SVETI NIKOLAJ IKI

VERA OBRAZOVANIH LjUDI

Tumaenje Simvola vere
1. VERUJEM U JEDNOGA BOGA...
2. ...OCA, SVEDRITELjA, TVORCA NEBA I ZEMLjE
I SVEGA VIDLjIVOG I NEVIDLjIVOG
3. ...I U JEDNOGA GOSPODA ISUSA HRISTA,
SINA BOIJEGA, JEDINORODNOGA,
OD OCA ROENOGA PRE SVIJU VEKOVA
4. ...SVETLOST OD SVETLOSTI;
BOGA ISTINITOG OD BOGA ISTINITOG;
ROENOG, NESTVORENOG, JEDNOSUNOG OCU;
KROZ KOGA JE SVE POSTALO
5. ...KOJI JE RADI NAS LjUDI I NAEGA RADI SPASENjA
SIAO S NEBA I VAPLOTIO SE OD DUHA SVETOGA
I MARIJE DEVE, I OVEK POSTAO
6. ...I RASPETOGA ZA NAS PRI PONTIJSKOM PILATU,
POSTRADALOG I POGREBENOG.
7. ... VASKRSLOGA U TREI DAN
PO SVETOME PISMU
8. ...I KOJI SE VAZNESAO NA NEBESA
I KOJI SEDI S DESNE STRANE OCA
9. ...I KOJI E OPET DOI SA SLAVOM
DA SUDI IVIMA I MRTVIMA
KOJEGA CARSTVU NEE BITI KRAJA
10. ...I U DUHA SVETOGA, GOSPODA IVOTVORNOGA,
KOJI OD OCA ISHODI,
KOME ZAJEDNO SA OCEM I SINOM PRIPADA POKLONjENjE I SLAVA,
KOJI JE GOVORIO KROZ PROROKE
11. ...U JEDNU, SVETU, SABORNU, I APOSTOLSKU CRKVU
12. ... ISPOVEDAM JEDNO KRTENjE ZA OPROTAJ GREHOVA.
13. ... EKAM VASKRSENjE MRTVIH
14. ... I IVOT BUDUEGA VEKA

1. VERUJEM U JEDNOGA BOGA...

sadraj
Ko seje seme dobro po njivi nekrenoj? Slovesan to ne ini,
Slovesan e initi po Slovu Bojem. On e prvo iskriti njivu od korova, pa onda e
posejati seme dobro.
Njiva - to je dua ljudska, korov - mnogobotvo, dobro seme - vera u jednoga Boga.
Danas vama izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga jedinoga Boga, a
smeno i suludno verovati u vie bogova. No nije to uvek bilo tako. Bilo je vremena,
kada su u vascelom svetu samo nekoliko ljudi verovali u jednoga Boga, pa je onda
dolo drugo vreme, kada je ceo jedan narod verovao u jednoga Boga. I svi ostali,
mnogoboni, gledali su s bogatakim prezrenjem na ove jednobone zato to imajui
samo jednoga Boga, imaju tobo suvie malo. A jednoboni pak gledali su sa uenjem
i sa aljenjem na mnogobone zato to imajui mnogo, nemaju nita.
Veru u jednoga Boga trebalo je najpre dobiti od pouzdana svedoka, pa onda ju posejati
po duama ljudskim kao po njivama. Najpouzdaniji svedok koji svedoi o jednome Bogu
a protiv mnotva bogova, jeste sam Bog, ivi i Istiniti.
On je sam Sebe zasvedoio preko dostojnih slugu Svojih govorei: Ja sam Gospod Bog
tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me (II Mojs. 20, 2-3).
Jedini ivi, Istiniti, objavljivao je Sebe postepeno. Usred korova mnogobotva On je
nalazio pojedine njivice, iskrene i oiene, i po njima je sejao dobro seme vere. To su
bile due pojedinih pravednika. Te due bile su jo i kao prigotovljene svee, koje je On
uegao, te su svetlele u tami mnogobotva. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne
obuze (Jov. 1, 5). Avelj, Enoh, Noje, Avram, Isak, Jakov, Jov, Josif, Mojsej, Isaija,
Danilo - svee Boje, pojedinano paljene!
Jedini ivi, Istiniti, potom je objavio Sebe celom narodu Jakovljevom ili Izrailjevom. Po
milosti Svojoj On im se objavio, najpre u zemlji Misirskoj, zemlji tuoj, pa onda u pustinji,
u zemlji niijoj, i najzad u Hananu, u zemlji njihovoj. I narod je sav govorio neko vreme:
Verujem u jednoga Boga.
No narod Boji poeo se kolebati u veri. I to kolebanje trajalo je vekovima. I opasnost je
pretila, da se svetlost u tami ne ugasi i razgoreli oganj ne upepeli.
Jedini ivi, Istiniti, Saaljivi, Mnogomilostivi, videi tu opasnost poslao je meu ljude
Sina Svoga Gospoda Isusa Hrista:
da razagna tmine mnogobotva;

da ukrepi srca ljudska za hod navie;

da poseje dobro seme vere u jednoga Boga,
Jedinoga, ivoga, Istinitoga.
Vredne pele Hristove, apostoli sveti, razneli su tu veru, taj usev Boji, po svemu svetu.
Vaistinu, kao medonosne pele Boje razili su se apostoli iz Jerusalima na sve etiri
strane, po narodima i plemenima, da kao medom slade ljudske due blagoveu o
Jedinom, ivom, Istinitom.
Apostoli sveti krili su zemlje od idolskog korova i due ljudske od verovanja u mnoinu
boanstava. Na iskrenim poljima sejali su svetu veru u Jedinoga, ivoga, Istinitoga.
O kako je to bio trudan i opasan posao! To je bio najvei zapameni sukob, koji je
misionare jednobotva, verujte mi, stao i znoja i suza i rana i krvi.
Ljudi su se preteko rastajali od svojih uobraenih boanstava, i teko primali veru u
jednoga Boga. Zbunjeni mnoinom tvari i suprotnou dejstava u vasioni oni su smatrali
za verovatnije da postoji mnoina bogova nego jedan jedini Bog. Plenjeni obmanom
neiskusne dece, da je sila u mnotvu, oni su drali za verovatnije, da mnotvo bogova
ima veu silu nego jedan Bog. Drali su da vie njih mogu vie pomoi negoli jedan
jedini.
Protiv apostola su ustale dve vrste ljudi - a dve vrste svega ih je i bilo u svetu - jedni koji
su hranili due sve otrovom idolopoklonstva, i drugi koji su hranili svoja tela izradom
idolskih kipova. I ovi poslednji nisu bili manja smetnja od onih prvih. Primer: apostol
Pavle i zlatar Dimitrije. Nekakav zlatar, po imenu
Dimitrije, koji graae Dijani srebrne crkvice i davae majstorima ne mali posao, on
skupi ove i drugijeh ovakovijeh stvari majstore, i ree: ljudi! vi znate da od ovog posla mi
imamo dobitak za svoje ivljenje; i vidite i ujete, da ne samo u Efesu nego po svoj Aziji
ovaj Pavle povrati narod mnogi govorei: to nijesu bogovi to se rukama oveijem
grade...i ova nesrea doi e i na na zanat da ne prolazi (Dela ap. 19, 24-27).
Jedni su, dakle, smatrali, da je njihova dua u opasnosti, drugi pak, da je njihov trbuh u
opasnosti od nove vere. Tako su smatrali svi ljudi na zemlji i svi narodi, s najmanjim
izuzetkom. I ti izuzeci predavani su surovoj smrti, kao Sokrat u Atini.
Kultura tu nije pomagala nita. Kulturniji narodi pravili su idole samo od skupocenijeg
materijala i u pravilnijem obliku negoli narodi divlji, no idoli su ostajali idoli, i ropstvo
due oveje i tamo i onamo podjednako. Kad je sveti apostol Pavle bio u kulturnoj
Atini, razdrai se duh njegov u njemu gledajui grad pun idola (Dela ap. 17, 16). Isto
kao i Andreja u Saramatiji, i Mateja u Misiru, i Vartolomej u Indiji. Idoli na trgu, idoli pred

sudnicama i kasarnama, idoli pred pragom, idoli u kui, idoli po sobama, idoli svuda.
Nijedan spisak nije mogao nabrojati sve bogove, kojima su se ljudi i narodi klanjali.
Sve to idolsko trnje greblo je i krvavilo svete apostole. Ali su ga oni smelo sasecali, krili
i istili, a na mesto njega sejali dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, ivoga,
Istinitoga. Taj titanski posao apostoli su svravali reju, udesima, ljubavlju i rtvom.
Gde nisu uspevali jednim, uspevali su drugim. Gde niim drugim nisu mogli uspeti,
uspevali su svojom krvlju i - smru. Njihova muenika krv palila je idole kao ivi oganj.
Jedini, ivi, Istiniti, blagoslovio je re Svojih apostola i trud njihov, i suze, i uzdahe, i
rtve njihove. Tako je njihovo seme urodilo dobrim plodom. A taj plod sastoji se u tome,
to danas ljudima izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga Boga, a smeno i
suludo verovati u mnogo bogova.
Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me. To je prvo svedoanstvo
Boje o Sebi, prvo otkrivenje ljudima na zemlji o Bogu od Boga, i prva zapovest Boja.
Nemoj imati drugih bogova uza me, zapoveda Bog, jer ako bude imao i drugih bogova,
nanee sebi dve pagube. Prva paguba: verovae i u lane bogove, nepostojee,
izmiljene, izmatane. Druga paguba: podelie strahopotovanje i ljubav, koja svecelo
pripada Meni Jedinome, ivome, Istinitome, i na te lane bogove.
Time e pomraiti veru u Mene, i oslabiti strahopotovanje i ljubav prema Meni. I ja u
se, kao uvreen i ponien, udaljiti od tebe. I bie bezbonik, mada e ti uobraavati
da si bogat u pobonosti zbog verovanja u mnoge bogove. Jer mnogoboac i bezbonik
na kraju krajeva, isto su. I Jedan i drugi su bez jednoga Boga, bez Jedinog, ivog,
Istinitog.
Vera u jednoga Boga, Jedinoga, ivoga, Istinitoga, jeste vera smernih i umnih. Ovo nije
vera gordih, koje gordost ini bezumnim, te oboavaju sebe ili neku tvar Tvorevu,
samo ne Tvorca.
to ovek smerniji, to razumniji; to oholiji, to bezumniji. Smernima Bog daje um, da
znaju i razumeju, a gordim se On protivi. to se smerni vie smiruju pred Gospodom, to
ih Gospod vie obdaruje umom. A um je svetlost, koja vodi Bogu, Jedinom, ivom,
Istinitom. Blago onima koji imaju uma, da vide prolaznost ovoga sveta i nitavilo oveka.
Blago onima, koji se oseaju mali i niti, jer e ih Bog uzvisiti do najviega poznanja, do
poznanja bia i velianstva Boga Svevinjega.
Ovo je vaa vera, hristonosci, i vera predaka vaih, najsmernijih i najumnijih. Neka ovo
bude i vera dece vae, s kolena na koleno, do kraja vremena. Ovo je vera nepostidna,
pravoslavna, spasonosna. Njom se oci vai spasavahu. Niti oni postidee ovu veru niti
ova vera njih. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi.
Na Sudu Stranome oni nee biti postieni pred licem angela i pravednika. Nego e
primiti slavu, i nazvae se blagoslovenim.
Jedini. ivi. Istiniti.

2. ...OCA, SVEDRITELjA, TVORCA NEBA I ZEMLjE I SVEGA VIDLjIVOG I

NEVIDLjIVOG
sadraj
Sa strahom i trepetom da pogledamo kroz otkrinutu zavesu venosti. Tu zavesu nije
odkrinula nemona ruka ljudska. Nju je odkrinuo On, Jedini, ivi, Istiniti. Da nije to On
uinio, ko bi drugi mogao? Svi umovi ljudski sa svima silama podnebeskim ne bi mogli
tu zavesu pomeriti ni za dlaku.
On se smilovao na ljude i pomerio je zavesu. I tri mlaza svetlosti blesnula su na ljude,
koji nose obraz Njegov u sebi. I obrazovani su to videli i ustrepetali od svete radosti. On
se objavio kao Nesravnjivi; ravan jedino samome Sebi, Jedini, ivi, Istiniti, objavio se
kao Otac, Svedritelj, Tvorac.
Vaa nemirna misao hita sa pitanjem: iji Otac? I otkad Otac? Otac Gospoda naeg
Isusa Hrista, i Otac od venosti. Pre stvorenja sveta On je bio Otac. Pre vremena i
vremenih bia, pre angela i svih nebeskih sila, pre sunca i meseca, pre zore i meseine,
Otac je rodio Sina Svog jedinorodnog. Govorei o Venome, smemo li izgovoriti re kada? Od kada je Bog - Bog, od tada je Bog - Otac. No u Njemu nema - kada, jer u
Njemu nema koluta vremena.
Svevinji objavljuje Sebe prvo Ocem pa onda Svedriteljem i Tvorcem. To je vama
obrazovanim jasno. Njegovo roditeljstvo odnosi se na savenoga Sina, a svedriteljstvo
i tvorestvo na svet stvoreni, vidljivi i nevidljivi. Prvo, dakle, Otac, pa Svedritelj i
Tvorac. U venosti niko Boga nije mogao nazvati Ocem osim Sina Njegovog,
Jedinorodnog.
A u vremenu? Ni u vremenu, kroz vekove i vekove - niko. Sluajte drevnu istoriJu roda
ljudskog, i primite je k srcu. Ona daje svetlost umu vaem, i radost dui vaoj. Kada je
svet stvoren, i kada je Adam izgnan iz Raja zbog greha smrtnog, odvratnog greha
neposlunbsti prema Stvoritelju svome, pa sve do silaska Sina Bojeg na zemlju, niko
od smrtnih nije se usuivao nazvati Boga svojim ocem. Najdivniji izabranici Njegovi
nazivali su ga najveim imenima; imenovali su Ga i Svedriteljem, i Sudijom, i
Svevinjim, i Carem, i Gospodom nad vojskama, samo ne imenom Oca, imenom
slatkim.
Najbolji u rodu ljudskom mogli su se osetiti kao stvorenja jednog svemonog Stvoritelja,
kao lonci jednog boanskog Lonara; nikada kao deca jednoga Oca nebeskog. To
pravo dato Je ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista. Nije svima dato, no onima koji Ga
primie. Koji Ga primie dade im vlast da budu sinovi Boji (Jov. 1, 12). To jest: da budu
posinjeni i da smeju osloviti Boga: Avva Oe (Gal. 4, 56, Rim. 8, 1416)!
To usinovljenje - dar milosti Boje - objavio je i ponudio ljudima sam Hristos na samom
poetku slube Svoje u svetu. On je objavio ljudima, da mogu od tada nazivati Boga
Ocem svojim govorei: ovako dakle molite se vi: Oe na koji se na nebesima (Mat. 6,

9). I od tada do danas mnogi milioni mladenaca i staraca na kugli zemljinoj iz dana u
dan bruje: Oe na!
Zli duhovi nemaju prava imenovati Boga Ocem svojim. I nepokajanim grenicima ne da
se da izgovore tu slatku re: Oe! Samo pravednicima i pokajnicima dade se to pravo,
da u molitvama svojim mogu od sveg srca i due uzviknuti Bogu: Oe na! Onima pak
koji veruju protiv Boga i Bojeg zakona, bilo mislima ili reima ili delima, nikako se ne da
osloviti Boga imenom utenim i slatkim: Oe!
Tri stotine i osamnaest Svetih Otaca u Nikeji, koji sastavie Vjeruju svih vas, koji nosite
obraz Boji u sebi, koji ste obrazovani, imenovahu Boga najpre Ocem pa onda
Svedriteljem i Tvorcem. To uinie prosvetljeni Duhom Bojim Svetim. Uinie to prvo
zato to je Svevinji Otac Gospodu Hristu pre vremena i stvorenja sveta. I drugo zato
to je vaploeni Sin Boji doneo kao prvi dar ljudima - sledbenicima Svojim usinovljenje, to jest pravo, da mogu Oca Njegovog imenovati Ocem svojim. Oe na!
Kakva radost pod suncem i zvezdama moe vema obradovati srca vaa, o obrazovani,
koji nosite obraz Boji u sebi? I ne samo da vam je Gospod Sin Boji dozvolio da
imenujete Svevinjega, Jedinoga, ivoga, Istinitoga, Ocem vaim, nego je ak i
zapovedio: I ocem ne zovite nikoga na zemlji, jer je u vas jedan otac koji je na nebesima
(Mat. 23, 9). O radosti vae, radosti neiskazane! Pravo roditeljstvo je na nebesima,
iznad sunca i zvezda. Roditeljstvo na zemlji samo je senka i simvol.
Radost je vaa i u tome to je Otac va nebeski Svedritelj i Tvorac. Sveti Oci Nikejski,
prosvetljeni Duhom Bojim Svetim, nazvali su Svevinjega najpre Svedriteljem pa
Tvorcem. Ne izgleda li prirodnije, rei ete, da se prvo neto stvori pa onda dri; i da bi
Svevinjega trebalo nazvati najpre Tvorcem pa Svedriteljem? Tako samo izgleda, ali
ne cenite po izgledu kad o Istinitom mislite. Gle, Bog i jeste prvo Svedritelj. Pre nego je
sazdao nebo i zemlju Bog Svedritelj drao je u Sebi i plan stvaranja, od krupnica do
sitnica, i sve sile, sve zakone, sve poretke. Bez toga umnoga svedriteljstva, kako bi
stvaranje bilo mogue i izvodljivo?
Kad je pak velianstveni Stvoritelj stvorio oba sveta, vidljivi i nevidljivi, On je produio da
bude Svedritelj, i da sve sile u oba sveta, sve zakone i poretke, dri potpunce u
neodoljivoj moi Svojoj. Nijedan vrabac ne moe pasti na zemlju bez Oca vaeg,
potvrdio je Sin Boji (Mat. 10, 29). I dlaka s glave vae nee poginuti (Lk. 21, 18) opet
bez volje Boga Svedritelja. Svojom krepkom rukom dri Bog ak i sile odrene i
bogoborne. Sva njihova dejstva protiv zakona Njegovih i protiv vernih On obre i
iskoriuje na dobro, po neopisivoj mudrosti i moi. I dovodi sve u sklad sa Svojim
planovima. Nijedna suza pravedenika, ma i u more kanula, ne ostaje zaboravljena.
Nijedna dobra ili zla re, u svetu izreena, ne ostaje bez odgovora Bojeg, javnog ili
tajnog.
Otac, Svedritelj, Tvorac. To je Bog va, Jedini, ivi, Istiniti. Kao Tvorac Bog je stvorio
nebo i zemlju i sve tvari vidljive i nevidljive. Bog na na nebesi i na zemlji, sve to je
hteo stvorio je (Ps. 115, 3). Pod nebom su sveteni tumai oduvek razumevali carstvo
angela i svih ostalih moguih nebeskih sila, vidljivih za Boga, nevidljivih za nas. Pod

zemljom su razumevali sve tvari na zemlji, u zemlji, oko zemlje i od zemlje, dostupne
uvstvenom doznanju naem.
Sve vidljivo i nevidljivo to je stvoreno, stvoreno je Bogom. Ne postoji nikakav drugi
Tvorac, ni na nebu ni na zemlji, osim Svevinjega. Niti postoji ita stvoreno, od najveeg
do najmanjeg, to je neko drugi stvorio izvan Svevinjega. On je jedini Tvorac u punom i
pravom smislu. U punom i pravom smislu Tvorac je onaj ko je stvorio i grau i
graevinu, i stvari i oblike stvari; i koji je u sve uneo neku tajanstvenu silu postojanja,
uzajamnog odnosa, privlanosti i odbojnosti, pokreta i ivota.
Zato kad ujete govor, da je Stvoritelj stvorio sve to je stvoreno, razumete to kao da je
reeno, da je Stvoritelj stvorio ne samo oblike tvari od gotove grae nego i samu tu
grau. U tome se i projavila punoa Boje tvorake moi, to je On stvorio i jedno i
drugo. Da li se ta graa sastojala iz etiri velike stihije: zemlje, vode, ognja i vazduha,
kako su to stari mislili, ili je i to etvoro, uza se ostalo ukupno, iz jedne pragrae
elektrinog svojstva, kako to novi naunici misle - zar emo se u to sad uputati?
Nesumnjivo je jedno: da je i osnova i potka svukolikog tkiva vasionskog izum i tvar
velikoga Boga Stvoritelja.
Svu udesnost i velianstvenost toga tkiva, o obrazovani, mogu li sve misli ljudske
domisliti? ili sve oi obuhvatiti? ili sve ui sluhom uhvatiti? ili svi jezici iskazati? Oblici i
boje, brojevi i srazmere, muzika i pesma, radost i bol, svetovi u vodi, svetovi u praini,
svetovi u vazduhu, ognjena kola zvezdana - ne nagoni li sve to vas, obrazovane, na
molitveno utanje vie nego na govor?
No znajte, da sve to udo i velianstvo vidljive vasione jedva je kao kiena garda pred
kapijom carske palate, pred vratima sveta nevidljivog, carstva duhovnog, angelskog. A
tamo za vratima i jeste tek pravo udo, udo iznad svih udesa, velianstvo iznad svih
velianstava. Tamo gde sunca svetli sam Svevinji Car careva (Otkr. 22, 5)! Tu tek ne
pomae ni misao, ni oko, ni uho, ni jezik. Veliki apostol bio je duhom uznet do treega
neba i odnesen u raj, i u neiskazane rijei kojijeh ovjeku nije slobodno govoriti (II Kor.
12, 3). Tako u nebesima, u duhovnom carstvu Cara Stvoritelja, sve previava nau
sadanju mo shvatanja i izraavanja.
A ovaj svet vidljivi prema onom svetu nevidljivom jeste kao senka prema stvarnosti, kao
simvol prema duhu, kao slova prema smislu, kao pismo o daljnoj domovini izgnanika.
No i jedan i drugi svet stvorio je isti Tvorac. On jedini dri oba sveta Svojom neumornom
i svedravnom rukom - jedini Stvoritelj. On jedini vodi ih tajanstvenim putevima ka
tajanstvenim ciljevima, koje im je On predodredio - On, blagi Otac Gospoda Hrista i svih
izabranih eda Svojih.
Ovo je vera uplakanih, koji plau za pravdom, istinom i ivotom. Ovo nije vera slugu
nepravde, lai i smrti, prijatelja smeha, to se zavruje oajanjem. Ovo je vera
uplakanih nad nemoi svojom i nemoi svega roda ovejeg. Oni itu Istonik pravde,
istine i ivota. I ovaj Istonik im se daje. Tada se njihove suze alosti pretvaraju u suze
radosti. Jer su nali najdragocenije blago - Oca, Svedritelja, Tvorca. ta im ostaje vie

da itu, kad Njime dobijaju sve? Jedino im ostaju - suze pokajanja, kojim se miju od
svake nepravde i lai, i brane od vene smrti. Omiveni suzama pokajnicama oni postaju
blagog i milostivog srca prema brai svojoj, saputnicima svojim na putu za venu
domovinu. I pomau ovima, da poznadu pravoga Boga, Istonika pravde, istine i ivota.
Ovo je vaa vera, hristonosci, vera predaka vaih, koji ne alie ni truda ni suza, dok se
Gospodu ne pribliie i utehu ne primie. Neka ovo bude i vera dece vae, s kolena na
koleno, sve do kraja vremena. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna.
Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. Na
Sudu Bojem njima nee biti teko. Nazvae se blagoslovenim.
Otac. Svedritelj. Tvorac.

3. ...I U JEDNOGA GOSPODA ISUSA HRISTA, SINA BOIJEGA, JEDINORODNOGA,

OD OCA ROENOGA PRE SVIJU VEKOVA
sadraj

Nova svetlost pada na vas, obrazovani, koji nosite obraz Boji u sebi. Kroz zavesu,
odkrinutu rukom Svevinjega, novi mlaz svetlosti pada na vas, i vi se svetlite kao sinovi
Boji. Svetlost ova pokazuje vam tajnu venu, radosnu tajnu venog roditeljstva i
venog sinovstva. U toj svetlosti blagoslov silazi na vas, i melem utehe na uplakane oi
vae.
Jedan jedini je Gospod Isus i kao Hristos i kao Sin Boji. Kao Hristos u smislu Mesija,
On je jedan jedini od poetka do svretka sveta. Drugog Mesiju rod oveji niti moe
nai ni iekivati. Izii e lani hristosi... i mnoge e prevariti (Mat. 24, 5, 24). Tako je
prorekao Jedini, Nelani, Vidoviti. Lanih mesija bilo je, ima ih i sada, i bie ih vie to
se vie pribliuje kraj rodu ljudskom. Ali je jedan jedini istiniti Mesija, nelani Hristos,
nedostini ovekoljubac. Ovaj Istiniti, Nelani, Nedostini, jeste Mesija za sve narode i
plemena na zemlji, na svemu prostranstvu i za sva vremena. Jedini i jedinstveni je
Mesija On i za ive i za ) umrle: koji su bili, koji jesu, i koji e sledovati.
Vi ste zato pozvani, obrazovani, da reete plemenima i narodima: o plemena i narodi, vi
moete imati velikih ljudi, veih od veih, moete imati plemenitih sinova i keri,
plemenitijih od plemenitijih; ali je jedan Mesija sviju vas. Jedan jedini. I ne ekajte
drugoga, niti itite drugoga. Zaista, drugi koji bi doao pod tim imenom, osim Njega
jedinoga, bie la i sin lai. Tada, govori jedini istiniti Mesija, tada ako vam ko ree: evo
ovdje je Mesija ili ondje, ne vjerujte (Mat. 24, 23). Ne budite kao Jevreji, koji neprestano
oekuju svoga, jevrejskoga, Mesiju. Vaistinu, nee doi nikakav ni jevrejski, ni ruski, ni
indijski, ni amerikanski mesija. Jer je svojstvo istinitoga Mesije da bude sveoveanski,
da se javi pred svima, iznad sviju, i radi sviju.
Takvog, istinitog Mesiju imate, o plemena i narodi, kao to imate jarko sunce na svodu
nebeskom I kao to jedno sunce obasJava sve vas, i bele i crne i ute i crvene, tako

jedan Mesija obasjava sve vas, svetli svima, slui svima, gospodari nad svima. Trai li
ko izmeu vas drugo sunce? Ne. Zato bi onda neko traio drugog mesiju, kad je
svetlost Mesije Isusa jasnija od svetlosti sunane, jasnija, sveobimnija, ivotvornija,
radosnija, spasonosnija?
uvajte se novih mesija, o plemena i narodi, i uvajte se mnogih mesija, jer su
duegubci i sluge neastivog. Hoe satana da umanji znaaj Gospoda Isusa u svetu na
taj nain to zvanje Mesije, Hrista, zvanje jedinstveno i nezemno, pretvara kao u neki
orden, kojim odlikuje mnoge i mnoge. Ali vi znajte, da je jedna stvar biti pravi vojvoda a
druga nositi sva odlija vojvodska a, u stvari, ne biti vojvoda. uvajte se onih mesija,
koje objavljuju nekrteni. Va Mesija nosi jedno znamenje, jedno odliJe: to je krst. Krst
koji je u isto vreme i barjak pobede. Po tome ete poznati Mesiju svoga, jedinoga,
istinitoga. To je Onaj isti, koji je jednom uao u njivu pogrbljen, da seje, i koji e jo
jednom sii uspravljen, da preko angela anje.
Jedini Mesija sveta jeste sam Sin Boji Jedinorodni, koji je roen od Oca pre svih
vremena. To je Njegov nebeski peat, to jemstvo Njegovog istinitog mesijanstva. Ko
odrekne, da je Gospod Isus Mesija, uhvatie se u lai.
To vam isto govori, jo otrije, onaj apostol, koji je drao glavu svoju na prsima
Isusovim. Evo njegovih rei: Ko je laljivac osim onoga koga odrie da Isus jeste
Hristos, to jest Mesija (I Jov. 2, 22). Zar bi neko manji od Sina Bojega mogao biti
Mesija? I zar bi ljudi mogli nekoga manjega prihvatiti kao Mesiju?
Trebalo je krvlju svojom okalemiti ostarelo i otrunulo drvo oveanstva. Niija krv od
smrtorodnih nije bila ni dovoljno ista, ni dovoljno mlada, ni dovoljno jaka i ivotvorna,
da bi se njome staro drvo moglo podmladiti i oblagoroditi. Niija, zaista, izvan krvi Sina
Bojega, kojom je On kao skerletom odenuo Svoje veno Boanstvo.
Neka se sad uzdigne um va ka Sinu Bojem Jedinorodnom, obrazovani, vi koji nosite
obraz BOJI u sebi. Vi ete Ga poznati odmah kroz obraz Boji, koji je u vama, i
poznavi, zaradovaete se. Jedinorodnim Sinom Bojim imenuje se HJSTOS zato to
On i jeste jedini od Boga Oca roeni Sin. im Svevinjeg nazivate Ocem, tim ste ve
potvrdili i postojanje Sina. Bezdetan se ne naziva ocem; niti roditeljem onaj koji ne raa.
Ovako govori Svevinji kroz usta proroka svoga: Eda li ja, koji otvaram matericu, ne
mogu roditi? veli Gospod; eda li u ja, koji dajem da se raa, biti bez ploda? veli BOG
tvoj (Isa. 66, 9). Da ne sumnja niko, dakle, da je Bog roditelj; i da ne sumnja niko u Sina
Bojeg Jedinorodnog. Moe li biti dobra u svetu, a da ga nije u Bogu i od Boga? A
raanje je jedno dobro. Otuda je i raanje u Bogu, i to ne kao ideja, nego kao stvarnost,
vena stvarnost, poto je i Bog vean.
Svedok je Bog. Sam Je Bog Otac posvedoio i objavio Hrista kao Sina Svoga. I to prvo
preko proroka govorei: Sin moj jesi ti, ja te oanas rodih (Ps. 2, 7). O to veno Danas
Boje! I drugo, neposredno, glasom Svojim, u dva maha: na reci Jordanu i na brdu
Tavoru - Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji mi je u volji. Njega posluajte. Ko bi najzad bolje

mogao znati Gospoda Isusa Hrista od Njega samoga? A On je sam za sebe rekao: Ja
sam Sin Boji (Jov. 10, 36).
Kao to niko od slovesnih ne moe nazvati oca ocem a odrei sina, tako isto niko ne
moe nazvati sina sinom a odrei oca.
Kako bi bio roditelj bezdetan i kako sin bez roditelja? I o tome vam opet govori onaj to
je drao glavu na prstima Sina Bojega: koji se god odrie sina ni oca nema, a koji
priznaje sina, i oca ima (I Jov. 2, 23).
Neki bogat ovek imae jednoga sina jedinca. A bee taj ovek veoma milostiv. Pa
uvi da ima mnogo siroadi po okolini njegovoj, saali se; poe i sabra siroie, i
uvede ih u dom svoj. I uini svoj dom domom njihovim, svoje bogatstvo bogatstom
njihovim. I kad ih oslovljavae on im govorae: sinovi moji! isto onako kao to
oslovljavae i sina svoga jedinca govorei: sine moj! Kakva je, dakle, razlika?
Vi, obrazovani, lako uviate razliku. Razlika je oigledna: onaj bogati ovek bio je otac
po jestetstvu samo jednog jedinog sina, a po milosti on se nazvao otac i svukolike one
siroadi u domu svome. Onaj jedini sin bogataev bio je sin njegov po roenju, a svi
ostali bili su mu sinovi po usinovljenju. Srodstvo po jestetstvu i srodstvo po daru
usinovljenja - to je razlika.
Ovo vam se govori, slovesni, zato, da biste naoruani protiv ovih neslovesnih, koji drsko
govore: mi priznajemo da je Hristos sin Boji onako isto kao to smo i mi svi sinovi
Boji! Upitajte ih krotko i smerno: kako to vi mislite, da ste sinovi Boji svi: i vi i Hristos?
Da li svi po milosti ili svi po jestetstvu? Recite nam i odgovorite: kako bi mogao
bezgreni Hristos biti Boji sin po milosti, i kako bi vi greni mogli biti sinovi Boji po
jestetstvu? Bog je bezgrean, svi priznajete. Bezgrean moe roditi samo Bezgrenoga.
Kako e se grean roditi od Onoga koji je bez greha? Moe li neko dati ono to nema?
A ko je od sinova eninih bez greha? I od vas ko - da bi se mogao nazvati sinom
BOJIM po bitnosti?
Po jestetstvu, ili bitnosti, moe se nazvati Sinom Bojim samo onaj ko nosi u sebi
boanska svojstva i boanske moi Boga Oca. Drugim reima: samo Bog moe biti
Sinom Bojim. Ne svedoi li vam sva vidljiva priroda jednoglasnim svedoanstvom, da
je roen istog jestetstva kao i roditelj? Hrast raa hrast, golub goluba, lav lava, orao
orla, ovek oveka, i tako redom, svuda dosledno u svima carstvima ive prirode. ta
moe Bog roditi do Boga? Veni Sin Boji, roen od Boga Oca, Jeste, dakle, Bog. Da
tako mora biti, o tome nam svedoi sva iva priroda, i o tome svedoi sam Gospod
svedoanstvom svojim. Pa kad je bezgreni Hristos Sin Boji po bitnosti, vi greni
moete se nazvati sinovima Bojim samo po daru, po milosti, po usinovljenju.
Pre sviju vekova - roen je Bog Sin od Boga Oca. Sam Sin Boji. preveni, zasvedoio
je to pred goniteljima Svojim, Jevrejima. govorei: Ja Sam prije nego se Avraam rodio
(Jov. 8, 58). I opet, kad Ga pitahu: Ko si ti?, odgovori im On: Poetak (Jov. 8, 25). Time
je hteo Gospod da ukae na svoje vanvremeno poreklo, na svoje vanvremeno, veno

sinovstvo. On, Jedinorodni, poetak je svega stvaranja, poetak angelskih kola i

telesnih bia. Ne moe se ni o emu stvorenom govoriti a da se ne ukae na poetak.
Sin Boji je Poetak. im je Svevinji vean, veno je i roditeljstvo Njegovo, a venom
roditeljstvu odgovara i veno sinovstvo. Otuda vi slovesno govorite kad govorite, da
verujete u jednoga Gospoda Isusa Hrista Sina Bojega, Jedinorodnoga, od Oca
roenoga pre sviju vekova.
Ovo je vera dua ispunjenih ljubavlju. Ovu veru teko primaju due prazne od ljubavi.
Roditelji sa neodoljivom ljubavi prema deci, i deca, sa neodoljivom ljubavi prema
roditeljima, radosno prihvataju ovu veru. Neobjanjivu i preduboku prirodnu tajnu o
privezanosti roditelja k deci i dece k roditeljima ozarava svetlost Bojeg roditeljstva i
Bojeg sinovstva. Jedino u toj svetlosti mogu i roditelji i deca na zemlji da pojme tajnu
svoje uzajamne ljubavi. Oni mogu da pojme da njihova ljubav nije porekla zemaljskog
nego nebeskog. Ona je zapaljena na venom plamenu roditeljske i sinovske ljubavi,
koja je u Bogu. Otuda svi roditelji koji neodoljivo ljube svoju decu, i deca koja neodoljivo
ljube svoje roditelje, radosno prihvataju veru u venog Oca i savenog Sina na
nebesima.
Ovo je vaa vera, hristonosci, i vera otaca vaih koji vas ljubljahu. Neka ona bude i vera
dece vae koju vi neodoljivo ljubite. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna.
Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. Na Dan Suda
Hristovoga oni e biti pomilovani i nazvani - blagoslovenim.
Isus. Mesija. Sin.
4. ...SVETLOST OD SVETLOSTI; BOGA ISTINITOG OD BOGA ISTINITOG;
ROENOG, NESTVORENOG, JEDNOSUNOG OCU; KROZ KOGA JE SVE
POSTALO
sadraj
I prorok i vidilac pogledavi u venost, videli su ovu bez sunca i meseca i zvezda, no
ipak sa svetlou nekom neizreenom, koja prodire svuda i obasjava sve (Isa. 60, 19;
Otkriv. 21, 23). Znate li, obrazovani, kakva je to svetlost? Vi pogaate: to je vena
Svetlost od lica Svevinjega. To je Svetlost venoga Roditelja i Svetlost venoga Sina i
Svetlost venoga Duha Svetoga - jedna Svetlost, jedno Boanstvo, jedna Krasota.
Sveti Oci Nikejski, prosvetljeni tom venom Svetlou iz onoga sveta, iskazali su odnos
Hrista Gospoda prema Ocu nebeskom i odnos Njegov prema stvorenjima sa sledeih
est rei. Sa etiri rei iskazali su onaj prvi odnos, a sa dve ovaj drugi.
Prva re: Svetlost od Svetlosti. Reeno je od velikog tajnovidca: Bog je Svetlost, i tame
u Njemu nema nikakve (I Jov. 1, 5). Kad je roditelj svetlost, ta moe sin biti drugo do
svetlost? Kad je veni Otac Svetlost, i Sin je Njegov Svetlost. Svedoanstvo Sina o Sebi
glasi: Ja sam svetlost svijetu (Jov. 8, 12). Blago vama, ako sebe moete nazvati samo
osvetljenim ovom Svetlou!

Druga je re: Bog istiniti od Boga istinitoga. Jednom se usudi apostol Filip rei
Gospodu: Gospode, pokai nam oca, i bie nam dosta. Na to mu blagi Gospod
odgovori: Koji vidje mene, vidje oca. I jo dodade: Vjerujte meni, da sam ja u ocu i otac
u meni (Jov^14, 8_C); sravni 12, 45). Opet ree: Sve to ima otac, moje je (16, 15).
Opet ree: Ja i otac jedno smo (10, 30). To je bilo onda kada Jevreji digoe na Nj
kamenje, da Ga ubiju, zbog toga, kako sami rekoe, to ti ovjek budui gradi se Bog
(10, 33). Toliko su oni, grehom zaslepljeni, mogli videti, zato su tako i govorili. Oni su u
Hristu - ili bolje rei na Hristu - videli samo telo oveje, ali ono to je stajalo iza zavese,
telesne, iza porfire krvi i mesa, bilo je sakriveno od oiju njihovih. Gle, obina bakarna
ica na zemlji i bakarna ica, koja prenosi elektrinu, misao i glas, izgledaju istovetne za
sve oi, bez uma i iskustva. Pokrivalo je bilo na vidu njihovom duhovnom, te gledajui
nisu mogli videti sutatstvo BoJe u sutatstvu ovejem.
To su mogli videti krteni, oieni i osveeni. Videli su apostoli sveti, i svi duhovni ljudi
kroz mnoge i mnoge vekove, kao i Sveti Oci Nikejski. BOG bjee u Hristu, svedoi
apostol Pavle (II Kor. 5, 19). Ovo je Boje otkrivenje. No da je Roeni od Boga - Bog
istiniti od Boga istinitoga, nije li to jasno iz pojave o roditelju i roenome u svima
carstvima ivota? Istiniti Bog mogao je roditi samo istinitoga Boga.
Trea je re: Roenog. To jest. Sin Boji roen od Boga. Svetlost roena od Svetlosti,
Istina roena od Istine, ivot od ivota, Slava od Slave, Bog istiniti od Boga istinitoga.
Um ljudski donekle poima raanje tela od tela, ali slabo poima raanje duha od duha. A
Bog je duh. Telesno raanje, obrazovani, samo je senka ili simvol duhovnog raanja.
Dosta vam je, hristonosci, to znate, da Mesija i Spasitelj va nije smrt od smrti, tama
od tame, trule od trulei, niti nemo od nemoi, no Svetlost od Svetlosti, Bog istiniti
roen od Boga istinitoga. A kako je On roen u venosti, to e vam se, ako bude bilo
potrebno, kazati u venosti. O kazae vam se onda, kada izaete iz ovoga sveta, i
kapija se za vama zaklopi.
Reeno vam je jedanput, da je Mesija va - Sin Boji Jedinorodni, jedini od Boga roeni,
pa neka vam je radost ponovo uti u Njemu kao roenom. Jer raanje oznaava ljubav.
Napred vam je reeno, da je On jedini od Boga po jestetstvu roeni, Najvii od
Najviega, pre svih vekova Roeni od Svevinjeg. A sada se njegovo roenje odvaja i
razlikuje od stvaranja. On je roen, ali nije stvoren. On moe liiti na stvorenja, ali nije
stvorenje.
etvrta je re: Jednosuna Ocu, to jest: jednoga bia sa Ocem. Ne razume li se to
samo po sebi posle svega reenoga o Njemu? Jer kad je reeno, da je On Sin Oev,
time je ve objavljeno i to, da je On iste bitnosti, istoga jestetstva, sa Ocem. I kad je
reeno: Svetlost od Svetlosti, opet je time objavljeno, da je roena svetlost ravna po
bitnosti i jestetstvu raajui svetlosti. I kad je reeno: Boga istinitoga od Boga istinitoga,
time je potvrena istina, da je Sin jednobitan sa Ocem Svojim. Najzad kad je reeno:
Roenog, Nestvorenog, time je jo jae naglaeno ono to je i ranije bilo objavljeno. Jer
ono to je roeno, istog je bia kao i roditelj, dok ono to je stvoreno, drukijeg je bia i
jestetstva od stvoritelja svoga. Pogledajte i vidite: dete roeno istog je bia kao i otac
njegov, a sekira je drukijeg bia i jestetstva od kovaa svoga.

To su etiri rei, kojim su Sveti Oci Nikejski hteli opredeliti odnos Sina Bojeg Hrista
prema Njegovom Ocu u venosti. A ovo su dve rai, kojima su oni hteli opredeliti odnos
Sina Bojeg prema stvorenjima.
Prva re: Nestvorena. Nebesa i zemlja, i sve to se vidi i ne vidi, sve izvan bia Boga,
Jedinog, ivog - sve je to stvoreno. Jedini je Stvoritelj nestvoren. I kao to je Otac
nestvoren, tako je i Sin nestvoren. On je roen a nije stvoren. Od poetka On je delatelj
a ne delo, uzronik stvaranja a ne tvar. Savean Ocu, istobitan sa Ocem. Sa Alfom i
Omegom On je Alfa i Omega. S Bespoetnim - Bespoetan. Vanvremen, vanprostoran,
veit, besmrtan. Njegovo je bie nerazluno od bia Oevog; Njegova svetlost i slava
nerazdvojni od svetlosti i slave Oeve. Oeva mo i Njegova je mo. Nije li otuda jasno,
da Sin Svevinjega nije stvoren? Jer kako bi bio stvoren Onaj koji veito jeste? I od
koga bi bio stvoren Onaj koji je savean Ocu?
Kao to se, hristonosci, ne moe govoriti o suncu bez svetlosti, i o izvoru bez vode, tako
se ne moe govoriti ni o Ocu bez Sina, niti o Sinu bez Oca. Zato se i kae, da je
Spasitelj va nestvoren. Jer da je stvoren, i On bi, kao mnogi iz stvorenih, potrebavao
Sebi Spasitelja. Da je stvoren, On ne bi bio Sin no jedan od sinova; ne bi bio Sin no
jedan od usinovljenika. Vaistinu, On je Sin a ne usinovljenik. Ako bi i On bio samo
usinovljenik, onda Svevinji ne bi imao Sina roenoga. Onda se Svevinji ne bi mogao
nazivati Ocem. Onda veno roditeljstvo ne bi postojalo. Ne bi postojala ni ljubav vena.
Ne bi postojalo ni roditeljstvo veno ni sinovstvo veno - dva stuba ljubavi vene. Ali
neka se raduju srca vaa, deco Boja, to postoji i roditeljstvo, i sinovstvo, i - ljubav.
Neka vas obasjaju zraci vene ljubavi!
Druga re: Kojim je sve postalo. Sve stvoreno stupi u bie svoje Njime. Kao to je
pisano o Rei Bojoj: Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje nita nije postalo to je postalo
(Jov. 1, 3). Sin Boji Jedinorodni, dakle, ne samo nije stvoren, nego je On - Tvorac.
Njime je sve postalo, i bez Njega nita nije postalo to je postalo. Sve to je stvaranjem
dolo do bia svoga na nebu i na zemlji, delo je Sina koliko i Oca; i sve to biva, pod
vlau je Sina kao i Oca.
Tako su Sveti Oci nai izrazili Neizrazivoga. Tako su oni stavili u rei veru svoju i veru
vau, a sve na osnovu pisanog otkrivenja Gospoda Isusa Hrista i nepisanog otkrivenja
Duha Bojeg Svetog. No znajte, da Onaj koji se ne da stesniti ni u celu vasionu, ne
moe se stesniti ni u rei ljudske.
Sve ovo to je dosad reeno o Njemu, hristonosci, reeno je o Bogu Svevienjem u
venosti, u samom Sebi, van stvaranja i izvan stvorenja. Govoreno Je o veno tajnome
Ocu i o nejavljenom Sinu; o Biu venome, koje samo Sebi roditeljuje i sinuje, i nema
potrebe ni u em izvan Sebe. Govoreno je o udu Postojanja, bez promene, bez
starenja i bez smrti; o neumalivom Plamenu boanskom, od koga je uzrono zavisna
svaka druga svetlost, nevidljiva i vidljiva.

A ovo to sad sleduje, jeste opis Boga Stvoritelja, sputenog u vreme, u prostor, u
ogranienja, meu stvorenja Svoja. Kao kad se majka prikloni i nadnese nad uplakano
dete u kolevci, tako izgleda sputanje Stvoritelja ljudi meu ljude, u ovu dolinu plaa.
Ovo Je vera misaonih i molitvenih dua. Nju teko primaju ulni i prainom zapretani.
Misaoni ljudi iskreno saznaju ogranienost razuma ljudskog naspram sve novih i viih
planina od tajni, koje se reaju Jedna za drugom. Tek to su se s naporom ispeli na
jednu od tih planina, i jedva odahnuli i zaradovali se, a pred njihovim oima ukazuje se
druga, via planina. I tako redom, s kolena na koleno.
Oni gledaju i vide, da nijedna otkljuana prirodna tajna nije mesija no pretea novih
tajni. Sve novo, otkriveno, saznano, nije otkrivenje no zavesa, koja skriva sve nova
udesa, bez imena, bez broja, bez konca. Zato oni molitveno uzdiu um svoj ka
Svevinjem, i svesrdno primaju od Njega ono otkrivenje o poslednjim i najviim tajnama,
koje je On po ljubavi i mudrosti blagoizvoleo obJaviti rodu ljudskom. Primaju ga sa
radou i objavljuju se smelou. ta mogu oekivati od oveka? I ta im sinovi oveji,
koji zaJedno s njim putuju, mogu rei o boanskim tajnama, neulnim, nevidljivim,
nedodirljivim, iza bezbrojnih planina od tajni prirodnih? ta mogu oni uti od ulnih i
prainom zapretanih? Nita to ve nisu uli i - odbacili. Zato im je toliko drag Mesija,
Jedini, Istiniti, koji je kao lini svedok doao iz carstva poslednjih tajni, i javio im onoliko
koliko dua ljudska na zemlji moe primiti i nositi.
Ovo je vaa vera, hristonosci, vera predaka vaih, misaonih i molitvenih. Neka ona
bude i vera dece vae, s kolena na koleno, sve do kraja puta. Vaistinu, ovo je vera
istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Suda Bojega oni e
se odrati i opravdati verom i istotom i dobrim delima svojim. I bie nazvani
blagoslovenim.
Svetlost. Istina. Re.

5. ...KOJI JE RADI NAS LjUDI I NAEGA RADI SPASENjA SIAO S NEBA I

VAPLOTIO SE OD DUHA SVETOGA I MARIJE DEVE, I OVEK POSTAO
sadraj
Kao kad se majka prikloni i nadnese nad uplakano edo u kolevci, tako izgleda
sputanje Stvoritelja ljudi u ovu dolinu plaa. udesnom postojanju Sina Bojeg u
venosti prilii i udesni nain Njegovog silaska u ovaj svet vremeni i vidljivi. Cilj
Njegovog silaska jesmo mi ljudi i nae spasenje, a nain - roenje od Duha Svetoga i
Deve Marije. Ko to kae? Ako to kaemo mi ljudi, moe se posumnjati. Ali je to rekao
sam On, u koga ne moe posumnjati niko ko obraz Boji nosi u sebi.
Sam On. Istiniti, rekao je za Sebe, da je doao da slui i oa ivot svoj u otkup za mnoge
(Mat. 20, 29). Da slui, naravno, ljudima i da Sebe u otkup za ljude. To je cilj Njegovog
silaska. A nain Njegovog silaska objavio je ne ovek - ko bi mu verovao? nego
arhangel Boji. Arhangel Boji Gavril objavio je Mariji Devi u Nazaretu: Evo
zatrudnjee i rodie sina i nadjeni mu ime Isus. Na pitanje Marijino: Kako e to biti
kad ja ne znam za mua, arhangel Boji odgovori: Duh Sveti doi e na tebe, i sila
Najviega osjenie te; zato i ono to e se roditi bie sveto, i nazvae se sin Boji. Pita li
neko od vas u uenju: kako je to mogue, odgovorie mu blagovesnik Boji, kao to je
odgovorio i Presvetoj Devi govorei: U Boga je sve mogue to ree (Luk. 1, 28-37).
Mesto pitanja i zapitkivanja ovde vie prilii utanje i radovanje; utanje zbog uzviene
tajne, i radovanje zbog svemogue sile Tvorca i Boga naega.
Sin Boji i Sin Devin - Roeni na nebesima i na zemlji. Postojei u venosti i u vremenu.
To je Mesija va, obrazovani, i Spasitelj va. Roen u venosti od Oca bez matere.
Roen u vremenu od Matere bez oca.
Ko eli ovo da potpuno razume, neka nam kae, da li je razumeo zrno peska pod
nogama; ili jedan list na drvetu; ili zvezda na svodu nebeskom? Da li je razumeo ma i
najsitniju tvar Boju, koju gazi, ili koju gleda, ili koju dodiruje? Da li je razum ljudski, koji
evo hiljade i hiljade godina ispituje, brojei, merei, sravnjujui, opisujui - da li je do
kraja shvatio jedno jedino delo Boje u ovome svetu?
udesan je ovaj svet: sav die udom. Tajanstven je ovaj svet: sav je okaen stranom
i uzvienom tajnom. Koliko li je udesniji Stvoritelj ovoga sveta? U svakoj taki, gde se
dodiruje venost sa vremenom, nebo sa zemljom, svetlost se velika javlja. I svetlost je
ono to vam je nerazumljivo, a ne tama. Sveta Deva u Nazaretu bila je ta blagoslovena
taka, gde se dodirnula venost sa vremenom, nebo sa zemljom. I od tog dodira,
proizala je svetlost velika, koja je granula nad celim svetom. To je svetlost to vam je
nerazumljivo, blagosloveni, a ne tama.
Ispitujte, blagosloveni, sa smernou i strahom, ispituje razumom sve ono to je Bog
stvorio, a verujte ono to je On o Sebi i Svome velikom biu otkrio. Vjerom hodimo a ne
gledanjem (II Kor. 5, 7). Zar je Bog ovek, da Njegovo roditeljstvo i roenje biva kao
roditeljstvo i roenje ovekovo? oveje roditeljstvo i roenje samo je simvol, samo sen
i bleda slika Bojeg roditeljstva i roenja. Nama nije otkriveno, niti mi stoga moemo

znati, kakvo je dejstvo Duha Svetoga pri venom raanju Sina Bojega. ta pomae
ispitivanje tamo gde Bog uti i ne javlja? Ali nam je Bogom otkriveno preko arhangela
Gavrila neto o dejstvu Duha Svetoga pri vremenom roenju Sina Bojega. I to to je
Svevinji izvoleo otkriti preko bestelesnog vesnika Svoga, to jedino i znamo. Znamo,
naime, da je Duh Sveti siao na Mariju Devu u Nazaretu, i da je nju osenila sila
Najviega. Tako se dodirnula venost sa vremenom, nebo sa zemljom, duhovno sa
telesnim, i javila se Svetlost velika, koja obasjava svet i vas u svetu. Na taj nain Sveta
Deva je zaela u telu svome, i dala telo Onome, koji je blagoizvoleo biti Mesija i
Spasitelj, i kao ovek javiti se meu ljudima.
... i ovekom postao. Zato su Sveti Oci Nikejski stavili i ovu re, kad su ve ranije rekli:
i vaplotio se? Zar nije ova re bila dovoljna, i dovoljno jasna? Vaplotio se, utelovio se,
javio se u telu - zar to nije dovoljno? Nikako. Mnoga su i razna su tela u vasioni. Bog se
javljao Izrailjcima u drevna vremena u vidu ognjenog stuba i oblika. Duh Sveti javio se
na Jordanu u vidu goluba. Potrebno je bilo izrino rei, u kakvom se telu Sin Boji javio
svetu. On se javio u telu ovejem. Ne u vidu oveka, slino Duhu u vidu goluba - da ne
bude! - nego kao pravi telesni ovek. Kao pravi istinski ovek On se javio a ne kao
prividan ovek. Zato su reene obe rei: Koji se vaplotio i ovek postao.
On nam je uinio ast, najveu koja se moe uiniti, kada je kao ovekoljubac spustio
se meu nas kao jedan od nas. Iz vene slave i radosti i krasote siao je u nau dolinu
beslavlja, tuge i rugobe, radi nas ljudi i radi naega spasenja.
Kao to car alje svoje vesnike jednome gradu i najavljuje dolazak svoj, tako je i Car
nebeski, koji se hteo iz ovekoljublja na zemlji javiti, iljao vesnike Svoje rodu ljudskom i
najavljivao dolazak Svoj. Najzad On je ponizio sam sebe uzevi oblije sluge, postavi
kao i drugi ljudi (Filib. 2, 7). I sve to ponienje On je dragovoljno uzeo na Sebe - radi
nas ljudi i radi naega spasenja.
Ova vera ponuena je od Boga svima ljudima i svima kolenima na zemlji. No nju ne
mogu primiti neisti, dok god se ne pokaju i ne oiste od nepravde, oholosti i nemilosti.
Kako bi je mogli i primiti oni koji pokvarie obraz Boji u sebi? Glas nebeski ne nalazi
odjeka na iskidanim. icama dua njihovih. Kad Car nebeski Svojom rukom sasvim
trgne zavesu tajni, i pojavi se na oblacima od angela, da sudi - teko e biti, o kako e
teko i strano biti tada zlobnim nevernicima! A duama istim i devstvenim blago i
blago! po hiljadu puta blago onima, koji se blagovremeno oistie od zloba svojih i
primie i odrae veru Boju u sebi - nebesno miro u istim srcima i pravednim duama
svojim. Od lica svete i preiste Devojke, Bogorodice, nee se postideti na nebesima, a
od Sina njenog primie blagoslov i ivot veni.
Ovo je vaa vera, hristonosci, vera istih i devstvenih predaka vaih. Neka ona bude i
vera dece vae, s kolena na koleno, do kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna,
vera svetlosti, istine i utehe. Ovo je vera najveih, najboljih, najplemenitijih u rodu
vaem, i u svakom rodu i rodu. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji
nose obraz Boji u sebi. Oni e na Sudu biti nazvani blagoslovenim.

Blagovesnik. Bogorodica. ovekoljubac

6. ...I RASPETOGA ZA NAS PRI PONTIJSKOM PILATU,POSTRADALOG I
POGREBENOG.
sadraj
Plamen boanske ljubavi u venosti jednako plamti na ognjitu Bojega roditeljstva i
Bojega sinovstva. Vetrovi vremena tamo ne dopiru. udljivosti promena ne dodiruju taj
plamen, niti ga povijaju, niti ga poveavaju, niti umanjuju. Otuda je ljubav boanska
ivot nestarei, radost nepomuena, mo bezgranina. S tim udesnim plamenom u
rukama, i u srcu, i u svemu biu Svome siao je Car nebeski udesnim putem na
udesnu misiju meu ljude. I rekao je blaene rei. Ja sam doao da bacim oganj na
zemlju; i kako bi mi se htjelo da se ve zapalio! (Lk. 12, 49). Neka je samo jedna iskra
toga svetoga ognja pala na srca vaa, dovoljno je, da vam osvetli dugi put ka venom
ognjitu. Ne utuljujte je, nego je krijte i uvajte kao najdragocenije naslee, o
obrazovani, vi koji nosite obraz Boji u sebi.
Sin Boji Jedinorodni, Premili, preklonio je nebesa i siao na zemlju nas radi i naega
spasenja radi. Nije se spustio sa prestola na presto, nego sa prestola na studen kamen.
Mnogo se namuio nas radi i naega spasenja radi. Kad samo toliko kaemo: mnogo se
namuio - pa je dosta za na stid i za slavu ljubavi Njegove. Ali se mora vie kazati, da
bi istina bila potpuna. Mesija roda ljudskog podneo je klevete, zlobe, zamke, pljuvanja,
amaranja, ismevanja, ibanja. I time nije sve reeno. Osuen je s razbojnicima, raspet
na krst, postradao, izdahnuo u mukama, pogreban bio. Prepunu au muka nije odbio,
niti je trnov venac sebi s glave skinuo, niti je teki krst s lea Svojih zbacio. Tako je On
venao veru pravu, pravoslavnu, sa stradanjem, i ljubav sa rtvom.
Znate li, obrazovani, zato su Sveti Oci uneli ime Pontija Pilata, bogoubice, u nae
Vjeruju? Ne sumnjajte, da je tako blagoizvoleo Duh Boji Sveti, koji je nadahnjavao
mudrou Svete Oce. A Duh Boji Sveti blagoizvoleo je tako, da bi verni tano i zauvek
znali, u koga Hrista veruju. Jer su se javljali, i Javljae se, lani hristosi, lane mesije, u
svetu, da obmanjuju i zbunjuju. Stoga je Duh Sveti, ovekoljubivi, Sveproviajui, hteo
da zauvek zakrili hristoverne od svake obmane i svake zabune. Stoga je On kroz usta
Svetih Otaca u Nikeji tano opredelio, na koga se Hrista misli, kad se govori o Mesiji i
Spasitelju sveta. Misli se, obrazovani, jedino i iskljuivo na onoga Isusa Hrista, koji Je
raspet za vreme Pontija Pilata, namesnika rimskog cara u to doba. Taj Hristos jedini je
pravi Hristos, jedini nelani Mesija, jedini ovekoljubivi Spasitelj. Svi ostali, koji su se
predstavljali i koji se budu predstavljali svetu pod tim velikim imenom, do ivice vremena,
do Dana Sudnoga, jesu lani hristosi.
Jo je ime Pilatovo spomenuto zbog toga, da se linost Spasitelja sveta pokae i potvrdi
kao linost istorijska a ne matom izmatana. Kad se spomene ime Pontija Pilata, onda
se time opredeljuje i vreme i mesto pojave Hrista Gospoda u svetu. Jer se zna tano,
ak i prema istoriarima rimskim, neznabonim, hristobornim, kada je i gde Pontije Pilat
bio namesnik kesarev. Ne znate li slabost ljudsku, vi obrazovani? Po slabosti svojoj

mnogi premnogi su skloni, da odriu svoga dobrotvora a da ne sumnjaju u svoga

zlotvora. Po toj slabosti neki su ljudi do sada - a takvih e biti i od sada - sumnjali u
linost Hristovu kao linost istorijsku, dok nikad niko nije posumnjao u istorijsko
postojanje jednoga oveka zvanog Pontije Pilat, oveka koji je u vreme rimskog kesara
Tiberija bio kesarev namesnik u gradu Jerusalimu. Spomenom imena Pontija Pilata,
dakle, hteli su Sveti Oci Nikejski naglasiti istorinost linosti Hristove koja se u odreeno
vreme i na odreenom mestu javila i ivela u ovome svetu.
Jo je ime Pilatovo uneto u Vjeruju, da bi se pokazala nepravda neznaboaca. Zakoni
rimski smatrani su jednim od najsavrenih dela, koje su neznaboni narodi stvorili.
Meutim ovek Nevinosti osuen je na smrt u vreme vlasti tih mnogohvaljenih rimskih
zakona nad svetom i od pravnog predstavnika tih zakona, Pontija Pilata, namesnika
rimskog kesara. U primeni na Pravedniku nad pravednicima to "savreno delo"
neznaboaca pokazalo se savrenom nitarijom. Jedan oit razlog vie, da se sam Bog
nebeski morao spustiti u svet, da spase svet od sveopteg mraka neznabotva. Otuda
spomen Pilatovog imena u Simvolu Vere zvui kao vena osuda ne samo izvrioca
neznaboakih zakona nego i samih tih zakona.
Postradalog i pogrebenog, rekli su Sveti Oci Nikejski. Pitaete: zato su morale i ove
rei doi, kad je ve reeno - raspetoga? Kad je neki ovek raspet na krst i ekserima
prikovan, ko moe sumnjati u njegovo stradanje? I kad izdahne na krstu, nije li neto
sasvim prirodno i obino, da on bude pogreben? Slovesni u to ne sumnjaju. Slovesnima
je to i prirodno i jasno. Ali beslovesne grize sumnja. Oni misle, da sebe uzvise
poniavajui Hrista. I sudei Sudiju svoga misle, da umaknu od osude. Javljali su se
neki beslovesni ljudi, koji su tvrdili da Gospod na krstu nije oseao bolove. Govorili su,
da je Hristos bio samo prividan ovek, i da kao takav nije mogao ni oseati muke i
stradanja. Kao da nisu uli za ropac Sina Bojeg u Getsimaniji: Oe moj, ako je mogue
da me mimoie aa ova (Mat. 26, 39)! I kao da njihovo okamenjeno srce nije u stanju
da zadrhti pred Njegovim uzvikom bola na krstu: Boe moj, Boe moj, zato si me
ostavio (27, 46)! O nepravednici, zar ne verujete u stradanje najveeg Stradalnika? Zar
odriete bol od koga je zemlja uzdrhtala i sunce pomralo? Zar se vae srce okamenilo
pred bolom, od koga se kamenje rascepilo? Ovo e kamenje svedoiti protiv vas u Dan
Rasplate, u Strani Dan.
Blaena su dva mua, Josif i Nikodim. Gle, oni se potrudie oko mrtvog tela
Gospodnjega. Skidoe ga s krsta sa strahopotovanjem, paljivo ga obavie platnom s
mirisima, i esno sahranie u grob. A Jevreji dooe i grob utvrdie i zapeatie. I
izmolie strau od Pilata, da straari kod groba, da ne bi neko ukrao telo umrlog Hrista.
Tako je sve bilo; i slovesni tako veruju. Ali je bilo beslovesnih, koji su ponavljali bajku,
da telo Gospodnje nije bilo potpuno pogrebeno no samo prikriveno. Iz te bajke
pustolovni knjievnici ispredali su bajke, neistinite i nepravedne.
Sve te neistine i nepravde protiv Spasitelja sveta unapred je proviao Duh Boji Sveti,
koji je obasjavao i nadahnjivao Svete Oce u Nikeji. Zato ih je On i pobudio, da pored
rei, raspetoga - stave i rei: postradalog i pogrebenog. Da biste vi, obrazovani, i

potomci vai, za vazda znali istinu o Gospodu Spasitelju svome. I da biste se istinom
mogli boriti protiv neistine.
Ovako su izrazili Sveti Oci veru nau u Gospoda Spasitelja, Iskupitelja i Preporoditelja
roda ljudskog, iz ljubavi postradalog za grenike. Ova je vera objavljena svima i
ponuena svima. No nju ne mogu primiti neblagodarni, samoivi, samodovoljni,
bezduni. Kako bi je primili oni, koji zatrpae zemljom obraz Boji u sebi, i od sebe
napravie grob due svoje? Vaistinu, nee grobovi ui u veno Carstvo Boje. Nego e
trule biti predata ognju neugasivom.
Ovo je vera blagodarnih dua. ivei u ovoj dolini emera i uasa, oni ine dobro ne
oekujui vraanja. Oni su poznali trnovitu njivu ovoga sveta, te ulau sve staranje, da
njihov trag ne bude jedan trn vie. Oni ute kad uju zajedljiv prekor: svi su trnje, zar
ete vi biti rue! I plau u potaji za braom svojom, koja se revnosno trude, da trag svoj
u ovome svetu obelee trnjem. Jedno trnje drago je srcu njihovome, jedno jedino - no,
po kome je nena noga Bojega Sina koraala, i na kome su se rue rascvetale.
Blagodarna srca gledaju oni te rue, i opasuju se mirisom njihovim - o, jedinim,
podnoljivim i ivotvornim mirisom usred zapaha bue i smrti.
Blagodarne due gledaju i vide i mnogo drugo trnje ukraj puta Hristovoga. One vide
trnje gorine, vrt svete Matere Spasitelja sveta, sav natopljen suzama, no sav raskono
rascvetan u bele rue. I gledajui vide mnoge druge manje vrtove pravednika i za
pravdu stradalnika, trnovite stabljike okiene raznovrsnim cveem. I diui oseaju, da
sve to cvee lii na Hrista i mirie mirisom Hristovim, zdravim, ivotvornim. I oseanje
blagodarnosti prema nebeskom Vrtaru navire u srca njihova, i preliva se. I one se trude
svim silama da svoj ivot i ivot prijatelja svojih uine cveem, kalemom Hrista
Raspetoga.
Ovo je vaa vera, hristonosci, vera predaka vaih, blagodarnih Hristu Gospodu do smrti.
Neka ovo bude i vera dece vae, s kolena na koleno, sve do kraja, do Dana Suda
Hristovoga, na kome e se cvee primiti, a besplodno trnje baciti u oganj. Ovo je vera
nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi,
onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Rasplate lica njihova zasijae kao sunce, i
liie na Boga. I bie nazvani blagoslovenim.
Ljubav. Krst. Smrt.

7. ... VASKRSLOGA U TREI DAN PO SVETOME PISMU

sadraj

Hristos vaskrse, obrazovani! Zemlja Mu ne moe nahuditi, niti Ga grob zadrati. Da

vaskrsnu due vae, miljenice Hristove! Da zasija obraz Boji u vama, oien od
zemlje i spasen od smrtne trulei! Radujte se i veselite se, jer Mesija va, Jedini i
Jedinstveni, pobedi smrt, ovo strailo svih zemnorodnih!
udesno vaskrsenje Hrista Gospoda iz groba sasvim je u skladu sa Njegovom
udesnom pojavom u svetu. Ono odgovara Njegovom neobinom roenju od preiste
Devojke, i Njegovim svemonim delima na zemlji, i Njegovoj nebeskoj mudrosti i milosti,
i njegovom natoveanskom strpljenju i dostojanstvu u podnoenju nepravdi i muka, i
Njegovom boanskom pratanju sa krsta ubicama Svojim. Sve je u skladu. Sve
odgovara i prilii jedno drugom. Kao to moete po jednoj kapi morske vode poznati
kakvou celoga mora, tako po jednom dogaaju iz ivota Hristovog moete poznati ceo
karakter Njegov. Ceo Njegov karakter predstavlja jedno nezemno udo, sastavljeno
organski od bezbrojnih udesa. On je svemoni Mesija va, o vi obrazovani, koji vas je
blagoslovio i sa krsta, i iz groba, i izvan grooa.
Vaskrsenje je kao jedan dragulj na nizu nezemnog dragog kamenja, to predstavlja
ivot Gospoda na zemlji. Taj dragi kamen iste krasote, iste dragocenosti, iste miline kao
i ostalo drugo kamenje na boanskom nizu Hristovome. Njegovo vaskrsenje je sasvim
prirodno s gledita venih stvarnosti, koje je On otkrio svim delima Svojim i svom
linou Svojom. Treeg dana u zoru svemoni Gospod ustao je iz mrtvih i javio se iv
Svojoj Svetoj Materi, enama mironosicama i apostolima (Mat. 28; Mk. 16; Lk. 24; Jov.
20 i 21; I Kor. 15, 6). Potom se On javljao kroz punih etrdeset dana uenicima i
prijateljima
Svojim (Dela ap. 1). Potom se javio i Svome neprijatelju i gonitelju Savlu (Dela ap. 9).
Prvo se, dakle, javljao Svojim prijateljima i sledbenicima, kao prvim lanovima crkve
Svoje svete, da bi prvo njih utvrdio i obrazovao, a posle i neprijateljima. A ovim
poslednjim javio se koliko da bi crkvu Svoju odbranio, toliko da bi milost svoju pokazao
prema neprijateljima Svojim. Kao i s krsta. Jer On "pravedne ljubi i grene miluje", i
hoe da se svi ljudi spasu i dou do poznanja istine.
Jo se vaskrsli i ivi Gospod javljao mnogobrojnim muenicima i muenicama za ime
Njegovo. Javljao se prepodobnim ljudima i svetim enama i devicama kroz svu istoriju
Crkve Boje do dana dananjega. Javljao se na javi i u snu, u ratovima i tamnicama,
ukraj bolesnike postelje i u nevoljama, u kojima ljudska snaga ne pomae. Javljao se u
izbama sirotinjskim, u sjajnim oltarima svetim slugama Svojim, kao i pokajanim
grenicima u jazbinama greha. Javljao se samo tamo gde Ga je arka vera i suzna
molitva prizivala, i gde je pojava Njegova bila neophodna. ta da nabrajamo? To
Njegovo ivo prisustvo oseaju neprestano istinski obrazovani ljudi, oni koji nose obraz
Boji u sebi. Gle, vaskrsli i ivi Gospod izrekao je kao poslednju re Svoju sledbenicima

Svojim. I evo ja sam s vama u sve dane do svretka vijeka. Amin (Mat. 28, 20). Amin.
Gospode!
Po Svetome Pismu. Kako je pisano od nadahnutih pisaca, i kako je proreeno od Bojih
proroka, onako se i zbilo. Pisano je od proroka: Nee ostaviti due moje u paklu, niti
e dati da svetac tvoj vidi truhlost (Ps. 15, 10). Pa je pisano i proreeno: Vaskrsnue
BOG i rasue se neprijatelji Njegovi (Ps. 68, 1). No osim mnogih proroanstava o
vaskrsenju Hristovom u Starom Zavetu Svetoga Pisma taj velianstven dogaaj izraen
je simboliki i praobrazno kroz sudbe mnogih pravednika.
Tako sudba pravednoga Avrama, koji je vie puta bio u smrtnoj opasnosti od
nadmonijih neprijatelja pa je ipak iziao iv i pobedonosan, predstavlja praobraz
Hristove vaskrnje pobede. Slian je praobraz i Isaka, koji je poloen bio pod no oca
svoga pa ipak spasen. Praobraz je Hristova vaskrsenja i prorok Jona, koji je tri dana
probavio u utrobi kitovoj, pa izbaen iz. Tako i sudbe ostalih mnogih pravednika kao:
Mojseja, Noja, Josifa, cara Davida, proroka Ilije i proroka Danila, trojice otroka u pei
ognjenoj, mnogostradalnog Jova, i mnogih drugih, koji budui pod bremenom nepravdi
satanskih i ljudskih najzad sve pobedie i do slave dooe ouvavi obraz BOJI u sebi
nepovreen. Zato su Sveti Oci NikeJski i stavili, da je Gospod Hristos vaskrsao iz mrtvih
po Svetome Pismu. Jer vie ubeuje ljude dogaaj, koji je unapred proreen, negoli
neproreen.
A sveti jevanelisti zapisali su u jevaneljima kako je sam Gospod mnogo puta
predskazao Svoje vaskrsenje pred uenicima Svojim. Upravo, kad god je Gospod
predskazivao stradanje Svoje i smrt, predskazivao je istovremeno i slavno vaskrsenje
Svoje (Mat. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; sravni Mk. 8, 31; 9, 931; 10, 34; 14, 28. Lk. 9,
22; 18, 33; Jov. 2, 19-22). I sve kako je predskazano, onako se i zbilo. Gospod va i
Iskupitelj va namuen je bio, raspet, mrtav pogreben, no trei dan slavno je vaskrsao iz
mrtvih.
Ljubav je nepobediva, deco carska. Njena je domovina na nebesima, njeno je carstvo u
venosti, njena senka na zemlji, njeno odsustvo u paklu. O kako je mona i ta senka! A
stvarna ljubav, ona to plamti na ognjitu venog roditeljstva i venog sinovstva
Bojega, ona koju je Hristos doneo na zemlju - ona je svemona. Satana s grenicima
glupo se zaradovao nad mrtvim Mesijom. Glupost satanina Je dola otuda, to je on
potpuno izgubio obraz Boji u sebi. Gde bi on znao - gde li se setio - kako je ljubav
boanska svemona? Ta moi njenoj nema ni sravnjenja, ni mere, ni granice. Zemlja bi
prsla, da Hristos nije vaskrsao iz nje; ne bi Ga mogla odrati u sebi. To je sila stvarne,
nebeske, vene ljubavi. Sila te ljubavi je neiskazana. Silom te plamene ljubavi Car
nebeski je i posetio zemlju, i izdrao sva ponienja i muenja, najzad i vaskrsao. Silom
njenom neduzi se lee, demoni razgone, bolesti isceljuju, bure utiavaju, sva priroda
nagoni na poslunost. Ona je sva udotvorna, i gde god se javi, ma u kom svetu i ma u
kom vremenu, ona udesa tvori.
Ovo je vera dece Boje, dece carske, koja su usinovljena Bogu silom ljubavi Hristove.
Nju ne mogu da prime nenavisnici i zlotvori, bogomrsci i ovekomrsci, koji od greha

svojih pletu lance sebi i daju ih u ruke paklenim duhovima. Ovo je vera svetlih i istih
dua, bogoljubivih i ovekoljubivih. Oni je primaju, i oni stradaju za nju poput stradanja
Hristova. Ljubav im olakava stradanja, i sladi gorine. Njihove su oi zamagljene za
sva obmanljiva blaga ovoga sveta, no njihov duhovni vid, opran i prosvetljen suzama,
jasno gleda u domovinu vene ljubavi. Blago njima u Dan Suda, u Strani dan rasplate
Boje. Oni e se odrati u taj Dan, i ogrejae se na ognjitu vene ljubavi.
Nije li ovo vaa vera, hristonosci, i vera najslavnijih predaka vaih? Neka ona bude i
vera dece vae. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, gorka kao smrt, no lekovita kao
melem nebeski, svetla kao vaskrs. Vaistinu, ovo je vera velikih dua, istinski
obrazovanih ljudi, koji nose obraz Boji u sebi. Oni e u Dan Suda vaskrsloga Mesije biti
pomilovani i nazvati blagoslovenim.
Pobeda. Vaskrsenje. Radost.
8. ...I KOJI SE VAZNESAO NA NEBESA I KOJI SEDI S DESNE STRANE OCA
sadraj
Najudniji Posetilac posetio je zemlju i vratio se. I ostalo je uenje o Njemu. I to
uenje raspostrlo se po svoj planeti zemaljskoj. I nekoliko stotina ljudskih narataja
kroz devetnaest punih stolea govorili su o tom Posetiocu vie nego i o kome drugom u
svetu. Najvee je udo, to su svi ti narataji govorili o Njemu ne samo kao o
negdanjem Posetiocu nego i kao o Savremeniku. I dan-danas o Njemu se govori u
naem narataju kao o negdanjem Posetiocu i kao Savremeniku. Vazda Negdanji i
vazda Savremeni! To je neponovljeno udo u istoriji roda ljudskog. Linost toga
Posetioca je izuzetna, nesravnjiva ni s kim, neobjanjiva niim na zemlji. Mnogi se u
uenju pitaju: ko je On? Mi Ga znamo i ne znamo. I gledamo Ga izdaleka i gledamo
Ga izbliza. Njegov dah je meu nama, Njegova vlast je nad nama. Ime Njegovo donosi
nam nadu, utehu i radost. Ko je On?
To je Car nebeskoga carstva, preruen u oveka, u pravoga oveka - taj neobini
Posetilac zemlje. Kao to je vasksenje iz groba priliilo Njegovoj moi, tako je i
vaznesenje na nebo odgovaralo velianstvu Njegovom. Izioh od oca, rekao je On sam
o sebi, i dooh na svijet; i opet ostavljam svijet i idem k ocu (Jov. 16, 28). ta je jasnije
od toga?
ta je jasnije od toga, da kad je sin ispunio volju oevu hita natrag ocu svome? Nije li
prirodno za cara kad pobedio u ratu da se vraa u carstvo svoje? I za sejaa kad je
posejao njivu svoju da odlazi domu? I za uitelja kad je iskazao nauku svoju da se
povlai u stan svoj? I za pastira kad je naao izgubljenu ovcu da se upuuje odakle je
poao? I za svetenika kad je osvetao dom neki da se okree obratno? I za radnika
kad je svrio posao svoj da ide na odmor? A Gospod Hristos je siao u svet i kao Sin, i
kao Car, i kao Seja, i kao Uitelj, i kao Pastir, i kao Svetenik, i kao Radnik. Svrivi
delo Svoje, misiju Svoju u ovome svetu, prirodno Je i razumljivo, da se vratio u veno
carstvo na nebesima, iz koga se i spustio meu ljude.

Ulazak pobedonosnog Gospoda na nebesa bio je isto onako udesan kao i Njegov
silazak sa nebesa! udesno roen od Svete Deve i Boje sile On se udesno i
vaznesao na nebesa silom boanskom pred licem Svete Matere i uenika Svojih.
Vaznesenje Negovo je i slovesno i posvedoeno. Slovesno je ono po VINjOJ
slovesnosti nebeskoj; posvedoeno od oevidaca koji su dragovoljno primili stradanje
za svedoanstvo svoje.
Mnogo je svedoka - ko e ih sve izreati? Sveti apostol i jevanelist Marko pie o
vaznesenju Gospoda: A Gospod poto im izgovori uze se na nebo i sjede Bogu s desne
strane (Mar. 16, 19). Opirnije opisuje taj velianstveni dogaaj sveti Luka, lekar,
govorei: I ovo rekavi vidjee oni gdje se podie i uze ga oblak iz oiju njihovijeh. I kad
gledahu za njim gdje ide na nebo, gle, dva ovjeka stadoe pred njima u bijelijem
haljinama, koji i rekoe: Ljudi Galilejci! to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od
vas uze na nebo tako e doi kao to vidjeste da ide na nebo (Dela ap. 1, 9-11; v. Lk.
24, 52). Pri ovom dogaaju vidimo angele Boje kao i pri Spasiteljevom zaeu i
roenju, kao u vreme Njegovog posta posle krtenja, kao i u vreme stradanja u vrtu
Getsimanskom, i kao pri Njegovom slavnom vaskrsenju. VOJNICI nebeski vazda su
blizu svoga Cara, i bivaju javno vieni od ljudi kada to Car nae za korisno.
Jo stari Psalmist proroki je govorio: Otvorite se vrata vjena, da ue car slave. Ko je
taj car slave? Gospod moan i silan u borbi, Gospod nad vojskama, to je car slave (Ps.
23, 7-). Na drugom mestu opet veli: Ree Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s
desne strane (Ps. 109, 1). I sam Gospod, svedok nad svedocima, prorekao je Svoje
uzdignue na nebo i slavu Svoju buduu. I to je prorekao u asu Svoga najveega
ponienja, kada ga u dvoru prvosvetenikom Jevreji pljuvahu i amarahu - prorekao je
ovim svetim reima: Ali ja vam kaem: odsele ete vidjeti sina ovjeijega gdje sjedi s
desne strane sile Boije (Mat. 26, 64; Lk. 22, 69). Kakvo svedoanstvo potrebuju ljudi
mimo Njegovoga? Na ustima Mesije vaeg ne nae se la ni o onome to je rekao o
prolosti ni o onome to je prorekao o budunosti.
No evo jo svedoanstava, potvrenih krvlju svedoka. Da se jo bolje nahrane due
vae istinom. Sveti apostol Petar svedoi o Hristu, da je s desne strane Bogu otiavi
na nebo, i sluaju ga aneli, vlasti i sile (I Pet. 3, 22). Sveti apostol Pavle uzdignuvi se
do treeg neba i sagledavi udesa nebeskog sveta svedoi, da Otac posadi Sina
svoga sebi s desne strane na nebesima nad svijem poglavarstvima i vlastima i silama i
gospodstvima i nad svakijem imenom to se moe nazvati ne samo na ovome svijetu
nego i na onome to ide, i sve pokori pod noge njegove (Ef. 1, 20-22; v. Jevr. 12, 2;
Kolo. 3, 1). Lini svedok toga jeste i sveti Stefan arhiakon, prvomuenik. A Stefan pun
Duha Svetoga pogleda na nebo i vidje slavu Boiju i Isusa gdje stoji s desne strane
Bogu, i ree: evo vidim nebesa otvorena i sina oveijega gdje stoji s desne strane
Bogu (Dela ap. 7, 55 -). I sveti Andrej Carigradski video je Gospoda u slavi na
nebesima. Tako i mnogi drugi svetitelji, naroito muenici, kojima se Gospod javi, da bi
im muke uinio podnoljivim.

I tako Mesija i Spasitelj va, jedini i jedinstveni, uzneo se na nebesa, odakle se spustio
kao Posetilac. Uzneo se u prvobitno carstvo svoje, veno i besmrtno, u kome je On
prigotovio mesto za sledbenike svoje iz drugog carstva svoga, iz crkve svoje na zemlji.
S toga, obrazovani, nije vae da ekate drugoga mesiju, koji e vam tobo zasnovati
carstvo zemaljsko i carovati na zemlji. Ovakvoga mesiju ekaju neverni, neobrazovani,
koji su pomraili obraz Boji u sebi. Ne znaju oni, jadnici, da takav mesija nije pravi no
lani. Jer ma koliko da je veliko i dugotrajno carstvo zemaljsko, mora mu kraj doi, kao
svemu vremenom i zemaljskom. A sa krajem dolazi alost i oajanje.
Zar moe takvo carovanje zadovoljiti due vae i umiriti srca vaa? Zar moe takav
mesija biti po elji srca vaega? Pravi Mesija, jedini, istiniti, rekao je: Carstvo moje nije
od ovoga svijeta (Jov. 19, 36). Pravi i istiniti Mesija jeste uzvieniji od svih i udesniji od
svih predstava ljudskih; uz to i krasniji i lepi od svih elja. Carstvo Njegovo je iznad
vremena, iznad promena i prolaznosti - carstvo veno, beskrajno, besmrtno.
Takav Mesija samo je jedan, Gospod na Isus Hristos, Sin Boji Jedinorodni, Car i
Posetilac, roeni na zemlji od preiste Deve Marije, nas radi raspet u vreme Pontijskog
Pilata, postradali, pogrebeni, vaskrsli, i uzneseni na nebesa, gde u slavi sedi s desne
strane Boga Oca.
Ovo je vera svetitelja, vera onih koji su pobedili sebe i uzneli um i srce k nebesima
svetlim. Pomou ove vere oni su i pobedili nie bie svoje, i uzneli um i srce k
nebesima, i posvetili se. Oni su plod ove vere, najzdraviji plod, to je zemlja videla. Ovu
veru ne mogu primiti raskalani, iji se um i srce vue po praini. Oni koji sami sebe
zauzdavaju, i vebaju, stenjavaju, oni rastu u visinu do nebesa. Oni kojima je slatka
molitva, raduju se ovoj veri. Oni koji ine milostinju i oprataju, raduju se ovoj veri. Oni
koji ine milostinju i oprataju spotaknutim, vesele se ovom verom. Oni neprestano
misle o Sudu Stranom, zato im Sud nee biti straan. Decom Bojom oni e biti
nazvati, decom Carevom. I carovae veno uz vaznesenog Gospoda. I ogrejae se na
ognjitu vene ljubavi, venog roditeljstva Bojeg.
Nije li ovo i vaa vera, hristonosci, i vera najsvetijih predaka vaih? Neka ona bude i
vera dece vae s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna,
duboka do dna groba, visoka do vrha nebesa. Ovo je vera vaskrslih i uznesenih dua.
Ona propoveda pokajanje i oienje. Nju prihvataju i dre istinski obrazovani ljudi, oni
koji nose obraz Boji u sebi. Oni e u Dan Suda, kada uzasudi vazneseni Gospod, biti
pomilovani i nazvani blagoslovenim.
Vaznesenje. Blagoslov. Mir.

9. ...I KOJI E OPET DOI SA SLAVOM DA SUDI IVIMA I MRTVIMA KOJEGA

CARSTVU NEE BITI KRAJA
sadraj
Bdenje vam je zapoveeno, a bdenje je budnoa, straarenje sa iekivanjem. Bdenje
nad samim sobom: nad svojim mislima, eljama i delima - to je strogi propis vae vere.
Budnoa otri vid duhovni, da moe videti i raspoznati dobro i zlo, i da moe znati ko
dolazi u srce i u misli. Straenjem se odbija neprijatelj i puta prijatelj. Iekivanje
pojaava ljubav i isti savest. Na koga se to odnosi vae najvee iekivanje? Na
Ljubaznoga, na Najljubaznijega. Na Onoga, ija vas je ljubav uvela u ovaj svet, i ija e
vas ljubav susresti u drugom svetu. Gle, On je obeao doi. I due ljudske trepere od
tog obeanja, kao ljubav to treperi oekujui ljubljenoga.
To iekivanje pojaava ljubav i isti savest. Straarite, dakle, jer ne znate dana ni asa
kad e sin ovjeiji doi (Mat. 25, 13). To su Njegove rei, rei opomene. Da ne budete
kao pet ludih devojaka, koje u bezbrinosti svojoj bie iznenaene i odbaene. On
dolazi, bdite i straite!
On je doao jednom, i ponovo e doi. Prvi put je doao u ponienju, drugi put e doi u
slavi. Prvi put je doao kao Iskupitelj sveta, drugi put e doi kao Sudija sveta. Razlika
izmeu prvog i drugog dolaska Njegovog vrlo je velika. Pri prvom dolasku svom On se
zadrao na zemlji trideset i tri godine. Njegov drugi dolazak trajae vrlo kratko. Jer kao
to munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki e biti dolazak sina oveijega,
rekao je On sam o svom drugom dolasku (Mat. 24, 27). Tako iznenadan i munjevit bie
drugi dolazak Gospoda. Otuda i opomena Njegova svim vernim: Straite dakle, jer ne
znate u koji e as doi Gospod va (24, 42). Prvi put je On doao kao trudbeni seja, a
drugi put e doi kao hitri veja. I kao to je vejanje kratak posao prema mnogim
poslovima oko useva od sejanja do vejanja, tako e drugi dolazak Njegov, sravnjen sa
prvim, biti brz i kratak. O, i iznenadan!
Zato je zapoveeno bdenje, budnoa duha, straenje, iekivanje.
I slavan e biti drugi dolazak Gospoda, sav u blesku od slave neviene. Tada e se
pokazati znak sina oveijega na nebu, i tada e proplakati sva plemena na zemlji, i
ugledae sina ovjeijega gdje ide na oblacima nebeskijem sa silom i slavom velikom.
Njegov dolazak bie, uistini, dostojan Cara nad carevima. Pred Njim, pod Njim i oko
Njega kretae se luezarne vojske od angela. Trube e jeati sa usta angela
trubonosaca, oganj i plamen ii e napred. I poslae anele svoje s velikijem glasom
trubnijem, i sabrae izabrane njegove od etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa (Mat. 24,
29-31).
Tako Gospod o svom ponovnom dolasku. A vidoviti prorok Njegov, koga ni Jevreji ne
odriu, opisuje to ovako: Prijesto mu bijae kao plamen ognjeni, tokovi mu kao oganj
razgorio. Rijeka ognjena izlaae i tecijae ispred njega, tisua tisua sluae mu, i
dese isua stajahu pred njim; sud otpoe, i knjige se otvorie (Dan. 7, 9-10).

Tako prorok Njegov, veliki i vidoviti, koga ni Jevreji ne odriu. A ovako apostol Njegov
sveti: Jer je pravedno u Boga da vrati muku onima koji vas mue; a vama koje mue
pokoj s nama kad se pokae Gospod Isus s neba s anelima sile svoje, u ognju
plamenome, koji e dati osvetu onima koji ne poznaju Boga i ne sluaju jevanelje
Gospoda naega Isusa Hrista; koji e primiti muku, pogibao vjenu od lica Gospodnjega
i od slave njegove, kad doe da se proslavi u svetima svojim, i divan da bude u svima
koji ga vjerovae (II Solunj. 1, 710).
Iznenadan e biti dolazak Sudije, i bie u sili i slavi. A sud njegov bie, kao to je sam
On prorekao i opisao (v. Mat. 25, 31). Razluie sve ljude na desno i na levo kao pastir
to lui ovce od koza. Onima s desne strane rei e pravedni Sudija: Hodite
blagosloveni oca mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja svijeta. A
onima s leve strane rei e: idite od mene prokleti u oganj vjeni pripravljeni avolu i
anelima njegovijem. Pravedno merilo bie prosto i jasno. One prve prizvae u ivot
veni i blaenstvo, zato veli, jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; oednjeh i napojiste me;
gost bijah i primiste me; go bijah i odjenuste me; bolestan bijah, i obioste me; u tamnici
bijah, i dooste k meni. Kada ga ovi blagosloveni upitaju, kad ga to oni videe u bedi i
pomogoe, odgovorie pravedeni Sudija: Zaista vam kaem, kad uiniste jednom od
ove moje najmanje brae, meni uiniste.
A one druge, to na levoj strani budu stajali, odagnae pravedni Sudija u muke vene, u
oganj pripravljen za avola i sluge avolske. Kada ga ovi neblagosloveni budu pitali,
kad ga to oni videe u bedi i ne pomogoe. odgovorie pravedni Sudija: Zaista vam
kaem, kad ne uiniste jednom od ove moje male brae, ni meni ne uiniste.
Pogledajte, obrazovani, i vidite, kako Hristos Gospod sebe istovetuje sa onima koji
stradaju u ovome svetu. On ih milostivo naziva malom braom svojom. Zar ete vi
otkazati hleb brai Hristovoj? Znajte, da ko njima otkazuje, Njemu otkazuje. Na Sudu e
se to objasniti, i On e suditi po pravdi.
A kad se Sud okona, nastae za pravednike carovanje bez kraja i konca. Tada e
pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega (Mat. 13, 43). Sva ostala carstva
razorie se, i svaka druga vlast i sila razbie se kao magla pred suncem; samo e
Njegovo carstvo ostati, bez granica i susedstva. Kao to je prorekao i video u viziji
prorok, koga i Jevreji priznaju: Vlast je njegova vlast vjena, koja nee proi, i carstvo
se njegovo nee rasuti (Dan. 7, 14). I od samog vidljivog neba i zemlje trajnije e biti
carstvo Njegovo; jer je reeno, da e nebo i zemlja proi a carstvo e njegovo ostati
(Otkriv. 21, 1).
S takvim bleskom i silom i slavom i dostojanstvom zavrie se bogooveanska drama,
otpoeta u hladnoj peini Vitlejemskoj. Tako e rasti i uzrasti zrno goruino (Mar. 13,
31), i razviti se u drvo ivota, koje e pokriti sav svet vidljiv i nevidljiv. Neka se zato
vesele due vae, pravednici, ako togod stradate za ime Isusovo i ako snosite
ponienja za pravdu njegovu u ovome ivotu.

Svaki dan vae tuge, i muke, i ponienja, donee vam vekove i vekove radosti. Jer ete
biti nagraeni angelskim graanstvom u carstvu njegovom. Ko je iole slian Isusu u
stradanju, bie mu slian i u slavi. Suze vae i rane vae, sada skrivene, bie osvetljene
suncem koje ne zalazi. Prividni porazi vai radi jevanelja njegovog, bie pretvoreni u
torestvenu pobedu, koju nee objavljivati ljudi mastilom nego angeli Boji trubnom
jekom.
Bolje je za nepravednike, da drhte i kaju se sada nego na Sudu. A vi, hristonosci,
radujte se, to je Mesija va Sudija sveta. Jer e po pravdi suditi. Gle, onaj isti Isus,
kome je Irod hteo maem suditi u kolevci;
koga je Juda prodao za trideset srebrnika;
koga su stareine jevrejske muile i bile;
koga je Pilat oglasio nevinim pa na krst raspeo;
koji je u mukama velikim na Golgoti izdahnuo;
koji je treeg dana slavno vaskrsnuo iz groba;
koji se etrdeset dana uznesao na nebesa i seo s desne strane Boga Oca taj isti Isus doi e opet u sili i slavi. Doi e kao vrhovni Sudija sveta, da sudi svima
ivim i mrtvim. Doi e kao Car besmrtni, da otvori carstvo besmrtno za pravednike. U
tome carstvu pravednici e se sijati kao sunce.
Ovo je vera pravednika, smernih i krotkih no neustraivih na putu pravde. Ovu veru ne
mogu primiti oni, ije srce ide za oima. Nju vole oni, koji znaju za velianstvo Boje i za
pravdu veitu. Njima je radost misliti o velianstvu besmrtnoga Boga usred mirisa smrti
svuda oko sebe. I radost im je initi pravdu, okrueni nepravdom. Uzvienost Boja
privlai ih, i krasota pravde pleni ih. Oni ine pravdu, no ne uzdaju se u dela svoja nego
u milost Boju. to su pravedniji, to sa veim strahom oekuju Sud Hristov. A nevernici
zato i tvore nepravdu, to nemaju straha od Suda Hristovoga.
Blago onima, koji oekuju dolazak Gospoda u sili i slavi, i pomau malu brau Hristovu
kao da pomau samoga Hrista.
Blago onima, koji u bdenju, i budnoi, i straenju, i iekivanju pogledaju Ljubaznoga,
Najljubaznijega. Doekae ga, zaista, i susree ga poput pet mudrih devojaka. I On e
ih uvesti u Raj, i carovae s njima vavek.
Nije li ovo i vae vera, hristonosci, i vera najpravednijih predaka vaih? Neka ona bude i
vera dece vae, s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna.
Zaista, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan
Suda Hristovoga oni e se nazvati blagoslovenim.

Sudija. Sud. Pravda.

10. ...I U DUHA SVETOGA, GOSPODA IVOTVORNOGA, KOJI OD OCA ISHODI,
KOME ZAJEDNO SA OCEM I SINOM PRIPADA POKLONjENjE I SLAVA, KOJI JE
GOVORIO KROZ PROROKE
sadraj
Kad noni putnik vidi lu u daljini, on se raduje. I upravlja korake svoje put lua, ne
ispitujui od kakvog je goriva taj oganj u daljini. to se vie pribliuje, to vie ispituje.
Vera hrianska pribliila je ljude blisko venoj svetlosti Boanstva. Zbog toga hriani
toliko ispituju tu tajanstvenu i milu svetlost - jer su se pribliili njoj. Oni koji su od te
svetlosti udaljeniji, manje je ispituju
Semiti se iuavaju jafetitima, kako mogu verovati u tri boga? Ko veruje u tri boga? Zar
hriani, koji su oistili od mnogobotva tolike kontitente i ostrva?
Recite im, da vi ne verujete u tri boga nego u jednoga. Jedinoga, ivoga, Istinitoga. No
da ste Mesijom vaim stavljeni u takvu blizinu vene svetlosti, da vidite i razlikujete tri
plamena. Tri vena plamena - jedan Oganj. Tri velianstva - jedan Car. Tri uda - jedna
Tajna. Tri lica - jedno Bie. Tri ipostasi - jedan Bog. Veliko ime: Sveta Trojica. Sveto
Trojstvo u Jedinstvu. Otac, Sin, Duh Sveti - uvek zauvek jedan Bog.
U podnoju te ivotvorne tajne serafimi i heruvimi skrivaju lica svoja sveta, u strahu
svetome, u boanskome zanosu, u beskrajnoj opojenosti neiskazivom sladou. A
neizbrojive vojske angela, u strojnim horovima, umilnim trepetom poju velianja Boga
Jedinoga, Boga ivoga: Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot!
I sunce veliko na svodu nebeskom predstavlja trojstvo u jedinstvu: masa ognjena,
svetlost i toplota - sve ovo troje nerazdvojno jedno od drugoga sainjava jedno sunce. I
svaki atom na zemlji predstavlja trojedinstvo. I dua oveja - obraz trijedinog Boga sastoji se iz tri osnovne nerazdeljive moi: oseanja, uma i volje. No to troje ne deli
duu na tri due. Jedna dua jeste i ostaje jedna; tri njene moi jesu i ostaju tri u
jedinstvu.
Ali svet nije doao do saznanja o Bogu kao Trojici Svetoj kroz te prirodne slike, senke i
simvole. Nebesnim otkrivenjem dolo se do toga. Gospod Isus Hristos objavio je to. Od
Njega je rod ljudski doznao za roditeljstvo Oca, i za sinovstvo Sina Bojega, i za
ishodstvo Duha Svetoga. On je nas, putnike u noi, priveo venoj boanskoj svetlosti, i
mi smo poeli videti i razlikovati troje u jednome: tri uda u jednoj tajni, tri ipostasi u
jednom Boanstvu.
Od Hrista je i dola naa vera u Duha Bojega Svetoga, ivotvornoga, koji od Oca
ishodi. Mnogo Je zlih i varljivih duhova tame, podeljenih i nemonih, ali je jedan Duh

Sveti. Ljudi i narodi, koji su verovali u mnoge bogove, verovali su stvarno u te zle i
varljive duhove. U Duha Jednoga Svetoga mogu verovati samo pravi jednoboci, koji
veruju u jednoga Boga.
Duh Sveti naziva se ivotvornim, jer On ivot daje, ivot obnavlja, oivotvorava,
vaskrsava. Kad je Bog stvarao svet, Duh Boji dizae se nad vodom (Post. 1, 2). Kad je
Bog oveka stvarao, stvori ga od praha zemnoga i dunu mu u nos duh ivotni i posta
ovjek dua iva (Post. 2, 7). Apostol Hristov pie hrianima: Duh Boji u vama ivi
(Rim. 8, 9). No ne meati duh oveji s Duhom Bojim. I apostol pravi u tome razliku
kad veli: Ovaj Duh (Boji) svjedoi naemu duhu da smo djeca Boja (Rim. 8, 16). I to je
radost vaa, duhonosci. ta bi vredelo svedoanstvo oveje, da ste deca Boja, ako
vam sam Duh Boji to ne posvedoi? A duh Boji daje se svakome, ko ga ite u Boga.
Treba iskati, i treba oistiti dom due svoje za doek najmilijega gosta. Ovako govori
Gospod na, Pobedilac smrti: Kad vi zli budui, umijete dobre dare davati djeci svojoj,
koliko e vie otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji itu u njega (Luk. 11, 13)? To
je najvei dar, koji Bog daje ljudima. Jer dajui Duha Svetoga, daje samoga sebe. Ima li
veeg dara od ovoga? Ima li vee ljubavi od ove?
Kako se Duh Boji javljao vernima? Da kaemo prvo: kao toplina u srcu. Ovo biva pri
silnoj molitvi. Ponekad kao toplina u celome oveku. Prorok Jeremija svedoi to jasno i
istinito. Jer svedoi iz svoga iskustva. Mnoge poruge i napasti pretrpe Jeremija - muka
mu doe do gue. Tada se on odlui ne govoriti vie ljudima, ne prorokovati. Ali opisuje on sam: ali bi u srcu mom kao oganj razgorio, zatvoren u kostima mojim, i
umorih se zadravajui ga, i ne mogoh vie. (Jer. 20, 9). Tako je neodoljiv Duh Boji
Sveti u istome srcu, u koje se useli.
Jo se Duh Boji javljao kao glas. O tome mnogo svedoe sveti proroci i apostoli.
Tajanstveni no jasan glas Boji. uje ga a ne vidi ko govori.
Jo se Duh Boji javljao pod vidom goluba. To se dogodilo pri krtenju Gospoda Hrista
u Jordanu. I svjedoi Jovan govorei: vidjeh Duha gdje silazi s neba kao golub i stade
na njemu (Jov. 32). istoga goluba jeste slika istote Duha Svetoga. Blago istim
duama, jer e se udostojiti posete Duha Gospoda.
No najburnije javljanje Duha Svetoga u istoriji ljudskoj dogodilo se u vidu ognjenih jezika
pedeset dana po vaskrsenju Hristovom. I kad se navri pedeset dana, bejahu zajedno
svi jednoduno. I ujedanput postade huka s neba kao duhanje silnog vjetra, i napuni svu
kuu gdje sjeahu. I pokazae im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i sjede po jedan na
svakoga od njih. I napunie se svi Duha Svetoga, i stadoe govoriti drugim jezicima,
kao to im Duh davae e govore (Dela ap. 2, 1-4). Tako je bilo osveenje i krtenje
prve crkve Hristove na zemlji - ognjem Duha Svetoga.
Tako se ispunilo obeanje Spasiteljevo apostolima. Ispunilo se u takvoj sili i na takav
nain kako niko od apostola nije mogao ni zamisliti. Zaista, dela Boja prevazilaze sve
zamisli ljudske.

Gospod je obeao: I ja u umoliti oca, i dae vam drugoga uteitelja da bude s vama va
vijek: Duha istine, kojega svijet ne moe primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga
poznajete, jer u vama stoji, i u vama e biti (Jov. 14, 16 - 17). I prvi uteitelj, Gospod
Isus, bio je vie nego obilna uteha vernima. Ali ljubav Boja nema mere. Po toj
neizmernoj ljubavi poslat je i drugi uteitelj.
Jo je Gospod Isus posvedoio o Duhu Svetome i ovo: Utjeitelj Duh sveti, kojega e
otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh
(14, 26). I jo: A kad doe utjeitelj, koga u vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca
izlazi, on e svjedoiti za mene (15, 26). I jo: A kad doe on, Duh istine, uputie vas na
svaku istinu... On e me proslaviti (16, 13 -14). I ovo se obeanje ispunilo, kao i svako
obeanje Mesija vaeg, hristonosci.
Duh Sveti je obean - tako su ljudi saznali za Duha Svetoga. Duh Sveti se javljao - tako
su se ljudi uverili u postojanje Duha Svetoga. Duh Sveti neprestano boravi meu
vernima - tako su ljudi zavoleli Boga Duha Svetoga.
Kako se iz sunca svetlost raa i kako toplota ishodi - zar vam je to znano? Kako se iz
srca raa misao i kako ishodi sila - zar ste pojmili? Kako biste onda znali venu tajnu
Oca neroenog, kako li raanje Sina i ishoenje Duha Svetoga? Nijednu istinu o
Svevinjem Bogu sinovi oveji nisu mogli doznati dok im od Svevinjeg nije javljeno.
Niti vie, niti manje, nego samo koliko im je javljeno.
Javljeno nam je, da Duh Sveti nije stvorenje Boje nego Bog. On je Gospod ivotvorni,
koji prisustvom Svojim stvara ivot, daje mo, uliva mudrost, proizvodi radost. Od
venoga Oca On veno ishodi. Istobitan sa Ocem, istobitan sa Sinom - istobitan,
istomoan, istoslavan. Samo je licem razliit. Naroita ipostas odlikuje ga od Oca i Sina.
No i njemu pripada isto poklonjenje i isto slavljenje. Njime govorahu proroci sveti. U
proste ribare On uli mudrost nebesku. Nemonim ljudima i enama - za Hrista muenim
- On dade mo nepobedivu, jau od smrti.
Duh Sveti, ivotvorni, koji od Oca ishodi, Bog je istiniti od Boga istinitog. On se javljao i
dejstvovao. On se javlja i dejstvuje. Oni kojima se javlja i u kojima dejstvuje, znaju ga.
Ne znaju ga po sutini; znaju ga po javljanju i dejstvu.
Vera u Duha Bojega Svetoga nije zasnovana na slutnji, na misaonoj pretpostavci,
nego na javljenoj i doivljenoj i posvedoenoJ stvarnosti. Ko god eli postati ivi svedok
te stvarnosti, mora se pre svakog ispitivanja tajni nebeskih potruditi, da oisti srce od
greha i okadi ga molitvom. I javie mu se Duh Sveti, Duh istine i ivota, Duh mudrosti i
radosti, Duh slobode i posinatva. I ovaj Duh Sveti posvedoie duhu njegovom
istinitost svega otkrivenja Hristovoga: o Bogu, o dui, o putu spasenja, o carstvu Bojem
venome. Sve onako kako je On posvedoio i duhu apostola i svetih otaca, koji
sastavie Vjeruju.

Kroz Gospoda Isusa, Sina Bojega, dolo je ljudskom rodu saznanje o Bogu kao Svetoj
Trojici. To saznanje On nam nije pruio u vidu filosofskog uenja, nego u vidu javljanja i
dejstva kako Oca, tako Sina, tako Duha Svetoga. Ta javljanja i dejstva Boga ivoga kroz
tri ipostasi svoje jesu stvarnost. Stvarnost je javljanje Oca glasom na Jordanu i na
Tavoru. Stvarnost je javljena linost vaploenog Sina Bojeg, udesna, i njegovo
delovanje, i stradanje i vaskrsenje. Stvarnost je i javljanje i dejstvovanje Duha Svetoga
u apostolima, u svetiteljima, u pravednicima i u celoj Crkvi Bojoj od poetka do danas.
Uvek i za vazda: jedan Bog, jedan Car veni, jedna sila, jedna slava, jedna ljubav, jedna
svetlost, jedna radost, jedna sutina - jedan Bog.
Ovo je vera vidovitih, koji su upravili vid svoj ka ognju u daljini. Ono nije vera
zaslepljenih i slepih, koji jedva vide ono to im sunce otkriva. Za vidovite ova fizika
svetlost jeste tamnina kroz koju oni hode kao putnici kroz no upirui pogled svoj ka
svetlosti u daljini. Oni putuju ne skreui pogleda sa te velike svetlosti. Tako je velika ta
svetlost, da im se sav ovaj svet ini pokriven tamom. Iako je velika svetlost udaljena,
ona im osvetljava put u noi i zagreva srce udnom toplinom i radou. I oni se raduju
kao deca - kao deca te velike svetlosti. I ure k njoj kao izgnanici u domovinu svoju.
Smelo koraaju sve napred i napred, i ne obziru se. I u radosti SVOJOJ prizivaju
zalutalu i izostalu brau svoju, hrabrei ih, teei ih, i pomaui ih na putu. S pobednom
pesmom oni ure sve napred i napred: Eno tamo, brao, tamo je na Roditelj i Spasitelj
i Uteitelj. Svetli nam, greje nas, zove nas!
Ovo je vera vaa, hristonosci, vera vidovitih predaka vaih. Neka ona bude i vera dece
vae s kolena na koleno, sve do kraja putovanja. Ovo je vera oprobana, na oblaini i na
vedrini, vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih
ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Stranoga Suda Hristovoga oni e se
nazvati blagoslovenim.
Duh. Uteitelj. Poklonjenje.

11. ...U JEDNU, SVETU, SABORNU, I APOSTOLSKU CRKVU

sadraj
Putnici, evo i lae! Kad je potop bio, Noje se spasavao u sigurnoj lai. Potop bezumlja i
greha neprestano traje. Zato je ovekoljubac sazdao lau spasenja. Pitajte za njegovu
lau, i brzo ulazite.
Neka vas ne prevare mnoge arene lae, spolja ukraene i okiene. Pitajte za jainu
maine i za vetinu kapetana. U Hristovoj lai je najjaa maina i najvetiji krmano. To
je sam Duh Sveti, Svevidei, Svemoni.
Neka vas ne prevare ni oni, koji prizivaju u svoje malene i nove unove, i koji vam nude
zasebne unove, samo za vas. Put je dalek i bure su opasne.
Neka vas ne prevare ni oni, koji govore, da s one strane mora i nema druge zemlje,
novoga sveta, i da se ne treba ni spremati za daljnu plovidbu. Oni vas zovu u ribolov
oko obale. Toliko oni vide i znaju. Vaistinu u propast su poli, pa i vas u propast zovu.
Ne dajte se obmanuti. No pitajte za Njegovu lau. Ako je ona i neizglednija naoi od
drugih, ali je jaka i sigurna. Ako i nema mnogo arenih barjaka, osim znamenja krsta,
znajte da vam je na njoj ivot osiguran. A na morskom putovanju prvo je i glavno
pravilo, da je ivot putnika osiguran.
Kad verujete u Hrista Spasitelja, hristonosci, vi verujete i u delo njegovo. Njegovo je
delo Crkva, laa spasenja. U njoj se voze vojske spasenih i spasavajuih se. To svoje
delo zasnovao je Gospod na veri, jakoj kao kamen. Kao to je i rekao i prorekao: Na
ovome kamenu sazidau crkvu svoju, i vrata paklena nee je nadvladati (Mat. 16, 18). I
zaista, do sada je nisu nadvladala, niti e od sada.
Crkva se naziva telom Hristovim. Vi ste tijelo Hristovo (Rim. 15, 5; I Kor. 12, 27). Zato je
crkva jedna jedina. Jer ne moe biti dva tela pod jednom glavom. A Hristos je nazvat i
glavom Crkve (Kol. 1, 18). Otuda: jedan Hristos, jedna glava, jedno telo - jedna Crkva.
Ako li ima otpada i jeresi, ta vas to buni? To je sve predvieno i proreeno, kao to
iskusni krmano predvia i pria putnicima o predstojeim burama i nezgodama. Treba i
jeresi da budu meu vama, govori apostol, da se pokau poteni koji su meu vama (I
Kor. 11, 9). Ako jedna grupa putnika na lai izdelja sebi korito, pa se spusti na more da
odvojeno plovi, neka vam je ao. I toliko. Njihov primer, oajan kao jogunasto srljanje u
pogibao, utvruje vau veru u lau spasenja, u jednu jedinu.
Crkva se naziva svetom. Jasno vam je zato se naziva svetom. Prvo zato to ju je
osnovao Svetac nad svecima. Drugo zato to ju je Gospod priobreo i iskupio i oistio i
ukrepio krvlju svojom, svetom i preistom. Tree zato to ju od poetka rukovodi,
nadahnjiva i oivljava Duh Boji Sveti. etvrto zato to su svi lanovi njeni pozvani da
budu sveti, odvojeni od svega nesvetoga u ovome svetu, u kome rastu i kroz koji putuju.

Peto zato to su joj sveta nebesa namenjena za veno obitalite.esto zato to su u

njoj sva ona bogodana sredstva, kojim se ljudi osveuju i za graanstvo nebesko
osposobljuju. Zato se crkva naziva svetom.
Jo se Crkva naziva sabornom. Zato tako? Prvo zato to sabira Bogu ivome eda iz
svih zemalja, svih plemena, i svih jezika. Ona se ne ograniava na jednu rasu, niti na
jedno pleme, niti na jednu dravu. Kao ovek koji stoji na raskru i poziva sve putnike
na carevu gozbu (Mat. 22, 9), tako i crkva. Tako i sveta saborna crkva poziva i sabira
sve sinove i keri oveje na spasenje. I ne odbacuje nikoga, osim onoga ko nju odbaci,
odbacujui time i samog sebe. To je razlika crkve novozavetne, sveobuhvatljive, od
crkve starozavetne, pripremne, ograniene samo na jedan narod.
Jo se Crkva sveta naziva sabornom zato to ona nije ograniena ni vremenom. Ona
obuhvata ne samo sve verne od Hrista nadalje nego i sve one svete i pravedne due,
od Adama do Jovana Krstitelja, radi kojih Gospod sie u Ad.
Jo se Crkva sveta naziva sabornom zato to ona obuhvata i ive i upokojene.
Upokojeni u Gospodu lanovi su njeni isto kao i sada ivi na zemlji. Putnici koje je laa
spasenja prevezla u novu zemlju, u carstvo besmrtno, kao i oni koje danas prevozi i
koje e sutra prevoziti, svi su lanovi jedne svete saborne crkve.
I tako, Crkva se naziva sabornom zato to nije ograniena ni rasom, ni jezikom, ni
prostorom, ni vremenom, ni smru.
Uza sve ovo Crkva je saborna i po svome uenju i po svome ureenju.
Sveta Crkva naziva se apostolskom. Ovako se crkva naziva prvo zato to su apostoli
Hristovi bili njeni prvi lanovi. Prvi lini svedoci udesnog ivota i rada Sina Bojeg na
zemlji, i prvi sledbenici njegovi. Drugo zato to su je apostoli uredili i po svetu
rasprostrli. Tree zato to su apostoli sveti prvi posle Gospoda ulili krv svoju u temelje
njene. etvrto i zato to apostolstvo njeno do dananjega dana ne prestaje. Apostolstvo
crkve ogleda se danas u dva pravca: u njenoj apostolskoj misiji u svetu i u apostolskom
prejemstvu jerarhije njene. I po svojoj slubi u svetu kao i po svojim sluiteljima crkva
prava, pravoslavna, nosi neprestano peat apostolstva.
Crkvi kao ustanovi nije zadatak da vlada nego da slui. Da slui narodima Bojim do
muenitva poput Hrista Gospoda. Da osveuje due ljudske, da rukovodi duhovnomoralni ivot ljudi, da svetli. Da ne zarobljava no da osloboava. Jer su svi ljudi na
slobodu Hristovu pozvati, na slobodu sinova Bojih. Kao to je pisano: Tako ve nijesi
rob nego sin (Gal. 4, 7). i opet: Stojte u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (5, 1). Kao
laa spasenja Crkva Boja vozi ne robove no slobodnu decu, decu carsku, u besmrtno
carstvo nebesko. Ni dragocenijeg tovara ni radosnijeg pristanita!
Ovo je vera muestvenih i drueljubivih. Nju teko primaju straljivi i samoivi.
Muestveni su oni koji imaju hrabrosti, da ustanu protiv paganskog nereda u dui
SVOJOJ i da zavedu jevanelski poredak u njoj. Drueljubivi su oni, koji vole da putuju

u drutvu i koji gledaju saputnike svoje u videlu one vene svetlosti u daljini. I raduju se
saputnicima svojim, kao brai svojoj, kao sami sebi, kao onoj venoj svetlosti, koja ih
sve osvetljava, miluje i k sebi privlai. Muestveni i drueljubivi vole red u sebi i oko
sebe. Oni cene tuu pomo i ne otkazuju svoju. Vole da se stesne, da bi i drugima
uinili mesta. Slino Bogu oni gore od elje, da se svi ljudi spasu i dou do poznanja
istine. Priznajui velianstvo Boga ivoga, oni sebe ne smatraju niim velikim. Oni na
sebe gledaju kao na malene organe tajanstvenog i velikog tela Crkve, kojoj je glava
Hristos. Ne guraju se i ne otimaju o prvenstvo. Ne boje se ovoga ivota, ne strae se
smrti, pohvaljuju dobra dela svojih saputnika a svoje ne objavljuju. I tako u harmoniji, u
redu, u radosti, putuju kao jato tica u toplije krajeve - u carstvo boanske svetlosti i
roditeljske topline.
Ovo je vera vaa, hristonosci, vera muevstvenih i drueljubivih predaka vaih. Neka
ona bude i vera dece vae s kolena na koleno, sve do kraja putovanja, do tihog
pristanita. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Uistini, ovo je vera
obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Rasplate, u veliki Dan
Pravde Boje, kada Hristos bude sudio po pravdi, oni e se nazvati blagosloveni.
Potop. Laa. Spasenje.
12. ... ISPOVEDAM JEDNO KRTENjE ZA OPROTAJ GREHOVA.
sadraj
Voda pere. ta pere voda? Pere kou od znoja i praine. Onaj maleni deo neistoe,
koji telo znojenjem izlui iz sebe, to voda pere. I onaj neznatni deo praine, to od
ovoga sveta padne na kou, moe voda da opere.
No voda nije u stanju da opere svu onu neistou, onaj gnoj i trule, to se nagomilava
u unutranjosti tela. Voda je nemona prema toj unutranjoj neistoi, koja se stvara i
zadrava u organima. Ta neistoa dolazi ili od nezdrave ili od suvine praine ovoga
sveta, koju ljudi unose u sebe kao hranu.
Pa kad je voda nemona prema toj neistoi materijalnoj, koliko li je ona tek nemona
prema neistoi najunutranjijoj, duevnoj?
Jasno je da voda ne pere duu. Ona pere vazduh, i pere zemlju. Svu koru zemljinu ona
je u stanju da opere, kao i kou ovekovu. Njeno je dejstvo ogromno, njena usluga
dragocena. Ali ona ne moe da opere masnu neistou due ovekove. Jevreji su
neprestano vrili obredna pranja i umivanja, tj. neprestano su prali kou vodom. No
njihovu neistotu duevnu voda nije mogla taknuti. I toliko sa nagomilala unutranja
neistota u njima, da kad se ona otvorila i izlila na preistog Gospoda Isusa, smrad njen
raznosi se do danas po celome svetu.
Voda je samo simvol. Pranje telesno simvol je pranja duhovnoga. Simvol moe oprati
simvol, ali ne i stvarnost. Voda moe oprati spoljanje lice ovekovo, ali ne i unutranje.

A ovo unutranje lice ovekovo jeste obraz Boji u oveku - iva dua sa duhovnom
stvarnou u sebi. Otuda samo jedini Bog silom Duha svoga moe oprati duhovnu
neistotu u oveku.
No i kao simbol oienja voda je potrebna pri hrianskom krtenju. Tim pre je ona bila
neophodna pri simvolinim krtenjima dohrianskim. Sveti Jovan Krstitelj krtavao je
samo vodom. A po tumaenju apostola Pavla ceo narod jevrejski krstio se simvoliki
vodom: Ocevi nai svi pod oblakom bie, i svi kroz more prooe. I svi se u Mojsija
krstie u oblaku i moru (I Kor. 10, 1-2). To nije stvarno krtenje, no slikovno,
praobrazno. Ono je samo sen hrianskog krtenja.
Hriansko krtenje znai potpuno oienje. Ovo krtenje predstavlja dveri, kroz koje
ljudi stupaju u crkvu Hristovu. Ne stupaju dvaput ili triput, no jedanput. Zbog toga je
jedno krtenje. U Svetom Pismu Bojem to je naroito naglaeno reima: Jedan
Gospod, jedna vjera, jedno krtenje (Ef. 4, 5). Zato okrenite se od onih koji vam govore,
da je oveku potrebno vie krtenja.
Krtenjem se izglaava sa obraza Bojega u nama ona najsramnija prljotina, koju je
praotac roda naega kanuo na sebe, i koju je potomstvu ostavio u naslee. Taj
demonski peat u dui naoj, crn i odvratan kao pakao, samo se pravim krtenjem
moe izgladiti.
Otuda krtenje oznaava umiranje starog grehovnog oveka u nama i roenje novog,
bezgrenog. I to je posvedoeno Svetim Pismom Bojim. Ili ne znate da svi koji se
krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se. Tako se s njim pogrebosmo
krtenjem u smrt, da kao to usta Hristos iz mrtvijeh slavom oinom, tako i mi u novom
ivotu da hodimo (Rim. 6, 3-4). No ne umre Gospod dva puta, da bismo se mi dva puta
krstili u smrt njegovu. Zato Sveti Oci Drugog vaseljenskog sabora u Carigradu izrekoe:
Ispovedam jedno krtenje.
Praslikom hrianskog krtenja sluilo je i jevrejsko obrezanje. Noem se odsecao
krajiak tela. To je praslika. Krtenjem se odseca grehovni izrastak u dui. To je
stvarnost. I kao to se obrezanje vrilo Jednom zauvek, tako se i krtenje vri jednom
zauvek. Obrezanje se vrilo i nad odraslim i nad decom. I krtenje se vri i nad odraslim
i nad decom. Tako se u Crkvi Bojoj postupa od apostolskih vremena (Dela ap. 16, 14 15; 16, 30-39; I Kor. 1, 16). Zato okrenite se od onih koji vam govore da ne treba decu
krtavati. Pitajte ih, ko e odgovarati za due dece, koja pomru nekrtena kod krtenih
roditelja?
Za oprotenje greha. To je svrha krtenja. Krtenje Jovanovo nije bilo za oienje
grehova nego samo za pokajanje. To je i sam Jovan posvedoio govorei: Ja krtavam
vas vodom za pokajanje; a onaj to ide za mnom jai je od mene... On e vas krstiti
Duhom Svetijem i ognjem (Mat. 3, 11). Onaj koji je jai od Jovana Krstitelja, i jai od
celoga sveta, pokazao je linim primerom nain pravog i punog krtenja. On se krstio
vodom i Duhom Svetim. Bezgrenik se pogruzio u vodu Jordana, i u tom asu siao je
na njega Duh Boji u vidu goluba. Tu je, dakle, Jovan koji krtava, tu voda koja pere

telo, tu Duh Boji Sveti koji mije duu. Pravo i potpuno krtenje. Jedno, i neponovljivo
nad istim licem.
Po noi doe Nikodim, knez jevrejski, i upita Hrista za nauku spasenja. Odgovori mu
krteni Mesija: Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boje (Jov.
3,5). Oienje i tela i due. Obnovljenje i tela i due. Blagodat Duha Svetoga daje silu i
svetinju vodi. Oganj Duha Svetoga sagoreva pri krtenju onu praotaku izrastal u dui
svakoga potomka Adamovog. Grehovno breme mnogih vekova i kolena, rugobna grba,
smie se sa due krtenog. Nasledna prokaza iezava. Od toga asa krteni je
odgovoran samo za budue, ne za bive.
Krtenje, kojim je Jovan krtavao Jevreje, bilo je i prestalo. Ono je sluilo samo kao
znak uzbune i pripreme. Car nebeski je dolazio. Sva duhovna atmosfera bila je pritajena
kao duh u samrtnika. Jovan je osetio vejanje novoga, sveega vetra, mirisnog i
ivotvornog, usred leinskog zadaha sveta. Hristos je bio blizu. I Jovan je vikao na
uzbunu, na pripremu za doek, na pokajanje. I krtavao je vodom za pokajanje. To
krtenje je prestalo. Ono nije imalo blagodatne sile Duha Svetoga, koja je docnije data
svetu kroz Hrista (Dela ap. 19, 1 - 6). A krtenje vodom i Duhom ostalo je do danas.
Bez njega ne moe se nazvati niko hrianinom. Gle, Gospod je zapovedio apostolima:
Idite i nauite sve narode krstei ih va ime oca i sina i svetoga duha (Mat. 28, 19). To je
zapovest lekovita i spasonosna, koju su apostoli sveti doslovno izvrili, i koju sveta i
saborna apostolska crkva do danas izvruje.
No osim ovoga svetoga krtenja, kojim se svi mi krstimo, postoji jo jedna vrsta
krtenja, koje nije dato svima. To je krtenje krvlju muenitva. Svi oni velikani, koji
postradae i krv svoju prolie za Hrista, krteni su krtenjem krvi. Krtenje krvlju
naroito je poznato vama, pravoslavnim sledbenicima Hristovim. Nigde tolikog broja
krvlju krtenih koliko meu precima vaim, davnim i skorim. I u ove nae dane u
pravoslavnom svetu lije se krv muenika. Hiljade i hiljade njih krtavaju se u krvi svojoj.
To su viteki svedoci jevanelja Hristova. Deca BoJa, koju neznaboci kao jaganjce
kolju! Njihova rtva ukrepljuje crkvu Hristovu na zemlji, a njihova sveta imena proiruju
kalendar hrianski. Krteni u krvi svojoj vazda su bili i bie bogatstvo i ukras
Pravoslavlja.
Bilo je i neznaboaca, nekrtenih vodom i Duhom, no krtenih krvlju muenitva. I
njihovo je krtenje primljeno kao pravilno i punovano. ak je njihovo krtenje i vie od
obinog naeg krtenja. Oni nemadoe vremena, da se krste vodom i Duhom. Budui
duhom slepi, kao neznaboci, oni najedanput pogledae, poznae Hrista, i za njega
odmah ivot svoj poloie. Tako se oni krstie jednim Gospodnjim krtenjem,
Golgotskim, ali ne i Jordanskim. A preci vai pravoslavni, mnogi i mnogi, i stari i mladi, i
muki i enski, i carevi i patrijarsi, bogati i siromani, krstie se i jednim i drugim
krtenjem, i Jordanskim i Golgotskim. Broj tih vitekih predaka vaih, koji se krstie
najpre vodom i Duhom a potom krvlju svojom muenikom, toliki je kroz vekove i
vekove, da bi ispunio dravu jednu.

Prvo krtenje, vodom i Duhom, zapoveeno je, a drugo, krvlju svojom, ostavljeno je
svakome na izbor. Jednom prilikom upita blagi Gospod sinove Zavedejeve: Moete li
piti au koju u ja piti, i krstiti se krtenjem kojim se ja krstim (Mat. 20, 22)? Vidite li,
kako Gospod naziva svoje stradanje - krtenjem? I vidite li, kako On ne kae sinovima
groma: morate! nego ih pita: moete li? Jasno je, dakle, da se krtenje krvlju ne
zapoveda svima vernima, kao ono prvo krtenje, nego se ostavlja na volju. Na krtenje
krvlju odluuju se samo oni, koji pored velike vere u Gospoda imaju i veliku ljubav
prema Njemu. Kao to je On sam rekao: Od ove ljubavi niko vee nema, da ko ivot
svoj poloi za prijatelje svoje. Vi ste prijatelji moji (Jov. 15, 13 -14). Bezbrojni preci vai
bili su prijatelji Prijatelja ljudi. I prijateljstvo svoje prema Njemu posvedoili su oni onako
kako je i On posvedoio prijateljstvo svoje prema njima - peatom krvi i smrti.
Ne dajte se obmanuti, hristonosci, ako vam neki jeretik kae, da je krtenje jedina
blagodatna tajna, i da drugih nema. Ne dajte se zavarati time, to se u naem Vjeruju
samo krtenje spominje, a druge tajne ostaju bez spomena. Sveti Oci carigradski, koji
spomenue sveto krtenje, drahu i ostale svete tajne. Pored krtenja drahu oni, sveto
i pravilno, i miropomazanje i pokajanje, i priee, i jeleosveenje, i brak, i svetenstvo.
Sve ove tajne zasvedoene su krepko Svetim Pismom i Svetim Predanjem. No Sveti
Oci, sastavljajui kratki Simvol Vere, spomenue samo krtenje zato to je to osnovna i
uvodna tajna u Crkvi Bojoj.
Gle, tajnom krtenja raskrtava se sa bolesnom prolou. I dua se uvodi u leionicu,
koja se zove crkva. A kada dua kroz krtenje, kao kroz dveri, ue u leionicu, onda
ona unutra nalazi sve ostalo to je na potrebu. Tamo je miropomazanje, peat dara
Duha Svetoga. Tamo ispovest i pokajanje za nove rane duevne. Tamo priee, hrana
due samim telom Hristovim i krvlju. Tamo jeleosveenje - molitveno prizivanje Duha
Svetoga na ukrepljenje i oseanje telesnog hrama ovekovog i raslabljenog stanovnika
toga hrama, due ovekove. Tamo velika tajna braka - udo Bojeg premudrog
domostrojstva. Tamo sveteniko rukopoloenje, radi prejemstva apostolske slube i
apostolske sile. Tamo i svi ostali lekovi i svi kanali, kroz koje svemoni Duh Boji lei, i
tei, i miluje, i uspravlja due vernih.
Ovo je vera uviavnih i mudrih. Nju nerado primaju neuviavani i maloumni. Ne
uviajui nitavilo svoje oni ne oseaju potrebu u pomoi jakoga Boga. A uviavni su do
dna ispitali nemo svoju, i nemo svih zemnorodnih, Ispitivanjem sebe i drugih oni su
doli do saznanja, da se neistota due ovekove ne moe oprati samom vodom niti
ikakvim drugim elementom prirodnim bez sile svesilnoga Duha Bojega. Zbog toga oni
u krotosti i smernosti obraaju se Bogu za pomo. I po mudrosti svojoj upotrebljavaju
sve one meleme za duu, koje nalaze u boanskoj leionici, u crkvi svetoj. Okrenuti
leima senkama i varkama ovoga sveta oni se predaju volji Svevinjega. I licem se
upravljaju neprestano ka venoj svetlosti. Oni znaju da su putnici, i da e se put skoro
svriti. Zato hode radosno sve napred i napred. I milostivo pridravaju saputnike svoje,
brau svoju, kao carsku decu, koja se vraaju u carevinu Oca svog nebeskog.
Ovo je vera vaa, hristonosci, vera uviavnih i mudrih predaka vaih. Neka ona bude
vera i dece vae, sve do svretka putovanja. Ovo je vera neposredna, pravoslavna,

spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U
Dan Rasplate, u Strani Dan Pravde, kada Hristos uzusudi po pravdi, oni e se nazvati
blagoslovenim.
Voda. Krv. Preporoaj.
13. ... EKAM VASKRSENjE MRTVIH
sadraj

Jato tica. Kako divan prizor! Nikad jedna tica ne ostavlja utisak tako opojne lepote kao
jato tica. Niti je jato tica ikad tako krasno kad padne na zemlju i sedi na zemlji kao u
letu, kada dolee i odlee.
Zamislite milijardu tica jedne vrste. Zamislite ih sve crvene. I one doleu i padaju na
zemlju, i ostaju na zemlji. Nova milijarda dolee, i pada, i ostaje. I opet nova, i nova.
Tako kroz vekove i vekove. Bezbrojna jata, bezbrojne milijarde tica. Ostajui na zemlji,
one pod raznim uticajima menjaju boju. Jedne postaju tamnocrvene, druge crne, tree
arene, etvrte bele,
I zamislite da sva ta bezbrojna jata, bezbrojne milijarde tica, po nekoj svemonoj
komandi dignu se sa zemlje i polete. Kakav velianstven prizor! Bele su u veini, i
njihova gusta jata prednjae. Za njima su arene, pa crvene, pa crne. Bela jata lete brzo
i veselo, a ostala po redu sve tromije i neveselije. Sunce bi bilo potpuno zaklonjeno, i
zemlja bi se pokrila nonim mrakom.
O brao moja, ovo nije samo mata i slika. Stvarnost e nadmaiti svaku ljudsku matu i
sliku.
Jedne zvezdane noi izvede Bog pravednog i vernog Avrama na polje, i ree mu:
Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih moe prebrojati. Avram stajae u strahu i
gledae u ushienju. Tada mu Bog ree: Tako e biti sjeme tvoje. (I Mojs. 15, 5). A
Avram bee u to vreme star i bezdetan. Hoe li Bog ispuniti svoje obeanje?
Bezbrojne milijarde dua ljudskih ve do sada su doletele i pale na zemlju. Sve u krv
odenute, kao u crvenu porfiru. To je znak radosti Stvoritelja njihovoga. Bezbrojne
milijarde do sada - a u ono vreme, kada Bog dade obeanje, Avram nemae nijednog
deteta! Bezbrojne milijarde samo do sada - da li ima vie zvezda na nebu?
A Sara se nasmeja kad u obeanje Boje da e uskoro roditi sina. I ree Sara, ena
Avramova: Poto sam ostarjela, sad li e mi doi radost? a i gospodar mi je star. Tada
ree Gospod Avramu: to se smije Sara?... Ima li to teko Gospodu (I Mojs. 18, 1214)? I zaista, to Bog ree, ne poree. Obeanje svoje Bog je ispunio. Pravedniko
seme Avramovo produilo se u duhovnoj liniji u rodu hrianskome, i razmnoilo se
moda ve do sada kao broj zvezda na nebu.

To je obeanje Boje o silasku dua na zemlju. Veliko udno obeanje, kome je ravno
drugo jedno Boje obeanje - o uzlasku dua sa zemlje, o vaskrsenju mrtvih. Bog u
Hristu Gospodu, Vaskrsitelju i Vaskrslome, ostavio je istinito obeanje, da e mrtvi
vaskrsnuti i javiti se na Sudu. A kada doe sin oveiji u slavi svojoj i svi sveti aneli s
njime, onda e sjesti na prijestolu slave svoje. I sabrae se pred njim svi narodi. I
razluie ih... (Mat. 25). Gospod gorovi o svima narodima, o svima jatima ljudi, koja su
od poetka do svretka vremena pala na zemlju. A apostol Hristov smatrajui
vaskrsenje kao milu tajnu ipak je lagano i paljivo otkriva vernima govorei: Neu vam
zatajiti, brao, za one koji su umrli, da alite kao i ostali koji nemaju nada... Jer e sam
Gospod sa zapovijeu, s glasom aranelovijem, i s trubom Bojom sii s neba, i mrtvi
u Hristu vaskrsnue (I Sol. 4, 13 - ). I opet govori: Evo vam kazujem tajnu - ujedanput, u
trenutku oka, u poljednjoj trubi, jer e zatrubiti i mrtvi e ustati neraspadljivi (I Kor. 15,
51). Tada e se raspadljivo obui u neraspadljivo, i smrtno u besmrtnost. I tada e se
rei: Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, pakle, pobeda?
Tada e se bezbrojne milijarde dua obui u laku, neraspadljivu odeu, u nebeska tela,
slina Hristovome. I ta jata, o bezbrojna jata, poletee sa zemlje. Jedna jata bela kao
snegovi mnogi, druga tamnocrvena, trea arena, a etvrta crna. Bela e se jata beleti
od istoe i vrline, crvena e se crveneti od prevage krvi nad duhom, arena e se
areneti od meavine dobra i zla, a crna crneti od greha.
Neka vas ne buni to, to e se neko nasmejati obeanju Bojem o vaskrsenju mrtvih. I
Sara se najpre nasmejala obeanju Bojem, potom zastidela. Verujte, o verujte i ne
sumnjajte, da e se zastideti tako i onaj, ko se smeje ovom drugom obeanju Bojem.
Pitajte ga i recite mu: Ima li to teko Gospodu?
ekam vaskrsenje mrtvih. Mi ekamo posvednevno i posveminutno duhovno
vaskrsenje grenika. ekamo da grehom kao krastama proarane ili pocrnele due
ubele sa i oive pokajanjem. I radujemo se, zajedno s angelima na nebesima, kad se
jedan grenik pokaje i obrati Hristu (Luk. 15, 10). Radujemo se sa ocem, koji naavi
izgubljenog sina govori: Ovaj moj sin bjee mrtav i oivlje (Luk. 15, 24). Ovakvo
vaskrsenje mrtvih mi esto oekujemo, i neretko doekujemo.
Ali mi ekamo jo i jedno sveopte vaskrsenje. ekamo jedno jedinstveno i nepovtorivo
vaskrsenje svih mrtvih, koji od poetka stvorenja na zemlji ivee i vlasti smrti
podlegoe. Svoje ekanje zasnivamo kako na razumu i savesti tako, i osobito, na
obeanju.
Nepomuen i ist razum govori nam, da se ovaj vrtlog ivota ne svrava smru. Od
pamtiveka narodi su slutili da smrt nije taka, no zapeta. Sva plemena zemna, ak i u
svojoj idolopoklonikoj tami, predoseala su neku vrstu ivota posle smrti. Pesnici i
filosofi jelinski govorili su o ivljenju dua ljudskih u Adu, u polutami i poluivotu. Misirci
su zavijali mrtva telesa u razne smole i mirise, da bi se ouvala, svakako za neki drugi
ivot. Produenje ivota po smrti i sud po pravdi, koja nije postigla sve i svakoga ovde
na zemlji, to se oduvek inilo nepomraenoj savesti ljudskoj kao neto prirodno i
neophodno.

No mi hriani ne zasnivamo svoju veru u vaskrsenje i ivot zagrobni na

pretpostavkama pesnika i filosofa, niti na slutnjama i predoseanjima naroda i plemena,
nego na iskustvu i BoJem obeanju. Na kamenu je utvrena vera naa a ne na pesku.
Gospod Isus Hristos, otkriva svih ivotnih istina, otkrio nam je i istinu vaskrsenja
mrtvih. I reima i primerima otkrio nam je. Da se raduju srca vaa, hristonosci.
Jednom prilikom kuahu Gospoda Isusa. Kuahu ga sadukeji, koji nisu verovali u
vaskrsenje. Pitahu ga neto o tome, ija e koja ena biti u onome svetu. Podrugljivci
narueni sami svojim bezumljem! Odgovori im blagi Gospod: O vaskrseniju niti e se
eniti ni udavati, nego su kao aneli Boji na nebu. Jo tome dodade Gospod: Nije Bog
Bog mrtvijeh nego ivijeh (Mat. 22, 30-). Ako li pak svi ivi na zemlji pomru i u
grobovima ostanu, kako bi se onda Bog mogao nazvati Bog ivijeh?
U Kapernaumu, u gradu nevernika, koji je zbog neverovanja iezao sa lica zemlje, u
tom gradu zapitkivahu Gospoda duhovno izmrali JevreJi, te ovo te ono. Najzad im ree
Gospod: Zaista, zaista vam kaem: koji jede moje tijelo i pije moju krv ima ivot vjeni, i
ja u ga vaskrsnuti u poljednji dan (Jov. 6, 54). A pred hramom Solomonovim, koji je
zbog oskvrnjenja neverovanjem iezao sa lica zemlje, rekao je Gospod: Ide as u koji
e svi koji su u grobovima uti glas Sina Bojega, i izii e koji su inili dobro - u
vaskrsenije ivota, a koji su inili zlo - u vaskrsenije suda (Jov. 5, 25-27). Onima koji
mau glavom i govore, kako je to teko - recite im: Ima li to teko Gospodu?
I jo mnoge druge rei izrekao je Isus o vaskrsenju mrtvih. Da ne bi ljude ostavio u
sumnji. On je ove svoje rei i delima zasvedoio. On je vaskrsao mrtvu erku
jevrejskoga kneza Jaira. Hladnu i mrtvu ruku njenu. On dohvati svojom rukom i viknu:
Djevojko ustani! I mrtva devojka oive i ustade (Mar. 9, 25; Mk. 5, 41).
Jo je Gospod vaskrsao sina nainske udovice. Stigavi s uenicima u taj grad, On
sretne pratnju i vide neutenu udovicu kako jadikuje za umrlim jedincem. On prvo
pristupi majci i utei je reima: Ne plai! Zatim poe i delom da je utei. Prie nosilima i
viknu mrtvacu: Mome, tebi govorim, ustani! I deko oive i ustade. I dade ga materi
njegovoj (Lk. 7, 12 -15).
Jo je Gospod vaskrsao Lazara u Vitaniji. etiri dana leao je mrtvac u grobnici. Sestre
su plakale. Sva rodbina je plakala. I Gospod se zaplaka. I viknu Isus: Lazare, izii na
polje. I izie mrtvac (Jov. 11). I pusti ga Gospod iva da ide sestrama svojim.
Jo je Gospod vaskrsao - koga? Samoga sebe. On je vaskrsao iz groba treega dana
po smrti, kao to je i prorekao. I uenici se njegovi obradovae vidjevi Gospoda (Jov.
20, 20). Koja dua ljudska, eljna ivota, da se ne obraduje Gospodu, Vaskrslome i
Vaskrsitelju!
Tako je svemoni Gospod Isus i stvarnim primerima potvrdio rei svoje i obeanje svoje
o vaskrsenju mrtvih.

Dogaaj vaskrsenja Mesije iz mrtvih stavili su apostoli sveti u temelj svoje propovedi
jevanelske. I sva njihova lina nada u vaskrsenje i sva njihova nepokolebana
neustraivost pred smru dobijala je snage i hrane od toga slavnog dogaaja. Jedan od
njih, koji je najpre gonio crkvu Hristovu a potom video ivog vaskrslog Gospoda, ovako
pie: Ako se Hristos propovijeda da ustade iz mrtvijeh, kako govori neko meu vama da
nema vaskrsenija mrtvijeh? I ako se samo u ovom ivotu uzdamo u Hrista, najnesreniji
smo od sviju ljudi (I Kor. 15, 12, 19). Ali Hristos ustade iz mrtvih, i potvrdi i nae
vaskrsenje; i uini nas, koji u njega verujemo, najsrenijim od sviju ljudi.
Gospod je umro i vaskrsao, da dokae i pokae i nae vaskrsenje iz mrtvih.
Vaskresnjem njegovim ukresan je za navek neugasivi plamen vere u prsima ljudi, da e
i oni vaskrsnuti. Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oivjeti (I Kor.
15,22). Ako se i sada neka Sara nasmeje i rekne: to je teko, odgovorite joj i recite: Ima
li to teko Gospodu?
U davnoj davnini jedan prorok video je i prorokovao je, kako oni koji spavaju u prahu
zemaljskom bude se i diu u novo bie, jedni na ivot vjeni a drugi na sramotu i
prijekor vjeni (Dan 12, 2).
A drugi jedan prorok, pre ovoga, gledao je i video je u viziji veliko polje, puno prepuno
mrtvakih suhih kostiju. I gledao je i video je, kako po Bojem glasu bi veliki potres, i
suhe kosti poee se pribirati i sklapati. I gledajui netremice vide, kako suhe kosti
poee navlaiti se mesom i prepletati se ilama. I naredi Bog, te duh ivota ue u njih.
I vide prorok, kako tela ljudska oivee, i stadoe na noge. Bjee vojska vrlo velika
(Jezek. 37).
To su vizije i predskazanja pravednih proroka Boijih. No stvarnost tih vizija i ispunjenje
predskazanja dolo je od Hrista i kroz Hrista. Onima koji jo sumnjaju govorei: to je
nemogue, odgovorite i recite: Ljudima je ovo nemogue a Bogu je sve mogue (Mat.
19, 26). Odgovorite im tako reima samoga Vaskrsitelja. I razvejaete sumnju njihovu, i
spaete brau.
Ovo je vera pravovernih i budnih. Nju teko primaju i dre zabludeli umom i uspavani
mirisom zemlje. Oni koje je zemlja proarala krastama i ucrnela kalom ovdanjice, ne
priklanjaju uho svoje obeanju Bojem. A pravoverni veruju Bojoj rei, i budno ekaju
ispunjenja. Njima se smuilo od lai laljivih, i njima se dosadilo od kratkih putanja lai.
Zato su im mili postali dugi putovi Svevinjega, i drage velike linije Istinitoga. Na dugom
putu On ih odmara sve novim i novim potvrdama dobroga kraja. Najvei im je odmor re
Spasitelja i Voe, koji je proao ceo njihov put kao ovek, i doao do kraja, i video kraj, i
objavio im radost veliku.
Na krajevima kratkih laljivih putova uvek je adaja; uvek ona drevna zmija, koja je
praroditelja roda naeg survala iz Raja. A na kraju dugog puta istine eka Car i Roditelj,
Uteitelj i Vaskrsitelj. To raduje pravoverne i budne. I oni dele radost svoju sa braom
svojom, saputnicima svojim, sa decom Cara Velikoga.

Ovo je vaa vera, hristonosci, vera pravovernih i budnih predaka vaih. Neka ona bude i
vera dece vae, s kolena na koleno, do kraja puta, do blaenog kraja. Ovo je vera
nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi,
onih koji nose obraz Boji u sebi. Na Sudu Hristovome, u Dan Veliki, oni nee biti
ucveljeni, no primie ivot i nazvae se blagoslovenim.
ekanje. Ustajanje. Oblaenje.
14. ... I IVOT BUDUEGA VEKA
sadraj
Povratak domu. O kako je sladak povratak domu! Pa jo domu, gde eka roditelj, i
mnoga braa, i sestre, i deca, i prijatelji! I jo kad je dom ne gladna i prazna zemunica
no carski dvor, gde car roditelj zabrinuto oekuje decu svoju iz daljine!
Putnici, vi znate, da Car Roditelj nije niko drugi do sam Svevinji. Vi ste ti, koje On
zabrinuto oekuje. Iz tuine vi se vraate Njemu. Istina, i ovaj je svet njegova njiva, ali
udaljena i trnovita. On vas je poslao u ovu daljinu, da biste ga poeleli, da biste uvideli
da ne moete bez Njega. Nije se Njemu zahtelo da se odeli od vas, ne. To se prvo
zahtevalo pramajci vaoj. I onda je Bog poslao i nju i sve potomstvo njeno u ovo daljno
carstvo svoje, na ovu njivu trnovitu, gde se u znoju lica hleb zasluuje.
Mnoga jata vaih predaka pala su na ovu trnovitu njivu, i na njoj su se otimali o korenje
sa skakavcima i skotovima. I privikli su na drutvo niih od sebe. I zaboravivi dom svoj
i poreklo svoje, poeli su misliti, da i ne postoji bolja njiva niti svet svetliji od ove kaljave
lonarnice, niti drutvo otmenije od skotova.
Rastuie se nebesa blaga videi oveka kao uenika zverova. Smutie se aneli svetli
gledajui obraz Boji u oveku unien. Raali se Svevinji nad rodom ljudskim, i rei se
na najdramatiniji potez u istoriji stvorenog sveta, u istoriji neba i zemlje. Rei se On na
ono, na to se samo bezgranina ljubav moe reiti. Naime, da Sina svoga
Jedinorodnog poalje na muke radi spasenja ljudi. Da Ga obue u dronje ljudske, u
dronje prosjake, da se ne bi prosjaci uplaili od Njega, od svetlosti Njegove, od
velianstva Njegova. Da baci najdrogoceniji biser sa grudi Svojih pred svinje, pred
posvinjene.
I Sin Carev rado je poao na tu rtvu, i siao u kaljugu crvinju, gde su se potomci Evini
otimali sa skotovima o korenje. On je naao jednu jedinu ker Evinu, jednu jedinu istu i
svetu Devojku, koja je bila dostojna da od svoga tela izatka i Njemu telo. I u toj hudoj
telesnoj odei On se javio meu opjanjenim i pobesnelim; javio se kao u domu
bezumnih.
im su Ga videli uenici zverova, pojurili su noem na Nj. On se uklonio.
Kad ih je On nazvao sinovima Oca nebeskoga, oni su zjapili u Njega, i traili udo.

Kad je On uinio mnoga udesa, oni su rekli, da On to ini pomou avola. Jer oni su
bili prestali verovati u Boga, no u avola nikad nisu prestajali verovati.
Kad je On stao izgoniti avole iz ljudi, oni su rekli, da pomou Velzevula, knjaza
avolskog, izgoni avole!
Kad je prosuo mudrost nebesku pred njih, oni su se pitali, gde je On uio kolu. I kad su
uli da je On drvodelja, bez kole i uitelja na zemlji, oni su Ga prezreli.
Kad je On u subotu davao vid slepima, oni su Ga grdili, to rui subotu.
Kad je postio, nazivali su Ga izelicom.
Kad se Bogu molio, imenovali su Ga bezbonikom.
Kad se druio s grenicima, oni su Ga nazivali grenikom.
Kad ih je On pitao, kakav je greh uinio, oni su lajali kao besni psi.
Kad im je govorio o carstvu nebeskom, oni su bacili sumnju na Njega, da hoe da ih
izda Rimljanima. A kad im je On rekao da treba davati esaru esarovo, oni su Ga
optuili Rimljanima kao veleizdajnika!
Najzad su Ga popljuvali, to jest dali su mu ono to su jedino imali i bili - odvratni
upljuvci!
Raspeli su Ga na krst. I dok se sveta krv Njegova slivala na zemlju, oni su se kezili i
igrali naokolo.
No On je pobedio i ustao iz groba, i pokazao se svetu ko je. I svet je poao za Njim. I
poeo se svet uiti od Njega napustivi kolu zverova.
Zapamtite, putnici, krv se Njegova prosula po zemlji. Svojom krvlju On je obeleio vama
put za povratak u domovinu. Da ne zalutate. Mornari motre na zvezde, da ne zalutaju.
Motrite i vi na krv njegovu, na kaplje, koje kao zvezde bljete. I videete put za
domovinu svoju.
Ni smrt ni grob ne mogu presei va put. Ako i pomru tela vaa pre nego to se On
poslednji put javi svetu, neete biti izgubljeni ni zaboravljeni. Samo ete ekati pred
kapijom vene svetlosti, dok truba arhangelska ne zatrubi.
GJrvo e truba arhangelska zatrubiti. Toj nebeskoj trubnoj jeci sledovae vaskrsenje
mrtvih iz grobova. Vaskrsenju e sledovati Strani Sud Boji. A Stranom Sudu Bojem
- ivot pravednika u venome carstvu Hristovome. Tako je proreeno od Istinitoga. Sva
Njegova proroanstva ispunila su se. Ispunie se i ovo.

ivot budueg veka jeste ivot u slavi i radosti, u carstvu Stvoritelja, u zagrljaju
Roditelja, u Raju. ivot nekoleban strahom, nemuen brigom, negren bolezanjom,
nepristupan trulei i smrti.
Sve muke zemaljskog ivota prema slavi rajskoj izgledae kao kap slane vode u reci
sladosti. to oko ne vidje, i uho ne u, i u srce ovjeku ne doe, ono ugotovi Bog onima
koji ga ljube (I Kor. 2, 9). Zemaljski ivot je prema onom ivotu kao senka od drveta
prema drvetu. Senka lii na drvo no nije drvo. Tako i zemaljsko bitisanje ljudsko lii na
ivot no nije pravi ivot,
Ili kao san prema javi. Prelazei u onoj pravi ivot mi kao budimo se od sna i prelazimo
u javu, u carstvo jave. To carstvo jave i jeste besmrtno carstvo Boje. Bog jedini u
njemu caruje. I u njemu nema nikakve meavine od lai i istine, nego sve je istina;
Niti meavine od pravde i nepravde, nego je sve pravda;
Niti meavine od lepote i rugobe, nego je sve lepota; Niti meavine od svetlosti i tame,
nego je sve svetlost;
Niti meavine od radosti i tuge, nego je sve radost;
Niti meavine od ivota i smrti, nego je sve ivot.
To besmrtno carstvo imenuje se carstvom Hristovim, vjenim carstvom Gospoda
naega i spasa Isusa Hrista (II Petr. 1; 11; II Tim. 4, 18). Jer On je glavni Pobedilac. I jer
se Njemu dade sila i slava i vlast i gospodstvo i sud, i presto iznad svakog prestola, i
velianstvo iznad svakog velianstva. Sve je On to imao u venosti kao Sin Boji
Jedinorodni, no sve je to On i kao ovek na zemlji zasluio: Svojim ponienjem,
stradanjem i smru.
U tome carstvu e biti oko Hrista sledbenici Hristovi, stradalnici, koji na sebi nose
peate stradanja za Gospoda i Cara svoga. To su apostoli, proroci i pravednici, tu
muenici i devstvenici, isposnici i krstonosci, pastiri i uitelji crkve - svi koji na Hrista
lie. Svi oni, koji Njegov rat ratovae i Njegovom pobedom pobedie, bie oko Njega
zajedno s anelima Njegovim. Tako e biti, jer tako je On obeao govorei: uzeu vas k
sebi da i vi budete gdje sam ja (Jov. 14, 3).
Jo se to besmrtno carstvo imenuJe grad sveti, ili Jerusalim novi. Krasotom svojom taj
grad sveti prevazilazi sve snove, sve rei, sva sravnjenja, sve slutnje ljudske. Onima,
koji se udostoje ui u taj sveti i veni grad, Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovijeh, i
smrti nee oiti vie, ni plaa, ni vike: ni bolesti nee biti vie; jer prvo proe (Otkr. 21, 2,
4). Tako je objavljeno od Istinitoga, tako je vieno od vidovitoga. I tako e biti.
U tome svetom gradu nee sijati ni sunce ni mesec ni zvezde, pa ipak noi tamo nee
biti, i pravednici nee potrebovati vidjela od ika, ni vidjela sunanoga, jer e ih

obasjavati Gospod Bog, i carovae va vijek vijeka (Otkr. 22, 5). Tako je objavljeno od
Istinitoga, tako je vieno od vidovitoga. I tako e biti.
Zamislite, hristonosci, jedan svet, u kome mesto sunca sam Svevinji Bog svetli, i greje,
i oivotvorava, i neprestano podmlauje! To je svet va, kome putujete. To je domovina
vaa, kojoj se vraate: domovina neprolazna, u kojoj ete i vi biti neprolazni. To je
otadbina sinova Oca nebeskoga, svih usinovljenih kroz Gospoda Isusa. I vi e te se u
ove ubrojiti, ako pobedite.
Jo se to carstvo naziva carstvo svetaca Vinjega. Kao to je vidoviti prorok provideo
kroz sve zavese vremena i iskazao: A carstvo i vlast i velianstvo carsko pod svijem
nebom dae se narodu svetaca Vinjega; njegovo e carstvo biti vjeno carstvo (Dan.
7, 27). U tome carstvu ne caruju tuinci nego Otac. Niti su podanici toga carstva robovi,
no sinovi.
Rob ne sme da pogleda u lice cara tuinca. A sinovi sveti Cara svetoga gledae u lice
Cara Svevinjega sa slobodom i radou. Sve kao to je proreeno i reeno: I gledae
lice njegovo, i ime njegovo bie na elima njihovima (Otkr. 22, 4). O naslade nad
nasladama, o bogatstva nad bogatstvima, o krasote nad krasotama - gledati lice Boga
ivoga, Jedinoga, Istinitoga!
To i jeste Raj eljeni. Raj - i ovo je ime, jedno od najslaih imena, carstva onoga. Raj zaviaj va, kome se vi, umorni putnici, povraate iz daljne zemlje, sa njive trnovite.
Kakva je cena svega toga blaenstva, pitate li? Kako da vam se odgovori, radoznali?
Da neko od vas poseduje sunce, mesec i zvezde, i da sve to da za ono blaenstvo,
opet nije dao nita. Kako bi se prainom kupila venost? Kakvim prolaznim blagom
neprolazno?
No ima jedno skriveno, neprolazno blago, koje svaki naslednik toga blaenstva
neiskazanog nosi u sebi. Nosi ga zavijeno u tkanini prolaznosti. To je maleni i lelujavi
plamiak ljubavi prema Gospodu Bogu. Taj plamiak ljubavi ne umire sa umiranjem
telesne tkanine, nego ivi i blista. Herojske due herojski ga brane, da ga suludi vetrovi
na putu ne ugase. Tim plamikom ljubavi udostojie se pravedne due da izau,
obuene u vaskrslo nebesko telo, pred lice Boga ivoga. To je cena. Za taj maleni dar
Bogu dobie ljubitelji Boga kao uzdarje carstvo i sinovstvo i ivot veni. Reju - Raj.
Ovo je vera prosveenih i istrajnih. Ovo nije vera tamnih i bojaljivih, koji su se skrili od
boanske svetlosti, ili koji bojaljivo sluaju o njoj. Prosveeni Duhom Bojim radosno
primaju zrake boanske svetlosti iz onoga sveta stvarnosti. PrimaJu ih kao pisma iz
domovine svoje, kao sveta pisma roditelja svoga. I odgovaraju na ta pisma srdanim
otpozdravom. Iz tih svetih roditeljskih pisama iji se zbir naziva jednim imenom - Sveto
Pismo - oni saznaju poetak, sredinu i kraj stvorenoga sveta. I saznaju izvor, tok i uvor
ljudskog ivota. I saznaju svoje carsko poreklo, sadanje unienje, i buduu slavu svoju.
To saznanje oni utvruju Predanjem svetih i prosveeih mueva, koje se uva u crkvi
pravoslavnoj.

Imajui to saznanje, oni istrajno spremaju sebe za ulazak u domovinu venu i za

radosni susret sa Ocem svojim nebeskim. I pomau brai svojoj, saputnicima svojim, da
se i oni spreme. Jer Otac nebeski ne eka povratak jednog deteta svoga iz daljine, nego
mnogih i mnogih miliona dece svoje. Ko e izrei broj njihov? Broj je njihov kao broj
zvezda na nebu, kao pesak na obali mora, kao prah zemaljski. To je graanstvo
nebeske drave, Carstva Bojega, kome nit je bilo niti moe biti ravna.
Ne, nego je to samo jedan deo graanstva besmrtne drave Boje. Drugi deo ine
bezbrojne sile bestelesnih anela.
Ovo je vaa vera hristonosci, i vera predaka vaih, prosveenih i istrajnih. Neka ona
bude i vera dece vae, s kolena na koleno, sve do blaenog kraja. Ovo je vera
nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji
nose obraz Boji u sebi. U Dan Suda, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni e biti uzeti u
Carstvo nebesko, i nazvae se blagoslovenim.
Povratak. Raj. Slava.

sadraj