.zum diskursa. Unutar tog polja, koje ne moe kreirati pojedinani naunik, nego ga svaki
naunik nasleuje i nalazi II njemu svoje mesto, individualni istraiva daje svoj doprinos. Takvi doprinosi, ak i kad potiu od
izuzetnih genija, predstavljaju strategije novog rasporeivanja
grae unutar respektivnog poljaj ak i naunik koji otkriva izgubljeni rukopis pokazae "pronaeni tekst u kontekstu koji
je ve pripremljen za njega, jer u tome lei pravi smisao pronalaenja novog teksta. Otuda svaki pojedinani doprinos najpre
izaziva promene unutar polja, a zatim uspostavlja novu stabilnost, na taj nain to e postavljanje novog kompasa na povrinu na kojoj ve postoji dvadesetak kompasa najpre proizvesti
podrhtavanje igala, a zatim novu konfiguraciju.
Reprezentacije orijentalizma u evropskoj kulturi formiraju
ono to bismo mogli zvati diskursnom konzistencijom, konzistencijom koja moe da pokae ne samo istoriju nego i materijalno (i institucionalno) prisustvo. Kao to sam rekao u vezi s
Renanom, takva konzistencija bila je oblik kulturalne prakse,
sistem mogunosti da se daju iskazi O Orijentu. Ne elim da kaem da ovaj sistem netano reprezentuje neku sutinu Orijenta
- u koju ni na trenutak ne verujem - nego da operie onako kako je to svojstveno reprezentacijama - radi odreenog cilja, u
skladu s odreenom tendencijom, u specifinom istorijskom,
intelektualnom, ak ekonomskom kontekstu. Drugim reima,
reprezentacije imaju svoju svrhu, one su najee efikasne, one
obavljaju jedan ili mnogo zadataka. ReprezentaCije su formacije, ili, kako je Rolan Ban rekao za sve jezike operacije, one su
defannacije. Orijent je u Evropi kao reprezentacija formiranili deformisan - na osnovu sve specifinije osetljivosti za geo-

grafski region zvani "Istok". Specijalisti za ovaj region obavljaju

svoj posao u vezi s njim zato to, moglo bi se rei, njihova profesija, njihovo svojstvo orijentaliste, vremenom zahteva da svome drutvU prezentiraju slike Orijenta, znanje o tom podruju,
razumevanje tog podruja . Do vrlo visokog stepena, orijentalista snabdeva svoje drutvo reprezentacijama Orijenta (a) koje
nose njegov specifini peat, (b) koje ilustruju njegovu koncepciju o tOme ta Orijent moe iH treba da bude, (c) koje svesno dovode u pitanje shvatanje nekog drugog o Orijentu, (d)
koje snabdevaju orijentalistiki diskurs onim to u tom trenutku njemu, reklo bi se, najvie nedostaje i (e) koje odgovaraju
od reenim kulturalnim, profeSionalnim, naCionalnim, politi
kim i ekonomskim zahtevima epohe. Videe se da je uloga pozitivnog znanja, iako nikada nee biti odsutna, daleko od apsolutne. Pre je "znanje" - nikada sirovo, neposredovano ili prosto
objektivno - onaj element koji se distribuira, j redistribuira
preko pet navedenih atributa orijentalistike reprezentacije.
Vien na taj nain, Masinjon je manje mitologizovani "genije", a vie neka vrsta sistema za proizvoenje odreenih iskaza,
rasprenih unutar velike mase diskurzivnih formacija, koje zajedno obrazuju arhiv, ili kulturalnu grau njegovog vremena.
Ne mislim da, priznajui ovo, dehumanizujerno Masinjana, niti
da ga redukujemo na subjekt vulgarnog determinizma. Nasuprot tome, videemo kako je ovo veoma ljudsko bie imalo, i bilo kadro da u jo veoj meri stekne kulturalni i produktivni kapacitet koji je u sebi nosio jednu institucionalnu, ekstra-humanu dimenziju: i Sigurno da upravo tome mora da tei konano
ljudsko bie, ako ne eli da se zadovolji isto smrtnim prisuStvom u svom vremenu i prostoru. Kad je rekao "nous sommes
tout des Semi[cst! (svi smo mi Semiti), Masinjan je ukazao na
opseg svojih ideja preko granica drutva, pokazujui do koje
mere njegove ideje o Orijentu mogu da prevaziu lokalne
anegdotske okolnosti u kojima se nalaze jedan Francuz i francusko drutvo. Kategorija Semite hranila se Masinjanavim orijentalizmom, ali je njena snaga proizlazila iz njene tendencije

362

lt

363

364

Orijentalizam danas

Orijentalizam

da se proiri izvan granica ove discipline, II ire polje istorije i

antropologije, gde je, inilo se, imala odreenu validnost i sna
gu.89

da na Diba kao na proizvod linih susreta, linih uticaja i sli

nog ; dok Polk, ije je opte razumevanje Diba daleko manje istan ano od Uranijevog, vidi Diba kao kulminaciju specifine
akademske tradicije, to - da upotrebim izraz koji se u Polkovom delu ne pojavljuje - moemo nazvati akademsko-istraivakim konsenzusom ili paradigmom.
pozajmljena ovim dosta irokim gestom od Tomasa Kuna ,
[a ideja je bila doista relevantna za Diba, koji je, kako nas Urani
pod sea , na mnogo naina duboko bio linost institucija. Sve
w je Dib rekao ili uinio, od njegove rane karijere u Londonu
do s rednjih godina na Oksfordu, do uticajnih godina kad je bio
d irektor Harvardskog Centra za srednjoistone studije, nosi
nep ogreivi peat duha koji s velikom lakoom operie unutar
etabliranih institucija. Masinjon je ncizleivo bio autsajder,
Dib je bio insajder. No, obojica su dostigla sam vrhunac prestia i uticaja u francuskom, odnosno anglo-amerikom orijentaliznm . Za Diba je Orijent bio neto to se ne upoznaje direktno; ve neto O emu se ita, to se prouava, o emu se pie II
o kviru naunih drutava, univerLiteta, naunih konferencija.
Kao i Masinjan, Dib se diio prijateljstvom s muslimanima, ali
inilo se da su to - kao i kod Lejna - korisna a ne presudna prijate ljstva. Sledstveno rome, Dib je bio dinastika figura unutar
akademskog okvira britanskog (a kasnije amerikog) orijentalizma, naunik ije je delo sasvim svesno demonstriralo nacionalne tendencije akademske tradicije, smetene unutar univerziteta, vlada i istraivakih fondaCija.
Jedan pokazatelj za ovo je injenica da je Dih u svojim zrelim godinama esto govorio i pisao za organizacije koje odreuju politiku. Godine 1951. jC, recimo, napisao esej za knjigu
karakteristinog naslova, Bliski Istok i Velike sile (rbe Near East
and Great Powers), U kojem je pokuao da objasni potrebu za
i renjem orijentalnih studija u anglo-amerikim programima:
... itava situacija zapadnih zemalja u odnosu na Aziju i Mriku promenila se. Ne moemo se vie oslanjati na inilac prestia, koji je,
rekJo bi se, igrao veliku ulogu u predratnoj misli, niti moemo oe-

No, makar na jednom nivou su Masinjonove fonnulacije i

reprezentacije Orijenta imale direktan uticaj, ako ne i nedvo-

smislenu validnost: II gUdi profesionalnih orijentalista. Kao to

sam napred rekao, DibovQ priznanje Masinjonovih rezultata
konstituie svest da se Masinjonom treba baviti, budui da je on
(implicitno, naime) alternativa Dibovom vlastitom delu . Ja,
naravno, uit3vam II Dibov nekrolog stvari koje II njemu postoje samo II tragovima, a ne kao aktuelni iskazi, ali su onc o i
gledno vane ako sad pogledamo na Dihovu vlastitu karijeru
kao folijU Masinjonovc. Esej II spomen Dibu, koji je Alber Ura-

ni napisao za Britansku akademiju (a koji sam pominjao nekoliko puta) zadivljujue rezimira njegovu karijeru, njegove glavne
ideje i znaaj njegovog dela: nemam nikakvih sporenja s Uranijevom procenom u njenim glavnim crtama. No, neto u njoj nedostaje, mada je taj nedostatak delimino nadoknaen u jednom manjem tekstu o Dibu, "Ser Hamilton Dib izmeu orijentalizma i istorije", od ViJijama Polka. 90 Urani je sklon da gle"Une figure domine tous les genres [orijentalistikih deJa],
celle de Louis Massignon" Oedna linost dominira svim anrovima
orijentalizma: linost Luja Masinjana): Claude Cahen and Charles
Pellat, "Les Erudes arabes et islamiques",Journal aslatique 261,
nos. 1,4 (1973) : 104 . Veoma detaljan pregled islamistiko-orijen
talistikog polja moe se nai u: Jean Sauvaget, Introduction tl l'hlstoirede l 'Orlent musu Iman: Elements de bibliographie, ed. Claude Cahen (Paris: Adrien Maisonneuve, 1961).
90 William Polk, "Sir Hamilton Gibb Between Orientalism and
History" , Intenzational Journal of Middle East Studies 6, no. 2
(April 1975) , 131-139. SlUim se bibliografijom Dibovih dela U
Arabic and Islamic Studies in Honor of Hamilton A R. Gibb,
ed . George Makdisi (Cambridge, Mass. : Harvard University Press,
1951), str. 1-20.
89

365

366

Orijentalizam danas

Orijentalizam

kivati da e ljudi iz Afrike i Azije ili [stone Evrope dolaziti k nama i

uiti od nas dok smo mi udobnozavaljeni II fotelju . Moramo da ui
mo o njima, kako bismo nauili da radimo sa njima na nain koji
blii uzajamnosti. 91

ranijih uticaja izvrio je na njega Dankan Makdonald, iz ijeg je

dela Dib nedvosmisleno izveo ideju da je islam koherentan si
stem ivota, sistem koji je postao koherentan ne toliko zahva
ljujUi ljudima koji vode taj ivot, koliko zahvaljujui nekom
korpusu doktrina, metodu religiozne prakse, ideji poretka, ko
ji su zajedniki svim muslimanima. Izmeu naroda i "islama"
oigledno je postojao dinamian susret raznih vrsta, ali za za
padnog prouavaoca upravo je iznenadna snaga islama olaka
vala razumevanje iskustva ljudi islamske vere, a ne obrnuto.
Ni Makdonald, a sledstveno tome ni Dib nikada se nisu
bvatali u kotac S epistemolokim j metodolokim tekoama
ko je je postavljao "islam" kao predmet (o kojem je moguno
davati iroke, veoma uoptene konstatacije). Makdonald je ve
rovao da se u islamu mogu uoi[i aspekti jedne jo~ kobnije ap
strakcije, orijentalnog mentaliteta. itavo uvodno poglavlje
njegove najuticajnije knjige (ija je vanost i za Diba bila jed
nako velika), Religiozni stav I ivot u islamu (The Religious Attitude and Life in Islam), predstavlja zbir nedokazivih deklaracija o istonjakom i orijentalnom umu. Makdonald poinje re
ima da je "optepoznato i priznato, ini mi se, da je koncepcija
nevidljivog mnogo neposrednija i realnija za Orijentalca nego
za zapadnog oveka". "Masivni modiftkacioni elementi, koji s
vremena na vreme kao da gotovo remete opti zakon" ne reme
te ni njega, niti druge, podjednako obuhvatne i opte zakone
koji vladaju orijentalnim umom. "Orijentalni um sutinski se
razlikuje ne po poverenju u neviene stvari, nego po nesposobnosti da konstruie sistem shodno vienim stvarima". Drugi
aspekt ove tekoe - koji e Dib kasnije okriviti zbog odsustva
fo rme u arapskOj knjievnosti i zbog muslimanskog, sutinski
atomistikog shvatanja stvarnosti - u tome je to "razliitost o
veka sa Orijenta ne lei sutinski u njegovoj religioznosti, nego
u o dsustvu oseanja za zakon. Za njega, nema nepomerljivog
poretka prirode." Ta "injenica!! nije kadra da objasni izvanred
na dostignua islamske nauke, na kojima se zasniva veliki deo
zapadne nauke, ali Makdonald na to nema ta da kae. On na

je

Oblici tog novog odnosa utvreni su kasnije II "Nanovo razmatrenim oblasnim studijama" ("Area Studies Reconsider-ed").
Studije orijentalistike trebalo je sada posmatrati ne toliko kao
naunu aktivnost, nego kao instrument nacionalne politike
prema novim nezavisnim, a moda i tvrdoglavim nacijama postkolonijalnog sveta. Naoruan iznova fokusiranom sveu o svo-

joj vanosti za Atlantski komonvelt, orijentalista je trebalo da

postane vodi za tvorce politike, poslovne ljude, svee genera
cije naunika.
U kasnijoj Dihovoj viziji nije bio najvaniji pozitivan rad
jednog orijenta1iste kao naunika (recimo naunika kakav je
sam Dib bio u mladosti, kad je prouavao muslimansku invazi
ju na Centralnu Aziju), nego mogunost da se taj rad iskoristi u
javnom ivotu. Urani je to dobro opisao:

... Dibu je postalo jasno da moderne vlade i elite u svojim postup

cima zanemaruju ili odbacuju njihove tradicije drutvenog ivota i
morala, i da otuda proizlaze i njihove gre~ke . Zato je pre svega na
stojao da, putem paljivog prouavanja prolosti, osvetli specifi
nu prirodu muslimanskog drutva, verovanja i kulture, koji lee u
srcu tog dru~rva. ak je i taj problem Dib u prvi mah bio sklon da
shvati kao politiki. 92
No, takva vizija ne bi bila moguna bez prilino rigorozne pri
preme u Dibovom ranijem delu, te upravo njemu moramo da
se okrenemo kako bismo razumeli njegove ideje. Jedan od naj
H. A. R. Gibb,"Qriental Studies in the United Kingdom", u The
Near East and the Great Powers, ed. Richard N. Frye (Cambridge,
Mass., Harvard University Press, 1951), str. 86-87.
92 Albert Hourani, "Sir Hamilton Gibb, 18951971", Procee
dlngs o/the BrlttshAcademy 58 (1972) , str. 504.
91

367

368

Orijentalizam danas

Orijentalizam

stavlja svoj katalog: "Oigledno je da je za Orijentalca sve mogue. Natprirodno je toliko blizu da moe da ga dotakne II svakom trenutku." Koliko je intenzivno lIorijentalizam" angaovao
Makdonalda, vidi se i po tome to e Makdona1d izgraditi itavu
teoriju razlike izmedu Istoka i Zapada na jednoj zgodi - naime,
na istorijskom i geografskom roenju monoteizma na Orijentu. Evo njegovog rezimea:

ma" kao transcendentne, silovite injenice Orijenta i realnosti

svakodnevnog ljudskog iskustva. Kao naunik i posveeni hrianin, bio je preokupiran "islamom'" a ne onim (za njega) relativno trivijalnim komplikacijama koje su u islam unosili nacionalizam, klasna borba, inividualizujue iskustvo ljubavi, gneva, ljudskog rada. Osiromaujui karakter ove preokupacije
nigde nije oigledni;i nego u knjizi Whither Islam? (Vene li
islam), koju je Dib prirediO i za koju je 1932. godine napisao
naslovni esej. CU njoj se nalazi i impresivan Masinjonov lanak
o severnoafrikom islamu.) Svoj zadatak Dib je shvatao kao
procenu islama, njegovog akruelnog stanja i njegovog mogu
nog budueg razvoja. U okviru takvog zadatka, individualni i
oigledno razliiti regioni islamskog sveta trebalo je da budu
primer, a ne opovrgavanje islamskog jedinstva. Sam Dib predloio je uvodnu definiciju islama; a zatim, u zavrnom eseju, nastojao je da kae neto o njegovoj aktuelnosti i njegovoj stvar
noj budunosti. Kao i Makdonaidu, Dibu sasvim odgovara ideja monolitnog Istoka, iji se egzistencijalni uslovi ne mogu lako
svesti na rasu ili rasnu teoriju; odluno poriui vrednost rasnih generalizacija, Dib se uzdie iznad onoga to je predstavljalo najpokudniju odliku preanjih generacija orijentalista.
Dib je imao podjednako irokogrud i simpatijom ispunjen pogled na islamski univer.lalizam i toleranciju, doputajui da razliite etnike i religijske zajednice koegzistiraju mimo i demokratski unutar njegove imperije. Ima neega od mranog predvianja u Dibovom izdvajanju cionista i maronitskih hriana
kao jedinih meu etnikim zajednicama II islamskom svetu koji
nisu sposobni da prihvate koegzistenciju.9-4
Ali, sutina Dibovog argumenta je da islam, moda zato to
u krajnjoj liniji predstavlja iskljuivo zanimanje orijentalaca za
NeVieno, a ne za prirodu, ima krajnju prednost i dominaciju

U nesposobnosti. dakle, da se ivot vidi kao kontinuitet, i da se

vidi II celini, da se shvati da teorija ivota mora da pokrije sve inje
nice, i upod/omosti da se bude savladan jednom jedinom idejom i
slep za bilo ta drugo - II tome, ini mi se, lei razlika izmeu Istoka
i Zapada,93

Nita od ovoga nije, naravno, osobito novo. Od legela do

Renana, od Robertsona Smita do T. E. Lorensa, te ideje neprestano se ponavljaju. One predstavljaju odluku o Orijentu, a nikako prirodnu injenicu. Svako ko je, kao Makdonald i Dib,
svesno uao u profesiju zvanu orijentalizam, uinio je to na
osnovu donesene odluke: da je Orijent Orijent, da je drugaiji,
i tako dalje. Elaboracije, istanavanja, konsekventna artikulacija toga polja imaju stoga za cilj da podre i produe odluku da
se Orijent omei. Nema vidljive ironije u Makdonaldavom (ili
Dibovom) shvatanju orijentalne podlonosti da se bude savladan jednom jedinom idejom; nijedan od dva prouavaoca nije,
izgleda, bio kadar da shvati koliko je orijentalizam podloan
da bude savladan jednom jedinom idejom o orijentalnoj razliitos ti. I nijedan od njih nije se brinuo to se tako nediferencirane oznake kao "islam" ili "Orijent" koriste kao line imenice, s
pridruenim pridevom i glagolom koji hita napred, kao da se
odnose na linosti, a ne na platonovske ideje.
Nije zato sluajnost to je glavna Dibova tema, u gotovo
svemu to je pisao o islamu i Arapima, bila tenzija izmeu" isla-

H. A. R. Gibb,"Whither Islam?" u: Whither Islam? A Survey of

Modern Movements in the Moslem World, ed. H. A. R. Gibb (London, Victor GoUancz, 1932), str. 328, 387.
94

Duncan Black Macdonald, The Religious Attitude and Life in

Islam (1909), reprinted., Beirut, Khayats Publishers, 1%5), str. 211.
93

369

Orijentalizam danas

Orijentalizam

nad svekolikim ivotom na isJamskom Orijentu. za Diba,

islamje islamska ortodoksija, islam je takoe zajednica verni
ka, ivot, jedinstvo, shvat1jivost. vrednosti. On je i zakon i poredak, uprkos nedolinim razaranjima dihad istikih i komunistikih agitatora. Od su-anice do stranice Dibove knjige Whither Islam? saznajemo da su nove komercijalne banke u Egiptu i
Siriji injenica islama iH islamska inicijativa; kole i poveavanje
stepena pismenosti takoe su injenice islama, kao i urnalizam, vesternizacija i intelektualna drutva. Ni u jednom trenutku Dib ne govori o evropskom kolonijalizmu kad raspravlja o
rastu nacionalizma i njegovim "otrovima". Da bi istorija modernog islama mogla postati shvatJjivija zahvaljujui svom - politikom inepolitikom - otporu kolonija1izmu , nikada Dibu nije palo na pamet; ba kao to mu u krajnjoj liniji izgleda beznaajno da li su "islamske" vlade o kojima raspravlja republikanske, feudalne ili monarhistike .
"Islam" je za Diba neka vrsta nadgradnje, ugroene kako
politikom (nacionalizam, komunistika agitaCija, vesternizacija) tako i opasnim muslimanskim pokuajima meetarenja njegovom intelektualnom suverenou. U odlomku koji sledi moemo primetiti kako su re religija i njoj srodne rei koriene
da oboje Dibovu prozu, toliko da oseamo kontrolisanu ljutnju zbog svelOvnih pritisaka u smerenih na !lislam": .

ane za religiju. Njegovoj panji nameu sc politik'l pitanja; ita ,

~j mu itaju, mnotvo lanaka o najrazliitijim stvarima, kOje nen?a. nikakve veze s religijom i u kojima religijsko stanovite uopsre
~ie predmet rasprave, a sudovi se donose u skladu s nekim sasvim
drugaijim principima ... (podvlaenja mojaf'

370

Islam kao religija nije izgubio nita od svoje snage, ali je islam kao
arbitar socijalnog ivota detronizovanj uporedo s njim, ili iznad
njega, nove sile ispoljavaju autoritet, koji je ponekad u suprotnosti
s njegovim tradicijama j njegovim socijalnim propisima, ali on uprkos wme utire sebi put. Najjednostavnije reeno, evo !ta se dogodilo. Donedavno, obian muslimanski graanin i ratar nije imao
pOlitikih interesovanja ili funkcija, niti literaturu, izuzev religijske, do koje bi lako doao; nije imao sveanosti, niti zajedniki ivot izuzev u vezi s religijom, video je malo ili nita od spoljnog sveta, izuzev kroz naoari religije. Za njegaje, sledstveno tome, religija btla sve. Danas, meutim, sve vie u svim razvijenim zemljama,
njegova zanimanja su se prOirila a njegove aktivnosti vie nisu ve-

371

Priznajmo, sliku je malo teko sagledati, jer, za razliku od

svih drugih religija, islam jeste ili znai sve. Kao opis ljudskog
fenomena, ova hiperbola je, mislim, jedinstvena za orijentalizam. Sam ivot - politika, knjievnost, energija, aktivnost, rastpredstavlja upad u ovaj (za Zapadnjake) nezamisliv orijentalni
totalitet. No, kao "komplement i protivte-la evropskoj civilizaciji", islam u svojoj modernoj formi ipak je koristan predmet: to
je sutina Dibove tvrdnje o modernom islamu. Jer, u najirem
spektru istorije, ono to se danas dogada izmedu Evrope i islama jeste rein[egracija zapadne CivilizaCije, koja je ve taki poce~
pana u renesansi, a sada se nanovo ujedinjuje sa dominantnom
snagom. ,,96
Za razliku od Masinjana, koji sc nije trudio da sakrije svoje
metaflZike spekulacije, Dib je saoptavao ovakva zapaanja
kao da su objektivno znanje (kategorija za koju je smatrao da
Masinjanu nedostaje). No, mereno gotovo svim meriJima, najvei broj Dibovih optih dela o islamu jeste metafIZiki, ne samo zato to on upotrebljava apstrakcije kakva je "islam" kao da
imaju jasno i odredeno znaenje, nego i za[O to nikada nije jasno gde se u konkretnom vremenu i prostoru uopte odigrava
taj Dibov "islam". Na jednoj strani, sledei Makdonalda, on ga
smeta izvan Zapada, a na drugoj ga, u mnogim svojim delima,
"reintegrie" sa Zapadom. Godine 1955. on je ovo pitanje spoljanjeg-unutranjeg pos [avio neto jasnije: Zapad je uzeo od
islama samo one nena u ne elemente, koje je ovaj prvobitno
uzeo od Zapada, dok je, uzimajui mnogo od islamske nauke,
Zapad samo sledio zakon zahvaljujui kojem su IIprirodna nau"Ibid, str. 335.
" Ibid, str. 377.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

ka i tehnologija ... beskonano prenosivi".97 U konanom rezultatu, islam je II "umetnosti, estetici, mozafi;i i religijskoj misli"
drugorazredni fenomen Ger su ove potekle sa Zapada), a kad je
re o nauci i tehnologiji, on je samo kanal za elemente koji sui
generis nisu islamski.
Bilo kakvu jasnu predstavu o tome ta je islam II Dibovoj
misli treba traiti unutar ovih metaf1Zikih granica, a njegova
dva vana dela iz etrdesetih godina, Modern Trends in/slam i
Mohammedanism: An Historical Survey. znatno osvetljavaju
ove probleme. U obema knjigama Dib je na velikoj muci da
raspravlja O aktuelnoj krizi islama suprotstavljajui njegovo inherentno, sutinsko bie modernim pokuajima njegove modifikacije. Ve sam pomenuo Dibov neprijateljski stav prema
modcmizacijskim tokovima u islamu i njegovu tvrdoglavu ve
zanost za islamsku ortodoksiju. Sad je vreme da pomenemo da
Dib daje prednost rei muhamedanstvo nad reju islam (pa.
to kae da je islam zapravo zasnovan na ideji apostolske sukce
sije koja kulminira u Muhamedu) i da tvrdi da je glavna islam
ska nauka zakon, koji je vrlo rano zamenio teologiju. U ovim is
kazi ma je udno to, kao tvrdnje o islamu, oni nisu nainjeni na
osnovu dokaza inherentnih islamu , nego pre na osnovu logike
koja je svesno bila izvan islama. Nijedan musliman ne bi sebe
zvao muhamedancem, niti bi, koliko se zna, nuno oseao da je
zakon iznad teologije. Ali, Dib situira sebe kao naunika unu
tar kontradikcija koje sam raspoznaje, II ovom sluaju u "islam",
gde "postoji izvestan neizreeni nesklad izmeu fonnalno spo
ljanjeg procesa i unutranjih realnosti.tl98
OrijentaHsta, dakle, vidi svoj zadatak u tome da iskae ovaj
nesklad i, u skladu s tim, da kae istinu o islamu, koju islam ne

moe da izrazi, jer njegove kontradikcije koe njegovu snagu

samo-razumevanja. Najvei deo Dibovih optih konstatacija o
islamu prua islamu pojmove koje religija ili kultura, opet pre
ma njegovoj definiciji, nisu kadre da shvate: "Orijentalna filozer
fija nikada nije uvaavala fuadamema1nu ideju pravde iz grke
filozofije." to se tie orijentalnih drutava, "za razliku od vei
ne zapadnjh drutava, [ona su se] uglavnom posveivala iz
gradnji stabilnih drutvenih organizacija Ivie nego l konstruisanju idealnog sistema ftlozofskog miljenja." Naelna unutranja slabost islama je "kidanje veze izmedu religijskih redova j
muslimanske vie i srednje klase." Ali, Dib je takoe svestan
da islam nikada nije ostao izolovan od ostatka sveta i da je zato
nuno deo spoljanjih neusklaenosti, nedostatnosti i disjunk.
cija izmedu njega samog i sveta. Za[Q on kae da je moderni
islam rezultat disinhronog kontakta klasine religije iromanti
ars ki h zapadnih ideja. Reaguju i na ovo nasilje, islam je razvio
kolu modernista, ije ideje svuda otkrivaju beznadC"Lnost i ne
prikladne su za moderni svet: madizam, nacionaJizam, oivlje.
ni kalifat. No, konzervativna reakcija na modernizam nije nita
manje neprikladna za modernost, jer je proizvela neku vrstu
tvrdoglavog ludizma. Pa, pitamo se onda, ta je islam na kraju
krajeva, ako ne moe da savlada svoje unutranje neusklaen o
sti niti da se na zadovoljavajui nain nosi sa spoljanjim okol
nostima? Odgovor moemo da potraimo u sledeem sredi
njem odlomku iz Modernih pravaca (Modern Trends),

372

97

H. A. R. Gibb, !tThe Influence ofIslamic Culture on Medieval

Europe", John Rylands Library Bul/etin 38, no. 1 (September

1955),98.
98 H. A. R. Gibb,Mohammedanism: An Hislorical Survey (l..on
don, Oxford University Press, 1949), str. 2, 9, 84.

373

Islam je iva i vitalna religija, koja se obraa srcu, umu i savesti

desetina i stotina miliona, postavljajui im merila prema kojima e
iveti potenim, trezvenim i bogobojaljivim ivOtom. Nije islam
petrifikovan. nego su to njegove ortodoksne formulacije, njegova
sistemska teologija, njegova socijalna apologetika. Upravo tu lei
nesklad, tu se osea nezadovoljstvo meu velikim delom njegovih
najobrazovanijih i najinteligentnijih pristalica i tu je opasnost za
budunost najoigIednija. Nijedna religija ne moe, u krajnjoj lini" lbid,str.lll,188,189.

374

Orijentalizam

Orijentalizam danas

ji, da se odupre dezintegraciji ako postoji neprestani jaz

izmeu

zahteva koje postavlja volji svojih sledbenika i apela njihovom inte

lekru.
injenica da velika veina muslimana jo ne primeuje problem nesklada daje za pravo ulemi da ne uri S ubrzanim merama
koje propisuju modernisti; ali irenje modernizma je znak upozorenja da refonnulacija ne moe da se zapostavlja beskonano.
Nastojei da odredimo poreklo i uzroke ove petrifikacije formuli islama, moemo moda da naemo i klju za odgovor na pitanje koje postavljaju - ali na koje do sada nisu uspeli da odgovoremodernisti, pitanje, naime, na koji se nain mogu re-formulisati
fundamentalni principi islama, a da se time ne ugroze njegOVi sutinski elementi.)OO

Poslednji deo ovog odlomka dovoljno je poznat: on ukazuje na sad ve tradicionalnu sposobnost orijentaHste da rekonstruie i reformuHe Orijem, poto Orijent nije sposoban da to
uini sam. Delom, dakle, Dibov islam postoji pre islama kakav
se praktikuje, prouava ili propoveda na Orijentu. No, taj prospektivni islam nije ista fikcija orijentaliste, ispredena koni
em njegove mate: on je zasnovan na jednom "islamu" koji sepoto ne moe doista da postoji - poziva na itavu zajednicu
vernika. Razlog to "islamU moe da postoji u nekoj manje ili vie futuristikoj formulaciji, koju daje orijentalista, u tome je to
je islam na Orijentu zarobljen u jezik i prenoen jezikom njegovog svetensrva, koje pretenduje da vlada duhom zajednice.
Dokle god se ne poziva na zajednicu, islam je bezbedan; onog
trenutka kad reformatorsko svetenstvo preuzme svoju (legitimnu) ulogu u reformulisanju islama, kako bi on bio kadar da
se modemizuje, poinje nevolja. A ta nevolja je, naravno - nesklad.
U Dibovom delu nesklad oznaava neto daleko znaajnije
nego to je opte pretpostavljena intelektualna tekoa unutar
100

H. A. R. Gibb, Modern Trends tn Islam (Chicago: University

of Chicago Press, 1947), str. 108, 113, 123.

375

islama. On, ini mi se, identifikuje samu privilegiju, samo tle na

koje orijentalist postavlja samog sebe kako bi pisao o islamu,
propisivao zakone za islam i reformulisao islam. Daleko od toga da bude sluajna Dibova spoznaja, nesklad je epistemoloki prolaz ka njegovom predmetu, i sledsrveno tome pos matraka platforma sa koje je on u svim svojim tekstovima, i na svakom od poloaja koje je zauzimao, mogao da istrauje islam. IzmeU tihog pozivanja islama na monolitnu zajednicu ortodoksnih vernika i itave isto verbalne artikulacije islama koja je potekla od zabludelih grupa politikih aktivista, oajnih slubenika i oporrunistikih reformatora - stajao je, pisao i reformulisao Dib. Njegovi tekstovi govorili su ili ono to islam nije mogao da kae , ili ono to nije smelo da kae njegovo svetenstvo.
Ono to je Dib pisao bilo je u neku ruku vremenski ispred islama, jer je on doputao da e jednom u budunosti islam biti kadar da kae ono to ne moe da kae sada. Na drugi vaan nain, meutim, Dibovi tekstovi o islamu antedatirali su religiju
kao koherentan korpus "ivog" verovanja, jer su bili kadri da
shvate "islam" kao tihi poziv muslimanimapre no to je njihova
vera postala stvarsvetovnog argumenta, prakse ili rasprave.
Kontradikcija u Dibovom delu - jer kontradikcija je govoriti o ltislamu" na nain koji ne podrazumeva ni ono to njegove
klerikaine pristalice kau da je on, niti ono to bi, kad bi mogli,
rekli njegovi svetovni sledbenici - ublaena je donekle metafizikim stavom koji dominira njegovim delom, kao to zapravo
dominira itavom istorijom modernog orijentalizma, koju je
on nasledio zahvaljujui mentorima poput Makdonalda. Orijem i islam imaju neku vrstu izvan-realnog, fenomenoloki redukovanog statusa, koji ih postavlja izvan bilo ijeg domaaja
osim domaaja zapadnih strunjaka. Otkako je na Zapadu poelo da se spekulie o Orijentu, jedna od stvari za koje Orijent
nije bio kadar bila je da reprezentuje sam sebe. Evidencija o
Orijentu postajala je verodostojna tek poto je prola kroz vatru Oienja u delu orijentaliste, i ovrsla u njoj . Dibovo delo
ima za cilj da bude islam (ili muhamedanstvo) i onakav kakav

377

Orijentalizam danas

Orijentalizam

jeste, i onakav kakav bi mogao hiti. Metaftziki - ali samo me~

taf1Ziki - sutina i potencijal postali su jedno. Samo je metafiziki stav mogao da stvori tako slavne eseje kao to su Dibova
"Struktura religijske misli II islamu" ("The Structure of Religi<r
us Thought in Islam") ili "Tumaenje islamske istorije" ("An Interpretation of Islamic History"), ne doputajui da ga ometa
distinkcija izmeu objektivnog i subjektivnog znanja II Dibo-

i Masinjana podreeno linearnom proznom autoritetu diskurzivne analize, prezentovana u esejima, kratkim lanCima, nau
nim knjigama. U njihovo vreme, od kraja Prvog svetskog rata do
ranih ezdesetih, tri osnovne fonne orijentalistikog pisanja radikalno su se promenile: enciklopedija, antologija, lini zapis.
Njihov autoritet je preraspodeljen, Hi ratrkan, ili proerdan :
na komitete strunjaka (The Encyclopedia of Islam, The Cambridge History of Islam) , na nie redove usluga (elementarno
poduavanje jezika, koje oveka ne bi pripremilo za diplomatiju, kao to je bio sluaj sa Sasijevom Hrestomatiiom , nego za
pro u ava nje sociologije, ekonomije ili istorije) . na carstvo senzacionalnih otkria (koja vie imaju veze sa linostima ili vlastima - o igledan primer je Lorens - nego sa znanjem). Dib sa
svojom mimo nehajnom, ali duboko sekvencijainom prozom;
Masinjon s duhom umetnika kojem nijedna referenca nije suvie ekstravagantna dokle god je vodi ekscentrini dar interpretacije - ta dva naunika odvela su esencijalno ekumenski autoritet evropskog orijentalizma onoliko daleko koliko je on mogao
da stigne. Posle njih, nova realnost - novi specijalizovani stilbila je, iroko reeno , anglo-amerika, a ue, amerika nauka o
drutvu. U njoj je stari orijentalizam izlomljen na mnogo delo-va: ali. svi su oni i dalje sluili tradicionalnim orijentalistikim
dogmama.

376

voj kritici Masinjona}Ol Konstaracije o "islamu" nainjene su s

istinski olimpskim pouzdanjem i ozbiljnou . Nema nikakvog

nesklada, nikakvog oseanja diskontinuiteta izmeu Dibove

stranice i fenomena koji on opisuje, jer i jedno i drugo, shodno
samom Dibu, moe II krajnjoj liniji da se svede na ono drugo.
Kao takvi, "islam" i Dibov opis islama poseduju smirenu, diskurzivnu jednostavnost, iji je zajedniki element uredna stranica engleskog naunika .
Smatram veoma znaajnom pojavu modela i nameravani
model orijentallstike stranice kao tampanog objekta. U ovoj
knjizi sam govorio O Erbeloovoj alfabetskoj enciklopediji, gigantskim listovima Opisa Egipta, Renanovoj belenici iz muzeja-laboratorije, o elipsama i kratkim epizodama Lejnovog Modernog Egipanina , Sasijevim antologijskim izvodima i tako
dalje. Te stranice su znaci nekog Orijenta i nekog orijentaliste,
prezentovani itaocu . Postoji poredak meu ovim stranicama,
na osnovu kojega italac poima ne samo "Orijent" nego i orijentaliStu, kao tumaa , izlagaa, linost, posrednika, reprezentativnog (i reprezentujueg) strunjaka . Na izvanredan nain,
Dib i Masinjan su stvorili stranice koje rekapituliraju istoriju
orijenta1istikih tekstova na Zapadu onako kako je ta istorija
otelovljena u generiki i topografski razliitom stilu, konano
redukovana na naunu, monografsku uniformnost. Orijentalni
specimen; orijentalni eksces; orijentalna leksikografska jedinica; o rijentalna serija; orijentalni egzemplar: sve je to kod Diba
101 Oba eseja mogu se nai u Dibovoj knjizi Studies on the Civilizat/on of/slam, str. 176-208 i 3-33.

4 . Najnovija faza
Od Drugog svetskog rata, a jo vie posle svakog arapskoizraelskog rata, arapski musliman sve vie postaje figura amerike pop-kulture. ak i akademski svet, svet politikih planera
i svet biznisa poeli su ozbiljno da obraaju panju naArape. To
simbolizuje bitnu promenu u meunarodnoj konfiguraciji snaga. Francuska i Britanija vie ne stoje u sreditu pozornice svetske politike; izmestila ih je amerika imperija. Ogromna mrea
interesa danas povezuje sve delove nekada kolonijalnog sveta

Orijentalizam danas

Orijentalizam

sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, ba kao to umnoavanje

akademskih podspecija1nosti deli (a ipak povezuje) sve prea.
nje filoloke discipline koje su potekle iz Evrope, kakva je ori
jentalizam. Oblasni specijalista, kako se on sada zove, polae
pravo na regionalnu ekspertizu koja se scavlja na raspolaganje
vladi, ili biznisu, ili oboma. Masivno, kvazi-materijalno znanje
pohranjeno II analima modernog evropskog orijentalizma - kakvo je zabeleeno, recimo, II dnevniku ila Mola II devetnaestom veku - razminulo se i pretopilo II nove oblike. Sada kroz
kulturu tumara mnotvo raznolikih hibridnih reprezentacija
Orijenta. Japan, Inokina, Kina, Pakistan : reprezentacije ovih
podruja imale su i imaju irok uticaj i, iz oiglednih razloga,
predmet su rasprave na mnogim mestima. Islam i Arapi takoe
imaju svoje reprezentacije i mi emo ih ovde razmatrati u njihovoj fragmentarnoj - ali ideoloki veoma koherentno; - postojanosti, o kojoj se raspravlja daleko ree, a u koju se, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, pretopiO tradicionalni evropski orijentalizam.
1. Popularne slike i reprezentacije u socijalnim naukama.
Evo nekoliko primera kako se danas esto reprezentuje Arapin.
Obratimo panju s kolikom se spremnou "Arapin", reklo bi
se, prilagoava transformacijama i redukcijama - a sve imaju
tendencioznu osnovu - u koje ga neprestano guraju. Kostim za
desetogodinjicu sticanja diplome na Prinstonu, godine 1967,
planiran je pre]unskog rata. Motiv je - jer, pogreno bi bilo opisati kostim drugaije do kao sirovo sugestivan - trebalo da bude arapski: odora, povez za glavu, sandale. Neposredno posle
rata, kad je postalo jasno da je arapski motiv nezgodan, plan
proslave je promenjen. U kostimima kakvi su prvobitno planirani, generacija je sad trebalo da proe u procesiji s rukama iznad glave, u gestu prezrenog poraza. Eto ta je Arapin postao.
Od ovla no ocnanog stereotipa nomada koji jae kamilu do
prihvaene karikature koja predstavlja otelovljenje nekompetencije i lakog poraza: Arapinu je dat taj samo spektar.

No, posle rata 1973. lik Arapina dobija vie pretee znae
nje. Karikature na kojima je arapski eik stajao iza naftne pumpe mogle su se sresti na svakom koraku. Ti Arapi su, meutim,
bih jasno"semitski": njihovi otro zakrivljeni nosevi, zao brkati
pogled na njihovim liCima, jasno su podseaH (velikim delom
ne-semitsko stanovnitvo) da su "Semiti" II osnovi svih "naih"
nevolja, u tom sluaju pre svega - nedostatk.1. nafte. Prenoenje
popularne anti-semitske predrasude sa jevrejske na arapsku
meru obavljeno je glatko, jer je figura bila u sutini ista.
Tako Arapin moda i zauzima dovoljno mesta da bi mu se
posvetila panja, ali kao negativna vrednost. Shvataju ga kao
razbijaa egzistencije Izraela i Zapada, ili, na drugi nain, ali u
istom duhu, kao ogromnu prepreku stvaranju Izraela 1948.
Ako taj Arapin ima ikakvu istoriju, to je istorija koju mu je dala
(ili oduzela, razlika je neznama) orijentalistika, a kasnije cionistika tradicija. Lamanin i rani cionisti shvatali su Palestinu kao
praznu pustinju koja eka da pone da cveta; njeni stanovnici
morali su biti nestalni nomadi koji ne poseduju nikakvo stvarno pravo na zemljU, pa zato ni kulturalnu ili nacionalnu realnost. Zato se Arapin od sada shvata kao senka koja u smpu prati
]evrejina. U tu senku moe se - poto su Arapi i Jevreji orijental
ni Semiti - smestiti svako tradicionalno,latemno nepoverenje,
koje Zapadnjak osea prema Orijemalcu. Jer, Jevrejin iz prenacistike Evrope razraMa se: sada imamo jevrejskog heroja,
konstruisanog od rekonstruisanog kulta avanturistiko-pionir
skog orijentaliste (Barton, Lejn, Renan) i njegovu puzavu, misteriozno preplaenu senku, Arapina Orijentalca. Izolovan od
svega izuzev prolosti koju za njega kreira orijentalistika polemika, Arapin je vezan za sudbinu koja mu ne da da mrdne i osuuje ga na niz reakCija periodino podsticanih onim emu Barbara Tamen daje teoloko ime tluasno brzi ma Izraela".
Na stranu njegov anti-cionizam, Arapin je snabdeva naftom. To je jo jedna negativna karakteristika, jer najvei broj izvetaja o arapskoj nafti izjednaava naftni bojkot iz 1973-1974.
(koji je, II naelu, iao na ruku zapadnim naftnim kompanijama

378

379

Orijentalizam danas

Orijentalizam

i maJoj vladajuoj arapskoj eliti) sa odsustvom bilo kakve mo-

arapskim genima. iOl Istraivanje pod naslovom Arapi u amerikim udbenicima otkriva zapanjujuu dezinformaciju, ili
pre najneosetljivije reprezentacije jedne etniko-religijske
grupe. Jedna knjiga tvrdi da "malo ljudi iz tih [arapskih] oblasti ak i zna da postoji bolji nain ivota", a onda postavlja
razoruavajue pitanje: "ta povezuje ljude na Bliskom Istoku?" Odgovor, dat bez ok.levanja, glasi: "Krajnja spona je arapsko neprijateljstvo - mrnja - prema Jevrejima i izraelskoj nacijL" Uporedo s priom o ljudima, razvija se, u drugoj knjizi,
pria o islamu: UMuslimanska religija, zvana islam, poela je u
sedmom veku. Osnovao ju je bogati biznismen iz Arabije, po
imenu Muhamed. Tvrdio je da je prorok. Naao je sledbenike
medu drugim Arapima. Rekao im je da su izabrani da vladaju
svetom. 1I Ovo bogato znanje praeno je i sledeim, jednako
tanim: "Kratko vreme posle Muhamedove smrti, njegova
uenja zapisana su u knjizi po imenu Koran. Ona je postala
sveta islamska knjiga.tl l03
Ovim neotesanim idejama pruaju podrku l umesto otpor, pripadnici akademskog sveta. iji je posao da prouavaju
arapski Bliski Istok. (Vredno je panje da se pcinstonska dogodovtina, o kojoj sam govorio napred, odigrala na univerzitetu koji je ponosan na svoju katedru za prouavanje Bliskog
Istoka, osnovanu 1927, najstariju u zemlji.) Uzmimo za primer izvetaj koji je 1967. podneo Moro Berger, profesor sociologije i bliskoistonih studija na Prinstonu, po nalogu Odeljenja za zdravlje, obrazovanje i razvoj; II to vreme, on je bio
predsednik Asocijacije za prouavanje Srednjeg Istoka (Middle East Studies Association, MESA), profesionalne asocijacije
naunika koji se bave svim aspektima Bliskog Istoka, "primar-

380

ralne opremljenosti Arapa za posedovanje tako ogromnih naftnih rezervi. Bez uobiajenih eufemizama, naj ee je postavljana pitanje otkud ljudima kao to su Arapi pravo da dre II aci
razvijeni (slobodni, demokratski, moralni) svet. Ovakva pitanja
daju povoda estom posticaju da marinci izvre invaziju na
arapska naftna polja.
Na filmu i televiziji Arapi se povezuju sa razvratom ili krvoednim nepotenjem. Lik Arapina je preterano seksuaJizovani
degenerik, sposoban - istina je - za promuurnu, podmuklu
intrigu, ali II osnovi sadista, laov, podlac. Trgovac robljem, vodi kamila. menja novca, pitoreskna hulja: to su tradicionalne
arapske uloge II filmu. Arapski voi (Pljakaa , pirata, udarn a_
tih " pobunjenika) esto se uju kako ree na zarobljenog zapadnogheroja i plavokosu devojku (oboje pucaju od zdravlja),
"Moji ljudi e te ubiti, ali - najpre e malo da se zabave." On sugestivno namiguje dok razgovara: to je snishodljivost Valentinovog eika. U filmskom urnalu ili na novinskim fotografijama, Arapi se uvek prikazuju u ogromnom broju. Nema individualnosti, nema line karakteristike, niti iskustva. Veina slika
prikazuje masovni gnev i bedu, ili iracionalne (pa zato beznadeno ekscentrine) gestove. Iza svih tih slika vreba pretn;adihadom. Posledica: strah da e muslimani (ili Arapi) zavladati
svetom.
Redovno se tampaju knjige i lanci o islamu i Arapima,
koji se ni najmanje ne razlikuju od otrovnih antiislamskih polemika iz srednjeg veka i renesanse. Ni o kojoj drugo; etnikoj ili religijskoj grupi ne moe se rei ili napisati ta se god
hoe, bez ikakvog osporavanja i prigovora. Vodi kroz nastavu , kojeg su 1975. sastavili studenti Koleda Kolumbija, kae
povodom kursa arapskog jezika da se svaka druga re ovog
jezika odnosi na nasilje i da je arapski duh, kako ga "odslikava" jezik, nepopustljivo bombastian. Nedavni lanak Emeta
Tirela u asopisu Harpers jo je oskudniji i rasistikiji ; on obrazlae da su Arapi u osnovi ubice i da su nasilje i obmana II

381

102 R. EmmettTyrell,jr., "Chimera in [he Middle East",Harper's,

November 1976, ste. 35-38.
103 Citirano u: Ayad al.Qazzaz, Ruth Aliyo i dr., The Arabs in
American Textbooks, California State Board of Education, June
1975, ste. 10, 15.

Orijentalizam danas

Orijentalizam

no od pojave islama i sa stanovita socijalnih nauka i humanistikih disciplina".'O<I a osnovane 1967. Nazvao je svoj lanak
"S rednjoistone i severnoafrike studije: razvoj i potrebe"

Kao proroanstvo, ovo je, dakako, veoma alosno; a jo je

alosnije jer je Berger bio angaovao ne samo zbog toga to je
strunjak za moderni Bliski Istok, nego - kako se vidi iz zakJ j u
ka ovog izvetaja - i zato to se pretpostavljaJo da je u dobrom
poloaju da predvidi njegovu budunost i buduu politiku . to
je promaio da primeti da je Srednji Istok od velikog politikog
z naaja i potencijalno velika politika snaga, nije, ini mi se,
s luajna greka II prosuivanju. Dve glavne Bergerove greke
rezultat su plVog i poslednjeg pasusa, ija genealogija lei u
istoriji orijentalizma kakvu smo ovde prouavali. Kad govori O
odsustvU velikih kulturalnih dostignua i kad izvodi zakljuke o
budunosti prouavanja - tvrdei da Srednji Istok zbog svojih
intrinsinih slabosti ne privlai panju naunika - on gOtovO
doslovno ponavlja kanonsko orijentalistiko miljenje da Scmiti nikada nisu stvorili veliku kulturu i da je, kao to je esto
govorio Renan, semitski svet suvie siromaan da bi privukao
univerzalnu panju. tavie, dajui te antikvame sudove i ostajui potpuno slep za ono to mu je pred oima - na kraju krajeva, Berger nije pisao pre pedeset godina, nego u vreme kada su
Sjedinjene Drave ve uvozile oko 10 procenata svoje nafte sa
Srednjeg Istoka i kad su strateke i ekonomske investicije u tom
podruju bile ogromne - Berger je sebi kao orijentalisti obez~
bed ivao sredinju poziciju. Jer, on je, u stvari, hteo da kae da
bi bez ljudi kao to je on Srednji Istok bio zanemaren; da bez
njega u ulozi posrednika i tumaa ne bi bio ni shvaen, delimi
no zato to je ono malo stvari koje treba razumeti prilino ud
novato, a delom zato to samo orijentalist moe da interpretira
Orijent, poto je sam Orijent potpuno nesposoban da tumai
sam sebe.
injenica da Berger, kad je ovo pisao, nije bio pre svega klasini orijen[alista koliko profeSionalni sociolog, ne umanjuje
veliinu njegovog duga orijentalizmu i orijentalistikim idejama. Meu tim idejama je posebno legitimizovana antipatija
prema gradi - i omalovaavanje grae - koja ini osnovni temelj njegovog prouavanja . To je kod Bergera toliko jako da

382

('Middle Eastern and North African Studies, Developments

and Needs'') i objavio ga je u drugom broju MESA Bullelin.
Poto je prouio strateki, ekonomski i politiki znaaj regiOna za Sjedinjene Amerike Orave i prihvatio razliite vladine
projekte i projekte privamih fondacija za podrlku programima na univerzitetima - Akt o obrazovanju za nacionalnu odbranu jz 1958 (inicijativa direktno podstaknuta Spumjikom),
ustanovljenje veza izmeu Saveta za istraivanje II socijalnim
naukama i Srednjoistonih studija, i rako dalje - Berger je
doao do sledeeg zakljuk"
Moderni Srednji Istok i Severna Afrika nisu sre~i(e velikih kulturalnih dostignua, niti je verovatno da e to postati II bliskoj budu
nosti. Stoga, kad je re o modernoj kulturi, prouavanje regiona ili
njegove knjievnosti nije nagrada sama po sebi.
... Na region nije sredite velike politike sile, niti ima potencijal da to postane ... Srednji Istok (manje je to sluaj sa Severnom
Afrikom) ima sve manji znaaj za Sjedinjene Drave (pa ak i kao
"novinska vest" ili "neprilika") u poreenju sa Afrikom, Latinskom
Amerikom i Dalekim Istokom.
... Savremeni Srednji Istok zato samo u neznatnom stepenu
ima svojstva za koja bi se reklo da su vana za privlaenje panje naunika. To ne umanjuje validnost i intelektualnu vrednost proua
vanja ove oblasti, niti utie na kvalitet rada koji joj naunik posveuje. No, iz toga proizlaze ogranienja koja se tiu mogunosti razvoja ove oblasti u pogledu broja onih koji predaju i koji studiraju, i
tih ogranienja treba da budemo svesni. 105

I().(

"Statement of Purpose", ME.Sfl Bulletin 1, no. l (May 1967):

33.
105 Morroe Berger,"Middle Eastern and North Mrican Studies:
DeveLopments and Needs", MESA Bul/etin l, no. 2 {November
1967),16.

383

Orijentalizam danas

Orijentalizam

Ilaca II senku aktuelnosti pred njegovim oima . A to je jo impresivnije, pomae mu da sebi ne postavi pitanje zato bi, ako
Srednji Istok "nije sredite velikog kulruralnog dostignua" ,
preporuivao ikome da svoj ivot, kao to je on sam to uinio ,
posveti prouavanju njegove kulture. Naunici - vie nego. rccima, lek::ui - prouavaju ono to im se dopada i to ih zanima j
samo preterano oseanje dunosti za kulturu tera naunika da
prouava new o emu ne misli dobro. No, upravo je orije maJizam stvorio takvo oseanje dunosti , jer je kultura generacijama postavljala orijema1istu na barikade, na kojima se II svom
profesionalnom radu suoavao s Istokom - njegovim varvarstvom, ekscemrinostima . neobuzdanou - i drao ga na margini, II korist Zapada.

Orijent. Ali nije bilo dubokog investiranja u tradiciju orijentalizma, pa zbog toga u Sjedinjenim Dr.l3Vama znanje o Orijentu,
za razliku od Evrope, nikada nije prolo kroz proces prOia
vanja, premreavanja i rekonstrukcije, iji poetak lei II filolokim studijama. tavie, nikada nije nainjena ni investicija
imaginacije, moda zato to je amerika granica, ona koja se rau nala, bila zapadna. Neposredno posle Drugog svetskog rata
Orijent je postao administrativna tema, stvar politike, a ne iroko katolika tema, kakva je bio stoleima u Evropi. Na scenu
ulazi socijalni naunik i novi ekspert, na ija malo preuska ra
mena sad pada kaput orijentalizma. Kako emo videti, ta ramena su sa svoje strane napravila takve promene da se orijentalizam jedva mogao prepoznati. U svakom sluaju , novi orijentaliSla preuzeo je, i zaddao, stav kulturalnog neprijateljstva.
Upadljivo je koliko amerika SOCijalna nauka u svom bavljenju Orijentom izbegava lepu knjievnost. Moete itati stranice
i stranice strunih tekstova o modernom Bliskom Istoku, a da
nigde ne naiete ni na jednu referencu na knjievnost. Regionalni strunjak, izgleda, daleko vie ddi do "i njenica", koje
knjievni tekst moda remeti. Rezultat ovog znaajnog propusta u modernoj amerikOj svesti o arapskO-islamskom Orijentu
sastoji se u tome da se region i ljudi u njemu pojmovno kastriraju, svedu na "stavove", "trendove", statistiku: ukratko, da se
dehumanizuj u. Poto arapski pesnik ili romansijer - a njih je
mnogo - pie o svojim iskustvima, vrednostima, svojoj ljudskosti (ma kako udnovata ona bila), on remeti razliite sheme (slike, kJiee, apstrakcije) kojima se reprezemuje Orijent. Knjievni tekst govori manje ili vie direktno o ivoj realnosti. Njegova
snaga nije u tome to je arapski, ili francuski, ili engleski; njegova je snaga u moi i vitalnosti rei koje, da uvedem metaforu iz
Floberovog Iskuenja svetog Antonija, izbacuju idole iz naruja orijentalista, pa ovi isputaju tu veliku paralitinu decu svoje ideje o Orijentu - koja bi htela da se izdaju za Orijent.
Odustvo knjievnosti i relativno slab poloaj filologije u savremenim amerikim prouavanjima Bliskog Istoka ilustruju

384

Pomenuo sam Bergera kao primer akademskog stava u odnosu na islamski Orijent, kao primer kako nauna perspektiva
moe da podri karikature koje podr.l3v3 popularna kultura.
No, Berger reprezentuje i najnoviju transformaciju koja je zahvatila orijentalizam : njegovu konverziju od fundamentalno filoloke discipline i neodreeno opteg shvatanja Orijenta, u
specijalnost nauke o drutvu . Orijentalist vie ne pokuava da
na pIVom mestu ovlada ezoterinim jezicima Orijenta; umesto
toga, on poinje kao uvebani socijalni naunik i "primenjuje"
svoju nauku na Orijent, ili na bilo koji drugi kraj . To je spc:cifi
no ameriki doprinos istoriji orijentalizma; on poinje otprilike neposredno posle Drugog svetskog rata, kad su se Sjedinjene Drave nale u poloaju koji su kratko pre toga upraznile
Britanija i Francuska. Ameriko iskustvo na Orijentu pre ovog
izuzetnog trenutka bilo je ogranieno. Kulruralni marginalci
kao Melvil zanimali su se za njega; cinici kao Mark Tven posei
vali su ga i opisivali; ameriki transcendentalisti nalazili su sli
nosti izmeu indijske misli i svoje sopstvenej malobrojni teolozi i prouavaoci Biblije prouavali su biblijske orijentalne jezike; bilo je povremenih diplomatskih i vojnih susreta spiratima
Berberima i slinima, udnovatih pomorskih ekspedicija na
Daleki Istok, a dakako i sveprisutnih misionarskih pohoda na

385

386
jednu novu

Orijentalizam

Orijentalizam danas
ekscentrinost

orijentalizma; pri tom je moja up~

treba same rei 'orijentalizam' nedovoljna. Jer II nainu na koji

se akademski strunjaci danas bave Bliskim Istokom malo ta lii na tradicionalni orijentalizam one vrste koja se zavrila sa
Dibom i MasinjonOffij reprodukuju se, kao to sam rekao, pre
svega kulturalno neprijateljstvo i oseanje zasnovano ne toliko
na filologiji koliko na "eksperrizi". Genealoki reeno, moderni
ameriki orijentalizam proizlazi iz vojnih kola za uenje stranih jezika, ustanovljenih tokom i posle Drugog svetskog rata, iz
iznenadnog upravnog i korporativnog zanimanja za ne-zapadni svet tokom posleratnog perioda, hladnoratovske kompeticije sa Sovjetskim Savezom i rezidualnog misionarskog stava prema onim Orijenta1cima za koje se smatra da su zreli za refanne i
reedukaciju. Nefiloloko izuavanje ezoterinih orijentalnih jc
zika korisno je iz oigledno rudimentarno stratekih razloga;
ali, i zbog toga to daje peat autoriteta, gotovo veo misterije,
"strunjacima" koji zahvaljujui tome izgledaju sposobni da se
uz pomo prvorazredne vetine bave beznadeno opskumim
materijalom.
U poretku stvari kakav vlada u drutvenim naukama, prouavanje jezika samo je sredstvo za ostvarivanje viih ciljeva, a sigurno ne za itanje knjievnih tekstova. Godine 1958, recimo,
Institut za Srednji Istok - kvazi-vladino telo, osnovano da nadgleda i sponzorie istraivake interese na Srednjem Istoku nainio je Izvetaj o tekuem istraivanju (Report on Current
Research). Prilog "Sadanje stanje arapskih studija u Sjedinjenim Ddavama" (napisao ga je, zanimljivo je primetiti, profesor
hebrejskog) poinje epigrafom koji obznanjuje da "poznavanje
stranih jezika, recimo, vie nije iskljuivo oblast naunika iz humanistikih disciplina. Ono je operativno orue inenjera,
ekonomista, onih koji se bave drutvenim naukama i mnogih
drugih specijalista." itav izvetaj naglaava znaaj arapskog za
izvrne slube naftnih kompanija, za tehniare i vojna lica. Ali
glavna taka izvdtaja je ovaj reenini trio: "Ruski univerziteti
danas proizvode ljude koji teno govore arapski. Rusija je shva-

387

tila koliko je vano da se obraa ljudima kroz njihov duh, slue i se njihovim jezikom. Sjedinjene Drave ne smeju vie da e
kaju sa stvaranjem sopstvenog programa stranih jezika. "106 Dakle, ti orijentalni jezici su - kao to su uvek i bili - deo nekog politikog cilja, ili trajnih propagandnih napora. U oba ova cilja,
prouavanje orijentalnih jezika postaje instrument koji ostvaruje tezu Harolda Lasvela o propagandi, za koju nije bitno ono
to ljudi jesu ili misle, nego ono u ta mogu biti pretvoreni i to
mogu misliti.
propagandistiki

pogled zapravo kombinuje potovanje prema

individualnosti sa nezaimeresovanou za formalnu demokratiju. potovanje prema individualnosti proizlazi otuda to operacije irokih razmera zavise od podrke masa i od iskustva sa raznolikou ljudskih preferencija ... To obraanje panje na ljude u
masi ne oslanja se na demokratski dogmatizam koji kae da su
ljudi najbolje sudije vlastitog interesa. Moderni propagandista,
kao i moderni psiholog, shvata da su ljudi esto slabe sudije vlastitih interesa, da se bez stvarnog razloga kolebaju od jedne alternative do druge, ili se maloduno dre fragmenata neke mahovinom obrasle stene iz pradavnih vremena. za proraunavanje
koliki su izgledi da se obezbedi neprestana promena navika i
vrednosti potrebno je mnogo vie od procene ljudskih preferencija generalno. Tu je neophodno uzimati u obzir tkanje odnosa
u koje su ljudi umreeni, tragati za znacima preferencije, koji
mogu da ne odslikavaju nikakvu nameru i usmeravati program
prema reenju koje se uklapa u injenice ... Uzimajui u obzir
ova prilagoavanja koja zahtevaju masovnu akciju, zadatak propagandiste je da iznalazi simbole cilja, koji slue dvostrukoj
funkCiji - prihvatanju i prilagoavanju. Simboli moraju da spontano uvode prihvatanje, ... Odatle proizlazi da je ideal upravljanja
- kontrola situacije ne nametanjem nego pogaanjem .... Propa

Menachem Mansoor, "Present State of Arabic Studies in the

United States", u: Report on Current Research 1958, ed. Kathleen
H. Brown (Washington, Middle East Institute, 1958), str. 55-56.
106

Orijentalizam

Orijentalizam danas

388

gandisr uzima zdravo za gotovo da je svet

ali da je samo delimino predvidljiv .. , I07

II

eelosti uzrokovan,

Uenje

stranog jezika je zato pretvoreno II jedan vid diskretnog

nasilja na populaciju, ba kao to je prouavanje stranog regiona kakav je Orijent pretvoreno II program kontrole putem po-

gaanja.

No, takvi programi uvek moraju da imaju liberalnu oplatu i

obino se ostavlja naunicima , ljudima dobre voljc, entuzijastima da povedu rauna o tome. Ohrabruje se ideja da prouava
jui Orijentalce, muslimane, ili Arape "mi" moemo da upoznamo druge ljude, njihov nain ivota, miljenja i tako dalje. U
tom cilju , uvek je bolje pustiti ih da govore sami za sebe, da sebe reprezentuju (iako ispod te fikcije stoji Marksova reenica
s kojom se Lasvel slac- o Luju Napoleonu : nOni sebe ne mogu
zastupati; njih mora da zastupa neko drugi"). Ali, samo do jedne take i na poseban nain. Godine 1973, tokom napetih dana
oktobarskog arapsko-izraelskog rata, New York Times Magazine doneo je dva lanka, jedan koji je predstavljao izraelsku i
drugi koji je predstavljao arapsku stranu II sukobu. Izraelsku
stranu zastupao je jedan izraelski advokat; arapsku - bivi ameriki ambasador u jednoj arapskoj zemlji, koji nije imao formalno obrazovanje u oblasti orijentalnih studija. Ukoliko neemo
da smesta donesemo prost zakljuak da se verovalo kako su
Arapi nesposobni da predstavljaju sami sebe, dobro bismo ui
nili da zapamtimo dasu i Arapi i Jevreji u tom primeru Semiti (u
okviru iroke kulturalne oznake o kojoj sam raspravljao) i da su
i jedni i drugi napravljeni da budu repre-L:entovani zapadnoj
publici. Na ovom mestu vredno je setiti se odlomka iz Prusta, u
kojem se iznenadna pojava jednog Jevrejina II aristokratskom
salonu ovako opisuje:

Rumuni , Egipani , Turci mogu mrL:etijevreje. Ali u jednom francuskom salo nu razlike izmeu tih naroda nisu toliko uoljive, pa kad
se neki I zraelianin pojavi u njemu kao da dolazi pravo iz pustinje,
pognut napred kao hijena. s nakrivljenom glavom i duboko klanjaj u i "selam" na sve strane, on time savreno zadovoljava izvesnu naklo nost koju neki oseaju prema svemu istonjakom . 108

2. Politika kulturalnih odnosa. Iako je tano rei da Sjedin jene Driave zapravo nisu postale svetska imperija sve do dvadesetog veka, takode je tano da su one tokom devetnaestog
veka bile zainteresovane za Orijent na nain koji je predstavljao
prip remu za njihovo kasnije, Oigledno imperijalno interesovanj e. Os tavljajui po strani kampanju protiv pirata Berbera
180 1. i 1815, razmotriemo osnivanje Amerikog orijentalnog
drutva 1842. godine. Na prvom godinjem sastanku 1843.
predsednik Drutva, Don Pikering jasno je rekao da Amerika
namerava da prouava Orijent kako bi sledila primer imperijalnih evropskih snaga. Pikeringova poruka bila je da je okvir orij entalistikih studija - onda kao i sada - politiki, a ne tek akademski, nauni. Lako emo primetiti kako u rezimeu koji sledi
argumentacija u prilog orijentalizmu ostavlja malo prostora za
sumnju u pogledu njihove namere:
Na prvom godinjem sastanku Amerikog Drutva 1843. godine, predsednik Pikering zapoeo je upeatljivu skicu podruja koje je predloeno za predmet bavljenja, skreui panju na postojee posebno povoljne uslove, na mir koji svuda vlada, slobodniji
pristup orijentalnim zemljama i vee mogunosti komunikacije. U
vreme Meterniha i Luja Filipa, izgledalo je da na Zemlji vlada mir.
Ugovor iz Nankinga otvorio je vrata kineskih luka. U okeanskim
plovnim objektima prihvaen je propeler; Morze je dovrio svoj telegraf i ve je predlagao da se postavi transatlamski kabI. Ciljevi
'08

Harold Lasswell,"Propaganda", Encyclopedia of the Social

Sciences (1934), 12: 527. Ovu referencu dugujem profeso ru Noamu omskom .
107

389

Marcel Proust. The Guennantes Way, trans. C. K. Scott Monerielf (1925; reprint ed., New York Vintage Books, 1970), str. 135.
Citat je na srpskom naveden u prevodu ivojina ivojinovia (Marsei, Prust, Oko Germantovih, str. 198; Novi Sad - Beograd, 1983).

390

Orijentalizam danas

Drutva bili su da se neguje izuavanje azijskih, afrikih i poHnezij~

skih jezika, a da se u svemu to se tie Orijenta kreira ukus za orijentalne studije II ovoj zemlji, da se objavljuju tekstovi, dase prevodi i komunicira, i da se prikuplja biblioteka i stvara kabinet. Najvei
deo posla uraen je II oblasti azijatike, posebno u sanskritu i semitskim jezicima. 109

Meternih, Luj Filip, Nankinki ugovor, propeler: sve to sugerie imperijalnu konstelaciju koja pod dava evro-ameriko
prodiranje na Orijent. To nikada nije prestalo. ak su i legendarni ameriki misionari na Bliski Istok tokom devetnaestog i
dvadesetog veka smatrali da njihovu ulogu nije toliko odredio bog, koliko rifihov bog, njihova kultura, njihova sudbina. 110 Rane misionarske institucije - tamparske prese, kole,
univerziteti, bolnice, i slino - doprineli su, naravno, dobrobiti ovog podruja, aH po svom specifino imperijaJnom karakteru i podrci koju su pruale vladi Sjedinjenih Drava te
se institucije nisu razlikovale od svojih francuskih ili britanskih pandana na Orijentu. Tokom Prvog svetskog rata, znaajnu ulogu u opredeljivanju Sjedinjenih Ddava za uzimanje
uea u ratu imalo je ono to e postati glavni ameriki politiki interes za cionizam i kolonizaciju Palestine; britanske
rasprave pre i posle Balfurove deklaracije (novembar 1917)
odslikavaju s kolikom su ozbiljnou Sjedinjene Drave shvatale ovu deklaraciju. III Za vreme i posle Drugog svetskog raNathaniel Schmidt, "Early Orienta1 Studies in Europe and
the Work of the American OrieOla1 SOciety, 1842-1922",Journal
of the American Oriental Society 43 (1923), ll. Vidi i E. A. Speiser, "Near Eastern Studies in American, 1939-45", Archiv Orientalni 16 (1948), 76-88.
110 Jedan primer tu je Henry Jessup, Fifty-Three Years in Syria,
2 vols. (New York: FlemingH. Revell, 1910).
111 O vezi izmeu donoenja Balfurove deklaracije i ratne politike Sjedinjenih Drava vidi Doreen Ingrams, Palestine Papers 19171922, Seeds of Conflict (London, Cox & Syman, 1972), str. 10 ff.
109

Orijentalizam

391

ta, ameriko interesovanje za Srednji Istok bilo je upeatljivo.

:Kairo, Teheran i Sevema Afrika bili su vane ratne arene i u
tom okviru, u kojem su Britanija i Francuska vodile II eksploataciji nafte, stratekih i ljudskih resursa, Sjedinjene Drave
pripremale su se za svoju novu posleratnu imperijalnu ulogu.
"politika kulturalnih odnosa", kakvu je definisao Mortimer
Grejvs 1950. godine, nije bila najmanje znatajan aspekt ove
uloge. Deo te politike, rekao je on, sastoji se II pokuaju da se
doe do svake znaajne publikacije na svakom vanom bliskoistonom jeziku, objavljene od 1900. godine", pokuaju "koji
na Kongres treba da shvati kao meru u korist nae nacionalne
bezbednosti". Jer, u pitanju je, jasno, izlagao je Grejvs (za veoma prijemive ui, uzgred budi reeno) "potreba da Amerika
mnogo bolje razume sile koje se sukobljavaju sa amerikom
idejom da bude prihvaena na Bliskom Istoku. Meu njima su,
dakako, glavne komunizam i islam ll 1I2 itav masivni aparat za
istraivanje Srednjeg Istoka nastao je iz ovog poriva i kao savremeni dodatak Amerikom orijenta1istikom drutvu, koje je vie bilo okrenuto prolosti. Model je, kako u pogledu jasno stratekog stava tako i u pogledu osetljivosti za javnu bezbednost i
politiku (a ne, kao to se esto pretpostavlja, za istu nauku),
bio Institut za Srednji Istok, osnovan 1946. II Vaingronu, pod
egidom savezne vlade, ako ne u celosti unutar nje ili zahvaljujui njoj. 113 Iz ovih organizacija razvile su se Asocijacija za proua
vanje Srednjeg Istoka, snana podrka,Fordove i drugih fondacija, razliiti federalni programi podrke univerzitetima, razlii
ti savezni istraivaki projekti, istraivaki prOjekti koje su nosile institucije kakve su Odeljenje za odbranu, korporacija RAND
Mortimer Graves,"A Cultural Relations Policy in the Near
East", ll: 1beNearEastandtheGreaIPowers, ed. Frye, str. 76, 78.
113 George Camp Keiser,"The Middle East Institute: Its Inception and Its Place in American International Studies", ll : The Near
East andtbe GreatPowers, ed. Frye, str. 80,84.
112

392

Orijentalizam

Orijentalizam danas

i Hadsonov institut, i konsultativni i

lobirajui

napori banaka,
naftnih kompanija, multinacionalnih kompanija i slino. Nije
nikakav redukcionizam rei da sve to, II svom najop~tijem koli
ko i II najdetaJjnijem funkcionisanju, zadrava tradicionalni
orijentalistiki pogled kakav se bio razvio u Evropi.
Paralela izmeu evropskih i amerikih imperijalnih planova
na Orijentu (Bliskom i Dalekom Istoku) oigledna je. Moda je
manje oigledno (a) do kojeg je stepena evropska tradicija ori
jentalistike nauke ako ne preuzeta, onda prilagoena posle.
ratnom procvatu bliskoistonih studija II Sjedinjenim Dravama, nonna1izovana. domesticirana i popularizovana II njima,
koliko je predstavljala hranu za njih; i (b) do koje je mere
evropska tradicija podstakla da se II Sjedinjenim Dravama razvije koherentan stav meu veinom naunika, institucija. stilova diskursa i orijentacija, uprkos savremenoj rafiniranosti, koliko i kori~enju (opet) veoma sofisticiranih tehow drutvenih
nauka. Ve sam raspravljao o Dibovim idejama; treba, meu
tim, istai da je on pedesetih godina postao direktor Harvard~
skog centra za prouavanje Srednjeg Istoka i da su, zahvaljujui
njegovom poloaju, njegove ideje i stil mogli da vre znaajan
uticaj. Dibovo prisus[Vo u Sjedinjenim Dravama razlikovalo
se, po onome to je Dib uinio za ovu diSciplinu, od prisustva
Filipa Hitija na Prinstonu poznih dvadesetih godina ovog veka.
Prinstonska katedra stvorila je brojnu grupu vanih naunika i
njihove orijentalistike studije probudile su veliko nauno interesovanje za ovu disciplinu. Dib je, na drugoj strani, bio vie
u dodiru s onim vidom orijentalizma koji se tie javne politike i
njegov poloaj na Hanrardu, znatno vie nego Hitijev na Pri nstonu, fokusirao je orijentalizam na h1adnoratovski pristup oblasnim studijama.
Dibovo delo, pri svem rom, nije na oigledan nain upoljava!o jezik kulturalnog diskursa u tradiciji Renana, Bekera i
Masinjona. No, taj diskurs , njegov intelektualni aparat i njegove dogme bili su upeatljivo prisutni, pre svega (mada ne iskljuivo), u delu i institucionalnom autoritetu Gustava fon Grune-

393

bauma, u Cikagu i na UCLA. Grunebaum je doao u Sjedinjene

Drave zajedno sa intelektualnim emigrantima, evropskim na
unicima koji su beali od faizma . lI <4 Proizveo je prilian ori~
jentalistiki oeuvre, koji se koncentrisao na islam kao holisti
ku kulturu o kojoj je, od poetka do kraja karijere, neprestano
davao iste, sutinski reduktivne, negativne generalizacije. NjegOV stil, koji se esco pokazuje kao haotian spoj njegove
austro-gennanske polimatije, njegovog upijanja kanonskih
pseudonaunih predrasuda o francuskom , britanskom i italijanskom orijenta1izmu, kao i gotovo oajnikog napora da ostane nepristraStan naunik-posmatra, bio je gotovo neitljiV.
Njegova tipina stranica o islamskoj autopercepciji nagomilava
desetinu referenci na islamske tekstove izvuene iz najrazliiti
jih mogunih periodi, kao i na Huserla i presokratovce, na LeviStrosa i razliite amerike socijalne naunike. Sve to, ipak, ne
moe da sakrije Grunebaumovu Otrovnu nesimpatiju prema
islamu. Za Grunebauma nije nikakav problem da tvrdi kako je
islam unitarni fenomen, za razliku od bilo koje druge religije ili
civilizacije, i da ga, dalje, prikazuje kao nehuman, nesposoban
za razvoj , samospoznaju ili objektivnost, i kao nekreativan, nenauan i autoritaran. Evo dva tipina izvoda - a moramo se setiti da je fon Grunebaum pisao s jedinstvenim autoritetom
evropskog naunika u Sjedinjenim Dravama, naunika koji
predaje, rukovodi, odobrava rad velikoj mrei naunika u ovoj
diSciplini.
Od sutinskog je znaaja da shvatimo da je muslimanska civilizacija
kulturalni entitet koji ne deli nae osnovne tenje. On nije vitalno
zainteresovan za strukturisano prouavanje drugih kultura, bilo
kao za cilj po sebi, ili kao sredstvo za jasnije razumevanje vlastitog
karaktera i istorije. Da ova zapaanja vae samo za savremeni islam,
bili bismo u iskuenju da ih poveemo sa duboko poremeenim
O ovim migracijama vidi: 1beltJtellecluaIMigration.: Europe
and America 1930~1960, ed. Donald Fleming and Bernard Bailyn
(Cambridge, Mass. : Harvard Universicy Press, 1969).
11 <4

394

Orijentalizam danas

stanjem u islamu, koje mu ne dozvoljava da pogleda iza sebe, osim

kad je prinuen na to. Ali, poto ona vae i za prolost, ovek moda moe poeleti da ih povee s temeljnim antihumanizrnom ove
l islamske J civilizacije, co jest sa odlunim odbijanjem da se ovek II
bilo kojoj meri prihvati kao arbitar ili mera stvari, i s tendencijom
da se bude zadovoljan istinom kao opisom mentalne strukture ili,
drugim reima, pSiholokom istinom.

[Arapskom ili islamskom nacionalizmu] nedostaje pojam boao.

skog prava nacije , mada ga on povremeno koristi kao lozinku, nedostaje mu formativna eti.ka, a takoe , reklo bi se, i verovanje poznog devetnaescog veka u mehaniki progres; iznad svega, nedostaje mu imelektualni polet primarnog fenomena . l mo, i volja za
mo ciljevi su sami za sebe. ITa reenica , reldo bi se, nema nikakvu
svrhu u argumentaciji; no, ona Grunebaumu, bez sumnje, daje sigurnost objektivnosti koja zvui filozofski, kao da hoe sebe da
uveri da o islamu govori mudro, a ne poccenjivaki.) Netrpeljivost
prema politikim beznaajnostima Ikojeosea islam1 uzrokuje nesrrpljenje i spreava dugoronu analizu i planiranje u intelektualnoj sferi. l i S

U gotovo svakom drugom kontekstu , takvo pisanje utivo bi

bilo nazvano polemikim. Za orijentalizam, naravno, ono je re
lativno ortodoksno i II amerikim studijama Srednjeg Istoka
posle Drugog svetskog rata steklo je status kanonske mudrosti,
veinom zbog kulturalnog prestia evropskih naunika. Suti
na je, meutim , u tome to je u okviru orijentalistike disCipline Grunebaurnovo delo prihvaeno nekritiki, iako disciplina
sama danas ne moe nanovo da stvori likove kao to je on. No,
samo se jedan naunik poduhvatio ozbiljne kritike Grunebaumovih pogleda: Abdulah Larui, marokanski istoriar i politiki
teoretiar.

Koristei

se motivom reduktivnogponavljanja u Grunebaumovom delu, kao praktinim sredstvom kritikog anti-orijentaGustave vo n Grunebaum ,ModernIs!am: TheSearchforCulturaIldentIty (NewYork, Vintage Books , 1964), str. 55, 261.
liS

Orijentalizam

395

listikog prouavanja,

Larui impresivno savladava ovaj sluaj u

celini. On se pita ta je to to uzrokuje da Grunebaumova delo,
uprkos ogromnoj masi detalja i oigledno irokom opsegu,
ostane reduktivno. Kao to kae Larui, "pridevi koje Grunebaum vezuje za re islam (srednjovekovni, klasini, moderni) neutralni su, ili ak suvini: nema razlike izmedu klasinog islama
i srednjovekovnog islama ili, prosto i jasno, islama .. . Postoji za
tO [za Grunebaumaj samojedan islam koji se menja u sebi sam o m .,, 116 Moderni islam se, prema Grunebaumu, okrenuo od
Zapada jer je veran svome prvobitnom oseanju samoga sebe; a
ipak, islam moe da se modemizuje samo ako samoga sebe nanovo protumai sa zapadnog stanovita - to, dakako, Grunebau m pokazuje kao nemogue . Opisujui Grunebaumove zaklju ke, koji dopunjavaju portret islama kao kulture nesposobne za inovacije, tarni ne pominje da je ideja o tome da islam treba da se poslui zapadnim metodima kako bi sebe poboljao
postala, moda zbog irokog Gruncbaumovog uticaja, gotovo
o pte mesto u prouavanju Srednjeg Istoka. (Recimo, Dejvid
Gordon u delu Samoodredenje i istOrija u TreeIn svetu /Seljdetermination and History in the Third World/ 17 insistira na
potrebi da Arapi, Afrika i Azija "sazru"; to se, kae on, moe posti i samo ako se ui od zapadne objektivnosti.)
Laruijeva analiza takoe pokazuje kako je Grunebaum koristio kulturalnu teoriju A. L. Krebera da bi razumeo islam i kako
je to sredstvo nuno podrazumevalo niz redukcija i eliminacija
pomou kojih se islam moe predstaviti kao zatvoren sistem is
Abdullah Laroui,"Pour une methodologie des etudes islamiques: L'Islam au miroir de Gustave von Grunebaum", Diogime 38
Guly-September 1973): 30. Taj esej objavljen je u Larouievoj knjizi
The Crisis of the Arab Intellectuals: Traditionalism or Historicism ? trans. Diannid Camm.el (Berkeley: University of California
Press, 1976) .
117 David Gordon. Se/fDetemlination and History in the Third
Wo rld (princeton, N.J .: Princeton University Press, 1971) .
116

396

Orijentalizam danas

kljuivanja, Zahvaljujui

tome, Grunebaum moe da shvata

svaki od mnogih razliitih vidova islamske kulture kao direktnu
refleksiju nepromenJjive matrice, posebnu teoriju O bogu, koja
im svima namee znaenje i red: razvoj, istorija, tradicija, realnost II islamu su zato zarnenl;ivi. Larui s pravom istie da istorija kao kompleksan poredak dogaaja, remporainosti i znaenja
ne moe da se svede na takav pojam kulture, kao to ni kultura
ne moe da se svede na ideologiju, niti ideologija na teologiju.
Fon Grunebaum je podlegao kako orijentaHstikim dogmama
koje je nasledio, tako i jednom posebnom svojstvu islama, koje
je odabrao da interpretira kao manjak: da II islamu postoji veoma artikulisana teorija religije, ali veoma malo izvetaja o religijskom iSkustvu, visoko artikulisana politika teorija i veoma
malo preciznih politikih dokumenata, teorija socijalne strukture i veoma malo individualnih akcija, teorija istorije i veoma
malo datiranih dogaaja, artikulisana teorija ekonomije i veoma malo kvantifikovanih nizova, i tako dalje. 118 Rezultat je istorijska vizija islama, u celosti osakaena kulturalnom teorijom
nesposobnom da uzme u obZir, ili makar samo ispita, egzistencijalnu realnost kako su je iskusili njeru pripadnici. Fon Grunebaurnov islam je, na kraju krajeva, islam ranih evropskih orijentalista - monolitan, prezriv prema obinom ljudskom iskusMJ.
grub, reduktivan, nepromenljiv.
U osnovi, takvo shvatanje islama je politiko, i nije ak ni
eufemistiki nepristrasno. Snaga njegovog uticaja na mlade
orijemaliste (one koji su, dakako, mlai od Grunebauma)
proizlazi delimino iz njegovog tradicionalnog autoriteta, a
delom iz njegove upotrebne vrednosti II svojSMJ alatke koja
pomae da se shvati ogroman region sveta i da se on proglasi
za potpuno koherentan fenomen. Poto Zapad nikada nije
politiki lako opkolio islam - a od Drugog svetskog rata arapski nacionalizam je svakako bio pokret koji javno objavljuje

Orijentalizam

neprijateljstvo prema zapadnom imperijalizmu - elja da sc,

u osvetu, izreknu intelektualno zadovoljavajue stvari o islamu pojaava sc. Jcdan autoritet rekao je da je islam (ne sp<..'ciftkujui koji islam ili aspekt islama ima na umu) "prototip
zatvo renih tradicionalnih drutava". Treba ovde obratiti panju na pounu upotrebu rei islam, koja - jednim udarcem
_ oznaava drutvo, religiju, prototip i aktuelnost. Ali, isti nau nik e sve- to podrediti ideji da su, za razliku od nonnalnih
("naih ~ drutava, islamska i drutva Srednjeg Istoka totalno
" politika", a raj pridev treba da bude prigovor islamu to nije
"liberalan", to nije kadar da razdvoji politiku od kulture (kao
to "mi" to inimo). Rezultat je pakosno ideoloki poruet
"nas" i "njih":
N a~

veliki dlj mora ostati da razumemo dru.tva Srednjeg Istoka

kao celinu. Samo drutvo [kao "nae"] koje je ve postiglo dinami nu stabHnost moe da dopusti sebi da O politici, ekonomiji
ili kulturi misli kao o istinSki autonomnim podrujima postoja
nja, a ne tek kao o zgodnoj podeli na razliita polja prouavanja .
U tradicionalnom drutvu koje ne razdvaja sevari koje se tiU Cezara od stvari koje se tiu boga, ili koje je II cclasti u pokretu, veza izmeu , recimo, politike i svih ostalih aspekata ivota predstavlja srce problema. Danas je, recimo, pitanje hoe li ovek oeniti etiri ene ili jednu, hoe li postiti ili jesti, stei ili izgubiti ze
mIju, oslanjati se na otkrovenje ili na razum, posta.lo na Srednjem Istoku politiko pitanje .. . Nita manje od samog muslima
na, novi orijenta1ist mora iznova da ispita ta mogu biti znaajne
strukture i odnosi u islamskom drutvu. 11 9
TriVijalnost veine primera (oeniti etiri ene, postici ili jesti
itd .) zamiljena je kao dokaz sveobuhvatnosti i tiranije islama.
Ne kae se, naravno, gde se sve to dogada. Ali zato te rei treba
da nas podsete na nesumnjivo nepolitiku injenicu da su oriManfred Halpern, "Middle East Studies: A Review of the State
of the Field with a Few Examples", World Politics 15 (October
1962), 121-122 .
119

118

4 1.

laroui, "Pour une methodologie des etudes islamiqucs", str.

397

398

Orijentalizam danas

jentalisti "u velikoj meri odgovorni to su ljudima na Srednjem

Istoku dali preciznu procenu njihove prolosti", 120 za sluaj da
smo zaboravili da orijentalisti po definiciji znaju stvari koje sami Orijenta1ci ne mogu znati.
Ako je ovo rezime "tvrde" kole novog amerikog orijentaH.
zrna, "meka" kola istie injenicu da su nam tradicionalni ori
jentalisti dali osnovne obrise islamske istorije, religije i drutva,
ali su se "preesto zadovoljavali da sumiraju znaenje civilizaci
je na temelju nekoliko rukopisa. l2I Stoga, nasuprot tradiciona1
nom orijentalisti, specijalista za nove oblasne studije ft1ozofski
izlae:
Metodologija istraivanja i paradigme ove discipline ne treba da
odreuju ta jzabrati za prouavanje , niti da ograniavaju posmatranje. Oblasne srudije, iz ove perspektive. dre da je istinsko znanje moguno samo o stvarima koje postoje, dok metodi i teorije
predstavljaju apstrakcije, koje unose poredak u zapaanja i nude
objanjenja u skladu s ne-empirijskim kriterijumima. 122

Dobro. Ali kako neko poznaje "stvari koje postoje" i do koje

mere onaj koji poznaje zapravo konstituie "stvari koje postoje"? To je ostavljeno otvoreno, poto je novo miljenje o Orijentu, kao neemu to postoji, institucionalizovano u programima
za oblasne studije. Islam je retko prouavan, retko istraivan,
retko upoznavan bez tendencioznog teoretizavanja: naivnost
ove koncepcije jedva prikriva ta ona ideoloki znai - apsurdnu tezu da ovek ne igra nikakvu ulogu u utvrivanju bilo grae, bilo procesa znanja, da je orijentalna realnost statina i da
"postoji", da samo mesijanski revolucionar (reeno jezikom Dr
IGsindeca) nee da prizna razliku izmeu realnosti napolju, u
svetu, i one u njegovoj glavi.
Ibid,str.117.
ll
121 Leonard Sinder, "1974 PresidentialAddress , MESA Bulletin
9, no. 1 (February 1975), 2.
122 Ibid, str. 5.
12

Orijentalizam
Izmeu

399

starih i novih kola, medutim, cvetaju manje ili vie

razvodnjene verzije starog orijentalizma, u nekim sluajevima
u novom akademskom argonu, u drugim - u starom. Ali glavne dogme orijentalizma danas se u najistijOj formi javljaju u
prouavanjima Arapa i islama. Hajde da ih ovde rekapiruliramo: jedna dogma sastoji se u naglaavanju apsolutne i sistemske razlike izmeu Zapada koji je raCionalan, razvijen, human,
nadmoan, i Orijenta koji je aberantan, nerazvijen, inferioran.
Druga dogma je da apstrakcije o Orijentu, posebno one zasnovane na tekstovima koji prikazuju "klasinu" orijentalnu civilizaciju, uvek imaju prednost u odnosu na direktnu evidenCijU
izvedenu jz modeme realnosti Orijenta. Trea dogma je da je
Orijent vean. jednoobrazan i nesposoban da sam sebe definie; zato se pretpostavlja da je veoma uopten i sistematian re
nik za opisivanje Orijenta sa zapadnog stanovita neizbe'Lan i
ak nauno "objektivan". ervrta dogma je da je Orijent neto
ega se treba ili plaiti (uta opasnost, mongolske horde, dominacija mrkih), ili ga treba kontrolisati (pacifikacijom, istraivanjem i razvojem, direktnom okupacijom kad god je mogue).
Neobino je to ove ideje ne nailaze ni na kakvo znaajno
osporavanje u akademskom i vladinom prouavanju modernog Bliskog Istoka. alosno je to dela islamista ili acabista, koja se spore s dogmama o orijentalizmu nisu dala nikakvog vidljivog efekta, ako je II njima i bilo gestova osporavanja; poneki
izolovan lanak lU i tamo, iako znaajan za svoje vreme i mesto,
ne moe ni izdaleka da utie na smer zadivljujueg istraiva
kog konsenzusa, koji podravaju najrazliitije agencije, institucije i tradicije. Poenta je u tome da je islamski orijentalizam vodio sasvim razliit savremeni ivot od svih drugih orijentalisti
kih podd~ciplina. Komitet naunika zainteresovanih za Aziju
(Committee of Concerned Asia Scholars, koji su prvenstveno
AmerikanCi) poveo je tokom ezdesetih revolUCiju u krugovima
specijalista za Istonu Aziju; revizionisti su na slian nain bacili
rukavicu specijalistima za afrike studije; kao i specijalistima za
Trei svet. Samo acabisti i islamolozi jo ne sprovode nikakvu

400

Orijentalizam danas

reviziju. Za njih jo uvek postoje pojmovi kao islamsko drutvo, arapski duh, orijentalna psiha. ak i oni ija je specijal-

nost moderni islamski svet anahronistiki se slue tekstovima

kakav je Koran , i uitavaju ih II svaki vid savremenog egipatskog
ili alirskog drutva. Islam, ili ideal islama iz sedmog veka, kakav su konstituisa1i orijentalisti, poseduje, pretpostavlja se, jedinstvo koje uspeva da umakne novijim i vanijim uticajima kolonijalizma, imperijalizma, pa ak i obine politike. Kliei o ponaanju muslimana (ili muhamedanaca, kako ih poneko jo z().
ve) koriste se s nona1ancijom na koju se niko ne bi odluio govorei o crncima ili]evrejima. U najboljem sluaju , musliman je
za orijentalistu "domai informant" . Potajno, meutim, on
ostaje prezreni jeretik, koji zbog svojih greha mora, pored svega ostalog, da otrpi potpuno nezahvalan poloaj da bude poznat - naravno, negativno - kao anti-cionista.
U prouavanjima Srednjeg Istoka postoje, naravno, establiment, zajedniki interesi, mrea "starih vukova" ili "eksperata",
koja povezuje korporativni biznis, fondacije, naftne kompani-

je, misije, vojsku, spoljne poslove, obavetajnu zajednicu sa

akademskim svetom. Postoje stipendije i druge nagrade, organizacije, hijerarhije, instituti, centri, fakulteti, katedre, svi po-sveeni legitimizovanju i odravanju autoriteta jedne ake
osnovnih, sutinski nepromenljivih ideja o islamu, Orijentu i
Arapima. Kritika analiza naina na koji funkcionie prouava
nje Srednjeg Istoka u Sjedinjenim Dravama ne pokazuje da je
polje "monolitnolt, nego da je kompleksno, da sadri orijenta1iste starog stila, namerno marginalne specijaliste, kontrarevolucionarne specijaliste, tvorce politike, kao i "malu manjinu '"
akademskih meetara moi" ,123 U svakom sluaju, sr orijentali
stike dogme istrajava.
Razmotrimo sada ukratko - kao jedan primer onoga to
ovo polje danas proizvodi u svojoj najvioj i intelektualno naj
12 ~

"Middle Eastern Studies Network in the United States", ME

RIPReports 38 Oune 1975) , 5.

Orijentalizam

401

restinijoj fonni - dvotomnu Kembridsku istoriju islama

fcambridge History o/Islam), koja jc prvi put objavljena u Engleskoj 197,0' godine i predstavlja sumu orijentalistike ortodoksije. Reci za ovo delo, u kOjem Je uestvovao veliki broj u
venih intelektualaca, da je intelektualni promaaj prema bilo
kojim drugim standardima osim standarda orijentalizma, znai
rei da je ono moglo biti drugaija i bolja istorija islama. U stva
ri , kao to je primetilo nekoliko mudrih naunika , t24 ova vrsta
istorije bila je osuena na propast jo kad je planirana i nije mo-gla ispasti drugaija, niti bolja u izvedbi: njeni urednici nekriti
ki su prihvatili suvie mnogo ideja; bilo je suvie oslanjanja na
neodreene pojmove; suvie je slab naglasak stavljen na meto-doloka pitanja (koja su ostavljena onako kako su stajala u orijenta1istlkom diskursu tokom gotovo dva veka); i nikakav napor nije nainjen da se makar ideja islama uini zanimljivom.
tavie, ne samo to Kembridska istorija islama radikalno
pogreno shvata i reprezentuje islam kao religiju; ona nema ni
korporativnu ideju o sebi kao o istoriji. Malo je toliko grandiOznih poduhvata za koje je, kao za ovaj, tano da su gotovo potpuno lieni ideja i metodoloke pameti.
Poglavlje Erfana ahida o pre-islamskoj Arabiji, kojim se
istorija otvara, inteligentno ocnava plodnu saglasnost izmeu
topografije i ljudske ekonomije, iz koje je islam prOizaao u
sedmom veku. Ali, ta se moe rei O istoriji islama - P. M. Holt
je u uvodu prilino leerno definie kao kulrura1nu sintezu l25 _
koja od preislamske Arabije ide direktno na poglavlje o Muhamedu, zatim na poglavlje o Patrijarhijskim i Umajadskim kalifaDva najbolja kritika prikaza dela Cambridge History napisali su Albert Hourani, The English Historical Review 87, no 343
(April 1972), 348-357, i Roger Owen,}ournal O/Interdisciplinary
History4 , no. 2 (Autumn 1973), 287-298.
m p. M. Holt, Introduction, The Cambridge History of ls/am,
ed. P. M. Holt, Anne K. S. Lambton and Bernard Lewis, 2 toma
(Cambridge, Cambridge University Press, 1970), 1, xi.
124

402

Orijentalizam danas

Orijentalizam

tima, i potpuno zaobilazi svaki izvetaj o islamu kao sistemu verovanja, vere ili doktrine? Na Slotinama stranica II prvom tomu
islam je shvaen kao monotona hronologija bitaka, carstava i
smrti, uspona i vrhunaca, nastanaka i nestanaka, istorija napisa-

AutOr zauzima Uiteljski , otvoreno reakcionaran stav prema

Arapima ("mora se re i da je tokom tog perioda obrazovana i
neobrazovana omladina arapskih zemalja, sa svojim entuzijazmom i idealizmom, postala plodno tle za politiku eksploatacij u i, povremeno, verovatno ne shvatajui to, sredstvo beskrupulaznih ekstremista i agitatora,,'2), ublaavan povremenom
pohvalom Libanskog nacionalizma (mada se nigde ne kae da je
faiza m, koji je privukao neznatan broj Arapa [Okom tridesetih
godi na, zarazio i libanske maranite, koji su 1936. osnovali Falanges libanaises, kao kopiju Musolinijevih Crnih koulja). "Ne_
miri i pobuna"vczuju se za 1936. godinu bez ijedne rei o cionizmu, i nigde se ne dozvoljava da mirnou pripovedanja narue
makar samo pojmovi antinaciona1izma i antiimperija1izma. ta
se ti e poglavlja o "po liti ko m uticaju Zapada!! i "ekonomskoj i
socijalnoj promeni" - idejama koje nisu nita dublje spedftkovane - ona su pridodata kao nerado uinjeni ustupak islamu,
koji ima neke ve-.le sa "naim sve [Om" uopte. Promena je jednostrano izjednaena s modernizacijom, mada nigde nije jasno
ree no zato drugi vidovi promene moraju biti tako samodraki zanemareni. Poto se pretpostavlja da je islam jedine
vredne odnose uspostavljao sa Zapadom, znaaj Bandunga, ili
Afrike, ili Treeg sveta generalno se ignorie; ta vesela nezainteresovanost za dobre dve treine realnosti donekle objanjava
udnovato veselu tvrdnju da je ltistorijski teren r3ien [ko ga
je ra istio? za ta? na koji nain?] za novi odnos izmeu Zapada
J28
i islama ... odnos zasnovan na jednakosti i kooperaciji."
Ako smo na kraju prvog toma zaglibljeni II niz kontradikcija
i le koa II odreivanju ta je islam zapravo, tek u drugom tomu neemo nai nikakvu pomo. Polovina knjige posveena je
periodu od desetog do dvadesetog veka u Indiji, Pakistanu, In-

na najveim delom uasno monotono.

Uzmimo, na primer, Abasidski period od osmog do jedanaestog veka. Svako ko ma i najmanje poznaje arapsku ili islamsku istoriju znae da je (Q bio jedan od vrhunaca islamske civilizacije, period istorije kulture, briljantan koliko i visoka rencsansa II ItaJiji. Ali, nigde na etrdeset su-anica opisa ne dobija se
ni nagovetaj o tom bogarstvuj umesto toga nalazimo ovakve
reenice : "Nekada gospodar kalifar3, [al-Mamuo] je otada, reklo bi se, beao od kontakta sa bagdadskim drutvom i ostao je

u Mervu, poveravajui vladavinu nad Irakom jednom od ljudi

kojima je verovao, al-Hasan b. Sahlu, bratu al-Fadla, koji se gotovo odmah suoio sa ozbiljnim iitskim revoltom, predvodenimAhu 'I-Sar.jom, koji je u jum.di II 199 / januara SIS . iz Kufe
pozvao na oruje, kako bi se poddao Hasanid Ibn Tabataba."I26
Neislamist tu nee znati ta su Hti ili Hasanidi. Nee imati pojma ta jt! ju mada II, osim to e mu biti jasno da ona oznaava
neki datum. A verovae, naravno, da su Abasidi, ukljuujui Haruna al-Haida, bili nepopravljivo glupava i krvolona druina,
doksu zlovoljnosedeli u Mervu.
Centralne islamske zemlje definisane su tako da iskljuuju
Severnu Afriku i Andaluziju, i njihova istorija je pravilan hod iz
prolosti u modema vremena. Zato je u prvom tomu islam geografska definicija, primenjena hronolok.i i selektivno, kako odgovara ekspenima. Ali, ni u jednom od poglavlja o klasinom
islamu nema odgovarajue pripreme za razoarenje koje nas
eka kad dademo do - kako ih zovu - "novijih vremena". Poglavlje o modernim arapskim zemljama napisano je bez i najmanjeg razumevanja revolucionarnog razvoja u ovom regionu.
D. Saurdel, "The Abbasid Ca1iphate", The Cambridge History o/Islam, ed. P. M. Holt et al., l : 121.
126

403

Z. N. Zeine, "The Arab Lands", Cambridge History o/Islam,

ed. Holt et al., 1, 575.
128 Dankwart A. Rusrow, "The Political Impact of the West",
Cambridge His/ory o/Islam, ed. Holt et al. , 1,697.
127

404

Orijentalizam danas

do neziji. paniji, Severnoj Mrici i Siciliji; neto su distinktivnija

poglavlja o Severnoj Africi, mada ista kombinacija profesionalnog orijentalistikog argona i neusmerenog istorijskog detalja
pretee gotovo svuda. Tako, posle otprilike 1200 stranica guste
proze, "islam" ne deluje kao kultucalna sinteza nita vie n ego
bilo koje drugo nizanje kraljeva, bitaka i dinastija. Ali u drugoj
polovini drugog toma velika sinteza se dovrava lancima o
"Geografskom poloaju", "Izvorima islamske civilizacije, "Reli_
giji i kulturi" i "Ratovanju".
Sada legitimna pitanja i primedbe izgledaju opravdaniji. Zato je jedno poglavlje imenovano kao islamsko ratovanje kad je
o no o emu se stvarno raspravlja (zanimljivo, uzgred) SOCio logija nekih islamskih vojski? Treba li pretpostaviti da postoji neki islamski nain ratovanja, drugaiji, recimo, od hrians kog?
Komunistiki rat nasuprot kapitalistikom ovde se nudi kao
prildadna analogna tema. Od kakve su koristi za razumevanje
islama - izuzev za prikaz nediskriminativne erudicije Gustava
fon Grunebauma - glupavi navodi iz dela Leopolda fon Rankea,
koji su zajedno sa drugom glomaznom i irelevantnom graom,
rasuti po njegovim stranicama o islamskoj civilizaciji? Zar nije
laljivo prikrivati na taj nain pravu Grunebaumovu tezu - da je
islamska civilizacija zasnovana na neprincipijelnom musliman
skom pozajmljivanju od judeo-h.rianske , helenistike i
austro-gennanske civilizacije? Uporedimo s tom idejom - da je
islam po defmictji plagijaristika kultura- onu drugu, iznesenu
u prvom tomu, da su "takozvanu arapsku literaturu" pisali Per
Sijanci (nijedan dokaz nije ponuen, nijedno ime citirano).
Kad se Luj Garde bavi "Religijom i kulturom", ukratko nam se
kae da e se raspravljati samo o prvih pet vekova islama; znai
li to da religija i kultura II "modernim vremenima" ne mogu biti
"sintetizovane" , ili to znai da je islam dostigao svoju konanu
fonnu u dvanaestom veku? Postoji li zaista neka "islamska gecr
grafija'\ koja, reklo bi se, podrazumeva "planiranu anarhiju"
muslimanskih gradova, ili je to uglavnom predmet izmiljen da
demonstrira rigidnu teorijU geografsko-rasnog detenninizma?

Orijentalizam

405

U vidU naznake, italac se podsea "ramadanskog posta s njegovim aktivnim noima". iz ega treba da zakljuimo da je islam
religija "stvorena za ljude u gradOVima". Tom objanjenju neophodno je objanjenje.
Delovi o ekonomskim i socijalnim institucijama, o zakonu i
pravdi, misticizmu . umetnosti. nauci i razliitim islamskim knji.
evnostima na viem su nivou, ukupno uzev, nego najvei deo
Istorije. No nigde se ne vidi da njihovi autori imaju neegzajed
ni kog s modernim humanisti kim ili SOCijalnim nau nicima iz
drugih disciplina: primetno su odsutne tehnike konvendonal
ne istorije ideja, marksistike analize, Nove Istorije. Njegovim
istoriarima, ukratko, izgleda da su za islam najprildadnije pia
wniarska i antikvarna predrasuda. Za neke pisce Istorije,
islam je politika i religija; za druge , to je stil postojanja; za tree ,
on se moe "odvojiti od muslimanskog drutva"; za etvrte ,
opet, on je mistiki saznata sutina; za sve autore, islam je daleka stvar, bez napetosti. iz koje ne moemo mnogo nauiti o sloenostima dananjih muslimana. it3v iaeni poduhvat Kem
bridske istorije islama stoji u znaku starog orijentalistikog
truizrna da je islam neto to se tie tekstova, a ne ljudi.
Fundamentalno pitanje koje postavljaju savremeni orijentalistiki tekstovi kakva je Kembridska istOrija glasi da li su etniko poreklo i religija najbolje, ili bar najkorisnije, najosno"nije i najjasnije defmicije ljudskog iskustva. Da li je za razume
vanje savremene politike vanije znati da su X i Y osujeen i na
neki veoma konkretan nain, ili da su oni muslimani ili Jevreji?
To je, naravno, pitanje o kojem se moe raspravljati, i verovatno emo ispravno Uiniti ako nastojimo i na religijsko-etni
kom, i na socia-ekonomskom opisu; orijentalizam, meutim ,
jasno postavlja kategoriju islama kao dominantnu i to je glavna
primedba njegovoj retrogradnoj intelektualnoj taktici.

3 . Samo islam. Teorija o semitskoj jednostavnosti, kakva se

moe nai U modernom orijentalizmu, toliko je duboko uanena da gotovo na isti nain operie U dobro poznatim antise

407

Orijentalizam danas

Orijentalizam

mitskim evropskim tekstovima kakvi suProtokali sionskih mu

draca i II napomenama kakva je ona koju je Haim Vajcman
uputioAnuru Balfuru 30. maja 1918,

avljeni Koenig ~eport: pos~.oje do~ri ~pi (koji in.e ~no to

~ se kae) i ravI Arapi ( koJI to ne ine I zaco su reronsu). Apre
:~ega postoje -svi oni Arapi za koje se moe ~ekivari da e~ j~d
nom poraeni, posluno sedeti iza nepogreIvo utvrene ~J~,
koj u u va najmanji m ogu ni broj ljudi, jer su Arapi, reoClJski,
moral i prihvatiti mit O izraelskoj superio rnosti i nikada se ne e
usud iti da napadnu . Treba samo pogledati Stavove Arapa prema Izraelu (Arab Attitudes to Israel) od generala Jehosafata
Harkabija, pa videti - kao to je Ro be rt Alte r izvanredno izrazio
u Komentaru (Commentary) 130 - kako arapski duh , izopaen ,
do sri antisemitski, nasilan, neuravnoteen, moe da proizvede samo retoriku i nita vie. Jedan mit podrava i stvara drugi.
On i su podudarni, tee simetrijama i obrascima koje e , moe
se oe kivati , proizvesti, sami Arapi kao Orijentalci, ali za koje nijedan Arapin kao ljudsko bie nee m o i da prui ivi dokaz.
Sam od sebe, sam u sebi, kao skup verovanja, kao metod analize, orijentalizam ne moe da se razvija. On je, zapravo, doktrinam a antiteza analize. Njegov centralni argument je mit o zaustavlje no m razvoju Semita. Iz te matrice proizlaze drugi mitovi,
od kojih svaki pokazuje da je Semit suprotnost Zapadnjaku i da
je n e izle iva rtva vlastite slabosti. Povezivanjem dogaaja i
o ko lnosti semitski mit se razravao u cionistiki pokret; jedan
Sem it otiao je putem orijentalizma, a drugi, Arapin, prisiljen je
da ode putem Orijentalca. Kad god se govori O atoru i plemenu , upoljava se mit; kad god se evocira arapski nacionalni karakter, upoljava se mit. Uticaj ovih sredstava na duh poveava
ju institucije koje su izgraene oko njih . Svakom orijentalisti,
sasvim doslovno , prua podrku sistem kolebljive snage, ako
imamo u vidu efememost mitova koje orijentalizam propagira.
Taj sistem sad kulminira u samim institucijama drave. Pisati,

406

Arapi, koji su povrne pameti i bistri, oboavaju jednu jedinu stvar

- mo i uspeh ... Britanske vlasti ... znajui laljivu prirodu Arapa '"
treba da motre paljivo i neprestano ... lo pravedniji pokuava da
bude engleski reim , to arogantniji postaju Arapi ... Sada!nje stanje
srvari nuno bi vodilo stvaranju arapske Palestine ako bi II Palestini
postojao neki arapski narod. Ali, faktiki nee doi do tog rezultata
jer felah najmanje etiri veka kasni za dananjim vremenom, aefen
di ,.. je neiskren, neobrazovan. pohlepan i podjednako nerodolju.
biv koliko je nedelotvoran. l 29
Z ajedniki

imeniteij za Vajcmana i evropskog antisemitu je orij e ntalistika perspektiva, koja u Semitima (i njihovim podgrupa.
ma) vidi ljude li!ene eljenih zapadnjakih kvaliteta. No, razlika
izmeu Renana i Vajcmana lei u tome to retoriku ovog drugog
ve podupire solidnost institucija, dok sa prvim to nije sluaj.
zar u orijentalizrnu dvadesetog veka ne postoji isto ono veno
mlado "ljupko detinjstva" - as nehajno udruena sakadem
skim radom, as sa dravom i svim njenim institucijama - koje
je Renan video kao nepromenljivi semitski nain postojanja?
No, dvadesetovekovna verzija tog mita nainila je i vee te
te. Proizvela je sliku Arapina kako ga vidi "napredno" kvazi-za
pad njako drutvo. U svom otporu stranim kolonizatorima, Palestinac je bio ili glupi divljak, ili - u moralnom, pa ak i II egzistencijalnom pogledu - zanemarljiva veliina. Prema izraelskom zakonu, samo Jevrejin ima puna graanska prava i neograniene imigracione privilegije; mada su stanovnici te zemlje, Arapima su data manja, prostija prava; oni ne mogu da
imigriraju i ako izgleda da nemaju ista prava, to je zato to su
"manje razvijeni". Orijentalizam u celosti vlada izraelskom politikom prema Arapima, kao to je opirno pokazao nedavno ob-

129Citirano u : Ingrams, Palestine Papers, 192 7-1922 , str. 3 1-32 .

Robert Alter,"Rhetoric and the Arab Mind", Commentary,

oktobar 1968, str. 61-85. Alterov lanak je uliziki prikaz knjige
Arab Attitudes to Israel (A rapski stavovi p rema Izraelu) Oerusalim: Keter Press, 1972) ge nerala] ehoshafara Harkabija.
130

Orijentalizam danas

Orijentalizam

stoga, o arapskom orijentalno m svetu znai pisati s autoritetom

nacije, i to ne uz potVrdu kretave ideologije nego s ncupit.
nom sigurnou apsolutne istine osionjene na apsolutnu silu.

olimpskom Sigurnou, "emfatino odbacili ... istinski mir" i iz

.
'
psihoanalize.
Ovakve tvrdnje mogu se o bjasniti ako uvidimo da jo im
plicitnija i snanija razlika izmeu o rijentaliste i O rijentalca
lei II tome to orijenta1ist pie o Orijentalcu, d o k je Orijenta
lac onaj o kojem se pie. Pretpostavlja se da je Orijentalac pasivan, dok orijentalist ima mo posmatranja, prouavanja i tako dalje; kao to je rekao Rolan Ban, mit i njegovi korisnici
mogu neprestano da izmiljaju sebe. m Orijentalac je dat kao
fiksiran, stabilan, potrebno mu je da bude predme t ispitivanja, potrebno mu je ak i znanje o njemu samom. Dijalektika
nije ni poeljna, ni doputena. Postoji izvor infonnacija (Orijentalac), i izvor znanja (orijentalist), ukratko - pisac i njegov
inertni predmet. Odnos izmeu njih II radikalnoj meri je
stvar moi, za koju postoje nebrojene slike. Evo primera uze.
tog jz Zlatne reke ka zlatnom dn/mil od Rafaela Pataija (Golden River to Golden Road) :

408

U broju od februara 1974. Commentary je svojim itaocima

ponudio lanak Gila Karla Alroja pod naslovom "Do the Arabs

Want Peace?" ("Zele li Arapi mic?"), Almj je pmfesor politikih

nauka i autordveju knjiga ,Altitudes towardsJewishStatebood
in the Arab World (Stavovi prema jevrejskoj di.lavnosti II arapskom svetu) i/mages of Middle East Conflict (Slike sukoba na
Srednjem Istoku); on tvrdi da "poznaje" Arape, a
strunjak za proizvoenje

oigledno

je

slika o stvarima. Njegovargument sa

svim je predvidljiv: Arapi ele da unite Izrael, Arapi zaista ger

vore ono tO misle (Alr oj razmetljiva navodi dokaze iz egipatskih novina, i neprestano ih identifikuje s "Arapima", kao da su
arapske i egipatske novine jedno isto). i tako dalje, i sve dalje,
sa neumornom, jednostranom gorljivou . U samom sreditu
njegovog lanka, kao i u sreditu prethodnog rada ostalih "ara
bista" (sinon im za "orijentaliste") , kakav je general Harkabi, koj i
se bavi "arapskim duhom" , stoji radna hipoteza o tome kako
Arapi stvarno izgledaju kad se sastruu sve spoljanje besmisli
ce. Drugim rei ma , Airoj mora da dokae da se Arapima ne moe verovati - zato to su, pre svega, po svojoj sklonosti krvnoj
osveti svi jedan drugom nalik, drugo zato to su psiholoki ne
sposobni za mir, i tree zato to su ko nge nitalno vezani za pojam pravde, koji je suta suprotnost miru - i da se protiv njih
moramo borici uporno, kao to se borimo protiv neke druge fa
talne bolesti. Alrojev glavni dokaz je navod iz eseja Harolda V.
Glidena "Arapski svet" (o kojem sam govorio II Prvom poglavlju). Glide n je "veoma d obro", smatra AIroj, "uhvatio kultu ral
ne razlike izme u zapadnjakog i arapskog shvatanja" stvari. AIrojev argument je kao s tena, i zato - Arapi su nepopravljivi di
vljaci, te autoritet za arapski duh mora da kae irokoj publici,
sastavljenoj preteno od zainteresovanih Jevreja, da mora da
nastavi da osmatra. A on to ini akademski, bez strasti, poteno.
sluei se dokazima uzetih od samih Arapa, koji su, kae on 5

409

'"

Kako bi se tano procenilo ta e ove k Srednjeg Iscoka voljno prihvatiti od neprijatno bogatih zaliha zapadne civilizacije,
treba prvo stei zdravije razumevanje kulture Srednjeg Istoka.
Isti preduslov neophodan je da bi se posmatrali efekti novou. vedenih svojstava na kulturalni kontekst ljudi koje usmerava tradicija. Jsco se tako temeljnije nego do sada moraju prouavati r ._
tevi i naini pomou kojih se nove kulturalne ponude mogu ua.
niti privlanima. Ukratko. jedini nain da se razrei Gordijev
vor otpora vesternizaciji na Srednjem Istoku sastoji se u prouavanju Srednjeg Istoka, u sticanju bogatije slike o njegovoj tradicionalnoj kultUri, boljem razumevanju procesa promene koji
se danas u njemu odigravaju i u dubljem uvidu u psihologiju
ljudskih grupa vaspitanih u kulturi Srednjeg Istoka, Zadatak je
Git Carl Alroy,"Do the Arabs Want Peace?", Commentary, februar 1974, ste, 56-61.
Roland Barthes, Mytbologies, prev. na engleski Annette La
Vers (NewYock: Hill & Wang, 1972), str, 109.159
131

'"

410

Orijentalizam danas

Orijentalizam

teak, ali je nagrada, hannonija izmedu Zapada i sused nog

dela naeg sveta, koje je kljuno vano, zaista vredna truda. m

koju je moguno nai u delima kakvo je Temperament i karak

ter Arapa od Sanie Hamadi (Temperament and Character of
theArabs):

Metaforike

figure koje se pojavljuju II ovom odlomku (naznaio sam ih kurzivom) potiu iz razliitih oblasti ljudske delatnosti, trgovine, honikulture. religije, veterine, istorije. Ali, II svakom od sluajeva je odnos izmeu Srednjeg Istoka i Zapada II
stvari defmisan kao seksu alan: kao to sam rekao kad sam govorio o Floberu, veza izmeu Orijenta i seksa upadljivo je prisutna. Srednji Istok prua otpor, kao to bi ga pruala svaka devica, ali muki naunik osvaja nagradu snano rastvarajui, prodirui kroz Gordijev vor, uprkos II te ini zadatka!!, "Hannonija"
je rezultat pobede nad devojakom stidljivou ; ona ni II kom
sluaju nije koegzisrcncija ravnopravnih . Ispodpovrinski odnos snaga izmeu naunika i njegovog predmeta ne menja se
ni u jednom trenutku - uniformno ide na ruku orijentalisti.
Prouavanje , razumevanje, znanje, procena, maskirani kao laskanje "harmoniji", instrumenti su osvajanja.
Verbalne operacije II tekstovima kakav je Pataijev (koji je u
svome nedavno objavljenom Arapskom duhu fArab Mind 134 f
nadmaio ak i svoje prethodno delo) imaju za cilj veoma specifian vid kompresije i redukCije. Mnogi od njegovih elemenata
su antropoloki - on opisuje Srednji Istok kao tloblast kulture!!
- ali rezultat je brisanje pluralnosti razlika medu Arapima (ma
ko oni zapravo bili), u interesu jedne razlike, one koja odvaja
Arape od svih drugih. Kao predmet prouavanja i analize, oni
mogu lake biti komrolisani. tavie, tako redukovani, oni doputaju, legitimizuju i valorizuju opte besmislice od one vrste

Arapi su do sada demonstrirali nesposobnost za disdplinovano

i trajno jedinstvo. Oni prolaze kroz kolektivne izlive oduevljenja,
ali ne slede strpljivo kolektivne ciljeve, koje obino prihvataju na
pola srca. Pokazuju nedostatak koordinacije i harmonije u organi
zovanju i funkcionisanju , a ne otkrivaju nikakvu sposobnost za kooperacij u. Svaka kolektivna akcija za opte dobro ili zajedniku dobrobit njima je strana. m
Stilove proze govori moda vie nego to Hamadijeva namerava. Glagoli kao !!demonstrira", "otkriva'\ !!pokazuje" upotrebljavaju se bez indirektnog objekta: kome Arapi otkrivaju, demon
striraju, pokazuju? Oigledno , nikome posebno, ali naelno
svakome. To je drugi nain da se kae da su te istine Oigledne
samo privilegovanim iJi upuenim posmatraima, jer Hamadijeva nigde ne navodi opte prisrupane dokaze za svoje opservaCije. A osim toga , s obzirom na mlaenje prazne slame u tim
opsenracijama, kakvi bi dokazi i mogli postojati? to njena proza dalje ide, njen ton je sve samouvereniji: "Svaka kolektivna akcija ... njima je strana." Kategorije otvrdnjavaju, tvrdnje su sve
nepopust1jivije i Arapi se transfonniu od ljudi u vie nego opte pretpostavljeni predmet stila Hamadijeve. Arapi postoje samo kao prilika za tiranskog posmatraa: "Svet je moja zamisao."
I tako to ide kroz itavo delo dananjeg orijentaliste: tvrdnje
najbizarnije vrste rasute su po tim stranicama, bilo da je re o
Sania Hamady, Temperament and Character of the Arabs
(New York Twayne Publishers, 1960), str. UJO. Knjiga gospoe Hamadi omiljena je meu Izraelcima i apologetama Izraela; Alroj je navodi s odobravanjem, kao i Amos Elon u knjizi The Israelis: Founders and Sons (New York: Holt, Rineharr & Winston, 1971). Morroe
Berger (v. napomenu 137) takoe je esto navodi. Njen model je
Lejnovo delo Manners and Customs of the Modem Egyptians, ali
ona nema Lejnovu erudiciju.
135

Raphael Patai, Golden River to Golden Road: SOCiety, Cultu

re and Change in the Middle East (PhiladeJphia: University of
Pennsylvania Press, 1962; 3. revidirano izdanje, 1969), str. 406.
134 Raphael Patai, The Arab Mind (New York: Charles Scrib
ner's Sons, 1973). Jo je vie rasistiko delo Dona lafina Gobn
Laffln) The Arab Mind Considered. A Need for Understanding
(New York Taplinger Publishing Co., 1976).
133

411

412

Orijentalizam danas

Orijentalizam

Manfredu Halpemu, koji izlae da je islamski um sposoban samo za etiri misaona procesa, iako se procesi ljudskog miljenja mogu svesti na osam,l}6 ili o Morou Bergeru, koji pretpostavlja da su Arapi nesposobni za pravo miljenje zato to je njihov
jezik sav II retorici. 137 Ove tvrdnje moemo nazvati mitovima po

funkciji i strukturi, ali moramo nastojati da razumemo koji to

drugi imperativi odreuju njihovu upotrebu.Ovde se. naravno,
ulazi u podruje spekulacije. Orijentalistike generalizacije o
Arapima veoma su detaljne kad je re o kritikom nabrajanju
arapskih svojstava, mnogo su manje takve kad dode do analize araps kih jakih strana. Uprkos detaljnom opisu orijentalista,
arapska porodica, arapska retorika, arapski karakter deluju denaturalizovan. bez ljudske uverljivosti. iako isti ti opisi, u svojoj
nadmonoj snazi nad predmetom, poseduju pun o u i dubinu .
Hamadijeva kae,

Teza Manfreda Halpema iznesena je II eseju "For Contras ting Repertoires of Human Relations in Islam: Two Pre-Modem
and Two Modern Ways of Dea1ing with Continuity and Change,
CoUaboration and Conflict and the Achieving of Justice", referatu
proitanom na 22. konferenciji Prinstonskog univerziteta o Blisko m IStoku, o psihologiji i bliskoistonim studijama, 8 . maja
1973. Tu raspravu pripremio je Halpemov esej "A Redefinition
of the Revolutionary Situation",}oumal of International Aflairs
23, no. 1 (1969), 54-75.
lj7 Morroe Berger, The Arab World Today (New York: Doubleday Anchor Books, 1964), str. 140. Veoma slina implikacija lei u
osnovi trapavih dela kvazi-arabista kakvi su Joel Cannichael i Daniel Lemeri ona je suptilnija u delima politologa i istori ara kakvi
su Theodore Draper, Walter Laqueur i Elie Kedourie.Jasno se vidi
u veoma cenjenim delima kakva su Population and Society in the
Arab East od Gabriela Baera (prev. na engleski Hanna Szakei New
York: Frederick A. Praeger, 1964), i State and Economics in the
Middle East, A Society ln Transition od Alfreda Bonne. (London,
Routledge & Kegan Paul, 1955) . Konsensus je, izgleda, sledei: ako
uopte misle, Arapi misle drugaije - tj . ne nuno razumom, a e
sto bez njega. Vidi i: RAND studiju od Adel Daher. pod naslovom
Current Trends ln Arah Intellectual Thougbt (RM-5979-FF, decembar 1969) i tipian za1juak da je "konkretan stav u prilogreavanju
problema upadljivo odsutan iz arapske misli" (su. 29). U eseju za
Journal of InterdiSciplinary History (vidi napomenu 124) Roger
Owen napada sam pojam '~slama" kao pojam na osnovu kojeg se
prouava istorija. On se usredsreduje na The Cambridge History of
Islam, koja ovekoveuje ideju islama (kakva se moe nai kod pisaca kao to su Carl Becker i Max Weber) "definisanog u sutini kao
religijski, feudalni i antiracionalni sistem, [kojem J nedostajU neo~
1}6

413

Arapin ivi u surovim i frustrantnim okolnostima. On nema

mnogo mogunosti da razvije svoje potencijale i definie svoju
poziciju u drutvu , nema mnogo vere u progres i promenu, i nalazi spas samo u onostranome. 138
Ono to Arapin sam ne moe da postigne moe se nai u tekstovima o njemu. Orijentalist je savreno siguran u svoje potenCijale. nije pesimistian, kadar je da opie svo; poloa;, svoj i Arapinov. Slika arapskog Orijentalca koja odatIe proizlazi nedvosmisleno je ne$ativna: ali. pitamo se, emu taj beskonaan niz
dela o njemu? Sta je to to privlai orijentalistu, ako to nije - kao
to zaista nije - ljubav za arapsku nauku. duh, drutvo, dostignua? Drugim reima, kakva je priroda Arapinovog prisustva u
mitskom diskursu o njemu?
Dve su stvari posredi: broj i reproduktivna mo . Oba
svojstva su, u krajnjoj liniji, SVodljiva jedno na drugo. ali e
mo ih u ciljU analize razdvojiti. Gotovo bez izuzetka. svako
savremeno delo orijemalistike nauke (pogotovu u drutvenim naukama) ima mnogo ta da kae o porodici. njenoj
hodna svojstva koja su omoguila evropski progres." Weberovu
potpunu netanost dokazuje i Maxime Rodinson. Islam and Capitalism, prev. na engleski Brian Pearce (New York: Pantheon B0oks, 1974, str. 76-117.
138
Hamady, Character and Temperament. str. 197.

414

4 15

Orijentalizam danas

Orijentalizam

strukturi II kojoj dominira mukarac, njenom sveobuhvat

nom uticaju na drutvo. Pataijevo delo je tipian primer. Tihi
paradoks odmah se pokazuje, jer ako je porodica institucija
ije je opte promaaje moguno izleiti jedino placebom
!!modernizacije". moramo priznati da porodica nastavlja da se
reprodukuje , da je plodna i da predstavlja izvor arapske egzistencije II svetu, takvom kakav je. Ono to Berger pominje
kao Itveliku vanost koju ovek pripisuje vlastitoj seksualnoj
moi 't139 sugerie da je arapsko prisustvo II svetu sila koja vreba. Ako je arapsko drutvo predstavljeno gotovo iskljuivo
pojmovima koji podrazumevaju negativnost i pasivnost, tako
da junaku orijentalisti preostaje da ga osvoji i preuzme, moemo da pretpostavimo da je takvo predstavljanje nain da se
izie na kraj sa velikom razliitou i velikom snagom arapske raznolikosti, iji je izvor ako ne intelektualni i socijalni,
o no seksualni i bioloki. No, apsolutno neprikosnoveni tabu
u orijentalistikom diskursu glasi da sama seksualnost nikada
ne srne biti uzeta ozbiljno. Nikada se ona ne srne eksplicitno
kriviti za odsustvo velikih rezultata i "prave" racionalne sofistikacije, koje orijentalist otkriva kod Arapa. Ali, ja mislim d a
je to karika koja nedostaje u argumentaciji iji je glavni predmet kritika "tradicionalnogt! arapskog drutva, kakvu daju Hamadi, Berger i Lerner. Oni uviaju snagu porodice, primeu
ju slabost arapskog duha, zapaaju Ilvanost" orijentalnog sveta za Zapad, ali nikada ne iskazuju ono to njihov diskurs
podrazumeva - da, na kraju krajeva, Arapinu ostaje samo i jedino nediferencirani seksualni nagon. U retkim prilikama,
kao II delu Leona Munjijerija, nalazimo jasnu anikulaciju
o noga to je inae samo impliCirano : da postoji "snana seksualna glad ... karakteristina za sve te junjake u ijim venama tee vrela krV'. I40 No, najee se omalovaavanje arap-

skog drutva i njegovo redukovanje na opta mesta- neshvatlj ivo u bilo kom drugom sluaju osim kad je rc o rasno inferiornim ljudima - odigrava povrh podzemnog toka ko ji
prenaglaava seksualni momenat: Arapin se reprodukuje,
besko na no , seksualno, i radi malo ta drugo. Orijenta1ist ne
kae nita o tome, iako njegov argument od toga zavisi: "Ali
koope racija je na Bliskom Istoku jo uvek porodi na stvar i
retko je nalazimo izvan krvno povezane grupe ili sela.""1 to
znai da se Arapi uzimaju u obzir jedino kao bioloka bi a ;
institucionalno, politiki , kulturalno oni ne postoje, ili bezmalo ne postoje. Aktuelni su numeri ki i kao proizvoda i p orodice.
Te koa s ovim shvatanjem u tome je to ono komplilruje
proble m pasivnosti kod Arapa, o kojoj govore orijentalisti
kao Patai, pa ak i Hamadi i drugi. No, logino je za mit, kao i
za san, da prigrljuje radikalnu antitezu. Jer mit ne analizira i
ne reava probleme. On ih predstavlja, reprezentuje, kao ve
analizirane i reene; to znai da ih prikazuje kao ve montirane slike, onako kao to je strailo montirano od svega i svaega, i onda postavljeno da zamenjuje oveka. Poto slika koristi sav materijal za svoju svrhu, i poto mit po definiCiji istiskuje ivot, antiteza izmeu preterano plodnog Arapina i pasivne lutke nije funkcionalna. Diskurs odnosi pobedu nad
antitezorn. Arapski Orijentalac je ona nemogua kreatura koju libidinozna energija tera u paroksizme prete.rane stimulacije - a ipak je, u oima sveta, lutka, koja prazno zuri u moderni peza koji niti moe da razume, niti da s njim izie na
kraj.
Takva je slika izgleda, relevantna u novijim raspravama o
orijentalnom politikom ponaanju, i za nju esto daju povoda akademske diskusije o dva odnedavno omiljena predmeta
orije nta1isti ke ekspenize, revoluciji i modernizaciji. Pod znakom kole za orijentalistike i afrike studije po javila se

139 Berger, Ara b

World , str. 102.

140 Citirano kod Irene Gendzier u Frantz Fanon: A Critical
Study (New Yo rk, Pantheon Books, 1973), str. 94 .

141

Berger, Ara b World, str. 151.

416

Orijentalizam danas

1972. godine knjiga pod naslovom Revolucija na Srednjem

Istoku i druge studije o regionu, koju je priredio P. D. Vatikiotis (Revolution in the Middle East and Other Case Studies). Naslov je neprikriveno medicinski, jer se od nas oekuje
da pomislimo da je orijentalistima konano ukazana ona Ljubaznost koju je "tradicionalni" orijentalizam obino izbegavao: psihoklinika panja. Vatikiotis odreuje ton ove zbirke
kvazi-medicinskom defmicijom revolucije, aji poto je arapska revolucija neto ~to postoji II njegovoj glavi i II glavi njegovih italaca, neprijateljski ton definicije deluje prihvatljivo.
Tu se javlja veoma mudra ironija, o kojoj u govoriti kasnije.
Teorijsku podrku Vatikiotis nalazi u Kamiju - iji kolonijalni
mentalitet nije bio prijateljski nastrojen ni prema revoluciji,
ni prema Arapima, kako je nedavno pokazao Konar Kruz
O'Srajen - ali Kami prihvata reenicu !1revolucija razara i Iju~
de i naela" kao "sutinski smislenu". Vatikiotis nastavlja:
... svekolika revolucionarna ideologija u direktnom je sukobu sa
ovekovim racionalnim, biolokim i psiholokim sklopom.
Odana metodolokom metastaziranju, revolucionarna ideologija zahteva fanatizam od svojh pristalica. za revolucionara,
politika nije samo pitanje verovanja, ili zamena za religiju. Ona
mora prestati da bude ono to je uvek bila, naime adaptivna ak~
tivnost u vremenima preivljavanja. Metastatika, satiroloka politika uasava se adaptivnosti, jer drugaije ne moe da izbegne
tekoe, zanemari i zaobie prepreke koje postavlja sloena bi~
oloko~psiholoka dimenzija oveka, ili da hipnotie njegovu ta~
nanu, mada ogranienu i osetljivu racionalnost. Ona se boji i
kloni konkretne i diskretne prirode ljudskih problema i preoku~
pacija politikog ivota: stremi apstraktnom i prometej skom. Sve
opipljive vrednosti potinjava jednoj vrhovno; vrednosti: upreza~
nju oveka i istorije u veliki projekt ljudskog oslobaanja. Ona
nije zadovoljna ljudskom politikom, koja pati od tolikih razdraujuih ogranienja. Umesto toga, eli da stvori novi svet, ne na
adaptivan, nepouzdan, delikatan, to e rei ljudski nain , nego
uasavajuim inom olimpske pseudo-boanske kreacije. Politika

Orijentalizam

417

u slubi oveka je fonnula neprihvatljiva za revolucionarnu ideo~

lagiju . Pre ovek postoji da bi sluio politiki projektovanom i
brutalno naloenom poretku. H2
ta god da jo kae ovaj odlomak - razglabanje najekstremnije vrste, kontrarevolucionarno zanesenjatvo - on ne kae ni~
ta manje do da je revolucija rav vid seksualnosti (pseudobo~
anski in kreacije); a takoe i kancerozna bolest. to god da
u ini "ljudsko bieH, racionalno je, ispravno, tanano, diskretno,
konkretno; sve to proklamuje revolucionar, brutalno je, iracio nalno, hipnotiko, kancerozno. Raanje , promena i kontinuitet izjednaeni su ne samo sa seksualnou i ludilom, nego, malo paradoksalno, sa apstrakcijom.
Vatikiotisovi pojmovi imaju emocionalnu teinu i boju zahvaljujui apelima (s desnice) upuenim ovenosti i pristojnosti, i apelima (protiv levice) da se oveanstvo sauva od sek~
suainosti, kancera, ludila, iracionalnog nasilja, revolucije. Poto je u pitanju arapska revolucija, odlomak treba da itamo
ovako: eto, to je revolucija, a ako je Arapi ele, onda je ta elja
prilino reit komentar o njima, O torne koliko su inferiorna vr~
stao Sposobni su samo za seksualno uzbuenje, a ne za olim~
pski (zapadni, moderni) razum. Ironija koju sam malopre pomenuo sada ulazi u igru, jer nekoliko strana kasnije vidimo da
su Arapi toliko nesposobni da ne mogu ak ni da neguju, a h
mo li da konzumiraju ambicije revolucije. ImpliCitno, ne treba
da se bojimo arapske seksualnosti zbog nje same, nego zbog
njenog neuspeha. Ukratko, Vatikiotis trai od svojih italaca da
veruju da je revolucija na Srednjem Istoku pretnja upravo zbog
toga to ne moe biti ostvarena.
Glavni izvor politikog sukoba i potencijalne revolucije u mnogim
zemljama na Srednjem Istoku, kao i II dananjoj Africi j Aziji, jeste
P. J. Vatikiotis, prir., Revolution in the Middle East, and Ot~
her Case Studies: proceedings ofa seminar (London: George Allen
& Unwin, 1972), str. 8-9.
142

Orijentalizam danas

Orijentalizam

nesposobnost takozvanih radikalno nacionalistikih reima i pokreta da ovladaju, a kamo li da razree socijalne, ekonomske i poli.
tike probleme nezavisnosti ... Dok drave na Srednjem Istoku ne
budu mogle da kontroliu svoju ekonomsku aktivnost i stvaraju ili
proizvode vlastitu tehnologiju, njihov pristup revolucionarnom iskustvu ostae ogranien . Nedostajae im politike kategorije koje
su sutinski neophodne za revoluciju .H }

naestom veku posle sloma kalifata u Kordovi nazivani thuwwar

(jed nina tha 'ir) . Imenica thawra najpre zna i uzbuenje , kao u ree ni ci, ci tiranoj u Sihahu, standardnom srednjovekovnom arapskom re niku , intazir batta taskun badbibt '/tbawra , saekaj dok
tOuzb uenje ne splasne-zaista, veoma prikladna preporuka. Glagol koristi al-Idi, u obliku tbawaran jJi Ubarat fltna , podstai pob unu, to se uzima kao jedna od opasnosti koje treba da obeshrabre oveka u pogledu pruanja otpora ravoj vladavini. 1bawra je
termin koji su arapski pisci upotrebljavali u devetnaestom veku za
Francusku revolUciju, a njiho vi naslednici - za uspele revolucije
naeg vremena, domae i strane. I""

418

Proklet ko uzme, proklet ko ne uzme. U nizu rasplinutih definicija, revolucije se javljaju kao matarije seksualno poludelog
uma, koji se posle temeljnije analize pokazuje nesposoban ak
i za ludilo koje Vatikiotis zaista potuje - koje je ljudsko, ne

arapsko, konkretno, ne apstraktno, aseksualno, ne seksualno.

Nauno sredite Vatikiotisove zbirke je esej lI]slamska koncepcija revolucije" od Bernarda Luisa. Strategija ovog teksta deluje rafinirano. Mnogi itaoci znaju da za govornike arapskog
jezika danas re thawra i njoj srodne rei znae revoluciju; saznae to i iz Vatoootisovog predgovora. No, Luis ne opisuje
znaenje rei thawra do pred sam kraj svog lanka, poto je
raspravljao o pojmovima kakvi su dawla,fitna i bugbat u njihovom istorijskom i najveim delom religijskom kontekstu. Su tina je tu uglavnom da je "zapadna doktrina o pravu na odupiranje ravoj vladavini strana islamskoj misli", to vodi "defetizmu" i "kvijetizmu" kao politikom stavu. Ni najednom mestu u
ovom eseju nismo sigurni gde je mesto svim ovim pojmovima,
osim negde u istoriji rei. Onda na kraju teksta nailazimo na
ovo:
U zemljama arapskog jezika upotrebljavaju se za [revoluciju Jtbaw-

ra razliite rei. Koren th-w-r u klasinom arapskom znai ustati

(recimo, kad kamila ustaje), uskomeati se ili uzbuditi se, a otud,
pogotovu u magrebskoj upotrebi, pobuniti se. esto se upmrebljava u kontekstu ustanovljenja male, nezavisne suverenosti; tako su,
recimo , takozvani partijski kraljevi, koji su vladali u paniji II jeda-

14}

Ibid, str. 12, 13.

419

itav

o dlomak ispunjen je pokroviteljskim tonom i nepoverenje m . Zato je potrebno uvoditi ideju o kamHi koja ustaje kao
etimo loki koren za modernu arapsku revoluciju, osim ako to
ne tre ba da bude mudar nain da se diskredituje modernost?
Luisov razlog je, oigledno , da revoluciju lii vrednosti koju joj
daje savremenost i pretvori je u neto to je taman onoliko pleme nito (ili lepo) koliko i podizanje kamile sa tla. Revolucija je
u zbuenje , pobuna, uspostavljanje male suverenosti - nita vie; najbolji savet (koji, pretpostavlja se, moe da da samo zapad ni naunik i dentlmen) jeste "saekaj dok to uzbuenje ne
splasne". Iz ovog potcenjivakog izvetaja o pojmu thawra ne
bi se moglo saznati da je nebrojeno mnogo ljudi aktivno vezano za nju, na nain koji je suvie kompleksan a da bi ga ak i Luisova sarkastina nauka mogla shvatiti. Ali, to je ona vrsta esencija1izovanog opisa koji je prirodan za prouavaoce i tvorce politike koji se bave Srednjim Istokom: da su revolucionarna komeanja meu "Arapima" otprilike onoliko povremena koliko kaBernard Lewis,"Islamic Concepts of Revolution", u ibid, str.
33, 38-39. Luisova studija Race and Color in Islam (New York:
Harper & Raw, 1971) izraava slinu nesimpatiju, ali sa prividom
velike nauke; eksplicitnije politiki - ali ne manje otrovan - je njegov Islam in History: Ideas, Men and Events in the Middle East
(Lond o n, Alcove Press, 1973).
14-4

421

Orijentalizam danas

Orijentalizam

milino podizanje, onoliko vredna panje koliko lupetanje budale. Svekolika kanonska orijentalistika literatura bie iz istog
ideolokog razloga nesposobna da objasni ili pripremi itaoca
na pozitivne revolucionarne pobune II arapskom svetu II dvadesetom veku.
Luisovo povezivanje pojma tbawra sa usrajanjem, podizanjem kamile i, uopte uzev, sa uzbuenjem (a ne sa borbom na
srrani vrednosti) sugerie, mnogo ire nego to je za njega
uobiajeno, daArapi nisu nita vie do neurotina seksualna bia. Svaka od rei ili reenica koje koristi da opie revoluciju
obojena je seksualnou : uzburkan, uzbuden, ustati odnosno
podii se. Ali, seksualnost koju on pripisuje Arapima najee
je Itraval1 Na kraju krajeva, poroArapi nisu stvarno opremljeni za ozbiljnu akciju, njihovo seksualno uzbuenje nije nita
plemenitije nego ustajanje, podizanje kamile. Umesto revolu
cije, tu je pobuna, uspostavljanje malog suvereniteta, i mnogo
uzbuenja, to bi bilo isto kao da se kae da su Arapi, umesto za
seksualni odnos, sposobni da ostvare samo predigru, mastur
baciju, coitus interruptus. Takve su, ini mi se, Luisove implika
cije, bez obzira na to koliko je nevin njegov ton naunosti, ili sa
Ionski njegov jezik.Jer, budui toliko osetljiv za nijanse rei, on
bi morao biti svestan da i njegove rei imaju nijanse.
~uis je zanimljiv sluaj za dalje ispit~vanje. jer je .n~egov re
norhe u politikom svetu angleramenkog SrednjOlstonog
establimenta renome uenog orijentaliste i sve to on pie na
topljeno je "autoritetom" te discipline. Bar tokom poslednjih
petnaestak godina, njegov rad bio je uglavnom agresivno ideoloki, uprkos njegovim razliitim pokuajima da bude tanan i
ironian. Pominjem njegove skoranje tekstove kao savren
prirQ.er akademskog rada koji deluje kao liberalno objektivan, a
u stvari je veoma blizu propagande protiv svog predmeta. Ali,
to ne bi trebalo da bude iznenaenje ni za koga ko poznaje ister
riju orijentalizmaj ovo je samo poslednji meu "naunim" skan
da1ima, a istovremeno i skandal koji je najmanje kritikovan na
Zapadu.

Luis je bio toliko usmeren na svoj projekt raskrinkavanja,

omalovaavanja i diskreditovanja Arapa i islama da bi se reklo
da su ga izdale ak i njegove sposobnosti naunika i istoriara.
On e , recimo, u knjizi iz 1964. objaviti poglavlje pod imenom
"pobuna islama" C'The Revolt of Islam''), a zatim e nanovo air
javiti najvei deo istog materijala dvanaest godina kasnije, ne
znatno promenjen kako bi odgovarao novom mestu publikova
nja (u tom sluaju, Commentary) , i pod novim naslovom uPer
vratak islama". Od "Pobune" do "Povratka" odigrala se, dakako ,
promena na gore, promena kojom je Luis nameravao da obja
sni svojoj najnovijoj publici zato muslimani (ili Arapi) nikako

nee da se smire i prihvate izraelsku hegemoniju nad Srednjim

Istokom.
Hajde da izbliza pogledamo kako on to ini. U oba svoja teksta on pominje antiimperijalistike nemire u Kairu 1945. godi.
ne, koje u oba sluaja opisuje kao antj.jevrejske. No, ni na jed
nom mestu nam ne kae kako su to oni bili antf.jevrejskij u stva
ri , kao materijalni dokaz za antHevrejstvo on iznosi unekoliko
iznenaujuu informaciju da je "napadnuto i oteeno nekoli
ko crkava, katolike, jermenske i grkerpravoslavne veroispovesti". Razmotrimo prvu verziju iz 1964:

420

Drugog novembra 1945. politiki Hderi u Egiptu pozvali su na de

monstracije povodomgodinjice Balfurove deklaracije. Te demonstracije brzo su se pretvorile II antj.jevrejske nemire, tokom kojih
su napadnute i oteene katolika, jermenska i grka pravoslavna
crkva. Kakve su veze Unali, moe se postaviti pitanje, katolici, Jermeni i Grci sa Balfurovom deklaracijom?hs
Asada, verzija iz Commentary, iz 1976:
StekaVi istinsku popularnost, nacionalistiki pokret postao je ma
nje naCionalan, a vie verski - drugim reima, manje arapski, a vie
islamski. U trenucima krize, a njih je u poslednjim decenijama bilo
Bernard Lewis,''The Revolt of Islam", u : 1beMiddleEastand
The West (Bloomington, Indiana University Press, 1964), Sir. 95.
I-iS

Orijentalizam danas

422

mnogo, instinktivna lojalnost zajednice nadjaava sve ostale. Ne

koliko primera je dovoljno. Drugog novembra 1945, na godi!njicu
objavljivanja Ba1furove deklaracije, odrane su II Egiptu demonstracije [obratimo panju na formulaciju "odrane su demonstraci.
je", koja je pokuaj da se prikae instinktivna lojalnost; II prethod.
noj verziji, za demonstracije su bili odgovorni "politiki lideri"1.
Mada to sigurno nije bila namera politikih lidera koji su organiz"
vali demonstracije, onc su se ubrzo razvile II anti-jevcejsku pobunu , a anti-jevrejska pobuna II optiji mete, tokom kojeg su napadnute i oteene crkve, katolike, jermenske i grko-pravoslavne vcroispovesti [jo jedna reita promena: ovde se stvara utisak da Su
napadnute mnoge crkve triju veroispovesti; II ranijoj verziji je jasno da je re o trima crkvama triju veroispovesti]. 146

Luisov polemiki, ne akademski cilj jeste da, tu i drugde,

pokae da je islam antisemitska ideologija, a ne samo religija.
On ima izvesne logike tekoe kad tvrdi da je islam zastraujui masovni fenomen koji, u isto vreme, "nije istinski popularan", ali mu taj problem mnogo ne smeta. Kao to pokazuje
druga verzija njegove tendenciozne anegdote, on proglaava
da je islam iracionalni fenomen gomile ili mase, koji muslimanima vlada sluei se strastima, instinktima i nepromiljenim
mrinjama. Sva sutina njegove ekspozicije u tome je da uplai
svoju publiku, da joj ubije elju da se makar i minimalno pribUi islamu. Prema Luisu, islam se ne razvija, kao ni muslimani;
oni prosto pos(Oje, i na njih treba motriti, zbog onoga to je njihova sutina (prema Luisu), koja podrazumeva dugotrajnu mrnju prema hrianima i Jevrejima. Luis se na svakom koraku
uzdrava da izravno iznese ove zapaljive konstatacije; stalno vodi rauna o tome da kae da muslimani, naravno, nisu antisemiti na nain na koji su to bili nacisti, ali da se njihova vera lako
moe prilagoditi antisemitizrnu, pa se to i desilo. Slino stoji
stvar s odnosom izmeu islama i rasizma, ropstva i ostalih ma-

Orijentalizam
nje~vie

"zapadnih" zala. Sutinu Luisove ideologije u odnosu

na islam ini uverenje da se islam nikada ne menja i sva njegova
misija sastoji se u (Ome da obavesti konzervativne slojeve jevrejske italake publike, i svakoga ko je voljan da slua, da svaki politiki, istorijski i akademski izvetaj o muslimanima mora
poeti i zavriti se injenicom da su muslimani - muslimani.
Jer suvie bi bilo priznati da itava jedna civilizacija vidi predmet
svoje osnovne lOjalnosti u veri. ak i samo sugerisati takvu stvar
smatra se uvredljivim u okviru liberalnog miljenja, uvek spremnog da zauzme zatitniki stav u korist onih koje shvata kao svoje
tienike. To se ret1ektuje u postojeoj politikOj, novinarskoj i,
podjednako, akademskoj nesposobnosti da se shvati znaaj inio
ca vere u tekUim stvarima muslimanskog sveta, kao i udoslednom
pribegavanju jeziku koji govori o levici i desniCi, progresivnom i
konzervativnom, i slui se svekolikom drugom zapadnjakom terminologijom, koja je kadra da objasni muslimanski politiki fenomen otprilike onoliko adekvatno i prosveeno koliko i izveta za
bezbol moe da izvetava o utakmici ukriketu. [Luisu se toliko dopada ovo poreenje da ga prenosi doslovce iz svoje polemike iz
1964J .'<7
U kasnijim delima Luis nam kae koja je terminologija pri~
kladna i korisna, mada ni ona ne izgleda nita manje "zapadnjaka" (ta god to "zapadnjako" znailo): muslimani, kao i veina drugih ranije kolonijalnih naroda, nesposobni su da govore istinu, pa ak i daje vide. Shodno Luisu, zavisnici su od mitologije, zajedno sa "takozvanom revizionistikom kolom u Sjedinjenim Dravama, iji je pogled usmeren unatrag prema zlatnom dobu amerike vrline i koji gotovo sve grehe i zloine sveta pripisuju sadanjOj vladi u svojoj zemlji. nH8 Pored toga to
zlonamemo i potpuno netano opisuje revizionistiku istoriju,
Ibid, str. 40.
1-48 Bernard Lewis,History-Remembered, Recovered, Invented
(princeton, NJ.: Princeton University Press 1975), str. 68.
1-47

Bernard Lewis, "The Retum of Islam", Commentary , January

1976, str. 44.
146

423

Orijentalizam danas

424

ova vrsta primedba skrojena je da istakne Luisa kao velikog istoriara koji stoji iznad nerazvijenih muslimana i revizionista.
No , koliko god vodio rauna o tanosti i koliko god se drao
svog naela da t1 naunik, meutim, nee dati mahasvojirn predrasudama",149 Luis je nehajan prema sebi i svojoj stvari. On e,
recimo, zastupati arapsku stvar protiv cionizma (koristei aktuelni jezik arapskih nacionalista) , a da pri tom ne pomene da je
postojalo neto kao cionistika invazija i kolonizacija Palestine,
uprkos i II sukobu sa domorodakim arapskim stanovnicima.
Nijedan Izraelac to ne bi poricao, ali orijentalistiki istoriar Luis to prosto izostavlja. On govori o odsustvu demokratije na
Srednjem Istoku, sa izuzetkom Izraela. ne pominjui ni jednom reju Pravila o hitnoj odbrani (Emergency Defense Regulations) , koja se II Izraelu koriste da bi se vladalo Arapima; niti
ima ita da kae o "preventivnom zalVaCanju" Arapa u Izraelu, ili
o desetinama ilegalnih naselja na vojno okupiranoj Zapadnoj
obali u Gazi, ili o nepostojanju ljudskih pravazaArape, od kojih
je osnovno pravo na imigraciju u nekadanju Palestinu. Umesto toga, Luis sebi doputa akademsku slobodu da kae kako su
"imperijalizam i cionizam [kod Arapa] dugo bili poznati pod
starim imenima hciana i Jevreja."I50 On navodi rei T. E. Lorensa o tiSemitimati kako bi podupro svoju stvar protiv islama,
nikada ne raspravlja o cionizmu paralelno sa islamom (kao da
je cionizam francuski, a ne verski pokret) i svuda nastoji da demonstrira da je svaka revolucija, gde god da se odigca1a, u najboljem sluaju oblik "sekulamog milenijarizma" .
Smatrali bismo ovakav postupak u manjoj meci polilikom
propagandom - to on, naravno, jeste - da nije praen litanijom O objektivnosti, pravinosti, nepcistcasnosti pravog istoriara, pri emu se uvek implicira da muslimani i Arapi ne mogu
biti objektivni, ali da je orijentalist koji pie o muslimanima i
Arapima, takav po definiciji, po treningu, po prOSlOj injenici
Islam in History, str. 65.
"" LewiS, 7beMlddleEastand 7be West, str. 60, 87.

119 Lewis,

Orijentalizam

42 5

da je z apadnjak. To je kulminacija orijentalizma kao dogme koja ne samo da degradira svoj predmet, nego i ini slepima one
koji se njime bave. Ali, ujmo ta Luis ima da kae o tome kako
istoriar treba da se ponaa. Moemo se s razlogom upitati da li
su Orijenlalci jedini predmet predrasuda kOje on igoe.
[Isto riareva]

lojalnost moe u velikoj meri da uti e na njegov izbor predmeta istraivanja; ali ne treba da utie na njegovo bavljenje njime. Ako tokom istraivanja otkrije da je grupa s kojom se poistoveu ;e uvek u pravu, dok druge grupe s kojima je ova u sukobu
uvek gree, dobro e uiniti da preispita svoje zaklju ke i hipmeze
na temelju kojih bira i tumai svoj dokazni materijal; jer, nije u prirodi ljudskih zajednica [pa, po svoj prilici, ni zajednice orije malistaj dasu uveku pravu.
Najzad, istoriar mora biti pravian i poten u iznoenju svoje
prie. To ne znai da mora da se ogranii na prosto reci tovanje definitivno utvrenih injenica . U mnogim fazama svoga rada istoriar mora da formulie hipoteze i donosi sudove. Vano je da to ini
svesno i ekspliCitno, razmatrajui dokaze za i protiv, ispitujui razlii ta m oguna tumaenja i jasno utvrujui ta je njegova odluka i
kako je i zato doao do nje. m .
Traiti svestan, pravian i eksplicitan Luisov sud o islamu onakvom kakvog ga on razmatra znai traiti uzalud. On se, kao to
smo videli, radije slui sugestijom i insinuacijom. Mora se, medutim pomisliti da to ini nesvesno (osim, moda, u pogledu
Itpolitikih" tema kakve su pro-cionizam, anti-arabizam, nacionalizam i kretavo hladnoratnitvo), jer bi sigurno rekao da je
itava istorija orijentalizma, iji je on batinik, pretvorila te insinuacije i hipoteze u neporecivu istinu.
Najneporecivija meu tim alosnim "istinama". a i najudni
ja Ger je teko verovati da bi se mogla izneti za bilo koji drugi jezik), jeste da je arapski kao jezik opasna ideologija. Savremeni
locus classicus ovog shvatanja arapskog jezika je esej "Uticaj

m Lewis, Islam tn Htstory, str. 65-66.

426

Orijentalizam danas

arapskog jezika na psihologiju Arapa" od E. ubija ("The Influence of the Arabic Language on the Psychology of the Arabs ut52 ).
Autor je opisan kao "psiholog koji se bavio i klinikom i socijal.
nom psihologijom, i moramo pretpostaviti da razlog to njegova shvatanja imaju tako iroku prou lei II injenici da je on i
sam Arapin (onaj koji samoga sebe optuuje. dakle). Argument
koji ubi iznosi alosno je priprost, moda zato to on nema
pojma ta je jezik i kako jezik funkcionie. Podnaslovi II njegovom eseju reit su deo njegove prie: arapski karakterie "Opta neodreenost miljenja", ItPrenaglaavanje jezikog znaka",
"Preteranost tvrdnji i preuveliavanje". ubi je esto citiran
autoritet, zato to tako govori i zato to hipostazira neku vestu
nemog Arapina, koji je II isto vreme - bez naroite ozbiljnosti i
svrhe - veliki majstoru igrama rei. Nemos( je vaan deo onoga
o emu govori ubi, jer u itavom svom eseju on nijednom ne
citira literaturu na koju su Arapi tako neumereno ponosni.
Gde, onda, arapski jezik utie na arapski duh? Iskljuivo u mitolokom svetu koji su orijentalisti stvorili za Arape. Arapin je
znak za mutavost, kombinovanu sa beznadenom brbljivou,
siromatvo kombinovano sa izobiljem. to se ovakav rezultat
moe dobiti ftlolokim sredstvima, svedoi o tunom kraju nekada sloene ftloloke tradicije, koju danas sreemo samo kod
retkih pojedinaca. Oslanjanje dananjeg orijentaliste na "ftlologiju" poslednja je slabost akademske diScipline koja je u celosti
transfonnisana u ideoloku ekspertizu po diktatu drutvenih
nauka.
U svemu o emu sam raspravljao, jezik orijentalizma igra
dominantnu ulogu. On suprotnosti povezuje kao "prirodne',
predstavlja ljudske tipove sluei se akademskim obrascima i
metodologijama, pripisuje realnost i referentnost predmetima
m Prvobitno objavljeno II Middle Eastjournal 5 (1951). Sabrano II Readings inArab Mtddle Eastern Societies and Cultures, prir.
Abdulla Lutfiyye i Charles W. Churchill (The Hague: MOUlon & Co.,
1970). str. 688-703.

Orijentalizam

427

(drugim reima) koje sam stvara. Mitski jezik je diSkurs, to znai da ne moe biti nita drugo do Sistemski; diSkurs, ili iskazi II
njemu, ne stvaraju se proizvoljno, a da prethodno - u nekim
sluajevima nesvesno, ali u svakom sluaju nenamerno - ne
pripadaju ideologiji i institucijama koje garantuju njeno postojanje. Te institucije uvek su institucije razvijenog drutva koje
se bavi manje razvijenim drutvom, jaka kultura koja se susree
sa slabom. Osnovna crta mitskog diskursa je da on krije svoje
poreklo, kao i poreklo onoga to opisuje. "Arapi" su predstavljeni slikama statinih, gotovo idealnih tipova, ne ni kao stvorenja koja se ostvaruju u procesu, ni kao istorija koja se stvara.
Preuveliana vrednost data arapskom kao jeziku omoguava
orijentalistima da jezik naine ekvivalentnim duhu, drutvu,
istoriji i prirodi. Za orijentalisru, jezik govori Arapina Orijentalca, a ne obrnuto.
4. Orijentalci Orijentalci OrijentalcI. Sistem ideolokih
ftkcija, koji sam nazvao orijentalizmom, ima ozbiljne implikacije, i to ne samo zato to je intelektualno neastan.Jer, Sjedinjene Drave su danas intenzivno angaovane na Srednjem Istoku , intenzivnije nego u bilo kom drugom kraju sveta: eksperti
za Srednji Istok, koji savetuju tvorce politike, gotovo su lino
proeti orijentalizmom. Najvei deo ovog angamana zasnovan
je, kao to je i logino, na temeljima od peska, poto eksperti
instruiraju politiku na osnovu trino upotrebljivih apstrakcija
kakve su politike elite, modernizacija i stabilnost, od kojih veina spada meu stare orijentalistike stereotipove, zaogrnute
argonom politike, i potpuno je neprikladna da objasni ta se
to nedavno dogodilo u Libanu, ili pre toga u palestinskom narodnom otporu Izraelu. Orijentalista danas nastoji da vidi Orijent kao imitaciju Zapada, koja se, prema uverenju Bernarda
Luisa, moe popraviti samo ako njen nacionalizam "bude spreman da se sporazume sa Zapadom".153 Ako u meuvremenu

Arapi, muslimani, ili Trei i Cetvrti svet pou nekim neoekiva153 Lewis,

The MiddleEast and the West, Str. 140.

Orijentalizam danas

428

nim putem, neemo se iznenaditi ako nam orijenta1ista kae da

to svedoi o nepopravljivosti Orijentalaca i na osnovu toga dokazuje da im ne treba verovati.
Metodoloke greke orijentalizma ne mogu se otkloniti tako to e se rei da jepravi Orijentalac razliit od portreta koji o
njemu daje orijentalist, ili da se ne moe oekivati da orijentalisti, poto su najveim delom Zapadnjaci, poseduju unutranje
ulo kojim e osetiti ta je pravi Orijene. Obe ove pretpostavke
su pogrene. Nije teza ove knjige da sugerie da postoji neto
to je pravi ili istiniti Orijent (islam, Arapi, itd)j niti da iznosi
tvrdnju o nunoj privilegovanosti "unutranje" perspektive nad
"spoljaJnjomll, da se posluimo korisnom distinkcijom Robena
Mertana. l~ Naprotiv. Ja osporavam da je "Orijent" konstiruis3ni entitet i da je ideja da postoje geografski prostori sa domor0dakim, radikalno "razliitim" stanovnicima, koji se mogu definisati na osnovu iste religije, kulture ili rasne sutine koja odgovara tom geografskom prostoru visoko problematina. Razume
se da ne verujem u ogranienu tvrdnju da samo crnci mogu da
piu o cmcima, muslimani o muslimanima, i tako dalje.
Pa ipak, uprkos svojim grekama, svom alosnom argonu,
svom jedva prikrivenom rasizmu, svom papirnatom intelektualnom aparatu, orijentalizam danas cveta u oblicima koje sam
pokuao da opiem. Ima svakako razloga za uzbunu u tome to
se njegov uticaj proirio i na sam "Orijent"; stranice i stranice
knjiga i asopisa na arapskom (a bez sumnje i na japanskom, na
razliitim indijskim dijalektima i na drugim orijentalnim jezicima) ispunjene su drugorazrednim analizama koje Arapi daju o
"arapskom duhu", "islamu" i drugim mitovima. Orijentalizam se
rairio i po Sjedinjenim Dravama poto su arapski novac i resursi dodatno uveali sjaj tradicionalnog "zanimanja" za strateRobert K. Merton,''The Perspectives of Insiders and Outsiders", II njegovoj knjizi The Sodology of Science: Theoretical and
Empirlcallnvestigations, prir. Norman W. Storer (Chicago: Uni
ve ... ity of Chicago Press, 1973), str. 99-136.
1,,4

Orijentalizam

429

ki znaajan Orijent. injenica je da je orijentalizam uspeno

rilagoen novom imperijalizmu, utoliko to njegove vladaju~e paradigme ne opovrgavaju , nego ak potvruju trajan imperijalistiki nacrt dominiranja Azijom .
U jednom delu Orijenta, o kojem mogu da govorim s izvesnim direktnim poznavanjem, prilagodavanje intelektualne
klase novom imperijalizmu moglo bi se zaista smatrati jednim
od posebnih uspeha orijentalizma. Arapski svet je danas intelektua1ni, politiki i kulturalni satelit Sjedinjenih Drava. To samo po sebi nije nclto zbog ega treba aliti; ali treba aliti zbog
specifi nog oblika satelitskog odnosa. Razmislimo pre svega o
tome da su univerziteti u arapskom svetu u principu organizovani prema modelu koji je nasleen od nekadanje kolonijalne
sile, ili ga je ta sila direktno nametnula. Zahvaljujui novim
okolnostima, nastava je gotovo groteskna: uionice ispunjene
stotinama studenata, nastavnici ravo obrazovani, premoreni,
ravo plaeni, mnotvo politikih sastanaka, gotovo sasvim nerazvijen istraivaki rad i nikakva istraivaka oprema, i to je
najvanije, nepostojanje pristojne biblioteke u itavom regiOnu. Dok su Britanija i Francuska nekada dominirale intelektualnim horizontom zahvaljujui svome znaaju i bogatstvu, danas
to mesto zauzimaju Sjedinjene Drave, s tim rezultatom da aka
talentovanih studenata koji uspevaju da se probiju kroz sistem
dobija podsticaj da ode u Sjedinjene Drave i tamo nastavi ozbiljan rad. I mada je svakako istina da neki studenti iz arapskog
sveta nastavljaju da odlaze u Evropu na studije, Sjedinjene Drave prednjae prosto po broju; to vai kako za studente iz radikalnih, tako i za one iz konzervativnih zemalja kakve su Saudijska Arabija i Kuvajt. Osim toga, patronski sistem u nauci, biznisu i istraivanju pretvara Sjedinjene Drave u praktino hegcmonog komandanta parade; pravi izvor su - ma koliko to ne
bio pravi izvor- Sjedinjene Drave.
Zahvaljujui dvama iniocima, trijumf orijentalizma je ak
jo oigledniji. Onoliko koliko je moguno praviti velike generalizacije, tendencije savremene kulture na Bliskom Iswku ru-

430

Orijentalizam danas

kovode se evropskim i amerikim modelom . Kad je Taha Hu.

sein 1936. godine rekao za modernu arapsku kulturu da je
evropska, a ne istona, on je oZnaio identitet egipatske kultur.
ne elite, iji je istaknuti lan bio. To isto vai za dananju arap.
sku kulturnu elitu, mada je mona struja antiimperijalistikih
ideja Treeg sveca, koja je zahvatila region II ranim pedesetim
godinama, ublaila zapadnjaku otricu domjnantne kulture.
Osim toga, arapski islamski svet, kad je re o proizvodnji kulture, znanja i nauke, ostaje drugorazredna sila. Treba biti sasvim
realistian II vezi s korienjem tenninologije politike sile prilikom opisivanja preovladujue situacije. Nijedan arapski ili
islamski naunik ne moe sebi dopustiti da ignorie ono to se
dogaa II akademskim asopisima, institutima i na univerziteti
ma II Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi; obrnuto se ne
dogaa. Danas u arapskom svetu nema, recimo, vanog asopi
sa za arapske studije, kao to nema ni obrazovne institucije,
sposobne da u prouavanju arapskog sveta, a jo manje bilo
kog ne-orijentalnog predmeta, konkurie mestima kakva su
Oksford, Harvard, UCIA. Predvidljiv je rezultat svega toga - da
studenti (i profesori) orijentalistike jo uvek ele da sede uz koleno amerikih orijentalista i da kasnije svojoj lokalnoj publici
ponavljaju kliee koje sam okarakterisao kao orijentalistike
dogme. Zahvaljujui takvom sistemu reprodukCije, orijentalni
naunik e neminovno koristiti svoj ameriki trening kako bi se
oseao superiornim II odnosu na sopstvenu okolinu zato to je
kadar da "ovlada" orijentaiistikim sistemomj u odnosima sa
svojim nadreenima on e ostati samo "domai informantIl. I
zaista, to je njegova uloga na Zapadu, ukoliko ima s ree da ostane tamo poto zavri svoje usavravanje. Danas na univeaitetima u Sjedinjenim Amerikim Ddavama lIdomai informanti"
predaju veinu osnovnih kurseva orijentalnih jezika; osim toga, mo unutar sistema (na univerzitetima, u fondacijama i sli
nom) dre gotovo iskljuivo neorijentalci, iako numeriki odnos orijentalnih i ne-orijentalnih rezidenata profesionalaca ne
daje tako ubedljivu prednost ovim poslednjima.

Orijentalizam

431

Ima svih mogunih drugih indikacija o tome kako se ostvaf\lje kulturalna dominacija, pristankom Orijenta koliko i direktnim i sirovim pritiskom iz Sjedinjenih Amerikih Drava.
orrenjujue deluje, na primer, injenica da u Sjedinjenim Dravama postoje desetine organizacija za prouavanje Arapa i
islamskog Orijenta, dok na Orijentu nema nijedne koja proua
va Sjedinjene Drave, zemlju sa daleko najveim ekonomskim i
politikim uticajem u regionu . to je jo gore, na Orijentu gotOvo da nema ni skromnih institucija posveenih prouavanju
Orijenta, Ali sve je to, ini mi se, malo u poreenju sa drugim i
niocem koji doprinosi trijumfu orijentalizma - sa konzumerizrnom na Orijentu. Arapi i islamski svet su kao celina zakaeni
za zapadni trini sistem. Nikoga ne treba podseati da se ekonomija Sjedinjenih Drava vie ne moe zamisliti bez nafte, najveeg regionalnog prirodnog izvora. Pod tim ne podrazumevam samo da su velike naftne kompanije pod kontrolom amerikog privrednog sistema; podrazumevam takoe da su arapski prihodi od nafte, da ne govorim o marketingu, istraivanju i
industrijskom menadmentu, bazirani u Sjedinjenim Dravama. Zahvaljujui tome, Arapi kao naftni bogatai efektivno su
postali krupni kupci amerike izvozne robe: to vai za drave
Persijskog zaliva koliko i za Libiju, Irak i Alir- sve same radikalne ddave. Hou da kaem da je ta; odnos jednostran, jer su Sjedinjene Drave selektivni kupac malobrojnih proizvoda (nafta i
jeftina radna snaga, uglavnom), doksu Arapi vrlo raznoliki kupci irokog spektra materijalnih i ideolokih proizvoda iz Sjedinjenih Odava,
Iz toga su proizale mnoge posledice. Postoji ogromna standardizacija ukusa u regionu, oliena ne samo u traozistorima,
fanne ricama i koka-koli, nego i u kulturalnim slikama Orijenta,
koje donose ameriki masovni mediji, a lakomisleno konzumira masovna televizijska publika. Paradoks koji predstavlja Arapin koji sebe posmatra kao "Arapina" od one vrste koja je stvorena u Holivudu najprostiji je rezultat ovoga o emu govorim.
Drugi je rezultat da su zapadna trina ekonomija i njene kon-

432

Orijentalizam danas

zumerske orijentacije proizvele (i ubrzano dalje proizvode)

klasu obrazovanih ljudi ija je intelektualna fonnacija usmerena na zadovoljavanje trinih potreba. Snaan naglasak lei, sasvim oigledno, na inenjersrvu, biznisu i ekonomiji; sama inteligencija je samo pomonik II onome to su po njenom miljenju glavni trendovi, oblikovani na Zapadu. Njena je uloga
propisana i zadata kao "modemizujua", to znai da ta inteligencija daje legitimitet i autoritet idejama o modernizaciji, progresu i kulruri, koje najveim delom prima iz Sjedinjenih Drava. Impresivne dokaze o tome pruaju drutvene nauke i, to je
dovoljno iznenaujue, radikalni intelektualci iji je marksizam II celini uzet iz Marksovog homogenizujueg pogleda na
Trei svet, o kojem sam raspravljao ranije II ovoj knjizi. Tako,
ako sve ono to je tamo reeno predstavlja intelektualno prista
janje na sLike i doktrine orijentalizma, za to postoji i veoma sna
na podrlka u ekonomskoj, politikoj i socijalnoj razmeni, moderni Orijent, ukratko, uesrvuje u svojoj vlastitoj orijentaliza
ciji.
Ali, u zakljuku, kako stoji stvar sa nekom vrstom alternative
orijentalizmu? Da li je ova knjiga argument samo protiv neega,
a ne za neto pozitivno? Tu i tamo tokom knjige govorio sam o
"dekolonizujuim" novim poeCima u takozvanim specijalisti.
kim prouavanjima - o delu Anvara Abdel Maleka, o studijama
koje su objavili lanovi grupe Hul u okviru prouavanja Srednjeg Istoka, o inovativnim analizama i predlozima razliitih na
unika II Evropi, Sjedinjenim Dravama i na Bliskom IStoku lS5 IS~ Vidi,

na primer, nedavno delo Atwara Abdel Mafeka (Anwar

Abdel Malek), Iva Lakosta (Yves Lacoste) i autora eseja objavljenih
u Review of Middle East Studies l and 2 (London, Ithaca Press,
1975, 1976) , razliite analize politike prema Srednjem Istoku od
Noama omskog, i delo nastalo na Middle East Research and Information Project (MERIP). Dobar pregled moe se nai u : Gabriel Ar
dant, Kosta5 Axelos, Jacques
Berque, et al., De l'imperiaJtsme ti la
,
decolonisalion (paris: Editions de MinUit, 1965).

Orijentalizam

433

ali moja namera bila je samo da ih pomenem ili da kratko aludi

ram na njih . Moj je projekat bio da opiem poseban sistem ideja, a ni u kom sluaju da jedan sistem zamenim novim. H(eo
sam da postavim itav niz pitanja relevantnih za raspravu o problemima ljudskog iskustva, Kako predstavljamo druge kulture? ta je druga kulrura? Da li je pojam distinktivne kulture (ili
rase, ili religije, ili civilizacije) koristan, ili se uvek uliva u samohvalu (kad se raspravlja o sopstvenoj kulturi) ili neprijateljstvo i
agresiju (kad se raspravlja o "drugome")? Da li kulrura1ne, religijske i rasne razlike imaju veu vanost nego sacio-ekonomske
ili politiko-istorijske kategorije? Kako ideje stiu autoritet,
!Inonnalnost" , pa ak i status !Iprirodne" istine? Kakva je uloga
intelektualca? Da li on treba da valorizuje kulturu i dravu iji je
deo? Koliku vanost treba da da nezavisnoj kritikoj svesti,
opoziclonoj kritikoj svesti?
Nadam se da su neki od mojih odgovora na ta pitanja impli
cirani u prethodnom tekstu, ali o nekima od njih moda mogu
ovde da govorim neto eksplicitnije. Kako sam ga okarakterisao
u ovoj studiji, orijentalizam dovodi u pitanje ne samo mogu
nost nepolitikog akademskog istraivanja, nego i preporulji
vost isuvie bliskog odnosa izmeu naunika i drave. Podjed ~
nako je, ini mi se, oigledno da e okolnosti koje orijentalizam
ine kontinuirano ubedljivim tipom miljenja nastaviti da postoje: u celini gledano. to mora da izazove neraspoloenje. Pa
ipak, i ja S3m vidim neke razloge koji idu u prilog tome da se racionalno oekuje da orijentalizam ne mora zanavek ostati intelekrualno, ideoloki i politiki nedinnut, kao to je to bio sluaj
dosada.
Ne bih preduzeo da piem knjigu ove vrste da ipak nisam
verovao da postoji nauka koja nije korumpirana ili bar nije toli
ko slepa za ljudsku realnost kao ova koju koju sam opisivao.
Danas mnogi naunici rade u oblastima kakve su istorija, religi
ja, civilizacija, sociologija i antropologija islama, i njihova ostva
renja su nauno veoma vredna. Muka poinje kad tradiCija ori
jentalistikog esnafa uzme pod svoje naunika koji nije budan,

434
ija

Orijentalizam danas

individualna svest kao nau nika nije na oprezu spram idees

refUes, koje se II profesiji prenose isuvie lako. Zato je najverovatnije da e zanimljiva dela stvoriti naunici koji su privreni
disciplini definisanoj intelektualno, a ne "polju" kakvo je ori~
jentaiizam, definisan bilo kanonski, imperijalno ili geografski.
Izvanredan nOviji primer je Kliford Gere, ije je zanimanje za
islam dovoljno diskretno i konkretno da bi ga podSticaja speci.
fina drutva i problemi koje Gere prouava, a ne rituali, pred.
rasude i doktrine orijentalizma.
Na drugoj strani, naunici i kritiari obrazovani II tradicionalnoj orijentalistikoj disciplini savreno su sposobni da se

oslobode starih ideolokih stega. Obrazovanje Zaka Berka i

Maksima Rodinsona spada II najrigoroznije mogue , ali polet
II istraivanju ak i tradicionalnih problema daje im njihova
metodoloka samosvest. Jer, ako je orijentalizam po svojim
nainima i pretpostavkama istorijski bio suvie samodopadljiv, suvie izolovan, suvie pozitivistiki siguran, jedan od
naina da se istraiva otvori prema predmetu svojih proua.
vanja na Orijentu ili o Orijentu sastoji se u tome da svoj metod refleksivno podvrgne kritikoj proveri. To je ono to ka.
rakterie Berka i Robinsona, svakog na svoj nain. U njihovim
delima uvek na pIVom mestu nalazimo direktnu osetljivost za
grau koju imaju pred sobom, a zatim neprestano samoispitivanje vlastite metodologije i prakse, stalno nastojanje da u
svom radu odgovore zahtevima grae, a ne doktrinarnim
predrasudama. Dakako, Berk i Rodinson, ba kao i Abdel Malek i Roder Oven, svesni su takoe da je prouavanje oveka
i drutva - orijentalnog ili nekog drugog - najbolje sprovoditi u irokom polju svih drutvenih nauka; zato su ti naunici
kritiki itaoci i prouavaoci onoga to se dogaa u drugim
poljima. Berkovo uvaavanje najnovijih otkria u struktuca.1noj antropologiji, Rodinsonovo u sociologiji i politikOj teoriji, Ovenovo u ekonomskoj istoriji - sve su to pouni korektivi
uvedeni iz savremenih drutvenih nauka u prouavanje takozvanih problema Orijenta.

Orijentalizam

Ali,

nemoguno

435

je zaobii injenicu da je dananja nauka,

ak i ako zanemarimo orijentalistike distinkcije izmeu
I1
njih" i "nas", pod uticajem monog niza politikih i, u krajnjoj liniji, ideolokih realnosti. Nemogue je izbei bavljenje
ako ne pcxlelom na Istok i Zapad, ono na Sever i J ug, na imati i nemati, na imperijaliste i neimperija1iste, na bele i obojene. Ne moemo da zaobilazimo sve to pravei se da ne postoji; naprotiv, savremeni orijentalizam govori nam u velikoj meri o intelektualnom nepotenju sadr.anom u prikrivanju svega toga, nepotenju iji je rezultat da pojaa podele i pomogne da one budu kako zle tako i stalne. No, i otvoreno polemika i ispravno mislea "progresivna" nauka moe veoma Iako da se degenerie u dogmatski dreme, a to takoe nije vesela perspektiva.
Moje vlastito oseanje problema otkriva se u prilinoj meri u vrsti pitanja koja sam fonnulisao napred. Moderna misao
i iskustvo nauili su nas da obraamo panju na sve ono to
je ukljueno u reprezentaciju, u prouavanje Drugoga, u rasnu misao, u nerazmiljanje i nekritiko prihvatanje autoriteta i autoritarnih ideja, u SOCia-politiku ulogu intelektualaca,
u veliku vrednost skeptike kritike svesti. Ako se setimo da
prouavanje ljudskog iskustva obino ima i u najboljem i u
najgorem smislu etike konsekvence, o politikim da ne g<r
vorimo, moda neemo biti indiferentni za ono to radimo
kao naunici. A ima li bolje nonne za naunika od ljudske
slobode i znanja? Moda takoe treba da zapamtimo da je
prouavanje oveka u drutvu zasnovano na konkretnoj ljudskoj istoriji i iSkustvu, ne na rigidnim apstrakcijama ili mra
nim zakonima arbitrarnih sistema. Problem je onda da se
prouavanje sprovodi tako da odgovara iskustvu i da se na
neki nain oblikuje iskustvom, koje e prouavanje osvetliti i
moda promeniti. PO svaku cenu se mora izbei cilj neprestanog orijenta1izovanja Orijenta, a rezultat toga bie rafiniranje
znanja i redukovanje naunike nadmenosti. Bez "Orijenta",
postojae naunici, kritiari, intelektualci, ljudska bia, za ko-

436

Orijentalizam danas

je .SU ~n~. etnike i nacionalne distinkcije manje vane nego

zajedniki poduhvat promovisanja ljudske zajednice.
DOista, verujem - a to sam pokuao da pokaem j II svojim
drugim delima - da drutvene nauke danas mogu savremenom
nauniku da prue dovoljno uvida. metoda i ideja koji su kadri
d.a raskrsre s rasnim, ideolokim i imperijalistikim stereotipovima kakve je orijentalizam stvorio tokom svog istorijskog
us~na . Smatram da je orijentalizam nainio kako ljudsku, ta.
ko 1 mtelektualnu greku j jer, morajui da zauzme poziciju ne.
svodljive opozicije prema jednom svetskom regionu koji je
smatrao stranim svome vlastitom, Orijentalizam je propustio da
se identifikuje sa ljudskim iskustvom, propustio je ak i da ga
Vid. kao ljudsko ISkustvo. Danas se moe uputiti izazov svetskaj
hegemoniji orijentalizma i svemu za ta se on zalae ukoliko
umemo da izvuemo pravu korist iz svesti koju je dvadeseti vek
ste~o o ~notvu naroda koji ive na zemlji. Ako ova knjiga bude Imala Ikakvu upotrebu u budunosti, ona e se sastojati u to.
me to e biti skroman doprinos tom izazovu, i upozorenje: da
su sistemi miljenja kakav je orijentalizam, diskursi moi, ideoloke fikcije - prepreke skovane umom - nainjeni, primenjen;
i ~on~lisani suvie lako. Nadam se iznad svega da sam svojim
itaOCima pokazao da odgovor na orijentalizam nije akcidentalizam. Nijedan bivi "Orijentalac" nee moi da se tei rrtilju da
e, zato to je sam Orijentalac, moi - bez ikakvih problema
moi - da prouava nove "Orijentalce" - ili "Okcidentalce" - ko.
je je sam napravio. Ako poznavanje orijentalizma ima -i kakvo
znaenje, to se znaenje sastOji u podseanju na zavodljivu degradaciju znanja, bilo kog znanja, bilo gde, u bilo koje vreme.
Danas moda vie nego ranije.

Pogovor
I
Orijentalizam je zavren krajem 1977, a objavljen godinu
dana kasnije. To je bila (i ostala) jedina knjiga koju sam napisaO u jednom dahu , od istraivanja do poetnih verzija i dalje
do konane verzije, a svaka od ovih faza stizala je prethodnu
bez zastoja ili ozbiljnih ometanja. Ako izuzmem izvanredno
sreen u i relativno neoptereenu 1975-6. godinu, koju sam
proveo kao stipendista Stenfordskog centra za bihejvioristi
ke nauke (Stanford Center for Advanced Study in the Behaviorial Sciences), spoljanji svet nije mi pruio mnogo podrke, niti je pokazivao naroito zanimanje za moj rad. Bodrilo
me je nekoliko prijatelja i moja porodica, ali ni izdaleka nije
bilo jasno da li bi ovakvo prouavanje naina na koji je dvestogodinja tradicija moi, nauke i imaginacije u Evropi i
Americi gledala na Srednji Istok, Arape i islam mogla zanimati iroku publiku. Seam se, recimo, da je u prvi mah bilo vrlo
teko zainteresovati ozbiljnog izdavaa za ovaj projekt. Jedna
akademska izdavaka kua sugerisala je, na primer, skroman
ugovor za malu monografiju, to.liko je itav poduhvat na po.
etku izgledao tanak i beznaajan . Ali, na sreu (na jednoj od
prvih stranica Orijentalizma, u Zahvalnici, opisujem koliko
sam sree imao sa prvim izdavaem), stvari su se, vrlo brzo
promenile kad sam zavrio knjigu.
I u Americi i u Engleskoj (gde se posebna britanska edicija
pojavila 1979. godine) knjiga je privukla prilinu panju, delimino (kao to se moglo oekivati) vrlo neprijateljsku, delimino lienu razumevanja, ali najveim delom pozitivnu i entuzijastinu. Poev sa francuskim izdanjem 1980. godine, poeo je da se pojavljuje itav niz prevoda, iji se broj do danas
neprestano uveava i od kojih su mnogi izazvali kontroverze i
rasprave na jezicima kojima ne vladam. Pojavio se znaajan i

438

Orijentalizam

Pogovor

jo uvek kontroverzan prevod na arapski, koji je uradio daro~

vid sirijski pesnik i kritiar Kama1Abu Deb; malo posle rei U

ndto o njemu. Potom se Orijentalizam pojavio na japanskom, nemakom, portugalskom, italijanskom, panskom,
katalonskom, turskom, srpsko-hrvatskom i vedskom (godine 1993. knjiga je postala bestseler u vedskoj, to je tamonjeg izdavaa zbunilo isto koliko i mene) . Nekoliko izdanja
(grko, rusko, norveko i kinesko) nalaze se II pripremi, ili
tek to se nisu pOjavila. Pominju se i drugi evropski prevodi,
kao i izraelsko izdanje, kako se moe zakljuiti po nekim izvetaj ima. U Iranu i Pakistanu nainjeni su delimini , piratski
prevodi. Mnogi prevodi za koje direktno znam (POgolOvu japanski) imali su vie nego jedno izdanje; svi su jo uvek na tritu i povremeno podstiu lokalne rasprave koje daleko prevazilaze ono to sam ja imao na umu kad sam pisao knjigu.
Rezultat svega toga je da je Orijentalizam, na gotovo bor
gezijanski nain, prerastao u nekoliko razliitih knjiga. l , u
onoj meri u kojoj sam kadar da pratim i razumem ove razlii
te verzije, eleo bih da ovde kaem neto o toj udnoj, esto
uznemirujuoj i svakako nepredvienoj polimorfnosti, uita
vajui natrag u knjigu koju sam sam napisao ono to su drugi
rekli o njoj, kao i ono to sam sim napisao posle Orijentali.
zrna (osam ili devet knjiga i mnotvo lanaka) . Oigledno,
nastojau da ispravim pogrena itanja i, u nekoliko navrata,
namerno pogrene interpretacije.
Ali, naveu i argumente i intelektualne tendencije koje
priznaju da je Orijentalizam korisna knjiga na nain koji sam
u ono vreme samo veoma delimino predvideo. CiJj svega toga nije da se sabiraju poeni, niti da se gomilaju pohvale na
sopstveni raun, nego da se ocrta i zabelei proireno osea
nje autorstva koje ide mnogo dalje od egoizma usamljenih bia kakvima se oseamo kad zapoinjemo neko ovakvo delo.
Jer, Orijentalizam mi danas na mnogo naina izgleda kolektivna knjiga, koja, kako mi se ini, prevazHazi mene kao autora mnogo vie nego to sam mogao da oekujem dok sam je
pisao.

poeu

439

jednim aspektom recepcije knjige, zbog kojeg u

najveoj meri alim i koji danas (1994) svim silama pokuavam da prevaziem . To je navodno antizapadnjMtvo ove
knjige, kako su ga pogreno i prilino glasno nazvali i naklonjeni, i neprijateljski nastrojeni komentatori. Ta primedba
ima dva dela, o kojima se razmilja ponekad zajedno, ponekad odvojeno. Prvi je pretenzija koja mi se imputira da orijentalizam predstavlja sinegdohu, ili minijaturni simbol za itav
zapad i da bi, zapravo, trebalo da bude uzet kao reprezentativan za Zapad u celini. Poto je tako, gLasi ovaj argument, itav
Zapad je neprijatelj Arapa i islama, ili pak Iranaca, Kineza, Indusa i mnogih drugih ne-evropskih naroda koji su patili pod
zapadni m kolonijalizmom i predrasudama.
Drugi deo argumenta koji mi se pripisuje nije nita manje
dalekosean . On glasi da su pljakaki Zapad i orijentalizam
izVrili nasilje nad islamom i Arapima. (Obratimo panju da
su se pojmovi "orijentalizam" i "Zapad" stopili u jedan pojam.) Poto je tako, samo postojanje orijentalizma i orijentalista uzima se kao pretekst za upravo suprotnu argumentaci
ju, nai me da je islam savren, da je on jedini put (al-bal alwahid), i tako dalje. Kritikovati orijentalizam, kao to sam ja
Uinio u svojoj knjizi. znai - shodno tome - podravati islamizam i muslimanski fundamentalizam .
ovek ne zna ta da radi s ovim karikiranim permutacijama knjige koja je po miljenju svog autora i po svojoj argumentaciji eksplicitno antiesencijalistika, radikalno skepti
na u odnosu na sve oznake kakve su Orijent i Okcident, i kraj.
nje vodi rauna da ne "brani" Orijent i islam. pa ak ni da ne
raspravlja o njima. Ipak, Orijentalizam je u arapskom svetu
itan i o njemu je pisano kao o Sistemskoj odbrani islama i
Arapa, iako ja u knjizi eksplicitno kaem da nemam ni interesovanja, a jo manje sposobnosti da otkrivam ta je pravi Ori
jent i pravi islam. Ja, u stvari, idem mnogo dalje kad jo na poetku knjige kaem da rei kakve su "Orijent" i "OkcidentI! ne
korespondiraju ni sa kakvom stabilnom realnou koja postOji kao prirodna injenica. tavie, sve takve geografske

440

Pogovor

Orijentalizam

oznake su ekscentrina kombinacija empirije i imaginacije. U

sluaju Orijenta kao pojma koji je II opticaju II Britaniji, Francuskoj i Americi, taj pojam II velikoj meri potie iz impulsa da
se Orijent ne samo opie, nego i da se njime dominira i da se
u odnosu na njega izgradi odbrana. Kao to pokuavam da
pokaem, to je pogotovu istina kad je re o islamu kao posebno opasnom otelovljenju Orijenta.
Poenta, meutim , lei II tome da ljudsku istorijU, kako
nas je uio Viko, prave ljudi. Kao to je bitka za kontrolu nad

ju nasilja Vili pobune, karakter i sadraj obrazovanja i smer

spoljne politike, to esto stoji u vezi sa imenovanjem zvani
nih neprijatelja. Ukratko, konsln1kcija identiteta vezana je u
svakom drutvu za posedovanje moi, i zbog toga je sve drugo pre nego samo akademsko nagvadanje.
Mnogim ljudima je teko da prihvate sve ove fluidne i izvanredno bogate aktuelnosti zato to odbacuju osnovnu ideju: da ljudski identitet ne samo to nije prirodan i stabilan,
nego je konstruisan, a ponekad ak i direktno izmiljen. Otpor i neprijateljstvo koje izazivaju knjige kao Orijentalizam
ili, posle nje, Izmiljanje tradicije (Invention o/Tradition) i
Crna Atina (Black Athena) l uzrokovani su delimino i time
to one, reklo bi se, podrivaju naivno verovanje u izvesnu pozitivnost i nepromenljivu istorinost kulture, jastva i nacionalnog identiteta. Orijentalizam se moe itati kao odbrana
islama samo ako se potisne polOvina moje argumentaCije, u
kojoj (kao i u potonjoj knjizi, Islam tl. medijima /Covering
ls/am/) kaem da ak i primitivna zajednica kojoj rodenjem
pripadamo nije imuna na interpretativni spor i da je ono to
na Zapadu izgleda kao izranjanje, povratak ili vaskrsavanje
islama zapravo borba koja se u islamskim drutvima vodi oko
definicije islama. Nijedna linost, autoritet ili institucija nemaju potpunu kontrolu nad ovom definicijom; odade, dakako, i spor, Epistemoloka greka fundamentalizma lei II miLjenju da su "fundamenti" istorijske kategorije, koje nisu
predmet kritikog istraivanja, pa su utoliko i izvan kritikog
istraivanja istinskih vernika, koji treba da ih prihvate na
osnovu vere. za pristalice restaurirane ili oivljene verzije ranog islama, orijentalisti (kao Salman Rudi) su opasni jer kvare tu verLiju , dovode je u sumnju, pokazuju da je varljiva i neboanska, Zato oni veruju da vrline moje knjige lee u tome

teritorijama deo te istorije, isti je

sluaj

i sa bitkom za istorijsko i socijalno znaenje . Zadatak kritikog naunika nije II to

me da razdvaja jednu bitku od druge, nego da ih povee, uprkos nadmono; materijalnosti one prve i prividno spiritualnih rafinmana ove potonje. Moj nain da to uinim bio je da
pokaem da razvoj i odravanje svake kulture zahteva postojanje drugog, razliitog i kompetitivnog alter ego-a. Konstrukcija identiteta - jer, po mom miljenju, identitet, bilo
Orijenta ili akcidenta, Francuske ili Britanije, iako je oigled
no skladite razliitih kolektivnih iskustava, predstavlja u
krajnjoj liniji konstrukciju - podrazumeva konstrukciju suprotnosti i "drugosti", ija je aktuelnost uvek predmet neprestane interpretacije i re-interpretacje njihovih razlika u odnosu na "nas". Svako doba i svako drutvo nanovo stvara svoje
"Druge". Daleko od toga da bude statian, vlastiti identitet ili
identitet "drugoga" dugotrajan je istOrijski, socijalni, intelektualni i politiki proces, koji se odigrava kao utakmica koja
ukljuuje pojedince i institucije u svim drutvima. Dananje
rasprave o francuskom ili engleskom biu u Francuskoj ili
Britaniji, ili o islamu II zemljama kakve su Egipat ili Pakistan,
deo su istog interpretativnog procesa, koji podrazumeva
identitete razliitih "drugih", bilo da su oni autsajderi i izbeglice, ili otpadnici i nevernici. Trebalo bi da u svim sluajevi
ma bude oigledno da ti procesi nisu mentalne vebe nego
ozbiljni socijalni sporovi koji podrazumevaju konkretne politike teme kakvi su imigracioni zakoni, zakonsku regulaciju
linog ponaanja, konstituisanje pravovernosti, legitimizaci-

441

Martin Bernal, B/ackAJhena (New BrunSwick, NJ.: Rutgers

University Press, Volume I, 1987j Volume II, 1991); Eric. j. Hobsbawm i Terence Rangers, prireivai , 1belnvention o/Tradition
(Cambridge, Cambridge University Press, 1984).
l

442

Pogovor

Orijentalizam

to ona istie zle opasnosti orijenta1ista i na neki nain oslobaa islam iz njihovih ralja.
To sigurno nije ono to sam ja verovao da radim, ali takvo
shvatanje i dalje postoji. Ova su razloga za to. Na prvom mcstu, nikome nije lako da spokojno i bez straha prihvati tezu
da se ljudska realnost neprestano gradi i razgraduje, i da je
sve to lii na stabilnu sutinu neprestano ugroeno. Uobia
jeni odgovori na taj strah su patriotizam, ekstremni ksenofobni nacionalizam i veoma neprijatni ovinizam . Svima nam
je potreban neki osnov na kojem emo stajati; ali , pitanje je

iza kojeg je stajala itava moderna armija kolonijalnih osvajaa - ine malenim individualno svedoenje ljudi kakvi su Abdaj Rahman al-Oabarti, koji je u tri zasebna toma opisao francusku invaziju sa stanovita napadnutih. Neko moe da kae
da je Description upravo nauan, pa otuda i objek{ivan izvetaj o Egiptu na samom poetku devetnaestog veka, ali Dabartijevo prisustvO (Napoleon za njega ne zna i ignorie ga)
govori drugaije . Napoleonov izvetaj je "objektivan" sa stanovita nekoga monog, ko pokuava da zadri Egipat unutar
francuske imperijalne orbite; Dabanijev izvetaj je izvetaj
ne kog ko je platiO cenu, ko je figurativno zatoen i poraen.
Drugim reima, Description i Dabartijeva hronika ne
ostaju inertni dokumenti koji svedoe o veno suprms{avljeno m Okcidentu i Orijentu, ve zajedno kons[iruiu istorijsko
iskustvo iz kojeg su prOizala druga i pre kojeg su postojala
druga. Zahtevnije je prouavati istorijsku dinamiku ovog niza
iskustava, nego li skliznuti II stereotipe kakvi su "sukob Istoka
j Zapada". To je jedan od razloga to se Orijentalizam pogreno ita kao prikriveno antizapadnjako delo; upotrebom
neopravdanog, pa ak i namerno retrospektivnog talenta, to
itanje (kao i sva itanja zasnovana na prividno stabilnOj binarnoj opoziciji) afirmie sliku nevinog i potlaenog islama.
Drugi razlog to se pokazalo da je antiesencijalizam moje
argumentacije teko prihvatiti ima politiki i snano ideoloki karakter. Nije biJo nikakvog naina da znam da e, godinu
dana poto se knjiga pOjavila, lran postati mesto izuzetno dalekosene islamske revolucije, niti da e bitka izmedu Izraela
i Palestine primiti tako divlje i dugotrajne oblike, od invazije
na Liban 1982. godine do poetka intifade pozne 1987. godine. Zavretak hJadnog rma nije uutkao, a kamo li okonao
naizgled beskonaan sukob jzmedu Istoka i Zapada, kako ga
predstavljaju Arapi i islam s jedne, i hriansk.i Zapad s druge
Strane. Noviji, ali nita manje akutan spor razvio se kao rezultat sovjetske invazije na Avganistan; zatim, i izazova koji su za
status quo tokom osamdesetih i devedesetih godina predstavljale islamske grupe u krajnje razliitim zemljama kakave su

koliko ekstremno i nepromenijivo formuliemo ta je taj

osnov. Moj slav je da, II sluaju sutinskog islama ili Orijenta,
te slike nisu nita drugo do slike, i da ih takvima odi.l3vaju ka-

ko zajednica muslimanskih vernika, tako i (ova podudarnost

je znaajna) zajednica orijentalist.'l. Onome to sam nazvao
orijentalizmom ja ne zameram da je prosto zastarelo proua
vanje orijentalnih jezika, drutava i naroda; moja je zamerka
da orijentalizam kao sistem miljenja pristupa heterogenoj,
dinaminoj i kompleksnoj ljudskoj realnosti sa nekritiki
esencijalistikog stanovita; takav pristup sugerie da postoji
neka trajna orijentalna realnost, i njoj suprotna, ali nita manje trajna zapadna sutina, koja posmatra Orijent izdaleka i
takorei odozgo. Ta lana pozicija skriva istorijsku promenu.
to jc, sa mog stanovita, jo vanije, ona skriva interese kojima sc orijentalista rukovodi. Oni se - uprkos pokuajima da
se povue tanana distinkcija izmedu orijentalizma kao nevinog akademskog pregnua i orijentalizma kao saveznika imperije - nikada ne mogu unilateralno odvojiti od opteg imperijalnog konteksta koji s Napoleonovom inva.zijom na Egipat 1798. godine ulazi u svoju modernu globalnu fazu.
Imam na umu upadljiV kontrast izmedu slabije i jae strane, vidljiv od momenta kada su poeli moderni evropski susreti sa onim to je Evropa nazvala Orijentom. Prostudirana
uzvienos
t i grandiozni akcenti Napoleonovog Description
,
d e l 'Egypte- njegovi masivni, zbijeni tomovi koji svedoe o sistemsko m naporu itavog ansambla savants /poznava1aca/,

443

444

Pogovor

Orijentalizam

Alir, Jordan, Liban, Egipat i Okupirane teritorije, kao i razliiti ameriki i evropski odgovori na to: stvaranje islamskih
brigada za borbu protiv Rusa i njihovo izbacivanje iz baza II
Pakistanu; Zalivski rat; kontinuirana podrka Izraelu; i pojava
"islama" kao teme a1armiranog, mada ne uvek preciznog i informisanog urnalizma i akademskog prouavanja. Sve je to
pojaalo oseanje proganjanja kod ljudi koji su svakodnevno
bili prinueni da se opredeljuju kao Zapadnjaci ili Istonjaci.
Niko, reklo bi se, nije mogao da ostane izvan opozicije "mi" i
"ooi'\ koja je rezultirala II oseanju pojaanog, produbljenog, otvrdlog identiteta, koji II moralnom pogledu nije bio

pokuao da umanjim. Naprotiv, kao to sam rekao ranije,

opozicija Orijent versus Okcident zavodi na pogrean put i
krajnje je nepoeljna; to manje joj se daje kredita da opisuje
ita drugo do fascinantnu istoriju interpretacija i sukobljenih
interesa, to bolje. Srean sam to mogu da kaem da su mnogi itaoc i u Britaniji i Americi, kao i u anglofonoj Mriei, Aziji,
Australiji i na Karibima shvatiH da knjiga naglaava aktuelnosti koje e kasnije biti nazvane multikulturalizmom, pre nego
ksenofobiju i agresivni, rasno orijentisani nacionalizam.
Pa ipak, o Orijenta/izmu se vie mislilo kao o nekoj vrsti
svedoa nstva o potinjenom statusu - prezreni na svetu odgovaraj u - nego kao o multikulturalnoj kritici sile koja se slui znanjem da bi sama napredovala. Tako sam ja, kao njen
autor, shvaen kao neko ko igra namenjenu mu ulogu: ulogu
samo- reprezentujue svesti onoga to je prvobitno potiskivana i izvitoperavano u uenim tekstovima jednog diskursa koji je sainjen da bi ga itali upravo Zapadnjaci, a ne Orijentalei. To je vana stavka, i ona pojaava oseanje fiksiranih identiteta, koje se probija kroz permanentnu pode1u kakvu moja
knjiga sasvim jasno odbacuje, ali koju , paradoksalno, pretpostavlja i od koje zavisi. Nijedan orijentalista o kojem piem nije, reklo bi se, nikada imao na umu orijentalnog itaoca. Diskurs orijentalizma, njegova unutranja konzistentnost i njegovi rigorozni postupci dizajnirani su za itaoce i korisnike sa
prestonikog Zapada. To vai kako za ljude kojima se iskreno
divim, kakvi su Edvard Lejn i Gistav Fiober, koji su bili fascinirani Egiptom, tako i za ohole kolonijalne administratore poput Lorda Kromera, briljantne naunike poput Ernesta Renana, i velike aristokrate poputAnura Balfura, koji su se svi ponaali pokroviteljski prema OrijentaIcima, a nisu ih marili, bilo da su njima vladali ili ih prouavali. Moram da priznam da
sam oseao izvesno zadovoljStvo dok sam, nepozvan, oslukivao njihove razliite izjave i unutar-orijentalistike rasprave, a jednako zadovoljstvo i kad sam, kako Evropljanima, tako
i ne-Evropljanima, obznanjivao svoje zakljuke. Ne sumnjam
da je to bilo moguno zahvaljujui injenici da sam ja prevazi-

naroito okrepljujui.

U tako turbulentnom kontekstu, sudbina Orijentalizma

bila je i srena i nesrena. Za one u arapskom i islamskom
svetu, koji su upad Zapada doivljavali sa strahom i stresom,
to je bila prva knjiga koja je uputila ozbiljan odgovor Zapadu,
koji nikada nije sluao Orijentalce, niti im je ikada oprostio
to su uopte Orijentalei. Seam se jedne od prvih arapskih
recenzija knjige, koja je njenog autora opisivala kao ampiona arabizma, branioca ponienih i uvreenih, ija je misija da
zapadne vlasti ukljui u epski i romantini mano-a-mano.
Uprkos prenaglaenosti, ta recenzija je pokazala da Arapi zaista imaju oseanje da je Zapad prema njima trajno neprijateljski raspoloen, a pokazala je i odgovor koji su mnogi
obrazovani Arapi smatrali prikladnim.
Ne poriem da sam, dok sam pisao knjigu, bio svestan subjektivne istine koju je nagovestila mala Marksova reenica
koju sam naveo kao jedan od epigrafa u knjizi ("Oni ne mogu
da zastupaju sebe, njih mora da zastupa neko drugi"), istine
koja podrazumeva da e, ako osea da ti je uskraeno pravo
da kae svoj deo, nastojati svom snagom da dobije mogu
nost za to. Jer, potinjeni umeju da govore, kao to je reito
dokazala istorija oslobodilakih pokreta tokom dvadesetog
veka. Ali, ja nisam nikada mislio da podstiem neprijateljstvo
izmeu dva suprotstavljena, politiki i kulturalno monolitna
bloka, iju sam konstrukciju opisivao i ije sam uasne efekte

445

446

Pogovor

ao imperijalnu podelu Istok-Zapad. uao II ivot Zapada, a

ipak zadrao izvesnu organsku vezu sa mestom iz kojeg sam
potekao. Ponoviu da je to II velikoj meri postupak prekoraivanja, pre nego li uvrivanja granica; verujem da Orijentalizam kao knjiga to pokazuje, posebno II momentima kad
govorim o tome da humanistike studije nastoje da II idealnom sluaju prevazidu prinudne granice miljenja, da idu
prema ne..dominirajuem i neesencija1istikom tipu nauke.
Ta razmiljanja doista su pojaala pritisak na moju knjigu
da reprezentuje neku vrstu svedoanstva o ranama i evidenciju patnje, za ije je navoenje smatrano da je odavno zaka
sneli odgovor Zapadu. ao mi je to je tako pojednostavljeno
okarakterisano delo koje - ovde ne elim da budem lano
skroman - veoma nijansirano i precizno govori O razliitim
ljudima, razliitim periodima i razliitim stilovima orijentali.
zrna. Citati moje analize atobrijana i Flobera, ili Sartona i
Lejna, sa tom istom emfazom, izvlaei istu reduktivnu poru
ku iz banalne formule "napad na zapadnu civilizaciju", postu
pak je, verujem, podjednako uproavajui i pogrean. AJi,
isto tako verujem da je sasvim ispravno itati nove orijenta1i
stike autoritete, kakav je gotovO komino istrajni Bernard
Luis, kao politiki motivisane i neprijateljske svedoke, to nji
hovi umilni akcenti i neubedljiva nauna razmetljivost nast<r
je da prikriju.
Jo jednom se, dakle, vraamo politikom i istorijskom
kontekstu knjige , za koji se neu praviti da je beznaajan za
njen sadraj . Jedan od najpronicljivijih i najinteligentnije
diferencija1nih stavova o toj vezi izloen je II recenziji Basi
ma Musalama (MERI P, 1979) . Musalam poinje uporeuju
i moju knjigu sa jednom ranijom demistifikacijom ocijen
taHzma od strane libanskog naunika Majida Rastama iz
1895 . (Kitab al-Gbarib ft al-Gharb) , ali onda kae da je
glavna razlika medu nama u tome to m oja knjiga govori O
gubitku, a Rastamova ne:

Orijentalizam

447

Rastam pie kao slobodan ovek i lan slobodnog dru~[Va : sirijski Arapin po jeziku , graanin jo~ uvek nezavisne otomanske drave ... za razliku od Majkla Rastama, Edvard Said nema op~te prihva en identitet, sam njegov narod je sporan. Moguno je da
Edvard Said i njegova generacija ponekad oseaju da stoje na neemu to nije nimalo solidnije od ostataka unitenog dru~tva kakvo je postojalo u Siriji Majkla Rastama, i na uspomenama. Drugi
su, u Aziji i Africi, postigli uspehe u ovoj epohi nacionalnog oslob a anja ; ovde je, II tegobnom kontrastu, postojao oajniki otpo r preovlaujuim nevoljama i, do sada, poraz. Ovu knjigu nije
napisao bilo koji "Arapin", nego Arapin s osobenim zaleem i iskustvOm. (22)
Musalam ispravno primeuje da Alicac ne bi napisao istu
vrstu naelno pesimistine knjige, pogotovu ne onakve kao
tO je moja, koja se vrlo malo bavi istorijom francuskih odnosa sa Severnom Afrikom, pogotovu Alirom. Tako, mada bih
prihvatio opti utisak da je Orijentalizam nastao iz krajnje
ko nkretne istorije linog gubitka i nacionalne dezintegracije
- samo nekoliko godina pre nego to sam napisao Orijentalizam Golda Meir dala je svoj uveni i duboko orijentalistiki
komentar da palestinski narod ne postoji - eleo bih takoe
da dodam da ni u ovoj knjizi, ni u dvema knjigama koje su
usledile neposredno za njom, Palestinsko pitanje (The Question of Palestine, 1980) i Islam u medijima (Covering
Islam , 1981), nisam eleo samo da predloim politiki program obnovljenog identiteta i pobunjenog nacionalizma. U
obema potonjim knjigama postoji, dakako, pokuaj da se nadoknadi ono to nedostaje II Orijentalizmu, naime oseanje
kako bi alternativna slika delova Orijenta - Palestine i islama
- mogla da izgleda iz linog ugla.
Ali, u svim mojim knjigama ostao sam temeljno kritian
prema zluradom i nekritikom nacionalizmu. Slika islama
ko ju sam ja predstavio nije bila slika agresivnog diskursa i
dogmatskog pravo verja, nego se zasnivala na ideji da inter
pre tativne zajednice postoje unutar i izvan islamskog sveta,
da ko municiraju jedna s drugom u dijalogu jednakih. Moj

448

Pogovor

Orijentalizam

pogled na Palestinu, formulisan prvobitno II Palestinskom

pitanju , ostao je isti do danas: izrazio sam sve mogue rezerve prema indiferentnom nativizmu i militantnom militarizmu naCionalistikog konsenzusaj umesto toga, predlagao
sam kritiki pogled na arapsko okruenje, palestinsku istoriju i izraelsku realnost, i eksplicitno zakljuio da samo dogovami sporazum izmeu dveju napaenih zajednica, arapske i
jevrejske, moe doneti okonanje beskonanog rata. (Usput
u pomenuti da je moja knjiga o Paleslini poetkom 1980.
odlino prevedena na hebrejski II maloj izdavakoj kui Mi
fra, ali da do danas nije prevedena na arapski. Svaki arapski
izdava zainteresovan za knjigu traio je da izmenim ili izbacim delove koji su otvoreno kritini prema jednom ili drugom arapskom reimu (ukljuujui PLO). Na laj zahlev nikada nisam hteo da pristanem.
ao mi je to moram da kaem da je arapska recepcija Ori
jentalizma, uprkos izvanrednom prevodu Kamal Abu Deba,
uspela da zanemari onaj aspekt moje knjige koji umanjuje
nacionalistiki ar kakav su neki uitali u moju kritiku orijen
talizma, a koji sam povezao sa onim porivima za dominaci
jom i kontrolom kakvi se mogu nai i u imperijalizmu. Abu
Debov briljivi prevod gotovo je u potpunosti izbegao arabi
zovane zapadne izraze; tehniki termini kao diskurs, simula
krum, paradigma ili kod, prevedeni su polazei od klasine
retorike arapske tradicije. Njegova je ideja bila da postavi mo
je delo u potpuno formiranu tradiciju, kao da se obraa dru
goj tradiciji iz perspektive kulturalne ravnopravnosti i jedna
kosti. Na taj nain, smatrao je on, moe se pokazati daje- ba
kao to je moguna epistemoloka kritika iz same zapadne
tndicije - podjednako moguna i kritika iz arapske tradicije.
No, oseanje napete konfrontacije izmeu esto emocio
nalno definisanog arapskog sveta i ak jo vie emocionalno
doivljenog zapadnog sveta potisnulo je injenicu da je Orijentalizam zamiljen kao kritika studija, a ne kao afirmacija
zaraenih i beznadeno antitetskih identiteta. tavie, stanje
stvari koje sam opisao na poslednjim stranicama knjige, a ko-

je podrazumeva jedan moni diskurzivni sistem koji ima hegemoniju nad drugim, bilo je zamiljeno kao poetni takt za
raspravu koja bi mogla da podstakne arapske itaoce i kritia
re da se odlunije pozabave sistemom orijentalizma. Zamerali su mi, na jednoj strani, to nisam obratio veu panju Marksu - odlomke o Marksovom orijentalizmu u mojoj knjizi izdvajali su najee dogmatski kritiari, na primer u arapskom
svetu i u Indiji - tvrdei da je njegov sistem miljenja prevaziao njegove oigledne predrasude, ili su me, na drugoj strani, kritikovali to nisam dovoljno cenio velika dostignua orijentalizma, Zapada, itd. Kao i u sluaju odbrane islama, pozivanje na marksizam ili na "Zapad" kao koherentan totalni sistem smatram korienjem jednog pravoverja kako bi se oborilo drugo.
Razlika izmeu arapskog i drugih odgovora na Orijentalizam je, rekao bih, jasan znak koliko su decenije gubitaka, frustracije i odsustva demokratije uticale na intelektualni i kulturalni ivot II arapskom regionu. Zamislio sam svoju knjigu
kao deo prethodee struje ideja, ija je svrha da oslobodi intelektualce iz ralja sistema kakav je orijentalizam: eleo sam
da se itaoci poslue mojom knjigom kako bi stvorili nove
vlastite studije, koje bi na irokogrud, kreativan nain osvetli~
le istorijsko iskustvo Arapa i drugih. To se, bez sumnje, dogodilo u Evropi, Sjedinjenim Dravama, u Australiji, na indijskom potkontinentu, na Karibima, u Irskoj, II Latinskoj Americi i u delovima Afrike. Za okcepljujue prouavanje afrikanistikog i indolokog diskursa; za analizu podreene istorije;
rekonfiguraciju postkolonijalne antropologije, politikih nauka, istorije umetnosti, knJievne kritike, muzikologije, po~
red ogromnog novog razvoja u feministikom i manjinskom
diskursu: za sve to je - ast mi je i zadovoljStvo da primetimOrijentalizam esto igrao vanu ulogu. Koliko ja mogu da
procenim, ne bi se reklo da je isti sluaj bio u arapskom svetu,
gde se, delom zato to je moje delo ispravno shvaeno kao
euroce ntrino po svome tekstu, a delom, kao to kae Musalam, zato to je bitka za kulturalno preivljavanje prevelika,

449

450

451

Pogovor

Orijentalizam

knjige kao to je moja interpertiraju. produktivno govorei ,

manje korisno ai vie kao defanzivan gest, bilo za "Zapad" ili
protiv njega.
No, II onom amerikom i britanskom akademskom svetu,
koji je rigorozan i tvrd, Orijentaltzam je, kao uostalom i moja
druga dela, naiao na napade i neodobravanja, zbog svog "rezidualnog" humanizma, svoje teorijske nekonzistentnosti,
svog nedovoljnog, moda ak sentimentalnog tretmana svog
predmeta. Milo mi je to je tako! Orijentalizam je borbena
knjiga, a ne teorijska maina. Niko nije ubedljivo osporio da
je individualni napor, na nekom duboko nepouljivom niVOll , II isti mah ekscentrian i, II smislu Derarda MenJi Hopkinsa, originalan; i to uprkos postojanju sistema miljenja,
diskursa i hegemonija (mada nijedno od njih nije, u stvari,
bez ava, savreno ili neizbena). Moje zanimanje za orijenta.
lizam kao kulturalni fenomen (kakav je kultura imperijalizma, o kojoj govorim u Kulturi t imperijalizmu leulture and
Imperiallsm/ , nastavku Orijentalizma iz 1993) proizlazi iz
njegove varijabilnosti i nepredvidljivosti, m su u oba sluaja,
kvaliteti koji piscima kakvi su Masinjon i Barton daju njihovu
iznenaujuu snagu, pa ak i privlanost. U onim aspektima
orijentalizma koje sam analizirao nastojao sam da sauvam
njegovu kombinaciju konzistencije i nekonzistencije, njegovu igru, da tako kaem, koja se moe prikazati samo ako sebi
kao piscu i kritiaru zaddimo pravo na emocionalnost, pravo
da budemo potreseni, ljutiti, iznenaeni , pa ak i oarani.
Eto zbog ega smatram da u raspravi izmeu Gajan Prakaa,
na jednoj strani, i Rozalind O'Henion i Dejvida Vobruka, na
drugoj , Prakaovom mobilnijem poststrukturalizmu treba
odati priznanje. 2 Na isti nain, delo Homi Babe, Gajatri Spivaka i Aiza Nandija, zasnovano na ponekad zbunjujuim su-

bjektivnim odnosima koje je stvorio kolonijalizam, ne moe

da se ospori zbog svog doprinosa naem razumevanju huma
nistikih zamki koje je postavio sistem kakav je orijentalizam.
Zavciu ovaj pregled kritikih transmutacija Orijentalizma osvrtom na grupu ljudi koji su se najvie i najee ogla
avali odgovarajui na moju knjigu - same orijentaliste. Oni
zaista nisu bili glavna publika koju sam imao na umu; eleo
sam da osvedim njihove prakse kako bih drugim poslenicima
humanistikih nauka skrenuo panju na posebne postupke i
genealogiju jednog polja prouavanja. Re "orijentalizam" bila je suvie dugo ograniena na profeSionalnu specijalnost;
po kuao sam da pokaem na koji se nain ona primenjuje i
p ostoji u optoj kulturi, knjievnosti, ideologiji, u socijalnim
kao i u politikim stavovima. Govoriti o nekome kao o Orijentaleu, kao to su inili orijentalisti, nije bilo samo oznaava
nje linosti preko geografije, jezika, istorije, koji su predmet
naunih rasprava: to je esto bio i omalovaavajui izraz koji
o znaava niu vrstu ljudske case. Time ne poriem da je za
umetnike kakvi su bili Nerva! i Segalen re "Orijent" bila pre
krasno, ingeniozno povezana sa egzotikom, sjajem, misteri
jom i obeanjem . Ali, ona je bila i masivna iS[Qrijska generalizacija. Pored ove upotrebe rei Orijent, orijentalni i orijentalizam, termin orijentalista takoe je dobio znaenje erudite, naunika, najee akademski orijentisanog specijaliste
za jezike i istoriju Istoka. No, kao to mi je Albert Urani pisao
marta 1992, nekoliko meseci pre svoje prerane i za nas tragi
ne smni, moja knjiga je, zahvaljujui estini svoje argumenta
cije (zbog koje mi, rekao je, ne moe zameriti), imala i tu nesrenu posledicu da je gotovo onemoguila da se tennin"orijentalizam" koristi na neutralan nain, do te mere je postao
tennin zloupotrebe. Zakljuio je da bi eleo da tu re i dalje
koristi za opisivanje "jedne ograniene, prilino dosadne, ali
vredne naune diScipline."
U svojoj, generalno izbalansiranoj recenziji Orijentalizma , 1979 . Urani je U jednoj od svojih primedaba izneo da
sam ja, istiui preterivanja, casizam i neprijateljstvo velikog

O'Hanlon and Washbrook, "Aher Orientalism: Culture, Criticism, and Po litiCS in the Third World"; Prakash, "Can the Subaltem
Ride? A Reply to O'Hanlon and Washbrook", oba II Comparative
Studies in Society and History , IV, 9 aanuary 1992), 141-184.
2

Pogovor

Orijentalizam

dela orijentalistikih tekstova, propustio da pomenem njihova mnogobrojna akademska i humanistika dostignua. Naveo je imena Marala Hosona, Klada Koena i Andre Rejmona, ija ostvarenja (zajedno sa nemakim autorima, koji se
pojavljuju de rigueur) treba uzeti II obzir kao istinski dopri-

ku izmedu crkve i drave, i tako dalje i tako dalje - sve se to

generalizuje do najvieg stepena i gotovo da se ne pominju

452

nos ljudskom znanju. To se, meutim, ne kosi sa oni to ka-

em II Orijenta/izmu, s tom razlikom to ja insistiram na tome da II samom diskursu pretee struktura stavova koji se ne
mogu jednostavno zanemariti ili odbaciti. Nigde ne dokazujem da je orijentalizam zao, ili plitak, ili uniformno isti II delima svakog orijentalistc. Ali kaem da orijentalizam kaogi/da
ima specifinu istoriju sauesnitva sa imperijalnom silom, a
zvati to beznaajnim bilo bi sasvim pang1osijanski.
Tako, iako se saglaavam sa Uranijevim prigovorom,
imam ozbiljne sumnje kad je re o tome da li pojam orijentalizma, shvaen ispravno, ikada moe da se potpuno odvoji od
prilino sloenih i ne uvek laskavih okolnosti u kojima postoji. Pretpostavljam da je, na kraju krajeva, moguno zamisliti
da je specijalista u Otomanskom ili Fatimidskom arhivu orijema1istauUranijevomsmislu.aliod nas se ipak trai da kaemo gde, kako i uz pomo kojih institucija i aktivnosti se danas odvijaju takve studije? Mnogi koji su pisali poto se moja
knjiga pojavila postavljali su upravo ta pitanja povodom ak i
najsloenijih i najrafiniranijih naunika, i dolazili ponekad
do poraavajuih rezultata.
No, neprestano se ulae napor da se dokae da je kritika
orijentalizma (moja pogotovo) besmislena koliko i nasilni
ka u odnosu na samu ideju bezinteresne nauke. Taj napor
ulae Bernard Luis, kojem sam posvetio nekoliko kritikih
stranica u svojoj knjizi. Petnaest godina poto se pojavio Orijentalizam, Luis je proizveo niz eseja; neke od njih sakupio
je u knjizi pod naslovomIslam IZapad (Islam and the West),
iji je glavni deo posveen napadu na mene, dok ostala poglavlja i eseji, kojima je okrueno ovo poglavlje, mobilizuju
niz labavih i karakteristino orijentalistikih fonnula - Muslimani su gnevni na modernost, islam nikada nije pravio razli-

453

razlike izmeu individualnih Muslimana, izmeu muslimanskih drutava, ili pak izmeu muslimanskih tradicija i epoha.
pow je Luis sebe na neki nain proglasio ponparolom gilde
orijenta1ista, kojoj je moja kritika prvobitno upu e na , vredeJo bi pokloniti neto vie vremena njegovim procedurama.
Njegove ideje su, daJde, prilino rasprostranjene meu njegovim pomonicima i podraavaacima, iji je posao, izgleda,
da zapadne korisnike upozoravaju na razjareni, kongenitalnO nedemokratski i nasilniki islamski svet.
Luisova glagoljivost ravo skriva ideoloku osnovu njegove pozicije, na jednoj strani, i njegovu jedinstvenu sposobnost da gotovo sve shvati pogreno, na drugoj. Naravno, to su
poznate osobine orijentalistikog soja, iji su bar neki pripadnici imali hrabrosti da budu iskreni u svom aktivnom
omalovaavanju islamskih, kao i drugih ne-evropskih naroda. Ali ne i Luis. Njegov postupak sastoji se u izvrtanju istine,
II pravljenj u lanih analogija, i u alUZijama, i svim tim metodima on daje veo sveznajueg mirnog autoriteta, to je, po njegovom miljenju, nain na koji govori naunik. Uzmimo kao
tipian primer analogiju koju povlai izmeu moje kritike
orijentalizma i hipotetikog napada na studije klasine antike, koji bi, kae on, bio prava glupost. Bi, svakako, s tim to su
orijentalizam i helenizam sasvim neuporedivi. Orijentalizam
je pokuaj da se itav svetski region opie kao dekor za kolonijalno osvajanje tog regiona; dok helenizam, naprotiv, ni na
koji nain nije pria o direktnom kolonijalnom osvajanju
Grke u devetnaestom i dvadesetom vekuj pored toga, orijentalizam izraava antipatiju prema islamu, a helenizam, naprmiv, simpatiju prema klasinOj Grkoj.
Uz sve ostalo, sadanji politiki trenutak, sa svojim nebrojenim rasistikim antiarapskim i antimuslimanskim stereotipima (i bez napada na klasinu Grku) omoguava luisu da
i s poruuje anisIorijske i proizvoljne politike tvrdnje u obliku naune argumentacije, a ta je praksa duboko u skladu sa

Pogovor

Orijentalizam

najmanje verodostojnim aspektima staromodnog kolonijali

stikog orijentalizma.} Luisovo delo je, zato, pre deo dananjeg politikog, nego isto intelektualnog okruenja.
Implicirati, kao to on ini, da orijentalizam kao brana
koja se bavi islamom i Arapima predstavlja naunu disciplinu koja se stoga moe uporediti sa klasinom ft1ologijom.
prikladno je taman toliko koliko i uporediti nekog od mnogih izraelskih arabista i orijentalista koji su radili za okupacione vlasti na Zapadnoj Obali i II Gazi sa naunici ma kakvi
su Vilamovie ili Momzen. Na jednoj strani, Luis hoe da rcdukuje islamistiki orijentalizam na status nevine i entuzijastine naune discipline j na drugoj, hoe da predstavi orijentalizam kao isuvie sloenu, raznovrsnu i tehniku disciplinu a da bi postojao u obliku koji bi bilo koji ne-orijentalista (kao to smo ja i mnogi drugi) mogao da kritikuje. Luisova taktika je ovde - da potisne veliki deo istorije. Kao to
ja sugeriem, evropsko zanimanje za islam nije proizalo iz
radoznalosti, nego iz straha od monoteistikog, kulturalno
i vojno vanredno snanog takmaca hrianstva. Kao to su
pokazali mnogobrojni istoriari , najraniji evropski islamisti
bili su srednjovekovni polemiari , koji su pisali da bi otklonili premju od muslimanskih hordi i od otpadnitva. Na
ovaj ili onaj nain , ta kombinacija straha i neprijateljstva zadrala se do danas, kako u naunom tako i unenaunom
gledanju na islam, koji se shvata kao deo sveta - naime,

Orijent - postavljen imaginacijski, geografski i istorijski

protiv Evrope i Zapada.
Najzanimljiviji problemi u vezi s islamistikim ili arabisti
kim orijcmalizmom jesu, najpre, oblici koje su dobili ostaci
srednjovekovnog orijentalizma, koji tako uporno pretrajavaju i, drugo, iS[Qrija i sociologija veza izmedu orijentalizma i
drutava koja su ga proizvela. Pos[Qje, recimo, snane veze izmeu orijentalizma i knjievne imaginacije, kao i izmeu orijentalizma i imperijalne svesti. U mnogim periodima evropske iscorije upadljiv je saobraaj izmeu onoga to su pisali
naunici i specijalisti i onoga [Q su, zatim, o islamu rekli pesnici, romansijeri, politiari i novinari. Uz to - a to je kljuna
taka, kojom Luis odbija da se bavi - postoji upadljiva (mada
nita manje shvadjiva) paralela izmeu uspona moderne ori~
jentalist ike nauke i britanskog, odnosno francuskog zauzimanja velikih istonjakih imperija.
Mada je veza izmeu rutinskog britanskog klasinog obrazovanja i irenja britanske imperije sloenija nego to bi Luis mogao da pretpostavi, u moderno; iS[Qriji filologije ne postoji blistavija paralela izmeu moi i znanja nego li u sluaju
orijentalizma. Veliki deo informacija i znanja o islamu i o Orijentu, koje su kolonijalne sile koristile kako bi opravdale svoj
kolonijalizam proizaao je iz orijenta!istike nauke: nedavno
objavlje na studija niza aU[Qra, Orijentalizam i postkolonijalizam (Orientalism and the Postcolonial Predicament), koju
su priredili Karl A. Brekenrid i Piter Van der Ver, pokazuje,
na os novu obimne dokumentacije, kako je orijentalistiko
znanje korieno u kolonijalno; administraciji June Azije. l
dalje pos[Qji prilino konzistentna razme na izmeu oblasnih
naunika kakvi su orijentalisti i vladinih odeljenja inostranih
poslova. Uz to, mnogi stereotipovi o islamskoj i arapskOj senzualnosti, lenjosti, fatalizmu, surovosti, ponienju i sjaju, koji se mogu nai kod pisaca od Dona Bjukana do V. S. Najpola, takoe su posluili kao pretpostavke na kojima poiva su-

454

, U jednom osobito reitom primeru, Luisovobiaj da pravi

tendenciozne generalizacije stvorio mu je, izgleda, pravne prer
bleme. Prema listovima Liberation ( l . mart 1994) i Guardian (8.
ma.rt 1994), Luis se sada suoava sa prekrajnim i krivinim procesom, koji su u Francuskoj protiv njega pokrenule jermenske
organizacije i organizacije za ljudska prava. Luis je optuen po
istom osnovu koji u Francuskoj inkriminie poricanje da se odigrao nacistiki holokaust; optuba protiv njega glasi da je (u
francuskim novinama) poricao genocid nad Jermenima pod
Olomanskom imperijom.

Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1993.

455

456

Pogovor

Orijentalizam

sedno polje akademskog orijentalizma. Nasuprot tome, raz

mena kJiea izmeu indologije i sinologije na jednoj strani i
opte kulture na drugoj ne cveta II istoj meri, mada se mogu
primetiti odnosi i pozajmice. Niti ima mnogo slinosti izmeu stavova zapadnih eksperata za sinologiju i indologiju i i
njenice da mnogi profesionalni islamisti II Evropi i Sjedinjenim Amerikim Dravama provode ivot prouavajui svoj
predmet, a da pri tom i dalje smatraju da je tu religiju i kulturu nemogue voleti, a jo manje -diviti joj sc.
Rei, kao to to ine Luis i njegovi podraavaoci, da onaj
ko iznosi takve opservacije samo zastupa "neku pomodnu
stvar" nije ba isto to i postaviti pitanje zato su. recimo,
mnogobrojni specijalisti za islam bili, i jo uvek su, rutinski
konsultanti i aktivni saradnici vlada koje se u islamskom sve.
tu bave ekonomskom eksploatacijom, dominacijom ili di
rektnom agresijom, iH zato toliki broj islamista - kao i sam
Luis - spontano oseaju da im je dunost da napadaju moderne arapske ili islamske narode, tvrdei uprkos tome da
lIklasina" islamska kultura moe da bude predmet nezainte
resovanog naunog zanimanja. Pogled na specijaliste za istoriju srednjovekovnog islama, koje Stejt Dipartment alje u
misiju kako bi po lokalnim ambasadama hitro obavili brifing
u vezi sa bezbednosnim interesima Sjedinjenih Drava u Persijskom zalivu ne sugerie spontano nita to bi nalikovalo
ljubavi prema Heladi, koju Luis pripisuje navodno srodnom
polju klasine filologije.
Zato ne iznenauje to polje islamskog i arapskog orijentalizma, uvek spremno da porekne svoje sauesnitvo sa dravnom moi, nije sve do nedavno proizvelo nikakvu unutranju kritiku afilijacija koje sam upravo opisao i to Luis moe
da izgovori neobinu tvrdnju da je kritika orijentalizma "besmislenalt. Ne iznenauje, isto tako, to je - s nekoliko izuzetaka - najvei deo negativne kritike koju je moje delo izazvalo
kod ttspecijalista" bio, kao i Luisova kritika, samo banalni opis
baronije u koju su upali divlji prestupnici. Jedini specijalisti
(ponovo, s malobrojnim izuzecima) koji su pokuali da se

pozabave onim o emu sam ja raspravljao - a to nije samo sadraj orijentalizma, nego i njegovi odnosi, afilijacije, politi
ke tendencije i pogled na svet - bili su sinolozi, indolozi i mlaa generacija naunika koji se bave Srednjim Istokom, generacija prijemiva za nove uticaje kao i za politike argumente
sadrane u kritici orijentalizma. Jedan primer je Bendamin
varc sa Hanrarda, koji je iskoristio priliku da u svome predsednikom govoru pred Asocijacijom za azijske studije 1982.
godine ne samo izrazi neslaganje s delom moje kritike, nego i
da intelektualno pozdravi moje argumente.
Mnogi stariji arabisti i islamisti odgovorili su s ljutitim
gnevom koji kod njih zamenjuje samorefleksijuj mnogi od
njih koriste se reima kakve su "maligni'\ "neasni'" "klevetniki " , kao da je sama kritika in nedopustivog nasilja nad njihovim sakrosanktnim akademskim vlasnitvom. U Luisovom
sluaju, ponuena odbrana je in Oigledne rave namere,
jer je on vie nego veina orijentalista bio strastveni politiki
agitator protiv arapske stvari (i stvari drugih) na mestima kakva su Kongres Sjedinjenih Drava, asopis Commentary i
druga. Pravi odgovor njemu mora zato ukljUiti izvetaj o tome gde on politiki i socioloki staji kad pretenduje da brani
"ast" svog polja, pri emu je, kao to e se dobro videti, ta odbrana velika meavina ideolokih polu istina fonnulisanih tako da navedu na pogrean put nespecijalistike itaoce .
Ukratko, odnos izmeu islamskog i arapskog orijentali.
zrna i moderne evropske kulture moe se prouavati a da se
pri tom ne katalogizira svaki orijentalista koji je ikada iveo,
svaka orijentalistika tradicija, iH svaki spis koji su proizveli
orijentalisti, a onda da se sve to baci II isti dak, kao truli i bezvredni orijentalizam. Ja to, u svakom sluaju, nisam radio. Intelektualno je primitivno rei da je orijentalizam zavera, ili
sugerisati da je "Zapad" zao - i jedno i drugo su neuvene gluposti, koje su se Luis i jedan od njegovih epigona, iraki publicista K. Makija, drznuli da mi pripiu. Na drugoj strani, hipokritski je potiskivati kulturalni, politiki, ideoloki i institucionalni kontekst u kojem ljudi piU, misle i govore o Ori-

457

458

Pogovor

Orijentalizam

jentu, bili oni naunici ili ne. I kao to sam rekao ranije, veoma je vano shvatiti da razlog to se orijenta1izmu protive wliki pametni ne-zapadnjaci lei II tome to je njegov moderni
diskurs ispravno shvaen kao diskurs moi, koji potie iz

kontinuirana iranska Jatva protiv Salmana Rudija. Ali, to

nije cela slika; u preostalom delu ovog eseja elim da govorim o novim trendovima II nauci, kritici i interpretaciji, koji, mada prihvataju osnovne premise moje knjige, idu znatno dalje od njih na nain , koji, kako se meni ini, obogau
je nae oseanje sloenosti istorijskog iskustva.
Nijedan od ovih trendova nije, naravno, nastao ni iz e
ga; a nije ni stekao status potpuno ustanovljenog znanja i
praksi. Svetski kontekst ostaje i dalje zapanjujue uskomean i ideoloki optereen, nestalan, napet, promenljiv, pa
ak i ubilaki. Iako se Sovjetski Savez raspao, a istonoe
vropske zemlje stekle politiku nezavisnost, matrice moi i
dominacije ostaju neprestano na sceni. Globalni jug - o kojem se nekad romantino, pa ak i emocionalno govorilo
kao o Treem svetu - uhvaen je u zamku dugova, izlomljen i iskidao na nekoherentne entitete, optereen pro
blemima Siromatva, bolesti i nerazvijenosti, koji su se po
veali tokom poslednjih desetpetnaest godina. Nestao je
pokret nesvrstanih, nestali su harizmatski voi koji su
preduzeli dekolonizaciju i nezavisnost. Alarmantna shema
etnikih sukoba i lokalnih ratova, koji nisu ogranieni samo na globalni jug, kao to svedoi tragini sluaj Bosanaca, svuda je nanovo iskoila. A u krajevima kakvi su Centralna Amerika, Srednji Istok i Azija dominantna sila i dalje
ostaju Sjedinjene Amerike Drave, dok Evropa kaska iza
njih, nespokojna i jo uvek neujedinjena.
Objanjenja savremene svetske scene i pokuaji da se
ona shvati kulturalno i politiki pojavila su se na upadljivo
dramatian nain. Ve sam pomenuo fundamentalizam. Sekularni ekvivalenti su povratak nacionalizmu i teorije koje
naglaavaju radikalnu distinkciju - pogreno sveukljuuju
u , ini mi se - izmedu razliitih kultura i civilizacija. Ne
davno je, recimo, profesor Samjuel Hantington sa Harvarda
izneo sugestiju - daleko od ubedljive - da je bipolarnost
hladnog rata zamenjena neim to on zove sukobom civilizacija; ta je teza zasnovana na premisi da su zapadna, kon-

epohe kolonijalizma; taj diskurs moi predmet je izvanrednog nedavnog simpozijuma Kolonijalizam i kultura (Cola.

nialismand Culture), iji je urednik Nikolas B. Dirks.5 U tom

tipu diskursa, zasnovanom prvenstveno na pretpostavci da je
islam monolitan i nepromenljiv, pa ga otuda "eksperti" mogu
ldino upotrebljavati za mone domae politike interese, ni
muslimani ni Arapi , niti bilo koji drugi obezljudeni nii narodi ne prepoznaju sebe kao ljudska bia , niti svoje posmatrae
samo kao naunike. Vie od svega, oni II diskursu modernog
orijentalizma i njegovim pandanima u slinim znanjima konstruisanim za domoroce Amerikance i Afrikance vide hrani
nu tendenciju da se porie, potiskuje ili izvitoperuje kulturalni kontekst takvih sistema miljenja, sa ciljem da se ouva privid vlastite naune objektivnosti.

II
No, ja ne bih hteo da sugeriem da su shvatanja kakva
su Luisova, koliko god prisutna bila, jedina koja su se pojavila ili jedina koja su dobila na intenzitetu tokom poslednje
decenije i po. Da, istina je da su od pada Sovjetskog Saveza
neki naunici i novinari u Sjedinjenim Amerikim Dravama ivo nastojali da u orijentalizovanom islamu nau novo
carstvo zla. U skJadu s tim, elektronski i tampani mediji
preplavljeni su poniavajuim stereotipovima koji trpaju u
istu vreu islam i terorizam, ili Arape i nasilje, ili Orijent i
tiraniju. U razliitim delovima Srednjeg i Dalekog Istoka
dolo je, takoe, do povratka nativistikirn religijama i primitivnom nacionalizmu, a posebno sraman aspekt ovoga je
5

Ann Arbar: The Universicy of Michigan Press, 1992.

459

460

461

Pogovor

Orijentalizam

islamska civilizacija, meu jo nekoliko drugih,

bile kao neka vrsta vodootpornih odeljenja, iji su pripad.
nici II krajnjoj liniji pre svega bili zainteresovani da odbiju

Tajmstt od 18. aprila 1993, dakle u publikaciji koja ni na

koji nain nije marginalna, Donson je objavio esej pod na
slovom "Kolonijalizam se vraa - ni za trenutak prerano"
\,Colonialism is Back - And Not a Moment Too Soon"), ija
je glavna ideja da "civilizovane nadje" treba da preuzmu na
sebe da kolonizuju zemlje Treeg sveta, "gde su se sruili
najosnovniji uslovi civilizovanog ivota" i da to uine sluei se sredstv.ima sistema nametnutog tutorstva. Njegov model je eksplicitno devetnaestovekovni kolonijalni model:
Evropljani su, kae on, morali da nametnu politiki pore~
dak kako bi uspeno trgovali.
Donsonov argument ima mnotvo pod povrinskih odjeka u delima amerikih tvoraca politike, medija i, naravno,
same inostrane politike Sjedinjenih Drava, koja je i dalje
intervencionistika na Srednjem Istoku, u Latinskoj Americi
i u Istonoj Evropi, i iskreno misionarska svuda drugde,
posebno s obzirom na politiku prema Rusiji i nekadanjim
sovjetskim republikama. Vano je, medutim, to se otvorila
ozbiljna, mada u velikoj meri neispitana pukotina u javnoj
svesti izmeu starih ideja zapadne hegemonije (iji je deo
bio orijentalizam), na jednoj strani, i novih ideja, koje su se
afirmisale u potinjenim i obespravljenim zajednicama i u
irokim slojevima intelektualaca, pripadnika akademskog
stalea i umetnika, na drugoj. Danas vrlo upadljivo vie nije
sluaj da su manji narodi - nekada kolonizovani, porobljavani, tlaeni - nemi, ili da se ne uzimaju u obzir izuzev ako
su u pitanju stariji mukarci u Evropi i Americi. Dolo je do
tako snane revolucije u svesti ena, manjina i marginalaca
da je ona uticala na glavni tok miljenja ~irom sveta. Mada
sam do izvesne mere bio svestan toga dok sam sedamdesetih godina pisao Orijentalizam, danas Je to toliko dramatino oigledno da zahteva ozbiljnu panju svakoga ko se
akademski ili teorijski bavi prouavanjem kulture.
Moguno je razlikovati dva iroka toka: postkolonijalizam i postmodernizam, s tim to ni jedan, nj drugi u svojoj
upotrebi prefiksa "post" ne sugeriu toliko oseanje preva

fuijanska i

sve osta1e. 6
To je naopak stav, jer je jedna od velikih prednosti mo
derne teorije kulture gotovo univerzalno prihvaeno shva
tanje da su kulture hibridne i heterogene i da su, kao to
sam razlagao II Kulturi i imperijalizmu, kulture i civilizaci
je toliko meuzavisne i meusobno povezane da prkose
svakom unitarnom Ui jednostavno ocrtanom opisu njihove
individualnosti. Kako neko danas moe da govori o tlzapad.
noj civilizaciji" osim kao o fLkciji

koj, koja

obezbeuje

II

ogromnoj meri ideolo

neku vrstu separame superiornosti

jednoj aci vrednosti i ideja, od kojih nijedna nema mnogo

smisla izvan istorije osvajanja, imigracije, putovanja i mea

nja naroda, koja je zapadnim nacijama dala njihov sadanji
meoviti identitet? To je posebno tano za Sjedinjene Diave, koje je danas nemoguno ozbiljno opisati drugaije do
kao ogroman palimpsest razliitih rasa i kultura koje dele
problematinu istoriju osvajanja, eksterminacije i, naravno,
velikih kulturalnih i politikih dostignua. Jedna od impliciranih poruka Orijentalizma bila je da svaki pokuaj da se
kulture i narodi uguraju u odvojene i distinktivne vrste ili
sutine ogoljuje ne samo pogre~na predstavljanja i falsifika
te koji iz toga proizlaze, nego i nain na koji se razumeva
nje udruuje s moi kako bi proizvelo pojmove kakvi su
"Orijent" iH "Zapad".
Ne moe se rei da Hantington, a iza njega svi teoretiari i apologetiari likujue zapadne tradicije, kao to je
Frensis Fukujama, nisu zadrali dobar deo uticaja na javnu
svest. Zaddali su, to nam pokazuje i simptomatian sluaj
PoLa Donsona, nekada intelektualca leviara, a danas retrogradnog socijalnog i politikog polemiara. U Njujork
''The Clash of Civilizations", ForeignAffatrs 71, 3 (Summer
1993),22-49.
6

462

Pogovor

Orijentalizam

zilaenja, koliko - kako je [Q izrazila Ela oat II podsticajnom lanku O postkolonijalizmu - "kontinuitete idiskonci.
nuitete, s tim to taj prefiks stavlja naglasak na nove vidove
i oblike starih kolonijalnih praksi, a ne na njihovo 'prevazilaenje,."7 I postmodernizam i postkolonijalizam pojavili su

da pokau kako zanimanje zapadnih akademskih krugova

za predmete kakvi su multikulturalizam i "postkolonija1stvO" mogu zapravo da budu kulturalno i intelektualno beanje od novih realnosti globalne sHe: "Pou-ebno nam je'\
kae Mijoi, "rigorozno politiko i ekonomsko istraivanje,
pre nego gest pedagoke probitanosti", egzemplifikovan u
"liberalnom samozavaravanju", sadranom u novim oblasti
ma kakve su studije kulture i multikulturalizam (751).
Ali, ak i ako uzmemo ozbiljno takva uputstva (a morali
bismo), u istorijskom lSkustvu postoji solidan osnov da se
danas pojavi interesovanje kako za postmodernizam, tako i
za njegov sasvim razliit pandan, postkolonijalizam. U postmodernizmu postoji, pre svega, daleko vea sklonost evrocentrizmu i znaajan teorijski i estetiki naglasak na lokalnom i kontingentnom, kao i gotovo dekorativna beznaaj
nost istorije, pastia, a pre svega konzumerizma. Najranije
studije o postkolonijalizmu napisali su znaajni mislioci kakvi su Anvar Abdel Malek, Samir Amin i K. L. R. Oeims, i
gotovo sve su se zasnivale na studijama o dominaciji i kontroli, nainjenim sa stanovita bilo dovrene politike nezavisnosti ili nedovrenih oslobodilakih projekata. No, dok
postmodernizam u jednom od svojih najuvenijih pro
gramskih tekstova (iji je autor an-Fransoa liotar) naglaava iezavanje velikih naraCija emancipacije i prosvetitelj
stva, naglasak koji boji veliki broj dela prve generacije postkolonijalnih umetnika i naunika upravo je suprotan: veli
ka naracija nastavlja da postoji, mada su njena implementacija i realizacija u ovom trenutku zaustavljene, osujeene,
izigrane. Kljuna razlika izmeu vanih istorijskih i politi
kih imperativa postkolonijalizma i relativne nepristrasnosti
postmodernizma uslovljava potpuno razliite pristupe i rezultate, mada izvesno preklapanje (recimo, u tehnici "magijskog realizma') medu njima postoji.

se kao srodne teme angamana i istraivanja tokom osamdesetih godina j II mnogim instancama su, reklo bi se, kao
svoje prethodnike uzeli II obzir dela kakvo je Orijentalizam. Ovde je nemogue ulaziti II nepregledne terminoloke rasprave koje se vode oko obeju rei, a od kojih se neke nadugako bave pitanjem treba li, ili ne treba, da sastav-

ni delovi sloenice budu razdvojeni crticom. Vano je ne

govoriti O izolovanim ekscesnim primerima, ili o smenom
argonu, nego locirati one tokove i napore koji, iz perspektive knjige objavljene 1978. godine, kao da godine 1994.
do izvesne mere ukljuuju njenu problematiku.
Veliki deo tekstova o novom politikom i ekonomskom
poretku bavio se onim to je Hari Magdof opisao kao "glo-balizaciju", sistem pomou kojeg mala ftnansijska elita iri
svoju mo preko itave planete, naduvavajui cene roba i
usluga, redistribuirajui bogatstvo iz sektora niih primanja
(obino u ne-zapadnom svetu) ka sektorima viih prima.
nja. 8 Uporedo s tim, kako su otrim reima pisali Masao Mi
joi i Arif Oirlik, pojavio se novi transnacionalni poredak, u
kojem drave vie nemaju granica, rad i prihod su samo u
rukama globalnih menadera, a kolonijalizam se ponovo
javlja u podvrgavanju Juga Severu. 9 I Mijoi i Oirlik nasmje
7

"Notes on the 'Post-Colonial"', Social Texts, 31/32 (1992),

106.
Magdoff, "Globalisation _ To What End?", Socialist Regi.
ster1992: New World Order?, ed. Ralph Milliband and Leo Panitch (New York Monthly Review Press, 1992), 1-32.
9 Miyoshi, "A Borderless World? From Colonialism to Transnationalism and the Decline of the Nation-State", Critica/Inquiry, 19, 4 (Summer 1993), 726-751; Dirlik, "The Postcolonial
8

463

Aura: Third World Criticism in the Age ofGloba1 Capitalism", CriUcalIllquiry, 20, 2 (Winter 1994), 328-356.

464

Pogovor

Mislim da bi bilo pogreno sugerisati da II mnogim od

najboljih postkolonijalnih dela, koja su tako dramatino
poela da se pojavljuju posle 1980, naglasak u velikoj meri
nije leao na lokalnom, regionalnom i kontingentnom : leao je, ali meni izgleda da je II svom optem stavu bio na
najzanimljiviji nain povezan sa nizom univerzalnih interesovanja, od kojih se sva tiu emancipacije, revizionisrikog
stava prema istoriji i kulturi , i iroko rasprostranjene upo(rebe obnovljenih teorijskih modela i stilova. Vodei motiv
bila je konzistentna kritika evrocentrizma i patrijarhata. PO
severnoamerikim i evropskim kampusima studenti i nastavnici su osamdesetih godina priljeno radili na irenju
akademskog fokusa takozvanog osnovnog kolskog programa, kako bi ukljuili tekstove ena, ne-evropskih umetnika
i naunika, i potinjenih. To je praeno vanim promenama u pristupu oblasnim studijama, koje su se dugo nalazile
u rukama klasinih orijentalista i njihovih ekvivalenata. U
antropologiji, politikim naukama, knjievnosti, sociologiji,
a pre svega u istoriji oseali su se efekli dalekosene kritike
izvora, uvoenja teorije inepoeljnosti evrocentristike
perspektive. Moda najbriljantnije revizionistiko delo nije
nastalo u studijama Srednjeg Istoka, nego u indologiji, s
pojavom Prouavanja Potinjenih, grupe znamenitih nau
nika, predvoenih RanaditOm Guhom. Njihov cilj bio je
nita manje nego revolucija u istoriografiji, dok je njihov
neposredni zadatak bio da indijsku istoriju spasu dominacije nadonalistikih elita i da u njoj obnove vanu ulogu
urbanih siromaha i ruralnih masa. Mislim da bi za ovaj prvenstveno akademski rad bilo pogreno rei samo to da se
mogao lako ukljuiti u "transancionalnil1 neokolonijaUzam i
da je bio njegov sauesnik. Treba da zabeleimo i priznamo
to dostignue, upozoravajui na potonje zamke.
Za mene je posebno zanimljivo bilo irenje postkolonijalnih preokupacija na probleme geografije. Na kraju krajeva, Orijentalizam je studija zasnovana na ponovnom promiljanju onoga za ta se vekovima verovalo da je nepre-

Orijentalizam
n1 0 ~U v

465

jaz koji razuvaja IslOk i Zapad. Moj cilj, kao [Q sam

ran ije rekao, nije toliko bio da ponitim samu razliku - jer
ko moe da porekne konstitutivnu ulogu nacionalnih koliko i kulturalnih razlika u odnosima izmeu ljudskih bi a nego da dovedem u pitanje tvrdnju da razlika podrazumeva ne prijateljstvo, sleeni reifikovani niz suprotstavljenih
sutina, i itavo neprijateljsko znanje, izgraeno na tim
srvarima. U Orijenta!tzmu sam traio da na novi nain po
ne da se gleda na razdvajanja i sukobe koji su generacije
podsticali na neprijateljstvo, ratove i imperijalnu kontrolu.
I zaista, jedan od najzanimljivijih razvojnih tokova u postko lo nijalnim studijama bilo je novo itanje kanonskih kulturalnih dela, ne da bi se ubre izruilo na njih, nego da bi
sc ponovno ispitale neke od njihOVih pretpostavki, izlazei
iz gvozdenog zagrljaja neke od verLij;i binarne dijalektike
gospodar-rob. To je svakako bio uporediv efekat izvanredno matovitih romana poput Rudijeve Dece ponoi, proze
K. L. R. Deimsa, poezije Eme Sezera i Dereka Volkota, dela
ija smela formalna dostignua predstavljaju zapravo ponovno usvajanje istorijskog iskustva kolonijalizma, revitalizavanog i transformisanog u novu estetiku zajednike i e
sto transcendentne re-formulacije.
Vidimo to i u delima znaajnih irskih pisaca, koji su
1980. ustanovili kolektiv pod nazivom Poljski Dan (Field
Day) . U predgovoru za izbor njihOVih tekstova kae se o
nJima:
ITi pisci l su verovali da Poljski Dan moe da doprinese, i da e
do prineti, reavanju sadanje krize tako to e proizvesti analize urvrenih miljenja, mitova i stereotipova, koji su postali i
simptom, i uzrok sadanje situacije [izmeu Irske i Severa] .
Propast ustavnih i polirikih aranmana i ponovno izbijanje
nasilja, radi ijeg suzbijanja ili zaustavljanja su ti aranmani i
pravljeni, uinili su da taj zahtev postane urgentniji na Severu
nego u Republici.. . Drutvo je, Stoga, odlu .il o da otpo ne s
objavljivanem publikacija, po inju i serijom pamfleta [pored
impresivne serije pesama ejmasa Hinija, eseja ejmasa Dina,

466

Orijentalizam

Pogovor

drama Brajana Frila i Toma Palinal. II kojima bi bila ispitivana

priroda irskog problema, tO bi imalo za rezultat uspcnije suoavanje S tim problemom nego do sada. 10
Ideja o ponovnom promiljanju i ponovnom formulisa-

nju istorijskih iskustava, koja su jednom bila zasnovana na

geografskom razdvajanju naroda i kultura lei II sreditu i
tave poplave akademskih i kritikih dela. Moguno je nai
jc, da pomenem samo tri autora, kod Amijela Alkalaja, II
delu Prema Arapima ; JevrejiIna: po/lovno pravljenje levantinske kulture (After Arahs and jews: Remaking LevantIne Culturel, kod Pola Gilroja, u delu Crni Atlantik: modernost i dvostruka svest (Tbe Black Atlantic Modernity

and Double-Conscious-ness) i kod Mojre Fergason, II delu

Potinjene drugima: britanske ene pisci i kolonijalno
mpstvo, 1670-1834 (Subject to tbe Otbers, Britisb Women
Writers and Colonial Slavery, 1670-1834)"_ U tim delima
nanovo su ispitani domeni za koje se nekad verovalo da
eks kluzivno podrazumevaju samo jedan narod, pol, rasu iJi
klasu i pokazano je da su oni ukljuivali i druge. Dugo
predstavljan kao bojno polje Arapa i Jevreja, LeV3nt se II AJ
kalajevoj knjizi javlja kao mediteranska kultura zajednika i
jednom , i drugom narou j sude i po Gilroju, slian proces
alterira, zapravo udvostruuje, nau percepciju Atlantskog
okeana, o kojem se do sada mislilo kao o naelno evrop
skom prolazu. A u ponovnom ispitivanju neprijateljskih od
nosa izmedu engleskih vlas nika robova i afrikih robova,
Fergasanova doputa da doe do izraaja sloenij a shema
podele izmedu belih ena i belih mukaraca, s novim re
dukcijama i dislokacijama koje iz toga proizlaze u Africi.
Mogao bih da nastavim da niem primere. No , zaklju i
u kratko , tako to u rei da - iako jo uvek postoje ani(Londo n: Hutchinson, 1985). str. viiviii.
II Alcalay (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1993);
Gilroy (Cambridge: Harvard Un iversity Press, 1993); Ferguson
(London: Routledge, 1992l_

467

moziteu I nejednakosti, iz ko jih je m oje zanimanje za o rijentalizam kao politiki i kulturalni fenomen i prOiZai? danas je barem o pte prihvae n o da o ni ne predstavljajU
veni poredak nego isto rijsko iskustvo, ij i kraj ili bar d e limino ukidanje moe da se od igra vrlo brzo. Osvr u i sc
unatrag na to, sa distance koju prua petnaest intenzivnih
godina i raspoloivost masivnih novih i~terpretat.ivnih . i
akademskih poduhvata koji [reba da umanJc efekte Lffipertja!istikih okova na misao i ljudske odnose, Orijentalizam.
je bar imao zaslugu da se javno ukljui u borbu koja sc, naravno, podjednako nastavlja na Istoku i na Zapadu .
E. v. S.
Njujo rk
Mart 1994_

la Ireland'sFieldDay

Indeks
Abrams, M. H. (Abrams,M. H.), 154

64-66, 69. 106, 126, 130-131, 143,

Ahmed, eik (Ahmed Sheikh), 219
296,324,333, 390,406, 421-422 , 445
Adanson, Miel0>danson, Michel), 157 Balzak, Onore de (Balzac, Honore de) ,
Ajhom, Johan Gotfrid (Eichhorn, J" 24, 177, 189, 1%
Bares, Moris (Barres, Maurice), 135 ,
hann GOnfriL'Cl), 30
325-326
A1roj, Karl (AJroy, Gil Cari), 408409
Aher, Robert (Alter, Robert), 407

Bart, Rolan (Barthes, Roland), 363,

410
Barton, se. Riard (Bunon, Si. RiAmin, S:unir,463
AnketilDipcrol\ AbrahamHijadnt ~ chard)), 32, 38, 72, 120, 135, 139,
quctil-Duperron, Abraham-Hyadm- 215-216, 229,232,239, 258, 261 , 263hc) , 36, 71, 104-106, 108, 157, 165, 267, 282,297,313,326, 379, 446,450
Balar, Gaston (Bachelard, Gaston),
214, 335
77
Ar.tbi, Ahmed, 50, 53
Beda (Bede), 86, 98
ArlJcri,A. O. (ArlJcrry,A.j.), 107
Begen, Albe. (Beguin, Albert), 136
ArenI, Hana (Arendt, Hannah). 320
Beke., Karl Hajnrih (Becke!'", Carl
Ariosta, Lodoviko (Ariosto, lodovico),
Heinrich) , 32, 141,279,280, 393
88
Bekan, Rade. (Bacon, Rogc.) , 98
Aristotel, 95

Ahiser, Luj (Althusser, Louis), 28

Bekford, Vilijam (Beckford, Wtlliam),

AmaJdes, Roe (ArnaJdes, Roger), 353

36,138,160
Arnold, Metju (Arnold, Matthew), 26,
Bel, Gertruda (Bell, Gertrude) , 266,

199, 303,

298,300,305,307, 313,31<>317,326,

Arnold, Tomas (Arnold, Thomas), 299 Benjamin, Valle. (Benjamin, Walte.) ,

A...ad, Tomas 0'1:. (Assad, Thomas J.), 24,72

263-264

Bentam, Deremi (Bentham,]eremy) ,

Auerbah, Etih (Auerbach, Erich), 342- 287
346, 348
Berge., Moro (Berge., Morroc), 381Averocs (Averroes), 9S-%
384,412,414
Avicena (Avicenna), 95-96
8ergson, Arni (Bergson, Henri), 46,
Bajroo, lTlord Gordon, lord (fly-ron, 353
George Gordon, Lord), 36, 46, 135, Be.k, Edmund (Burke, Edmund), 106
138, 160,227, 260
Berie, ak (Berque,]acques), 253, 358,
Balaru, Pjer Simon (Ballanche, Pierre 434
Simo n, ZOO
Be.lin, se. Isaija (Berlin, Sir Isaiah), 96
Ga1fur, Artur Deims, lord (Balfom, 8eman, grof Anri (Bertr.tnd, Comle
Arthurjamcs, Lord) , 45-52 , 54, 56-58, Henri Gratien) , 111

470

Indeks

Bifon, grof Or-Luj lek1crk de (Buf Bunur, Gabrijel (Bounoure, Gabriel),

fon , Comte Georges-Louis Lederc 353

de), 118, 161
Burkhartod planine Sion (Durehard of
Bimuf, Een (Bumouf. Eugene), 133-

134
Biror,Miel (Bulor, MicheJ),247

MounrSyon). 98
Burld\an, Jakob (Bun:khanJ~ Jakob),

129,218,278

Bjukan, Don (Buchan, John), 333, Cezar,Julije (Caesar,)uUus), 115, 116,

455
397

61am, Vil!rid S. (Blunt, Wl1frid Sea Omski , Noam (Chomsky, Noam), 21

wen),263,316
aser, D-iem (Ch.ucer, Geoffrey) , 46
Blumenbah. Johan Fridrih (Blumenu, Samjuel (Ch<."W, Samuel), 83
bach ,}ohann Friedrich). 162
Dampije, Yilijam (Da.mpier, William),
Bode,Anri (Baudet, Henri), 102

8odlcr, ari (Baudelaire, Charles), 244 157

Bop, Franc (Ilopp, Franz), 31, 133, Dame, 11, 9496, 98-99,130, 166,240,

155, 180, 184, 189, 309

Bordo, Anri (Bordeaux, Henri) , 230
Borhes, Horhe Luis (Borges.Jorge, Lu-

is), 353
Bomijc, vikont Anri de (Bomier, Vi-

comle Henride), 122

281,-282,329

Darvin, arls (Dmwin, Charles), 303,

310
Dasije. Ozd (Dacicr, Joseph), 167,

170-171
auti, arts Mantegju (Doug.hry,
Charles Montagu) , 135, 232, 263,

Braken, Hari (Brncken, Harry) , 25

Braun, Edvard Grenvii (Brown, Ed- 297,313,316
ward Granville), 299
Delakroa, Efen (Dcl:l.croix, FerdinandBrauning. Robert (Browing, Robert), VictorEu~ne), 160
31
Deping, Gijom (Dcpping, Guillaume).
Brekcnrid, Karl A. (Breckenridge), 291
455
Destjt de Trasi, grof Anloan-Luj-Klcx:l
Breman, Edman (Bremond, Ed- (Desrua de Tracy, Com (eAntoine-~
mond) . 300
uis-CJaude),154
Brinetjer, Vensan de Pol-Man-Ferni- Didro, Deni (Diderot, Denis), 161
nan (Brunetiere, Vincent de Paul-Ma- Diman, Rafael (du Mans, Raphael), 9 1
ric-Ferdinand),341
Din, Cjmas (Deane. Seamus), 467
Brino, an (Bruneau,)ean), 244-245
Brojji, Ahil.ari-Leons-Viktor, vojvoda Dirkem, Emil (Durkheirn, Emile), 344,
dc (Broglie, AchiUe-CharlesLOO-nce

353

Dirks, Nikolas B. (Dirks, Nicholas B.),

Vic(or,Ducde),l68,171
Brose, Sari de (Brosscs, CJarles de) , 458

157

Dirlik, Arif, 464465

Buganvil, Luj Antoan de (Bouganville, DizraeU, Bcndamin (Disraeli, Benjamin), 14, 32, 62, 135, 138-139,2 15,
LouisAntoinede), 157

226, 229230,260, 290

Orijentalizam

471

(Oon:1(o, Eugenio) , Fi1bi, Ilari St. IJmn Bridis (Philby,

Harry St. John Bridges) , 266, 298,
193
Dozi, Rajnhart (Oozy. Reinhart), 134, 313, 316, 326
Flaber (l-'auben), 15, 18, 22,27,38,
206
62,74, 120, 128,135,139140, 152
Drajden, [>";.on (Drydcn,)ohn) ,46
157,165, 196, 215216, 229230, 239
Duga, Gis(av (Dugal, GUSIave), 191
240,243245 , 249258, 260-262,267
Dumer, Pol (DouOler, Paul), 300
IJl..abani, Abda1-lWunan aj. Qabarti, 268,276, 278-297,308,325,385,396,

J)Ona(o,

Euenio

410.445446

Abd:tlRahman :tl.), 445

O-icims, K L R. Qames,

c. L

R.) , 463, For, Eli (Faure, Elie), 336

Forije! (Fau rid), 200

Dib, ser liamilton A. R. (Gibb, Sir Ila Forster, E. M . (Forster, E. M .), 135,
millon A. R.) , 22, 75, 138, 142-146, 324,329
327328, 340-341 ,348-354,364377, Franklin, Bcndamin (Franklin, Benja
min), l06
~392
Franklin-Bujon, Henri (FranklinBouIJi;onson, Pol Qohnsoll, Paul), 460
Ownson, Scmjuel Qohnson, Samuel) , illon, Henry), 300
Frejzcr, scr IJicims IJi'..ord (Frazer, Sir
106, 161.162
lJioum, scr Vilijam Qones, Sir WiUi )amesGeo~e) . L99
am), 18,3 1,36,71, 103, 106-108, 132, FriI, Brajan (Fri1l, Brian) , 467
157, 165,184,214,229
Fuko, Sari dc (Foucauld, Charles dc),
11, 26, 36-38, 128, 161 , 176, 183, 255,
Eban,Aba (Eban,Abba), 358
Eliot, D-iord (Eliot, George) , 26, 31 353
32. 135, 228-229, 261,263,287,309 Galan, Anloan (Galland, AntOine), 89
91
Eliot, T . S. (Eliol, T. S.), 335
Gardc, Luj (Gardet, Louis), 405
Enr.:ja Silvije, vidi Pije If, papa, H6
Engels, Fridrih (Engels, Friedrich), 132 Gamije, Fransis (Gamier, Francis),
Erbelo, Bartelemi d . (Herbelot de M(? 291
lainville, Barthlemy d,), 88-93, 98, Gere, K.liford (GeertZ, Clifford) , 435
102.103,130, 166, 281 , 376
Gete, Johan YoJfgang fon (Goethe, J(?
hann Wolfgang von) , 32, 36,72, 74,
Erpenije (Erpcnius) , 71, 90
135136, 160, 196, 210, 212213, 215,
Ecambcr (Erchembert) , 83

465

Eshil (Acschylus) , 11,35, 78, 80, 323

227, 341

Giberod Noana (Guibert ofNogent) ,

Euripid (Euripides) , 79-80
Fendon, Ernest Frnnsoa (Fnelon, 98
Franc;oise de Salignac de la MOlhe) , Gibon, I-::dv-J.rd (Gibbon, Edward), 78,

83, 101.158, 163

Fergason, Mojm (Ferguson, Moira), Gilroj, Pol (G ilroy, Paul) , 466

468
Gizo, Fransoa-Pjcr-Gijom (Guizot,
Franc;0is-Pierre-Gui1laumc) , 2oo
Fik, Johan V. (Fuck, Johann), 29

472

Indeks

Gliden, Harold V. (Glidden, Harold

W.),67,6B,4Q8
Gobino, Ozef-Anur, grof de (Gobineau, joseph-Anhur, Comte de), 18,
134, 204-205,276,303
Goldcier, Ignac (Goldziher, Ignaz),32,
142,280
Goldsmit, Oliver (Goldsmith. Oliver),
157
Golijus,}akob (Goliu5,]acobus), 90
Gordon, Dt!jvid (Gordon, David) , 3%

Gorje, Teofil (Gauticr,

135-137, 244

Thophile),

Grami, Amonio (Gramsci, Antonio) ,

16, 21 , 26, 4M1

Grejvs, Monimer (Graves, Mortimer),
391
Grejvs, Robert (Graves, Robert), 323
Grim,Jakob (Grimm, Jakob), 133
Grunebaum, Gust3v{on (Grunebaum.
GUStave von) , 393-396, 404
Gruse, Rene (Grousscc, Rene), 81
Gundolf, Fridrih (Gundolf, Friedrich),
342
HaflZ, 227
Hajzenbecg, Vemer(l-Ieisenberg, Wernec),355
Halad, Mansur-aI (1-lallaj, Mansur aI_),
141,327,351,353,356-357,361
Halpern, Manin:d (Halpern Manfred),412
'
Hamadi Sanija (Hamady Sania) 411415
'
l-laman, Johan Georg (Hamann, Johann Georg), 159
Harin, Abu Muhamed al-Kasim (Harin,
AbuMuhameral-Qasim),170
Harun aj-raid (Harun al-Rashid), 402
Ham, tar1s Qlarvey, Charles), 310
Hej, Denis (Hay, Denys), 16

Hejstinw>. Voren (Hastings, Warren),

106
Herder,Johan Gotfrid {on (Herder,)ohann Gottfried von) , 30, 133, 159,
179,183, 181>187,201,212
Herodot (HerodOlus), 81 , 123. 237
Hini, &jmus (Heany. Seamus), 465
Hiti, Filip (Hini, Philip), 392
Hogart, Dej,,;d D-mro (Hog;uth, Da,,;d George) , 266, 298, 313, 316-317,
326
Holr, P. M., 142,402,
Homer, 22, 34, 115-116
Homi Baba (Homi Babha), 450
Humboh, baron Aleksandar fon
(Humboldt, Baron Alexander von) ,
181
Humbalt, baron VilheJm fon (Humboldt, Baron Wilhelm von), 134, 180
Hurgronje, S. Snouk (Hurgronje, C.
Soouck), 280, 339-341,349
Husein, Taa (Hussein, Tasha), 43 J
Huscrl, Edmund (Husscrl. Edmund) ,
393
Ibn-Kaldun (lbn-Khaldun), 207
Igo, Viktoc (Hugo, Victor), ll , 36, 72,
74.113,135,137,215,227,344
jejts, Vilijam Batler(Yeats, William Butler), 149,306-307, 335
Jovan od Segovije Oohn of Sego";.),
86,163
JovanPrezvirer,88
Kabanis, Pjer-ao-Or (Cabanis, Pierre-jean-Georges) , ~54
Kabe,Etjen (Cabet, Etienne), 154
Kaduri, Madid (Khadduri, Majid), 67
Ka1jostro, grof Alesandro di (Cagliostro, CoumAlessandrodi), 120
Kami,A1bec (Camus, Albert), 417
Kant, Imanuel (Kant, Immanuel), 161162, 179

Orijentalizam
KarIaji, Tomas (Carlyle, Thomas) , 26,
130, 207-208,303
Kanon, D-.lon:l Natanijcl, lord (Curzon , George Nathaniel, Lord), 285288, 306
}{arZOn, Robert (Curmn, Robert), 264
Kasirec, Ernst (Cassircr, Ernst), 201
Kast, Robert Nidam (Cust, Robert Needham) , 347-348
KataJago, D-mzef (CataJago, Joseph) ,
23 1
Katnner, Etjen-Mark (Qu:ltrem~re, Etie nne-Marc), 188, 231
JGcner,
Horacio Herbert, lord
(JGtchener, Horatio Herbert, Lord) ,
3 17
Kid , Bendamin (Kidd, Benjamin) ,
3 10
Kine, Edgar (Quinet, Edgn.r) , 60, 108,
153, 181>187,201, 244,359,
Kinglejk, Alek.~andarVilijam (Kinglake,

Alexander William), 215, 229, 261,

262
IGpling, Radjard (KipIing, Rudy:t.rd),
64, 299, 301-303,305
Kiman, V.G_ (Kit':man, V. G .) , 74
Kirol, valentin (Chiml, Valentine) ,
335-336
Kisinder, Henri A (Kissinbocr, Henry
A.), 65-67, 398
Kivije, baron Or..i:-Lcopold-KretjenFrederik-Dagober (Cuvier, Baron Georges-L.eopold-Chretien-Frdenc-Da

golJen), 24, 168, 193-194, 196,200,

209, 276
Kjerkegor, Seren (Kierkegaard, so.
ren),355
K1emlOn-Gano, Sari (Clermom-Ganneau, Charles), 231
Klo , Antoan-Banelemi (Clat, AntoineBarthlemy ,.elat Beyl) , 252

473

Klodcl, Pol (Claudel, Paul), 335 , 353

Kole, Lujza (Colet, Louise), 253
Kolrid, Semjuel Tejlor (Coleridge, s., mueITayJor),31185
Kolumbo, Krisrofer (Columbus, Christopher) ,81
Kondorsc, markiz de (Condorttt, Marquisde),200
Konfutije (Confucius) , 96
Komad, Dozcf (Conrad, Joseph),
253,269
Konsun, Benamen (Constant, Benja
min) , 185
Kont, Ogist (Comte, Auguste) , 154155
Kosen de Perseval, Arman-Pjer (Caussin de i>crcevai, Acmand-Pierre), 200,
207-208,308, 327
Koulbruk, Henri Tomas (Colebrooke,
HenryTIlomas) , 108
Kreber,A. L (Kroeber,A. L.) , 395
Kresati, Gmf de (Cressaty, Comle de),
300
Kromer, Evelin Benng, Lord (Cmmer,
E""lyn Sanng, Lord), 50-58, 62, 64 ,
66, 69, 130-131, 143, 206, 234, 283285,304,324, 445
Krozije, Dion B_ (Crozier, john B.),
310
Kserks I (Xerxes I), 78, 80
Kutuk Hanem (Kuchuk Hanem) , 15,
252-256, 278
Kuk, D-ieims (Cook, james, 251
Kuk, Tomas (Cook, Thomas),12Q.-J21
Kurcijus, Ernst Robert (Cunius, Ernst
Robert), 342 , 344, 346, 348
Kumo, Antoan-Avgustin (Coumot, AntoineAugustin) , 154
Kuzen, Viktor (Cousin, Victo r), 154 ,
181

474

Indeks

La Ronsije Le NUri, baron Kami; de (La Leroa-Bolije,

Ranciere Le Noury, Baron Camille Paul),293

de),292
lajal, ser Alfred (LraU, Sir Alfred
Comm), 54,66, 206
Lajal, ser arts O'E.cjms (lyall, Sir Chatles)ames),299
Lajard, Ostin (Layard, Austen). 263
Lajbnic, baron Gotfrid Vilhclm (Leibni IZ, Baron Gottfricd Wilhelm von).
168-169
LakOSt. IV (LaCOS1C, Yves), 357
l:unartin. Alfons dc (lamaninc, Air;
honsede), 32, 38, 110, 120, 135, 151152,23 1,239-243,245,259,261-262,
289,308,325,379
Lamene, Felisile-Robert de (l.ammenais, FeHdte-Robcrtde), 154
Larui, Abdulah (laroui, AbduUah),
394-396
Lasvcl, Harold (lasswclJ, Harold) , 146,
387-388
Le Don, Gistav (Le Bon, Gustave), 277
Lc Maskrijer, Opat (lc M:tSCrier, Abb) , 1\4

Le StrolO. Gi (le Strangt::, Guy), 299

LL-g.rcn, Od (Legr.lin, Georges), 231

Lejn, E. V. (lane, Edward William) , 17,
27,31-32,38,72,120,135,165,215229,232,234,236,238-239,243,245246,248-249,252-253, 255,258, 261 ,
263,267, 276-2n, 282, 296-297, 299,
308,311-213,318-319, 322,326,365,
376,379,445446
Lekonr, Kazimir (Leconte, Casimir),
123
Leopardi, grof akomo (Leopardi,

ConreGiacomo), l 77
Lcpik, Ludovik (!.epic, Ludovie);, 231
Lemer, Danijel (Lemer, Daniel),414

Orijenta/Izam
Po )

(Leroy1k',lUlieu,

Lescps, Ferdinand-Marie de (lcsscps,

Ferdinand-Marie de) , 120, 121, 123,
126, 129, 130,202
Leseps, Mat je de (l.esseps, Mamicu
de),121
Levi, Silvejn (lbi, Sylvain), 75 , 33().
332,350-352
Levin, Ilan (levin, l larry) , 250
U:vi-Srros, K10d (Levy-StrauSS, Claude),75, 393
lJkurg(lJcurgus),115
line, Karl (linnaeus, Caralos), 161162
iJotar, 7..an-Fransoa (Lyotard, jeanFranc;ois) ,463
tok, Don (Locke, john), 25
lorensT. E. (Wiwrence, T. E},135, 232,
240,264,266,298- 300, 305-7, 313,
316-317,320-329, 359,368, 377,424
Loti, Pjer (Loti, Pierre), 335
Lou t, Robert (Lowth, Robert), 30
Lugard, Frederik (Lugard, Frederick
Dealtry), 285
LuLo;, Bernard (Lewis, Bernard) , 142,
145,418-425,427,446,452457
Luj Filip (Louis-Philippe), 389
Luka, eni (Lukacs, Geo.-g), 344
Luter, Martin (Luther, Martin), 86, 98
MajkI, Carls P. (Michel, P. Charlcs},31O
Makdonald, Dankan Blek (Macd<>
nald, Duncan Black) , 143-144, 280281,328-329,36-7-369,371,375
Makija, K (MaJci".), 457
Makoli , Tomas Babington (Macaulay,
Thomas Babington) , 26, 208, 265
Malanne, Stefan (MaJIanne, Stephane),355
Malek, Anvar Abdel (Malek, Anwar Al>
del), 125, 132, 142, 147,432,434,463

475

Mil, O-lcims (MiU ,James),287

Malro, Anfrc (MaI.-aux, Andre) , 329
Mandevil, ser o-i.on (Mandeville, Sir Mil, IJ.i;on Stjuart (Mili, John Stuart),
303
John), 46, 82
Miler, Fridrih Maks (Mi.iller, Friedrich
Manhajm, Karl (Mannheim, KarI),344
Margoliut, Dejvid &mjuel (Margo lio. M",), 32, 327,335
Milner, Alfred (Milner, Alfred , l " Viurh, David Samuel), 299
Marijet, Ogist-Eduar (Manette. Augu- scoum Milner), 46
MillOn, Don (Mihon,John},88
ste-Edouard) ,23 1
Marlnji, Fransoa Oinji dc (Marigny, Mile, il (Michelet, Jules), 100, 129,
154, 181,186-187,20 1
Frallc;oisAugicrde),l()l)
Maritcn, ak. i Raisa (Maritain,Jacques Mjuie, scr Vilijam (Mu ir, Sir William),
134, 206, 299
and Raissa) , 353
Marko Aurelije (Marcus Aurel ius),200 Mocart, Volfgang Amadeus (Mozart,
M.,ks, Karl (Marx, K:trl), 11,26,28,35, Wolfg;mg Amadeus), 160
46,132,1 39,209, 211-214, 276, 308, Mo l, il (Mohl,)ulcs), 72-73, 378
Mom, Somerset V. (Maugham , W . s0388,432,444,449
merset) ,258
Markus,Stivcn (Marcus, Steven), 18
Marlou , IJ.i;on (Marlowe, John), 121 , Momzen, Teodor (Mommsen, Theo.
dor),454
289
Marlo u , Krisrofer (Marlowe, Christop- Momeskje (Montesqujeu, Baron de la
Oredeerde), 162, 179
her) ,88
Moras, ari (Morazl:, Charles), 153
Masao Mijoi (Miyoshi) , 464
Masinjon, Luj (Massignon, Louis), 141 , Morije, IJieims Justinijan (Moricr, Ja280-281 , 300, 327, 342, 348-361 , mcsjustinian} ,261
363.365,369,371,376-3 n, 386, 392, MOI7J!, Scmjuel F. (Morse, Samuel F.),
389
450
Mos, Marsel (Mauss, Marcel) , 353
Masis, Anri (Massis, Henry) 332
Muhamed (Moh:unmc.."<i), 83-85, 87,
Mason-Ursel (Masson-Oursel), 281
Maspero, ser Gaston (Maspero, Sir Ga- 90-91,92-93,95,96,98,99,102,106,
113,139, 163, 113, 141 , 163,206-208,
ston) ,231
Mclvil, Herman (Melville, Hcnnan), 233, 280, 314-315, 339, 347,356,
372,381,401
260,385
MeterIink. Moris (Maererlinck, Mauri- Munjijeri, Leon (Mugnicry, Leon), 4 15
Musa.lam, Basim (Musallam, Basim) ,
ce),332
Me(ernih, kne-ot Klemens lotar Vencel 446,447,449
(Metternich, Prince Clemens lomar Najpoi, V. S. (Naipaul), 455
Nandi, A~iz (Nandy, Ashis) , 450
Wenzel),389
Metiicki, Domti (Met1itl.ki, Doromec), Napoleon I, 30, 36, 61, 73, 104, lQ8..
114, 116-121 ,128-130, 160, 165, 167,
29
Mihaelis, Johan David (Michaelis, Jo. 170-171,185, 190, 214,228-231 ,290,
442443
hann David) , 30

476

Indeks

Napoleon Ill, 388

Naser, Gamal AJx1el (Nasser, Gama1
Abdel),125
Nt:ldeke, Teodor (N6Ideke, 'fbeodor).
32,279
Neoval, e .... de (Neoval, Grard de) ,
9, lB , 32, 3B, 62, 74, 135-137, 139,
216, 229, 230-231 , 239-240,243-249,
258-259,261,276,323, 325,451
Nie, Fridrih Vllhelm (Niet7.sche, Friedrich Wilhelm), 177-178, 272273
Nikola Kuzanski (N icholas o( Cusa), B6
Nikolson, Rejnold AJe;n (Nicholson,
ReynoldAlleyne),299
Noks, Robert (Knox, Robert), 276
Novalis, (Novalis) 155
Nuti, Hasan aJ- (Nouty, Hass::m alo),
231
Njumen, D-Lon Henri (Newman, John
Henry, C=Hnal), 26, 303
Q 'Brajcn, Konar Kruz (O'Brien, eo.
norCruise) , 417
O'Henlon, Rozalind (O'Hanjen RosaIind),452
Okli, Sajman (Ockley, Simon). 89, 103
Olive, Antoan Fahr dc (Oliver, Antoine
Fabrcd') , 1l9
larl ' 102, 151,233
ven, Ihl( lcr (Owen, Roger), 434
o: \llOI01 , Antoan-Frederik (Oanam,
Antoine-Frederic) , 200
Orvel, o-lord (OrweJ l, George), 334335
Pa1grejv, Vilijam Giford (Palgra\-"e, WUliam Gifford), 266
Palmer, Edvard Henri (Palmer, Edw.u'dHenry),134, 266,298
Panikar, K M . (panikkar, K M), 14
Paracclzus (ParaceIsus, Philippus AureoJus). 32

Pa"", Rafael (Pa"", Raphael), 409410,

4 14415
Paund,fur.ra (pound, Ezra), 335
Pcter.o. Karl (Peters, Carl), 276
Pije tl, papa(Piusll, Pope), 86
Pikering, Don (Pickering.John), 389
Piko, Or (Pico~ Georges), 295
Piklal, Marmadjuk (Pickthall, Mannaduke William), 334
Piranezi, anbatista (Piranesi, Giambattista),I60
Piren,Anri (Pirenne, Henri), 97-98
Pit, Vilijam (Pitt, William). 106
Pitagora(Pythagoras), 115, 116
Platon (plato), 95-96,115-116
Plinije, (Pliny),347
Polin, Tom (Paulin, Tom), 466
Pokok, Edvard (Pockoke, Edward), 90
Polk, Vilijam (Polk, William), 364-365
Polo, Marko (polo, Marco), 82
Poljakov. Leon (Poliakov, Leon) , 134
Postel, Gijom (POStel, GuWaume) , 71,

90
Poup, Aleksandar (pope, Alexander),
46,63
Prac, Mario (praz, Mario), 244
Praka!, Gajan (Prakash, Gayan), 452
Prido, Hamfri (Prideaux, Humphrey),
99
Prudon, Pjer Ozef (Proudhon, Pierre
Joseph) , 154
Prust, Marsel (ProUSt, Marcel), 199,
388
Pusen, Nikola (poussin, Nicolas), 240
Rafael (Raphael), 96
Ranke, Leopold fon (Ranke, Leopold
von), 129,278,404
Haskin, 0-1.on (Ruskin, o-1.on) , 26, 303
Raswn, MajkJ (Rusrum, Michael) , 446-

Rejmon, Andre (Raymond), 452

Orijentalizam
Rcjno, ozl'(Rcinaud,Joseph) , 167
Re miz.'\, an-Pjer-Abel (Remuzat,JeanPie rre-AbeI), 134
Re nan, Ernest, 15, 18, 27,38, 56, 61,
120 , 134, 142-143, 165,167,175-183,
185-195, 198-202, 204,200, 212-214,
228, 231,245, 252,261,267, 276-277,
282 , 296, 303, 308-309, 3 12-313,324 ,
327, 348, 353, 355, 362, 368, 376,
379, 383, 392,400, 445
Riar<is , A. A. (Richalds, A. A.) , 337-33B
Riar<is, v . V. (Richanls, V. W.), 305
Robertson, O. M. (Robertson, j. M.) ,
46
Rodinson, Maksim (Rodinson, Maxime) , 345, 352, 435
Ros, E. D. (Ros.'i, E. D.), 299
Ruso, an-:l.ak (Rousseau, Jean-Jat. qucs) , 162, 169, lB7, 201 , 241
Sadern, RV. (Southern, RW.), 78, B687
Said, Edvanl V. (Said, Edw.u'd W.), 449
Sajks, ser Mark (Sykes, Sir Mark), 295,
300, 316
Saladin,95-96,137-138
Salisburi, Lord, 59
Sasi, Antoan-Isak, baron Silvester (Sacy, Antoine-Isaac, Caron Silvcstre),
30, 32,38, 114, 133, 165, 167-176,
185, 188, 194, 200-201 , 203-204, 206207, 213-214, 225,228,239,245,261 ,
267, 276,297, 327,376-377
Segalen, Viktor (5egaJen, Victor) , 335,
451
Seji, Donl (Sale, Geotge), 89,159
Semcring, Semjuel Tomas fon (Sacmmemng, Samuel Thomas von) , 162
Senar, Emil (Senart, Emile), 332
Sen-Simon, grof de (Saint-Simo n,
Comtede), 154

477

Scrvantes Saavedra, Migd de (CcrvantcsSavedra, Miguelde) ,88, 126

Sc-.ter, Eme (Cesare, Aime), 465
Simar, Teofil (Simar, TIu!ophile) , 192
Skot, ser Valter (Scou, Sir Walter), 62,
84, 135, 137-138, 215,229, 260
Smit, Vdijam Robenson (Smith, William Robertson), 312-315, 317, 358,

368
Solon, 115, 116
Sosir, Leopold de (Saussure, Lc.!opold
de),276
Stc:nda1 (Stendha1), 232
Stenhoup, lcdi Hester Lusi (Stcnhopc,
Lady Ilester luCY) , 240 , 326
Stivens, Yow (Steveru, Wa1Iace) , 14
Stor.o, Ronald (Stom, Ronald) , 3 16,
326
Stouks, Erik (Stokes, Eric) , 287
Svinbcm, A1gernon ar1s (Swinbum,
A1gemonCharles) , 244
ampo!ion, an-Fransoo (Cham.pollion. Jean-Fran~ois) , 31,164
arl.Ru, F.j. (Charles-Roux, F.j.),119
atobrijan, Fransoa-Rene, vikont d c
(Chateaubriand, Franc;ois-Rene, Vicomte de). 9 , 32, 110, 120, 135-1 36,
155,184,229,231-237, 238,241 , 245 ,
261 , 446
&kspir, Yilijam (Shakespeare, William), 46, 88
eling, Fridrih Yilhelm Jozef fon
(Schelling, Friedrich Wilhelm Joseph
von), 201 , 205
Siegel, Fridrih (Schlegel, Friedrich),
72,133,155
Soot, Ela (Shohat), 462

Sopenhauer, Artur (Schopenhauer.

Arthur), 156
SpengIer, Osvald (SpengIer, Oswald),
279

478

Indeks

Subi, E. (Shouby, E.), 426

Vancma, Lodoviko di (Varthema, LoSvab, Rejmon (Schwab, Raymond), 31, dovicodi},82
71, 104, 155, 186,335
Varoootis, P. m. (Vatoootis, P.).), 416varc, Bendamin (Schwanz, Benja- 418
min),457
Veber, Maks (Weber, Max),344
Taa-nen, Barbara (ruchman, Barbara)
379
' Vejli, Artur (Waley, An.hur), 335
Trujemn-Pengor, arIMoris dc (ralle- Velhauzen, Julius (Well hausen,Julius),
279
yrand,Prigord , Charles-Maurice dc),
Vesdejk, D-lon (Wc:nb.kc,John),276
109
Taso, Torkvata ( rasso, To rquato) 88 Viko, ovani Batista (Vim, GiOV:1nni
241
'
Battista), 39, 74, 158-159, 163, 187,
201,440
Templ, arls (Temple, Charles), 276
Tirga, An-Roberak (furgat, Anne- Vilamovie (Wil::unowiQ-Moellcndorf,
Ulrich), 454
Robcn-)acques),200
Tin, an (11liry,jean), 109
Vilijam cxl TripoJija (William o{Tripo.
TokvU, Aleksis de (Tocqueville, Alexis li), 18,31,36,7 1, 103, 106,266,312
de) , 129
Vilijams, Rcjmon<.l (Williams, Ray.
Tomas, l.ouel (Thomas, !.owen), 108, mond), 26, 43
120,263
vilk.ins, arls (Wilkios, Charles) , 107
TriJing, Lajoncl (friUing. Uonel).309 Vinji, Alfred-Viktor dc (Vigny, Alfred_
Tven, Mark ([wain, Mark), 215, 260, Victorde), 229
385
Visto n , VLlijam (Whiston, WiUiam) , 104
Uismans, :loris Karl (I-Iuysmans, Joris
Volni, Konslamin-Fransoa de asbef
KarI), 244
(Volney, Conslantin-Franc;ois de
Urani, Alber (HoUr:lOi, Albert), 364.
ChasseboeuJ) , 110, I 11, 228
366,451-452
Vajcman, Haim (Weizmann, Chaim) bne, PolOanet, Paul), 154
406
' ilson, Eljen (Gilson, Etienne), 338
irarden, Sem-Mark (Girardin, SaintVajld, Osk:u- (Wilde, Oscar), 199
Vale, Pijetro dela (Vallc, Pietro della), Marc),290
82
Ofroa Sent-Iler, Eljen (GcoffroySaintHiJairc, Etienne), 24, lIH, 193, 194
Valer;, Pol (Valery, Paul), 333, 334
Van derVe r, Pitcr(VandcrVeer, Petcr), Orcs.
k-on OaurCs. Jcan I..(-on),
455
ufroj. Teodor Ooutrroy, Theodore),
Vardcnburg, .ak (Waardenburg, Jac- 200
ques), 281, 356

Sadraj
Re

zahvalnosti .......... ................................. ...... ......... .

Uvod .... ........ ............. ...... ...... .................. .. ................. .

9
45
45

1. Poznavati Orijenta1ce ................................. .

2. Zamiljena geografija i njena predstavljanja:
Orijentalizovanje Orijenta .... . .. .. ................. .

'..an

poglavlje - RASPON ORIJENTALIZMA ............... .

69

3. Projekti ............. . ......... . .......................... .. 100

4. Kriza ...................................................... .. 126
II

poglavlje - ORIJENTALISTIKO
STRUKTURISANJE IRESTRUKTURISANjE ......
1. Nanovo povuene granice, nanovo definisani

151

problemi, sekularizovana religija ...................... .. 152

2. Silvester de Sasi i Ernest Rcnan: Racionalna
antropologija i filoloka laboratorija .............. . 167
3. BoravJjenje na Orijentu i nauka: Zahtevi
leksikografije i imaginacije .............................. .. 203
4. Hodoaa i hodoasniCi, britanski i
francuski ..... . ... . .................................... .. 226
III Poglavlje - ORIjENTAUZAM DANAS ...... .. ............ ..
1. Latentni i manifestni orijentalizam .................... .

269
269

2.Stil, ekspertiza, vizija: Svetovnost orijentalizma 301

3. Moderni anglo-francuski orijentalizam u
punom cvatu ................ ..... ... .................... . 338
4. Najnovija faza .. ... ..................... ................. .. 377
Pogovor ....... ,............... ...... ........................................ . 437
Indeks .............................................................. .. 469

CIP - KaTanon13auHja y ny6mfkauHjH

Hapo.nna 6H6nHOTeKa Cp6Hje, oeorp3Jl

316.722(5-15)
CAI1,ll" Ella'PII B.
Orijentalizam / Edvard V. Said ; prevela
s engleskog Drinka Gojkovi. - 2. izd. Beograd; Biblioteka XX vek : Knjiara Krug,
2008 (Beograd : igoja tampa). - 478 str. ;
17 cm. - (Biblioteka XX vek ; 112)
Prevod dela: Orientalism / Edward V. Said. Tira 1000. - Napomene i. bibliografske
reference uz tekst. - Registar.
ISBN 978-86-7562-068-6

.) Op",jelIT3n"'3aM b) lin",cK'" ",eTo K- KymyponOlllKH acneKT

COBISS.SR-ID 145935884

Izdanje BIBUOTEKE XX VEK, Mileevska 53, Beograd i KNJIARE

KRUG, Makedonska 5, Beograd. za izdavae: Ivan Olovi i ore
Stojanovi. Urednik: Ivan olovi. Korektor: Slobodanka Markovi. tampa, igojatampa Tira: 1000 primeraka. Beograd 2008.