Visoka tehnika kola strukovnih studija

Kragujevac

Seminarski rad iz predmeta:

Bezbednost i regulisanje saobraaja

PREDLOG INDIKATORA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

Mentor:

Studenti:

Kragujevac,
Novembar, 2012.

Sadraj:
1.

Uvod....................................................................................................................................2

2.

Indikatori bezbednosti saobraaja.......................................................................................2

3.

2.1.

Indikatori koji se odnose na ponaanje uesnika u saobraaju...................................3

2.2.

Indikatori koji se odnose na puteve............................................................................5

2.3.

Indikatori koji se odnose na vozila.............................................................................7

2.4.

Indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreenih u nezgodama..........................7

Konkretna primena indikatora bezbednosti saobraaja......................................................8

3.1.

4.

Plan rada policije kao rezultat prouavanja indikatora...............................................9

Zakljuak...........................................................................................................................11

1. Uvod
U Republici Srbiji se u poslednjih 5 godina proseno dogodilo 59 203 saobraajne
nezgode. U njima je godinje smrtno stradalo 882 lica, a 16 708 lica je bilo povreeno.
Analizom relativnih pokazatelja moe se uoiti da je stopa smrtnosti na putevima u Srbiji vie
od 2 puta vea od broja poginulih na 100.000 stanovnika, i preko 5 puta vea od broja
poginulih na 10.000 vozila, u poreenju sa najboljim rezultatima iz razvijenih zemalja u
Evropi. Naalost, ubrzan ekonomski razvoj najee sa sobom nosi i neeljene pojave kao to
su poveanje saobraajnih nezgoda i stradanje stanovnika, to je sluaj i sa Srbijom.
Stoga je pri Javnom preduzeu Putevi Srbije formirano odeljenje za bezbednost
saobraaja iji je zadatak: aktivno uee u sprovoenju sveobuhvatnih strunih analiza;
realizacija dela projektnog ciklusa vezanog za ovu oblast, pre svega u delu pripreme
Projektnih zadataka i monitoringa u toku samog projekta vezanog za Projekte saobraajne
signalizacije i opreme, Projekte privremenog regulisanja saobraaja za vreme izvoenja
radova na putu, kao i sve vrste Saobraajnih studija i Saobraajnih analiza i Projekata iz
domena bezbednosti saobraaja.
Odeljenje aktivno prati sve inovacije i dostignua iz oblasti bezbednosti saobraaja ,
aktivno uestvujui u strunim skupovima i seminarima, kao i u raznim komisijama ( koje se
bave usaglaavanjem tehnikih standarda iz ove oblasti ) i prati aktuelnosti na tritu
materijala koji se koriste u tu svrhu.
Kako bi se podigla opta bezbednost saobraaja potrebno je osnivanje ovakvih i slinih
institucija koji e voditi rauna o pokazateljima koji nam govore o bezbednosti.
Za dobar razvoj saobraaja, bezbednost je nuan preduslov te je potrebno sem na direktne
pokazatelje obratiti panju i na one koje zovemo indirektnim, i zato je ovaj seminarski rad
posveen indikatorima bezbednosti saobraaja, koji nam i ako su indirektni govore mnogo o
kritinim takama i usmeravaju nas ka pravcima u kojima trebamo razvijati aktivnosti za
podizanje bezbednosti saobraaja.

2. Indikatori bezbednosti saobraaja

Indikatori bezbednosti saobraaja su indirektan metod za opisivanje ili prouavanje stanja
bezbednosti saobraaja. Oni obino imaju veze sa ponaanjem korisnika drumskog
saobraaja. To mogu biti: procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva, procenat i veliina
prekoraenja brzine, stopa vozaa koji voze pod uticajem alkohola itd.

Svi indikatori bezbednosti saobraaja mogu se svrstati u sledee grupe:

indikatori koji se odnose na ponaanje uesnika u saobraaju,

indikatori koji se odnose na puteve,

indikatori koji se odnose na vozila,

indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreenih u nezgodama1

Indikatori bezbednosti saobraaja se relativno lako prikupljaju, ak se moe rei da je

prikupljanje ovih podataka lake nego prikupljanje podataka konfliktu. Meutim, mana im je
to to im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta.
Praenje indikatora bezbednosti saobraaja omoguava da se shvate i precizno definiu
problemi bezbednosti saobraaja, ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobraaja.
Naime, odnos izmeu postojeih i eljenih vrednosti indikatora odreuje ta bi trebalo
predvideti u programima bezbednosti saobraaja i koje mere treba preduzimati.

2.1. Indikatori koji se odnose na ponaanje uesnika u

saobraaju
Ponaanje uesnika u saobraaju, a posebno potovanje propisa, najbitnije utiu na
bezbednost saobraaja. Posebno su opasna sledea ponaanja u saobraaju: znaajno
prekoraenje ogranienja brzine, nepotovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo),
preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, nepotovanje prvenstva prolaza,
nedranje bezbednog odstojanja izmeu vozila, nekorienje zatitne opreme i prelazak
kolovoza van peakog prelaza U najvanije indikatore ove vrste spadaju:2

Brzina

Alkohol

Vezivanje sigurnosnih pojaseva

Kada govorimo o brzini, govorimo u stvari o njenom procentu iznad zakonskog

ogranienja.
Reprezentativno praenje brzina mora se sprovesti irom zemlje, i to korienjem
stratifikovanog uzorka: razliite klase vozila i kategorije puteva. Stvarne brzine se moraju
uporediti sa postojeim ogranienjima brzina i ciljevima politike, ako je potrebno. Moraju se
1

Lipovac, K., Bezbednost saobraaja, Slubeni list SRJ, Beograd, 2008.

Lipovac, K., Bezbednost saobraaja, Slubeni list SRJ, Beograd, 2008.

usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. Na rizik od nezgode utiu: ogranienje brzine,

prosena brzina vozila, procenat vozila ija brzina je vea od ograniene, procenat sporih
vozila i disperzija brzina. Broj nezgoda se poveava za 10% (lake nezgode) do 25%
(nezgode sa poginulim), kada prosena brzina poraste za 5 km / sat. Ovo poveanje je 25 50
%, ako brzina poraste za 10 km / sat. U suprotnom, ako se prosena brzina na putu smanjuje,
smanjuje se i broj nezgoda.
Rizik od nezgode se menja u razliitim uslovima, pa bi i o ovome trebalo voditi rauna
prilikom uzimanja u obzir ovog parametra.
to se alkohola tie, njegovo posmatranje se mora uzeti u procentu iznad ogranienja.
Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Ve kod 0,2 promila smanjuje
se sposobnost da se nou proceni rastojanje. Sa 0,3 promila slabi procena rastojanja i danju,
suava se vidno polje i oteava prilagoavanje na svetlo-tamu. Kod 0,5 promila znatnije
slabe razumne konice, poveava se spremnost za rizik, usporavaju se reakcije, opada
koncentracija i slabi panja. Kod koncentracije od 0,4 promila oko 40% vozaa nije sposobno
da upravlja vozilom, kod 0,6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. Kod 0,8 promila preko
75% vozaa je bilo nesposobno, a kod 1,0 promila nijedan voza nije u stanju da udovolji
zahtevima saobraaja i vlada svojim vozilom. Zato su neke drave ovu granicu proglasile
apsolutnom nebezbednou i predvidele obavezno hapenje vozaa u tim sluajevima.
Za praenje vonje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomou koje
policija sprovodi sluajna testiranja u stratifikovanom uzorku. Kako bi se omoguila
meunarodna poreenja, moraju se uskladiti postojei protokoli za sakupljanje podataka
(uesnici u saobraaju, kategorija puteva, periodi odreivanja, itd.). Ponaanje u vezi sa
vonjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem
alkohola, kao i sa ciljevima politike, ako je potrebno.
Procena indikatora vezivanja sigurnosnog pojasa se vri u procentu korisnika
automobila.
Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvanijih mera u bezbednosti
saobraaja. To je mera politike bezbednosti saobraaja u skoro svim dravama sveta. Efekti
upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim seditima (za oko 40% smanjuje broj
poginulih prilikom sudara vozila). Na zadnjim seditima ovi efekti su nedovoljno istraeni, ali
su neto manji.
Podaci o korienju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati, kada je re o: vozaima,
putnicima koji se nalaze na prednjim seditima, putnicima koji se nalaze na zadnjim

seditima, dejim zatitnim sistemima. Opservacije moraju pruiti reprezentativnu sliku irom
zemlje, kada je re o razliitim kategorijama puteva i razliitim klasama vozila.
Pored ovih, tu su i drugi indikatori, kao to su: nepotovanje reima saobraaja
(prolasci na crveno svetlo, nepotovanje zabrana i ogranienja i sl.), vonja pre sticanja prava
na upravljanje, vonja tehniki neispravnih i neregistrovanih vozila, nepravilno kretanje
peaka i sl.
U skladu sa gore nabrojanim indikatorima trebalo bi preduzeti konkretne mere na
uspostavljanju patrolnih reona koji e doprineti odravanju bezbednosti u oblastima koje su
oznaene kao kritine. Meutim, to otvara pitanje ,,seljenja prekraja ovakvog tipa u druge
krajeve. Iz toga razloga je nuno konstantno voditi evidenciju o kritinim takama, i s druge
strane, vriti stalan razmetaj patrolnih reona.
Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleja bezbednosti saobraaja, onda
bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vriti na osnovu strune analize saobraajnih
nezgoda na mrei puteva i ulica.

2.2. Indikatori koji se odnose na puteve

U ove indikatore spadaju:

Kvalitet projekta puteva

Kvalitet drumske mree

Kvalitet projekta puteva kao indikator se procenjuje u procentu puteva koji

zadovoljavaju standarde projekta
Mnoge zemlje imaju vodie za projekat puteva, kada je re o razliitim kategorijama puteva.
Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojee drumske mree, u pogledu
postojeih vodia i standarda. Po definiciji, meunarodna poreenja nisu smislena, jer se
vodii i standardi razlikuju meu zemljama. Od interesa je odreivanje stvarnog kvaliteta
bezbednosti i poreenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. Naravno, ovde se
moraju uzeti u obzir razliite kategorije puteva.
Kvalitet drumske mree se procenjuje prema procentu puteva koji se uklapaju u
hijerarhiju drumske mree.
Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva', kao komponente
politike bezbednosti puteva, mora se razviti pokazatelj performansi za odreivanje kvaliteta
bezbednosti drumske mree. Preporuuje se razvoj ovakvog pokazatelja.
Pored navedenih, kao indikatore moemo navesti sledee:

Vrsta puta

Trasa puta

Stanje kolovoza

Prepreke pored puta

Postojee kategorije puteva se razlikuju po reimu saobraaja, strukturi uesnika u

saobraaju, brzini kretanja, tehniko tehnolokim karakteristikama, strukturi i uestalosti
konflikata u saobraaju itd. Na osnovu istraivanja u najrazvijenijim zemljama odreeni su
rizici uea u nezgodama na razliitim putevima.
Trasa puta veoma utie na bezbednost saobraaja, a posebno promene radijusi krivina i
nagibi. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta vei nego na pravoj
deonici, a na krivinama sa 100 200 m, ovaj rizik je 4 do 8 puta vei. Meutim, na rizik
nezgode jo znaajnije utiu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. Ako se na putu
smenjuju duge prave deonice i deonice sa otrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa
strmim deonicama prosean broj nezgoda raste, u odnosu na puteve sa ujednaenim uslovima
vonje. Nezgode se koncentriu na deonicama sa znatno otrijim krivinama u odnosu na
prethodni pravac ili blagu krivinu, kao i na deonicama sa usponom posle duih ravnih
deonica.3
Na mokrom i prljavom kolovozu oteano je upravljanje i koenje vozila. Posebno su
opasne promene stanja kolovoza. Najvie nezgoda se dogaa u vreme prvih kia posle dueg
suvog perioda. Posle dueg perioda sa loom podlogom vozai prilagoavaju svoje ponaanje
i rizik nezgode opada. Zato se u zimskim mesecima dogaa manji broj nezgoda. S druge
strane, vozai voze sporije, pa je i teina ovih nezgoda manja.
Pored puta se esto nalaze razliite prepreke (stablo drveta, betonski i drugi stubovi, vrsti
objekti, vegetacija i sl.) koji utiu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobraaja. Ako ometaju
preglednost, ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. este prepreke zamaraju vozae
i skreu im panju, pa tako mogu poveati rizik nastanka nezgode. S druge strane, prepreke
utiu i na pasivnu bezbednost saobraaja. Ako se radi o vrstim preprekama (stabla drveta,
stubovi, zidani objekti i sl.), pri silasku sa puta, vozila esto udaraju u ove prepreke. Tako se
poveava teina saobraajnih nezgoda.

Kuki, D., Nivo bezbednosti saobraaja u lokalnim zajednicama (magistarski rad), Univerzitet u Beogradu,
Saobraajni fakultet, 2010.

2.3. Indikatori koji se odnose na vozila

U najvaniji indikator ove vrste spada:

Pasivna bezbednost

Procenjuju se prema EuroNCAP testovima. To su testovi osobina vozila prilikom

saobraajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomou zvezdica u EuroNCAP i sastav flote
vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. Preporuuju se godinja
odreivanja, kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou.
Pored navedenog, tu je jo i:

Masa vozila

Konstrukcija vozila

Oprema vozila

Masa vozila presudno utie na posledice saobraajne nezgode. Kod sudara dva vozila
voza i putnici u lakem vozilu imaju vei rizik od povreda i smrti. Evans (1994) je utvrdio da
rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila.4
Savremena vozila se konstruiu tako da se to bezbednije apsorbuje velika koliina
energije pri sudaru. Dua vozila i vozila sa boljom konstrukcijom tite vozae i putnike od
povreda, ak i pri snanim sudarima.
U opremu vozila spadaju sigurnosni pojasevi, vazduni jastuci, nasloni za glavu i ABS. O
svemu ovome je ve bilo rei u prethodnom delu teksta, pa treba samo rei sledee: to je
vozilo bolje opremljeno u ovom smislu, to je njegova bezbednost vea.

2.4. Indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreenih u

nezgodama
U ove indikatore spada:

Vreme stizanja

Kvalitet medicinskog tretmana

Vreme stizanja se procenjuje prema procentu koji zadovoljava ciljeve ili

propise/zakone.
Kombinacijom vremena pozivanja i vremena odgovora, dobija se vreme stizanja. Hitne
slube, posebno kvalifikovani lekari, moraju stii na lice mesta u odreenom (zakonski
4

Evans, L., Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian
Mechanics, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 26, No. 5, 1997. str. 609-616.

utvrenom) vremenskom periodu. Mora se obaviti poreenje izmeu ovog 'cilja' i stvarnog
vremena stizanja, to ukazuje na performanse (usaglaavanje) sistema menadmenta
traumama.
Kvalitet medicinskog tretmana se ocenjuje prema koji zadovoljava ciljeve ili propise/
zakone.
Kada su u pitanju saobraajne nezgode u kojima postoji opasnost da e doi do smrtnosti
(pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaajno, to zavisi od
dostupnosti specijalizovanih trauma centara. Preporuuje se razvoj pokazatelja performansi za
kvalitet medicinskog tretmana, kada su u pitanju teke povrede. Ovaj pokazatelj bi trebalo
razviti, ne samo kada je u pitanju drumski transport, ve i kada se radi o drugim nainima
transporta i drugim vrstama saobraajnih nezgoda.

3. Konkretna primena indikatora bezbednosti saobraaja

Danas se veoma velika panja posveuje mogunosti definisanja stanja i problema
bezbednosti saobraaja na osnovu praenja odreenih indikatora.
Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobraaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je
u vezi sa nastankom saobraajne nezgode ili povrede. Postoji veliki broj indikatora
bezbednosti saobraaja. Nisu svi oni jednako znaajni. Znaaj indikatora se moe oceniti na
osnovu jaine veze sa deavanjem saobraajne nezgode ili povrede, odnosno da li u velikoj
meri doprinose saobraajnoj nezgodi i da li se na njih moe uticati merama i programima
bezbednosti saobraaja.
Broj saobraajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti
saobraaja: 5

broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluajnog kolebanja, to znai da

kratkorone promene zabeleenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u
dugorono oekivanom broju,

izvetavanje o saobraajnim nezgodama i povredama u zvaninoj statistici nije

kompletno. To znai da promene broja saobraajnih nezgoda mogu biti posledica
promene

spremnosti

prijavljivanja

saobraajnih

nezgoda

policiji,

broj

saobraajnih nezgoda ne govori nita o procesu i posledicama saobraajnih

nezgoda.
5

Kuki, D., Nivo bezbednosti saobraaja u lokalnim zajednicama (magistarski rad), Univerzitet u Beogradu,
Saobraajni fakultet, 2010.

nije moralno ekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda, pa da tek tada shvatimo
da postoji opasnost.

Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobraajnih nezgoda i broja

nastradalih lica, neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobraajnih nezgoda. Ovde od
koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobraaja.
EU se zalae da sve drave lanice i kandidati prihvate i standardizuju praenje
indikatora bezbednosti saobraaja, a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja
(uestalost sakupljanja uzorka, veliina i vreme uzimanja uzorka, protokoli merenja i sl.).
Drave koje su ovo zapoele, lake projektuju efektivne kontra - mere, imaju kvalitetnije i
sadrajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobraaja. Veoma je znaajno da
ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godinje, kao i da ih objavljuju.

3.1. Plan rada policije kao rezultat prouavanja indikatora

Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih stratekih dokumenata
zajednice (drava, region) i planova policijskog rada na viem nivou (strategija policijske
prinude u bezbednosti saobraaja, nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobraaja,
planovi rada viih organizacionih jedinica). Konkretni planovi rada policije se moraju
temeljiti na strunim analizama stanja bezbednosti saobraaja, ali moraju biti usaglaeni i sa
strategijama i planovima lokalne zajednice. Policija ima velike mogunosti i obavezu da
pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobraaja, da podri i pomogne
strateko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou, a zatim da svoje aktivnosti
dobro uklopi u rad ostalih subjekata.
Neposredno rukovoenje stanicom saobraajne policije e biti olakano ako se pripremaju
i realizuju planovi rada od godinjeg do mesenog nivoa. Ovi planovi rada bi trebalo da
obuhvate kratak prikaz najvanijih obeleja postojeeg stanja indikatora bezbednosti
saobraaja i saobraajnih nezgoda, okvir koji je definisala zajednica i vie organizacione
jedinice, a zatim kljune oblasti rada, ciljeve, zadatke i mere koje e se preduzimati u
posmatranom periodu. Neophodno je u planovima predvideti i kvantifikovati indikatore
kojima e se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati, broj odsustvovanja sa posla,
broj akcija pojaane kontrole, broj kontrola na putu, srednja brzina na putu, broj prekoraenja

brzine, procenat uea pijanih vozaa u saobraaju, procenat otkrivenih pijanih vozaa u
saobraaju, procenat vozaa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobraaju itd.)
Praenje stanja bezbednosti saobraaja i aktivnosti policije je osnov za uspean rad i
planiranje rada policije. Saobraajna policija je odgovorna za struno i aurno voenje baza
podataka o saobraajnim nezgodama. Ove baze podataka pruaju ogromne mogunosti za
struno sagledavanje stanja bezbednosti saobraaja na posmatranom podruju i trebalo bi ih
maksimalno koristiti. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od naunih i strunih
ustanova koje koriste baze podataka o nezgodama, ali i druge izvore podataka o saobraajnim
obelejima (podatke o putevima, o saobraaju, o ponaanju uesnika u saobraaju, o ranijim
istraivanjima i sl.). Stareina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti
saobraaja i aktivnosti policije stalno unapreuje rad policije, tako to e ga prilagoavati
aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. Na primer, ako analize ukazuju da vrlo velike
brzine esto doprinose nastanku nezgoda, da su este nezgode u semaforizovanim
raskrsnicama, stareina e usmeriti rad na otkrivanje prekraja prekoraenja brzina ili prolaska
na crveno itd. Posebno su vani praenje prostorne i vremenske raspodele saobraajnih
nezgoda, praenje vrsta nezgoda na putnoj mrei, praenje najeih i najopasnijih greaka u
saobraaju. U svakoj stanici saobraajne policije trebalo bi da se svakodnevno auriraju karte
saobraajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode, kada, sa
kojim posledicama i gde se dogaaju. Ovakve karte mogu pomoi u planiranju i usmeravanju
rada. U budunosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti praenje najvanijih indikatora
bezbednosti saobraaja (brzine vozila, prolasci na crveno, nezaustavljanja na znak Stop,
vonja pod uticajem alkohola, vonja neispravnih vozila itd.).6

Lipovac, K., i Kuki, D. Mapiranje rizika u optinama i okruzima Republike Srbije. V Seminar uloga lokalne
zajednice u bezbednosti saobraaja. Kovaica, str. 23-34, Kriminalistiko-policijska akademija. Zemun, 2010.

10

Slika br. 1. Karta saobraajnih nezgoda7

4. Zakljuak
Osnova kvalitetnog definisanja i procene stanja bezbednosti saobraaja podrazumeva
postojanje pre svega kvalitetne baze podataka o saobraajnim nezgodama, zatim kvalitetne
baze podataka o putevima, baze podataka o saobraaju i kvalitetne baze podataka o ostalim
indikatorima bezbednosti saobraaja.
Sve razvijene zemlje koje su prihvatile odgovornost i obavezu formiranja sistema
upravljanja bezbednou saobraaja, na vreme su shvatile znaaj i neophodnost razvoja baza
podataka o osnovnim obelejima bezbednosti saobraaja. Pored toga shvatile su neophodnost
stalnog poveanja kvaliteta ulaznih inputa o osnovnim obelejima bezbednosti saobraaja
neophodnih za hranjenje baza. O potrebi postojanja kvalitetne osnove za struno obavljanje
poslova bezbednosti saobraaja govori se na svim nivoima upravljanja.
Danas Republika Srbija raspolae ratrkanim bazama podataka neophodnim za
sveobuhvatno
7

praenje

svih

uticajnih

elemenata

bezbednosti

saobraaja.

Pod

http://www.putevi-srbije.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=245&Itemid=355&lang=sr

11

ovim podrazumevamo, pre svega dve razdvojene baze podataka, od kojih je prva baza
podataka o saobraajnim nezgodama kojom raspolae MUP Republike Srbije i druga, baza
podataka o dravnim putevima, opremi puta, saobraajnoj signalizaciji, PGDS-u kojom
raspolae JP Putevi Srbije. Baza podataka o stepenu povreda zadobijenih u saobraajnim
nezgodama, kojom, u onim zemljama koje imaju uspene sisteme upravljanja, raspolau
sluba(e) hitne pomoi, odnosno zdravstvene ustanove, naa zemlja nema. Pored toga jo
uvek nije formirana kvalitetna baza podataka o vozaima, o vrstama i karakteristikama
motornih vozila, dok je formiranje baza o indirektnim pokazateljima bezbednosti saobraaja u
odreenoj istraivakoj fazi, koja se povremeno kombinuje sa direktnim pokazateljima
bezbednosti saobraaja u cilju donoenja odreenih zakljuaka i potvrivanja postavljenih
hipoteza u nauno-istraivakim radovima. Podaci o pokazateljima bezbednosti saobraaja
kojim bi trebalo da raspolau lokalne samouprave uglavnom ne postoje. Imajui prethodno
navedeno u vidu najvei deo istraivanja i analiza u ovoj oblasti se bazira na podacima o
saobraajnim nezgodama (konanom odrazu nebezbednosti u nekoj sredini) i podacima
kojima raspolae MUP Republike Srbije.
Usvajanjem novog Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima (Sl. glasnik RS, br.
41/09) formirana je Agencija za bezbednost saobraaja Republike Srbije, koja ima Zakonom
predvienu obavezu evidentiranja i stalnog praenja najznaajnijih obeleja bezbednosti
saobraaja. Takoe, pomenutim Zakonom propisano je da dravni organi i institucije
Agenciji dostavljaju podatke iz svog delokruga poslova o obelejima bezbednosti saobraaja.
U skladu sa Zakonom i preuzetim obavezama Agencije, a u cilju unapreenja kvaliteta
praenja osnovnih obeleja bezbednosti saobraaja, pokrenuto je niz aktivnosti usmerenih ka
objedinjavanju svih odvojenih baza podataka o obelejima bezbednosti saobraaja.

12

Literatura:

1. Kuki, D., Nivo bezbednosti saobraaja u lokalnim zajednicama (magistarski rad),

Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet, 2010.

2. Lipovac, K., i Kuki, D. Mapiranje rizika u optinama i okruzima Republike Srbije. V

Seminar uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobraaja. Kovaica, str. 23-34,
Kriminalistiko-policijska akademija. Zemun, 2010.

3. Lipovac, K. i saradnici, Identifikacija i klasifikacija opasnih mesta crnih taaka u

saobraaju na podruju Grada Beograda, sa predlogom sanacionih mera,
nauna studija, Kriminalistiko policijska akademija, Beograd, 2010.

4. Lipovac, K., Bezbednost saobraaja, Slubeni list SRJ, Beograd, 2008.

5. http://www.putevi-srbije.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=245&Itemid=355&lang=sr

6. Evans, L., Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio
Inferred Using Newtonian Mechanics, Accident Analysis and Prevention, New York,
Vol. 26, No. 5, 1997. str. 609-616.

13