t

1I
U
"ПРАВИЛА
:
ј
•,
,
1·

i ' (KAN()NE~')
(

ПРАВОСААВНЕ ЦР:КВЕ
, .
с ТУМАЧЕЊИМА.

-- .....- -

р А ДЊ А

НИКОДИМА, ЕПИОКОПА ДАЛМАТИИОКОГ.

I . )
1 .# Ј ~ 4
- ..... I

IПЫIГА Ј.

~~~
. ..
_.~ ~~

НОВИ САД
I
1895.
,- . НаЕЈЈада Rњижаре А. ПајевиЬа.

. .
•. • ..t ..
 у ЗНАlt ДУБО~Е БЛАГОДАРНОСТИ СВОЈЕ

D:ИС.А.Ц

ПОСlJЕ7iУЈЕ OBJ r
СЈа'()МIJУ PAJJЬJ r

Свпо -~п~оr~адGкој Дrховној ~кад~мији

.кОЈ.\. <ЈЕ ~'Д()СТОЈИЛА

1~ .•ЈАНУАРА 1894:. ГОДИНЕ

IIМЕНОВАТII ГА СВО.ЈИМ

п о ч а с н и м ч JI а н о М·

•
 П Р Е А ГОВОР.

"Ра8јаШЊйВtJње Твојих рllјечu арОCIJје'fJZ.1Ьуј~ и аоучава Heuc1tycne,

говори Богу пророк и божанствени Давид; а божјим су рије­
чиvа са свијем основано назване наредбе божанстпених апостола
и отада, јер су они издали те наредбе, просвијетљеии божанстве­
иим духом." Овако започиље Јован 30нара своја тумачеља правила.
Ово разјаmљавање тих божјих р"јечи, или светих правила
(каН'Јна), било је задаhом свију коментатора CBI,jy вијекова. Није
све јасно у сваком правилу, нити су сва правила тако разговјетно
ИЗJlожеВ8, да би сваки, чим прочита једно правило, могао одмах
му појмити и прави смисао. Ово зависи 0,11. самога текста самих
правила, која су издавана била у различним мјестима и кроз ве­
колике вијекове, те према томе и нијесу могла бити сва изложена
тако, као ка.ц би у једноме мјесту и у једво вријеме она из.цана
била, и .цакле да би их по знању језика и историјских прилика
јСJl.нога .цоба и једнога мјеста могуliе било потпуно разумјети.
Рада овога су тумачеља правила тако реliи веопхо.цношliу изазвана
била у цркви и потреба тих тумачеља осјеhала се онако исто, као
и тумачеља св. писма.

Много коментатора правила ми немамо. 3а првих је.цанаест

BlfjeKoBa, crporo говореhи, вије било ни је.цнога. Први се комен­
татор јавља у lIочеТIСУ ХII вијека, - и то је Јоваn 30нарй, ка­
Jlу~ер, велики ,II.рунгарије царскога судиmта и државии тајник.
Како sаllочиње 30аара своја тумачења, видјеJlИ смо; па даље у
предговору каже нам, .ца му је намјера, да учини разговјетнима
света правила и ,l;а разјасни смисао љихов, како би сваки био
кадар .ца проникне у дубину светих IIравила и да свакоме буду
јасне све кан()ничке установе, те ради тога је он предузео да
~ посебно и у кратком. облику изложи тумачење свакога IJравила.
~ И 30вара је то учинио тако добро, .ца га вико jom до .ца нас није
\ у томе превазишао, и Балсамон је са свијем право могао га па·
~ звати (, у тумачењу правила.
.-
v:re(!(pv/;ora ros
~
,
VI

у истоме ХIl вијеку писао је тумачеља правила А.лексuје

Арuстuн, ђакон и велики еконои патријаршеске цркве у Цари·
l'paAY. Он је тумачио скраhени текст (синопсис) правила, и то
тако, што је под скраћеним ~екстом стављао перифрастички пуни
текст правила; а ако је тај скраћени текст правила био појмљив,
он је остављао правило без' тумачеља и биљежио је само Аа је
"правило јасно."
у Аругој половини истога ХII вијека јавља се трећи комен­
татор, Теодор Ba.7lClUf.OH, најприје хаРТОФИJIакс царигра){ске патри­
јаршеске цркве, а за тијем (од 1193.) антиохијски патријарх. Вал·
самов је управо имао задаћу да ){оведе у cuaA прописе светих
правила са прописима Аржавнога грчко-римскога законодавства, и

у томе је самостално радио; а у тумачељима самих правила он

у свему слијеАИ 30нари, допуљујуhи само по некада 30иарина
тумачеља тијем, што приво.пи за разјашљеље једне ИJIИ ){ру'ге
ка"оничке наредбе одлуке царигра){ског патријаршеског сиио~а.
Тумачеља све ове тројице (30наре, Аристина и Валсамона)
напечатава су у оригиналу у II, IП и IV тому ~liJlrcypa rШJl
"'вlш" "at tEf}WJI "а"ОJlШJl rw" l'B ауiШJl "at 7rаJlвvр,јРШJl 'A1fo-
ОrОАШII "at rШJl iВf}ШJl оl"ОVРEJI"ХШJl "at rО1l""Ш" 2'VJlоЈш" ха;'
1:Ш" "ara PEf}O~ (ч1ш" Паr/;f}IIЈ)I, l"8o{fe,, t11fO г. 'А. r ћдА'1 "at
М. По r'J.. '1 , iyxf}ioH 'J'1j~ ayia~ "а;' pEyaA'1~ rov X~t(Jroii i"XA1/-
ola~ CA{}';"'1ot,J,, Hs52-53), а грчки текст са JIатинским пријевоДом
у 2'VJloJ'XOJl, вј,е Pandectae canonum 88. Apostolorum et Conciliol'um
аЬ ессlе8ја graeca receptorum, пес 110П canonicarum В8. Patrum ерј·
stolarum, - Gllil. Beveregius recensuit (ОхопН, Ј 672). У рускоме при­
јеводу налазе се ова тумачеља у издаљу Московскаго общества
лю(')ителей духовваго просвtщевiя "Правила св. Апuстол'Ь, св.
Соборовъ вселенскихъ и nOlltcTHblX'b и св. Отrц'Ь съ толкованiями"
(Москва, 1876 и сл.).
Осим тумачеља ових главвих грчки:х коментатора, постоје
још ва грчком језику тумачеља појединих лица из средљега ви­
јека. Али та су тумачеља ВРJlО кратка, нема их на сва правила, него
само ва поједина, и наспрам 30нариних тумачеља она губе значај
и важност. Између више љих, к~ји су таква кратка тумачеља пи·
СЗJIИ, ГJIавнији су из помеНУ1'ога доба четири. По времену први је
Јоваu, китарсхи епископ (i:rio"olrO~ Klrf!ov) из поmљедљих го){ина
ХП вијека, познат по каноничким љеговим одговорима архијеuи­
сltопу Константину Кавасили, Тумачеља Јованова НaJlазе се под
поје){иним IIраВИJlима у каноничком зборнику К. ХармеВОПУJIа.
Други је Матеј В.л.асmар, калуljер, који је у љеl'овој "азбучној
 VП

синтагми," приређеној 1335. го,.ине (напечатаној у оригиналу у

УI тому атинске СИRтагие, а грчки са латинским пријевоДом у II
тому Бевериџева СИRОДИКОН&, и у рускоме пријеводу у издаљу
Н. ИЛЬRицкаго, СимфеРОIIОЛЬ, 1892), разјаснио готово сва праВИJIа,
8.1111 CJIиједеhи у свему 30нари и Валсамону, и додавајуhи од себе
само ВРЈЈО мало опазака. Трећи је цариградсии патријарх Фиљоmеј
(t 1376), којега се тумачеља на U(~једина правила налазе у Хар­
менопуловом каноничком зборнику. И најпослије KOHCmanlll.Un Хар·
oМeHOu,y.i1. (t 1383), СОJIУНСКИ префект и вомофилакс. Тумачеља Хар­
менопу.l0ва појединих правила наJlltзе се у самом љеговом каво­
ничком зборнику, У KI)Me се налазе, као U1TO смо реuи, ТУМ8чеља
и ЈUВ8иа китарског и патријарха Филотеја: Вапечатаи је овај
ХармеНОЦУЈЈОВ зборник у 1 тому Ј ul'is graeco-romani tаш canonici
quam сјуШэ ed. Johannis Leunclavii АmеlbШ'пi (FI-ancofurti, 1596).
До 1798. године нема других, који би на грчком језику пи­
сали били нешто боља тумачеља. Те је године каЈЈуђер ХрUСШОфОР
издао у Цариграду блаГОСJIОВОМ патријарха Неофита јџан каво­
вички з"бори ИК, и У истоме се Н8.JIазе многа доста самостална ту·
мачеља правила. У ГЈЈавноме по овим ХристоФоровим тумачељима
састављена су тумачеља у ll'ЈЈdЛtОJl 7:,j~ }lOII7:,j~ }I'JO~ 7:,jr; f1la~
ауlщ, "a{toAL",jr; ха&. a';rO(J7:0ALIe,jr; rшv oq{toJ6;blJl i""AIJ(fla~, што
су IЈриреДИJIИ два каЈЈуђера Агаиuје и Н1,,,од1М4, наllечатавши га
први пут 1800. го,.ине у .1ајIlЦИГУ.

* '" ,.
Нијесу ни на ааиаду остала без тумачеља праВl!ла право­
СЈЈ&вне цркве. Познато је, да се УCJIијед вјерског растројства на
западу у XVI вијеку јаВИJIа 'Nжња код заJlа,lНИХ l'iогослова да
се изближе упознаду са писменим споменицима грчке цркве, и у
тој тежљи почеJIИ су се одмах издавати кавонички зборници ис­
точве цркве и у. опће извори "рава исте цркве, ИJIИ у грчком тек­
сту, ИJlИ У латинском IIријево.Ј.У, ИJIИ упоре,lО грчки текс! и ЈЈа·
тивски пријевод. У многим од тих западних из,.ања дотични ни·
јесу се ограничавали простим прире1јиваљеи за штампу канонич,
ких извора источне цркве, него су и своје критичке опаске на
исте изворе ПИСЭАИ; а посебно у неким издањима наJIазимо доста
по.. робна тумачеља праВИJIа исто чне пркве, изведена у опће према
вјероисповије.Ј.НОМ правцу, коме је дотични И9давалац <.'лијt"дио.
3а правоси&вног каНОllиста ова тумачеља западљака могу имати
..оста ваЖIIОСТИ, нарочито неких између љих, јер расвјетљују многа
питаља по православном каВОНИ(IКОИ праву, која нијесу прије са
свијем раара1јена БИJIа и што се у многим О,. тих тумачеља ва-
А'"
УIII

лази историјски постанак и развиће поје~иних врло важних каН8-

ничких установа. Наравно је, .. а православни канонист, читајућll
та sапа.цљачка тумачеља, ве смије ви за час да заборави вјеро­
J.tсповије"ни праЬ8Ц (ултраМОВТ8ВСКИ, ГWI8кавски, англикански и
т .... ) дотичвога писца, и према томе, а упоређујуliи у исто ври­
јеме оно, што један или други писац каже, са каноничким учељем
православне цркве! треба да право('лавви кавонист и просуђује
о .1tотичном зашl.цљачком тумачељу.
Први који се бавио тумачељима и источних каl:tовичких из­
вора, а чије је дјело штампаво, то је учени аВI'устинијанац Chriв­
иanuв Lupus (t 1681). Тумачеља се љегова налазе у љеговом:
Synodorum genel'alium ас provincialium Jecreta et canones, scholiis,.
notis ас histOl'ica actol'Um dissertatione iJIustl'ati (Lovanii, 1665). Бо­
гат канонички материјал Пl'ужа ово дјело, али је изложеље так()
замршено, .. а је тешко више пута разумјети, шта хоће писац да
каже и ..а ли у извјесном питаљу тврди овакву или ПРОТУПОJlОЖНУ
мисао. Други је ораторијанац Јоаnnев Cabassutiuв ct 1685) у. своме
,JQeJlY: Notitia conciliol'Um sanctae ecclesiae, in qua elucidalltur ехас­
tissime tUlD sacri canOIJes, tum veteres Ilovique ecclesiae ritus, tum
praecipuae partes eccles. historiae (Lugduni, 1667 ,а најновије допу­
љено и са ширим васловом издаље Рагјв, 1838). Тумачеља овога
писца кратка су и површна, а најмаље су exactissima, као што
ов каже. Примјером нека ПОСJlУЖИ љегово тумачеље 6. правила 1
васе;ь. сабора, које смо ми споменули на 192. стр ове наше кљиге.
Од свију западњака, који су се бавили тумачељима правила
источне цркве, најважнији је за праВОСЈ1аВВОЈ' канониста Guil. Ве­
vel'egius (Бевериџ) англикански свештеник, а за тијем асаФски епи­
скоп (t 1708). у своме 2'Ul'OOtXOV, којега смо пуни нас..l0В горе
привели, Бевериџ је написао учена тумачеља на сва главнија пра­
вила не само, него и ва многа .цруга мјеста из тума'Јеља грчких
коментатора. Бевериџева тумачеља драгоцјена су за npaBOCJlaBRO
каВОНИЧRО право.

Исто су тако драгоцјева и тумачеља правила, што је напи­

сао Zeger Bernardu8 van Espen (t 1728), Француски свештеник It
један од најученијих кавониста, којега слава и .. анас још живи,
али који Риму није био по ћуди, те СВИ љегови многи списи па­
..оше у Index, и он сам у 82. својој години ..опао је 8нврепэјо а
divillis. Тумачења љегова напечатана су у посебној кљизи: Сош­
mепtаrius ја сапопеs et decreta iuris "etel'is ас novi (Coloniae AgJ'ip-
рјпае, 1755).
Из нашега нијека позната су вам слиједећа тумачеља пра-
 IX

ВИ.lа праВОeJIaLвне цркве, и то:1, У Theologische Quartalвchri(t, Ti1-

bingen, 1820 fg. писао је неко (кажу проф: Hгrbвe, један од ИS.Ј.а·
вача истога часооиса) већим дијелом кратка тумачеља (Anmerkun-
gen) наших праВИJlа, 8а тијем 2, С. Ј. von Нејеlе (t 1893), еоис­
'. коо ротевбурmки, у љеговој Conciliengeschichte и најпос.пије 3,
Ј. В. Pitra (t lb92), кардинал, у љеговом ИЗ,l;аљу Juris ecclesia-
stici graecorum historia et monumenta (Romae, 1864. 1868).
,. * ,.
Међу СJlовенима стекао је велику sас.пугу у тумачењу пра­
вила а р х и м а н Д р и т ъ Ј о а в в ъ (Владимир С. COKOJlOB, О.Ј. 1866.
ГО.Ј.ине епископ смоленски, i- 1869). Љегово Ајело: Опытъ курса
церковнаго законов1Iд'tнiя (СПб., 1851.), у коме се садрже та 'ТУ­
мачеља, .lOCTojHO му је З8СЛУЖИЈIO степен доктора богословља. У
својим тумачењима' ар~им. Јован у опhе стара се ,l(а покаже 00-
вод, ради кога је дотично праВИJlО требаJlО издати, како је О,l(но­
ено питаље, којим се правило бави, стојало орије у цркви, каква
је у тачности наредба, коју правило прописује, како се слаже ,1(8-
тичво правило са другим паралелним .. у правилима, какве сјеАоџбе
из свето·отачаске писмености потврђују наре,l.бу правила, какве
су наредбе грчко-римскога заКОНО.lавства поr.тојале ИJlИ какве су
касније издане биле у смислу једнога праВИJlа, како су TY"~
ЧИ,,1И то правило средље~јекови коментатори, какву кавовичку
ДОПlу праВИJlО установљује и т. ,,11. На ово се у ГJlавноме осврће
архим. Јован у чмачењу сваког главнијега правила. И он је своју
задаhу извршио одлично. Писац ових редака, ра.Ј.И истих тума­
чеља и .lруt'их многих учених раАља ПО православном каНОВИЧКОII

праву, назвао је архим. Јована оцем 'Новије 'Наукв uравомавnог

'IfpKBenOlfJ uрава. Ово је писац казао 110 своме дубоком е освје,Ј,О­
чењу, - а радује га много што је то данас прихватила и руска
наука, и што се данас томе великоме рускоме канонисту посве­

liује она -rlажња, које је он у пуној мјери достојан.

*
* *
На српскоме језику вема тумачеља св. правила. Писцу ових
редака О,l,авна се учинило, да би добро било да то и Срби имају.
Ра.Ј.И тога он је покушао био још 1813. године да И3,1,а у срп­
скоме пријево.lУ са тумачељима Правида uраВОСАав'Не цркве, и из­
.жао је та,l,а апост. правила и праВИJlа прва четири васељ. сабора.
Због разних прилика заустављено је било то издаље. Пос.пије пет
ГО,Ј;ива {1878.) почето је опет било друrо издаље, ПОllрављено и
попуљено према првоме, - али се и то издаље морало прекивути

.к.
х

главно с тога, што није бижо ..оста новчаних среАстава да се про­

дужи. А ако данас ова pцlЬ& изилази, то сва је заCollуга гос"­
Арсв ПајеtJufia, који у wеменитој вамјерп, ..а потпомогне српску
бсгословску кљигу, увео је у своју накла)Ј,У ово ИЗ)Ј,аље, и тиме је
омогућио, )Ј,а сва правила православне цркве изиђу у српскоме
пријеводу са тумачељима.

* * *
у овоме ИЗАаљу су протумачена, више или маље подробно~
сва правила, која важе у православној цркви као позитивви кавон.
Ту су изложена ве само основна, него l' допунидбена правила.
Сва ова правила са односним тумачељима раздијељена су на дгиј..
кљиге. Прва кљига ево сада изилази, а друга liе о,-;мах за љом.
Из пређашљих издаља прештампана су у ово ИЗ,l;аље' тума­
чеља само ВР.:l8 MUOf броја IIраВИJlа, и то са О)l.восним измјеваМ8;
тумачеља свију остuих праВИАа написана су изнова, а за иеlUL
uисац се послужио пређашњии својим каионичким р а,l;њама.
Писац је проучио тумачеља свију ових канониста, који су
горе били спомевути, и ускористио се тим тумачењима КОJlИКО мт .
је треба.во за своја тумачења. Имао је пред очима, као и 30Hap.~
да "разјашљавање божјих ријечи uросвјетљије и поучава неиску­
све," и то му је била ГАавва задаћа при радљи. Преиа тој за,l;аliи, а.
покренут ОВИМ истим, чиме су били покревути сви пређашњи бољи
коментатори, кад су писали тумачеља светих праВИЈЈа,. писац је
гле)l.ао да чим боље и потпуније разјасви свако правило и да му
утврди прави r.мисао; а према практичкој цијељи, ради које се
тумачеља правнла у опliе пи'шу, он је привео уз свако UpaBR.lO
сва паРUeJIна му IIравила, која се из ближе или из даље тичу
онога пре,l.мета, којим се које правило бави, како би се из }"п.о­
ређеља свију односни!: правила Morao саставити тачни појам О
једној или ,l;pyroj кановичкој установи и тијем би се упозвало по­
зитивно каноничко учеље православне цркве о тој установи. Ради
ове исте практичке цијељи, придодан је на крају кљиге ове авбучни
преГJl8,1; свега овога, што се у кљиви садржи, исто као што:liе
бити до.-;ан такав исти прег.вед и на крају друге кљиге.
Разјашљавајуliи божје ријечи или света праВИ.1lа, писац је
посебно тежио, како у првим тако и у овом издању, да себе са­
мога поучи, те д,. вва он JlИЧНО, шта света правила ваређују. А
ако ева љегова радља ка.жра БУ,l;е да IIОС.1l"УЖИ и ДРУl'има за поуку#
М8.110 ће му бити.
У 3а.хру, .lецембра 1894.
Е. Н •
•• ••
 С А ДР Ж А Ј.
СТРАНА

Посвета . IП
Предговор V
О upa8uJttМfa l'т,ра80c.JI.. ,+РК8г 1
О праВИJlима СВ. апостола . 3
О праВИJlима васељ. сабора 12
О правилима 1I0мјесв. сабора 18
О праВИJlика св. отаца • 26
О допувидбевик праВВJlика 36
ПраlJtl"lUJ с,.· аI&ОСllZО.IЮ 41
Прaвu.ll.а 8ace.lЬ. сабора • • • ltjf>
ПраВИJlа I васе.љ. сабора, ввкејског I 167
ПраВИJlа 11 васе.љ. сабора, цариградског 1 231
ПраВИJlа III васе.љ сабора, ефеског 282
ПраВИJlа IV васе.љ. сабора, ХaJ.Iкидонског ... 326
ПраВИJlа V- VI васељ. сабора, ТР1лскога 427
ПраВИJlа VП васе.љ. сабора, викејсв:ог 11 595
Аsбучни преГJlед . . 633

•••

-:. ..
 .~I
~ I
./
.

о ПРАВИЛИМА
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВL

30ВУ се uравtМW«I ("aJlOJlE~l) оне писмене наредбе, које је

З&Rонодавна впаст црпе издuа у течаЈу веко.llИКИХ вијекова, и које
!.' Аавас важе у upaвoCJIaBBoj црпи, као позитивни и опhе обвезни
закони за све и свакога, коiи је пан те цркве. Све ове наредбе
вжв праВИАа излоzена су у основном каноничком зборнику право­
СЈ[авне цркве, који је из.. аи у Цариграду 883. ГОАвне и П08иат је
. са и](еном но.моканона у Х1У нас.1Юва. 2 У овоме се зборнику са­
Арже праВИ.lа св. аПОСТО.llа, правила васељенских сабора, правИ.lа
десет поијесних сабора и правила тринаест св. отаца. Уз ова
основна правила вazе још као ДОПУВИАбеиа IIравила некоJIВКИ ва­
новички списи Јована поснива, Никифора исповијеАНИва, НикОJlе гра­
матика, Василија великог, Јована златоустог и .Анастасија.
Сва поменута правила, како основна тако и АОПУНИАбева, ИU8зе
-----
1 Саха рвјеч xavwv овначава неко управно оруl)е, које се употребљава
при тесању и угжађивању кахена кжи ,JI;pBeTa. Ви,l;И тумачеље 80наРИRО вома­
впе ATltBacвja ВUИRОГ о правницима и предговор М. Взастара у његовој ав­
буqнnј СlIнтагхи, и то у Г. А.· PdJ..;"11 ха;' М. llor'J..'1 'zvvTarfAa rWI'
fJ-ЕiwlI ха/, ~EQ';;V xavo'J!luv (Атина, 18&2-1869 у Dlест токова), lУ, 81. и
. VJ, 6-6. Испаре,l;И Ј. С. Suiceri, Thesaurlls ecclesia8ticus е patribuil graecis соп­
cinnatuI (Am8telaedaml, 1682 у ,l;ва тока), П, 87. Du Cange, GIo8sarinm ad scrip·
tore8 mediae et inflmae graecitatis (Vrati8Iaviae, 1891), 1, &79. Овај иврав (ха IIWV)
np ••jeJЬed у цркви на IQIквеНО'правнок јев.ку овначава сваку наре,l;бу, која
је од ва,l;жежие ва&ОНО,Jl;авие пасти ивдана и 0)1; највише ВJlасти у цркви по­
t'врЈј6Ня., ,l;а с(Ј упораве црквени ПОСJlОВИ на начин. ,1;3 ништа HeypeljeHora у
прквенои аивОТ1 не б1,1;6, него ,1;3 све у њцј прави.lИО тече. 0,1; првих ввјекова
иеторвјt> хркшЬанства КО)!; c.IовеисJtJlХ Hapo)l;a, ријеч хаЈЈЏЈ" превеJl.ена је са
"праВJIJIО,· и тако се она употребљује и данас.
2 О овоке нококанону ви,l;к моју ра)l.ЊУ: О канон. вборuициха npaBf)(~.iaBHe
прве (Вови СаА, 1886), стр. 19-81.
1
2

се у R1lIUШЖQј CUH1lIaгMt4 ИВАзвој 1802-1859 го.цине са о.цобрењеи

царигра.цског nатријарmеског СИНОАа. 3
Поименице ово су та правила:
А. Основна цравила:
Ј. Правила св. апостола.
11. Правила васељеНСRИХ сабора:
1. викејског првог,
2. царигра.цског првог,
1
3. ефеског,
4. халки.l.ОВСКОГ,
о. трулског и
6. никеiСkОГ .Iругог.
ЈП. Правила помјесвих сабора:
. 1. аВRирсltог,
2.веокесаријског,
3.raBl'pcKOf,
4. антиохијског,
о. JIаО.l.икијског,
6. сар.l.ИКСКОl',
7. цариграАСКОГ 394.,
8. в:артагенског 419.,
9. царигра)tСКОГ 861. и
10. царигра.цског 879.
IV. Правила св. отаца:
1. Диовисија а.в:ексаВАријског,
2. Григорија веокесарвјског,
3. Петра а.пексан.цријског,
4. Атанасија великог,
5. Васи.вија великог,
6. Тимотија а.в:ексан.цријског,
7. Григорија богослова,
8. Амфилохија иконијског,
9. Григорија ниског,
10. ТеоФина алексав.цријског,
11. КИРИ.lа а.в: ексав.цр иј ског,
12. ГенаАија царигра.цског и
13. Тарасија цвригра.цсltог.
Б. Допуни.цбена правила:
I. Каноникон Јована I10СВИКа,
П. Правила НИRифора исповије.цника,
ЈП. СИВОАални о.цговори НИКОJIе граматика и
IV. Кавовички прописи Василија великог, Јована влатоустог
и Анастаоија.

s О овој атинској синтагми, које еио горе у 1. биљешци правии кратки

иаслов. а која С.1УЖВ основом овој нашој раАЉИ, вц. мо;е Црквено право·, стр.
201-208, и У биљt'IIЩИ споменуте авторитативие оцјене овог ваиног И строго
критичког грчког ИВ,l.аља.
 3

Сва ова правила (и основна и ДОПУВИАбена) ии ћемо превести

са оригиналног грчког текста по атииској синтагми, и Аодаћемо
1IМ она тумачеља, која ће бити вужна да се појии прави смисао
uраВИJlа, а такођер ћеио уз свако правило ,в;одати и сва парa.n:елна
правила, како би при упоређељу свију правила, која говоре о јед­
номе предмету, свак могао и сам по себи саставити тачни појам,
шта учи каноничко прам о томе предмету. Али прије иего почнемо
из"uгати та правила, треба ,в;а се посебно, бар у кратко, каже о
времену ИЗАаља свију ових правила, и КО их је и каквим поводом
издавао.

О ПРА ВИЛИМА СВЕТИХ АПОСТОЛА.

у свима каноничким зборницима праВОCJIав не цркве на пр­
воме се мј есту иa.n:ази 80 правила СВ. апостола.·
Важност и значај ових правила за сва времена у ва:сељев'
'Ској цркви утврдио је трулски сабор (691) својим 2. правилом,
ПРОГJlасивши "да од сада у ваприје,в; остану у крјепости и стал­
нима осаМАесет пет праВИJlIi, која су примљена и потврђена од
1) Много је писано о апост. праВИ.:llиа, те ,l;a спом!'нсио OB,I;ie Г.:lавнвје
:и што је вама бuо по,l; рукама: Пра.ила fЪ тожковавi •• и, МОСКВ&,
1876. 1.
6-12. - Хриcтi&ИСII:. Чтеиiе, 1841. Ш, 455. - Ч!'еиi. В'Ь о. л. д. IIросвtщевi.к
1882. П, 141. - Правос". ОБО8р1шiе, 1862. 1, 446. - Архи •• lоаииъ (ПОСJlиј!' !'пи­
"оп СМО.:lенс&и), ОпЈПЪ КУ'Рса церкOJIИ. 8аlrоиовtАtвi.к. СПб .• 11151. 1, 122-136.
- х. А. Н~во.1lИИЪ, ПОJlиое собраиiе сочввевil Сllб., 1859. VI. 895. - Н. К. Со­
КОJlОВЪ, КУРС:Ъ церк. права. Мосоа, 1875. стр. 94-118. - и. с. ВеРАВВКОВЪ,
ХУРС:Ъ церв:. права. &8аИ:6, 1888, §. 10. - Н. СУВОРОВЪ, Курс" церк. права .
.и:росжаIJl:6, 1889. 1, 218-22Z1. - :М. А. ОСТРОУ.ОВЪ, ВвеАевје ВЪ правоC.1l. церв:.
право. Харъв:овъ, 1893. 1, 170-181. п. НечаеiЪ, Прап. РУВ:ОВОАСТВО АЈЈ. св.­
щеИИОСJlУ.И'НЈ[fЙ. СПб., 1887. §. 10 (а у ,l;O)l,aT&Y стр. 1-22 ИВ.lожена су Ј1
кратко протукачева ап. правuа). - о. Beveregii, Pandectae сапоппш. Охопјј,
1672. Тош. П, Annotat. pag. 1-8. - Р. de Marca, De concordia sBcerdotii et
imperiL Parll, 1704. НЬ. III, сар. п. - Z. В. Уап Е8реп, CommentariuB јп сапопев.
Colo~ae, 1766. pag. 39-47. - Р. et Н. Ballerini, De antiqnis collect. canooum
(iD А. GI;llandii,.De vetu8tis сапоп. coHectionibu8. Venetii8, 1778), pag. 97-104. -
Spittler, Gescbichte de8 kan. Несhtв. НаНе, 1678. В. 66 (g. - Krabbe, Ueber den
Uraprung nnd Iohalt der apoBt. COn8titntioneu. Hamburg, 1829. В. 74 fg. - Ј. В.
Drey, Neue Unter8uchungeu tl.ber die СОП8tltutiопеп ппd Капопеll der Ap08tcl. То­
ЫПјЈев, 1832. 8. !/01 fg. - Ј. w. Bickell, ОевсЫсЫе de8 Кirchenrecht8. Gil'8sеп,
1848. 1. 71 Ig. - Ј. А. В. Mortreuil, HiBtoire du droit Ьуzапtiп. Pari8, 1843. Ј, 188
8(1. - F. Иаа8еп, Ge8cblchte der Quellen nnd Literatur de8 сап. Несhtв. Graz, 1870.
Ј, 408 (јЈ. - Ј. В. Pitra, Jnri8 eccles. Graecornm bistoria et mОllumепtа. Romaf',
1864. Prolegom. ХХVПI. 8Q. Ј. sq. - С. Ј. He(ele, Conciliengcscllichte. П Auf\.
Freiburg. 1878. 1, 793 Cg. - С. ророујсН, F6ot/l.oele вј Codicii dreptnlui bI8ericescu
-orthodoxu. Cernauti, 1866. pag. 39-42. - IL118ti'A.IOV. '1.'ЈI Zaxvvt'f(IJ, 1864•
.о Е Ао. ~'-хfJ'.
1*