Zeleo bih da ti kazem, ali se plasim.

Svih stvari onih koje bih mogao da pogresim.

Zeleo bih da znas, da prva si u duze vreme, prva...

o kojoj ovako razmisljam.

Sreo sam te jednom samo,

voleo bih da bolje sam te upoznao...
sve prelepe stvari o tebi saznao.

Voleo bih da ti priznam da zeleo bih vise,

nesto vise, od par reci uz tremu pred ispit...

Voleo bih znati, ko si? Sta si? Kako zivis?

Da li si srecna? Sta volis? Sta ne volis?
I puno toga jos...

Tesko skrecem misli, vec dva dana

ja o tebi razmisljam, sta da ti kazem smisljam...
tvojeg osmeha se prisecam(?)

Pun radoznalosti, i iskreno se nadam...

da cu te ponovo susresti.

Pokazi mi kako je to stajati na tvojoj strani...

kakvim ocima ti vidis svet, to je sve sto mi treba od tebe.

Nauci me, sta je dobro? Sta je lose? Zauzvrat, pokazacu

ti sta ja mogu biti :)

Upoznaj me, reci mi vredim li nesto...

a ja bih i svoj zivot izmenio, ukoliko bude prepreka
izmedju nas...

Pruzi mi sancu?