MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Alternativni nastavni materijal

Drugi svetski rat

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun

Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebek

Naslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials,
The Second World War, Thessaloniki 2005.
Prevod sa engleskog: Drinka Gojkovi}
Lektura i korektura: Zorica Galowa
Prelom i {tampa: Cicero, Beograd
Tira`: 1500 primeraka

Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:

Original English Edition:

CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa Carras
Executive Director: Nenad Sebek
Director of Programmes: Sheila Cannon
Project Co-ordinator: Maria Mylona
Project Administrator: Theano Savvaoglou
English Language Proofreader: Ruth Sutton
Graphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., Thessaloniki
Printer: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje

Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign
Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part
of the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, the
German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their indi-
vidual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.

Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)

Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greece
tel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822
email: info@cdsee.org, web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-061-X
Sadr`aj

Uvod 13
Hronologija 17

Mapa 1: Drugi svetski rat 1939–1942. 26

Prvo poglavqe: Politi~ki kontekst 27

Ia. Vo|e i ideologije 27

I–1. Ficroj Meklin, ^er~ilov izaslanik kod partizana, o Titu 1943. godine 27
Razgovor Ficroja Meklina sa Titom u partizanskom Beogradu 1944 27
Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a partizanskog narodnooslobodila~kog pokreta,
i general Dra`a Mihailovi}, komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini
(~etnici) 28
I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i o wegovoj li~nosti 1961. godine 29
Sl. 2. Ante Paveli} 29
I–3. Opis Mehmeta [ehua i Envera Hoxe 29
I–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju (Luliu Maniu) vo|i politi~ke opozicije u 31
Rumuniji
I–5. Metaksasova poruka urednicima i izdava~ima svih gr~kih novina
(30. oktobar 1940) 31
Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe novca za porodice vojnika koji se bore na
albanskom frontu protiv Italijana 1940–41. 32
I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april 1941) 32
I–7. Jon Antonesku o „jevrejskom pitawu“ 33
I–8. Proglas kraqa Mihaila gra|anima wegove zemqe (23. avgust 1944) 33
I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ, u tuma~ewu Sejfule Maqe{ove
(Sejfulla Malëshova) 34
I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije za
Makedoniju, upu}en makedonskom narodu 34

Ib. Vojske i vojnici 35

I–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima albanskog pokreta otpora 35
I–12. Predstavnici saveznika na Balkanu o strategiji gerile u Albaniji 36
I–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji o situaciji u Makedoniji 36
Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bugarskom vojskom posle fa{isti~ke
okupacije jugoslovenske Makedonije (april 1941) 37
I–14. Proglas Nacionalnog oslobodila~kog fronta (EAM)– Komitet Sterea Ellada 37
I–15. Proglas Nacionalne demokratske gr~ke unije (EDES) 1943. 37
Sl. 5. Fotografija partizana (mu{karaca i `ena) sa levog krila otpora u Gr~koj 38
I–16. Osnovi programa Osvobodilne fronte (OF, Oslobodila~ki front
slovena~kog naroda) 39
I–17. Iz dnevnika jugoslovenskog partizanskog komandanta 39
I–18. Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi}a i predstavnika nema~ke
komande u Srbiji u selu Divci 40
I–19. Iz instrukcija Dra`e Mihailovi}a majoru \or|u La{i}u i kapetanu
Pavlu \uri{i}u 40

5
SADR@AJ

Sl. 6. Srpski plakat 41

I–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnika 41
I–21. Po~etak ustanka u Bosni 41
I–22. Formirawe SS–„Hanxar“ divizije kao vrhunac muslimanske
kolaboracije u Bosni 42
I–23. Darko Stupari} pi{e o formirawu prve partizanske jedinice u
blizini Siska (Hrvatska) u junu 1941. 43
I–24. Svedo~ewa o raspolo`ewu u Ohridu prilikom ulaska Nemaca,
Italijana, Bugara i partizana tokom Drugog svetskog rata 43
Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{kim jedinicama 44
I–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu politi~kih grupa u Albaniji 45
I–26. Cirkularno pismo centralnog ve}a LNÇ svim regionalnim
komitetima u Albaniji (od 9. septembra 1943) 45

Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama 46

I–27. Novinski izve{taj o vojnom pu~u i zbacivawu proosovinske vlade
Kraqevine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27. marta 1941, posle
pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu 46
I–28. Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije dr Isaka Alkalaja
Jugoslovenskoj vladi u izgnanstvu o doga|ajima u Jugoslaviji od kraja
marta do kraja juna 1941. godine 46
Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demonstracije protiv sila Osovine u Beogradu 47
I–29. Iz memoara Konstantina Kacarova, poznatog bugarskog advokata,
o prvoj godini Drugog svetskog rata 47
I–30. Poznati bugarski novinar Danail Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne
pru`a otpor nema~koj vojsci 47
I–31. Isti bugarski novinar Danail Krap~ev komentari{e brzu pobedu
Nema~ke nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine 48
Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, general Antonesku, Musolini, Hitler
(1941) 48
Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail i generalisimus Staqin (1945) 48
I–32. Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg premijera Emanuila
Cuderosa (Emmanouil Tsouderos) – nekada{weg bankara poznatog po
liberalnim pogledima i suprotstavqawu Metaksasovom re`imu – u
zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}eno Britancima 49
I–33. Poruka britanskog Ministarstva spoqnih poslova britanskom
ministru u Kairu 14.8.1944. 49
I–34. Brigadni general Majers (Myers), komandant britanske vojne misije u
Gr~koj, procewuje uticaj otpora nacistima na sveukupni tok rata 49
Sl. 11. Fotografija iz rumunskih novina: drugarstvo izme|u rumunske vojske
i Crvene armije – oficiri na frontu 50
I–35. Tretman engleskih zarobqenika u Rumuniji (1944) 50
I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J. B. Tita i V. ^er~ila u Napuqu,
12. avgusta 1944. 51
I–37. Naredba italijanskog kraqa Viktora Emanuela III od 3. maja 1941. o
aneksiji Qubqanske provincije Italiji 51
I–38. Anegdota Ivana Venedikova, poznatog bugarskog arheologa, o wegovim
odnosima sa Nemcima u Makedoniji 52

Ig. Verske organizacije 52

I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine (Gr~ka) svim hri{}anima pod
wegovom nadle`no{}u (10.9.1943) 52

6
 DRUGI SVETSKI RAT

I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i drugih uglednih Grka Ginteru fon

Altenburgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj 53
I–41. Katoli~ka crkva Albanije o italijanskoj invaziji na Albaniju 54
I–42. Sarajevski muslimani o situaciji u Bosni i Hercegovini (koja je u to
vreme bila deo Nezavisne Dr`ave Hrvatske) 54
I–43. Islamsko sve{tenstvo i stvarawe muslimanskih SS-divizija 1943. 55
I–44. Govor rumunskog patrijarha Nikodima, odr`an na Pravnom fakultetu u
Bukure{tu 1942. godine 55
I–45. ^lanak iz novina: Sestrinske crkve. Velike perspektive pravoslavqa,
od Mihaila Burlakua (Mihai Burlacu) 55
I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od strane Gestapoa u manastiru Ostrog,
23. aprila 1941. 56
I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14. maja 1941. 57
Stepin~ev poziv katoli~kom sve{tenstvu da podr`i NDH, 28. april 1941. 58
I–48. Otac Zlatko Sviri} o pokr{tavawu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo 58

DRUGO POGLAVQE: @ivot u vreme rata 60

IIa. Siroma{tvo, neizvesnost 60

II–1. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1942) 60
II–2. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1944) 60
Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hleba u Istanbulu 61
II–3. Gr~ki seqak opisuje italijanske okupatore 61
II–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diplomata, o `ivotu svoje porodice za vreme
rata 61
II–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u
Istanbulu Semjuel Honaker (Samuel Honaker) poslao dr`avnom
sekretaru SAD Kordelu Halu (Cordel Hull) o ose}awima bugarske javnosti,
septembra 1942. 61
Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qubqani za vreme rata 62
Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu 62
II–6. Tra`imo sramne trake za crnoberzijance (izvod iz srpskih novina) 62
Sl. 15. Turska karikatura 63
II–7. Te{ko}e pre`ivqavawa... Kako bi do{lo do hrane, gradsko stanovni-
{tvo moralo je da proda prakti~no sve za {ta je moglo da na|e kupca 63
II–8. Neizvesnost civilnog `ivota tokom rata u Albaniji 63
II–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst objavqen u beogradskim novinama
septembra 1942) 64
Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme tragi~ne zime 1941/42. 64
II–10. Faik Okte o turskom porezu na prihod 65
II–11. Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za vreme prikupqawa poreza na
imovinu. Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konkurenciju me|u mawinama’
kao svojstvo ovog oporezivawa 65

IIb. Civili 66
II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra|anima 66
Sl. 17. Nema~ki propagandni plakat 66
II–13. S dolaskom rata, civilna industrija je militarizovana i rad je morao
da se obavqa pod specifi~nim, restriktivnim uslovima. Rad u Rumuniji
u vreme rata 66

7
SADR@AJ

II–14. Izve{taj tajne policije lideru dr`ave Rumunije o stawu duha me|u
stanovni{tvom i o nezadovoqstvu uslovima `ivota tokom rata. Stawe
duha u mesecu maju 1943. u izve{taju Tajne policije 67
Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na Bajazitovom trgu u Istanbulu 67
II–15. Vojni izaslanik Nezavisne Dr`ave Hrvatske u Sofiji izve{tava o
situaciji u Vardarskoj Makedoniji pod bugarskom vla{}u 68
II–16. Situacija 1941. godine prema vi|ewu Oblasnog komiteta Jugoslovenske
komunisti~ke partije za Makedoniju 68
II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi prema devojci iz susedstva 68

IIv. @ivot vojnika 69

II–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost (1979),
opisuje uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika na albanskom frontu 69
Sl. 19. Litografija koja predstavqa drevnog ratnika iz bitke kod Maratona,
borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821. i ’evzonea’ (modernog gr~kog
borca) 70
II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog pokreta u Hrvatskoj od po~etka,
opisao je svoje iskustvo u svojim ratnim memoarima. Slede}i tekst je
opis prvih [iblovih dana po{to je „oti{ao u {umu“ (popularan izraz
za odlazak u partizane) 70
II–20. U svojim ratnim memoarima partizanski veterani ~esto su poklawali
posebnu pa`wu visokoj zastupqenosti `ena u partizanskim odredima.
U svojim memoarima, u poglavqu s podnaslovom „@ene ratnici“, [ibl
pi{e 70
II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) zahtevaju vi{e po{tovawa i ve}e
u~e{}e u javnim poslovima po{to su u~estvovale u pokretu otpora 71
II–22. Ovu pesmu komponovao je nepoznati autor za vreme Drugog svetskog
rata; veruje se da je to makedonska narodna pesma 71
Sl. 20. Heroine iz 1940. 72
Sl. 21. Partizanske novine: Xepne novine ~ete za vezu, Zadar (Hrvatska), 1944. 72
II–23. Izdr`qivost partizana za vreme kontinuiranih bitaka protiv Nemaca
i wihovih kolaboranata u Jugoslaviji 72
II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski gerilski komandant, o odnosima
izme|u `ena i mu{karaca u grupi i o neobi~nim opskrbama koje su
primili od Engleza 73
II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik doga|aja, o borbama na okuci Dona –
Staqingrad. 73
II–26. Neagu \uvara (Neagu Djuvara), istori~ar i diplomata od presti`a, se}a
se (juna 2002) perioda kad je u~estvovao u borbama na Isto~nom frontu 74
Sl. 22. Oni koji su pevali ratu 75
II–27. Te{ko}e boraca da se prilagode civilnom `ivotu 75
Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskih makedonskih vojnih jedinica iz 1944. 75
II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a 75

IIg. Kultura i obrazovawe 76

II–29. Preporuke [kolskog inspektorata bitoqskog okruga za u~iteqe 76
Sl. 24. „Partizanska {kola“ 77
II–30. Statut centralnog kulturnog kluba "Kliment Ohridski" u Makedoniji 77
II–31. Po{to je proglasila svoju nameru da stvori novi obrazovni sistem za
rumunski narod, Antoneskuova vlada preuzela je vode}u ulogu u
promovisawu patriotske {kolske politike u kojoj kult heroja ima
zna~ajnu ulogu 77

8
 DRUGI SVETSKI RAT

II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obrazovawe, koji je objavio Nacionalni

oslobodila~ki front (predvo|en komunistima) u oslobo|enim
delovima Gr~ke 78
Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez `ivotnog prostora, 1942. 79
II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u
Istanbulu poslao dr`avnom sekretaru SAD Kordelu Halu, o
propagandi u bugarskim {kolama 79
Sl. 26. Rumunska novinska fotografija: ~lanak o `enskoj modi (1942) 80
Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez za{tite Dragoquba Aleksi}a 80
II–34. Rumunska uredba za regulisawe obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940) 80
II–35. Promene u {kolskim programima u Albaniji za vreme italijanske
okupacije 81
Sl. 28. Najava filmskog programa u beogradskim bioskopima sredinom
septembra 1942. 81
Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{tina“ 82
Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dr`ave Hrvatske 82
II–36. @ivot u omladinskom centru „Italo Balbo“, jednom od mnogobrojnih
centara koje su fa{isti organizovali u Albaniji 82
Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunije
i Hrvatske 1942. godine 83
II–37. Ministarstvo nacionalnog obrazovawa Rumunije zabrawuje mape koje
podse}aju qude na sovjetsku invaziju 1940. godine 83
II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta{kog logora u Staroj Gradi{ki
(Hrvatska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu 84

TRE]E POGLAVQE: U`asi rata 85

IIIa. Linija fronta 85

III–1. Vojni zakon albanskih partizana 85
III–2. Tretman zarobqenika od strane albanskih nacionalista 86
Sl. 32. ^etvrta partizanska divizija u crnogorskim planinama 1944. godine 86
Sl. 33. Rumunski vojnici na kamilama u kavkaskim bitkama 86

IIIb. Brutalnosti 87
III–3. Saop{tewe nema~kog armijskog komandanta u Gr~koj (1943) upu}eno
Grcima 87
III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943) posle prvog talasa masovnih
odmazdi u Gr~koj 87
III–5. Hitlerova naredba (iz septembra 1941) u vezi sa pona{awem vojske
na okupiranim teritorijama u jugoisto~noj Evropi 87
Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u Gr~koj: fotografija masovnih egzekucija u
Agriniju 1943. 88
III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme okupacije Albanije (juli 1943) 88
Stav nema~kih vojnika prema italijanskim vojnicima posle wihove
kapitulacije (oktobar 1943) 88
III–7. Don Pjetro Biwoli: Sveta misa za moj streqani narod (fragment iz
dnevnika) 89
Sl. 35. Fotografije spaqenih ili uni{tenih sela (odmazde) 89
III–8. Izvod iz intervjua sa Cvetom Kobalom 90
Sl. 36. Naslovna strana bro{ure o Mauthauzenu 90

9
SADR@AJ

III–9. Pismo Hitleru 90

III–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a na podizawe ustanka u Srbiji 91
III–11. Masakr talaca civila u Kragujevcu 91
III–12. Partizanski izve{taj o italijansko-~etni~kim akcijama u oblasti Like u
leto i jesen 1942. 92
III–13. Strahote u usta{kim zatvorima u Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada
Hrvatica komunistkiwa 93
Sl. 37. Fotografija beogradskog glavnog gradskog trga, 17. avgust 1941. 93
III–14. Izve{taj rumunske policije o polo`aju Cigana deportovanih u Transnistriju 93
Sl. 38. Plakat sa imenima mrtvih talaca u nema~koj okupacionoj zoni u Sloveniji 94
III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje `ivot u koncentracionom logoru Stara Gradi{ka 94
III–16. Pismo porodici iz koncentracionog logora Stara Gradi{ka 95
III–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje surovosti 95
III–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu. Kolin Ganer (Collin Gunner), poru~nik
Kraqevske irske pe{adije, svedo~i kako zarobqenici prolaze kraj wega
dok on posmatra... 96
III–19. Tito o partizanskim zlo~inima u maju 1945. 97
Sl. 39. @rtve, Vladimir Filakovac, uqe na platnu, Zagreb 1943. 97

IIIv. Holokaust 97
III–20. Iz bugarskog zakona o za{titi nacije 97
III–21. Bugarski poslanici protestuju protiv deportacije Jevreja 98
III–22. Naredba Vojne komande, Beograd 98
III–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u Ja{iju 99
Sl. 40. Turska karikatura 100
Sl. 41. Turska karikatura 100
III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te, Beograd 101
Sl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji 101
III–25. Patwe mlade Jevrejke iz Sarajeva 102
III–26. Antijevrejske mere u Gr~koj 102
III–27. Fragment iz uspomena jednog gr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943) 103
Sl. 43. Koncentracioni logor Bawica u Beogradu 104
Sl. 44. Koncentracioni logor U{tica, 1942. 104
III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}evom oficiru, 20. oktobar 1941. 104
Sl. 45. Naslovna strana kataloga antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942. 105

^ETVRTO Poglavqe: Qudska solidarnost 106

IV–1. Razgovor izme|u partizana i usta{a 106

Sl. 46. Plakat iz rumunskih novina: Spasite siro~i}e 107
IV–2. Proslava imendana u koncentracionom logoru 107
IV–3. Dopis intelektualaca upu}en J. Antoneskuu (april 1944) 108
IV–4. Izvod iz pisma predsednika vlade Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlastima 109
IV–5. G. Enesku poku{ava da za{titi Cigane 110
IV–6. Memorandum grupe bugarskih brica i frizera upu}en ministrima, u vezi sa
Dekretom o za{titi nacije 110
IV–7. Turska pomo} i podr{ka Gr~koj 110
IV–8. Svedo~ewe penzionisanog ambasadora Nekdeta Kenta (Necdet Kent) u vezi sa
wegovim spasavawem turskih Jevreja u Marseju, Francuska 111
IV–9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti pod
bugarskom okupacijom 112

10
 DRUGI SVETSKI RAT

IV–10. Stojan Petrov ^omakov, bugarski ministarski opunomo}enik u Bukure{tu, pri-

~a sme{nu i dirqivu pri~u o odnosima izme|u rumunskih vojnika, ruskih rat-
nih zarobqenika i bugarske zajednice u Rumuniji za vreme Drugog svetskog
rata 112
IV–11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su pravoslavni Grci pomagali wegovoj porodici
za vreme nema~ke okupacije 113
Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred turskog konzulata u Parizu 1943. godine, kako
bi dobili paso{e i vize pomo}u kojih }e se vratiti u Tursku 113
IV–12. Humani tretman Jevreja od strane rumunskog slu`benika 114
IV–13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir
spasao od Gestapoa u Bugarskoj 114
Sl. 48. Tajna partizanska bolnica „Frawa“, pored Cerkna u Sloveniji 115
IV–14. Alfonz Baron, poverenik fabrike bombona i ~okolade „Union“,
„Ravnateqstvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941 115
Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beogra|anina nema~kom vojnom komandantu u Srbiji 116

PETO POGLAVQE: Posledice 117

Va. Ratni gubici, `rtve rata 117

V–1. Enver Hoxa na mirovnoj konferenciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj
{teti u Albaniji 117
Sl. 50. 17. novembar 1944. 117
Tabele
1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti 118
2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata 118
3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata 119

Vb. Migracije za vreme i posle rata 119

V–2. Fragment iz izve{taja federalnog slu`benika ministarstva unutra{wih
poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku civilne administracije Dowe
[tajerske, od 30. maja 1941. o masovnim preseqewima Slovenaca 119
V–3. Izve{taj visokog predstavnika za Qubqansku provinciju, od 24. avgusta
1942, o programu aktivnosti u regionu 120
Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji, 1941. 121
V–4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji posle rata 121
V–5. Li~na bele{ka britanskog premijera Vinstona ^er~ila, adresirana na
britanskog ministra spoqnih poslova, u vezi s deportacijom rumunskih gra-
|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. januar 1945) 121
Sl. 52. Povratak slovena~kih domobranaca u junu 1945. 122

Vv. Promene politi~kog sistema 123

V–6. ^er~ilova ponuda za sporazum o „procentima“ 123
Sl. 53. Atiwani slave dolazak britanske vojske posle oslobo|ewa 123
V–7. Korak ka komunisti~kom monopolu vlasti u Bosni i Hercegovini posle rata 123
V–8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i istori~ar, posmatra odlazak usta{a i
dolazak partizana u Zagreb 124
Sl. 54. Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945. 124
Sl. 55. Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945, po{to su partizani preuzeli vlast 124
V–9. Fragment iz izve{taja o sastanku Bugarske radni~ke partije (komunista),
na kojoj je raspravqano o presudama izre~enim ~lanovima biv{eg re`ima 125

11
SADR@AJ

V–10. Izvodi iz izve{taja ministra pravde o broju qudi kojima je Narodni sud
Bugarske izrekao presudu 125
V–11. Britanski memorandum u vezi sa su|ewima i izvr{ewem presuda protiv
takozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo|enim i satelitskim zemqama 125
Sl. 56. Topao do~ek makedonskih vojnih, politi~kih i dr`avnih vo|a u
oslobo|enom Skopqu – glavnom gradu jugoslovenske Makedonije
(13. novembar 1944)
V–12. Fragment koji opisuje invaziju Crvene armije na Bugarsku i preuzimawe 126
vlasti od strane Otaxbinskog fronta 126
Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bugarsku vojsku 126

[ESTO POGLAVQE: Se}awe na rat 127

VI–1. Intervju sa Jo`etom Po`arom (ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etom

Drugog svetskog rata 127
VI–2. Izvod iz polubiografskog romana Fikreta Demiraga (Fikret Demirag) 128
VI–3. Bugarski partizanski komandant Den~o Znepolski o preina~avawu
istorije pokreta otpora u godinama posle Drugog svetskog rata 128
Sl. 58. Fresko-kompozicija Borka Lazeskog 128
Sl. 59. Scena iz filma U`i~ka republika 129
VI–4. General Ktin Sanatesku (Ctin S¤n¤tescu) o kontrastu izme|u „javne“
informacije i realnosti na frontu (izvod iz wegovog dnevnika) 129
Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun (1904–1964), Streqawe, 1943. 129
VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj pri~i Susret opisuje kako de~ak tra`i
svog oca partizana 130
VI–6. Begunac – pesma Jakovosa Kambanelisa 130
VI–7. Ivlin Vo (Evelyn Waugh) opisuje partizanski napad (iz posledweg dela
wegove ratne trilogije Sword of Honour) 131
Sl. 61. Plakat iz gr~kog filma Izdaja, 1964 132
Sl. 62. Plakat iz gr~kog filma [ta si ti radio u ratu, Tanasise, 1971. 132
VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice ]osi}a Daleko je sunce 132
Sl. 63. Slika Fatosa Haxiua (Fatos Haxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog poqa
u Drugom svetskom ratu 134
Sl. 64. Slika Guri Madija (Guri Madhi), koja pokazuje partizanski napad na
nema~ku vojnu jedinicu 134
VI–9. Tekst iz kwige Delirul od Marina Prede (Marin Preda), objavqene 1975,
opisuje doga|aj iz perspektive vojnika. Primetna je realisti~nost opisa,
u kojem se idealizam sukobqava sa tragi~nom realno{}u rata 134
Sl. 65. Scena iz komi~nog stripa Balkan ekspres od Branislava Keraca i
Branka Plav{i}a, na osnovu scenarija Gordana Mihi}a 135
VI–10. Izvodi iz romana Duvan Dimitra Dimova 135
VI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Susuzlu (Kemal Recep Susuzlu) govori o
svojim zatvoreni~kim danima, koje je proveo sa vo|om kiparskih Grka
Glafkosom Kleridesom (Glafkos Clerides) 136
Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad zora zarudi 137

Tabela: Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat 137

Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata 138

Bibliografija 139

12
Uvod

Prema re~ima istori~ara Marka Mazovera (Mark Mazover), „za razvoj Evrope u dvadesetom veku
nije bilo kqu~nijeg iskustva [od iskustva Drugog svetskog rata]... bila je to bitka za dru{tvenu
i politi~ku budu}nost samog kontinenta... Ne}emo biti kadri da razumemo potowi tok
evropske istorije ako ne posvetimo pa`wu tom ogromnom preokretu i ne poku{amo da ustanovi-
mo wegove dru{tvene i politi~ke posledice. Godine nacisti~ke okupacije, za kojima je do{ao
haos neposrednog posleratnog perioda, pokidale su veze me|u qudima, uni{tile domove i
zajednice, a u mnogim slu~ajevima razorile same osnove dru{tva.“
Premda istori~ari, kad ispituju {ta je dovelo do Drugog svetskog rata, uzimaju u obzir niz
~inilaca – najpre, da su posle Prvog svetskog rata narodi zemaqa gubitnica smatrali da se po-
bednici odnose prema wima nepravedno; zatim, da su demokratije u mnogim evropskim zemqama
bile krhke; i da je me|unarodna ekonomska kriza iz tridesetih godina predstavqala te`ak
udarac za kontinent – gotovo svi istori~ari se sla`u da glavni uzrok Drugog svetskog rata le-
`i u agresivnoj imperijalisti~koj politici nacisti~ke Nema~ke, fa{isti~ke Italije i Japana.
Fokus ove ~itanke i zbirke istorijskih izvora izabran je na osnovu geografski definisa-
nih parametara i ograni~en je na region jugoisto~ne Evrope. Za razliku od Musolinija, u ~ijim
je planovima za ekspanziju italijanske imperije teritorija Balkana bila bitan, ako ne i
glavni deo (italijanska vojska okupirala je Albaniju 1939, a Gr~ku pred kraj 1940), taj region
nije zauzimao visoko mesto na Hitlerovom spisku prioriteta, bar ne kad je re~ o potencijal-
nom anga`manu nema~ke vojske. Ako se imaju u vidu veliki nacisti~ki planovi za pro{irewe
na istok i okupacija velikih delova teritorije, vojna operacija u jugoisto~noj Evropi mogla je
zna~iti samo nepotrebno tro{ewe qudstva i resursa. Trebalo je da diplomatski pritisak na
zemqe koje je snaga nema~kog Blitzkrieg-a upla{ila (ili impresionirala) bude dovoqan da
obezbedi nema~ku nadmo} i saradwu pot~iwenih. Izgledalo je da se stvari u prvi mah razvi-
jaju u tom smeru: diplomatskim pritiskom obezbe|ena je nema~ka kontrola nad ma|arskim i
rumunskim resursima, a Bugarska i Jugoslavija su po~etkom 1941. pristupile Trojnom paktu.
Politi~ka orijentacija, ponovno otvarawe starih ra~una od strane ekstremnih nacionalista
i strahovi od rata ili od komunizma naveli su ove balkanske zemqe da poziciju neutralnosti
zamene pronacisti~kim stavom.
Albanija je prepu{tena Italiji, a Gr~ka je kona~no pala pod nacisti~ku kontrolu.
Hitlerova vojna operacija postala je neizbe`na posle Musolinijevog neuspeha u pot~iwavawu
Gr~ke i britanske odluke da po{aqe trupe u tu zemqu. Kada je grupa oficira u Beogradu izve-
la uspe{an dr`avni udar, u kojem je oborena vlada koja je nekoliko dana ranije u ime Jugosla-
vije potpisala Trojni pakt, Hitler je naredio da Vermaht okupira tu zemqu, kao i Gr~ku. Upo-
redo s time i, do izvesne mere, pre dr`avnog udara, deo stanovni{tva izrazio je na javnim
demonstracijama svoje razo~arewe zbog priprema da Jugoslavija u|e u Trojni pakt, a kasnije i
zbog samog ~ina pristupawa. Ti doga|aji imaju kako simboli~an tako i moralni zna~aj, jer pred-
stavqaju prvi primer javnog protivqewa odluci vlastite vlade da se prikqu~i Trojnom pak-
tu. Osim moralne i simboli~ne va`nosti koju je imalo, ovo javno izra`avawe stava – samo po
sebi doga|aj bez presedana – imalo je i vojni aspekt: neki istori~ari smatraju da je Hitlerova
odluka da napadne jugoisto~nu Evropu zapravo bila nervozna reakcija na te doga|aje. Do
izvesne mere, ta reakcija izmenila je smer Drugog svetskog rata utoliko {to je nacisti~ki

13
UVOD

napad na Sovjetski Savez odgo|en. Stoga se mo`e postaviti hipoteti~ko pitawe: kakav bi tok
uzeo rat da su nema~ke trupe stigle u Moskvu u septembru umesto u novembru 1941?
Do sredine 1941. sve balkanske zemqe izuzev Turske bile su ili pod nacisti~kom okupaci-
jom, ili u savezu s nacistima. Jugoslavija je raspar~ana: Hrvatska (sa Bosnom i Hercegovinom
kao jednim od wenih regiona) postala je marionetska dr`ava silâ Osovine, dok je ostatak
zemqe podeqen na okupacione zone pod italijanskom, ma|arskom i bugarskom vla{}u. I Gr~ka
je podeqena na tri okupacione zone pod italijanskom, nema~kom i bugarskom vla{}u. Turska je
poku{ala da sa~uva neutralnost, iako tursko-nema~ki sporazum o prijateqstvu, potpisan juna
1941, mo`e da sugeri{e da je prihvatila poziciju koja nagiwe silama Osovine.
Hitlerov rasisti~ki na~in mi{qewa i ideja o industrijalizovawu masovnog ubistva rezul-
tirali su ubijawem oko pet do {est miliona Jevreja do kraja rata. Hitlerova rasna politika
obuhvatala je i druge etni~ke grupe, kakve su Cigani i Sloveni, ali sistemska priroda onoga
{to je on zvao „kona~nim re{ewem“ razdvaja nacisti~ki pristup „jevrejskom problemu“ od op{-
teg nacisti~kog tretmana mawina i ~ini od wega slu~aj za sebe, vredan posebnog istra`ivawa.
Na Balkanu, kao i u drugim evropskim zemqama, nacisti~ka okupacija isterala je na povr{inu
i iskori{}avala tenzije koje su ispotiha kqu~ale izme|u razli~itih etni~kih grupa i dala
nekim mawinama mogu}nost da se osvete zbog tla~ewa ili da naplate svoje neda}e. Tako je, na
primer, Nezavisna Dr`ava Hrvatska, koja je stekla nezavisnost kao marionetska dr`ava silâ
Osovine i kojom je vladala jedna ekstremna nacionalisti~ka partija, Usta{e, progonila Srbe
i Jevreje. Taj fenomen nije bio ograni~en na jedno podru~je; i drugde su se ekstremne naciona-
listi~ke grupe upustile u ostvarivawe programa demografskog in`iweringa. Nacisti i
podr{ka koju su oni dobili na Balkanu doveli su do transformacije etni~ke kompozicije u
regionu. Jevrejsko stanovni{tvo palo je sa 856.000 u 1930. godini na mawe od 50.000 u 1950.
Posle rata, stotine hiqada etni~kih Nemaca isterane su iz Jugoslavije i deportovane iz
Rumunije, dok su Sloveni i Albanci be`ali iz severne Gr~ke.
Do kraja tridesetih godina desni~arske diktature su svuda na Balkanu zamenile demokrat-
ske vlade i komunisti~ke partije su zabrawene. Ali, balkanske diktature razlikovale su se
od fa{isti~kih re`ima po tome {to masovni fa{isti~ki orijentisani pokreti u tom regionu
nisu uspeli da pre`ive, mo`da sa izuzetkom jedinog istinski narodnog pokreta koji je simpati-
sao fa{iste – Kodreanuovog (Codreanu) pokreta u Rumuniji. Strahovit {ok zbog totalnog rata
i bekstvo nekih {efova dr`ava u izgnanstvo zbrisali su predratne politi~ke elite. Nacis-
ti~ka okupacija ogolila je nesposobnost dr`ave da svoje gra|ane za{titi od nasiqa, gladi i
nema{tine. [ok zbog `ivota pod re`imom ne~uvenog i sistematskog nasiqa pratila je i veli-
ka patwa i destrukcija koja je tokom {est godina poga|ala civile i duboko transformisala
sva evropska dru{tva, a posebno ona u jugoisto~noj Evropi, gde je zbog nacisti~ke politike
eksproprijacije i odmazde nastala u`asna situacija. Zato su glad i teror bili glavni ~inioci
koji su na po~etku nagnali mnoge da u|u u borbu protiv nacizma, ali su ti podsticaji na akciju
kasnije dopuweni ideolo{kim i politi~kim razlozima. Pored vojne va`nosti (mada je ona
bila razli~ita u svakoj zemqi), pokreti otpora imali su ogroman politi~ki i moralni uticaj.
Za ve}inu pokretâ otpora bili su karakteristi~ni egalitarna i moralno uzvi{ena vizija
posleratnog sveta i ciq pravednije raspodele dobara. Pokreti otpora su, me|utim, bili frag-
mentisani i u uslovima ratom izazvane neizvesnosti i ideolo{ke konfuzije unutar gotovo
svake grupe do{lo je do unutra{wih borbi, koje su ~esto prerastale u gra|anski rat. Kako su
posle 1943. pokreti otpora sve vi{e nicali, oni su provocirali odmazde od strane kolabora-
cionisti~kih milicija, podsti~u}i tako u mnogim zemqama drugu vrstu gra|anskog rata. Me|u-
tim, do 1944. masovni pokreti otpora kojima su dominirali komunisti bili su u mnogim zemqa-
ma spremni da preuzmu vlast kad se nacisti povuku.

14
 DRUGI SVETSKI RAT

Sile izvan jugoisto~nog regiona su, me|utim, radile u korist vlastitih ciqeva. Uprkos
rastu}oj snazi otpora, one su za Balkan imale druga~ije planove, u kojima samoopredeqewe
dr`avâ i narodâ nije igralo nikakvu ulogu. Oktobra 1944, u isto vreme kad su masovni pokreti
bili spremni da preuzmu vlast, ^er~il i Staqin dogovorili su se o posleratnoj podeli sfera
uticaja u jugoisto~noj Evropi: Gr~ka }e pasti pod britansku kontrolu; ostale zemqe }e, sa
izuzetkom Jugoslavije, za koju je nagodba bila 50:50, biti prepu{tene Sovjetskom Savezu. Gr~ki
komunisti su, posle dugotrajnog gra|anskog rata (1946–1949), kona~no pora`eni. U Albaniji i
Jugoslaviji partizani komunisti brzo su preuzeli vlast. Bugarska i Rumunija pretrpele su oku-
paciju sovjetskih trupa koje su nametnule komunisti~ki re`im. Pred kraj ~etrdesetih, podela
Evrope na dve zone bila je zavr{ena i ratna neprijateqstva su se pod pritiskom hladnog rata
transformisala.
Iz dana{we perspektive, o~igledno je da je Drugi svetski rat bio mnogo vi{e od niza bita-
ka i diplomatskih pregovora (mada je to, na`alost, glavni, a ponekad i jedini utisak koji
u~enici dobijaju iz uxbenika): pored vojne komponente, Drugi svetski rat je imao i svojstva ver-
skog, etni~kog i rasnog sukoba. Kao {to je napred re~eno, u nekim zemqama on se pretvorio u
gra|anski rat – sukob izme|u razli~itih pokreta otpora i izme|u pokreta otpora i kolabora-
cionisti~kih snaga ~ije su akcije ponekad prevazilazile nacisti~ku surovost. Takvi primeri
mogu se na}i i u jugoisto~noj Evropi, pa otuda i u ovoj zbirci istorijskih izvora. To, me|utim,
ne zna~i da makar i na trenutak mo`emo da zaboravimo ko su bili glavni zlo~inci, niti im
mo`emo dopustiti da pori~u svoju odgovornost za zlo naneseno balkanskim narodima i nacija-
ma. Odgovornost nacista za po~etak rata, a time i za wegove posledice, ne mo`e biti umawe-
na, a pogotovu ne mo`e da se dovodi u pitawe. No, imaju}i u vidu zlo~ina~ki karakter nacis-
ti~kog re`ima koji je zapo~eo rat, ostaje ~iwenica da su politi~ke elite u mnogim zemqama
nagiwale nacistima. O~igledno je da su mnoge od tih elita iskoristile mogu}nost da (pod ali-
bijem hitlerizma) izmire neke stare ra~une sa susedima, oslobode se nekih ’nezgodnih’ mawi-
na, ili pove}aju vlastite posede i steknu imovinu. O~igledno je da te elite nisu stigle
niotkuda, niti su mogle da izrone iz vakuuma – u ve}ini zemaqa u regionu postojali su i otvo-
reni, i prikriveni simpatizeri nacista, a zajedno sa wima postojalo je, na raznim nivoima, i
pre}utno sagla{avawe sa nacisti~kom ideologijom i latentna sklonost prema filozofiji
rasnih podela. Kada bi neka zemqa u regionu pristupila Trojnom paktu ili bila okupirana od
strane naci-fa{ista, simpatizeri su koristili priliku da poka`u da su lojalni nacisti~kom
re`imu i da prihvataju osnove nacisti~ke ideologije. Tako je bezuslovni pristanak utro put
nacistima i doprineo potowim brutalnostima.
Na{a je namera da u~enicima pru`imo vi{eslojnu predstavu o Drugom svetskom ratu. U skla-
du s tim, relativno mali broj izvora u ovom priru~niku bavi se vojnim operacijama. Zauzimaju-
}i takav stav, nismo `eleli da minimiziramo vojni zna~aj pokretâ otpora u jugoisto~noj Evro-
pi (niti veliki doprinos koji je region dao u zbacivawu fa{izma i nacizma) – ciq je, pre, bio
da se makar delimi~no osvetle oni aspekti `ivota za vreme rata koji su re|e zastupqeni u
u~eni~kim uxbenicima, u skladu sa `eqama i sugestijama nastavnika koji ih koriste u nastavi.
Dobro je poznato da u ve}ini uxbenika u jugoisto~noj Evropi politi~ka istorija zauzima
povla{}eno mesto, pa je to, otuda, generalno slu~aj i sa predstavqawem Drugog svetskog rata.
Drugi sadr`aji, bar jednako va`ni, a sigurno zanimqiviji za u~enike, na primer svakodnevni
`ivot, status `enâ i dece, kulturni `ivot, odjek rata u kwi`evnosti i drugim granama umet-
nosti, qubav u ratnim vremenima itd. u uxbenicima su naj~e{}e zanemareni i nalazimo ih samo
u naznakama.
Ova zbirka sadr`i izvore iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope i to ima svoje prednos-
ti i svoje mane. Najve}a prednost ovakve koncepcije zbirke izvora le`i u tome {to ona u~eni-

15
UVOD

cima omogu}uje da steknu multiperspektivni uvid u ovaj istorijski period. Pogled na odre|eni
istorijski period, u ovom slu~aju Drugi svetski rat, sa dva ili vi{e razli~itih stanovi{ta
trebalo bi da bude ne samo zanimqiv nego i neposredno koristan: u~enici imaju mogu}nost da
~itaju i analiziraju kako se na isti problem, doga|aj ili proces gledalo i gleda u regional-
nom susedstvu.
Analiziraju}i ove izvore, u~enici }e u mnogim slu~ajevima nai}i na o~igledne sli~nosti –
siroma{tvo, glad, neizvesnost i veliku patwu koji su obele`ili ovaj period u `ivotu jugo-
isto~ne Evrope. Na drugoj strani, na}i }e neke suprotne, opre~ne izvore, koji isti problem tre-
tiraju sa sasvim razli~itog stanovi{ta ili na sasvim druga~iji na~in od onoga koji nalaze u
svojim uxbenicima. U tim slu~ajevima, na{a sugestija nije nu`no da se u~enicima postavi
pitawe da procene koji je izvor u pravu, koji je istinit, ili najbli`i istini – dovoqno je da
u~enici postanu svesni da ti izvori postoje, to jest, da postanu svesni ~iwenice da neki isto-
rijski doga|aji i procesi nisu nedvosmisleni, kao {to je mo`da predstavqeno u wihovim
uxbenicima. Naime, u nekim zemqama (u ve}ini zemaqa?) jugoisto~ne Evrope nastava istorije
(a u skladu s tim, i uxbenici istorije imaju tu koncepciju) zasnovana je na ’jednoj jedinoj isti-
ni’, pa je za u~enika izuzetak da nai|e na opre~ne izvore. Imaju}i ovo u vidu, svesni smo da
me|u onim nastavnicima i u~enicima koji mo`da nisu navikli da u svojim uxbenicima i u nas-
tavi istorije uop{te nalaze opre~ne izvore, zbirka izvora zasnovana na multiperspektivnom
pristupu mo`e da izazove izvesnu dezorijentaciju, ~ak odbijawe. Mi smo, me|utim, mi{qewa
da bez multiperspektivnog pristupa nema istinskog, visokokvalitetnog izu~avawa,
razumevawa i u~ewa istorije – bez wega, preostaje samo pam}ewe ~iwenica.
Na drugoj strani, zbirka izvora koncipirana na ovaj na~in ima ozbiqne mane. Evo {ta to
zna~i. Ako se uzme u obzir da je u ograni~enom podru~ju ove zbirke zastupqen tekstualni i
vizuelni materijal iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope, o~igledno je da takva zbirka ne
pru`a celovitu sliku Drugog svetskog rata u tom podru~ju – o~ekivati to bilo bi u najmawu ruku
pretenciozno. Od samog po~etka ovog projekta bili smo svesni te ~iwenice, tako da je bilo
potrebno na~initi izbor tema, odnosno izabrati samo neke od mnogobrojnih aspekata Drugog
svetskog rata, dok neki drugi, mada ne mawe va`ni, ne}e biti ni pomenuti. Izuzev izbora tema
koje su re|e predstavqene u uxbenicima, drugi va`an kriterijum pri izboru izvora bio je
metodolo{ki: nastojali smo da ukqu~imo {to je mogu}no vi{e izvora koji mogu da izazovu emo-
cionalnu reakciju kod u~enika (gnev, {ok, naklonost, divqewe, smeh...). Sudbina obi~nih qudi
– tragi~na, herojska, sme{na – ~esto nam daje boqu, `ivotniju sliku surovih vremena nego li
proglasi, politi~ke izjave ili diplomatski izve{taji (naravno, nemamo nameru da wima odu-
zimamo vrednost, pa su zato i oni ukqu~eni u ovu zbirku).
Ukratko, na{a je namera da u~enicima i nastavnicima ponudimo unekoliko druga~iji, mul-
tiperspektivan pogled na tamni period na{e istorije, s nadom da }e ova zbirka izvora tako|e
voditi wegovom boqem razumevawu. Jer, uprkos transparentnosti i jednostavnosti doga|aja u
Drugom svetskom ratu (bar kada govorimo o wegovoj moralnoj komponenti, recimo o o~iglednoj
razlici izme|u dobra i zla), u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope jo{ se ve{ta~ki stvaraju
sumwe u vezi s tim doga|awima zahvaquju}i ~iwenici da su vode}u ulogu u ve}ini pokreta
otpora imali komunisti. Uz to, u svetskoj i evropskoj istoriji zapadna perspektiva marginali-
zuje ulogu koju je jugoisto~na Evropa imala u Drugom svetskom ratu i ponekad je podvrgava dav-
na{wim stereotipima o regionu. Mi mislimo da }e ova zbirka dokumenata doprineti sveobuh-
vatnijem razumevawu na{e istorije kao dela istorije ~ove~anstva.

16
 DRUGI SVETSKI RAT

Hronologija
Godina Mesec Svet Jugoisto~na Evropa

1939 April 7 – Invazija Italije na Albaniju

12 – Albanska ustavotvorna
skup{tina progla{ava personalnu
uniju sa Italijom, a Viktora
Emanuela III kraqem Albanije.
Italijani imenuju marionetsku
fa{isti~ku vladu pod [ef}etom
Verla}ijem (Shefqet Verlaci) i ubrzo
pripajaju albansku vojnu i
diplomatsku slu`bu italijanskoj

Avgust 23 – Sovjetsko-nema~ki pakt

„Ribentrop–Molotov“ sadr`i tajni
sporazum o budu}oj sovjetskoj
okupaciji rumunske Besarabije

Septembar 1 – Invazija Nema~ke na Poqsku 7 – Rumunija progla{ava

3 – Britanija i Francuska neutralnost
objavquju rat Nema~koj 15 – Bugarska progla{ava
17 – Invazija Sovjetskog Saveza na neutralnost
Poqsku

Oktobar 19 – Turska, Francuska i Britanija

potpisuju sporazum u Ankari o uza-
jamnoj pomo}i ukoliko ih napadne
neka evropska sila na Mediteranu

1940 Februar 15 – Nova rojalisti~ka vlada

Bugarske, na ~elu sa profesorom
Bogdanom Filovim

April 9 – Nema~ka upada u Dansku i

Norve{ku

Maj 10 – Invazija Nema~ke na

Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
Vinston ^er~il postaje premijer
Velike Britanije
12 – Invazija Nema~ke na
Francusku

Jun 10 – Italija progla{ava rat 26–27 – Rumunija ustupa Besarabiju

Britaniji i Francuskoj i Severnu Bukovinu, shodno
22 – Francuska potpisuje primirje sovjetskom ultimatumu
sa silama Osovine

Avgust 10 – Antisemitski zakon u Rumuniji

30 – Pod nema~kim i italijanskim
pritiskom Rumunija ustupa severnu
Transilvaniju Ma|arskoj

17
HRONOLOGIJA

Septembar 13 – Invazija Italije na Egipat 4 – Jon Antonesku je imenovan za

27 – Japan se pridru`uje silama
Osovine
predsednika ve}a ministara
Rumunije
6 – Karol II abdicira u korist
svoga sina Mihaila I; de facto
vladar Rumunije je ’Conducator’ Jon
Antonesku
7 – Sporazum u Krajovi. Rumunija
vra}a Bugarskoj ju`nu Dobruxu

Oktobar 12 – Nema~ka vojska ulazi u

Rumuniju kao „vojni savetnik“
28 – Italija vr{i invaziju na
Gr~ku koriste}i Albaniju kao bazu

Novembar 5 – Ruzvelt ponovo izabran za Bugarska odbija da se pridru`i

predsednika
11 – Britanci pora`avaju
italijansku flotu kod Taranta
20 – Ma|arska se pridru`uje savezu
Osovine
silama Osovine, da napadne Gr~ku
ili da potpi{e pakt o garancijama
sa SSSR-om
14 – Gr~ke trupe vr{e kontranapad
na albanski front i u roku od me-
sec dana preuzimaju od Italijana
sve ve}e gradove u ju`noj Albaniji
23 – Rumunija se pridru`uje savezu
Osovine
25 – Turska progla{ava ratno
stawe u zoni koja obuhvata
Istanbul, Jedrene, Kirklareli,
Tekirdag, ^anakale i Koceli
30 – Po~iwe pomra~ewe u
Istanbulu

Decembar 9 – Britanske trupe po~iwu da Bugarski parlament izglasava pro-

izbacuju Italijane iz Egipta
fa{isti~ke zakone: Zakon o orga-
nizaciji bugarske mlade`i i anti-
semitski Zakon o za{titi nacije
19 – Iz Turske kargo brodom
„Kurtulus“ (Nezavisnost) poslata
pomo} u Gr~ku

1941 Januar 9 – Britanska invazija na Eritreju 20 – Bugarski kabinet glasa za pot-

pisivawe Trojnog ugovora
21–23 – Pobuna (fa{isti~ke) Gvoz-
dene garde u Rumuniji, pora`ena
intervencijom generala Antoneskua

Februar 8 – Nema~ka i Bugarska potpisuju

vojni pakt
17 – Bugarsko-turska deklaracija o
neutralnosti

Mart 11 – SAD po~iwu da snabdevaju 1 – Bugarska se pridru`uje silama

Britance i druge saveznike ratnim
materijalom
24 – Romel po~iwe prvu ofanzivu u
Libiji
Osovine; Nema~ka vojska ulazi na
bugarsku teritoriju
24 – Tursko-ruska deklaracija: u
slu~aju da bilo koja strana
napadne Tursku, sovjetska Rusija
osta}e neutralna

18

April 11 – Po~iwe nema~ka opsada
Tobruka
13 – Sovjetski Savez i Japan pot-
pisuju petogodi{wi pakt o nena-
padawu
Maj 27 – „Bizmark“ potopqen. Ruzvelt
progla{ava vanredno stawe zbog
doga|aja u Evropi i Africi
Jun 22 – Nema~ka, Italija i Rumunija
napadaju Sovjetski Savez; Turska
progla{ava neutralnost
26 – Finska objavquje rat
Sovjetskom Savezu
DRUGI SVETSKI RAT
25 – Jugoslavija se pridru`uje
savezu Osovine
27 – Posle masovnih protesta,
jugoslovenska vlada biva zba~ena u
vojnom coup d’etat
Propao poku{aj probritanskog pu~a
od strane levih Seqaka u
Bugarskoj
6 – Invazija Nema~ke na
Jugoslaviju i Gr~ku
10 – Stvarawe Nezavisne Dr`ave
Hrvatske (NDH), marionetske
dr`ave pod nema~ko-italijanskom
dominacijom
11–15 – Ma|arska vojska okupira
Ba~ku u severnoj Srbiji (Vojvodina)
17 – Jugoslovenska vojska se predaje
19 – Bugarska vojska ulazi u
Makedoniju, jugoisto~nu Srbiju i
egejsku Trakiju
23 – Gr~ka potpisuje primirje sa
Nema~kom
30 – Ante Paveli} donosi nekoliko
rasnih zakona u Nezavisnoj Dr`avi
Hrvatskoj
12–13 Na Ravnoj gori grupa oficira
i vojnika Druge armije, na ~elu sa
pukovnikom Dragoqubom
Mihailovi}em, po~ela organizo-
vawe gerilskog pokreta
17 – Propao poku{aj mladog revolu-
cionara Vasila La~ija (Vasil Laçi,
1922–1941) u Tirani da ubije kraqa
Viktora Emanuela III
18 – Paveli} i Musolini potpisuju
sporazum u Rimu: NDH ustupa najve-
}i deo dalmatinske obale Italiji
21–31 – Kritska bitka. Gr~ki kabi-
net i kraq napu{taju zemqu i
odlaze u Kairo; Gr~ka je podeqena
na tri okupacione zone, koje kon-
troli{u nema~ka, italijanska i
bugarska vojska
31 – Uklawawe svastike sa Akropo-
qa: prvi simboli~an ~in otpora
5 – U okolini Gacka, u Hercegovini,
po~eo spontani ustanak stanovni-
{tva kao reakcija na nasiqe
usta{ke vlasti
18 – Potpisan tursko-nema~ki spo-
razum o prijateqstvu i nenapadawu
22 – Prvi hrvatski partizanski
odred osnovan u okolini Siska,
~ime je po~eo ustanak u Hrvatskoj
24 – Bugarski komunisti otpo~iwu
oru`ani ustanak
19
HRONOLOGIJA

25 – Tursko-nema~ki sporazum rati-

fikovan jedinstvenim glasawem u
turskoj narodnoj skup{tini
29 – Musolini progla{ava „Veliku
Albaniju“

Jul 12 – Britanija i Sovjetski Savez 7 – Po~iwe partizanski ustanak u

potpisuju sporazum kojim se dode-
quje pomo} Sovjetskom Savezu
24 – Japan okupira Francusku
Indokinu
26 – SAD obustavqaju trgovinu sa
Japanom
Srbiji
13 – Po~iwe partizanski ustanak u
Crnoj Gori
22 – Po~iwe partizanski ustanak u
Sloveniji
27 – Po~iwe partizanski ustanak u
Bosni i Hercegovini

Septembar 8 – Nemci opsedaju Lewingrad Osnivawe tri glavne gr~ke organi-

19 – Nemci zauzimaju Kijev
zacije otpora: EDES (Nacionalna
demokratska unija Gr~ke), EKKA
(Nacionalno i dru{tveno
oslobo|ewe), EAM (Nacionalni
oslobodila~ki front);
Usta{e otvaraju koncentracioni
logor Jasenovac oko 100 km ju`no
od Zagreba;
U Rumuniji po~iwe deportacija
vi{e od 100.000 Jevreja u Transni-
striju, pri ~emu veliki broj qudi
umire zbog r|avih `ivotnih uslova

Oktobar 17 – Hideki Tojo postaje premijer Masovne odmazde nema~kih okupa-

Japana cionih vlasti protiv civilnog
stanovni{tva u Srbiji
11 – Po~iwe partizanski ustanak u
Makedoniji

Novembar 18 – Britanci po~iwu ofanzivu u Po~etak gra|anskog rata izme|u

Libiji partizana i ~etnika u Srbiji
8 – Osnovana Komunisti~ka partija
Albanije
13 – Nemci odbijaju uslove ~etnika za
saradwu protiv jugoslovenskih par-
tizana; uprkos tome, ~etnici nastav-
qaju da se bore protiv partizana i
izbegavaju da se bore protiv Nemaca

Decembar 5 – Zaustavqen nema~ki pohod na 12 – Nezavisna Dr`ava Hrvatska

Moskvu objavquje rat SAD i Britaniji
7 – Japan bombarduje Perl Harbur 13 – Bugarska objavquje rat Velikoj
8 – Japan objavquje rat SAD i Britaniji i SAD
Britaniji
11 – Nema~ka i Italija objavquju
rat SAD

1942 Januar 21 – Romelov Afri~ki korpus

po~iwe kontraofanzivu u Libiji

Februar 15 – Japan zauzima Singapur EAM odlu~uje da formira oru`anu

gerilu (Nacionalna popularna
oslobodila~ka vojska – ELAS)

20

Jun 4–6 – Bitka za Midvej
21 – Romel zauzima Tobruk
Jul
Avgust 12 – ^er~il i Staqin sastaju se sa
predstavnicima SAD i francuskog
Pokreta otpora da bi raspravqali
o Drugom frontu
13 – General Montgomeri uzima
komandu nad britanskim snagama u
Egiptu
19 – Propao napad saveznika na
Diep
Septembar 22 – Nemci sti`u do centra
Staqingrada
Oktobar 23 – Montgomerijeve snage napadaju
El Alamejn u Egiptu
Novembar 8 – Prva velika invazija saveznika
u Maroku i Al`iru
13 – Britanci ponovo zauzimaju
Tobruk
19 – Sovjeti po~iwu kontra-
ofanzivu na Staqingrad
1943 Januar 31 – General Fon Paulus predaje
nema~ku 6. armiju kod Staqingrada
Mart 5 – Po~iwe savezni~ko bombar-
dovawe Rura
Jun 13 – Snage Osovine pora`ene u
Tunisu; okon~ana afri~ka kampawa
Jul 5–17 – Velika tenkovska bitka kod
Kurska na Isto~nom frontu: sovjet-
ska pobeda
9 – Saveznici se iskrcavaju na
Siciliji
25 – Musolini zba~en i uhap{en,
nasle|uje ga Pjetro Badoqo
DRUGI SVETSKI RAT
Osnovana oru`ana sekcija EDES-a
Nema~ke okupacione snage
„re{avaju jevrejsko pitawe“ u
Srbiji ubijaju}i gotovo 90 odsto
jevrejskog stanovni{tva do kraja
leta 1942
25 – Prvi broj Zëri i Popullit (Glas
naroda), ~asopisa koji reprezentuje
ideologiju albanskog
komunisti~kog pokreta
Britanski odred tajno se iskrcava
u Gr~koj
16 – Konferencija u Pezi: osniva-
we albanskog antifa{isti~kog na-
cionalnog oslobodila~kog fronta
Osnivawe antikomunisti~ke orga-
nizacije „Balli Kombëtar“ u Albaniji
12 – Uvo|ewe turskog poreza na
prihod od kapitala
25 – Zdru`ene britanske, EAM-ove i
EDES-ove snage podi`u u vazduh `e-
lezni~ki most Gorgopotamos (Gr~ka)
26 – U Biha}u (Bosna i Hercegovina)
partizani osnivaju svoje najvi{e
politi~ko telo – AVNOJ
(Antifa{isti~ko ve}e narodnog
oslobo|ewa Jugoslavije)
5 – Generalni {trajk u Atini spre-
~ava mobilizaciju gr~kih radnika
Mart–maj – bugarsko dru{tvo
uspe{no se suprotstavqa
„kona~nom re{ewu“ i deportaciji
bugarskih Jevreja
Mart–jun – deportacija oko 50.000
Jevreja iz Soluna u Au{vic
14 – Partizani u Oto~cu osnivaju
najvi{e politi~ko telo za Hrvat-
sku – ZAVNOH (Antifa{isti~ko ve-
}e narodnog oslobo|ewa Hrvatske)
10 – Osnovana Nacionalna oslo-
bodila~ka vojska Albanije
21
HRONOLOGIJA
Avgust
Septembar 3 – Saveznici prelaze sa Sicilije
na italijansko kopno
8 – Italija se predaje saveznicima
12 – SS osloba|a Musolinija i
odvodi ga u Nema~ku
Oktobar 13 – Italija objavquje rat Nema~koj
Novembar 7 – Oslobo|en je Kijev; nema~ka
odbrana na Dwepru se mrvi
28–1. decembar – ^er~il, Ruzvelt i
Staqin sastaju se u Teheranu da
isplaniraju savezni~ko iskr-
cavawe u Francuskoj
Decembar 24 – Ajzenhauer imenovan da
upravqa iskrcavawem u Evropi
1944 Januar 27 – Sovjeti pora`avaju Nemce kod
Lewingrada
Mart 15 – Invazija Japana na Indiju
22
2 – Potpisan sporazum u Mukjeu
izme|u Nacionalne oslobodila~ke
vojske Albanije i Balli Kombëtar.
Samo nekoliko dana kasnije odba-
cuju ga Centralni komitet Komu-
nisti~ke partije Albanije (CPA) i
Nacionalno oslobodila~ko ve}e
28 – Bugarski kraq Boris III umire
u Sofiji; progla{ewe kraqa
Simeona II
8 – Partizanske trupe privremeno
zauzimaju Split (Hrvatska) i tamo{-
we ogromno italijansko skladi{te
9 – Izbori za regenta u Bugarskoj:
princ Kiril, profesor Filov i
general Mihov
9. septembar–10. oktobar – jugoslo-
venski partizani razoru`avaju
10. italijansku diviziju, dve divi-
zije pridru`uju se partizanima
17 – Britansko-ameri~ka vojna mi-
sija kod jugoslovenskih partizana
dolazi na oslobo|enu teritoriju u
zapadnoj Bosni i Hercegovini
20 – ZAVNOH progla{ava ponovno
ujediwewe teritorije, koju je
okupirala Italija, sa Hrvatskom i
Jugoslavijom
20 – Sledbenici kraqa Zogua na
~elu sa Abazom Kupijem osnivaju
partiju „Legaliteti“, s ciqem da
posle rata u Albaniji ponovo
ustanove monarhiju
29 – U Jajcu (Bosna i Hercegovina)
AVNOJ ustanovquje partizansku
vladu (NKOJ – Nacionalni komitet
oslobo|ewa Jugoslavije)
7 – Ruzvelt, ^er~il i Ineni (Inönü)
sastaju se u Kairu
Osnivawe `andarmerije u Bugarskoj
za borbu protiv oru`anog otpora
8 – U pismu NKOJ-u (jugoslovenska
partizanska vlada) ^er~il
obave{tava da }e Britanija
prestati da poma`e ~etnike. Od
tog trenutka sva pomo} daje se
iskqu~ivo partizanima
10 – EAM ustanovquje politi~ki
komitet nacionalnog oslobo|ewa
(PEEA), drugu gr~ku administraciju,
paralelnu oficijelnoj vladi u
Gr~koj
 DRUGI SVETSKI RAT

Maj 9 – Sovjeti ponovo osvajaju Ugovor u Libanu vodi sporazumu o

Sevastopoq formirawu gr~ke nacionalne koa-
18 – Nemci se povla~e iz Monte licione vlade sa J. Papandreuom
Kasina kao gr~kim premijerom;
Deportacija vi{e od 100.000
Jevreja iz severne Transilvanije
(pod ma|arskom vla{}u) u nema~ke
logore uni{tewa
24 – Albanski komunisti na kongre-
su u Permetu biraju nacionalno-
-oslobodila~ko antifa{isti~ko
ve}e kao najvi{e legislativno
telo i osnivaju komitet sa atribu-
tima privremene vlade

Jun 6 – Dan D, iskrcavawe saveznika u 1 – Nova rojalisti~ka vlada u Bugar-

Normandiju skoj, na ~elu sa Ivanom Bagrjanovim

Jul 20 – Atentat na Hitlera propada

25 – Saveznici zapo~iwu probi-
jawe iz Normandije

Avgust 15 – Saveznici se iskrcavaju u 2 – Turska odlu~uje da prekine

ju`noj Francuskoj
25 – Pariz je oslobo|en
odnose s Nema~kom
12 – ^er~il i Tito sre}u se u
Napuqu
23 – Coup d’état u Rumuniji: kraq
Mihail uz podr{ku koalicije
najve}ih partija i komunista hapsi
Antoneskua i wegovu vladu;
Rumunija se predaje Sovjetima
26 – Bugarski premijer Bagrjanov
progla{ava neutralnost, u Ankari
zapo~iwe pripreme za po~etak pre-
govora sa SAD i Velikom Brita-
nijom i {aqe delegaciju u Kairo
29 – Jugoslovenski kraq Petar II
razre{ava du`nosti na~elnika
{taba Vrhovne komande Jugoslavije
Dra`u Mihailovi}a i priznaje
Tita kao vo|u otpora u Jugoslaviji
30 – Paveli} spre~ava coup d’état
Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj i
ostaje lojalan silama Osovine

Septembar 3 – Oslobo|en je Brisel Partizani i jedinice Crvene armi-

19 – Primirje izme|u Finske i
saveznika
25 – Saveznici probijaju Gotsku
liniju u Italiji
je po~iwu borbe za oslobo|ewe
Srbije
2 – Bugarski regenti, predvo|eni
Konstantinom Muravjovim, imenuju
vladu proruskih politi~kih parti-
ja (prva vlada formirana iz redo-
va politi~kih partija od maja 1934)
3 – Formirawe nove gr~ke nacio-
nalne koalicione vlade pod
Jorgosom Papandreuom
5 – Sovjetski Savez objavquje rat
Bugarskoj

23
HRONOLOGIJA
Oktobar 2 – Nemci slamaju pobunu u
Var{avi dok nekoliko kilometara
daqe sovjetske jedinice prave
pauzu i oporavqaju se; saveznici
prodiru kroz Zapadni zid u
Nema~ku
9 – „Sporazum o procentima“ izme-
|u ^er~ila i Staqina u Moskvi
23 – Saveznici priznaju De Gola
kao privremenog predsednika
privremene francuske vlade
Novembar 7 – Ruzvelt po ~etvrti put postaje
predsednik SAD
Decembar 15 – SAD se iskrcavaju na Mindoru,
Filipini
1945 Januar 17 – Sovjeti okupiraju Var{avu
19 – Nema~ka u potpunosti odstupa
sa Isto~nog fronta
20 – Ma|arska potpisuje primirje
sa saveznicima
Februar 4–11 – ^er~il, Ruzvelt i Staqin
sastaju se u Jalti
8 – Saveznici pokre}u glavnu
ofanzivu da bi stigli na Rajnu
13–14 – Savezni~ko bombardovawe
uni{tava Drezden
19 – SAD se iskrcava na Ivo Ximu
24
8 – Crvena armija ulazi u Bugarsku;
primirje izme|u Sovjetskog Saveza
i Bugarske; Bugarska objavquje rat
Nema~koj
9 – Komunisti preuzimaju vlast u
bugarskoj vladi Otaxbinskog
fronta na ~elu s Kimonom Georgi-
jevim (vo|om partije „Zveno“), u
kojem dominiraju komunisti
12 – Rumunija potpisuje primirje sa
saveznicima: priznaje sovjetsku
vlast u Besarabiji i severnoj
Bukovini i vrhovnu vlast
savezni~kog Kontrolnog komiteta,
kojim dominiraju Sovjeti
5 – Britanci se iskrcavaju u Gr~koj
8 – Bugarska po~iwe ratne operaci-
je protiv Nema~ke
12 – Nema~ka vojska napu{ta Atinu
14 – Britanci ulaze u Atinu
18 – Gr~ka vlada ulazi u Atinu
20 – Sovjetska Crvena armija i
jugoslovenski partizani osloba|aju
Beograd
23 – Antifa{isti~ki komitet naci-
onalnog oslobo|ewa postaje privre-
mena demokratska vlada Albanije,
sa Enverom Hoxom kao premijerom
25 – Rumunska vojska i Crvena
armija osloba|aju teritoriju
Transilvanije od ma|arske armije
28 – Primirje izme|u antifa{is-
ti~ke koalicije i Bugarske
13 – Partizani osloba|aju Skopqe
29 – Albanija se osloba|a Nemaca
3 – EAM organizuje demonstracije u
Atini, koje zavr{avaju krvopro-
li}em; po~iwu borbe izme|u
EAM-ELAS-a i vladinih snaga koje
u`ivaju britansku podr{ku
Oko 70.000 etni~kih Nemaca iz
Rumunije deportovano je u SSSR
Potpisivawe sporazuma u Varkizi
o raspisivawu op{tih izbora i
plebiscitu u vezi s monarhijom u
Gr~koj, o raspu{tawu gerilskih
organizacija i ELAS-ovoj predaji
oru`ja
23 – Turska objavquje rat Nema~koj
i Japanu

Mart 3 – Finska objavquje rat Nema~koj
9 – SAD bombarduju Tokio
22 – Paton prelazi Rajnu kod
Openhajma
23 – Montgomeri prelazi Rajnu se-
verno od Rura
April 12 – Ruzvelt umire, Hari S. Truman
postaje predsednik
23 – Sovjeti ulaze u Berlin
25 – Snage SAD i Sovjetskog Saveza
sre}u se na reci Elbi; po~iwe kon-
ferencija Ujediwenih nacija u San
Francisku
28 – Italijanski partizani stre-
qaju Musolinija
30 – Hitler izvr{ava samoubistvo
u Berlinu
Maj 1 – Berlin se predaje sovjetskim
trupama
7 – Nema~ka formalno kapitulira
Jun 5 – Saveznici dele Nema~ku na
~etiri okupacione zone
26 – Predstavnici pedeset zemaqa
potpisuju Povequ Ujediwenih naci-
ja. Osnovane Ujediwene nacije
Jul 17–2. avgust – ^er~il, Staqin i
Truman sre}u se u Potsdamu da
planiraju mir u Evropi i zavr{ni
napad na Japan
Avgust 6 – Na Hiro{imu ba~ena atomska
bomba
9 – Na Nagasaki ba~ena atomska
bomba
14 – Japan kapitulira
DRUGI SVETSKI RAT
6 – Sovjeti nala`u da se imenuje
koaliciona vlada Rumunije na ~elu
sa Petru Grozom, ali tako da je
kontroli{u komunisti
7 – Formira se privremena vlada
Demokratske Federativne
Jugoslavije, sa Titom kao predsed-
nikom i s dominacijom partizana
nad ~lanovima vlade u egzilu
(23:5)
6 – Oslobo|eno Sarajevo
14 – Formirana vlada federa-
tivne dr`ave Hrvatske, pod komu-
nisti~kom dominacijom
28 – SAD priznaje Titovu privre-
menu jugoslovensku vladu
2 – Jugoslovenska partizanska voj-
ska ulazi u Trst i stvara napetu
podelu (kasnije na Zonu A & B)
izme|u Italije i Jugoslavije
6 – Paveli} i wegova vlada be`e
iz Zagreba prema Austriji
8 – Partizani osloba|aju Zagreb
10 – AVNOJ postaje privremena
narodna skup{tina Jugoslavije
25
MAPA 1: Drugi svetski rat, 1939–1942.

26
PRVO POGLAVQE
Politi~ki kontekst

Svrha prvog poglavqa je da poslu`i kao svojevrstan okvir, po{to ve}ina odabranih doku-
menata spada u politi~ku istoriju, {to u ostalim poglavqima nije slu~aj. Na po~etku su
dati opisi nekolicine eminentnih politi~kih vo|a iz onog vremena; oni pru`aju vredne
informacije o predmetu opisâ, kao i o wihovim autorima. Zbog toga smatramo da je
ponu|eni materijal relevantan i da ima analiti~ku vrednost. Ove skice pra}ene su
karakteristi~nim ideolo{kim iskazima kojima su vladaju}e strukture poku{avale da
opravdaju svoje delovawe i/ili sâmo svoje postojawe, a tako|e i nekim ideolo{ki oboje-
nim iskazima pripadnika pokretâ otpora.
Potpoglavqe Vojske i vojnici je, iz razumqivih razloga, prili~no obimno. To je posle-
dica ~iwenice da se u nekim zemqama na srazmerno malom terenu susretalo nekoliko
vojski (okupacione sile, kolaboracionisti~ke vojske, pokreti otpora). Poku{ali smo da
bar u izvesnoj meri objasnimo wihove aktivnosti, wihovu ideolo{ku pozadinu, wihove
ciqeve i wihove (~esto veoma slo`ene) me|usobne odnose. Tu su, zatim, dokumenti koji se
bave odnosima izme|u razli~itih strana u ratu i susednih zemaqa.
Zavr{no potpoglavqe Verske organizacije donosi dokumente koji prikazuju aktivnosti
verskih organizacija za vreme rata: koliko su otvoreno i jasno verske organizacije
pokazivale svoj stav prema samom ratu, prema ukqu~enim stranama, prema pripadnicima
drugih nacija/religija, prema ratnom stradawu, ratnim zlo~inima itd.

Ia. Vo|e i ideologije

I–1. Ficroj Meklin, ^er~ilov izaslanik Razgovor Ficroja Meklina sa Titom u

kod partizana, o Titu 1943. godine partizanskom Beogradu 19441

„Tito je sredweg rasta i pomno obrijan.
Lice mu je bilo opaqeno od sunca, a kosa
~eli~no-sive boje. Usta su mu veoma ~vrsta,
a o~i `ivahne i plave. (...) Pitao sam se ka-
kav }e utisak na mene ostaviti taj ~ovjek
kad ga usporedim s komunistima koje sam
susretao u Rusiji? (...) Jedno mi je odmah
upalo u o~i: spremnost da svako pitawe
razmotri sa svih strana i da odmah – ako je
potrebno – donese o tome odluku. ^inilo mi
se da je posve siguran u sebe. Taj je ~ovjek
starje{ina, a ne podre|eni. Za mene je to
bilo ne{to posve novo – u jednom komunistu
otkriti toliku sigurnost i samostalnost.“
„Tom zgodom obavijestio sam Tita kakvu je
srxbu izazvao kod saveznika wegov potajni
odlazak s Visa. (...) Rekao sam Titu da je g.
Churchilla veoma uvrijedilo kako je on bio
oti{ao. Tako|er sam ga obavijestio o nera-
zumnom pona{awu nekih wegovih podre|e-
nih i o trvewima i bezbrojnim sitnijim po-
te{ko}ama do kojih je do{lo u vrijeme
wegova izbivawa.
Jasno se vidjelo da ga je to iskreno ra`a-
lostilo. Kazao mi je kako mu je `ao {to ~uje
da su se wegovi podre|eni nerazumno pona-
{ali prema nama, ali je dodao da }e se sve
to odmah ispraviti. (...)

1
Wihov prvi sastanak po{to je Tito tajno napustio ostrvo Vis (gde su ga ~uvale britanske snage) kako bi
se sreo sa Staqinom.

27
POLITI^KI KONTEKST

Odvratio sam da mi je to drago. ’Me|utim’, Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a parti-
dodao sam ’meni se ~ini da vi ne uvi|ate zanskog narodnooslobodila~kog pokre-
kako je glavni uzrok svemu tome bio va{ ne- ta, i general Dra`a Mihailovi}, koman-
stanak i ~iwenica da nam uop}e niste ka- dant Jugoslovenske vojske u otaxbini
zali kamo idete.’ Ali Tito ili ovo nije mo- (~etnici)
gao ili nije htio shvatiti, ve} je nedu`no
govorio: ’Nedavno je g. Churchill oti{ao u
Quebec da se tamo sastane s predsjednikom
Rooseveltom, ali sam o tome saznao tek kad
se odanle vratio. Me|utim, ja se zbog toga
nisam razqutio.’“
MacLean, str. 14–15, 240–241

Josip Broz Tito ro|en je 1892. u

Kumrovcu, u blizini Zagreba. Izu~io
je zanat i radio kao bravar i fabri~ki rad-
nik. Na po~etku Prvog svetskog rata mobi-
lisan je u austrougarsku vojsku i poslat na
isto~ni front. Rusi su ga zarobili, pa je ne-
koliko godina proveo u Rusiji, gde se upo-
znao s boq{evi~kim idejama. Zatim se
1920. godine vratio u otaxbinu, novoosnova-
nu dr`avu Jugoslaviju. Prikqu~io se Komu-
nisti~koj partiji. Nekoliko puta je hap{en
i proveo je nekoliko godina u zatvoru.
Godine 1937. dolazi na ~elo Komunisti~ke
partije Jugoslavije. Godine 1941. postao je
glavni organizator pokreta otpora, a kas-
nije Vrhovni komandant partizanskih sna-
ga. Posle rata postao je predsednik Jugo-
slavije i vladao je u diktatorskom duhu do
svoje smrti 1980. godine.

? [ta se Meklinu dopalo kod Tita?

[ta mu se nije dopalo? Za{to je Tito
ostavio dobar utisak na Maklina pri-
Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirka plakata
likom prvog susreta? (Kakva je bila
wegova komunisti~ka reputacija?) [ta je
pokvarilo wihove odnose? Da li se
Tito, po tvom mi{qewu, pona{ao neko- Prevod:
rektno prema svojim britanskim save- „100.000 zlatnih rajhsmaraka!
100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-
znicima? Titovi simpatizeri cene wego-
no onome ko uhvati komunisti~kog lidera
vo ’drsko’ pona{awe prilikom posled-
Tita `ivog ili mrtvog.“
weg susreta s Maklinom, jer u wemu vide
potvrdu postojano nezavisnog duha Ju- „Nagrada 100.000 zlatnih rajhsmaraka!
goslavije. [ta ti misli{ o tome? Da li 100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-
su Britanci `eleli da uspostave odnose no onome ko uhvati banditskog vo|u Dra`u
zasnovane na ravnopravnosti, ili su u Mihailovi}a `ivog ili mrtvog.“
tom savezni{tvu hteli da dominiraju?

28
 DRUGI SVETSKI RAT

I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i o Sl. 2. Ante Paveli}

wegovoj li~nosti 1961. godine

„Bila je prava muka fotografski portreti-

rati Paveli}a, jer je na svim slikama ispadao
onakav kakav je doista i bio: mrk i s poznatim
razbojni~kim izrazom. Te se fotografije na-
ravno nisu dopadale wegovoj supruzi ’faraon-
ki Mari’, tako da su se po wenom izri~itom
nalogu snimawa opetovala u nedogled. (...) Na-
pokon ona je prona{la rje{ewe kako da wen
mu` izgleda bla`e pred fotografima: zahti-
jevala je da mu pri~aju viceve dok pozira.“
Vojinovi}, str. 16

Ante Paveli} ro|en je u Bradini (Bosna

i Hercegovina) 1889. godine. Po profe-
siji je bio pravnik. U mladosti stupio je u
Stranku prava. Posle zavo|ewa diktature u
Jugoslaviji 1929. godine, Paveli} je emigrirao
i zajedno sa svojim usta{kim pokretom sna`no
se zalagao za zbacivawe diktatorskog re`ima
i ukidawe dr`ave Jugoslavije. Paveli} je za-
dobio simpatije fa{isti~kih vo|a, ponajvi{e
Musolinija, koji je verovao da poma`u}i Pave-
li}a mo`e da pripoji Italiji obalne delove
Hrvatske. Posle sloma Jugoslavije, Musolini
i Hitler omogu}ili su Paveli}u da stvori ma-
rionetsku Nezavisnu Dr`avu Hrvatsku (nada-
qe: NDH). Na samom kraju Drugog svetskog rata
Paveli} je pobegao u inostranstvo (Argentina,
[panija). Umro je 1959. godine.

www.pavelicpapers.com
? Pa`qivo osmotrite fotografiju. Da li
je fotograf rekao istinu? Da li je na
osnovu fotografijâ mogu}no i{ta saznati o ? Razmisli o pitawima koja se odnose
karakteru fotografisane li~nosti? [ta na svedo~ewe Paveli}evog fotogra-
nam o Paveli}u kao li~nosti govori ~iwe- fa (tekst I–2).
nica da nije umeo da se smeje? (On je o sebi
ve~ito mislio kao o smrtno ozbiqnom vo-
|i?) Fotograf je dao svedo~ewe dugo vreme-
na posle Paveli}evog pada; da li bi to sve-
I–3. Opisi Mehmeta [ehua i Envera Hoxe
do~ewe bilo druga~ije da ga je fotograf dao
u vreme dok je Paveli} bio na vlasti? [ta
fotograf ho}e da ka`e o Paveli}u kad govo- „Nekoliko dana kasnije, Maklin se vra-
ri o odnosima izme|u wega i wegove `ene? tio i u posetu, prvu od mnogih, do{ao nam
Mo`e li tra~ da bude istorijski izvor? je Glavni {tab LNÇ-a,2 ~ija su dva vode}a

2
LNÇ – Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa) – organizacija kojom su za vreme Drugog
svetskog rata u Albaniji rukovodili komunisti. LNÇ je organizovao najve}i oru`ani otpor u zemqi. Po{to je
za vreme i posle rata eliminisao sve druge politi~ke grupe, proglasio se jedinim zaslu`nim za osloba|awe
Albanije i zahvaquju}i tome je posle rata postao vode}a sila u zemqi.

29
POLITI^KI KONTEKST

~lana bili Mehmet [ehu3 i Enver Hoxa.4
Mehmet [ehu bio je nizak, mi{i}av, sme-
|okos, bolesno `ute boje lica, trideseto-
godi{wak koji se retko smejao, izuzev kad
bi video nesre}u drugih. Dobro je govorio
engleski, bio je veoma sposoban i imao je
neuporedivo vi{e vojnih znawa od ve}ine
drugih Albanaca.
Enver Hoxa bio je sasvim druga~iji – visok
~ovek s previ{e mesa i mlitavog stiska
ruke. Nije bio vojnik iako je imao vojnih
pretenzija, ali je bio dru{tveniji od
[ehua i sa nama je razgovarao na te~nom
francuskom. Mogu}no je da nas nije voleo,
ali je bar skrivao svoja ose}awa, dok ste
kod [ehua mogli da osetite neprijateqs-
tvo. Hoxa je imao 35 godina. [kolovao se u
sredwoj {koli u \irokastru, u lyceé u Kor-
~eu i na univerzitetu u Monpeqeu, u Fran-
cuskoj, koji je bio prinu|en da napusti jer
nije polo`io ispite. Oti{ao je u Brisel i
Pariz da studira prava. Nije diplomirao.
Vratio se u Albaniju i postao u~iteq
francuskog jezika u dr`avnoj gimnaziji u
Tirani; kasnije je, i daqe kao u~iteq
francuskog, preba~en u Kor~e. Uvek smo ga
znali kao ’profesora Enver Hoxu’ – vero-
vatno je tu titulu uzeo s obzirom na svoj
nastavni~ki sta`. Napustio je predava~ki
posao 1940. godine i po~eo da vodi duvan-
sku radwu, koja je postala komunisti~ka
}elija i mesto gde su se sastajali anti-
dr`avni elementi; posle osnivawa Komu-
nisti~ke partije Albanije 1941. postao je
generalni sekretar Centralnog komiteta
Partije i na tom polo`aju je verovatno bio
i kad smo ga mi prvi put sreli.“
Smiley,5 str. 56
? Kakve razlike uo~ava{ izme|u dvo-
jice goreopisanih vo|a? Misli{ li
da su razlike u wihovim karakterima
bile va`ne za wihov uspeh? Kako autor
daje ~itaocu nagove{taj o svojim ose}a-
wima prema [ehuu i Hoxi?

3
Mehmet [ehu rodio se 10. januara 1913. u Koru{u, u ju`noj Albaniji. Tridesetih godina dvadesetog veka studirao je na
vojnoj {koli u Napuqu. Od 1937. do 1939. borio se u [panskom gra|anskom ratu, u internacionalnoj brigadi „Garibaldi“. Od
1939. do 1942. bio je u internirskom logoru u Francuskoj. Od 1942. [ehu je u~estvovao u partizanskom pokretu i u radu
albanske Komunisti~ke partije. Od 1944. do 1945. bio je ~lan Antifa{isti~kog ve}a nacionalog oslobo|ewa (privremena
vlada). Tokom rata, [ehu je izi{ao na glas kao surov funkcioner. Po wegovom nare|ewu, pogubqena je ve}ina plemenskih
vo|a u planinama severne Albanije. Kada je Albanija oslobo|ena nema~ke okupacije, [ehu je postao na~elnik general{taba.
Od 1948. do 1954. bio je potpredsednik Ve}a ministara i ministar unutra{wih poslova (i {ef tajne policije). Godine 1954.
nasledio je Envera Hoxu na mestu predsednika Ve}a ministara i ostao je na tom polo`aju do 1981. [ehu je smatran desnom
rukom Envera Hoxe i bio je po{tovan kao „druga li~nost“ u Albaniji. Tvrdi se da se [ehu 1981. usprotivio izolacionizmu
Envera Hoxe i da je zbog toga optu`en da je jugoslovenski {pijun. Na dan 17. decembra 1981. na|en je mrtav u svojoj spava}oj
sobi, sa metkom u glavi. Prema zvani~nom saop{tewu (od 18. decembra), izvr{io je samoubistvo u stawu nervnog sloma, {to
je prema albanskom zakonu bio zlo~in. [ehu je progla{en „narodnim neprijateqem“ i sahrawen je na pustopoqini u blizi-
ni Tirane. Posle wegove smrti tvrdilo se da nije bio samo agent jugoslovenskih tajnih slu`bi, nego i CIA i KGB. U Hoxinoj
kwizi Titoites (1982) nekoliko poglavqa posve}eno je denuncirawu [ehua. Sa izuzetkom te kwige, [ehuovo ime i{~ezlo je
iz zvani~ne istorije Albanije.
4
Enver Hoxa ro|en je 16. oktobra 1908. u \irokastru. Godine 1930. dobio je stipendiju za studije u Monpeqeu; stipendi-
ja je okon~ana 1934. Posle toga oti{ao je u Pariz i tamo ostao do pozne 1935. U Brisel je oti{ao 1935. i radio u albanskoj
ambasadi u Belgiji. Otpu{ten je 1936. zbog svojih revolucionarnih ideja. Godine 1936. vratio se u Albaniju i nekoliko mese-
ci je predavao u sredwoj {koli u Tirani, a u aprilu 1937. u lycée u Kor~eu. Otpu{ten je 1939. sa obrazlo`ewem da je „pro-
tivnik re`ima“. Osmog novembra 1941. osnovana je Komunisti~ka partija Albanije i Enver Hoxa je postao izabrani ~lan
Privremenog centralnog komiteta. Novembra 1944. izabran je za premijera, a 11. januara 1946. za predsednika Ministarskog
ve}a. Enver Hoxa diktatorski je vladao Albanijom od 1944. do 11. aprila 1985, kada je umro.
5
Dejvid Smajli (David Smiley) bio je kapetan britanske vojske i kao dobrovoqac pridru`io se Egzekutivi za specijalne
operacije (Special Operations Executive) na Balkanu, a posebno u Albaniji. On daje `iv opis Drugog svetskog rata i svojih
zvani~nih kontakata sa komunistima, a zatim i rojalistima u organizovawu albanskog antifa{isti~kog otpora.

30

I–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju
(Iuliu Maniu), vo|i politi~ke opozicije u
Rumuniji
„Maniju je (...) bio jedan od najmawe bom-
basti~nih heroja koje je jedna zemqa ikad
dala – po{ten, mudar, pre~esto u pravu i
savr{eno li{en pomodne ratne visokopar-
nosti. Krhke gra|e, inteligentnih o~iju,
obu~en dosta formalno, vi{e je li~io na
provincijskog bele`nika nego {to je odgo-
varao popularnoj predstavi o vo|i pokreta
otpora. Godine 1938. morao je imati {ezde-
set osam godina, ali je izgledao mla|e (...)
Od po~etka je sebi i svojoj partiji posta-
vio visoke standarde pona{awa. Preduze-
te su mere da se preduprede antisemitske
demonstracije. Ohrabrivao je strana ula-
gawa i mada su neke wegove kolege nesum-
wivo napunile sopstvene xepove, ne mo`e
se ni zamisliti da je sâm Maniju uzimao
bilo kakvo mito. On i wegovi bliski sa-
radnici – qudi kao Jon Mihal~e (Ion
Michalche) i ekonomist Madgaru (Madgaru)
– spadaju me|u najistaknutije Rumune dva-
desetog veka.“
Porter, str. 18, 20
I–5. Metaksasova poruka urednicima i
izdava~ima svih gr~kih novina (30.
oktobar 1940)
„Turska nije saveznik Nema~ke kao {to je
to bila 1916, nego je saveznik Britanije.
Bugarska, naravno, i sada kao i onda kal-
kuli{e, ali se, u svakom slu~aju, u ovom
trenutku i bar za sada, ne usu|uje da se po-
krene. Vreme, me|utim, ne radi za sile
Osovine. Ono radi za protivnike zemaqa
Osovine. Na kraju, za Nema~ku bi, u svakom
slu~aju, bilo mogu}no da pobedi samo ako
bi ostvarila svetsku dominaciju. Ali, u
Denkerku se kona~no pokazalo da svetska
dominacija Nema~ke nije mogu}na. [...]
Ve} sada, posle nepravednog napada Ita-
DRUGI SVETSKI RAT
lije, politika koju sledim je Venizeloso-
va politika ve~nog se}awa. Jer, to je poli-
tika izjedna~avawa gr~ke politike sa
sudbinom one sile za koju je, kad je o Gr~koj
re~, okean uvek bio morska povr{ina koja
spaja, a ne granica koja razdvaja. [...]
Za Gr~ku je Engleska prirodni saveznik;
Engleska je vi{estruko dokazala da je bra-
niteq Gr~ke, a u pojedinim trenucima i
wen jedini braniteq. Pobeda ne}e i ne mo-
`e biti ni~ija do wena. Bi}e to pobeda
anglosaksonskog sveta; i po{to do tog datu-
ma nije uspela da postigne kona~ni rezul-
tat, Nema~ka }e biti osu|ena da bude
smrvqena wegovim rukama. Zato se od ovog
trenutka ne sme verovati da za sile Osovi-
ne na horizontu nema oblaka, ~ak ni u sme-
ru Istoka, a Istok je uvek mesto tajne. Uvek
je bilo tako, ali je on danas vi{e nego ikad
ranije pun neo~ekivanih doga|aja i tajni.
Zato }emo na kraju mi trijumfovati. [...]
Postoje trenuci kad narod, ako ho}e da
ostane veliki narod, sebi duguje da bude
kadar da se bori ~ak i bez ikakve nade u
pobedu. Samo zato {to je to ono {to treba
da u~ini.“
Metaxas, str. 525–526
Na dan 28. oktobra 1940. Italija je
Gr~koj postavila ultimatum. Joanis
Metaksas (Ioannis Metaxas), gr~ki premijer i
diktator od 4. avgusta 1936, odmah je odgo-
vorio „OXI“ (NE) i dan „OXI“ ostao je drugi
gr~ki nacionalni praznik iako je Metaksa-
sova diktatura i danas nepopularna. Na
dan 30. oktobra, dok su italijanske trupe i
daqe napredovale, a italijanski avioni
bombardovali, Metaksas se obratio ured-
nicima i izdava~ima svih gr~kih novina,
koje su bile pod cenzurom. Metaksas je umro
29. januara 1941, dok su gr~ke trupe bile du-
boko u Albaniji, i nije do`iveo da vidi ne-
ma~ku invaziju 6. aprila.
? Daj komentar posledweg paragrafa.
[ta je Metaksas `eleo da postigne?
31
POLITI^KI KONTEKST
Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe
novca za porodice vojnika koji se bore
na albanskom frontu protiv Italijana
1940–41.
IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 166
Prevod: „Grci, na{i vojnici heroji,
idu}i stopama Leonide, poverili su
vama odbranu unutra{weg fronta. Jedno od
sredstava te odbrane je VELIKA RATNA
LUTRIJA. Polovina prihoda od ove nove
lutrije i}i }e na obezbe|ivawe sredstava
za zimu, zimske ode}e, javnih kuhiwa, medi-
cinske nege, itd. za decu i vreme{ne rodi-
teqe na{ih boraca. Druga polovina nudi ve-
like nagrade kupcima lutrijskog kupona, ko-
ji svakog meseca mogu da dobiju 10.000.000
drahmi.
Prva nagrada = 2.500.000 drahmi
Na raspolagawu su i poklon-bonovi od 200,
100 i 50 drahmi.
32
I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april
1941)
Saradwa sa saveznicima na Balkanu
1. Zadaci dr`ava jugoisto~ne Evrope u voj-
nom pohodu protiv Jugoslavije odre|eni su
slede}im politi~kim ciqevima:
Ma|arska, koja }e dobiti Banat, mora}e i
da okupira taj region, ali se obavezala da
}e pru`iti dodatnu pomo} u uni{tavawu
neprijateqa.
Bugarska }e dobiti natrag Makedoniju i
zbog toga }e se najverovatnije, i bez poseb-
nog pritiska sa nema~ke strane, usred-
srediti na napad na taj region. Bugari }e,
dodatno, uz pomo} jedne nema~ke tenkov-
ske divizije, biti zadu`eni da pru`e po-
dr{ku protiv Turske. Za tu operaciju Bu-
garska }e tako|e morati da pozove u pomo}
tri divizije postavqene na gr~ku granicu.
Rumunija }e, u vlastitom interesu, kao i u
interesu Nema~ke, ograni~iti svoj zada-
tak na ~uvawe jugoslovenske i ruske grani-
ce. [ef nema~ke vojne misije mora da po-
stigne da se spremnost za pru`awe odbra-
ne od Rusije pro{iri i da rumunske snage
raspore|ene oko Temi{vara budu poslate
daqe na istok kako se ne bi ugrozila veza
izme|u ma|arske Druge armije i nema~kih
snaga.
Najzad, obostrani pokret ma|arskih i ne-
ma~kih jedinica mora da omogu}i da se bez
te{ko}a pre|e rumunsko-ma|arska granica.
2. Za vojnu kooperaciju i organizaciju Ko-
mande za predstoje}u operaciju na snazi
}e biti slede}a uputstva:
Objediweno rukovo|ewe vojnim pohodom,
tamo gde je re~ o operativnom postavqawu
ciqeva za italijanske i ma|arske snage,
osta}e u podru~ju moje odgovornosti. Ono
se mora odvijati u duhu koji uzima u obzir
ose}awa saveznika i omogu}ava glavarima
italijanske i ma|arske dr`ave da se pred
svojim narodima i wihovim vojnim snagama
pojave kao nezavisni vojni vo|i. [...]
Hitlers Weisungen für die Kriegsführung, str. 108–109

I–7. Jon Antonesku6 o „jevrejskom pitawu“
17. septembar 1940.
Propaganda, {tampa i radio moraju da rade
u savr{enoj harmoniji, kako na unutra{-
wem, tako i na spoqa{wem planu. Akcija
mora biti jedinstvena i problemi se mora-
ju izbe}i.
Na spoqnom planu
Treba obznaniti da je na{a jedina upori{-
na ta~ka iz perspektive spoqne politike:
Osovina. General Antonesku ne}e voditi
politiku svojih prethodnika; general
Antonesku je izabrao sopstveni put kojim
}e i}i. Rumunska politika je stoprocentno
uz Osovinu. Ostvari}emo lojalnu, potpunu
korektnost u odnosu na sile Osovine...
Jevrejsko pitawe predstavqa vitalni
problem. Poku{a}u – civilizovanim sred-
stvima – da Jevreje postepeno uklonim iz
rumunskih ekonomskih struktura. Svi Jev-
reji koji su u zemqu do{li potajno i ustoli-
~ili se posle unije, u bilo kom obliku i pod
kojim god izgovorom, bi}e pozvani da likvi-
diraju svoje poslove i napuste zemqu. Igno-
risati jevrejsko pitawe ili ga prikrivati
prividnim re{ewima zna~ilo bi izdati
samu su{tinu na{eg rumunstva. Mada nasil-
nost gesta ili re~i ne re{ava ovaj problem,
ve} degradira onoga koji gest ~ini ili re~
izgovara, general Antonesku preuzeo je
odgovornost da taj problem re{i metodi~no
i postupno, kako ne bi izazvao neravnote`u
u privrednom `ivotu Rumunije. Uklawawe
stranog elementa uslovqeno je postavqa-
wem doma}ih snaga na wegovo mesto.
Evreii din România între anii 1940–1944, tom. II, dok. 44
Ovo su direktive za {tampu, radio i
telegrafske agencije. Specifikacije
su na~iwene s obzirom na „jevrejsko pitawe“.
Na taj na~in nastavqena je politi~ka cen-
zura u {tampi, koju je uveo prethodni re`im.
6
Jon Antonesku (Ion Antonescu, 1882–1946), vojno lice i politi~ar. Zauzimao je va`ne polo`aje u rumunskoj
vojsci. Premijer (4. septembar 1940–23. avgust 1944). [ef dr`ave (1940–1944). Saveznik Hitlerove Nema~ke.
Osu|en i streqan kao ratni zlo~inac (1946).
7
Mihail I (1921 - ), kraq Rumunije (1927–1930; 1940–1947). Na dan 23. avgusta 1944, uz podr{ku politi~ke
opozicije, uhapsio je Jona Antoneskua i objavio da je rat protiv Ujediwenih nacija zavr{en. Godine 1947. kraq
je, pod pretwom, primoran da abdicira, a Rumunija je progla{ena narodnom republikom.
DRUGI SVETSKI RAT
? Ko je, iz Antoneskuove perspektive,
1940. bio glavni saveznik Rumunije?
[ta su, po Antoneskuovom mi{qewu,
bila sredstva za re{avawe „jevrejskog
pitawa“? Uporedi situaciju u Rumuniji
sa situacijom u drugim dr`avama u isto
vreme. Da li misli{ da je „jevrejsko
pitawe“ zaista predstavqalo vitalni
problem za Rumuniju 1940. godine (u vre-
me kada je izgubila 1/3 svoje teritorije
i bila na putu da bude uvu~ena u rat)?
I–8. Proglas kraqa Mihaila7 gra|anima
wegove zemqe (23. avgust 1944)
Rumuni,
u najte`im trenucima na{e istorije odlu-
~io sam, zajedno sa svojim narodom, da pos-
toji samo jedan put da se zemqa spase pot-
pune katastrofe, a to je da napustimo sa-
vez sa silama Osovine i smesta prekinemo
rat protiv saveznika.
Rumuni,
nova vlada nacionalnog jedinstva dobila
je zadatak da ispuni odlu~nu voqu ove
zemqe da zakqu~i mir sa Ujediwenim na-
cijama. Rumunija je prihvatila primirje
koje su joj ponudili Sovjetski Savez,
Velika Britanija i Sjediwene Ameri~ke
Dr`ave. Od ovog trenutka, svaka borba
ili neprijateqstvo prema sovjetskoj vojs-
ci mora prestati, kao i rat protiv Velike
Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`a-
va. Molim vas da prihvatate vojnike tih
vojski s poverewem. Ovi narodi garanto-
vali su na{oj zemqi nezavisnost i neme-
{awe u na{e unutra{we poslove. Oni su
shvatili nepravdu be~kog diktata, kojim
nam je oduzeta Transilvanija...
33
POLITI^KI KONTEKST

Rumuni, fa{isti~ko ve}e, koje reprezentuje poli-

diktatura je okon~ana, a sa wom se okon~a-
va i svekoliko ugwetavawe. Ova nova vla-
da ozna~ava po~etak nove ere, u kojoj }e
prava i slobode svih gra|ana ove zemqe
biti garantovani i po{tovani.
Istoria României între 1918–1944 (culegere), str. 261
? [ta su glavne ta~ke novog programa
rada rumunske vlade? Kako se gleda
na prethodnu vladu? Kraq Mihail je
najpre podr`avao profa{isti~kog vo|u
Antoneskua – za{to je promenio mi{qe-
we? Da li je stvarno tako mislio ili je
samo bio oportunista? Uporedi to sa
nekim drugim primerima vo|â koji su
ti~ku snagu naroda albanske dr`ave; ~i-
wenica da danas imamo vojsku sastavqenu
od brigada i divizija, armiju qudi sposob-
nih da se odupru nema~kim divizijama i
reakcionarnim bandama i da ih uni{te –
sve to daje garanciju za trijumf demokrat-
skog narodnog re`ima u Albaniji. (...) Na{
narod, zajedno sa ~itavim progresivnim
svetom, ne}e dopustiti drugima, koji su ga
do danas tla~ili i eksploatisali, da ube-
re `etvu wegove krvi. Ono {to se do sada
dogodilo ne}e se ponoviti; narod ubijaju, a
drugi, koji rade protivno wegovom intere-
su, zaposedaju vode}e polo`aje.“
Bashkimi, jun 1944.

promenili svoju politi~ku orijentaciju.

I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ, u
tuma~ewu Sejfule Maqe{ove (Sejfulla
Malëshova)8
„Albanski narod, bore}i se protiv okupa-
tora i reakcionarnih klanova, odnedavno
se politi~ki obrazovao, stekao je svest o
svojim interesima i shvatio da nema dru-
gog ispravnog puta izuzev onoga koji vodi
narodnoj demokratiji. Priroda budu}eg
re`ima u Albaniji i narodni demokratski
pokret direktno su povezani sa aktivno{-
}u i doprinosom na{eg naroda u dana{wem
ratu. Danas, u bitkama narodnooslobodi-
la~kog rata, odlu~uje se sudbina sutra{we
Albanije. ^iwenica da je ve}ina Albanaca
okupqena oko nacionalnog antifa{isti~-
kog oslobodila~kog fronta; ~iwenica da
smo organizovali slobodne izbore u naj-
razvijenijim regionima i odr`ali kongres
uz prisustvo predstavnika iz svih krajeva
Albanije; ~iwenica da danas imamo anti-
Sejfula Maqe{ova bio je jedan od
najistaknutijih vo|a albanskog anti-
fa{isti~kog otpora. Komunisti~ka ideolo-
gija LNÇ, izlo`ena u ovom izvoru, promovi-
{e wihov manifest za vo|ewe zemqe posle
rata. Manifest predstavqa situaciju tako
da sve druge grupe izgledaju kao kolabora-
cionisti~ke i izdajni~ke. ^itaju}i ovaj
~lanak, mo`e se ste}i realisti~an utisak o
komunisti~koj propagandi za vreme rata.
? Analiziraj jezik u ovom odlomku.
Koji elementi ovog ~lanka se mogu
smatrati propagandom?
I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunis-
ti~ke partije Jugoslavije za Makedoni-
ju, upu}en makedonskom narodu
Novembar 1941.
... Bugarske vlasti po~inile su masakre u
Kumanovu, bilo je 7–8 mrtvih, me|u wima su
i `ene. (...) Na{i gradovi su opkoqeni i

Sejfula Maqe{ova (Sejfulla Malëshova) rodio se 1900. u mestu Maqe{ove (Malëshovë) u blizini mesta
8

Permeta (Përmet). U 24. godini po~eo je da pi{e poeziju i prve ~lanke. Kasnije je oti{ao u Moskvu kao ~lan
Kominterne. Veoma je aktivno u~estvovao u Drugom svetskom ratu. Posle rata imenovan je za predsednika
Udru`ewa pisaca, a kasnije za ministra obrazovawa u Albaniji. Preveo je Geteova, Nekrasovqeva etc. dela.
Komunisti~ki re`im ga je zbog liberalnih politi~kih pogleda uhapsio i poslao na robiju u trajawu od 20 god-
ina. Sejfula Maqe{ova umro je u Fieriju, gde je bio poslat u egzil.

34
 DRUGI SVETSKI RAT

okupirani i narod je prisiqen da danima 4–5 miliona Slovena treba da nestane

boravi u ku}i; u Prilepu (i u nekim drugim
mestima) stotine qudi su uhap{ene, pqu-
vane, batinane na ulici. Na ulicama ~esto
mo`ete da vidite kako bugarska fa{isti-
~ka policija vodi u zatvor po{tene Ma-
kedonce – najboqe sinove makedonskog
naroda. Ko ~ini sve to? Jesu li to Bugari?
Ne. Bugarski narod nema nikakve veze sa
time; to ~ine izdajnici bugarskog naroda,
koji se prodaju za {aku prqavog fa{isti~-
kog srebra. Ti izdajnici ~ine sve {to je u
wihovoj mo}i da budu poslu{ni monstrumu
Hitleru i da navedu nas Makedonce da za-
mrzimo Bugare, Ruse, Srbe i druge sloven-
ske narode, i da udarimo na wih. Krvolok
Hitler ho}e da uni{ti slovenske narode i
da ih pretvori u feudalno robqe – robqe
koje }e orati i kopati zemqu za nema~ke
grofove i barone. Bezuman, Hitler urla da
kako bi tamo gde su oni bili zaorao nema~-
ki plug, i to je razlog {to je krenuo protiv
sovjetske Rusije, zemqe socijalizma, za{-
titnika svih obespravqenih qudi, poseb-
no malog slovenskog naroda.
Danas je herojska borba sovjetskog naroda
borba svih slovenskih naroda protiv za-
jedni~kog zla. Wihova pobeda je i na{a po-
beda, pobeda koja }e okon~ati ropstvo,
glad i strah koji je doneo fa{izam.
Izvori za Osloboditelnata vojna i
Revolucija vo Makedonija, 1941–1945, str. 28–29
? [ta su bili ciqevi ovog letka? Ka-
kav je stav Oblasnog komiteta Komu-
nisti~ke partije Makedonije prema bu-
garskom narodu? Objasni ulogu SSSR-a u
borbi makedonskog naroda. Uporedi jezik
ovog dokumenta sa jezikom prethodnih.

? Op{ta pitawa za potpoglavqe Ia.

Da li izvori realisti~no prikazuju politi~ke vo|e? Kakve sli~nosti mo`e{ da
uo~i{ u opisima razli~itih vo|a? Kakve razlike mo`e{ da uo~i{ u opisima razli~i-
tih vo|a?
Prona|i opise vo|a u svojoj zemqi iz istog perioda. Mo`e{ li da utvrdi{ sli~nosti
me|u wima? Prona|i neke druga~ije opise istih vo|a. [ta misli{, zbog ~ega je ista
li~nost opisana na razli~ite na~ine?

[ta mo`e{ da zakqu~i{ o propagandnim slikama – {ta one pokazuju? [ta je trebalo
da one ka`u qudima? Poku{aj da to utvrdi{ za svaki izvor: koju je ideologiju on
podr`avao? Za{to je propaganda bila tako va`na za vreme rata? Mo`e{ li da odredi{
glavne ideolo{ke i politi~ke konflikte u svakoj zemqi? Mo`e{ li da uo~i{ zajed-
ni~ke trendove u svim zemqama?

Ib. Vojske i vojnici

I–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima
albanskog pokreta otpora
„Balisti9 izbegavaju da se bore i protiv
Italijana, i protiv Nemaca. Wihova osno-
vna politika u ranim danima bila je ’neka
saveznici biju na{e bitke.’ Sada, kada je
LNÇ10 osna`io svoje pozicije do te mere da
izgleda sasvim mogu}no da na kraju rata
bude dominantan u zemqi, balisti postaju

9
Balist: ~lan Balli Kombetar.
10
LNÇ – Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa), pod rukovodstvom komunista.

35
POLITI^KI KONTEKST
nervozni i pozivaju Nemce da biju wihove
bitke, poku{avaju}i da zbri{u LNÇ a da
pri tom sami uop{te ne u|u u borbu. [ta
god da se dogodi, izgleda da su balisti~ka
gospoda, kako ih zove LNÇ, re{ena da se ne
upuste u istinsku borbu. Oni }e verovatno
tu i tamo da obave poneku rafiniranu lik-
vidaciju i izvedu poneko elegantno ubist-
vo, i bi}e qudi koji }e to nazvati gra|an-
skim ratom, ali oni ne}e ustati i boriti
se. Bar svi znaci ukazuju u tom smeru.“
Costa, str. 166
Ovaj izvod predstavqa deo zvani~nog
izve{taja od 23. decembra 1943. koji
je ameri~ki predstavnik Kancelarije za
strate{ke poslove (Office of Strategic Servi-
ces) i Specijalnu egzekutivu (Special Execu-
tive) poslao u komandnu centralu izve{ta-
vaju}i o aktivnostima albanskog pokreta
otpora. Izvod omogu}uje da se stekne utisak
o ratnoj strategiji svake grupe i daje kom-
parativnu perspektivu.
I–12. Predstavnici saveznika na Balka-
nu o strategiji gerile u Albaniji
„Balli Kombetar zapravo ka`e: ’Hajde da se
organizujemo odmah, a da se borimo kasnije.’
Ili, kako navodi jo{ jedan izve{taj:
’Krenu}emo u akciju kad se Britanci iskrca-
ju u Dra~u.’
LNÇ zapravo ka`e: ’Organizujmo se odmah i
borimo se odmah. Nastavimo borbu sve dok se
savezni~ki vojnik ne pojavi na tlu Albanije’.“
Costa, str. 167
Ovo je izvod iz izve{tajâ o geril-
skom ratu i ratnim strategijama Balli
Kombetar11 i LNÇ tokom 1943; pisali su ih
predstavnici saveznika na Balkanu.
? Sla`e{ li se sa taktikom koja je opi-
sana u gorwim izvorima? Da li ’male
nacije’ zaista treba da ostanu po strani
dok se velike sile bore? Objasni svoj stav.
Balli Kombetar (Nacionalni front) bio je politi~ka i vojna organizacija u Albaniji tokom Drugog svetskog
11
rata, ~iji je ciq bio da posle oslobo|ewa uspostavi republiku. Pripadnici ove organizaije borili su se pro-
tiv okupatora, ali su povremeno sara|ivali s Nemcima ne bi li uni{tili komuniste. Komunisti~ka propagan-
da je to iskoristila da diskredituje organizaciju Bali Kombetar me|u Albancima.
36
I–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji
o situaciji u Makedoniji
„[...] Odnosi izme|u Bugara i Nemaca su
dobri. Pre nekog vremena u jednom no}nom
klubu u Skopqu do{lo je do incidenta
politi~ke prirode i tom prilikom inter-
venisao je jedan nema~ki oficir. U tom
klubu je orkestar svirao makedonsku him-
nu, a jedan bugarski ni`i oficir je zapqe-
skao. Na to mu je pri{ao oficir s vi{im
~inom i upitao ga za{to je pqeskao. A on je
odgovorio: ’Sve {to je makedonsko isto-
vremeno je i bugarsko’. Kad je to ~uo, bugar-
ski oficir ga je o{amario. Taj doga|aj
primetili su neki nema~ki oficiri koji
su sedeli u istom klubu, pa su upitali bu-
garskog oficira za{to je o{amario svog
kolegu, ali ovaj nije odgovorio, nego je na-
pustio klub. Nema~ki oficiri su po{li za
wim i napoqu ga istukli. Taj incident
izazvao je nezadovoqstvo kod svakoga ko
je bio tamo i ko voli Makedoniju [...]“
Dokumenti za borbata ot makedonskiot narod
za samostojnost i nacionalna dr`ava, str. 308–9
Ovaj tekst deo je {ireg izve{taja o
situaciji u okupiranoj Makedoniji,
koji je hrvatski vojni izaslanik u Sofiji
podneo Ministarstvu odbrane Hrvatske. Ta
unekoliko bizarna pri~a pokazuje neke
aspekte odnosa izme|u bugarskog i nema~kog
vojnog osobqa u Vardarskoj Makedoniji,
koja je u to vreme zvani~no bila bugarska
teritorija.
? Opi{i odnose izme|u nema~kog i bu-
garskog vojnog osobqa u Vardarskoj
Makedoniji.

Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bu-
garskom vojskom posle fa{isti~ke oku-
pacije jugoslovenske Makedonije (april
1941)
I–14. i I–15.
Proglas Nacionalnog oslobodila~kog
fronta (EAM) – Komitet Sterea Ellada
PROGLAS
Narodu Rumelije
Bra}o,
Maska je pala i pokazalo se pravo lice
organizacije EDES. Jedinice te organiza-
cije kukavi~ki su s le|a napale na{e sna-
ge u Epiru i bez povoda zarobile vi{e
~lanova Nacionalnog oslobodila~kog
fronta. Wihov ciq je jasan: da u saradwi
sa svojim nema~kim partnerima [...] ras-
ture Nacionalni oslobodila~ki front,
pionirsku organizaciju gr~kog naroda, koja
se bori za oslobo|ewe Gr~ke.
Bra}o,
Znali smo {ta je organizacija EDES, znali
smo da sara|uju sa izdajni~kim nitkovima
[...] . Znali smo {ta je wihov ciq: da masa-
kriraju Gr~ku, da slome nacionalni oslo-
bodila~ki pokret, da podjarme gr~ki narod
i uvedu diktatorski re`im. Sve smo to
znali. No, u~inili smo sve {to je u na{oj
mo}i da u {to ve}oj meri sa~uvamo je-
dinstvo, jer je to bilo u interesu gr~kog na-
roda – jer je to tra`ila borba za slobodu.
Ali, sada, kad organizacija EDES otvore-
DRUGI SVETSKI RAT
no sara|uje s Nemcima [...]; sada kad oni
preduzimaju zajedni~ke operacije protiv
gr~kog naroda sa ciqem da ga pokoqu i da
ga razjedine u wegovoj borbi za slobodu,
objavqujemo u ime gr~kog naroda da }emo
ih SLOMITI i onemogu}iti im da nanesu
{tetu divovskom poduhvatu koji je gr~ki
narod preduzeo da bi izvojevao slobodu,
poduhvatu koji je hranio i koji jo{ uvek
hrani svojom krvqu.
Bra}o,
imajte bezrezervnu veru u EAM–ELAS!
Stupajte u wegove redove!
Samo je EAM iznikao iz naroda i bori se
za narod.
Pozivamo sve qude koje je nepatriotska
organizacija EDES zavela s pravog puta da
otvore o~i i da nam se prikqu~e u na{oj
svetoj borbi za SLOBODU. @iveo EAM.
@iveo ELAS.
Smrt okupatorima, izdajicama i ubicama
sopstvene nacije.
KOMITET EAM za STEREA HELLAS
Fleischer, Stemma kai svastika, 2, str. 229
Proglas Nacionalne demokratske gr~ke
unije (EDES) 1943.
NACIONALNA DEMOKRATSKA GR^KA
UNIJA [EDES]
PROGLAS
Komunisti~ka partija, koja je `rtvovala ovu
zemqu, koja je prepredeno i podmuklo uzur-
pirala wene svete tradicije, koja je bez
potrebe samo uve}avala broj `rtava, koja je
na sve strane organizovala ubistva i tero-
risti~ke napade, koja je opqa~kala dobre
gra|ane, koja je eksploatisala sve i svako-
ga, sada je pre{la sve granice uvredqivog i
bestidnog pona{awa i usu|uje se da optu`i
EDES govore}i da se on sastoji od ger-
manofila, agenata Gestapoa i ubica!!! [...]
EDES stoji suvi{e visoko da bi ta bedna
kleveta mogla da stigne do wega i da ga
dotakne. U EDES-ovim redovima je sva voj-
37
POLITI^KI KONTEKST

ni~ka slava moderne Gr~ke, sve moralne Gr~ki demokrati i patrioti!

politi~ke li~nosti i svaki progresivan
element u ovoj zemqi.
Zastava EDES-a je narodna socijalisti~ka
demokratija i tu zastavu on dr`i visoko i
~vrsto i dr`a}e je tako dok narodna soci-
jalisti~ka demokratija ne bude ustanov-
qena i ne postane izvor sre}e za sve Grke.
EDES je istinski bakqono{a istinskog
patriotskog duha. Wegovi po~eci i wegova
duga tradicija, kao i li~na istorija wego-
vih ~lanova ~ine ga zakletim neprijate-
qem svih neprijateqa Gr~ke i krvo`ed-
nih vukova iz Sofije. [...]
Ostanite {to daqe od izdajnika i klevet-
nika. [to daqe od onih koji denunciraju
okrvavqeni severni Epir i nastavqaju da
flertuju s bugarskim medvedima. [to da-
qe od neprijateqâ va{eg mira i sre}e.
Jednom re~ju, {to daqe od Komunisti~ke
partije. Pridru`ite se EDES-u, Nojevoj
barki ~istote i nadmo}i. Pridru`ite se
EDES-u, sna`nom talasu plime istinske
narodne snage.
EDES
Fleischer, Stemma kai svastika, 2, str. 230

Po~etkom juna 1941. ~itava Gr~ka bila je ? Uporedi dva prethodna izvora. Koje
pod trojnom nema~kom, italijanskom i su ideologije zastupqene u ovim
bugarskom okupacijom. Nemci su nametnuli proglasima? Kakvim se argumentima oni
surov okupacioni re`im, pqa~kaju}i poqo- koriste? Misli{ li da je opredeqi-
privredu zemqe, wenu industriju, i zahteva-
vawe za odre|enu stranu bilo samo pi-
ju}i od Gr~ke da pla}a tro{kove okupacije. U
zimu 1941–42. nastupila je razorna glad koja je tawe ideologije? Da li je za ve}insko
uzela desetine hiqada `rtava. Komunisti~ka stanovni{tvo (s obzirom na prose~an
partija je u septembru 1941. preduzela organi- nivo obrazovawa qudi u to vreme) bilo
zovawe Nacionalnog oslobodila~kog fronta lako da se opredeli za jednu stranu?
(EAM). On je imao dva proklamovana ciqa:
organizovawe otpora i slobodan izbor oblika
vladavine po eventualnom oslobo|ewu Gr~ke. Sl. 5. Fotografija partizana (mu{kara-
U ustanovqavawu EAM-a u~estvovale su i ca i `ena) sa levog krila otpora u Gr~koj
druge male zemqoradni~ke i socijalisti~ke
grupe. Vojni ogranak (ELAS) formiran je ubrzo
potom. Nesposobnost tradicionalnog ’politi~-
kog sveta’ da ponudi vo|stvo produ`ila se pod
okupacijom. Politi~ka praznina, stvorena za
vreme Metaksasove diktature, sada se pove}a-
la zbog ~iwenice da je veliki deo liberalnog
vo|stva oti{ao u izgnanstvo. Komunisti, mar-
ginalna snaga u me|uratnom periodu, po`urili
su da ispune ovaj vakuum. Nudili su viziju boqe
i pravednije budu}nosti. Osim toga, po{to su
pre`iveli ranija progawawa, posebno pod Me-
taksasovom diktaturom, stekli su iskustvo i
sposobnost da operi{u u ilegali. Iako su par-
Atina, Muzej rata; Britanska zbirka (Istoria, tom 16, str. 16)
tijski vo|i dr`ali pod ~vrstom rukom vo|stvo
kako EAM-a tako i ELAS-a, najve}i deo vojnika
nije pripadao komunistima. Pojavio se i niz Snage ELAS-a u mar{u. EAM/ELAS
nekomunisti~kih grupa otpora, me|u kojima je oja~an je velikim brojem Grka koji su
najzna~ajnija bila Nacionalna demokratska `eleli da pru`e otpor okupatorima. Tokom
gr~ka unija (EDES), koju su stvorili gr~ki libe- ~itave okupacije zemqe od strane silâ
ralni oficiri. Godine 1943. velika planinska Osovine on je bio najva`niji protivnik oku-
podru~ja bila su pod kontrolom snaga otpora. pacionih snaga u Gr~koj.

38

I–16. Osnovi programa Osvobodilne
fronte (OF, Oslobodila~ki front
slovena~kog naroda)
1. novembar, 1941.
1. Mora se voditi nemilosrdna oru`ana
borba protiv neprijateqa.
2. Ta aktivnost predstavqa osnov oslo-
ba|awa i ujediwewa svih Slovenaca.
3. Smatraju}i zajednicu jugoslovenskih na-
roda prirodnom i istorijskom, Osvobodil-
na fronta (OF) ne priznaje slom Jugoslavi-
je. Ona }e ulo`iti sve svoje napore u borbi
Ubrzo po{to su Nema~ka, Italija i
Ma|arska okupirale Sloveniju u apri-
lu 1941, Komunisti~ka partija Slovenije
(KPS) organizovala je antiimperijalisti~ki
front, ~iji je ciq bio oslobo|ewe Slovenije
uz pomo} Sovjetskog Saveza. Takva organi-
zacija nije se pro{irila na ostale delove
Jugoslavije. Pored KPS, ostale osniva~ke
grupe „Sokol“ i razne levo i liberalno ori-
jentisane grupe humanisti~ke inteligencije.
Posle nema~kog napada na Sovjetski Savez
(22. jun 1941) organizacija je preimenovana u
Osvobodilna fronta slovenskega naroda
(OF). U leto 1941. OF je pozvao na oru`ani
otpor protiv okupatora. Partizanima se
prikqu~io veliki broj qudi razli~itih uve-
rewa. U jesen 1941. OF je sastavio izjavu o
idealima, nazvanu „Osnovni ciqevi OF“.
Iako je OF ukqu~ivao politi~ke grupe razli-
~itih ideologija, kontrolu je imala KPS.
Osim oslobo|ewa, ciq KPS bila je revoluci-
ja, a to je odbilo mnoge qude i izazvalo gra-
|anski rat na delovima slovena~ke terito-
rije. Ali, ukupno uzev, ve}ina Slovenaca
podr`avala je OF, koji je pri{ao Anti-
fa{isti~kom ve}u narodnog oslobo|ewa
Jugoslavije (AVNOJ), i u~estvovao u formuli-
sawu principa na kojima }e po~ivati nova
federalna Jugoslavija. Oktobra 1944. na kon-
gresu OF, kojem su prisustvovali delegati iz
~itave Slovenije, izabran je Komitet nacio-
nalnog oslobo|ewa. Godinu dana kasnije, on je
preimenovan u Skup{tinu i obrazovao je deo
privremene vlade. OF, kao deo narodnog
fronta Jugoslavije, osvojio je vlast na prvim
posleratnim izborima 1945. godine.
DRUGI SVETSKI RAT
za razumevawe i jedinstvo svih jugosloven-
skih naroda. U isto vreme, ona te`i ujedi-
wewu svih slovenskih naroda pod vo|s-
tvom velikog ruskog naroda, na temequ pra-
va na samoopredeqewe svakog naroda. (...)
5. Sve grupe koje u~estvuju u Osvobodilnoj
fronti saglasile su se da budu lojalne
jedna drugoj. (...)
7. Posle oslobo|ewa, Osvobodilna fronta
}e uvesti narodnu demokratiju. Sva pitawa
koja izlaze iz okvira nacionalnog oslobo|e-
wa bi}e re{ena na demokratski na~in. (...)
Repe, Sodobna zgodovina, str. 187
? Razmisli o ta~ki 7. Da li je ona ost-
varena?
I–17, I–18. i I–19.
Iz dnevnika jugoslovenskog partizan-
skog komandanta
„Pre nekoliko no}i do{lo je do borbe sa
oko 500 ~etnika iz odreda Dra`e Mihai-
lovi}a. Razbijeni su i oko 140 zarobqeno.
Na{i su likvidirali ~etnike u Po`ezi. U
toj borbi su na{i partizani imali stra-
hovite `rtve. Poginuo je komandant bata-
qona drug Kapelan, dva komandira ~eta i
mnogo partizana. (...)
Dogodilo se to da umesto borbe protiv
fa{isti~kih razbojnika vodimo borbu sa
bra}om; umesto da prolivamo neprijateq-
sku krv, mi se me|usobno krvimo. Umesto
da qudi Dra`e Mihailovi}a presre}u ne-
prijateqske kamione i otimaju, oni pre-
sre}u na{e kamione i otimaju ono {to je
srpski narod odvajao od svojih usta i da-
vao za narodnu borbu; umesto da presre}u
Nemce i Nemce ubijaju, oni presre}u na{e
qude i ubijaju iz zasede.“
Dudi}, str. 240
39
POLITI^KI KONTEKST
Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi-
}a i predstavnika nema~ke komande u
Srbiji u selu Divci
11. novembar, 1941.
„Dra`a Mihailovi} – Kao vojnik ne sti-
dim se {to sam nacionalista. U tom svoj-
stvu `elim jedino da slu`im narodu. Pri
tom nisam se stavio na stranu onih koji
`ele da isteraju Nemce. Ali, ne}u da doz-
volim, uzimaju}i u obzir slabe nema~ke
snage koje su u zemqi, da Srbija postane
komunisti~ka. Vodila se borba sa pojedi-
nim oficirima i podoficirima, ali to je
ipak bio samo mawi broj. Na{a du`nost je
kao vojnika da se ne predamo dogod mo`e-
mo izdr`ati. Stoga nam se ne mo`e pre-
baciti za{to se ne predajemo.
... Borba protiv okupatora bila je nu`no
zlo kako narodne mase ne bi pre{le na
stranu komunista. Meni je kao vojniku
situacija vi{e nego jasna. Nikad se ne bih
upu{tao u prepade da nije do{lo do komu-
nisti~kih prepada i da Nemci nisu pre-
davali gradove i sela.“
Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, str. 529
Iz instrukcija Dra`e Mihailovi}a
majoru \or|u La{i}u i kapetanu Pavlu
\uri{i}u
20. decembar, 1941.
„... Ciqevi na{ih odreda jesu:
1) Borba za slobodu celokupnog na{eg na-
roda pod skiptrom wegovog Veli~anstva
Kraqa Petra II.
2) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u woj
veliku Srbiju, etni~ki ~istu u granicama
Srbije–Crne Gore–Bosne i Hercegovine
–Srema–Banata i Ba~ke.
3) Borba za ukqu~ewe u na{ dr`avni `i-
vot i svih jo{ neoslobo|enih, slovena~kih
teritorija pod Italijanima i Nemcima
(Trst–Gorica–Istra i Koru{ka) kao i
Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
40
4) ^i{}ewe dr`avne teritorije od svih
narodnih mawina i nenacionalnih eleme-
nata...
Sa Komunistima – partizanima ne mo`e
biti nikakove saradwe jer se oni bore
protiv dinastije i za ostvarewe socijalne
revolucije...
Postupak: sa Arnautima, Muslimanima i
Usta{ama prema wihovim zaslugama za
wihova gnusna nedela prema na{em `ivqu
tj. iste treba prepustiti „Narodnom sudu“
– prema Hrvatima koji su pod okupacijom
Italijana postupiti prema wihovom
dr`awu u danom trenutku.“
Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda
Jugoslavije, XIV, kwiga 1, dok. br. 34
Ova dva dokumenta su poku{aj da se
osvetli uloga i stav ~etnika i wihov
odnos prema partizanima i Nemcima. ^et-
nike je predvodio pukovnik pora`ene Jugo-
slovenske vojske, Dragoqub Mihailovi}. U
leto 1941. ~etnici i partizani su sara|iva-
li i zajedno su uspeli da oslobode neke gra-
dove u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Od sa-
mog po~etka ustanka, partizani i Mihailo-
vi}evi ~etnici borili su se za kontrolu
nad gradovima koje su oslobodili. Po~et-
kom novembra 1941. sukob izme|u dva pokre-
ta prerastao je u otvoreni gra|anski rat.
Obe vojske tvrdile su da su jedini istinski
borci protiv okupacionih snaga i da wi-
hovi protivnici sara|uju s okupatorom. Do
konferencije u Teheranu saveznici su gle-
dali na ~etnike kao na svoje saveznike i
tek posle toga po~eli su da daju izvesnu
pomo} partizanima.
? Kako je Mihailovi} objasnio nema~-
kom komandantu napade ~etnika na
Nemce u prvim mesecima okupacije? Po
tvom mi{qewu, da li je on zaista sma-
trao partizane ve}om opasno{}u od
Nemaca?
Obratite pa`wu na stavove i predra-
sude prema drugim narodima u izvoru
I–19. Koji delovi uputstva su zapravo
poziv da se ~ine ratni zlo~ini?

Sl. 6. Srpski plakat
Nikoli}, str. 37
I Srbija je u antikomunisti~kom
frontu.
I–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnika
Svedo~ewe Sava Pre|e
„Usta{ke vlasti su, pod pritiskom Nije-
maca, po~ele da revidiraju politiku
prema srpskom stanovni{tvu u Bosni i
Hercegovini. Wema~kom okupatoru je bilo
va`no da ima mir da bi mogao eksploati-
sati prirodna bogatstva i koristiti ih za
front. (...) Paveli}eva vlada donijela je
niz mjera. Uvela je u Hrvatski dr`avni sa-
bor od predstavnika Srba, u koji su u{li
12
@arko Zgowanin, bosanski Srbin, ro|en je 1916. godine u blizini Prijedora (severozapadna Bosna). Bio
je jedan od organizatora ustanka 1941. godine na Kozari i u Bosanskoj krajini. Posle Drugog svetskog rata bio
je jedan od ~elnika dr`avne policije u Bosni i Hercegovini. Umro je u Zagrebu 1970.
DRUGI SVETSKI RAT
istaknutiji Srbi (...) osnovala Hrvatsku
pravoslavnu crkvu i pozvala u domobran-
stvo pojedina godi{ta srpskih mladi}a,
itd. (...) Usta{ko rukovodstvo prihvatilo
je politiku sporazumijevawa sa ~etnici-
ma. Prve pregovore i sporazume vlasti
NDH napravile su sa ~etni~kim komanda-
ma na Ozrenu i Trebavi. Tim sporazumima
~etnici su priznali NDH i izrazili oda-
nost Poglavniku. Prekinuta su sva nepri-
jateqstva prema vojnim i gra|anskim
vlastima NDH, koje }e biti uspostavqene
na cijeloj teritoriji gdje se nalaze ~et-
ni~ki odredi. S ciqem vo|ewa zajedni~ke
borbe protiv partizana, ~etnici zadr`a-
vaju svoje vojne formacije, naoru`awe i
komande, a u akcijama protiv partizana
snabdijevaju ih vojne jedinice NDH. Rawe-
ni ~etnici }e se lije~iti u bolnicama oru-
`anih snaga NDH.“
Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.),
tom 3, str. 101–102
Iako su snage Nezavisne Dr`ave
Hrvatske bile u ratu sa predstavni-
cima srpskih ultranacionalista (~etnici),
{to je za posledicu imalo veliki broj
`rtava me|u nevinim civilima, tokom vre-
mena (1942), a pod nema~kim pritiskom,
hrvatski i srpski nacionalisti povezali
su se kako bi vodili zajedni~ku borbu pro-
tiv komunista.
? [ta je navelo neprijateqe (~etnike
i usta{e) na saradwu? Po tvom mi{-
qewu, da li je do we do{lo samo zbog
nema~kog pritiska?
I–21. Po~etak ustanka u Bosni
Svedo~ewe @arka Zgowanina12
„Dok smo bili u zanosu oko stvarawa prve
partizanske grupe i zadovoqni {to posao
41
POLITI^KI KONTEKST

ide dobro, situacija se na ~itavoj Kozari13

naglo izmijenila i izme|u 28. i 30. jula14
pojavili su se samoupu}eni kuriri i pro-
nosili vijesti da je ustanak po~eo i da se
sve mora di}i na noge. Ustanici s dubi~-
kog sreza,15 vjerojatno samoinicijativno,
napali su `andarmerijsku stanicu na
Kne`ici i likvidirali je. To je otprilike
centar Kozare, te se pronio glas po Koza-
ri da je ustanak po~eo. (...) Dogovorili smo
se da preporu~imo narodu da se vrati
ku}ama dok mi ne pitamo rukovodstvo16
{ta treba raditi. Neki su pristali, neki
nisu. Odmah sam se uputio ka Le{qanima
znaju}i da je [o{a17 tamo. (...) [o{i sam
rekao kakvo je stawe i pitao da li ima no-
ve direktive. [o{a mi je odgovorio da ni
on ne zna {ta se de{ava. Narod se masovno
di`e i puca na sve strane.“
Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu
(ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 349
Posle Drugog svetskog rata komu-
nisti~ke vlasti su tvrdile da je
pobuna po~ela kao ustanak koji je podstakla
jedino Komunisti~ka partija. Me|utim, ovaj
izvor pokazuje da je ustanak podstaknut i
nagonom za pre`ivqavawe.
? Za{to su partizanski vo|i sa Ko-
zare savetovali narodu da se vrati
svojim ku}ama i ostane onde dok se sa
rukovodstvom ne obave konsultacije
{ta da se radi? Za{to je bilo va`no da
oni (komunisti) organizuju pobunu? Kako
i za{to se ponekad tuma~ewe istorij-
skih doga|aja razlikuje od doga|aja
samih?
I–22. Formirawe SS–„Hanxar“ divizije18
kao vrhunac muslimanske kolaboracije
u Bosni19
Svedo~ewe Xemala Bijedi}a20
„To je period kada neprijateq vodi propa-
gandno-mobilizatorsku akciju u Sarajevu s
ciqem formirawa XIII SS, nazvane „Han-
xar“ divizija. Zato je u Sarajevo do{ao
wema~ki, i ko zna ~iji jo{ agent, palestin-
ski veliki muftija El Huseini, koji je
uspostavio kontakt sa reakcionarnom gru-
pom Muslimana. Imali smo obavje{tewa o
~emu se je raspravqalo na tim sastanci-
ma, jer im je prisustvovao i ~ovjek koji je
dr`ao vezu s nama. El Huseini je insisti-
rao na tome da Muslimani daju svoj dopri-
nos pobjedi Wema~ke i nastojao da se
formira posebna SS jedinica, ve} pomenu-
ta „Hanxar“ divizija, a zatim jo{ jedna.
Najreakcionarniji dio Muslimana, koji se
opredjelio za NDH, odnosno Wema~ku, ra-
~unao je da ta jedinica mo`e poslu`iti

13
Planina u severozapadnoj Bosni.
14
1941.
15
Grad u severozapadnoj Bosni.
16
Komunisti~ko vo|stvo.
17
Slavni partizanski heroj sa Kozare.
18
Hanxar je naziv za dugu sabqu koja je kori{}ena u osmanlijskom periodu.
19
Za vreme Drugog svetskog rata Bosna je bila deo Nezavisne Dr`ave Hrvatske.
20
Xemal Bijedi} ro|en je 1917. u Mostaru. Bio je ~lan jugoslovenske Komunisti~ke partije od 1939. i u~es-
nik komunisti~kog partizanskog pokreta od 1941. Za vreme i posle Drugog svetskog rata bio je jedna od kqu~-
nih figura u politi~koj hijerarhiji. Iako je bio bosanski musliman, otvoreno je pisao o primerima musli-
manske kolaboracije sa nacistima (recimo, o muslimanskoj SS „Hanxar“ diviziji). Poginuo je 1977. u avionu
koji se sru{io u blizini Kre{eva (Bosna i Hercegovina). U vreme svoje smrti bio je jedan od vode}ih jugosl-
ovenskih politi~ara.

42

kao snaga kojom }e Muslimani mo}i da
kalkuli{u u ovom ili onom momentu. Zlo-
upotrebqavaju}i izuzetno te`ak polo`aj
muhaxira, neprijateq je uspio da u ovu SS
diviziju uvu~e i dobar deo wih. Formira-
ju}i „Hanxar“ diviziju po brojnosti i
ustrojstvu wema~kih jedinica, nacisti su
je poslali na prethodnu obuku u Francusku
i Wema~ku, da bi po~etkom 1944. godine
do{la najprije u Srem, a zatim u isto~nu
Bosnu, gdje je izvr{ila brojne zlo~ine.
Bila je sastavqena od jednog broja okr-
vavqenih usta{a i olo{a, podr`avana od
najreakcionarnijih muslimanskih, fa{is-
ti~ki orijentisanih krugova. Iz kakvih
sredina su vrbovani pripadnici ove divi-
zije, najboqe govore sa~uvani podaci
vojnih i politi~kih organa Tre}eg rajha u
tzv. NDH. Naime, prilikom vrbovawa
’dobrovoqaca’ u muslimansku SS diviziju,
svakoj porodici iz koje je bio bar jedan
’dobrovoqac’, bilo je ’zagarantovano’
snabdijevawe prehrambenim artiklima i
novcem koliko su dobivali i vojnici Tre-
}eg rajha. Me|utim, to nikada nije za`ivje-
lo u praksi, jer je rodbina – `ene, rodite-
qi ili djeca, da bi to ostvarila, morala
ispuniti odre|ene formulare, a oni to ni-
su mogli u~initi, jer su bili ’nepismeni’.“
Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.),
tom 3, str. 398–399
? [ta su, po tvom mi{qewu, bili mo-
tivi za pristupawe SS-u? Veruje{ li
da porodice dobrovoqaca nisu primile
hranu i novac, koji su im bili obe}ani,
iz razloga koji su navedeni u tekstu?
I–23. Darko Stupari} pi{e o formirawu
prve partizanske jedinice u blizini
Siska (Hrvatska) u junu 1941.
„U dvori{tu ku}e obiteqi Lasi} u @abnu
te se ve~eri okupilo oko desetak komuni-
sta i skojevaca. Pro{li su stotiwak
DRUGI SVETSKI RAT
metara od sela i pod jednim hrastom odr-
`ali sastanak. Dogovarali su se do pono}i.
^lanovi partijskih organizacija iz
obli`wih sela razi{li su se zatim zbog
zadataka koje su trebali izvr{iti iste
no}i. Capo i Marijan ostali su sami pod
hrastom, rasprostrli {atorska krila i le-
gli. Bila je to wihova prva partizanska
no}. Bili su prvi jugoslavenski partizani.“
U prvim danima partizanskog ratovawa
„...svih je zanimalo koliko }e trajati rat.
Odnosno dokle }emo ratovati, imamo li
{anse da dignemo ustanak itd. (...) Neki su
pitali: ’Ako se zavu~em u {tagaq i ako
budem ondje pet-{est tjedana, ho}e li sve
ovo zavr{iti?’ Takvima smo odgovarali
da }e te{ko zavr{iti tako brzo, da je za
nas najva`nije da se oru`jem odupremo, da
je to zasad na{a odluka, ali da }e takvu
odluku donijeti cijela partija.“
Dedijer, str. 397
? Kako je izgledala partizanska re-
alnost u prvim danima pokreta
otpora? [ta misli{ o `eqi za sakri-
vawem u {tagqu?
I–24. Svedo~ewa o raspolo`ewu u Ohri-
du prilikom ulaska Nemaca, Italijana,
Bugara i partizana tokom Drugog svet-
skog rata
Ulazak Nemaca u Ohrid, 10. aprila 1941.
„U ~etvrtak uve~e, oko pet sati, sva zvona
po~ela su da zvone jer su tad po~ele da
sti`u nema~ke jedinice. [...]
Neki qudi ~ekali su ih u centru, a Panto
Rilkoski nudio im je hleb, so i vodu. Oni
su se pla{ili da je sve to otrovano, pa je
Panto morao prvi da proba. Kasnije ih je
jedan srpski pomorski oficir odveo do
mornarice i predao ih je. Znao je nema~ki
i verovatno je bio Hrvat. Po{to su pro{e-
tali gradom, seli su da ru~aju, a jeli su
hranu iz konzerve... Radwe su bile
zatvorene. Radile su samo dve kafane,
43
POLITI^KI KONTEKST

ali tamo nisu slu`ili ni pi}e, ni kafu i Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{-
~aj jer nije bilo {e}era...“ kim jedinicama

Ulazak Italijana, 11. aprila 1941.

„U no}i izme|u petka i subote italijanske
jedinice do{le su s kolima punim vojnika
i oru`ja... Italijani su bili prili~no
gladni i tra`ili su od naroda jaja i pili-
}e, kupovali su hleb i sli~no. Deca su im
prodavala hranu, a za uzvrat su dobijala
novac – lire i albanske leje.“

Ulazak Bugara, 12. maja 1941.

„Dvanaestog maja u pet po podne stigla je
najpre bugarska policija. Primio ih je
predsednik op{tine, Ilija Kocareski.
Petnaest dana kasnije do{ao je i ostatak
bugarskih trupa. Nema~ki general Linde-
man odr`ao je govor koji je prevo|en i u
kojem je rekao da je predao grad Bugarima
jer je on wihov i oni treba da upravqaju
wime. Onda je govorio bugarski general,
koji je rekao da smo mi bili robovi srp-
skog naroda i izrazio zahvalnost nema~koj
oslobodila~koj vojsci.
Eto tako su se u Ohridu promenili gospo-
dari tri puta za mesec dana...“

Ulazak partizana 15. oktobra 1944.

„Petnaestog oktobra (1944) u nedequ
ujutro do{li su partizani. Narod je znao
da dolaze. Do{li su ja{u}i na kowima.
Narod im je priredio veli~anstven do~ek.
Bilo je mnogo qudi, mladih i starih. [...]
Slede}eg dana do{lo je jo{ partizana.
Me|u wima bile su `ene naoru`ane bom-
bama, ma{inkama, redenicima, obu~ene u
pantalone, {to je bila prili~na novost...“
Mitreski, str. 230–232, 280
? [ta su sli~nosti, a {ta razlike
izme|u ovih opisa? Je li mogu}no ra-
zaznati autorov stav prema razli~itim
vojskama koje su dolazile u Ohrid?
Kri{to, str. 257
Usta{e su posve}ivale posebnu pa`-
wu bosanskim muslimanima. Paveli}
je obja{wavao da su cifre od 7,5 miliona
Srba i samo 2,5 miliona Hrvata neta~ne;
ima 5,5 miliona „katolika i muslimana
Hrvata“. Kako bi pridobili muslimane za
svoju stranu, zvali su ih „cve}e hrvatskog
naroda“. Bosanski muslimani formirali su
zasebne jedinice u usta{kim snagama.
Razlikovali su se od drugih jedinica po
„fesu“, tradicionalnoj muslimanskoj kapi.

44
 DRUGI SVETSKI RAT

I–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu I–26. Cirkularno pismo centralnog

politi~kih grupa u Albaniji
„Slede}a smicalica koju su isprobali bi-
la je da partizani, preobu~eni u nema~ke
uniforme, do|u k nama i kleve}u komu-
niste, da vide ho}emo li da se slo`imo s
wima. Nema~ki simpatizeri izvodili su
istu smicalicu sa svima u Arzi. I tri
frakcije izvodile su istu smicalicu sa
svima u Arzi. Mu{karci koji su dolazili u
ku}e uvek su bili iz nekog drugog dela
zemqe i u Arzi ih niko nije poznavao. Na
taj na~in otkrivali su kako su se qudi
odnosili prema svakoj od frakcija.“
Hysolli, str. 58
? Kako su frakcije poku{avale da
otkriju ko ih zaista podr`ava, a ko
ne? [ta ti ovaj odlomak govori o svako-
dnevnom `ivotu civila? Po tvom mi{-
qewu, {ta je mogao da bude najboqi
na~in da se odgovori na pitawa o raz-
li~itim vojskama/frakcijama?
ve}a LNÇ svim regionalnim komitetima
u Albaniji ( 9. septembra 1943)
„U slu~aju savezni~kog iskrcavawa, Ve}e
nacionalnog oslobo|ewa mora da bude
istinska snaga. Oni moraju da mobilizuju
~itav narod oko sebe i ne smeju da dozvole
da druge snage, kao Bali Kombetar, izvr{e
ikakav uticaj na narod. (...) Od ovog tre-
nutka snage Nacionalnog oslobo|ewa mo-
raju da se doka`u na svakom mestu i kad do-
|e do iskrcavawa, moraju da se kroz ve}a
Nacionalnog oslobo|ewa predstave savez-
nicima kao jedina snaga albanskog naroda.
(...) Upravqawe Albanijom mora u celosti
da bude u rukama oslobodila~kih ve}a.“
Smiley, str. 89
? [ta se ovim pismom savetuje qudi-
ma, kako da se pona{aju u slu~aju
savezni~kog iskrcavawa u Albaniji?
Kako da poku{aju da preduprede afir-
maciju drugih politi~kih snaga? Kakav
je bio odnos LNÇ prema rivalskim poli-
ti~kim grupama u Albaniji? Da li je
kona~ni, pa ~ak i glavni ciq pokretâ
otpora bio da do|u na vlast?

? Op{ta pitawa za potpoglavqe Ib.

Napravi tabelu sa tri kolone. U prvu upi{i okupacione snage, u drugu komunisti~ke
snage, a u posledwu antikomunisti~ke snage iz svakog od izvora. Opi{i odnose izme|u
komunisti~kih i antikomunisti~kih snaga koje su operisale u istoj zemqi. Napravi
listu snagâ koje su postojale u va{oj zemqi. Saznaj vi{e o wihovim vo|ama i ciqevi-
ma. Kako su organizovane partizanske snage? Kakve su te{ko}e imale? Snage otpora
nisu se borile samo za slobodu nego i za neke druge ciqeve. Koji su to ciqevi bili?

45
POLITI^KI KONTEKST
Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama
I–27. i I–28.
Novinski izve{taj o vojnom pu~u i
zbacivawu proosovinske vlade Kraqe-
vine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27.
marta 1941, posle pristupawa Jugosla-
vije Trojnom paktu
„Idu}i iz periferijskih ulica povorke su
se slivale jedna u drugu i rasle u mo}nu
reku. U povorci su bili izme{ani radnici,
name{tenici, omladina, gra|ani, seqaci i
`ene. Na ~elu povorke su no{ene dr`avne
zastave... Celo vreme narod je demonstri-
rao svoje raspolo`ewe. Vikalo se : ’@ive-
la narodna vlada!’, ’@ivela narodna voj-
ska!’, ’Vojska s narodom!’, ’Tra`imo demo-
kratska narodna prava!’, ’Amnestija za po-
liti~ke osu|enike!’. (...) Na Slaviji su gov-
orili predstavnici omladine i radnika i
g. dr Dragoqub Jovanovi}.21 Svi su izrazili
radost {to je ranija vlada smewena i `equ
Beograda da se ne stane na pola puta, da se
sa~uva mir i nezavisnost narodna.
(...) Pred spomenikom Vuka Karaxi}a
odr`ano je nekoliko govora. Pored osta-
lih govornika govorio je profesor univer-
ziteta dr Sima Milo{evi}. Narodi Jugo-
slavije, po re~ima g. Milo{evi}a, `ele da
o~uvaju narodnu nezavisnost, slobodu i da
izvojuju demokratska prava“.
Politika, 28. mart 1941.
Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije
dr Isaka Alkalaja Jugoslovenskoj vla-
di u izgnanstvu o doga|ajima u Jugosla-
viji od kraja marta do kraja juna 1941.
godine
„Toga dana (26. marta – M.R.) do{lo je do
nereda po svim sredwim {kolama istovre-
meno... Kroz sva odeqewa orilo se ’boqe
rat nego pakt, boqe grob nego rob’... raspu{-
tene su sve {kole a uve~e je do{lo do de-
monstracija na Kalemegdanu i Slaviji.
21
Dr Dragoqub Jovanovi} (1895–1977), univerzitetski profesor, bio je vo|a levog krila Seqa~ke stranke. Po-
sle Drugog svetskog rata, Titov re`im osudio ga je na dugogodi{wi zatvor zbog wegovih opozicionih aktivnosti.
46
Gr~ki konzulat je bio prepun mladih qudi
izme|u 17 i 20 godina koji su hteli da se
prebace u Gr~ku i tamo bore kao dobrovoq-
ci. (...)
^im se ~ulo za preokret, sve su ulice oki}e-
ne zastavama a mnoge i cve}em. Ve} u {est
sati ujutru (27. marta – M.R.). ulice su bile
prepune sveta, seqaka u sve~anom ruhu koji
su neprestano pristizali iz okolnih sela,
radnika, intelektualaca, |aka i gra|ana,
staro i mlado, sve je to bilo iza{lo da da
odu{ka svojoj radosti, sve se to uzajamno
grlilo, plakalo, pevalo i klicalo. Toga da-
na pozdrav je bio ’`iveo Kraq, `ivela Ju-
goslavija’ (...) Englesko, ameri~ko, rusko i
gr~ko poslanstvo bili su prosto opsednuti.
Pojedine grupe i{le su od poslanstva do
poslanstva, prodirale u dvori{ta i igrale
kola do~ekivane od do suza tronutih {e-
fova i osobqa delegacija. (...) Obrazovane
su povorke sa zastavama jugoslovenskim i
savezni~kim na ~elu i i{le prema centru,
kli~u}i Kraqu, Otaxbini i vojsci, vi~u}i
protiv Hitlera i wegovih pla}enika. (...)
Oko podne do{lo je do velikih demonstra-
cija pred Nema~kim saobra}ajnim biroom.
Jedan ~ovek stao je na prozor dr`e}i veli-
ku Hitlerovu sliku i zapalio jedan wen
ugao. Slika je polako gorela a freneti~no
pqeskawe onih dole prolamalo se i dopi-
ralo ~ak do drugih krajeva varo{i. Zatim su
dvojica izvukli nema~ku zastavu sa kuka-
stim krstom i zubima je rastrgli“.
Tokovi istorije, 1–2/1997, str. 181–182
? Kakva je bila reakcija stanovni{-
tva na potpisivawe Trojnog pakta
od strane jugoslovenske vlade i na
vojni pu~ koji je usledio? Koji detaq
otkriva da su demonstranti bili sves-
ni da ti doga|aji mogu da uzrokuju napad
Nema~ke na Jugoslaviju?

Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demon-
stracije protiv sila Osovine u Beogradu
Branko Petranovi}, Nikola @uti}, 27. mart 1941.
Hitlerova besna reakcija na vojni
pu~ koji je organizovala grupa jugoslo-
venskih oficira reaguju}i na pristupawe
jugoslovenske vlade Trojnom paktu 25.
marta ispoqila se u napadu na jugosloven-
sku prestonicu 6. aprila 1941. i u uni{tewu
prve jugoslovenske dr`ave.
I–29. Iz memoara Konstantina Kacarova,22
poznatog bugarskog advokata, o prvoj
godini Drugog svetskog rata
„U toj fazi ’drôle de guerre’, u Bugarskoj se
rat, bar na povr{ini, jedva ose}ao, u poli-
ti~kom kao i u vojnom smislu. Unutra{wa
situacija po~ivala je na carskom autorite-
tu, a on je opet po~ivao na vojsci o~i{}enoj
od oficira koji se bave politikom i na
ministrima koji nisu ~lanovi nijedne par-
tije. Spoqna politika zemqe bila je po-
litika ~ekawa, politika kursa ’pro}i ne-
opa`eno’. (...) Bugarska je bila neutralna.
Ta re~ imala je posebno privla~nu snagu
za Bugare. Vodili smo tri rata i propati-
li dve nacionalne katastrofe, koje su sa-
hranile nacionalne ideale kojima se in-
spirisala na{a generacija. Bugari nisu
22
Konstantin Kacarov ro|en je 1898. u Sofiji. Bio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Sofiji
(1931–1953). Nepravedno je osu|en 1953. Oslobo|en je, jer je kasnije utvr|eno da je wegova presuda bila
pogre{ka pravosu|a. Posle obarawa presude, emigrirao je u [vajcarsku.
DRUGI SVETSKI RAT
verovali da }e ratom ili u~e{}em u ve-
likom me|unarodnom savezu popraviti
svoje `ivotne uslove.
Tipi~an primer izgubqene vere Bugara da
ih u to vreme sre}a ~eka u me|unarodnoj
politici daje slede}i vic, veoma popu-
laran u to vreme:
Pi`o sretne seoskog u~iteqa i pita ga:
’U~itequ, ovog puta }emo ostati neutral-
ni, zar ne?’
’Ne, ne,’ odgovara u~iteq, koji je specija-
lista za me|unarodnu politiku, ’ovog puta
Bugarska ne}e biti nema~ka saveznica.
Sada idemo sa Engleskom!’
’Odli~no! Nek jednom i Engleska zaradi
batine!’“
Kacarov, str. 547–548
? Za{to je ve}ina Bugara htela da
izbegne novi rat? Da li su o~ekiva-
li da }e im potowi svetski sukob done-
ti ikakvu dobrobit?
I–30. Poznati bugarski novinar Danail
Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne pru-
`a otpor nema~koj vojsci
Za{to nisu zaustavili nema~ku vojsku?
„Neke zemqe kritikuju Bugarsku {to je do-
zvolila nema~koj vojsci, svome savezniku u
Svetskom ratu, da pro|e kroz wenu teri-
toriju. Moramo da naglasimo da su te
zemqe Velike sile. Mi, Bugari, imamo sva
prava da ih pitamo: za{to oni, koji kri-
tikuju Bugarsku {to je dozvolila nema~koj
vojsci da pro|e kroz wenu teritoriju, nisu
zaustavili istu tu vojsku u wenom mar{u
pro{le ili pretpro{le godine? (...) Za{to
nisu do{li u dowi tok Dunava da zaustave
Nemce, nego ho}e da sedam miliona Bugara,
koji su bili nema~ki saveznici u Svetskom
ratu, spre~i Nemce da pre|u veliku reku?
47
POLITI^KI KONTEKST

Na kraju krajeva, ne bi trebalo zaboraviti Isus Hrist je ustao iz mrtvih! Od sada }e

da je Bugarska `rtva Versajskog ugovora,
koji je za wu po~eo u Bukure{tu, a zavr{io
u Neiju. Za{to bi sedmomilionske nacije
bile obavezne da zaustave juri{ osamde-
set miliona Nemaca koji hrle da stvore
novu Evropu? I Bugarska i Nema~ka su
`rtve pobednika u ratu koji se vodio pre
dve decenije i mi ~ekamo da pobedi prav-
da (...)“
Novine ’Zora’, Sofija, 6. mart 1941.
Krap~ev, str. 210–211
? [ta su autorovi argumenti? Jesu li
oni uverqivi? [ta je Krap~evqev
stav prema Nema~koj i Nemcima?
gra|ani Bugarske disati slobodnije.
Radujmo se!“
Krap~ev, str. 145–146
? [ta je Krap~evqev razlog za sre}u
povodom ovog doga|aja? Da li se we-
gova sre}a odnosi na ~itavu Jugoslaviju
ili samo na wen deo? Za{to? [ta taj
~lanak govori o svome autoru?
Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, ge-
neral Antonesku, Musolini, Hitler (1941)

I–31. Isti bugarski novinar Danail Kra-

p~ev komentari{e brzu pobedu Nema~ke
nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine
„Sru{ena je zemqa koja je 1885. napala
Kne`evinu Bugarsku jer se Ju`na Bugarska
prikqu~ila severnoj. Sru{ena je zemqa
koja je 1913. perfidno odbacila savezni~-
ki sporazum izme|u Bugarske i Srbije i „Universul“, br. 130, 15. maj 1942.

izazvala rat me|u saveznicama (Drugi

balkanski rat). Sru{ena je zemqa koja je Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail
na mirovnim pregovorima u Bukure{tu hte- i generalisimus Staqin (1945)
la da dobije Carevo selo, kao i da ’polo-
mimo zube u Sofiji’, kako je izjavio srpski
predstavnik Spalajkovi}. Sru{ena je zem-
qa koja je Gr~koj dala domovinu ]irila i
Metodija. Sru{ena je zemqa koja je pod-
stakla atentat na austrijskog princa pre-
stolonaslednika, izazivaju}i time Svet-
ski rat. Sru{ena je zemqa koja je dopri-
nela da Bugarska bude izba~ena iz egejskog
regiona. Ka`emo zemqa, a ne srpski
narod, jer narod nije kriv; kriva je wihova
vladaju}a inteligencija, koja je oduvek „Universul“, 26. oktobar 1944.

mrzela Bugarsku...
Ne samo {to je ta zemqa potla~ila vi{e ? Uporedi ovu fotografiju sa prethod-
nom. [ta je tvoje mi{qewe o rumun-
od milion Bugara odvajaju}i ih od nas i
skoj vojsci i o politi~arima koji mewaju
poku{avaju}i da uzme wihova srca, du{e i
stranu? Da li misli{ da je novo ’dru-
materwi jezik, nego je i iznutra potkopa-
garstvo’ iskreno? Objasni svoj odgovor.
vala Bugarsku...

48

I–32. i I–33.
Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg
premijera Emanuila Cuderosa (Emmano-
uil Tsouderos) – nekada{weg bankara po-
znatog po liberalnim pogledima i
suprotstavqawu Metaksasovom re`imu
– u zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}e-
no Britancima
„... Povratak Kraqa i wegove porodice u
na{u zemqu pitawe je ~asti, jer je on sle-
dio ispravnu i hrabru politiku, ali i za-
to {to je to u najboqem interesu nas samih
i na{ih saveznika. Svako dovo|ewe re`i-
ma u pitawe, do kojeg bi moglo do}i posle
rata, bacilo bi Gr~ku u sukobe i anarhiju
bez kraja. Ako se na{i prijateqi raduju
posleratnoj Gr~koj, sposobnoj da nastavi
da sprovodi svoju spoqnu politiku i
koristan politi~ki uticaj na Mediteranu
i na Balkanu, oni moraju ve} sada da pri-
preme tle koje }e onemogu}iti da se u
Gr~koj dogode takve anomalije.“
Fleischer, tom 1, str. 181
? Kako Cuderos poku{ava da uveri
saveznike da je povratak kraqa u
wihovom najboqem interesu? [ta ti
misli{ o wegovim argumentima?
Poruka britanskog Ministarstva spoq-
nih poslova britanskom ministru u
Kairu 14.8.1944.
„Ono {to bi boqe poslu`ilo na{im inte-
resima bila bi predaja Nemaca u trenutku
kada na{e snage budu spremne da u|u u
Gr~ku, pod uslovom da oni predaju i sve-
ukupno nema~ko oru`je i zalihe, tako da to
ne padne u ruke EAM-a, i da nema nikakvog
jaza iz kojeg bi EAM mogao da izvu~e korist.
Za to bi bilo vi{e izgleda ako bi materi-
jal mogao da se preda u lukama koje su nama
lako dostupne. Naravno, feldmar{al za
Bliski istok razmatra razne puteve i
na~ine i uze}e u obzir gorwa razmatrawa.“
Iatridis, str. 227
DRUGI SVETSKI RAT
Nema~ka je zapo~ela invaziju na Gr~-
ku u aprilu 1941. i gr~ke, kao i bri-
tanske trupe brzo su savladane. Tri dana
pre pada Atine 23. aprila, general Colako-
glu (Tsolakoglou) bez saglasnosti vlade sklo-
pio je sa Nemcima sporazum o primirju. Kraq
i wegova vlada povukli su se na Bliski
istok. U Gr~koj je ustanovqena kolaboracio-
nisti~ka vlada. U martu 1944. EAM je formi-
rao Politi~ki komitet nacionalnog oslobo-
|ewa, koji je trebalo da upravqa Gr~kom i
koji je predstavqao direktnu pretwu vladi
u egzilu. Novi premijer vlade u egzilu Jor-
gos Papandreu je, pod britanskom egidom, za-
po~eo formirawe vlade nacionalnog jedin-
stva. Na kraju je dao EAM-u pet sporednih
ministarstava u novoj vladi. Papandreuova
vlada vratila se u oslobo|enu Atinu u okto-
bru 1944, pra}ena nevelikim britanskim
snagama. Papandreu nije dao prvenstvo zah-
tevima za ka`wavawe kolaboracionista.
Ali, glavni problem le`ao je u demobilisa-
wu gerilskih vojski i wihovom zamewivawu
nacionalnom vojskom. EAM-ov kandidat se
povukao iz kabineta i nekoliko dana kasni-
je, 3. decembra 1944, EAM je organizovao ma-
sovne demonstracije. Policija je pucala i
ubila oko petnaestoro qudi. Jedinice
ELAS-a napale su policijske stanice. U Ati-
ni su vo|ene `estoke uli~ne borbe izme|u
ELAS-ovih jedinica, na jednoj, i britanskih i
vladinih snaga, na drugoj strani. Na kraju su
britanske trupe odnele prevagu u borbi.
? Kakvog se jaza pla{ilo britansko
Ministarstvo spoqnih poslova?
Zbog ~ega?
I–34. Brigadni general Majers (Myers),
komandant britanske vojne misije u
Gr~koj, procewuje uticaj otpora nacis-
tima na sveukupni tok rata
„Ubrzo posle okupacije, Gr~ka je za nepri-
jateqa postala podru~je od znatne stra-
te{ke va`nosti. Ne samo da je zemqa ce-
|ena kako bi dala maksimum lokalnih
49
POLITI^KI KONTEKST

proizvoda nego su i wene luke, pogotovu Sl. 11. Fotografija iz rumunskih no-
Pirej, kori{}ene koliko za snabdevawe vina: drugarstvo izme|u rumunske voj-
neprijateqskih ostrvskih vazdu{nih baza ske i Crvene armije – oficiri na frontu
u isto~nom Mediteranu, toliko i da se voj-
ne potrep{tine doture preko mora do se-
verne Afrike.
U jesen 1942, ba{ kad smo probili liniju
kod El Alamejna, sru{en je vijadukt kod
Gorgopotamosa i jedini `elezni~ki put do
Atine prese~en je na {est kriti~nih nede-
qa,23 tokom kojih neprijateq nije bio u mo-
gu}nosti da koristi Pirej za oja~avawe
svojih trupa u severnoj Africi tako malim
rezervama kao {to je ve} bio slu~aj u ju`-
noj Gr~koj. [iroko rasprostrawene sabota-
`e komunikacijâ u junu i julu 1943. privre-
meno su odsekle dve nema~ke divizije od
glavnog fronta na Siciliji. To je znatno „Universul“, Bukure{t, 6. oktobra 1944.
doprinelo sveukupnom planu, uspe{nom
iskrcavawu i zauzimawu ostrva. Procewu-
je se da su izme|u 1941. i 1944. andartes* ? Koje je godine mogla biti snimqena
naneli neprijatequ gubitke od preko dva- ova fotografija? Objasni svoj
deset pet hiqada. Poznato je da je preko odgovor.
sto pedeset lokomotiva o{te}eno ili uni-
{teno. Podignuto je u vazduh preko sto mos-
tova. Preko dve stotine pedeset brodova I–35. Tretman engleskih zarobqenika u
od oko {ezdeset osam hiqada tona poto- Rumuniji (1944)
pqeno je ili o{te}eno sabota`om. Tokom „Antonesku je obavestio ^asa (Chas) da }e
1943. akcije andartesa zaustavile su tri- nas za{tititi od Nemaca iako ja ovamo
naest italijanskih divizija u Gr~koj. Po- dolazim kao neprijateq. Nisu morali da
sle italijanske kapitulacije, Nemci su bi- izmi{qaju za Nemce nikakav izgovor {to
li prinu|eni da tamo dr`e {est divizija. nas uzimaju u za{titu i zahvaquju}i tome
Da je neprijateq oslabio svoju okupacionu }e nam profesor Mihail Antonesku (Mihai
armiju pre nego {to je u planinama izbio Antonescu) pomo}i da napi{emo svoje
gra|anski rat, ozbiqno bi rizikovao da izjave. Ni u kom slu~aju ne smemo da pri-
Grci podignu svenarodni ustanak.“ znamo da smo poslati radi sabota`e naf-
Myers, str. 280–281
te, jer bi takav ~in protiv strate{ke si-
rovine pru`io Nemcima validan argument
da nas preuzmu... Eto, tako je najbli`i
? Za{to je Gr~ka bila od strate{kog Hitlerov saveznik – kvisling – uhvatio
zna~aja za Nemce? U ~emu je zna~aj
uni{tewa vijadukta kod Gorgopotamosa? tri britanska padobranca, zatim im ponu-
dio svoju za{titu i poslao vlastitog mi-

23
Ru{ewe `elezni~kog vijadukta kod Gorgopotamosa u novembru 1942, preko kojeg je prelazila `elezni~ka
pruga Solun–Atina, bilo je jedna od najspektakularnijih akcija pru`awa otpora u okupiranoj Evropi. Izveli
su ga gerilci, ~lanovi ELAS-a i EDES-a i saboteri koje je padobranima spustila u Gr~ku Britanska egzekuti-
va za specijalne operacije.
* Partizani.

50

nistra spoqnih poslova da ih pou~i kako
da se pona{aju kad ih Nemci budu ispiti-
vali. Koliko bi qudi kod ku}e – naviklih
da o ratu prosu|uju u najop{tijim i mawe
dvosmislenim crtama – moglo i da pomis-
li da je tako ne{to mogu}no?“
Porter, str. 161
Ovaj izve{taj napisao je Ajvor Porter
(Ivor Porter), engleski obave{tajac
poslat u Rumuniju sa zadatkom da uspostavi
vezu sa Juliju Maniuom,24 vo|om demokrat-
ske opozicije. Tretman kojem su bili pod-
vrgnuti zarobqenici pokazuje stav Antone-
skuove vlade, koja je uprkos zvani~nim izja-
vama vernosti Nema~koj, nastojala da zado-
bije simpatije silâ unutar savezni~kih
snaga.
? ^ime se, po tvom mi{qewu, obja{-
wava neuobi~ajen tretman ratnih
zarobqenika?
I–37. Naredba italijanskog kraqa Vito-
rija Emanuelea III od 3. maja 1941. o anek-
siji Qubqanske provincije Italiji
KRAQEVA NAREDBA OD 3. MAJA 1941 – XIX,
BR. 291
Osnivawe Qubqanske provincije
VIKTOR EMANUEL III
(...) ^lan 2. Naredbom Kraqa izdatom na
predlog Du~ea i ministra spoqnih poslo-
va, Qubqanska provincija }e – zbog kom-
paktnog slovena~kog stanovni{tva – u`i-
vati autonomni status, ~ime }e se uzeti u
obzir etni~ke karakteristike stanovni{-
tva, geografski polo`aj zemqe i wene
posebne lokalne potrebe.
24
Juliju Maniju (Iuliu Maniu, 1873–1953), rumunski politi~ar. Istaknuti lider rumunskog nacionalnog pokre-
ta u Transilvaniji za vreme Austrougarske monarhije. U me|uratnom periodu Maniju je bio jedna od glavnih po-
liti~kih figura i postojano je promovisao demokratske ideje. Bio je lider demokratske politi~ke opozicije
za vreme Antoneskuove vlade. Komunisti su ga osudili i zatvorili (1947). Maniju je umro u zatvoru u Sigetu.
DRUGI SVETSKI RAT
I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J.
B. Tita i V. ^er~ila u Napuqu 12. avgus-
ta 1944.
„(...) MAR[AL TITO je rekao da {to se ti~e
Srba on nije u sva|i s wima ve} samo s Miha-
ilovi}evom grupom koja je okrenula pu{ke
protiv partizana u najkriti~nijem trenutku.
MINISTAR PREDSJEDNIK je rekao da je
pravo rje{ewe za Jugoslaviju demokratski
sistem koji bi se oslawao na seqake, dok
bi uvjeti na seqa~kim imawima postepeno
postajali sve boqi.
MAR[AL TITO je rekao da, kao {to je ne-
koliko puta javno izjavio, ne `eli uvesti
komunisti~ki sistem u Jugoslaviji, ako ne
zbog drugoga onda zbog toga jer se o~ekuje
da }e ve}ina evropskih zemaqa nakon ra-
ta `ivjeti u demokratskom sistemu od ~ega
se Jugoslavija ne bi smjela razlikovati.“
Tito–Churchill: Strogo tajno, str. 277
? Da li je Tito bio iskren prema
^er~ilu?
^lan 3. Administrativna vlast bi}e u ru-
kama Visokog komesara imenovanog Kraqe-
vom naredbom, na predlog Du~ea, premi-
jera, kao i ministra unutra{wih poslova.
^lan 4. Visokom komesaru pomaga}e ve}e
sastavqeno od ~etrnaest ~lanova izabra-
nih iz produktivnih grupa slovena~kog
stanovni{tva.
^lan 5. Za stanovnike Qubqanske provin-
cije ne}e biti obavezne vojne slu`be.
^lan 6. Nastava u osnovnim {kolama odr-
`ava}e se na slovena~kom jeziku. Na se-
kundarnom i tercijarnom nivou {kolo-
vawa postoja}e izborna nastava italijan-
skog jezika. Sve zvani~ne odluke izdava}e
se na oba jezika. (...)
Ferenc, str. 33
51
POLITI^KI KONTEKST
Italijanske trupe okupirale su zapad-
ne i ju`ne delove Slovenije. Posle
kratkotrajne vojne administracije, itali-
janski okupatori transformisali su svoje
okupirane teritorije u takozvanu Qubqansku
provinciju (Provinzia di Ljubliana). Wome je
upravqao visoki komesar. Nekoliko dana
posle okupacije, vlast je preuzelo slovena~-
ko telo pod imenom Nacionalni savet, ali je
ono trajalo samo nekoliko meseci i nije
imalo nikakvu stvarnu mo}. Pravno, Qubqan-
ska provincija bila je jedna od italijanskih
provincija. Dobila je autonomni status, koji
se manifestovao u razli~itoj tituli wenog
upraviteqa (’visoki komesar’ umesto ’pre-
fekt’, kako je titula glasila u Italiji), u
dvojezi~nosti, u formalnoj koadministraci-
ji, tj. u~e{}u savetodavnog ve}a za Qubqan-
sku provinciju, ~iji su ~lanovi bili Slo-
venci, i najzad u ~iwenici da slovena~ki gra-
|ani nisu morali da slu`e vojsku. Posle ita-
lijanske kapitulacije, nekada{wu italijan-
sku okupacionu teritoriju preuzeli su Nemci
? Komentari{i ~lan 4.
? Op{ta pitawa za potpoglavqe Iv.
Koji su ~inioci uticali na odluku o stvarawu odre|enih koalicija? Za{to su poli-
ti~ki akteri mewali koalicije? Da li su aktivnosti odre|enih aktera bile u skladu s
wihovim proklamacijama s po~etka rata?
Ig. Verske organizacije
I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine
(Gr~ka) svim hri{}anima pod wegovom
nadle`no{}u (10.9.1943)25
Hri{}anima na{e zemqe
Devetog ovog meseca vojnu upravu nad
Epirom preuzele su nema~ke okupacione
vlasti. Nosioci te vlasti objavili su da
nema~ka vojska preduzima mere da za{titi
miroqubivo stanovni{tvo koje po{tuje
25
Vidi i izvore III-6 i III-7.
52
I–38. Anegdota Ivana Venedikova, pozna-
tog bugarskog arheologa, o wegovim
odnosima sa Nemcima u Makedoniji
„U tom trenutku Stamen Mihajlov doveo je
nema~kog vojnika, arheologa. Bio je tipi-
~an Nemac, plav, visok, u uniformi; nala-
zio se sa svojom jedinicom u Skopqu. Imao
je oko 35 godina i specijalnost mu je bila
preistorijsko doba...
Posledwi put kad sam ga video,
Lange mi je ispri~ao vic o nama, Bugarima:
’Pri~a se da vas ima dvanaest mili-
ona’, rekao je.
’Ne, samo {est.’
’Ne, dvanaest, {est miliona je s
nama, a drugih {est – sa Sovjetskim
Savezom’, rekao mi je.
To me je rastu`ilo, ali ni{ta nisam
rekao. Je li mogu}e da je on u pravu?
Venedikov, str. 238–239
? [ta je skriveni nema~ki prigovor?
Na osnovu ~ega je dat?
zakon, ali da pripadnike gerile smatra
neprijateqima ne samo nema~ke vojske ne-
go i miroqubivih gra|ana, koji }e snositi
posledice strogog ka`wavawa, jer }e biti
neophodno da se preduzmu o{tre mere, pre-
ma krivima i prema nevinima bez razlike.
Koristimo ovu priliku da se jo{ jednom
obratimo na{em hri{}anskom narodu i da
ga podsetimo koliko su kriti~na ova vre-
mena i da uputimo o~insku opomenu i save-

tujemo ga da se uzdr`i od svakog nezakoni-
tog ~ina i da ubedimo naivnije me|u wima
da se uzdr`e od kooperacije sa gerilom i
pomagawa gerili, kako bi se predupredila
pogibeq nevinih qudi.
U potpunosti shvatamo nemir u du{ama
svih, ali u ime na{e pastirske du`nosti,
u ime ne`ne qubavi za na{e stado, u ime
~itavog `ivota provedenog u za{titi sta-
da koje nam je povereno i u slu`bi wemu,
pozivamo sve da stave na stranu li~ni
interes u korist op{teg dobra, u korist
velikog broja nevinih qudi koji su izlo-
`eni nebrojenim opasnostima, i pozivamo
na razboritost, na potpuno razumevawe
te`ine okolnosti i na strpqewe.
O~ekujemo i nadamo se da }e ovaj na{ kraj-
wi poziv nai}i na du`nu pa`wu i da }e
biti uva`en.
S usrdnim molitvama Bogu
Jawina, 10. septembar 1943.
Spiridon, arhiepiskop Jawine
Fleischer, tom 2, str. 222
? [ta je jawinski mitropolit saveto-
vao hri{}anima koji su bili pod we-
govom nadle`no{}u? [ta su bili moti-
vi za davawe takvog saveta? Da li se iz
te poslanice mo`e videti je li jawin-
ski mitropolit odobravao akcije ne-
ma~kih vlasti ili ne?
I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i
drugih uglednih Grka Ginteru fon Alten-
burgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj
Arhiepiskop Damaskin i drugi ugledni
Grci
Ginteru fon Altenburgu,
opunomo}eniku Rajha u Gr~koj
Atina, 24. mart 1943.
Va{a ekselencijo,
Mi, dolepotpisani, ne tra`imo ovim pis-
mom da se na bilo koji na~in ume{amo u pi-
tawa generalne taktike nema~kih vlasti
u ovoj zemqi ili bilo gde drugde, nego sa-
mo `elimo da Vam iznesemo izvesna raz-
DRUGI SVETSKI RAT
mi{qawa u vezi sa pitawima koja su pos-
ledwih dana uznemiravala i uzbuwivala
~itavo dru{tvo, u uverewu da }ete ih
ispitati u duhu istinske dobre voqe i jo{
dubqeg razumevawa.
Pitawe o kojem je re~ odnosi se na prote-
rivawe jevrejske zajednice gr~ke nacio-
nalnosti iz Soluna, zajednice koja je veo-
ma dugo u celosti bila zakonom integrisa-
na u institucije ove zemqe i ne samo {to
nikada nije davala razloga za pritu`be od
strane ijednog Grka, nego je, naprotiv, uvek
davala primer ozbiqne i kooperativne
solidarnosti sa wima, a u trenucima krize
dokazala da je kadra da sebe porekne i
`rtvuje za dobrobit svoje zemqe. (...)
Treba napomenuti i to da se mentalitet
Jevreja u Gr~koj razlikuje od mentaliteta
Jevreja u Nema~koj i da oni ~ak ne znaju ni
jezik svojih jednovernika u Poqskoj, kuda
ih {aqu da `ive.
Uzimaju}i sve to u obzir i imaju}i u vidu
da su na{i odnosi sa jevrejskom zajedni-
com tokom ~itave gr~ke istorije uvek bili
harmoni~ni i prijateqski – od dubinâ
antike preko vremena Aleksandra Veli-
kog i wegovih naslednika, tokom svih epo-
ha tolerantnog gr~kog hri{}anstva, sve do
na{eg dana{weg `ivota kao nacije – veru-
jemo da Va{a ekselencija, imaju}i veliku
mo} da reguli{e prilike u na{oj zemqi
tokom sada{weg rata, ne}e oklevati da
prihvati na{ zahtev i da odlu~i da se
proterivawe jevrejske zajednice iz Gr~ke
obustavi, bar privremeno, dok se pitawe
Jevreja u Gr~koj ne prou~i u svetlosti po-
sebnog i temeqnog istra`ivawa.
(...)
Va{a ekselencijo,
U ime istih onih uzvi{enih ideja koje su
gr~ki duh i visoka kultura Va{e zemqe
podigli toliko visoko da su oni postali
lozinka univerzalnog presti`a i trajnog
autoriteta, molimo Vas da obustava pro-
terivawa na{ih jevrejskih sugra|ana, koju
tra`imo, bude sprovedena {to pre, i
uveravamo Vas da }e ~itav gr~ki narod na
53
POLITI^KI KONTEKST
du`an na~in visoko ceniti veli~anstveni
istorijski gest koji }ete na~initi.
Dokumenti o istoriji gr~kih Jevreja, str. 264–265
Pravoslavna crkva, koja je tokom ~i-
tave okupacije ostala aktivna u Ati-
ni, igrala je va`nu ulogu u verskim i poli-
ti~kim doga|ajima tokom tog perioda i nas-
tojala da pomogne Jevrejima da pobegnu ili
da se sakriju, te tako – i da pre`ive. Kad su
po~ele prve deportacije Jevreja, arhiepi-
skop Damaskin organizovao je sastanak vo-
de}ih akademskih gra|ana, sudija i pravni-
ka, kao i predsednika i sekretara sindika-
ta i profesionalnih udru`ewa. Napisane
su peticije kvislin{koj vladi i opunomo}e-
niku Rajha, a potpisali su ih Damaskin i 21
javna li~nost, izra`avaju}i u`asavawe gr~-
kog naroda zbog deportacija i zahtevaju}i
da se s wima smesta prestane.
? Kako su autori ovog pisma pisali o
jevrejskoj zajednici u Gr~koj? [ta su
tra`ili od ambasadora da uradi? Da li
su ugledne javne li~nosti dovele sebe u
opasnost potpisuju}i ovo pismo (imaj u
vidu nema~ku antisemitsku politiku
kao i brutalnost samog re`ima)? Za{to
su, po va{em mi{qewu autori pisma na-
glasili da se „... mentalitet Jevreja u
Gr~koj razlikuje od mentaliteta Jevre-
ja u Nema~koj...“?
I–41. Katoli~ka crkva Albanije o itali-
janskoj invaziji na Albaniju
„Od istorijskog dana 7. aprila 1939.
Albanija je imala sre}nu sudbinu. Zahvaqu-
ju}i velikom Du~eu, wegovoj ekselenciji Be-
nitu Musoliniju, spasiocu Albanije, i u
skladu sa voqom koju je izrazio albanski
narod preko Ustavotvorne skup{tine 12.
aprila 1939, Albanci i wihov bratski ita-
lijanski narod ujediweni su u svojoj sudbi-
ni, koja je prirodno predodre|ena od drev-
nih dana. Pod blistavom krunom Savoje i
26
El Hidaja je bila kqu~na islamska organizacija u Bosni i Hercegovini.
54
pod wegovim veli~anstvom Viktorom Emanu-
elom III, velikim kraqem i trostrukim po-
bednikom, postali su jedno kao deo Rimske
imperije. Od tog sre}nog vremena Albanci
su slobodni da bez straha izra`avaju svoja
ose}awa i te`we u svim stvarima, {to nisu
smeli od vremena wihovog legendarnog vo|e
\or|a Kastriota Skenderbega.“
„Hully i Dritës“, (Zvezda svetlosti), decembar 1940, str. 601
Ovo je izvod iz ~lanka objavqenog u
~asopisu Zvezda svetlosti („Hully i
Dritës“), koji je bio zvani~ni organ katoli~-
ke crkve i jedan od najuglednijih ~asopisa u
Albaniji.
I–42. i I–43.
Sarajevski muslimani o situaciji u
Bosni i Hercegovini (koja je u to vreme
bila deo Nezavisne Dr`ave Hrvatske)
„U tom krugu pojavila se 12.10.1941. Rezo-
lucija koju je potpisalo oko sto sarajevskih
Muslimana sa~iwena na prijedlog glavnog
odbora ’El Hidaje’,26 dru{tva muslimanskog
sve{tenstva. Rezolucija konstatuje te{ko
stawe Muslimana u Bosni i Hercegovini,
osu|uje nasiqa prema Srbima i Jevrejima,
odbacuje odgovornost Muslimana za po~i-
wena zlodjela i istovremeno osu|uje one
Muslimane – ’neodgovorne elemente’, koji
su u~estvovali u nasiqima. Potpisnici
Rezolucije formulisali su na kraju zahtje-
ve, me|u kojima su najva`niji: uspostavqa-
we ’sigurnosti `ivota, ~asti, imovine i
vjere za sve gra|ane u dr`avi bez ma kakvih
razlika’, kao i da ubudu}e sprije~e ’ma kak-
ve akcije koje }e po svojoj naravi izazivati
pobune i krvoproli}a u narodu’.“
Rexi}, str. 16
Neki predstavnici bosanskih musli-
mana bili su zgro`eni zlo~inima
koje su vlasti NDH po~inile nad srpskim i
jevrejskim stanovni{tvom u Bosni i Herce-
govini tokom 1941. U oktobru 1941. izdali
su rezoluciju u kojoj su izneli svoje stavove.

Islamsko sve{tenstvo i formirawe
muslimanskih SS-divizija 1943.
„U tom pogledu naro~ito su bili aktivni
imami Mustafa Malko~ i Halim Malko~,
koji su pred xamijama dr`ali propagandne
govore i pozivali vojne obveznike Musli-
mane da se jave u 13. SS-diviziju. Vrbova-
no qudstvo preba~eno je najprije i We-
ma~ku, a zatim upu}eno u ju`nu Francusku,
gdje je bilo podvrgnuto posebnoj discipli-
ni, vojnoj obuci i politi~kom vaspitawu.
Glavni ciq vaspitne nastave bio je da se
kod pripadnika ove divizije razvije fa-
talisti~ka predanost islamu i ratnim ci-
qevima Tre}eg rajha, me|u kojima je oslo-
bo|ewe svih Muslimana, naro~ito musli-
manskog Bliskog istoka, od posebnog zna-
~aja. Nosioci vaspitawa vojnog sastava 13.
SS-divizije bile su mlade muftije, koje su
prethodno sticale panislamsko obrazo-
vawe u specijalnoj {koli koju je osnovao
veliki jerusalimski muftija El Huseini u
Berlinu.“
Rexi}, str. 16
? Uporedi ova dva izvora. Po ~emu se
razlikuju akcije razli~itih ~lano-
va muslimanskog sve{tenstva? Mo`e{
li da na|e{ sli~ne primere u svojoj
zemqi?
I–44. i I–45.
Govor rumunskog patrijarha Nikodima,
odr`an na Pravnom fakultetu u
Bukure{tu 1942. godine
„Preostala je jo{ jedna jedina stvar koju
treba da imamo na umu. Na{i neprijateqi
su i neprijateqi krsta, neprijateqski
raspolo`eni prema civilizaciji zasnova-
noj na neopisivoj muci i `rtvovawu, na
svetom jevan|equ i na nauci u wegovoj
slu`bi. Boq{evici hule na boga i bore se
27
Tvrdwa se odnosi na okupaciju Besarabije i Bukovine od strane Sovjetskog Saveza u leto 1940.
DRUGI SVETSKI RAT
da uni{te krst i sve {to je podignuto we-
govom snagom, prevr}u zemqu na{ih prao-
taca i prekopavaju grobove27. (...)
Sa dubokim korenima u pro{losti punoj
krvi, branimo ovo nasle|e, koje pripada i
~itavom civilizovanom svetu. Borimo se
za sveti krst i za sveto jevan|eqe i moli-
mo se bogu i na{em gospodu Isusu Hristu.“
„Universul“, 79/2. mart 1942, str. 4
^lanak iz novina: Sestrinske crkve.
Velike perspektive pravoslavqa, od
Mihaila Burlakua (Mihai Burlacu)
„^im je stao rat na Istoku, pao je crni veo
koji je razdvajao dve susedne bratske
pravoslavne crkve – onaj veo {to je stajao
izme|u na{e starije sestre, Patrijar{ije
Ruske pravoslavne crkve, i wene mla|e
sestre, Patrijar{ije na{e Rumunske pra-
voslavne crkve. (...)
I u re~ima upu}enim okrugu, wegova sve-
tost Nikodim, patrijarh Rumunske pravo-
slavne crkve izrazio je po{tovawe Ruskoj
pravoslavnoj patrijar{iji, na{oj starijoj
sestri: ’Nedavno se wegova svetost Alek-
sej, arhiepiskop lewingradski i novgo-
rodski... obratio pravoslavnim vernici-
ma na{e voqene zemqe bratskim re~ima
podsticaja i okrepquju}eg hrabrewa za
nade na{eg voqenog naroda i za dobrobit
na{e svete crkve. Te misli na{e starije
sestre u Isusu Hristu izazivaju u nama ve-
liku radost. Na{a je `iva `eqa da je vi-
dimo obnovqenu i oja~anu, zajedno sa na-
{om starijom sestrom u bogu, svetom pra-
voslavnom crkvom Saveza Sovjetskih So-
cijalisti~kih Republika; u duhu hri{}an-
ske i bratske qubavi, najbli`u vezu.’ (...)
Ali, velike i nove perspektive otvaraju se
pravoslavqu u budu}nosti. Teolozi i sve{-
tenstvo svih pravoslavnih crkava na Bal-
kanu ozbiqno su se pripremali ~ekaju}i
novi vaseqenski sabor. Ali vaseqenskog
sabora ne mo`e biti bez u~e{}a starije se-
stre, ruske pravoslavne patrijar{ije. Na-
55
POLITI^KI KONTEKST
{i teolozi preduzeli su ozbiqna izu~ava-
wa i istra`ivawa u vezi sa anglikanskom
crkvom, porede}i je sa drugim pravoslav-
nim sestrinskim crkvama. Ali, nisu mogli
da do|u do kona~nog zakqu~ka bez ekumen-
skog razumevawa svih pravoslavnih crka-
va. Zato je i sa na{eg verskog stanovi{ta
obja{wivo {to je anglikanska crkva toplom
molitvom i pobo`nim po{tovawem pozdra-
vila trenutak ponovnog bratskog ujediwewa
dva hri{}anska pravoslavna naroda.“
„Universul“, 29/28.10.1944
? Po ~emu se razlikuju ova dva teks-
ta? [ta mo`e{ da zakqu~i{ iz ove
dve izjave patrijarha Nikodima o spoq-
nim pritiscima? Da li se, po tvom mi{-
qewu, stav prema boq{evicima prome-
nio? Ako jeste, {ta je mogao biti razlog
za tu promenu?28 Objasni svoj odgovor.
I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od
strane Gestapoa u manastiru Ostrog, 23.
aprila 1941.
„Posle kapitulacije jugoslovenske vojske 16.
aprila, ja sam jo{ ostao u Ostrogu. Imao sam
nameru da se vratim {to pre u Patrijar{iju u
Beograd. No to nije bilo lako izvodqivo.
Putevi su bili razoreni, a benzina nije bilo,
niti je bilo mogu}nosti da se ma sa koje stra-
ne nabavi. Okupator je takore}i sve puteve,
ionako slabe, upropastio sa svojim blindi-
ranim kolima i tenkovima. ^ekao sam koliko
toliko pogodan momenat za moj povratak.
Ne{to pre 6 ~asova izjutra, 23. aprila, zaku-
cao je Milutin29 na moja vrata. To me je jako
iznenadilo. Odmah sam pomislio da se
ne{to desilo. Tako je i bilo. Samo {to je Mi-
lutin u{ao u moju sobu, saop{tio mi je: ’Va{a
Svetosti, Nemci su do{li i tra`e vas’. Bio
28
Jedan od razloga mogao je da bude promena stava boq{evi~kog re`ima prema ruskoj crkvi u periodu
izme|u dva teksta. Posle progona tridesetih i ranih ~etrdesetih godina, ruska crkva je 1943. ponovo legali-
zovana. Ta promena Staqinove politike mogla je i rumunskoj crkvi dati nadu da je mogu}no `iveti sa
boq{evicima. Vi{e o tome vidi u: Pospiclovsky, The Russian Church under the Soviet Regime, tom I.
29
Stalni patrijarhov pratilac.
56
je uznemiren i vrlo uzbu|en. Vide}i to wego-
vo neraspolo`ewe, ja mu rekoh: „Budite, mo-
lim vas, prisebni i nemojte da klonete
duhom. Vama se ne}e ni{ta dogoditi, jer vi
nemate nikakve krivice. Nemci mene tra`e’.
Tek {to sam zavr{io re~enicu, upado{e bez
kucawa ~etiri Nemca u vojni~kim uniforma-
ma, sa crnim ko{uqama, ispisanim inicija-
lima na rukavima i reverima od bluze SD,
{to zna~i: Politi~ka policija GESTAPO...
(...) Potpukovnik je izjavio slede}e: ’Vi ste
optu`eni, kao glavni ratni zlo~inac, za ula-
zak Jugoslavije u rat protivu sila Osovine. Na
osnovu toga imam nare|ewe Vrhovnog koman-
danta vojne i civilne sile firera Adolfa
Hitlera, da vas saslu{am za va{e zlo~ina~ke
postupke i da ih posle toga sprovedem vi{em
vojnom sudu radi izricawa pravedne kazne,
koju predvi|a vojni zakon. Va{a se krivica
sastoji u ovome: vi ste bili {ef gr~ko-srpske
Crkve u Jugoslaviji. Va{e je zvawe Patrijarh
srpski. Umesto da gledate va{u Crkvu i va{e
pot~iweno sve{tenstvo i svoje verne kao
glava Crkve, vi ste odstupili od svega i u{li
u ~istu politiku, da sa toga terena dejstvujete
u va{em narodu i da ga razdra`ite sa va{im
stavom da bude kompaktan u svome revoltu
protivu sila Osovine. Naro~ito otkako je pot-
pisan bio Pakt 25. marta, kojim je Jugoslavija
svojom slobodnom voqom i bez presije od
strane sila Osovine, pristupila Trojnom
paktu. (...) Sve {to ste radili na{lo je
plodnoga zemqi{ta kod va{ih vernika, da se
podaju revoltu i pripreme vojni pu~. (...) Vi ste
li~no gurnuli Jugoslaviju u rat i oborili
zakonito Kraqevsko namesni{tvo i wegovu
Vladu. (...) ^im je izbio rat 1939. godine, vi ste
u~estali svoje posete srpskom narodu i u svo-
jim govorima podizali ste u masama ratoborno
raspolo`ewe koje se sastojalo u tome: da
treba dati svaki otpor silama Osovine, kao
neprijateqima jugoslovenske dr`ave.“
Memoari patrijarha srpskog Gavrila, str. 291, 299, 300
 DRUGI SVETSKI RAT

zlo~ine. Ali ipak nalazim da je moja

Patrijarh Srpske pravoslavne crk-
ve Gavrilo (Do`i}, patrijarh od
1938. do 1950) interniran je na po~etku rata
u manastir Ostrog u Crnoj Gori, kao protiv-
nik politike sila Osovine i pristupawa
Jugoslavije silama Osovine. Posle dugotraj-
nih mu~ewa, preba~en je u Sarajevo, a zatim
u zatvor Gestapoa u Beogradu. Nema~ke oku-
pacione vlasti su ga zatim internirale u
manastir Rakovica u blizini Beograda, a
kasnije u manastir Vojlovica. Tamo je, pod
nadzorom i u potpunoj izolaciji, ostao do
septembra 1944, kada je, zajedno sa vladi-
kom Nikolajem Velimirovi}em, preba~en u
koncentracioni logor Dahau, u kojem je pro-
veo nekoliko meseci. Iako je bio protivnik
novog komunisti~kog re`ima, vratio se u
zemqu 1946. godine i poku{ao da pomogne u
obnovi ratom uni{tene zemqe i ponovnom
ustanovqewu gotovo potpuno uni{tene
crkvene organizacije u nekim podru~jima
(posebno na teritorijama koje su bile u sas-
tavu Nezavisne Dr`ave Hrvatske).
? Kako je patrijarh reagovao kad mu je
re~eno da ga tra`e Nemci? Za {ta je
bio optu`en? Uporedi veru patrijarha
Gavrila sa verom nadbiskupa Stepinca
(slede}a dva izvora).
I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14.
maja 1941.
„Poglavni~e!
Upravo sam dobio vest da su u Glini usta-
{e streqale 260 Srba bez ikakve istrage
ili suda. Znam da su Srbi u ovih dvadeset
godina svoje vladavine po~inili ozbiqne
biskupska du`nost da dignem glas i ka`em
da katoli~ki moral to ne dozvoqava; zato
vas molim da preduzmete najhitnije mere
na ~itavoj teritoriji NDH da nijedan
Srbin ne bude ubijen dok wegova krivica
ne bude dokazana tako da bude o~igledno
da on zaslu`uje smrt. Ina~e ne mo`emo
ra~unati na blagoslov neba, bez kojeg smo
prokleti. Nadam se da ne}ete zameriti
zbog mojih otvorenih re~i.“*
Kri{to, str. 134–135
Jedan deo visokog katoli~kog sve{-
tenstva u Hrvatskoj, u kojem je zagre-
ba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac imao
istaknut polo`aj, podr`ao je u po~etku osni-
vawe Nezavisne Dr`ave Hrvatske. No, krat-
ko vreme posle wenog ustanovqewa, nad-
biskup Stepinac pisao je u nekoliko navrata
pisma usta{kim zvani~nicima, u kojima je
zvani~no protestovao protiv zlo~ina usta{-
kog re`ima, a kasnije ih je otvoreno osu|i-
vao u svojim propovedima. Sli~ne promene
raspolo`ewa pa ~ak i stava prema usta{kom
re`imu bile su karakteristi~ne ne samo za
Stepinca i ve}inu katoli~kog sve{tenstva
nego i za najve}i deo stanovni{tva Hrvatske
u to vreme. Me|utim, iako je osudio neke
aspekte usta{kog re`ima, Stepinac, kao ra-
dikalni antikomunista, nije se distancirao
od NDH, jer je partizane (preciznije re~eno:
komuniste) smatrao najve}im neprijateqi-
ma. Posle rata, komunisti~ke vlasti su ga
kao kolaboracionistu osudile na {esnaest
godina zatvora i prinudni rad. Tokom
zatvoreni{tva, Sveta stolica po~astvova-
la ga je titulom kardinala, na {ta je Jugo-
slavija reagovala prekidom diplomatskih
odnosa. Stepinac je umro 1960. u progonstvu.
Papa Jovan Pavle II beatifikovao ga je 1998.30

*
Prevedeno s engleskog prevoda.
30
U komunisti~koj Jugoslaviji, istoriografsko predstavqawe Stepinca, zasnovano na presudama suda koji je sudio
za kolaboraciju, bilo je iskqu~ivo negativno i nikakva otvorena javna debata u vezi s tim stvarima nije bila dozvo-
qena. S padom komunizma, dominantno istoriografsko predstavqawe Stepinca u Hrvatskoj promenilo se do te mere
da ga sada generalno prikazuju u pozitivnoj svetlosti, kao pravednika i mu~enika i kao `rtvu istorijskih okolnosti
(taj na~in predstavqawa preovladava u istorijskim uxbenicima). Izme|u ove dve krajnosti, postoji niz istori~ara koji
uzimaju u obzir wegove zasluge (spasavawe Jevreja, protesti slati vlastima), ali i wegove gre{ke (~iwenica da se
nikada nije potpuno distancirao od NDH). U svojoj kwizi Hrvatska povijest ugledni hrvatski istori~ar Ivo Gold{tajn
konstatuje izme|u ostalog da Stepin~eva gre{ka „... u tim slo`enim ratnim doga|ajima mo`e biti samo moralna i poli-
ti~ka, i da nije smeo da bude su|en za zlo~in“ (Ivo Gold{tajn, Hrvatska povijest, Zagreb 2003, str. 309). Srpska isto-
riografija nije promenila svoj odnos prema Stepincu, smatraju}i ga odgovornim za saradwu sa usta{kim re`imom.

57
POLITI^KI KONTEKST
? Protiv ~ega je protestovao Stepi-
nac? Na koji se na~in obratio Pave-
li}u? Analiziraj jezik kojim se on slu`i.
Stepin~ev poziv katoli~kom sve{ten-
stvu da podr`i NDH, 28. april 1941.
„^asovi su ovo, u kojima ne govori vi{e
jezik, nego krv svojom tajanstvenom poveza-
no{}u sa zemqom u kojoj smo ugledali svje-
tlo bo`je i s narodom iz kojega smo nikli.
Je li potrebno isticati da je i u na{im
grudima `ivqe zakucalo srce?
(...) I tko nam mo`e zamjeriti, ako i mi kao
duhovni pastiri dajemo svoj prinos narod-
nom vesequ i zanosu, kad se puni dubokog
ganu}a i tople zahvalnosti obra}amo
Bo`jem Veli~anstvu?... Govore}i vam dak-
le kao predstavnik Crkve i pastir du{a
molim vas i pozivam, da svim silama na-
stojite i radite oko toga, da na{a Hrvat-
ska bude Bo`ja zemqa, jer }e samo tako
mo}i izvr{iti dvije bitne zada}e, koje
kao dr`ava imade da izvr{i u korist ~la-
nova... Odazovite se stoga spremno ovom
mom pozivu na uzvi{eni rad oko ~uvawa i
uznapre|ewa NDH.
@ivojinovi}, Lu~i}, str. 554–556
? Kakva je bila uloga dela visokog
sve{tenstva u NDH?
I–48. Otac Zlatko Sviri}31 o pokr{tava-
wu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo
„Jednog lijepog srpawskog dana prije pod-
ne na|o{e se pred `upskim uredom jedno
tridesetak postarijih qudi, i sve pravo-
slavci, iz ve} ranije pomenutih sela moje
`upe.
Bili su smrknuti, deprimirani, puni stra-
ha, brige i neizvjesnosti, {to me se jako
neugodno dojmilo.
31
Rimokatoli~ki sve{tenik.
58
’[to je bra}o moja, qudi moji, koje dobro
vas vodi u tolikom broju dovde?’, zapitao
sam glasno, da predusretnem to lo{e i
tmurno raspolo`ewe, a da s druge strane i
samome sebi olak{am.
’Nikakvo dobro, o~e, fra Zlate’, povika{e
svi kao u jedan glas. ’Eto, ho}e na silu da
mijewamo vjeru pod stare dane. Tko je to
vidio i ~uo danas u dvadesetom stoqe-
}u’!?... Govorili su to kroz duboke uzdahe i
suze koje su im se kotrqale niz obraze.
Uvi|am da ih golema nevoqa i stra{an
udes priti{}u. Sjetiv{i se da nitko od
wih nije od jutros ni{ta ni prezalogajio
ni popio, pozvao sam ih da sjednemo u de-
belu hladovinu i rekao momku da donese
ne{to za mezu, rakije i vina. Za to vrijeme
sam intenzivno razmi{qao i donio odlu-
ku – ovim qudima se mora pomo}i. Krivo-
tvorit }u ’krsne listove’. Nekako mi je u
tom momentu laknulo. Zadobio sam opet
svoj mir i samouvjerenost. (...)
Kada smo se malo potkrijepili jelom i pi-
}em, i kada je ona wihova napetost prili~-
no popustila, obratio sam se direktno
Lazaru, da su me i ostali mogli ~uti:
’Odgovori mi, Lazare, jesi li ti ro|en kao
Srbin pravoslavne vjere?
’Jesam o~e fra Zlatko’. (...)
’A da li `ivi{ kao takav?’
’Jeste, bogami, fra Zlatko.’
’E, onda }e{ i umrijeti kao takav, Lazare.
Ne}e{ mijewati vjeru dok sam ja `iv
ovdje, a tako ni ostali!’
Qudi podigo{e glave. Svi pogledi se
uprije{e u mene. No, odmah se pojavi sum-
wa, pa i strah. Obasu{e me pitawima. [ta
sada da rade? Razumqivo, bojali su se.
Objasnio sam im svoju odluku. U `upskom
uredu imao sam na`alost samo nekoliko
formulara ’krsnih listova’. Rekao sam im
da }u ih sutra nabaviti za sve. U{ao sam u
ku}u i odmah za neke po~eo popuwavati.
Prvo za Lazara.“
Cvitkovi}, str. 113–114 (fusnota br. 48)
 DRUGI SVETSKI RAT

“Deo visokog katoli~kog klera podr-

`ao je, na po~etku, stvarawe NDH. ? [ta misli{ o akciji oca Zlatka?
Me}u wima je bio i zagreba~ki nadbiskup
Za{to je on poku{ao da spase te
Alojzije Stepinac. Stepinac, koji je bio qude?
progla{en i za vrhovnog vojnog sve{tenika
oru`anih snaga NDH je, 4. maja 1941, naredio
da se u ~ast progla{ewa NDH, odr`i sve-
~ana slu`ba bo`ija (Te deum) po svim paro-
hijskim crkvama, na koju je trebalo pozvati
mesne vlasti i narod.
Jedan od na~ina na koje su usta{ke vlasti
htele da „re{e“ srpsko pitawe bio je
pokr{tavawe u katoli~anstvo.32 Mada Pa-
veli}eva NDH nije formalno podr`avala
pokr{tavawe, fakti~ki svakako jeste, jer
je pokr{tavawe bilo uobi~ajena praksa u
crkvenim op{tinama. Nadbiskup Stepinac
se u svojim izjavama distancirao od pri-
nudnog pokr{tavawa, pa je ~ak protestovao
protiv te prakse, ali niz istori~ara i
daqe smatra da je upitno je li u~inio sve
{to je mogao da to spre~i. Pokr{tavawe je
vr{eno sa obja{wewem da je to na~in da se
Srbi spasu usta{kog terora. Me|utim, mada
su pripadnici verskih mawina mogli
pokr{tavawem da spasu svoj `ivot, ve}ina
nije rado prihvatala ovu „velikodu{nost“.
Kao {to se vidi u ovom navodu, neki sve{-
tenici u crkvenim op{tinama protivili su
se politici pokr{tavawa u katolicizam.

? Op{ta pitawa za potpoglavqe Ig.

Opi{i stavove verskih vo|a prema okupacionim silama, partizanskoj vojsci i
antikomunisti~koj vojsci. Kakve sli~nosti i razlike u izjavama vo|a verskih organi-
zacija mo`e{ da na|e{? Jesu li sve{tenici smeli, ili su ~ak bili obavezni da zauzi-
maju odre|enu stranu tokom rata?

32
Druga dva na~ina bili su deportacija i eksterminacija.

59
DRUGO POGLAVQE
@ivot u vreme rata

Ovo poglavqe jasno pokazuje univerzalnost qudske patwe za vreme Drugog svetskog rata.
Glad, siroma{tvo i neizvesnost bili su deo svakodnevnog `ivota ve}ine civila u ovom
podru~ju; razlike su ~esto bile samo semanti~ke. Ipak, te{ko je re}i je li `ivot bio te`i
u gradu ili na selu.
U poku{ajima da prika`emo svakodnevni `ivot pripadnika pokreta otpora nastojali
smo, izme|u ostalog, da istaknemo kako se tokom ovog vremena mewao status `ene. Pokret
otpora spremno je prihvatio jednakost `ena i mu{karaca, mada }e vreme pokazati da je
stvarna promena bila daleko mawe sveobuhvatna nego {to je to nagla{avano u svrhu pro-
pagande; posle rata, stvari su se vratile u poznatu patrijarhalnu rutinu i zato je na{
diskurs o jednakosti polova ve}inom deklarativan.
Pred kraj poglavqa predstavili smo neke izvore koji se bave sasvim o~iglednim pro-
menama u kulturi i obrazovawu i koji na neobi~an na~in uslo`wavaju sliku o eliti mo}i
u ono vreme.

IIa. Siroma{tvo, neizvesnost

II–1. i II–2. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumu-

Ograni~avawe potro{we hleba u Rumu-
niji tokom rata (1942)
„U pogledu ograni~avawa potro{we `ita,
dr`avni podsekretarijat za snabdevawe
vojske i civilnog stanovni{tva obave{ta-
va javnost da }e, po~ev od dana koji }e bi-
ti naknadno ogla{en, hleb u glavnom gradu
biti deqen samo na osnovu karata za snab-
devawe, i to samo za pet dana u nedeqi.
Tokom druga dva dana treba jesti kuku-
ruznu ka{u i zbog toga se treba na vreme
snabdeti potrebnim kukuruznim bra{nom
koje se mo`e na}i u svakoj pekari ili u
svakoj radwi u kojoj se deli hleb.
„Universul“, 5.1.1942, str. 1
niji tokom rata (1944)
Uredbom prefekture za srez Bra{ov, br.
26/1944, potro{wa hleba za srez i za grad
Bra{ov ure|uje se na slede}i na~in:
– dani kad se tro{i crni hleb: utorak,
~etvrtak i subota
– dani kad se tro{i beli hleb: nedeqa
– dani kad se tro{i kukuruzno bra{no:
sreda
– dani kad se tro{i krompir: ponedeqak i
petak.
Stanovni{tvo mora da se pridr`ava gore-
izre~enog. Svaki prekr{aj bi}e ka`wen u
skladu sa zakonskim propisima.
Nacionalni arhiv – Odsek za okrug Bra{ov, fond
Gradske ve}nice op{tine Bod, dokument 74/1944, str. 83

60

? U ~emu je razlika izme|u dva perio-
da o kojima govore tekstovi? Kakva
su mogu}na obja{wewa za ove promene,
ako ih ima? Ovaj primer odnosi se na
Rumuniju. Jesu li ti poznati sli~ni pri-
meri iz tvoje zemqe?
Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hle-
ba u Istanbulu
Cumhuriet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)
U Istanbulu je ograni~avawe potro{-
we hleba po~elo 14. januara 1942. U
maju je za osobe iznad sedam godina dnevno
sledovawe iznosilo 150 g po osobi.
? Kako obja{wavate ~iwenicu da je
potro{wa hleba ograni~avana u
Turskoj, iako Turska nije u~estvovala u
Drugom svetskom ratu?
II–3. Gr~ki seqak opisuje italijanske
okupatore
„[Italijani i wihovi vla{ki kolaboranti]
neprestano su i{li gore-dole, kopilad, go-
re-dole, jeli su na{e koko{i, pili na{e
vino, uzimali jaja i u`ivali! I terali su
nas da ih na na{im magarcima vodimo kud
god po`ele. Nas je to dovodilo do besa. I
govorili smo: ’Zar niko ne}e da se pojavi,
pa da napravimo novi Kolokotronisov [bo-
rac za gr~ku revoluciju] vod – revoluciju’?“
Van Bouschoten, str. 80
DRUGI SVETSKI RAT
? Opi{i seqakova ose}awa. Da li bi
se i ti isto ose}ao da si bio na we-
govom mestu?
II–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diploma-
ta, o `ivotu svoje porodice za vreme
rata
„Moja porodica provela je tri zanimqiva
i aktivna meseca bore}i se protiv steni-
ca i nastoje}i da pre`ivi na pe~urkama,
borovnicama, mladoj koprivi i supi od
repe. Sistem kupona bio je nemilosrdan;
ne samo {to je bilo nemogu}no na}i meso,
nego niko nije smeo ni da ubije `ivotiwu.
Mo`ete da zamislite kolika je bila ra-
dost kad je sve{tenikovo tele slomilo
nogu pa je moralo da bude ubijeno. Moji su
uspeli da kupe odrezak i jeli smo pomalo,
da {to du`e traje. Iako je, iz neobja{wi-
vih razloga, u Sofiji, kao i u selima, so
potpuno i{~ezla sa tr`i{ta, uspeli su da
odr`e meso da bude jestivo ~itavih nede-
qu dana: stavili su ga na cementni pod i
pokrili vla`nom tkaninom ~iji su krajevi
potopqeni u lavabo napuwen hladnom vo-
dom. Tako su, u vrelim julskim danima, mo-
gli da postignu neprestano isparavawe.“
Stan~ov, str. 145
? U kakvim uslovima `ivi porodica
jo{ uvek visokog slu`benika bugar-
ske dr`ave? Ako su to bili uslovi u
kojima je `ivela elita, mo`e{ li da
zamisli{ u kakvim su uslovima `iveli
„obi~ni qudi“?
II–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162,
koji je ameri~ki generalni konzul u
Istanbulu Semjuel Honaker (Samuel Ho-
naker) poslao dr`avnom sekretaru SAD
Kordelu Halu (Cordel Hull) o ose}awima
bugarske javnosti, septembra 1942.
Istanbul, 4. novembar 1942.
„Svi su po~eli da ose}aju nedostatak
61
@IVOT U VREME RATA

hrane, ode}e i drvâ i ugqa za ogrev. Sis- Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu
tem kupona snabdevao je malom koli~inom
hrane gotovo svakoga, ali to zapravo nije
bilo dovoqno ni za koga. Qudi su stajali u
dugim redovima pred prodavnicama hrane.
Bugari su jo{ bili jedinstveni u `eqi da
po svaku cenu zadr`e ’nove teritorije’.
Ali, bilo je nekih kriti~kih glasova koji
su govorili da }e prava Bugarska, dakle
ona bez okupiranih teritorija, sada mora-
ti da brine o namirnicama i za stanov-
ni{tvo na novim teritorijama, posebno u
Trakiji i nekim delovima Makedonije. Bu-
garska vlada tako|e je snabdevala bra{-
nom bugarska sela unutar gr~ke granice, u
oblastima severozapadno od Soluna. Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh
Pri~alo se da se preko 300.000 qudi u tim
oblastima izjasnilo da su Bugari samo da
? [ta mo`e{ da zakqu~i{ o `ivotu u
bi dobili bra{no. Naravno, to je bila sa- Zagrebu i Qubqani za vreme rata?
mo propaganda. Niko ne treba da o~ekuje Postoji li sli~na fotografija iz tvoje
da }e Bugarska odustati od okupiranih te- zemqe? Nedostatak svega i sva~ega, po-
ritorija ukoliko ne bude naterana na to.“ sebno prehrambenih namirnica, i ras-
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ
rayh, Sofija 1992, str. 90–91 podela potrep{tina preko kupona i
obveznica bili su svakodnevna pojava
? Za{to su se Grci izja{wavali kao tokom rata.
Bugari? Misli{ li da im je bilo
lako da to ~ine, ako se uzme u obzir
nedavna istorija tog regiona? II–6. Tra`imo sramne trake za crnober-
zijance (izvod iz srpskih novina)33

Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qub- „Mi ovde iznosimo otvoreno i bez obzira
qani za vreme rata sve slu~ajeve nedozvoqene spekulacije i
crnoberzijanske pqa~ke mole}i sve od re-
da da nas i dr`avu pomognu u toj akciji so-
cijalnog spasa. Neka nam svaki svestan
gra|anin dostavi svaki takav slu~aj da ga
objavimo, da udarimo sramni `ig svakom
takvom zlo~incu na ma kakvom polo`aju on
bio. Pozivamo isto tako sve odreda da
nam upute predloge o merama kojima bi se
efikasno mogla voditi borba protivu ove
rak rane na{ega dru{tva.
Danas objavqujemo predlog jednog na{eg
~itaoca u vezi sa objavqivawem lista
ka`wenih {pekulanata, koje donosi dnev-
33
„Srpski narod“: beogradske zvani~ne dnevne novine kolaboracionisti~ke Vlade narodnog spasa gene-
rala Milana Nedi}a.

62

na {tampa. Ovaj na{ ~italac misli da to
nije dovoqno ve} da treba da ostane ka-
kav vidqiv trag ovih zlo~ina. I kad ve}
ne mo`e usijanim gvo`|em da im se utisne
sraman `ig, on predla`e da se uvede da
svi ka`weni {pekulanti moraju nositi
sramnu traku, na kojoj }e pisati: ’narodna
izjelica’ ili ’crnoberzijanac’ ili pak
’{pekulant sa narodnom bedom’.
’SRPSKI NAROD’ sa svoje strane smatra
da je ovaj predlog sasvim umesan i obra}a
se Vladi narodnog spasa da ga prihvati i
sprovede, jer je dala re~ i obavezu da }e
~uvati i spasavati narod od sviju nevoqa
i neda}a, od komunisti~kih bandita po
{umama kao i od razbojnika sa Terazija.“
„Srpski narod“, 3. jun 1942.
? Komentari{i zahtev za uvo|ewe
sramnih traka za crnoberzijance. Da
li se sla`e{ s tim predlogom? Mo`e{
li da na|e{ isti (ili bar sli~an) stav
u svojoj zemqi?
Sl 15. Turska karikatura
„Karikatur“, 24. septembar 1942
Prevod: Debela teta sre}e se sa pro-
fiterom. Wen mu` ka`e: „Nije va`-
no, draga! Wegove sike nisu bogom dane kao
tvoje!“
DRUGI SVETSKI RAT
II–7. Te{ko}e pre`ivqavawa... Kako bi
do{lo do hrane, gradsko stanovni{tvo
moralo je da proda prakti~no sve za
{ta je moglo da na|e kupca
„Stanovnici gradova bili su prinu|eni da
prodaju bukvalno sve {to je moglo da na|e
kupca, kako bi do{li do hrane: „Prodava-
li su iz ku}e sve {to je seqak hteo da uzme
u zamenu za malo hrane. Prvo je odlazilo
zlato i nakit, a zatim i stvari iz ku}e: na-
me{taj, posteqina, garderoba. Svet je po
gradovima ogoleo, obosio i ostao bez i~e-
ga. A seqaci kao seqaci. Uzimaju im razne
vojske, uzima okupator, pa ono {to je spa-
sio od wih i od svojih usta odvojio, nasto-
jao je da {to boqe naplati. Na{i seqaci
su sa gladnim nevoqnicima bili nemi-
losrdni i zbog onog ve~itog antagonizma
izme|u gospode i seqaka. Grad je od wega
uvek samo uzimao, a nikada mu nije ni{ta
davao. Mislio je, do{li su wegovih pet
minuta, te da sve naplati.“
Nikoli}, str. 113
? Kako procewuje{ pona{awe seqaka
prema stanovnicima gradova? Da li
ti je poznat sli~an materijal u kwi`ev-
nosti ili na filmu? Da li autor, prema
tvom mi{qewu, ima predrasude prema
seqacima?
II–8. Neizvesnost civilnog `ivota
tokom rata u Albaniji
„ ’Ovaj ~ovek ka`e da su ju~e do{li Nemci.
Uzeli su }ebad, hranu, pet pili}a i dve ko-
ze. Isterali su qude iz ku}a pod izgovo-
rom da vr{e pretres, pa su u ku}ama pod-
metnuli po`ar. Mnogi seqani pobegli su
da se sakriju’, rekao je, ’jer su se pla{ili
da bi mogli da budu odvedeni u zarobqe-
ni{tvo.’ Gari je preko prevodilaca ispi-
tivao seqane: ’Da li znate, jesu li Nemci
imali ikakav razlog za odmazdu? Jeste li
pre toga videli mnogo Nemaca ili wiho-
63
@IVOT U VREME RATA
vih akcija?’ Jedan uzbu|eni seqak bez pre-
stanka je govorio dok ga Stefa nije blago
potap{ala po ruci i zaustavila bujicu we-
govih re~i. ’Ka`e da ne zna za{to su upali
u wegovo selo, ali ~ak ako su sve i uzeli,
za{to su morali da spale ku}e? Sad nema-
ju gde da `ive, a zima je blizu.’“
Mangerich, str. 136
Ovaj pasus prikazuje `ivot u Albaniji
tokom rata i otkriva nesigurnost i ne-
izvesnost pre`ivqavawa. Re~ je o izve{taju
o~evidaca, ameri~kih medicinskih sestara
koje su se u novembru 1943. slu~ajno avionom
spustile u Albaniju i posle dvomese~nog
putovawa stigle do savezni~kih linija.
? Da li bi rekao da je u tvojoj zemqi
`ivot za vreme rata bio te`i na se-
lu nego u gradu? Objasni svoj stav. [ta
su, po tvom mi{qewu, ’obi~ni qudi’
ose}ali u takvim situacijama – strah,
gnev, ili ne{to tre}e?
II–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst
objavqen u beogradskim novinama
septembra 1942)
„ ’Varo{ki zemqoradnici’, oni koji su od
neplodnih dvori{ta, pustih gradili{ta i
raznih de~ijih igrali{ta na~inili sebi
ba{te, uveliko beru plodove svog truda.
Dok drugi danas ~ekaju na pijacama, novi
ba{tovani ponosno se {epure po sve`em
zelenilu, grickaju po cen dan paradajz i
~eprkaju po novim lejama. Kroz lep napor
oni su pokazali {ta mo`e da se uradi sa
malo dobre voqe i strpqewa.
Ovih dana Beogradska op{tina uputila je
na teren i naro~ite komisije, koje se bla-
govremeno interesuju {ta je sve zasejano po
ba{tama. Stru~waci dele i prakti~ne sa-
vete, koji mogu da koriste za idu}u sezonu
uz bogato iskustvo ste~eno u dosada{wem
radu. Objavqen je i apel da svaki obra-
|iva~ odvaja i ~uva seme povr}a za novu
setvu na svom terenu. Po simpati~nim ba{-
ticama, u dekoru varo{kih palata, neko-
64
liko koraka od asfalta, vidi se `ivot
koji smo navikli da vidimo samo kad smo
negde na selu, daleko od gradske buke...“
„Novo vreme“, 25. septembar 1942.
Te{ka situacija u snabdevawu stanov-
ni{tva Srbije adekvatnom hranom,
posebno u velikim gradovima, preovla|iva-
la je tokom svih ratnih godina. Zbog borbi
izme|u okupacionih snaga i pobuwenika,
zbog novih granica, o{te}enih komunikacija
i zabrane slobodnog prometa robe i qudi,
gradovi su bili odse~eni od poqoprivredne
unutra{wosti. Tr`i{ni prehrambeni proiz-
vodi (hleb, meso, mast) bili su strogo racio-
nisani i u vrlo malim koli~inama proda-
vani su u zamenu za kupone za snabdevawe
ili potro{a~ke karte. Ipak, osnovni proiz-
vodi mogli su se kupiti na „crnoj berzi“, po
mnogo vi{oj ceni od uobi~ajene. Kako bi se
gradskom stanovni{tvu pomoglo da pre`ivi
nesta{ice, podsticano je gajewe povr}a na
svim upotrebqivim povr{inama.
? Postoji li sli~an primer u tvojoj
zemqi?
Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme
tragi~ne zime 1941/42.
Atina, Nacionalni istorijski muzej (Istoria, tom 16, str. 59)
Gotovo potpuna nesta{ica hrane,
posebno u Atini i drugim velikim
gradovima, dovela je do toga da ogromna ve-
}ina stanovni{tva bude dramati~no ne-
uhrawena i da svakog dana mno{tvo qudi
umre od gladi.

II–10. i II–11.
Faik Okte o turskom porezu na prihod
„Na Izmenovu sugestiju, poreski obveznici
klasifikovani su u dve odvojene liste, li-
stu M za muslimane, i listu G za nemusli-
manske mawine (Gayrimuslim). Kasnije su do-
date jo{ dve kategorije, E za strance
(ecnebi) i D za Donme, pripadnike sabataj-
ske sekte jevrejskih konvertita u islam. [...]
Porezi su morali da budu pla}eni u goto-
vom novcu u roku od dve nedeqe. Dozvoqe-
no je bilo prekora~ewe od dodatnih pet-
naest dana, ali s penalima koji su prvo-
bitnu sumu uve}avali za jedan i dva pro-
centa, zavisno od slu~aja. Ako porez ni po-
sle trideset dana ne bi bio pla}en, kon-
fiskovana je celokupna imovina poreskog
obveznika i wegovog prvog srodnika, a on
sam bio bi slat u logor za prinudni rad.
Nikakav prigovor na visinu poreza nije
bio mogu}. Imovina onih koji nisu mogli da
plate prodavana je na javnoj rasprodaji.“
Okte, str. 19, 25
Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za
vreme prikupqawa poreza na imovinu.
Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konku-
renciju me|u mawinama’ kao svojstvo
ovog oporezivawa
„Po{to su izdate liste poreza na imovinu,
Solomon ode u kafe i po~e da se raspituje:
Mi{one,34 koliko si ti dao?
Deset hiqada pet stotina i pedeset lira
i dvadeset kurusa.
? Op{ta pitawa za potpoglavqe IIa
Kakvi su bili `ivotni uslovi u zemqama u ratu? Kakve su bile reakcije qudi na te
uslove? Da li su svi podjednako podnosili posledice rata? Ako nisu, ko je patio
najvi{e?
34
Tipi~no jevrejsko ime u Turskoj.
35
Tipi~no jermensko ime u Turskoj.
36
Tipi~no gr~ko ime u Turskoj.
37
Tipi~no tursko ime.
DRUGI SVETSKI RAT
Lep novac... lep novac...
Kirkore,35 koliko si ti platio?
Dvadeset hiqada pet stotina i petnaest
lira i trideset kurusa.
Jani,36 koliko si ti dao?
Dvadeset devet hiqada sedam stotina i
petnaest lira i ~etrdeset kurusa.
Lep novac... lep novac...
Ahmet Bej,37 koliko si ti dao?
Pedeset lira i deset kurusa.
Solomon podi`e ruke prema nebu i re~e:
O, veliki Atatur~e, kako si samo lepo
rekao: ’Sre}an je ~ovek koji se mo`e naz-
vati Tur~inom’.“
Aktar, str. 185
Iako je bila neutralna, Turska se ipak
borila s problemima sli~nim onima
koje su poznavale zemqe koje su bile u ratu.
Turske vlasti suo~avale su se sa ozbiqnim
finansijskim te{ko}ama izazvanim te{kim
ekonomskim uslovima, neobuzdanom inflaci-
jom, oskudicom u hrani i drugim potrep{tina-
ma. Zato je vlada u posledwim mesecima 1942.
uvela niz drasti~nih pove}awa poreza. Najgo-
ri me|u wima, Varlik Vergisi, ili porez na imo-
vinu, odnosio se na one koji su imali imovinu
i za koje se verovalo da, zahvaquju}i ratnim
prilikama, ostvaruju velike profite. Ovaj
porez regulisan je tako da najte`e pogodi
lako pristupa~nu imovinu gradskih trgovaca,
me|u kojima mnogi nisu bili muslimani, i koji
su, ~inilo se, jedini imali spremnu gotovinu
koju su mogli da isporu~e za hitne nacio-
nalne potrebe.
Faik Okte, koji je bio odgovoran za admini-
strirawe poreza, napisao je 1949. kwigu o
tome, pod naslovom „Tragedija turskog poreza
na imovinu“.
65
@IVOT U VREME RATA
IIb. Civili
II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra-
|anima
Stanovni{tvu Beograda
Od strane nema~ke oru`ane sile sve
~e{}e su `albe da civilno stanovni{tvo
u odnosu sa nema~kim oficirima i vojni-
cima ne pokazuje wima du`nu pa`wu i po-
{tovawe. Naro~ito se sve vi{e prime}uje
da jedan veliki deo stanovni{tva u pe-
{a~kom saobra}aju ne pokazuje nimalo
sklonosti da se ukloni nego ~esto na
drzak na~in prepre~ava put.
Krajskomandantura upozorava stanovni{-
tvo da }e se ubudu}e protiv istupa ove
vrste postupiti sa svom strogo{}u.
Beograd, maja 1941. g.
Krajskomandantura
Bo`ovi}, str. 129
[ta je razqutilo nema~ke vlasti u
? Beogradu? Komentari{i wihovu
pretwu.
Sl. 17. Nema~ki propagandni plakat
Nikoli}, str. 2
66
Nema~ki neprijateqi (komunisti,
Britanci i Jevreji) „zaveli su“ la`-
nim obe}awima srpskog seqaka i naveli ga
da napada nema~kog vojnika s le|a. Ogroman
nema~ki vojnik rasteruje uqeze svojom poja-
vom, opra{ta „zavedenom“ srpskom seqaku
i uzima ga u za{titu.
II–13. S dolaskom rata, civilna indus-
trija je militarizovana i rad je morao
da se obavqa pod specifi~nim, re-
striktivnim uslovima. Rad u Rumuniji
u vreme rata:
Dekret o radnom re`imu za vreme rata (2.
oktobar 1941)
^lan 2. Suspenduju se svi godi{wi odmori,
odobreni ~lanom 49 i 89 zakona o radnim
ugovorima od 5. aprila 1929, sa svim
daqim modifikacijama (...)
^lan 4. U svim industrijskim preduze}ima
u kojima se radi kontinuirano (u tri sukce-
sivne smene) radno vreme bi}e 8 ~asova
dnevno ili 56 ~asova nedeqno; u svim dru-
gim industrijskim preduze}ima, normalno
radno vreme bi}e 10 ~asova dnevno ili 60
~asova nedeqno.
Vojni komandanti u militarizovanim pre-
duze}ima, vojni upravqa~i i direktori voj-
nih preduze}a, u saglasnosti s inspektori-
ma rada, a u onome {to se smatra nemilita-
rizovanim preduze}ima inspektori rada
mogu da odobre najdu`e na tri meseca da
gorepomenuto trajawe radnog dana iznosi
maksimalno do 12 ~asova dnevno ili 72
~asa nedeqno. Oni tako|e mogu da odobre
da se radi nedeqom i zakonom odre|enim
praznicima ako potrebe proizvodwe nala-
`u takav re`im. [...]
^lan 31. Slede}a dela smatraju se zlo~i-
nom sabota`e i bi}e ka`wena sa 5 do 20
godina u zatvoru:
a) Svaka – individualna ili kolektivna –
obustava rada do koje je do{lo bez pret-
hodne saglasnosti vojnih komandanata mi-
 DRUGI SVETSKI RAT

litarizovanog preduze}a [...] ili direktora Ni funkcioneri ni radnici ne ispoqava-

vojnog establi{menta, a u onome {to se sma-
tra druga~ijim preduze}ima, bez prethodne
saglasnosti inspektora rada [...]
b) uni{tavawe, kvarewe, podrivawe, fal-
sifikovawe, mawkava proizvodwa ili na-
merne gre{ke, manipulisawe ili rukovawe
na prevaran na~in ili bez kvalifikacija:
ma{inama, instalacijama, instrumentima
za rad, materijalima, robom i proizvodima,
delimi~no ili parcijalno, bilo od strane
zaposlenih ili od strane direktora.
Murgescu (coord.), str. 343
ju svoje nezadovoqstvo javno, neki od wih
zato {to se boje da bi mogli da se izlo`e
nevoqama, a drugi zato {to razumeju
te{ko}e kroz koje dr`ava danas prolazi.
O ovim stvarima, o te{koj situaciji u kojoj
`ive, oni razgovaraju me|u sobom i nadaju
se da }e vlada uskoro preduzeti mere da
popravi tu situaciju.
QUAESTOR,
I. Ciurea
Mârturii documentare, u: „Revista Arhivelor“, 2/1969, str. 20–21

? Kako su te mere uticale na svako- ? Kakav je stav dr`avnih slu`benika u

dnevni `ivot radnika za vreme ra- odnosu na wihov svakodnevni `ivot?
ta? Da li ovi propisi dopu{taju ikakvo Da li se wihovo nezadovoqstvo izra`a-
odstupawe od dekreta? Recimo, da li je va javno? Za{to? Za{to se vlasti zanima-
mogu}no da osoba koja je napravila gre{- ju za stawe duha dr`avnih slu`benika?
ku na poslu bude optu`ena za sabota`u?
Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na
II–14. Izve{taj tajne policije lideru Bajazitovom trgu u Istanbulu
dr`ave Rumunije o stawu duha me|u sta-
novni{tvom i o nezadovoqstvu uslovi-
ma `ivota tokom rata. Stawe duha u mese-
cu maju 1943. u izve{taju Tajne policije

REGIONALNI POLICIJSKI INSPEK-

TORAT PLOE[TI
(...) Funkcioneri i wihove porodice jadno
su obu~eni, moraju da idu na posao u staroj
ode}i koja im ponekad vi{e ne odgovara
ili nije u skladu sa wihovom pozicijom
javnih funkcionera.
Tako|e, mnogi od wih `ive u ku}ama (ili
name{tenim sobama) u kojima vladaju nehi-
gijenski uslovi, {to smawuje wihovu radnu
sposobnost i ugro`ava wihovo zdravqe.
Wihov moral tako|e je veoma nizak jer
stvari sve vi{e poskupquju i oni su
zabrinuti po{to ne znaju kako da obezbede
potrep{tine koje su wima i wihovim
porodicama neophodne za budu}nost.
Isto stawe duha vlada i me|u radnicima u
fabrikama i me|u funkcionerima i rad-
nicima kod C.F.R.38 Cumhuriyet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)

38
Skra}enica za Rumunske `eleznice.

67
@IVOT U VREME RATA
II–15. Vojni izaslanik Nezavisne Dr`a-
ve Hrvatske u Sofiji izve{tava39 o
situaciji u Vardarskoj Makedoniji pod
bugarskom vla{}u
Pre nekoliko dana moj prijateq do{ao je u
Sofiju iz Skopqa, gde je radio kao ovla{-
}eni upravnik elektri~nog pogona.
Wegovo ime je Albert [ritof. Pitao sam
ga o situaciji u Skopqu i bugarskoj Make-
doniji uop{te i on mi je u nevezanom raz-
govoru rekao, izme|u ostalog, i ovo:
Unutra{wa situacija u delu Makedonije
koji je dat Bugarskoj sasvim je nejasna. De-
klarisani Makedonci pokazuju izvesno ne-
zadovoqstvo novim bugarskim re`imom. I
na strani Bugara koji `ive u Makedoniji,
wih oko 30 odsto nije odu{evqeno bugar-
skom upravom, jer im ne omogu}uje ista pra-
va kao Bugarima u Bugarskoj. Naro~ito
sna`no razo~arewe mo`e se primetiti kod
mlade inteligencije koja je studirala u
Beogradu i u staroj Jugoslaviji bila zapo-
slena u dr`avnoj slu`bi. Ti qudi nemaju
vere i bez posla su. Ima i onih kojima je
bugarska dr`ava dala neku slu`bu, ali su
kasnije otpu{teni i tako|e su nezaposleni.
Arnauti40 su tako|e veoma nezadovoqni
novim gospodarima i ~eznu za Jugoslavi-
jom. Na drugoj strani, Arnauti pod itali-
janskom okupacijom su zadovoqni jer su im
Italijani dali vlast.
Turci (muslimani) imaju sli~an stav kao i
za vreme Jugoslavije, ali sada ispoqavaju
anglofilska ose}awa.
Trgovci Srbi i Jevreji prinu|eni su da
prodaju svoju imovinu u roku od tri meseca
i da likvidiraju svoje radwe, a onda }e
Srbi koji `ive u bugarskoj Makedoniji ve-
rovatno biti ukloweni odande.
Prema nama, Hrvatima, Makedonci pokazu-
ju posebno srda~an odnos.
(...) Sude}i po svemu, izgleda da u bugars-
koj Makedoniji postoji jaka te`wa ka oslo-
bo|ewu i stvarawu autonomne Make-
39
Re~ je o izve{taju upu}enom Ministarstvu hrvatske odbrane (domobranstvo) od 21. oktobra 1941.
40
Albanci.
68
donije...
Potporu~nik
Adam Petrovi}, vojni izaslanik u Sofiji
Dokumenti za borbata na makedonskiot narod
za samosvojnost i nacionalna dr`ava, II, str. 308–9
? Da li je, po tvom mi{qewu, ovaj
izvor pouzdan? Objasni svoj stav.
II–16. Situacija 1941. godine prema
vi|ewu Oblasnog komiteta Jugosloven-
ske komunisti~ke partije za Makedoniju
„Veliki delovi Makedonije ve} imaju
bugarsku upravu, ve} su tamo postavqeni
policajci, `andarmi, seoski na~elnici,
sekretari, ra~unovo|e, notari, poreski
slu`benici, i reklo bi se da su svi iz Bu-
garske. Makedoncima se ne nude slu`be-
ni~ka mesta. Oni ~ak nemaju pravo ni da
budu seoski na~elnici. Svaki po{ten Ma-
kedonac s pravom se pita: ’Kakva je to slo-
boda kad [umadinca (Srbina) zamewuje
Bugarin dok su Makedonci stavqeni u izo-
laciju?’ Makedonska inteligencija u naj-
boqem slu~aju dobija slu`bu u bugarskim
selima, ali nikada u Makedoniji. Argu-
menti su isti kao oni kojima su se nekada
slu`ili Srbi – ’ne znate zvani~ni jezik
ove dr`ave!’“
Terzioski, 309
? Kako se situacija u Makedoniji iz-
menila tokom 1941. u pogledu admi-
nistrativnih poslova (ako se uop{te
izmenila)? Kakvo su obja{wewe vlasti
davale za to?
II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi pre-
ma devojci iz susedstva
„Ispred ku}e gdje smo stanovali (u Novoj
Gradi{ci, gde je Sattolo i{ao u {kolu),

prolazila je jedna djevojka svijetle kose.
I{la je u osmi razred. Uvijek smo je nasto-
jali vidjeti kad pro|e, osobito ja. Sreta-
li smo je i u parku. Bio sam zadovoqan sa-
mo da ju pogledam. Jednu ve~er u prosincu,
ona pri|e meni i ka`e. – Kolega, ako ide{
ku}i i{la bih s tobom. Ostao sam zapawen
od veseqa. (...) Razgovarali smo o svemu,
ali najvi{e o grozotama rata. Kad smo
do{li pred wenu ku}u (...) Nevenka (tako
se djevojka zvala) brzo ka`e: – Do|i sutra
oko {est kod mene, a sada moram i}i. I
pru`i mi ruku. Ja sam je s veseqem prihva-
tio. Osjetih meko}u, we`nost, kao i hlad-
no}u wene ruke, a ugodan osje}aj mi pro-
struji tijelom.
Jedva sam ~ekao sutra{wu ve~er. Do{ao
sam. Pokucao na vrata, a ona je odmah otvo-
rila.
– Zdravo kolega, kako si?
– Dobar ve~er, Nevenka. Nisam li prerano
do{ao? (...)
Stidqivo i pomalo nespretno u|em u sobu
iz hodnika. Stol je bio uz prozor. Ponudi
mi stolicu. Sjednem. Onda me ponudi like-
rom. Kucnuli smo ~a{ama i nazdravili.
@ivio kolega! (...) Tra`io sam razlog zbog
kojeg me pozvala. Malo smo pri~ali o
{koli, profesorima i ratu. (...)
– Zna{ kolega napredna ideja pobje|uje i
jo{ malo, pa }e biti ovdje.
– Kako ti to misli{?
– Pa Rusi su na{a napredna ideja.
Sad mi je postalo jasno da ona `eli mene
ukqu~iti u napredne, a ja sam `elio wu.
IIv. @ivot vojnika
II–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelo-
ve nagrade za kwi`evnost (1979), opisu-
je uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika
na albanskom frontu
„Sada smo znali da smo u blizini mesta
gde ne postoje radni dani i praznici, bo-
DRUGI SVETSKI RAT
Nisam `elio nikakvu ideju. (...) @elio sam
govoriti o osje}ajima, ali wu je zanimala
samo politika.
Dogovorili smo se ponovo za sastanak.
Mislio sam da je ona ipak zainteresirana
za mene. Kako je trebalo pro}i par dana do
slijede}eg sastanka pripremao sam se za
to kako }u Nevenku odvratiti od politi-
ke. Poku{at }u joj objasniti politi~ku si-
tuaciju, mislio sam. Govorit }u joj o namje-
ri da imam obiteq s puno djece. Mislio
sam da kao `ena o tome `eli slu{ati.“
(Nije mu uspjelo.)
Emil Sattolo, str. 93–94
Za vreme rata, Emil Satolo bio je
u~enik sredwe {kole. @iveo je u se-
lu Puska, a u {kolu i{ao u Novoj Gradi{ki
(Hrvatska). Satolo je odobravao osnivawe
NDH i usta{ki pokret, mada je kritikovao
wegove zlo~ina~ke aspekte. U svakom slu~a-
ju, bio je protivnik partizana i komunista. U
svojim memoarima pi{e, izme|u ostalog, o
svojoj qubavi prema devojci iz susedstva.
? Uporedi udvarawe u vreme rata i
danas. Za{to je do{lo do nesporazu-
ma izme|u devojke i mladi}a? Jesu li
mladi}evi ciqevi i ideje bliski tvoji-
ma? A devoj~ini? Koju je ideologiju ona
podr`avala i na ~ijoj je strani bila u
ratu? [ta je podrazumevala pod termi-
nom „napredna ideja“? Za{to su Rusi
smatrani predstavnicima „napredne
ideje“?
lesni qudi i zdravi qudi, siroma{ni i
bogati. Jer je huka ispred nas i bura iza
planina stalno rasla, tako da smo na kraju
mogli jasno da razaznamo sporu i te{ku
topovsku kanonadu, suve i brze mitraqe-
ze. I zato {to smo sve ~e{}e nailazili na
sporu kolonu rawenih, koja je i{la u dru-
69
@IVOT U VREME RATA
gom smeru. Lekari sa trakama crvenog
krsta na nadlakticama spu{tali bi nosi-
la i pqunuli u ruke, dok im se u o~ima vi-
delo da bi sve dali za cigaretu. Kad bi ~u-
li kuda idemo, zatresli bi glavom i po~i-
wali da pri~aju svoje pri~e o krvi i u`a-
su. Ali, jedini glasovi koje smo mi slu{a-
li bili su oni drugi glasovi koji su se di-
zali iz tmine, jo{ oprqeni vatrom i sum-
porom iz dubina. ’Oi, oi, mana mou’, ’Oi, oi,
mana mou’. A ponekad, re|e, zvuk prigu{e-
nog disawa, kao hrkawe; oni koji su znali
govorili su da je to ~egrtaqka smrti.
Ponekad su sa sobom vukli zarobqenike
uhva}ene pre nekoliko sati u iznenadnim
racijama na{ih patrola. Wihov dah zau-
darao je na vino i xepovi su im bili puni
{e}erlema i ~okolada. A mi nismo imali
ni{ta, iza nas su sru{eni mostovi i neko-
liko na{ih magaraca koji su nemo}no sta-
jali u snegu i skliskom blatu.“
Elytis, str. 21
Sl. 19. Litografija koja predstavqa
drevnog ratnika iz bitke kod Maratona,
borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821.
i ’evzonea’ (modernog gr~kog borca)
IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 167
70
II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog
pokreta u Hrvatskoj od po~etka, opisao
je svoje iskustvo u svojim ratnim memo-
arima. Slede}i tekst je opis prvih
[iblovih dana po{to je „oti{ao u
{umu“ (popularan izraz za odlazak u
partizane)
„Ve} sam napola partizan. Nemam dodu{e
pu{ku, ali imam svrab i sav sam namazan
`utom, smrdqivom ma{}u. (...) Osim toga, u
mojem dowem rubqu na|e se i gdjekoja u{
ili, kako se po vojni~ki ka`e, va{ka – ta
svim vojnicima svijeta najprivr`enija
doma}a `ivotiwa. (...) O buhama i stijeni-
cama ne vrijedi govoriti. To su zapravo
sasvim pristojni kukci, koji se na tijelu
izdovoqe no}u, a u rubqe i odijelo uop}e
se ne zavla~e.“
[ibl 2, str. 13
? Na koji na~in [ibl opisuje neudob-
nosti partizanskog `ivota?
II–20. U svojim ratnim memoarima parti-
zanski veterani ~esto su poklawali
posebnu pa`wu visokoj zastupqenosti
`ena u partizanskim odredima. U svo-
jim memoarima, u poglavqu s podnaslo-
vom „@ene ratnici“, [ibl pi{e
„U ~etama na{e brigade ima mnogo parti-
zanki. To su ve}inom seqa~ke djevojke,
Slavonke, Kozar~anke, sve jo{ vrlo mlade.
Pje{a~e u na{oj koloni, bore se na polo-
`aju, juri{aju na utvr|ena upori{ta nepri-
jateqa; zajedno s ostalim borcima prve
bojne linije podnose sve napore partizan-
skog `ivota. (...)
Sestre Milija i Danica Zlokapa su pu{ko-
mitraqeskiwe. Tek su nedavno do{le u na{u
brigadu, no ve} su stari borci. Hrabru ~ovjeku
je potrebno samo jedno ratno kr{tewe. Miliji
je {esnaest, Danici osamnaest godina. (...) Na
smjenu nose pu{komitraqez i ranac municije
i ne dopu{taju da im itko pomogne. (...)

U napadu na Sira~ poginula je jedna od naj-
hrabrijih djevojaka na{e brigade i cijele
Slavonije, Persa Bosanac. (...) Bila je tan-
ka, vitka osamnaestogodi{wa djevojka.
Govorili su za wu: ’Persa se ne zna boja-
ti’... U borbi na Javorovici, za vrijeme
o`ujske ofenzive, poslije cijelog dana ju-
ri{awa upala je me|u prvima u neprijate-
qske postave i tukla se s Nijemcima prsa o
prsa sve dok nisu uni{teni. (...) Pala je pod
sira~kom {kolom, u jednom od mnogih
juri{a na taj utvr|eni objekt. Persa je mo-
rala poginuti. Izlagala se mnogo, nije se
znala bojati! (...) Na Javorovici je pokraj
we juri{ala i Katica Hacman, Bilogorka.
Bile su najboqe drugarice i uvijek su se
dr`ale jedna uz drugu. U posqedwem juri{u
Katicu je zahvatio neprijateqski rafal i
smrtno je ranio. (...)
U ratu i u surovim uvjetima `ivota qudi
mogu lako postati grubi i bezosje}ajni. Ho-
}e li se ove djevojke-ratnice prometnuti u
mu{kara~e? Mo`da }e ih ratne strahote u
kojima su prisiqene sudjelovati li{iti
divnih svojstava koja `enu ~ine `enom i
kakva `elimo osjetiti kod `ena koje
volimo!“
[ibl 2, str. 308–311
? Za{to je, po tvom mi{qewu, parti-
zanima bilo va`no da istaknu
aktivnu ulogu `ena? Za{to isto to nije
bilo va`no usta{ama? Jesu li, po tvom
mi{qewu, `ene partizanke zaista bi-
le jednake s mu{karcima? ([ibl je
naveo samo nekoliko istaknutih prime-
ra.) Objasni zna~ewe [iblovog zavr{-
nog iskaza o `enama u ratu. Kako je on
gledao na ulogu `ena u ratu?
II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) za-
htevaju vi{e po{tovawa i ve}e u~e{}e
u javnim poslovima po{to su u~estvo-
vale u pokretu otpora
– Nastavnik: „Videli biste `ene bez vlas-
titog identiteta, kao lutke mu{karaca, i
DRUGI SVETSKI RAT
onda bi one rekle: ’E pa, ja sama jesam ne-
{to, postoji ne{to {to umem da uradim’; po-
~ele su da misle da mo`da zaslu`uju vi{e
nego samo da kuvaju, peru i primaju naredbe.
To je bilo prvo veliko bu|ewe ruralnih
`ena i ostavilo je na wih veliki utisak.“
– Seqanka I: „Svi|alo nam se to i
privla~ilo nas je, zato smo odlazile [na
sastanke]. Prosto smo htele da malo
izi|emo iz tog kruga neprestanog primawa
naredbi. Jer takvi su mu{karci bili onda
– diktatura [sic], kako ka`u...“
– Seqanka II: „Htele smo prosto malo slo-
bode kao `ene, pravo da govorimo, da ne bu-
demo podre|ene mu{karcima... da samo
radimo i dobijamo batine. Htele smo malo
slobode za nas same. Ovde smo oti{le u
planine, nosile smo municiju na le|ima,
pravile kutije za pu{komitraqeze, radile
danono}no – postajale smo ~ak qubavnice,
iako smo bile supruge. A sve {to smo `e-
lele bilo je da i mi do`ivimo ne{to dobro.
Malo slobode, a ne robovawe, kako vi to
ka`ete – da mo`emo da otvorimo usta.“
Van Bouschoten, str. 101–102
Kakve su motive `ene imale kad su se
prikqu~ivale pokretima otpora?
[ta je tvoje mi{qewe o wihovim motivima?
II–22. Ovu pesmu komponovao je nepozna-
ti autor za vreme Drugog svetskog rata;
veruje se da je to makedonska narodna
pesma
MLADA PARTIZANKA
Mnogo sam radosna i sre}na
{to sam postala mlada partizanka
{to sam postala mlada partizanka
Na planini Pelister.
Zbogom i oprosti mi, zemqo moja,
Ja idem u bitku, u bitku, u bitku
(...)
71
@IVOT U VREME RATA

Tamo smo se zakleli Sl. 21. Partizanske novine: Xepne

Da }emo se boriti s fa{istima novine ~ete za vezu, Zadar (Hrvatska),
Da bismo stekli svoju slobodu 1944.
Za na{u Makedoniju
Zbogom i oprosti mi.
@enite od Makedonija vo
Narodnoosloboditelnata vojna, str. 56

? Objasni razloge za komponovawe

ovakvih pesama. Ima li u wima mo-
menata propagande?

Sl. 20. Heroine iz 1940.

Hrvatski istorijski muzej

? [ta pokazuje ova karikatura? Kako

su partizani gledali na svoj status u
odnosu na druge antifa{isti~ke snage
(koje su predstavqene zastavama)? [ta
ti misli{, jesu li Velika Britanija,
SAD i Sovjetski Savez gledali na par-
tizane kao na ravnopravne partnere?

II–23. Izdr`qivost partizana za vreme

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, str. 55
Ova litografija predstavqa `ene
Epira za vreme gr~ko-italijanskog
rata kako na le|ima nose kutije s municijom
kroz planinu Pindos na gr~ko-albanskoj
granici.
kontinuiranih bitaka protiv Nemaca i
wihovih kolaboranata u Jugoslaviji
Svedo~ewe @ivka Rodi}a
„Gledao sam neprijateqske tenkove koji
ne}e da pucaju na na{e borce, nego ho}e da
ih gaze. To je ravnica pa je tenkovima
olak{ano manevrisawe, a na{im borcima

72

ote`ano povla~ewe. Jedan od na{ih bora-
ca bje`ao je ispred tenka i zaklawao se
oko plasta sijena da bi ga najposlije tenk
zgazio prelaze}i preko sijena. (...) ^itava
brigada je nosila rawenike na nosilima.
(...) Obi~no smo no}u napadali neprijate-
qa, a dawu bi on napadao nas. Umor je bio
toliki da se vi{e nije moglo, pa se pomi{-
qalo da bi najboqe bilo poginuti, jer je
ponestalo snage. Nije u pitawu hrana, jer
je bilo hrane, nije u pitawu ni hrabrost,
jer vi{e nije bilo straha, ali je umor te`i
od svega. Tada je komandir ~ete Petar Ma-
rin, krasan momak, hrabar i odva`an,
poginuo iskqu~ivo zbog umora. Prosto je
stoje}i zaspao i tako je pogo|en.“
Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu
(ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 687
? Poku{aj da se stavi{ u polo`aj tih
partizana. Mo`e{ li da zamisli{
da pada{ u san stoje}i?
II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski
gerilski komandant, o odnosima izme|u
`ena i mu{karaca u grupi i o ne-
obi~nim opskrbama koje su primili od
Engleza
„I mi u gerilskom odredu Tran, kao i Srbi,
bili smo vrlo strogi u pitawima morala.
Intimni odnosi nisu bili dozvoqeni, i u
jedinici smo stvorili kult mladih `ena,
i ~uvali smo ih od svakog nasiqa. Ali,
Srbi su bili jo{ ve}i nekonformisti u
revolucionarnoj situaciji, u kojoj su se na-
lazili. Prosto nije moglo biti druga-
~ije!... Mnogo kasnije, kad su Englezi, u
skladu sa odlukama konferencije Velike
trojice u Teheranu, po~eli da padobrani-
ma bacaju oru`je i municiju za gerilce
Trana i sve vrste potrep{tina za sop-
stvenu vojnu misiju, bacili su nam i karte
i kondome. I Srbi su dobili istu isporu-
ku. U prvi mah, wihov bes bio je neopisiv i
ubrzo su do{li kod mene i Vlade Tri~ko-
va (u to vreme ja sam ve} bio komandant
DRUGI SVETSKI RAT
gerilskog odreda Tran) psuju}i i prete}i
da }e da udare na Engleze. Kad smo ~uli
{ta je posredi, Vlado Tri~kov, koji je bio
vrlo u~en i dobro informisan ~ovek, nas-
mejao se sa razumevawem i sve im objasnio.
Rekao je da svaki vojnik u engleskoj armi-
ji od Prvog svetskog rata obavezno dobija
to za{titno sredstvo, kao {to dobija ode-
}u, cipele itd., i da smo mi u prvoj po-
{iqci dobili li~ne medicinske pakete,
kondome i karte. Dodao je da smo razde-
lili medicinske pakete i da smo ostavili
na stranu ono {to smo smatrali nepotreb-
nim, i to je sve. Uspeo je da ih smiri, ali
je Barko oti{ao u englesku misiju, bacio
im paketi}e i rekao sarkasti~no:
’Hvala, ali ovo nam nije potrebno!
Mi smo vojnici!’“
Znepolski, str. 112–113
? Kakvi su bili odnosi izme|u bugar-
ske i srpske gerile? Kako jedni i dru-
gi reaguju na ~udne po{iqke od Engleza?
Komentari{i Barkovu reakciju.
II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik
doga|aja, o borbama na okuci Dona –
Staqingrad.
„Ujutro 11. decembra Rusi su otpo~eli kon-
traofanzivu na ~itavom frontu. Sledili
su dani i no}i kad vojnici nisu dobijali
ni hleb ni vodu zbog u`asne neprijate-
qske paqbe iz topova i baca~a. Danima su
wihove ruke stezale pu{ke i sejale smrt u
redovima neprijateqâ ~ija su mrtva tela
hrpimice prekrivala poqa ispred wiho-
vih polo`aja. Deset dana i deset no}i vla-
dala je neprestana napetost, vodila se
besomu~na borba i izgledalo je da po~iwu
da se ukazuju znaci pobede i da prestaju
brige komandanata i vojnika, koji su osma-
trali sa svojih polo`aja ne bi li nekako
zaustavili razobru~enu pomamu ruske bu-
jice. Ali, nije bilo tako. S novim i sve-
`im snagama, dovedenim iz pozadine
73
@IVOT U VREME RATA
fronta, Rusi su ponovo napali, ~ak sa jo{
ve}om pomamom. Zbog velikih gubitaka
na{ front vi{e nije pru`ao otpor. Napus-
tili smo polo`aj koji smo osvojili uz to-
liko mnogo `rtava i od tog trenutka po~eo
je u`as na{eg povla~ewa u donsku stepu.
Ali re~ stepa isuvi{e malo govori onome
ko nikada nije pro{ao kroz wu u zimu i u
ratnim uslovima.
Najpre, tu je mraz, mraz koji grize, a uz we-
ga vetar koji duva strahovito besno. Nad
tom pustarom ~esto je le`ala gusta i
te{ka magla, koja kao da se spustila da
zauvek baci zemqu u ponor. A iznad svega,
ta potpuna, apsolutna ti{ina poja~ana
mrzlom ti{inom svega okolo, transfor-
mi{e stepu u okoli{ suprotan `ivotu,
neprijateqski i nehuman.“
„Magazin istoric“, oktobar 2002, str. 93
Bitke na okuci Dona – Staqingrad
bile su me|u najstra{nijima za ru-
munske vojnike u Drugom svetskom ratu, jer
su morali da se nose kako sa neprijateqem,
tako i sa ekstremnim klimatskim uslovima.
? Kakav je stav vojnika na liniji
fronta prema ratu? Da li oni raz-
mi{qaju o slavi i heroizmu? Jesu li
sre}ni {to se bore?
II–26. Neagu \uvara (Neagu Djuvara), isto-
ri~ar i diplomata od presti`a, se}a se
(juna 2002) perioda kad je u~estvovao u
borbama na Isto~nom frontu
„Kad sam se vratio na front, posle oko
deset dana provedenih u stacionaru za
oporavak, desilo se da je Odesa pala, pa
sam ja tako izbegao najgori trenutak; jer tu
su oni tako stra{no poklani. Moj neka-
da{wi kolega iz Vojne akademije, koji je
bio pukovnikov a|utant, rekao mi je da je
video da je na pukovnikovoj listi, neko-
liko dana pre pada Odese, u na{em puku,
74
koji je prvobitno bio sastavqen od 1800
qudi, a kasnije je primqeno jo{ 1200 re-
gruta, jo{ bilo validno 92. Eto {ta je zna-
~ilo da je Antonesku zauzeo Odesu. To je
ono {to govorim na televiziji kad god
imam priliku, jer je borba tamo bila pot-
puno apsurdna – Nemci su nam rekli:
’Okru`ite Odesu’ kako ruska vojska ne bi
bila u stawu da se izvu~e odande, ali
nisu insistirali. Rumunski Glavni {tab i
Antonesku hteli su da zauzmu Odesu
(izgleda da ta ideja nije bila ba{ Anto-
neskuova, ali on ju je prihvatio) kako
bismo im pokazali ko smo, koliko smo
veliki; ali mi nismo imali sredstava da
zauzmemo veliki grad. Mogu}no je poraziti
ga do krajwih granica... Kad smo preuzeli
Odesu – to je bilo zato {to su se Rusi
povukli.
Jednog lepog jutra, mada su u okolini sva-
kodnevno umirale hiqade qudi, u{li su
bez ikakvog otpora, jer u gradu niko nije
ostao – svi koji su branili Odesu ve} su se
nanovo ukrcali. Bila je to jedna od prvih
Antoneskuovih gre{aka, ali mi, uglavnom
mladi}i – re}i }u vam iskreno – kad smo
kretali u rat, po{li smo puni entuzija-
zma, s mi{qu da izbri{emo sramotu pos-
ledwe godine kad smo bez ijednog ispaqe-
nog pucwa dali Besarabiju i Bukovinu, a
onda i Transilvaniju, pa i Kvadrileter.“
Neagu Djuvara, Despre cucerirea Odessei,
http:/www.memoria.ro/index.php?option=articles/artid=381
? Da li ovaj tekst odra`ava heroi-
zam? [ta je bila cena kojom je ru-
munska vojska platila svoju ambiciju da
osvoji Odesu? Postoji li promena per-
spektive u naratorovom stavu (izme|u
perioda rata i dana{wice)? Uporedi
perspektivu mladog ~oveka ~ije je srce
ispuweno heroizmom i, nasuprot tome,
perspektivu zrelijeg ~oveka koji anali-
zira relativnu politi~ku dobit ali i
qudske gubitke.
 DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 22. Oni koji su pevali ratu raspolo`ewe, ali rekao bih za kratko
vrijeme. Po~ela se uvla~iti tuga. Nema vi-
{e pokreta, nema borbe i ratnici su po-
~eli prosto da boluju zato {to nema bor-
bi, {to se ne tuku i {to nemaju pokreta,
akcije i borbe. Jer, ~inilo nam se da je naj-
ve}a radost biti sa borcima, i}i u borbu,
a mi smo se sada na{li u oslobo|enom
[ibeniku,42 gdje je tekao sasvim drugi
mirnodopski `ivot na koji nismo navikli,
odnosno zaboravili smo takav na~in
`ivota.“
Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu (ur. @arko
Zgowanin i dr.), tom 6, str. 399

? Za{to vojnik ka`e da se „pojavila tu-

ga“? Da li misli{ da su se svi vojni-
ci isto ose}ali? Da li zna{ {ta je PTSS
(posttraumatski stresni sindrom)? Da li
bi se slo`io da ovaj izvor otkriva i ele-
mente fanatizma koji je uobi~ajeni
Epopeja e Luftës Antifashiste
Nacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.
rezultat rata? Objasni svoj stav.

Ova slika Andona Lakuri}ija (Andon

Lakuriqi) pokazuje pojedince razli~i- Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskih
te starosti, koji su pripadali partizan- makedonskih vojnih jedinica iz 1944.
skim jedinicama u ratu.

? Uporedi sliku sa tekstom III–2.

II–27. Te{ko}e boraca da se prilagode

civilnom `ivotu

Svedo~ewe Dragomira Radi{i}a

„Prakti~no, 1. bataqon 11. kraji{ke ko-
zarske brigade zavr{ava svoj ratni put
kod Zidanog Mosta.41 Tu smo zaustavqeni i
vra}eni u Brestanicu. Bio je 12. maj 1945.
Zadr`ali smo se dan-dva, a zatim krenuli
u Sv. Nedjequ kod Zagreba, gdje smo ostali II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a
15, 16. i 17. maja 1945. i proslavili dan
kona~nog oslobo|ewa na{e zemqe. Rat je „... pre{ao sam u Osijek i tamo do~ekao
zavr{en. Nastalo je pravo slobodarsko pad grada u partizanske ruke po~etkom

41
U Sloveniji.
42
Grad u Hrvatskoj, na Jadranskom moru.

75
@IVOT U VREME RATA
mjeseca travwa 1945. Malo zatim pozvan
sam na vojni~ku komisiju za regrutaciju i
primqen u vojsku. Moj drug Ivan Kosovel,
do{av{i pred komisiju, od straha se zabo-
ravio i podigav{i ruku pozdravio sa
’Spremni’ (usta{ki pozdrav). Radi toga je
progla{en ’umno nesposobnim’ te malo
kasnije zatvoren u Brodu, gdje je odle`ao
6–7 mjeseci. Uprkos tome slijede}e je
godine primqen u oficirsku {kolu u
Osijeku i promaknut u rezervnog poru~-
nika.“
Prcela–@ivi}, str. 329
IIg. Kultura i obrazovawe
II–29. Preporuke [kolskog inspektora-
ta bitoqskog okruga za u~iteqe
„1) Da se razvija bugarsko nacionalno ose-
}awe me|u u~enicima i celokupnim sta-
novni{tvom, ili da se postigne nacional-
no i dr`avno jedinstvo tako {to }e se na-
gla{avati pro{lost i kultura bugarskog
naroda.
2) Stanovni{tvu, a posebno |acima treba
objasniti da zbog dugotrajnog ropstva wi-
hovo bugarsko nacionalno ose}awe i svest
o pripadawu bugarskoj naciji i dr`avi
nisu konsolidovani. Treba im naglasiti
da su nacija i dr`ava neodvojive i da se
za dr`avu moraju dati `rtve ba{ kao {to
su ranije davane za bugarsku naciju.
3) Treba objasniti da je u pro{losti u Ma-
kedoniji uni{tena svekolika kultura koja
je mogla da ujedini bugarski narod. Bugar-
ske kwige, {kola, crkva, udru`ewa, spo-
menici, narodne sve~anosti, posebno bu-
garska narodna pesma, tradicija, mitovi,
sve su to turske vlasti progonile. Zbog
toga je kod delova stanovni{tva u Make-
doniji do{lo do gubqewa bugarskog
ose}awa.
4) Naglasiti da je zbog takvih uslova iz-
gubqeno svako znawe o pro{losti bugar-
76
Partizanske jedinice bile su sastav-
qene iskqu~ivo od dobrovoqaca.
Partizanska vojska je tek pred kraj rata
otpo~ela s mobilizacijom. Mnogi mladi qu-
di prisiqavani su da se pridru`e partiza-
nima. Jedan od wih bio je Zdravko Lazari}.
? Za{to se Lazari}ev prijateq toliko
zbunio? Kako je on (makar podsvesno)
do`iveo promenu vlasti? Kako qudi ina-
~e reaguju na (nasilnu) promenu vlasti?
skog naroda u Makedoniji, dok je u isto
vreme slobodni deo bugarskog naroda
postigao velike uspehe u samoj Bugarskoj.
5) U nastavi treba pokloniti pa`wu reak-
ciji koja se protivi nacionalnom vaspita-
wu, a stoji u vezi sa nekim kriminalnim
pojavama koje se javqaju u redovima nepri-
jateqâ Bugarske. Treba objasniti razvoj
vojne situacije na frontu i hraniti veru u
uspe{an zavr{etak rata.“
Terzioski, str. 78
Kao {to je bugarska vlast podelila
jugoslovensku Makedoniju na dve
administrativne jedinice nazvane prema
dva velika grada – Skopqu i Bitoqu, tako
je i obrazovni sistem obuhvatao bitoqski i
skopski obrazovni okrug. Ovaj izvor po-
kazuje {ta je [kolski inspektorat bitoq-
skog okruga preporu~io u~iteqima kao
glavne ciqeve koje treba ispuniti (tu, na-
ravno, nije bilo velikih razlika u odnosu
na druge obrazovne okruge).
? Kakve su preporuke date u~iteqima
u jugoslovenskoj Makedoniji? Zna{
li {ta se dogodilo sa osmanskom Make-
donijom posle balkanskih ratova i
Prvog svetskog rata?

Sl. 24. „Partizanska {kola“
Epopeja e Luftës Antifashiste
Nacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.
Ova slika od S. Kapoa (S. Capo) nosi
naziv Partizanska {kola. Zanimqi-
va je jer ilustruje obrazovnu ulogu parti-
zanskog rata. Oni koji umeju da ~itaju i pi{u
podu~avaju one koji to ne umeju.
II–30. Statut centralnog kulturnog klu-
ba „Kliment Ohridski“ u Makedoniji
„1) Ujediniti sve snage zainteresovane za
konsolidaciju bugarskog nacionalnog bi}a
me|u makedonskim stanovni{tvom;
2) stvoriti u narodu duboku svest o bugar-
skoj dr`avi i priznavawe bugarske dr`a-
ve, cara i otaxbine;
3) raditi na zadatku ujediwavawa svih Bu-
gara kako bi se stvorila Velika Bugarska
u wenim etni~kim, istorijskim i organ-
skim granicama;
4) raditi na formirawu savr{enog iden-
titeta Bugara u Makedoniji i obrazovati
omladinu u zdravom nacionalnom duhu; (...)
6) voditi ra~una o brzom inkorporirawu
Makedonije u Bugarsku u svakom smislu
re~i, s pozitivnim ose}awima i postepeno;
DRUGI SVETSKI RAT
7) raditi na ujediwavawu svih klasa u
jednu nacionalnu i ekonomsku celinu;
8) razviti qubav prema svemu {to je bu-
garsko: prema bugarskoj nacionalnoj isto-
riji, bugarskom nacionalnom nasle|u, ~u-
vawu narodnih obi~aja i nacionalne
su{tine itd.“
Terzioski, str. 198–199
Posle aneksije teritorije jugosloven-
ske Makedonije Bugarskoj, Uprava za
nacionalnu propagandu organizovala je u
svim ve}im gradovima mre`u takozvanih
’komiteta za kulturu’. Ta tela trebalo je da
slu`e kao korak ka formirawu ’narodnih
univerziteta’, tj. ve~erwih kurseva za {ire-
we pismenosti, ~itaonica itd. Ovi komiteti
su vrlo brzo postali regularni element
administrativnih jedinica na svim nivoima
– u gradovima, op{tinama, ve}im okruzima
itd. U Skopqu je formiran centralni kul-
turni klub – „Kliment Ohridski“. Gorwi
tekst pokazuje kako wegov statut defini{e
ulogu kulturnih klubova u Makedoniji.
II–31. Po{to je proglasila svoju nameru
da stvori novi obrazovni sistem za
rumunski narod, Antoneskuova vlada
preuzela je vode}u ulogu u promovi-
sawu patriotske {kolske politike u
kojoj kult heroja ima zna~ajnu ulogu
Kult heroja u {kolama
„Da bi {kola – na osnovu uzora iz `ivota
– bila ku}a nacionalnog obrazovawa za
decu i omladinu, svaka {kolska jedinica
mora da bude snabdevena fotografijama
nastavnika heroja, uz koje }e i}i obja{we-
we o wihovim ratnim zaslugama i o onome
{to su u~inili za {kolu. Da bi se ilus-
trovala vera i `rtva koju su dali seqani
pali na bojnom poqu, u svakoj {koli sakup-
qa}e se wihove slike i uz svaku fotogra-
fiju i}i }e obja{wewe kakvu su hrabrost
oni pokazali u borbi. Tako|e, da bi se ilu-
strovala vera i `rtva koju su pali seqani
podneli za otaxbinu, sakupi}e se wihove
slike i uz svaku sliku bi}e dato obja{we-
77
@IVOT U VREME RATA
we o hrabrosti koju je lice sa slike po-
kazalo u borbi.
Na taj na~in, uvode}i heroje na{eg naroda
u {kole i odaju}i im po~ast, ustanovi}e se
prva kwiga nacionalne istorije za |ake.
Dela heroja neprestano }e bdeti nad sve{-
}u dece i ima}e jedan od najja~ih uticaja na
wihov moral i nacionalno formirawe...
Svako obdani{te i osnovna {kola odabra-
}e jedan sat nedeqno za ovaj kult.
Program ~asa posve}enog kultu heroja sas-
toja}e se od se}awa na borce iz sela, i to
kori{}ewem slede}ih sredstava:
Slike lokalnih heroja...
Opisi koje su dali seoski heroji koji su se
vratili ku}i...
Mape koje se odnose na borbu protiv
boq{evizma (rad dece)...
Aleja heroja: na jednoj strani {kolskog
dvori{ta posaditi stabla koja }e nositi
imena heroja. Ta stabla }e oblikovati lug
ili aleju lokalnih heroja, koju }e odr`a-
vati grupa dece.
U svakoj {koli postoja}e raspe}e u znak
se}awa na seoske heroje.
Posete grobqima heroja i odr`avawe
grobaqa.“
„Universul“, 44/15.2.1942
? Prema Antoneskuovom planu, {ta su
ciqevi {kolskog obrazovawa kako
ih ocrtava ovaj navod? [ta je ciq
’kulta heroja’? Postoje li za u~enike
ikakvi uzori osim wihovih u~iteqa?
[ta je tvoj stav prema ’kultu heroja’ u
{koli i ’kultu heroja’ uop{te? Da li
wihova borba odra`ava tvoja dana{wa
verovawa? Postoje li danas u {kolama
sli~ni projekti?
II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obra-
zovawe, koji je objavio Nacionalni
oslobodila~ki front (predvo|en komu-
nistima) u oslobo|enim delovima Gr~ke
Ko je tvoj sused?
Kiki se danas probudila s visokom tempe-
78
raturom. Gu{ila se ~itave no}i. Grlo ju je
bolelo.
Wena majka zamolila je suseda koji je na-
meravao da pro|e ulicom u kojoj je `iveo
lekar da svrati do wega i ka`e mu da do|e.
[...]
Majka nema mira; ~im ~uje korake na
asfaltu, tr~i do prozora. Kada }e da stig-
ne lekar?
Lekar je na kraju do{ao, pregledao dete i
rekao:
– Morate dobro da vodite ra~una o detetu,
gospo|o. Imate li jo{ dece? Morate ih
razdvojiti, jer je bolest zarazna. Nabavi-
te ovaj lek {to pre mo`ete, u roku od
~etvrt sata.
^im je lekar oti{ao, majka je zgrabila {al
i torbu i otr~ala u apoteku.
[...]
– Tasija Joanidu, pozva apotekar, prepa-
rat je gotov i ko{ta 55 drahmi. Majka otva-
ra ta{nu. Ima samo 35 drahmi. [ta da ra-
di? Prilazi tezgi. – Mogu li da vam sada
dam sve {to imam i da uzmem lek? Ostalo
}u vam poslati tokom poslepodneva
– Ni govora, gospo|o. Da li se vi to pra-
vite ludi? Nabavite novac, pa }ete dobi-
ti lek.
Majci je neprijatno, po~iwe da pla~e. Za-
kasni}u. Mom detetu je potreban ovaj lek.
@ivot joj je u opasnosti.
Ali apotekar ne}e ni da ~uje, a qudi oko
we gledaju je sumwi~avo.
Onda sa klupe ustaje radnik. Odeven je
siroma{no, umornog je lica.
– [ta je bilo, gospo|o? Nemojte tako. Mi
smo samo qudi. Evo, uzmite novac koji vam
je potreban.
Majka se sagiwe da poqubi radnikovu ru-
ku. Ali on `uri da se skromno vrati na
svoju klupu.
Ta aetopoula, 97/98, anatyposi ASKI
? Kako je u ovom izboru predstavqen
radnik? [ta je poenta ovakvog pred-
stavqawa?

Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez `ivotnog prostora, 1942.
Ilija Be{kov jedan je od najslavnijih
bugarskih umetnika, karikaturista i
slikara.
II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162,
koji je ameri~ki generalni konzul u
Istanbulu poslao dr`avnom sekretaru
SAD Kordelu Halu, o propagandi u
bugarskim {kolama
Istanbul, 4. novembar 1942.
Drugi izuzetno sna`an ~inilac koji obra-
DRUGI SVETSKI RAT
? Kakvu poruku on poku{ava da po{a-
qe ovom karikaturom?
zuje javno mwewe, pa odatle i ose}awa
qudi, jeste nacional-socijalisti~ka pro-
paganda koja se sprovodi u {kolama. Ona
se naj~e{}e sprovodi kroz nastavu bugar-
ske geografije, istorije i kwi`evnosti.
Svaki bugarski pisac i nastavnik je pro-
pagandist bugarskog nacionalizma. Svi
mladi Bugari, koji su zavr{ili osnovno
79
@IVOT U VREME RATA

obrazovawe sa ~etrnaest godina, ili

sredwu {kolu sa devetnaest, znaju napa- ? Da li misli{ da je mnogo ~italaca
met mapu Balkana i vrlo su lepo informi- bilo zainteresovano za ovaj ~lanak
sani o bugarskim pretenzijama na razli~i- u to vreme? Objasni svoj stav.
te balkanske teritorije. Na zidovima sva-
ke {kole stoje mape Bugarske iz razli~i-
tih perioda wene istorije i one su sna`no Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez
utisnute u pam}ewe svakog bugarskog dete- za{tite Dragoquba Aleksi}a
ta. Tako su se teritorijalne pretenzije
pretvorile u deo nacionalnih interesa.
One ne izra`avaju samo mi{qewe dinas-
tije i vlade, nego i ~itavog stanovni{tva.
Na taj na~in, {kolsko obrazovawe iz na-
cionalizma u wegovim razli~itim obli-
cima dobilo je ogroman propagandisti~ki
zna~aj.
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh, str. 91

? Za{to je toliko va`no sprovoditi

propagandne programe u {kolama?
Da li, po tvom mi{qewu, i danas posto-
ji ne{to sli~no u uxbenicima istorije,
geografije i kwi`evnosti? Objasni
svoj stav.
Sl. 26. Rumunska novinska fotogra-
fija: ~lanak o `enskoj modi (1942)
Jugoslovenska kinoteka, Beograd
Film je ilegalno snimqen u Beogradu
za vreme okupacije. Aleksi}, cirkus-
ki artist, nije imao iskustva u pravqewu
filmova, a isto va`i i za ve}inu wegovih
saradnika. Ipak, cenzura je odobrila film
i on je, sa velikim uspehom, kao jedini srp-
ski film prikazivan na doma}em repertoa-
ru, na kojem su prikazivani samo nema~ki
filmovi i filmovi drugih zemaqa Osovine.

II–34. Rumunska uredba za regulisawe

obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940)

^lan 1. Jevreji su slobodni da u okviru

„Universul“, br. 30, 1. februar 1942.
privatnog obrazovawa organizuju vlastite
osnovne i sredwe {kole.
^lan 2. Jevrejske {kole opisane u prethod-
nom ~lanu mogu da zapo{qavaju samo je-
vrejske nastavnike i da upisuju samo jevrej-
ske |ake.
^lan 3. Oni ~ija su oba roditeqa Jevreji
ili ~iji je otac Jevrejin, bez obzira koje ve-
re, ne mogu da rade kao nastavnici ili
administrativno osobqe i ne mogu biti

80
 DRUGI SVETSKI RAT

prihva}eni kao |aci ili studenti u rumun-

skim osnovnim i sredwim {kolama, niti u ? Komentari{i naslov prvog teksta
visokim {kolama, bilo dr`avnim ili pri- prevedenog i objavqenog za upotre-
vatnim, a ni u {kolama drugih hri{}anskih bu u visokim {kolama u Albaniji. Koja
etni~kih zajednica. Izuzetno i u pojedinim doktrina je imala sredi{we mesto u
slu~ajevima, Ministarstvo nacionalnog albanskom obrazovnom sistemu?
obrazovawa, kulture i umetnosti mo`e da
odobri onima koji su ro|eni od jevrejskog Sl. 28. Najava filmskog programa u
oca koji je pre{ao u hri{}anstvo i majke beogradskim bioskopima sredinom
hri{}anke druga~ijeg etni~kog porekla da septembra 1942.
rade u privatnim i profesionalnim hri{-
}anskim {kolama ako su kr{teni u hri{-
}ansku veru do druge godine `ivota.
Vanbra~na deca ima}e pravni status svoje
majke. [...]
^lan 5. Ministarstvo nacionalnog obrazo-
vawa, kulture i umetnosti otpusti}e i
ukloniti sve one koji odgovaraju odredba-
ma ~lana 3 ove uredbe.
Evreii din România între anii 1940/1944,
tom I: Legislaþie antievreisc¤, str. 70–71

? Na koji su na~in u~enici Jevreji

diskriminisani u odnosu na druge
u~enike? Jesu li sli~ni stavovi prema
Jevrejima ili bilo kojoj drugoj etni~koj
ili religioznoj grupi prisutni i danas?

II–35. Promene u {kolskim programima u

Albaniji za vreme italijanske okupacije

„Ministarstvo obrazovawa po~elo je da ost-

varuje {irok izdava~ki program za objavqi-
vawe visoko{kolskih tekstova. Kao {to se
zna, jedva da su postojali ikakvi tekstovi
za visoke {kole i umesto uxbenika kori{-
}en je sistem hvatawa bele`aka. Zato je Mi-
nistarstvo obrazovawa razmotrilo ovaj
problem i mo`e se re}i da }e do po~etka
idu}e {kolske godine veliki broj tekstova
biti spreman za upotrebu. Danas niz pisaca
i prevodilaca radi na tome. Prvi tekst ne-
davno je objavqen i nosi naslov „Doktrina
fa{izma“ od Benita Musolinija; predgovor
za {kole napisao je Salvatore Valituti
(Salvatore Valittuti), a kwigu je preveo profe-
sor Koqa [iroka (Kole Shiroka).“
Publikacije Ministarstva obrazovawa, „Tomori“, 6. avgust
1940, 2
„Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942
Naslovi ukazuju na to da je re~ o ne-
ma~kim, italijanskim i ma|arskim
filmovima. Na po~etku okupacije Srbije,
aprila 1941, svi bioskopi i filmska dis-
tribucijska preduze}a stavqeni su pod
striktnu ’komesarsku upravu’ i uvedena je
cenzura, dok su bioskopi u vlasni{tvu
Jevreja konfiskovani. Nema~ka propaganda
i doma}e kolaboracionisti~ke filmske
novosti bile su obavezan deo programa.

81
@IVOT U VREME RATA
Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu
„Hasan Pri{tina“
Ova slika zna~ajna je zbog promena do
kojih je posle italijanske okupacije
do{lo u {kolama. Slika prikazuje decu ka-
ko ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{-
tina“. Mo`e se lako uo~iti da deca nose
uniforme kakve je nosila italijanska fa-
{isti~ka omladina. To je bio jedan od na~i-
na da se u albanskim {kolama pod okupaci-
jom ra{iri fa{isti~ki uticaj.
Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dr`ave Hrvatske
Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh
43
Italijanski dobrovoqac koji se borio u Albaniji 1913. tokom balkanskih ratova.
82
II–36. @ivot u omladinskom centru
„Italo Balbo“,43 jednom od mnogobroj-
nih centara koje su fa{isti organizo-
vali u Albaniji
„Ovi posetioci idu da vide sre}nu omla-
dinu koja ima veliku privilegiju da prvi
put do`ivi fa{isti~ko gostoprimstvo u
zabavnim sun~anim ba{tama, gde svako-
dnevno dobija dobro fizi~ko i moralno
obrazovawe i u~i da voli fa{izam i Du-
~ea. Tokom dana na brdu, na sve`em vazdu-
hu i suncu, u ve`bawu, plivawu, igrama,
plesu i drugim zabavnim i sportskim
aktivnostima, oni upoznaju imperiju, ~iji
deo Albanija ima sre}u da bude, wenog su-
verena, `ivot osniva~a imperije i herojska
dela Italo-Balboa, ~ije ime centar nosi.“
„Tomori“, 11. avgust 1940, 2.
? [ta je, po tvom mi{qewu, bio
glavni ciq ovih kampova? Za koje je
ciqeve zabava zapravo kori{}ena?
? Za{to su fudbaleri podigli
ruku? [ta taj gest simboli-
zuje danas? Treba li, po tvom mi-
{qewu, da sportisti reprezen-
tuju svoju zemqu ako se ne sla`u
sa akcijama dr`avnih vlasti?

Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju
o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunije
i Hrvatske 1942. godine
? [ta je tvoje mi{qewe o sportskim
doga|ajima za vreme rata? Uporedi
ovu fotografiju sa fotografijom br. 30.
II–37. Ministarstvo nacionalnog obra-
zovawa Rumunije zabrawuje mape koje
podse}aju qude na sovjetsku invaziju
1940. godine
Primena Konvencije o primirju u {kolama
Ministarstvo nacionalnog obrazovawa
obave{tava sve {kole u zemqi, kao i kul-
DRUGI SVETSKI RAT
„Universul“, br. 28, 14. oktobar 1942.
turne institucije koje zavise od ovog ode-
qewa, da je prema odredbama ~l. 16 Kon-
vencije o primirju zabraweno {tampati,
uvoziti, distribuirati ili prikazivati
mape s rumunskim granicama pre 28. juna
1940, koje pokazuju Severnu Bukovinu i
Besarabiju kao delove ove zemqe. Tako|e
je zabraweno koristiti u {kolama obra-
zovni materijal bilo koje vrste ako taj
materijal nije odobren i nije u saglasnos-
ti sa instrukcijama koje su dale kontrol-
ne komisije ustanovqene od strane Mini-
starstva koje ga analizira i koje ne odo-
brava ni{ta osim materijala u kojem nema
83
@IVOT U VREME RATA
ni~ega {to bi moglo da izazove probleme
u prijateqskim odnosima izme|u Rumunije
i saveznika. Tako|e je zabraweno iz uni-
verzitetskih i {kolskih biblioteka iz-
davati kwige koje bi mogle da sadr`e de-
love koji naru{avaju odredbe Konvencije
o primirju i koje bi mogle da ugroze uspo-
stavqeno primirje sa saveznicima.
„Universul“, 318/26. novembar 1944.
? Da li novi re`im donosi demokra-
tiju i slobodu Rumuniji, kao {to je
obe}avala Kraqevska proklamacija?
Daj argumente koji }e potkrepiti tvoj
odgovor. Po tvom mi{qewu, ko su pro-
moteri ovih zabrana? Za{to oni neguju
takve stavove?
II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta-
{kog logora u Staroj Gradi{ki (Hrvat-
ska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu
„U glavnom usta{kom glasilu ’Hrvatskom
narodu’, zaboravio se netko i upotrijebio
rije~ ’pogreb’ (srbizam). Zaprepastio se
Poglavnik, zaprepastio se wegov ’dvor’,
prestravio se wegov osobni ured. Sve je
alarmirano. Tko je zlo~inac? ’Hrvatski
narod’ objavi na ~elu lista dva puta uza-
? Op{ta pitawa za potpoglavqe IIg
U ovom potpoglavqu ima mnogo primera propagande u obrazovawu tokom Drugog svet-
skog rata. Napravi listu razli~itih propagandnih ciqeva u razli~itim zemqama i
poku{aj da na|e{ sli~nosti me|u wima. Da li je propaganda i{~ezla iz obrazovnog si-
stema posle Drugog svetskog rata? Ako je tvoj odgovor negativan, na|i primere. Ima li
primera u tvojoj zemqi?
84
stopce strogi ukor iz Poglavnikova osob-
nog ureda s Poglavnikovim upozorewem da
}e doti~ni prestupnik biti ka`wen. (...)
O~ekivah da }emo u najskorije vrijeme poz-
draviti u logoru jedno ’lice’ (osobu koja je
upotrijebila rije~ ’pogreb’). Ali kako to
’lice’ bija{e Paveli}ev osobni stenograf
ili ’brzopisac’, pomilovan je, i tako nam
izosta ta senzacija.“
Jakovqevi}, str. 205–206
Koriste}i represivne mere, usta{ka
vlast je preduzela korake da ’o~isti’
hrvatski jezik od stranih, prvenstveno srp-
skih uticaja. Ako se imaju na umu sli~nosti
dvaju jezika, usta{e su poku{ale da
(ve{ta~ki) stvore hrvatski jezik koji bi
bio sasvim druga~iji od predratnog jezika.
? Opi{i i objasni Jakovqevi}ev stav
prema Paveli}u. Kakvu sliku o
Paveli}u sti~e{ na osnovu Jakovqevi-
}eve interpretacije – posebno u vezi sa
anegdotom o srbizmu „pogreb“? Treba li
{ef dr`ave da se bavi pitawima jezi-
ka? Uporedi sliku o Paveli}u koju si
stekao na osnovu teksta I–2.
 THE SECOND WORLD WAR

TRE]E POGLAVQE
U`asi rata

Strahovita surovost Drugog svetskog rata rezultat je slo`ene me{avine mnogih ~inilaca,
okolnosti, stavova i motivacionih ideja. Zbog ove slo`enosti i obima, samo neki od ovih
elemenata mogu da se pomenu i ispitaju detaqno: polo`aj civilnih `rtava u situaciji kad je
granica izme|u linije fronta i pozadine izbrisana; planovi Nema~ke da pro{iri `ivotni
prostor, zbog ~ega je do{lo do ~i{}ewa okupiranih teritorija; surovost kao su{tinski ele-
ment ostvarewa nema~ke ideologije zasnovane na rasizmu i antisemitizmu; zadr`avawe kon-
trole nad okupiranom teritorijom posredstvom nemilosrdnog i surovog ka`wavawa nevinog
civilnog stanovni{tva; i najzad, uloga nacisti~ke/fa{isti~ke okupacije u ispoqavawu
zapretenih etni~kih tenzija. Ovo posledwe bilo je jedan od razloga za razbuktavawe
gra|anskog rata u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope – okupacione sile podstakle su svaku
od strana, {to je vodilo nezamislivo surovim sukobima.
Drugi svetski rat ’obogatio’ je na{ re~nik dvema novim re~ima: genocid i holokaust. I
mada je, u skladu sa nacisti~kom idejom ~iste rase, oznaka Untermensch, vezivana ne samo za
Jevreje, nego i za Cigane, Poqake, Ukrajince, Ruse..., ’kona~no re{ewe’ je ipak slu~aj za sebe
zbog svojeg u`asnog sistemskog savr{enstva. To je razlog {to je ono u ovom poglavqu obra|eno
zasebno, kao posebna jedinica koja ima vlastitu distinktivnu prirodu, zamah i ciqeve,
sasvim nezavisno od ciqeva i dinamike rata, ali u wegovom kontekstu. Na`alost, u jugois-
to~noj Evropi je ’kona~no re{ewe’ izvedeno s tako brutalnom efikasno{}u da je broj Jevreja
pao sa oko 900.000 na 50.000.
Neki od ovih u`asa zabele`eni su u izvorima koji slede – po~ev od onih na bojnom poqu
do onih izvr{enih protiv civila u nema~kim i italijanskim operacijama odmazde, u koncen-
tracionim logorima, u tamnicama, u partizanskim osvetni~kim operacijama posle rata, itd.

IIIa. Linija fronta

III–1. Vojni zakon albanskih partizana
„Samo u jednoj prilici zarobqeni su neki
italijanski vojnici; {tab je ovaj neobi~an
doga|aj objavio s velikim ponosom i ja sam
pozvan da odem da ih i sâm vidim. Oti{ao
sam u ku}u porodice Vitku} i tamo zatekao
~etiri italijanska oficira i ~etvoricu
vojnika s drugim ~inovima. Izgledali su
rezignirani u odnosu na svoju sudbinu, jer
gotovo da nije bilo sumwe da }e biti stre-
qani – oficiri, u svakom slu~aju. Dr`ali
su se upadqivo mirno i odbili su da daju
ikakvu informaciju izuzev svojih imena i
adresa svojih porodica u Italiji; bio sam
tu`an, jer mi je streqawe zarobqenika
bilo odvratno. Odbijawe da se u akciji
uzimaju zarobqenici bilo je druga stvar –
Italijani su jednom zapretili da }e za
svakog zarobqenog Italijana streqati
deset albanskih talaca, {to sigurno nije
podsticalo na samilost. U gerilskom ratu
zarobqenik je smetwa, jer morate da ga
hranite i motrite da ne pobegne; zato je
razumqiva politika bila da se zarob-
qenici ne uzimaju. Gerilci su ra~unali sa
time da }e biti na mestu streqani ili
ubijeni, verovatno posle mu~ewa, tako da

85
U@ASI RATA

je sistem neuzimawa zarobqenika postao Sl. 32. ^etvrta partizanska divizija

utvr|ena karakteristika gerilskog rata.“ u crnogorskim planinama 1944. godine
Smiley, str. 66

? Komentari{i pona{awe italijanskih

oficira: mo`e li ono da se nazove
herojskim iako su oni u ratu bili agre-
sori? Za{to albanski gerilci nisu uzi-
mali zarobqenike? Kako je italijanska
politika uticala na takvo pona{awe?

III–2. Tretman zarobqenika od strane

albanskih nacionalista

„Me|utim, najzna~ajniji doga|aj, koji je

obele`io boravak vojske u selu, bilo je Dedijer, Dnevnik
hvatawe dvojice partizana, prvih zarob-
qenika u ovoj akciji. Obojica su bili sas- Sl 33. Rumunski vojnici na kamilama
vim mali de~aci, od dvanaest i deset go- u kavkaskim bitkama
dina, i iscrpqeni gla|u i nespavawem,
ispali su iz stroja prilikom povla~ewa
iz [upala. U vreme kad smo ih mi videli,
ve} su jeli i odmorili se, i bili su sprem-
ni, mada vrlo pla{qivo, da sklapaju poz-
nanstvo. Govorili su u jakom komunisti~-
kom `argonu; i rekli su nam da ima gotovo
godina dana otkako su pobegli od ku}e, u
blizini Valone, da bi se pridru`ili par-
tizanima. Obojica su tvrdila da su videli
akcije protiv balista i Nemaca.“
Amery, str. 222–223

? Komentari{i `ivotnu dob uhva}e- „Universul“, br. 272, 5. oktobar 1942.

nih partizana. [ta misli{ o deci
vojnicima? [ta misli{ o vojskama koje
ih regrutuju i koriste? Postoje li danas
deca-vojnici? Uporedi ovaj tekst sa
slikom 22.
Uporedi stav prema zarobqenicima iz
ovog izvora sa stavom iz prethodnog. Da
li je mogu}no stvoriti op{ti zakqu~ak
samo na osnovu ova dva kratka izvoda?
Objasni svoj stav.
? Imaju}i u vidu da je velika ve}ina
rumunskih vojnika bila iz redova
seqaka, daj kratak komentar o mogu}nim
reakcijama vojnika na kamile – bio je to
prili~no egzoti~an na~in putovawa za
rumunsku vojsku. Mo`e li rat da se
shvati i kao na~in sticawa novih
iskustava – ne samo r|avih?

86

IIIb. Brutalnosti
III–3. Saop{tewe nema~kog armijskog
komandanta u Gr~koj (1943), upu}eno
Grcima
SAOP[TEWE
Svako lice uhva}eno u uni{tavawu ili
o{te}ivawu telefonskih `ica bi}e stre-
qano. Ova kazna primewiva}e se i na `e-
ne i maloletna lica.
Ako po~inilac ne bude uhva}en, pet lica
iz susednog sela bi}e uhap{eno i streqa-
no. Zajednice kojima pripadaju ta lica
bi}e ka`wene imovinskom kaznom.
Primena ove naredbe po~iwe od dana
wenog objavqivawa.
Krf, 23. oktobar 1943.
Komandant ostrva Krf
SAOP[TEWE U VEZI SA ZABRANOM [TRAJKA
Svaki {trajk bi}e smatran neprijateq-
skim ~inom uperenim protiv okupacionih
vlasti, ~ak i ako nikakvi vojni interesi
ne budu direktno ugro`eni.
Upotrebi}u sva sredstva koja mi stoje na ra-
spolagawu da predupredim takve poku{aje.
Ubudu}e }e te{ki prekr{aji biti ka`wa-
vani smr}u. Smrtna kazna primewiva}e se
pogotovo na podbada~e i vo|e. Ostali u~e-
snici u {trajku bi}e ka`weni dugotrajnim
kaznama koje }e slu`iti u zatvoru ili u
logorima za te{ki rad.
Atina, 10. septembar 1943.
Vojni komandant Gr~ke
Fleischer, tom 2, str. 169
III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943)
posle prvog talasa masovnih odmazdi u
Gr~koj
SAOP[TEWE
NARODE EPIRA!
Nema~ka armija bila je prisiqena da uni-
{ti va{e selo jer ste vi pru`ili pomo}
gerilcima koji su ubijali na{e trupe.
DRUGI SVETSKI RAT
Na vama je da spre~ite gerilce da napada-
ju nema~ke trupe.
Va{a je du`nost da najbli`oj nema~koj voj-
noj stanici odmah prijavite prisustvo
gerilaca.
Na taj na~in nema~ka vojska mo`e da za{-
titi va{ `ivot, va{u porodicu i va{u
imovinu.
Nema~ka vojska nije u Gr~koj kao neprija-
teq gr~kog naroda. Na{ jedini neprijateq
su gerilci, koji naru{avaju mir i red u
zemqi. (...)
Od sada morate da negujete dobre odnose
sa nema~kom vojskom u ciqu obnove zakona
i reda, a naro~ito u ciqu za{tite va{ih
li~nih interesa.
NEMA^KA KOMANDA
Fleischer, tom 2, str. 223
? Da li su stanovnici uni{tenih sela
zaista bili kadri da spre~e geril-
ce da napadaju nema~ke trupe? Da li je
ciq nema~ke vojske u Gr~koj zaista bio
za{tita `ivota i imovine lokalnog
stanovni{tva, kao {to su tvrdili u
ovom saop{tewu? [ta misli{ o prime-
wivawu smrtne kazne na `ene i decu
zbog dela ove vrste?
III–5. Hitlerova naredba (iz septembra
1941) u vezi sa pona{awem vojske na
okupiranim teritorijama u jugoisto~noj
Evropi
„Da bi se zavere sasekle u korenu, u prvom
pojavqivawu i bez oklevawa, moraju se
preduzeti najo{trije mere tako da se na-
metne autoritet okupacione sile i predu-
predi svako daqe {irewe ideje o zaveri.
Kad to ~inite, morate biti svesni da u tim
zemqama qudski `ivot nema nikakvu
vrednost i da efekat zastra{ivawa mo`e
87
U@ASI RATA
biti postignut samo neuobi~ajenom o{tri-
nom. U odmazdu za jednog nema~kog vojnika
mora se izvr{iti proporcionalna smrtna
kazna nad 50 do 100 komunista. Na~in smr-
ti mora da stvori zastra{uju}i u~inak.“
Krizman, str. 520
? Po{to je to bio zakonski poredak,
nema~ka vojska nije smatrala da su
ove egzekucije zlo~ini. Da li se sla-
`e{ s tim stavom? Da li zakon uvek mo-
`e da ispravno defini{e {ta je zlo-
~in, a {ta ne?
Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u
Gr~koj: fotografija masovnih egzekuci-
ja u Agriniju 1943.
Fleischer, tom 1, str. 347
88
III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme oku-
pacije Albanije (juli 1943)
„U povratku, video sam dim drugih sela u
plamenu i pretpostavio sam da su ih zapa-
lili Italijani u znak odmazde; pogre{io
sam, jer sam sreo Safeta Butku i wegovu
~etu Bali Kombetar, i oni su mi rekli da
je selo koje sam video u plamenu bilo selo
Barma{ i da su ga zapalili Nemci. Rekao
mi je da su spalili `ive `ene i decu u ku-
}ama i da su ih ubijali iz pu{ke ako bi po-
ku{ali da pobegnu; dodao je da je nema~ka
divizija upravo stigla u Kor~e iz Flori-
ne. To je bila prva vest koju smo dobili o
Nemcima u Albaniji.“
Smiley, str. 52
Stav nema~kih vojnika prema italijan-
skim vojnicima posle wihove kapitu-
lacije (oktobar 1943)
„Imao sam jo{ jedno zaka{wewe jer su
seqani insistirali da mi poka`u grobove
{ezdeset pet italijanskih oficira, koje
su po naredbi Nemaca morali da pokopaju.
Gledali su kako ih Nemci ubijaju. Nemci su
vezali Italijanima ruke, pore|ali ih,
streqali ma{inkama i rawene dokraj~i-
li bajonetima. Zbog svega {to su videli,
seqani su se mnogo pla{ili Nemaca i lak-
nulo im je kad sam se pozdravio i krenuo
daqe.“
Smiley, str. 93
? [ta je bio ciq toliko brutalnog po-
na{awa nema~ke vojske? U koje vre-
me je mogao da se odigra drugi doga|aj?
Postoje li sli~ni zlo~ini koje su
Nemci izvr{ili u tvojoj zemqi?
 DRUGI SVETSKI RAT

III–7. Don Pjetro Biwoli:44 Sveta misa za moj
streqani narod (fragment iz dnevnika)
„Dvadeset peti avgust. O~ajne `ene. Jedna
od wih moli za pravdu.
U selu u koje smo upravo u{li zatvorili
smo sve mu{karce, kao i drugde. Na po~et-
ku operacija qudi nisu bili upla{eni kad
smo hapsili odrasle mu{karce jer nisu
znali {ta da o~ekuju. Kad su novosti o
onome {to se de{ava po~ele da se {ire
unaokolo,45 podigao se kao neki talas o~a-
ja. Isto je bilo u ovom ’oslobo|enom’ selu.
Po{to su pokupili mu{karce i nadzirali
ih na livadi, `ene su se sakupile nedale-
ko odatle, molile su za mu{karce i plaka-
le s toliko emocija da su ~ak i mawe oset-
qivi vojnici bili potreseni. S vremena
na vreme neko bi opsovao ovu jadnu grupu i
pripretio da }e svi mu{karci biti stre-
qani ako `ene ne prestanu da mole. Na
trenutak su sve za}utale, a zatim smo ~uli
prigu{eno jecawe i na kraju su zaplakale
jo{ o~ajnije nego pre...“
Repe, Na{a doba, 1996, str. 201
? Pisac ovog dnevnika nije samo sve-
dok nego i u~esnik doga|aja koji opi-
suje. Da li u wegovim re~ima postoji
ikakav znak saose}awa?

Sl 35. Fotografije spaqenih ili

uni{tenih sela (odmazde)

Fleischer, tom 2, str. 497

44
Don Pjetro Biwoli bio je kapelan u okupatorskoj italijanskoj vojsci u Sloveniji i Hrvatskoj. Tokom rata
pisao je dnevnik koji je objavqen {ezdesetih godina. Bio je lojalan Italiji, ali je tako|e opisao i osudio
surovo postupawe italijanskih vojnika prema civilnom stanovni{tvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Za vreme ita-
lijanske ofanzive u leto i jesen 1942: paqewe sela, ubijawe talaca, deportacije u koncentracione logore,
pqa~ka... Biwoli je za sve u`ase koje je video krivio sam rat i poku{avao je da odgovor na svoj nemir na|e
tako {to je na rat gledao kao na univerzalnog krivca.
45
Streqawe talaca ili slawe qudi u koncentracione logore.

89
U@ASI RATA

III–8. Izvod iz intervjua sa Cvetom jedan zatvorenik je streqan jer je sa zemqe

Kobalom46 podigao zelenu jabuku...
Govore}i na osnovu sopstvenog iskustva,
„Posle nekoliko dana saterali su nas za
hteo bih da ka`em mladim generacijama ko-
transport. Oko 1.000 qudi transportovano
liko je potrebno boriti se protiv svakog
je jednim jedinim vozom. Vozili smo se dva
nasiqa. Nikakvo nasiqe, makar i iz najbo-
dana. Neki qudi u na{em vagonu umrli su
qih namera, ne mo`e se opravdati...“
ve} tokom putovawa. Vru}ina je bila stra- Repe, intervju sa Cvetom Kobalom (video)
{na, nemogu}i uslovi. Vagoni su bili fur-
goni za stoku, bez ikakve mogu}nosti za ko-
ri{}ewe toaleta. Onda smo nosili mrtva ? [ta Cveto Kobal, ~ovek koji je pre-
`iveo koncentracioni logor Maut-
tela od `elezni~ke stanice do vrha brda,
hauzen, misli o nasiqu? Da li deli{
gde se nalazio koncentracioni logor. Ba{
wegovo mi{qewe?
pre nego {to smo do{li do Mauthauzena

Sl. 36. Naslovna strana bro{ure o

Mauthauzenu Ovu bro{uru napisao je Cveto Kobal
juna 1944. i to je, koliko se zna, prvi
objavqeni tekst o jednom od naju`asnijih
koncentracionih logora.

III–9. Pismo Hitleru47

Para}in, dana 25.III.1941. godine.

ADOLFU HITLERU
Berlin, 1. april 1941.
Nit pravde prekinuta je. Zacarila obest i
sila. Veliki tla~e male i u svojoj osiono-
sti ne poznaju boga; nemaju du{u.
Krvo`edni Hitler hita da nijedna wiva
na ovo zemaqskoj kugli ne ostane nezase-
jana jadom i ~emerom. Ni na{a napa}ena
Otaxbina nije po{te|ena. Pru`amo ti svo-
ju po{tenu ruku ali ti ho}e{ i srce. U `e-
qi da osvaja{ i tla~i{ ti nam gazi{ ono
{to nam je kroz sva robovawa i kroz veko-
ve bilo najsvetije – gazi{ nam slobodu i
~ast, gazi{ nam ponos.
Tebi Hitlere, Kajinov sine, mi deca
velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta.
Ne slu{a{ li nai}i }e{ na bodre mi{ice
46
Cveto Kobal ro|en je 15.12.1921. Postao je ~lan pokreta otpora u Sloveniji 1941. Januara 1941. uhap{en
je i poslat u koncentracioni logor Au{vic, a zatim u Mauthauzen. U prole}e 1944. pobegao je iz radnog logora
u Lincu (Austrija) i pridru`io se partizanima u Sloveniji. Juna 1944. ilegalna partizanska {tamparija obja-
vila je wegovu bro{uru o Mauthauzenu i to je, koliko se zna, prvi objavqeni tekst o jednom od naju`asnijih
koncentracionih logora (vidi ilustraciju).
47
Na dokumentu se nalazi bele{ka na srpskom jeziku: „Osoba je umrla u logoru 14. januara 1942.“ Pismo je
napisano na dan kada je Jugoslavija pri{la silama Osovine. Dva dana kasnije, jugoslovenska vlada je zba~ena

90

na{e. Proli}emo ti krv i nogom ti a`daje
stati na vrat da se ne digne{. Upamti da
nas je mo`da Bog odredio da kod nas dobi-
je{ odmazdu za sva nedela. Upamti.
Svetolik M. Draga~evac
sreski na~elnik u penziji
Glavna uprava za sigurnost Rajha
Berlin, 16. maj 1942.
Policija sigurnosti i Slu`ba sigurnosti
(SD),
Einsatzkommando u Beogradu
Predmet: Sreski na~elnik u penziji Sve-
tolik Draga~evac, Para}in (Jugoslavija)
Kancelarija Firera NSDAP, {aqe prilo-
`eno pismo goreimenovanog sreskog na-
~elnika u penziji sa jednim prevodom.
Pismo sadr`i najgrubqe uvrede i optu`be
protiv firera. Molim da preduzmete {ta
je potrebno protiv pisca i izvestite u
slu~aju da uspe wegovo hap{ewe.
Po nalogu:
potpis: Bastz
Bele{ka na dokumentu na srpskom: Osoba
je umrla u logoru 14. I 1942.
Istorijski arhiv grada Beograda, BDS, d–77
? Poku{aj da shvati{ motive za pisa-
we takvog pisma. Po tvom mi{qewu,
da li je Svetolik Draga~evac bio sves-
tan mogu}ne opasnosti kada je pisao ovo
pismo? Ako jeste, za{to ga je pisao upr-
kos tome?
III–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a
na podizawe ustanka u Srbiji
„... smatram – po{to je ugled oru`ane sile
pretrpeo znatne {tete usled neuspeha...
da je ve} iz razloga presti`a potrebno da
se sa krajwom bezobzirno{}u postupi bar
u dr`avnom udaru, a 6. aprila po~ela je nema~ka invazija. Zato mo`emo da pretpostavimo da osoba koja je
napisala ovo pismo nije bila potpuno svesna opasnosti kojoj se izla`e.
48
Oktobarske likvidacije koje je Vermaht izvr{io u Kragujevcu, Kraqevu i drugim gradovima {irom Srbije,
sa hiqadama ubijenih, predstavqaju tragi~an dokaz o istinskoj, goloj su{tini okupacionog sistema. Od
po~etka avgusta 1941. do sredine februara 1942, ubijeno je u borbama 7.776 qudi, a wih 20.149 su u znak
odmazde pobili streqa~ki vodovi.
DRUGI SVETSKI RAT
na jednom odre|enom mestu, kako bi se
ovim primerom zastra{ili ostali delovi
Srbije... Deca i `ene odr`avaju vezu, a
staraju se i o snabdevawu. Prema tome,
kaznu mora iskusiti celokupno stanov-
ni{tvo, a ne samo mu{karci...“.
Sam general Bohme je odmah po dolasku u
Srbiju izdao naredbu da „bezobzirne mere
moraju biti zastra{uju}i primer, {to }e se
za kratko vreme pro~uti po celoj Srbiji“.
Ovakva politika oslawala se na naredbe
o gu{ewu pokreta otpora u okupiranim
zemqama, koje su stigle sa „najvi{eg
mesta“, iz Hitlerovog glavnog stana. Wih
je, po Hitlerovom nalogu izneo feldmar-
{al Keitel, 16. septembra 1941. Na jednom
mestu se podvla~i: „Da se pokret ugu{i u
samom zametku imaju se upotrebiti najdra-
sti~nije mere... U vezi s tim treba podse-
titi na to da qudski `ivot u tim zemqa-
ma ~esto ne vredi ni{ta i da se samo neo-
bi~nom strogo{}u mo`e posti}i zastra{u-
ju}i efekat“.
Bo`ovi}, str. 23
Tekst ocrtava oru`ani ustanak koji
je izbio u Srbiji u leto 1941. Podr{-
ka koju je stanovni{tvo pru`ilo pobuwe-
ni~kim snagama, kombinovana sa gubicima
koje su trpele okupacione sile, izazvala je
talas sistematskih odmazdi koje su zahva-
tile ~itavu Srbiju u jesen iste godine. U
septembru 1941. zapovednik nema~ke okupa-
cione uprave general Turner, predlo`io je
generalu Bemeu (glavnokomanduju}em u
Srbiji) mere kojima treba uzvratiti na po-
dizawe ustanka.
III–11. Masakr talaca civila u Kragu-
jevcu48
Oko 7 ~asova ujutro (20. oktobra) nema~ke
91
U@ASI RATA
jedinice su pod komandom majora Koeniga
napravile obru~ oko grada:
„Zatim se obru~ sve vi{e stezao a nema~ki
vojnici kupili su mu{karce, sve odreda...
Qudi su uzimani sa ulice, iz ku}a, radwi,
kafana, crkve i svih drugih ustanova. Iz
suda su uzimali sudije, pisare i stranke;
iz {kola profesore, u~iteqe, |ake..., pa i
same bolesnike u pojedinim ku}ama nisu
po{tedeli.
Ovako sakupqen ogroman broj gra|ana, koji
je iznosio oko 8.000–9.000 qudi bio je
pritvoren u topovskim {upama...“
Dvadeset prvog oktobra ujutro po~elo je
streqawe:
„Ubijawe su vr{ili na slede}i na~in: oni
su uzimali qude po grupama... i tako ih
pod jakom stra`om vodili na gubili{ta,
koja su se nalazila kod Su{i~kog potoka,
[umarica i topovskih {upa. Gubili{ta su
se otezala na desetine kilometara. Tu su
ih ubijali iz mitraqeza, pu{komitraqeza
i pu{~anim plotunima [...] Dotle su svi
ostali, koji su ~ekali na red da idu na gu-
bili{ta, slu{ali klokotawe mitraqeza,
pu{komitraqeza i prasak pu{aka, a oni
pak koji su bili na putu za gubili{te ima-
li su prilike, uo~i same smrti na nekoli-
ko minuta, i sve to da vide svojim o~ima.“
III–12. Partizanski izve{taj o italijan-
sko-~etni~kim akcijama u oblasti Like
u leto i jesen 1942.
„^etnici su gdje god su mogli, pqa~kali i
ubijali Hrvate, posebno prista{e NOB-a50
(Narodnooslobodila~ka borba). Tako su
ubili Ivana [ebeqa iz Glibodola, oca
devetoro djece, Miju Mesi}a iz Lipca,
Miju Ferti}a i wegovu `enu, in`iwera
[ari}a iz Pla{kog, in`iwera Denisova
iz Dre`nika. Ve}inu ubistava i pqa~ki
49
Ovaj broj dugo je va`io za zvani~an. Srpski istori~ar Venceslav Gli{i} ranih sedamdesetih, a neki
drugi autori kasnije pokazali su da je broj `rtava preuveli~an, ali i da je vi{i od 2.300.
50
Narodnooslobodila~ka borba – partizansko ime za antifa{isti~ki pokret otpora.
92
„Oni (Nemci – pr.p.) su u lecima objavili da
su ubili 2.300 Srba. Ovo je isto tako ne-
istinito, jer su ubili samo u Kragujevcu, a
ne uzimaju}i u obzir broj ubijenih u okol-
nim selima Kragujevca, 7.100–7.300 Srba.“49
Bo`ovi}, Poruke streqanog grada, str. 50
Masakr talaca civila u Kragujevcu
usledio je („prema naredbi za Srbiju“,
koja je nalagala da se za svakog pripadnika
okupacionih vlasti koji je ubijen od po~etka
okupacije uzme 100 talaca, a 50 za svakog
pripadnika koji je rawen) posle napada par-
tizanske jedinice u blizini Gorweg Mila-
novca sredinom oktobra u kojem je 10 nema~-
kih vojnika raweno, a 26 ubijeno. Doma}e
kolaboracionisti~ke jedinice („Srpske do-
brovoqa~ke jedinice“) pru`ale su pomo}
prilikom hap{ewa i zatvarawa talaca.
Ovo je izvod iz svedo~ewa Danila Mihailo-
vi}a, visokog oficira policije u doma}oj ko-
laboracionisti~koj upravi, koji je posetio
Kragujevac nekoliko dana posle masakra.
? Da li je nema~ka vojska po{tovala
vojni zakon? Da li ti je poznat sli-
~an slu~aj iz tvoje zemqe?
izvodili su maskirani partizanskim
kapama kako bi svoje zlo~ine prikazali
kao djelo partizana. Po~etkom septembra
1942. godine nalaze se u akcijama zajedno
s Talijanima u selu Ponikve i okolini,
gdje su zapalili i opqa~kali 96 srpskih
ku}a. (...) Svoja zlodjela ~etnici su ~esto
opravdavali kako su ih na to prisilili
Talijani izra`avaju}i `aqewe {to su
popalili srpske ku}e, ali da su zato
popalili vi{e hrvatskih.“
Jeli}-Buti}, str. 161
 DRUGI SVETSKI RAT

Glavni ciq ~etni~kih jedinica bila Sl. 37. Fotografija beogradskog gla-
je restauracija Jugoslavije sa veli- vnog gradskog trga, 17. avgust 1941.
kom i etni~ki homogenom Srbijom koja bi
imala dominantnu poziciju. Kao najve}i
protivnici bile su progla{ene partizan-
ske jedinice, pa su, radi uni{tewa parti-
zanskog pokreta, neki ~etni~ki komandanti
prihvatali saradwu sa italijanskim jedi-
nicama u akcijama „odmazde“ i „~i{}ewa
terena“ u Dalmaciji, Bosni i Hercegovini i
Crnoj Gori. U tim akcijama stradalo je broj-
no civilno stanovni{tvo, kako hrvatsko i
muslimansko, tako i srpsko.51

? Kako su ~etnici opravdavali svoje

zlo~ine? Koje su kriterijume ~etni-
ci imali prilikom izbora svojih `rta- Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija

va? Za{to i u kojim slu~ajevima su pa-

lili ku}e svojih sunarodnika?
III–13. Strahote u usta{kim zatvorima u
Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada
Hrvatica komunistkiwa
Svedo~ewe [tefice Belak-Pavi~i}
„Najgore mi je bilo izdr`ati batine pod
ledenim tu{evima u mjesecu decembru, u
podrumu UNS–e, gdje su se agenti, tuku}i,
smjewivali. Sje}am se, iz golog tijela pu-
{ila se para, a hladna voda iz tu{eva
dr`ala je tijelo da ne padne. A onda su
gazili ~izmama, udarali pendrecima, kor-
ba~ima, tijelo je bilo i{arano krvavim
modricama. Le`ali smo na betonu u }elija-
ma, vezani. Poslije takvih batina, buncali
smo od temperature. Primjewivali su ba-
tiwawe pendrekom po tabanima, u obliku
’ra`wa’. Svi smo uglavnom pro{li kroz ta-
kove torture. Neko je izdr`ao, neko nije.“
Albahari, str. 432
? [tefica Belak-Pavi~i} pre`ive-
la je u`asna mu~ewa. Ne treba da
odgovara{ ni na kakva pitawa, samo po-
ku{aj da zamisli{ kakve je posledice
imalo takvo mu~ewe na svakog pojedin-
ca koji je pre`iveo.
Svakodnevne scene pod okupacijom,
sa iluzijom „normalnosti“ (qudi {e-
taju u letwoj ode}i, plakat koji poziva pub-
liku na kowske trke na gradskom trkali{-
tu, i slogan nema~ke organizacije za masov-
no letovawe ’Kraft durch Freude’ (snaga kroz
radost) uporedo sa brutalno{}u okupacije,
sa obe{enim telima talaca na glavnom
gradskom trgu Terazije 17. avgust 1941.
III–14. Izve{taj rumunske policije o po-
lo`aju Cigana deportovanih u Transni-
striju
Bilten @andarmerijskog inspektorata u
Odesi
o stawu duha u `andarmeriji
za mesec septembar 1943.
Cigani su sme{teni na teritoriji okruga
Berezovca i Oceacov, ukupno 2.441 Ciga-
nin. Ista tendencija da se izbegnu poqo-
privredni radovi potvr|ena je u vezi sa
Ciganima i ovog meseca.
Oni su duboko nezadovoqni {to su pre-
me{teni u Transnistriju. Svi poku{avaju,
slu`e}i se svim sredstvima, da se vrate u
zemqu. Uhva}ene su kompaktne grupe

51
Nezavisna Dr`ava Hrvatska.

93
U@ASI RATA

Cigana koji poku{avaju da se vrate u III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje `ivot

zemqu pomo}u la`nih dokumenata i u koncentracionom logoru Stara Gra-
odobrewa. @andari treba da intenzivno i di{ka
neprestano motre na wih, da ne bi pobegli
iz kolonijâ na Bugu. Nemaju ode}u i pre- „Ispod }elije je podrum koji je u proqe}e
pla{eni su od zime koja dolazi, po{to su bio pun vode {to je prodirala iz Save
skoro goli. Zahvaquju}i takvom stawu kroz kanal, izmije{ana s fekalijama. Ka-
stvari, oni }e u zimu umreti od hladno}e i nal, naime, stoji u vezi sa Savom. Prije ne-
neuhrawenosti, kao {to su umrli pro{le go Sava po~ne rasti, izlaz se kanala za-
zime – i eto kako }e slede}eg prole}a tvori, tako da voda ne prodire. (...) Usta-
problem Cigana u Transnistriji i{~eznu- {e, preuzev{i biv{u kaznionu, nisu to
ti kad oni i{~eznu. znali, ostavili su u proqe}e izlaz otvo-
Minoritati etnoculturale. Marturii documentare. Tiganii din ren i Sava je prodirala kroz kanal ispu-
Romania (1919–1944), dok. 339
wavaju}i podrum do visine svojega vodo-
staja. (...) Da ugase `e|, ovi su izbezumqe-
? [ta su glavni uzroci smrti me|u ni qudi52 spu{tali cipele do podrumskog
deportovanim Ciganima? Da li su prozor~i}a, a kroz taj prozor~i} u podrum.
vlasti preduzele ikakve mere da za- (...) Tako su se opskrbqivali vodom. (...)
{tite deportovane qude? Kako su Cipele su provla~ene tako|er kroz cijev
vlasti nameravale da re{e „problem dimwaka, da se do|e do prqave teku}ine.
Cigana“? Jedan zato~enik, koji je imao du`nost da
svakoga dana pere hodnik pred tom }eli-
jom, pripovijedao mi je:
– Od svih poslova koje sam obavqao u lo-
goru, ovaj je, pod takvim okolnostima bio
Sl. 38. Plakat sa imenima mrtvih
najstra{niji. Donesem kantu s vodom i za-
talaca u nema~koj okupacionoj zoni u
pqusnem hodnik. Ispod vrata proklete }e-
Sloveniji
lije poka`u se prsti. To netko kvasi ruke.
Vidim tako|er gdjekoju `licu. Nesretnik
hvata prqavu vodu. Neki podme}u ~ak i
cipele, a neki legnu na pod i li`u zamaza-
nu teku}inu. Prag je nizak, i kako zapqus-
nem, voda prodire pomalo u }eliju. I dok
se jedni bacaju na svaku kap, drugi vi~u: ’Ne
pqu{ti, ne pqu{ti! Prestani ve} jednom,
ne mo`emo slu{ati kako voda pqu{ti.’“
Jakovqevi}, str. 164–165

Ilija Jakovqevi}, predratni politi-

~ar i ~lan Hrvatske seqa~ke stranke
bio je zatvoren u logoru Stara Gradi{ka. To
je bio jedan od logora koji su usta{e, slede}i
primer svojih fa{isti~kih mentora, osno-
vale za pripadnike mawina koje nisu voleli
(Romi, Srbi, Jevreji) i za svoje politi~ke
protivnike bez obzira na nacionalnost.

52
Zatvorenici mu~eni `e|u.

94

III–16. Pismo porodici iz koncentracio-
nog logora Stara Gradi{ka
„Neki dan je u mojoj sobi (Dikinoj) ronio su-
zice. Znate li vi da je on meni o~itovao ne-
{to kao qubav!? Rekla sam mu neka to sada
pusti na stranu. Nije meni ovdje do toga. On
mora najprije ste}i moje po{tovawe, mora
popraviti {to je pogrije{io, qudima poma-
gati. Obe}aje da }e biti ’dobar’. Uvjerava me
da me ne}e ni u najkriti~nijem ~asu napusti-
ti. Dok je on ovdje, mene ne}e nitko mrcva-
riti. Stigne li nalog da me likvidiraju, on
}e osobno do}i po mene i to obaviti. Dat }e
mi kuglu u zatiqak. Uvjerava me da to ni{ta
ne boli, ali ne bi htio da na sebi isproba.
Takve, eto, razgovore mi vodimo. Ve} sam
preko wega uhvatila neke druge veze.
Postala sam gatalicom. Bacam im (usta{a-
ma u logoru) karte, poga|am, da je ~udo. (...)
Nema druge, odoste vi na slobodu, a mene ne
pu{taju ni unutar klauzure. Triput sretan
put. Jeste li upamtili sve {to imate poru-
~iti mojima? Ne zaboravite pusicu djevoj~i-
ci od mamice.“
Jakovqevi}, str. 304
Ovo pismo tajno je doturila Jakovqe-
vi}u wegova sapatnica u logoru, `ena
po imenu Dika, pripadnica partizanskog po-
kreta otpora. Jakovqevi} je o~ekivao da }e
uskoro biti pu{ten. U dodatku pismu, Dika
opisuje svoj neobi~ni odnos sa jednim od
zatvorenika u logoru, poznatim po nadimku
Uzvi{eni. Po{to je bio usta{a, Uzvi{eni je
u logoru imao boqi tretman nego ostali za-
tvorenici (komunisti, Jevreji, Romi, Srbi).
? U prvom odlomku su opisani logora{i
koje su usta{e mu~ile `e|u. Je li
mogu}e prona}i vaqane razloge za takvo
mu~ewe? [ta misli{, kakve su to osobe
koje su spremne da na takav na~in mu~e
druge qude? Je li to povezano sa stranom
za koju su se borili u ratu ili s wihovim
karakterom, temperamentom itd? Postoje
li i danas takvi qudi?
[ta misli{ o pona{awu Uzvi{enoga? Ka-
kav je bio wegov stav prema logora{ima,
ubijawu logora{a i „logorovawu“ uop{te?
DRUGI SVETSKI RAT
III–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje su-
rovosti
„Tratio je (Uzvi{eni) dane u trgovini –
bio je, ka`e, poslovo|a velike tvrtke – a
no}i po barovima i {antanima, i jedva je
do~ekao da se posveti svojemu `ivotnom
pozivu. (...) Uzvi{eni je vi{e od politi~a-
ra. On je ro|eni organizator na svim pod-
ru~jima. Osobito mu je te{ko {to ne mo`e
vojni~ki djelovati, iako je wegov strate{-
ki talent neobi~an. Brzo bi on o~istio
zemqu od svih wezinih neprijateqa. Eto,
kako je u Bosni uspje{no izvr{io pov-
jereni mu zadatak! Kada Ma|ari prilikom
sloma potjera{e dobrovoqce (jugoslaven-
ske vojske), po`uri{e se u svoj bosanski
zavi~aj, na zemqu davnu, ali ipak ro|enu.
Trebalo je ove qude evidentirati.
– Kako ste to u~inili?
– Jednostavno, dao sam ih pozvati, a oni su
se odazvali. Re~eno im je da privremeno
idu u jedno selo gdje je sigurnost apsolut-
na. Ja sam se pobrinuo da nakon popisa
budu dobro hraweni. Onda sam ih dao
otpraviti u zatvorenim vagonima.
– Kamo?
– Do jedne mawe postaje. Nemate pojma kako
je za sve to potrebno samo nekoliko dje~a-
ka. Bio je prevrat, bjegunci su izgubili
glavu. Likvidaciju su obavili Cigani.
Nakon toga smo se rije{ili i te gamadi.
@ao mi je {to sam, osim Cigana, morao
likvidirati i nekoliko na{ih koji su u
tome poslu sudjelovali. Radili su na svoju
ruku, a usta{ka vlast ne mo`e preuzeti
odgovornost za wihovu samovoqu. [teta
ih je, ali domovina tra`i `rtve od svojih
najboqih sinova. Bili smo pokriveni –
krivce smo kaznili. Rezultat je bio jedan
prema sto. (...) Volio je umjesto mr`we i
osjetqivosti isticati druge, vi{e motive
svoje djelatnosti. Tra`io ih je, a vjerovao
je da ih je na{ao, u ~i{}ewu hrvatske zem-
qe od Srba i hrvatske privrede od
@idova.“
Jakovqevi}, str. 54, 57
95
U@ASI RATA
Usta{ke vlasti u NDH vr{ile su re-
presiju nad odre|enim etni~kim ma-
winama: Romima, Jevrejima i Srbima. Pri-
padnicima ovih mawina oduzimana je imo-
vina, a oni sami slati su u logore i ubijani.
Na isti na~in postupano je sa Hrvatima koji
se nisu slagali sa usta{kim re`imom. Po-
litika prema Jevrejima nije se razlikova-
la od one u nacisti~koj Nema~koj. Jevreji su
li{avani svih gra|anskih prava, a brakovi
izme|u Jevreja i lica „arijevskog” porekla
bili su zabraweni „Statutarnom odredbom
u vezi sa za{titom arijevske krvi i ~asti
hrvatskog naroda”.
Ovo je jedan od mnogobrojnih razgovora koje
je ve} pomenuti Ilija Jakovqevi} vodio sa
(tako|e ve} pomenutim) jednim od zatvore-
nika, usta{om zvanim Uzvi{eni u logoru
Stara Gradi{ka.
? Da li je Uzvi{eni mislio da je po-
~inio zlo~in? Kako on opravdava
svoje akcije i kako je sebe motivisao da
ubija qude? Kako opravdava ubijawe
pripadnika svog naroda?
III–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu.
Kolin Ganer (Collin Gunner), poru~nik
Kraqevske irske pe{adije, svedo~i
kako zarobqenici prolaze kraj wega
dok on posmatra...
„... usta{e koje su pripadnici Titovih tru-
pa provodili u smrt. Usta{e su bili za-
pravo Jugoslaveni koji su se od po~etka
borili na wema~koj strani. Sad, poslije
pobjede Titovih komunista, wih je trebalo
poklati, doslovce poklati. Kolona se ~i-
nila beskona~na, a vodili su je preko drav-
skog mosta na jugoslavensku stranu. Mu{-
karci, `ene, djeca i dojen~ad u naru~ju, svi
96
izgladweli, kretali su se daqe goweni
Titovim qudima {to su jahali na ponijima
i nosili zloglasne koza~ke bi~eve s ~e-
li~nim vr{cima, nagajke, kojima se jednim
udarcem mo`e rasparati ~ovjeku lice.
Upotrebqavali su ih nesmetano...“
Bleiburg, str. 141–142
Jugoslovenski partizani smatrali su
sebe borcima koji po{tuju zakone ra-
ta i ne trpe zlo~in, i sebe su predstavqali
u tom svetlu. Tvrdili su da se po tome raz-
likuju od zlo~ina~kih fa{isti~kih vojski.
Ipak, nisu oklevali da smrtnom kaznom
kazne i zarobqenike, i civile koji su iden-
tifikovani (ili samo osumwi~eni) kao
saradnici okupatorskih snaga ili usta{kih
vlasti.
U maju 1945. partizani su gonili razli~ite
fa{isti~ke vojske sa teritorije Jugoslavi-
je prema severozapadu. Usta{e su, zajedno
sa mnogobrojnim civilima iz Hrvatske,
i{le prema sada{woj slovena~ko-austrij-
skoj granici, kako bi se predale britanskoj
vojsci (a ne partizanima). Me|utim, Britan-
ci nisu prihvatili wihovu predaju, pa su
morali da se predaju partizanima. Mnogi
ratni zarobqenici ubijeni su i mu~eni od
strane vojnika pobedni~ke vojske. To je po-
~elo u malom gradu Blajburgu (Austrija), a
nastavilo se kasnije kad su zarobqenici
bili primorani da mar{iraju na jug, dubqe
u jugoslovensku teritoriju (taj mar{ je poz-
nat kao „kri`ni put“).
? [ta je uzrokovalo masovne odmazde
na kraju rata? Uporedi to sa
sli~nim manifestacijama ’pobedni~kog
besa’ na ostalim ratnim scenama (Hiro-
{ima, Drezden, sudetski Nemci, fran-
cuski kolaboracionisti itd.). Mo`e li
osvetni~ko pona{awe posle rata da se
opravda bitkom za pravednu stvar
tokom rata?
 DRUGI SVETSKI RAT

III–19. Tito o partizanskim zlo~inima u

maju 1945.53 ? Da li je ’ruka osvete’ uvek i ’ruka
pravde’; da li su one identi~ne, kao
„[to se ti~e ovih izdajnika koji su se na- {to sugeri{e izvor? Objasni iskaz: ono
{li unutar na{e zemqe, u svakom narodu {to je za jednoga zlo~in, za drugoga je
posebice – to je stvar pro{losti. Ruka pravda.
pravde, ruka osvetnica na{eg naroda
dostigla ih je ve} ogromnu ve}inu, a samo
jedan mali dio uspio je pobje}i pod krilo
pokroviteqa van na{e zemqe.“
Bleiburg, str. 41

Sl. 39. @rtve, Vladimir Filakovac,

uqe na platnu, Zagreb 1943.

? Opi{i sliku. Kakav se tovar nala-

zi na vagonu? [ta misli{ o tome
{to se u`asi rata koriste kao predmet
umetni~kog dela? Kakav je, po tvome
mi{qewu, bio umetnikov stav prema
u`asima koje je slikao?

Hrvatski istorijski muzej

IIIv. Holokaust

III–20. Iz bugarskog zakona o za{titi
nacije
24. decembar 1940.
^lan 21. Licima jevrejskog porekla nije
dozvoqeno:
a) da postanu bugarski gra|ani; `ene
jevrejskog porekla dobijaju dr`avqanstvo
svojih mu`eva;
b) da biraju ili da budu birani, bilo na
javnim izborima, ili na izborima za neko
neprofitno udru`ewe, izuzev u slu~ajevi-
ma kada se izbor vr{i u organizacijama
~iji su ~lanovi iskqu~ivo lica jevrejskog
porekla;
v) da zauzimaju slu`bu u bilo kojoj dr`av-
noj, op{tinskoj ili drugoj javnoj vlasti –
izuzev u organizacijama ~iji su ~lanovi
iskqu~ivo lica jevrejskog porekla;
g) da sklope brak ili da `ive u konkubina-
tu sa licima bugarskog porekla; brakovi
lica jevrejskog porekla i Bugara, sklop-
qeni po{to je ovaj zakon stupio na snagu,
smatraju se neva`e}im.
^lan 23. (...) Licima jevrejskog porekla za-
braweno je da se ubudu}e naseqavaju u
Sofiji.
^lan 24. Licima jevrejskog porekla nije
dozvoqeno da poseduju ili iznajmquju ne-
kretnine, ni li~no, ni preko opunomo}eni-
ka, niti im je dozvoqeno da u selima, izu-
zev pribe`i{ta, poseduju ikakve zgrade.

53
Zlo~ini po~iweni na kraju rata u biv{oj Jugoslaviji bili su dugo tabu tema u posleratnoj Jugoslaviji.

97
U@ASI RATA
^lan 26. Savet ministara ima pravo da,
slede}i izve{taj Ministarstva trgovine,
industrije i rada, ograni~i, u celosti ili
delimi~no, li~no ili kapitalno u~e{}e
lica jevrejskog porekla u nekim granama
trgovine, industrije ili zanatstva.
U roku od mesec dana od stupawa ovog za-
kona na snagu, sva lica jevrejskog porekla
obavezna su da prijave svu svoju imovinu.
OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944, str. 157–161
Postoji li u tvojoj zemqi sli~an do-
? kument iz tog vremena? Da li je
antisemitska politika u zemqama jugo-
isto~ne Evrope forsirana iskqu~ivo
pod nema~kim uticajem? Jesu li nema~ki
saveznici imali izbora? Treba anali-
zirati i ime tog zakona: da li je bugar-
ska (ili bilo koja druga) nacija zaista
imala potrebe da se {titi od Jevreja?
III–21. Bugarski poslanici protestuju
protiv deportacije Jevreja
(...) Ima glasina da bugarske vlasti ho}e da
ekstradiraju te qude iz na{e zemqe. Te
glasine su, mora biti, neosnovane i zlo-
bne, jer su ti qudi bugarski gra|ani i eks-
tradicija bi imala negativne implikacije
ne samo zato {to bi stigmatizovala nacio-
nalni karakter Bugarske, nego bi imala i
efekta na budu}e me|unarodne odnose.
Mala nacija nema slobodu da zanemaruje
moralne obzire. Sna`an moralni karak-
ter je na{e najja~e oru`je protiv budu}ih
nepravdi. On je za nas od velike va`no-
sti, jer se Vi, dragi Premijeru, svakako se-
}ate da smo ne mnogo davno i mi patili
zbog te{kih moralnih i politi~kih posle-
dica pojedinih moralno naopakih zakono-
davnih odredaba koje su formulisali
neodgovorni pojedinci.
Koju bugarsku vladu `elimo da opteretimo
takvom odgovorno{}u za budu}nost?
Jevreji u Bugarskoj su malobrojni; snaga
98
dr`ave je mo}na, dr`ava je naoru`ana mno-
gim zakonskim sredstvima kojima savla-
dava svaki kriminalni element, bez obzi-
ra na wegovo poreklo. Zato nije potrebno
posezati za novim i izuzetno surovim me-
rama koje mogu voditi budu}im optu`bama
da je Bugarska u~estvovala u masovnom
ubistvu. Te optu`be proizve{}e dr`awe
sada{we bugarske vlasti, ali }e one osta-
ti u nasle|e narodu Bugarske sada i u bu-
du}nosti. Rezultate te politike lako je
predvideti i zbog toga se ne sme dozvoliti
da se oni realizuju. Za nas ne}e biti mogu}-
no da delimo ikakvu odgovornost za to. (...)
OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944, str. 216–218
Re~ je o protestnoj izjavi (od 26. de-
cembra 1943) koju su potpredsednik
25. zasedawa bugarske Narodne skup{tine
D. Pe{ev i 42 poslanika uputili premijeru,
protive}i se deportaciji Jevreja. Potpi-
snici su insistirali da nove antijevrejske
mere treba da se zasnivaju na realnim po-
liti~kim interesima i na etni~kom shvata-
wu bugarskog naroda. Oni postavqaju pita-
we da li vlada ho}e da preuzme ogromnu
istorijsku odgovornost za deportovawe ne-
vinih podanika samo da bi slu`ila stranoj
sili.
? Komentari{i slede}u re~enicu:
„Mala nacija nema slobodu da zane-
maruje moralne obzire.“ Da li to zna~i
da velike nacije imaju tu slobodu? O
~emu su autori izjave brinuli u vezi s
budu}no{}u?
III–22. Naredba Vojne komande, Beograd
25. april 1941.
VOJNA KOMANDA BEOGRAD
NAREDBA
1. Svi Jevreji nastaweni u Beogradu mogu
kupovati `ivotne namirnice i drugu robu
na trgovima i pijacama svakoga dana samo
 DRUGI SVETSKI RAT

od 10,30 ~asova pa nadaqe. Trgovci im ne vom osvetom nad jevrejskim stanovni{-

smeju ranije prodavati.
2) Na javnim ~esmama i ostalim mestima
gde ~ekaju u redu gra|ani, Jevreji se mogu
uvrstiti u red tek po{to se ostali gra|ani
arijevci snabdeju sa odnosnim potrebama.
3) Svima trgovcima se zabrawuje, da pove-
}anim cenama i uop{te ispod ruke prodaju
`ivotne namirnice i drugu robu Jevrejima.
4) Jevreji koji se ogre{e o gorwu naredbu
kazni}e se do 30 dana zatvora ili nov~a-
nom kaznom do din. 10.000. Po oceni bi}e
upu}eni i u koncentracione logore.
Istom kaznom bi}e ka`weni i trgovci
pomenuti u ~lanu 3) ove naredbe.
5) Za izricawe kazni po ovoj naredbi nad-
le`na je Policija u Beogradu, odnosno
weni kvartovi.
Ova naredba stupa odmah na snagu.
Nare|eno 25. aprila 1941. godine u
Beogradu.
Pukovnik i komandant
Von KAISENBERG
Bo`ovi}, Beograd pod komesarskom upravom 1941, str. 54
? Za{to je Jevrejima bilo zabraweno
da kupuju namirnice pre 10.30 uju-
tro? Kako je ka`wavan onaj ko nije po-
{tovao tu naredbu?
III–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u
Ja{iju54
4. juli 1941.
Naredba br. 255 generala Jona Antones-
kua, vo|e dr`ave, vojnim i `andarmerij-
skim jedinicama u zemqi, u vezi sa krva-
tvom u Ja{iju.
Neredi koji su se pre nekoliko dana odi-
grali u Ja{iju bacili su krajwe nepovoq-
no svetlo na vojsku i vlasti.
Prilikom povla~ewa iz Besarabije, za
vojsku je zaista bilo sramota da ne reaguju-
}i prihvati da su je Jevreji i komunisti
napali. Sramota je jo{ ve}a kad vojnici,
na sopstvenu inicijativu i dugotrajno,
pqa~kaju, maltretiraju ili napadaju
jevrejsko stanovni{tvo i nasumice ubijaju,
kao {to se dogodilo u Ja{iju.
Jevreji su stole}ima otimali od rumun-
skog naroda, siroma{ili ga, {pekulisali
i zaustavqali wegov razvoj. Neporecivo
je da rumunski narod mora da se oslobodi
ove kuge, ali samo vlada ima pravo da pre-
duzme potrebne mere. Te mere se sprovode
i bi}e nastavqene u skladu sa normama
koje }u ja odrediti.
Ne mo`e svaki gra|anin ili svaki vojnik
da se upusti u re{avawe jevrejskog pitawa
tako {to }e krasti i ubijati.
Takvim postupcima mi pokazujemo svetu da
smo nedisciplinovani i necivilizovani
qudi i bacamo veoma neprijatno svetlo na
dr`avni autoritet i presti`.
Ovim u potpunosti zaustavqam svaku
akciju preduzetu samoinicijativno i pro-
gla{avam vojne i civilne vlasti odgo-
vornima za striktno sprovo|ewe ove na-
redbe. Onima koji se ogre{e ili su se
ogre{ili o gorwu naredbu bi}e su|eno i
dobi}e najte`e kazne koje propisuje zakon.
General Jon Antonesku
Evreii din România între anii 1940–1944, tom II, dok. 98

54
Tridesetog juna 1941. rumunska vlada objavila je da je 500 "jevrejskih komunista" streqano u Ja{iju, jer su
otvorili vatru na rumunske i nema~ke trupe. Zaista, 28–29. juna izgledalo je da su na trupe ispaqeni meci.
Nije bilo `rtava, ali su se {irile glasine da se Jevreji komunisti spremaju da s le|a napadnu armije na lini-
ji fronta. Hiqade Jevreja su uhap{ene, neki su ubijeni. Komandant 14. rumunske divizije oslobodio se
uhap{enih Jevreja tako {to ih je deportovao. Prema zvani~nim podacima, od ukupno 4.430 qudi deportovanih
u dva voza, oko polovina je pre`ivela.

99
U@ASI RATA

Kakav je bio zvani~an stav Jona Prevod: Brod pun Jevreja uplovqava
Antoneskua o pogromu u Ja{iju? Da li u izmirsku luku. Jevrejin: „Nemamo
osuda nereda u Ja{iju pokazuje projevrejski novca! Gladni smo! Dozvolite, molim Vas,
stav? Ko je progla{en odgovornim za re{a- da se iskrcamo na pet minuta, pa da se vra-
vawe jevrejskog pitawa u Rumuniji? Iako timo na brod kao bogati qudi!“
Antonesku optu`uje jevrejsku mawinu za
preduzimawe akcija protiv rumunske voj-
ske, on izjavquje da je protiv sprovo|ewa ? [ta je ciq ove karikature? Koju
„kona~nog re{ewa“ jevrejskog pitawa. Da li vrstu stereotipa ona oja~ava?
se sla`e{ da je u pitawu bila samo reakci-
ja na individualne akcije kra|e i zlo~ina?
[ta mogu biti rezultati takvog stava od
strane vo|e dr`ave? [ta je tvoje mi{qewe
Sl. 41. Turska karikatura
o kolektivnoj krivici?

Sl. 40. Turska karikatura

Bali, Cumhuriyet’in Yurta¦lar (?)

Oktopod koji dr`i u zagrqaju svet

reprezentuje Jevreje (publikovalo
Anticionisti~ko dru{tvo Turske): „Opas-
nost koja okru`uje svet – svetsko jevrejstvo
– cionizam. Nema mira na zemqi dok posto-
ji ta kuga.“
Akbaba, 24. avgust 1939.

100

III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te,
Beograd
Iz iskaza Hedvige [enfajn, zatvorenice
logora Sajmi{te
„Odmah po na{em dolasku u logor Nemci su
saop{tili da }e se logor postepeno ispra-
zniti, jer }e na Sajmi{te dovesti komu-
niste, ali nisu hteli re}i kuda }e nas
odvesti... Za prve transporte pozivali su
lica da se dobrovoqno jave, i to su prvo
pozivali grupu sa kojom sam i ja do{la –
Jevreje iz Kosmeta. (...)
Onima koji su bili odre|eni za transport,
nare|eno je – ili, ta~nije, qubazno save-
tovano – da najvrednije stvari ponesu sa
sobom, a da sve ostalo bri`qivo upakuju i
na paketu stave svoju ta~nu adresu. (...)
Tako su ti transporti odlazili skoro sva-
kog dana. Nedeqom i praznicima obi~no
nije bilo transporta, ali je bilo dana ka-
da je automobil dolazio i dvaput. [ofer
sivoga automobila ulazio je ~esto u sâm
logor, sakupqao decu oko sebe, milovao
ih, uzimao u naru~je i delio im bombone.
Sl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji
DRUGI SVETSKI RAT
Deca su ga volela, i uvek kad bi do{ao,
tr~ala mu u susret po bombone. Niko u lo-
goru nije slutio da qude odvode u smrt.
^vrsto se verovalo da se radi o preseqe-
wu u neki radni logor.“
Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i wihovih pomaga~a
protiv Jevreja u Jugoslaviji, str. 33 i 34
Na okupiranoj teritoriji Srbije bilo
je oko 17.800 Jevreja. Oko 6.320 Jevre-
ja iz Srbije nestalo je u logoru na Sajmi{tu,
u Beogradu. Za potrebe logora na Sajmi{tu
dopremqen je iz Nema~ke poseban kamionet
s gasnom komorom. Pored logora na Sajmi-
{tu, ve}ina Jevreja mu{karaca okon~ala je
`ivot, zajedno sa Srbima i Ciganima, u ma-
sivnih streqawima talaca 1941. i u prvoj
polovini 1942. godine. Tu zlo~ina~ku akci-
ju organizovala je i sistematski izvodila
nema~ka vojska (ve}inom nema~ka regularna
vojska Vermaht).
? Komentari{i pona{awe voza~a si-
vog kamioneta. Da li je on znao {ta
se doga|a unutra?
101
U@ASI RATA
III–25. Patwe mlade Jevrejke iz Sarajeva
Svedo~ewe Hibe Zilxi}-^ehaji}
„Stravi~ni doga|aji koji su nastupili
izbijawem rata definitivno su uobli~i-
li fizionomiju hiqada mladih Sarajlija,
me|u wima i velikog broja `enske omla-
dine. Imala sam {esnaest godina i poha-
|ala {esti razred gimnazije. U gradu su
prvo bile raspu{tene {kole, a u {kolske
zgrade se uselila vojska.
U mom kom{iluku stanovalo je dosta Je-
vreja. Imala sam blisku drugaricu Reginu
Finci. Majka joj je tada dr`ala malu tra-
fiku na uglu Ba{~ar{ije. Posje}ivala sam
ih i gledala kako danima strepe na svaki
{um, na svaki korak, u o~ekivawu kada }e
ih deportovati u koncentracioni logor.
Stvari su im stajale spakovane. Jednog
dana su ih odveli u sabirni logor, iz kojeg
je Regina uspjela da pobegne i da se skloni
u na{u ku}u. Na`alost, i pored na{eg na-
govarawa da je sakrijemo, ona nije imala
snage da se otrgne od porodice. Ponovo je
oti{la u logor da podjeli sudbinu sa svo-
jim najbli`im. Taj progon jevrejskog sta-
novni{tva i atmosfera u`asa u wihovim
porodicama, koju sam i neposredno do`iv-
qavala, ostali su kao jedan od najsna`ni-
jih dojmova koje nosim iz tog perioda.
U grad su po~eli prodirati glasovi o kon-
centracionim logorima Gradi{ka i Jase-
novac i deportovawu i mu~ewu komunista
i rodoquba. Stizale su vijesti o monstru-
oznim pokoqima srpskog stanovni{tva po
selima, o bacawu u jame i ponore, o spaqi-
vawu sela, a ne{to kasnije i vijesti o
~etni~kom pokoqu Muslimana u krajevima
prema Drini, o krvavim rijekama, spaqe-
nim selima i gradi}ima, o stanovni{tvu
~itavih naseqa u bezglavom bjekstvu bez
igdje i~ega. U grad su po~eli pristizati
muhaxiri – izbjeglice iz krajeva oko Fo~e,
Rogatice, Vi{egrada. Muslimanske poro-
dice primale su izbezumqenu djecu koja su
102
ostala siro~ad. Navodim samo djeli}e te
u`asne atmosfere kako sam je ja do`ivje-
la. To je, dakle, bio fa{izam na djelu, u
svoj svojoj svireposti i izopa~enosti.“
Albahari et al. (ur.), str. 495–496
? Proceni Reginino pona{awe. [ta
bi ti uradila/uradio da si bila/bio
na wenom mestu? Da li je odluka koju je
ona donela bila laka? [ta ti ovaj
izvor govori o istrajnosti qudskog du-
ha u okolnostima represivnog re`ima?
III–26. Antijevrejske mere u Gr~koj
Bele{ke o aktuelnom stawu gr~kih Jevreja
A. L. Molho (Molho)
Kairo, 12. oktobar 1943.
Antijevrejske mere i kvislin{ke vlade
(...) Ostaje ~iwenica da su Jevreji u Gr~koj
do meseca februara ove godine u`ivali,
de jure i de facto, isti status kao svaki
drugi gr~ki gra|anin. Mere protiv Jevreja,
koje su od gorweg datuma nadaqe prihva-
}ene u Solunu i u ~itavoj Makedoniji po-
ti~u iskqu~ivo od nema~kih okupacionih
vlasti. Te vlasti su, prema wihovom sop-
stvenom priznawu, postupale u skladu sa
veoma preciznim naredbama dobijenim od
wihovih centralâ. Gr~ke vlasti su nepo-
pustqivo odbijale da se identifikuju s
tim merama. Pravoslavna crkva podigla je
glas protiv wih (Memorandum arhiepi-
skopa Atine nema~kim vlastima). Vo|i
politi~kog sveta, kao i profesionalne i
popularne organizacije odmah su se iden-
tifikovale s ovim protestom. Pritisak
gr~kog javnog mwewa bio je tako jak da je
kvislin{ki premijer, g. Joanis Ralis, bio
prinu|en da izjavi da }e intervenisati u
prilog jevrejskom elementu. Nije poznato

da li je odr`ao obe}awe. U svakom slu-
~aju, ono nije stiglo do javnosti.
Documents of the History of the Greek Jews, str. 280
Kada su u Gr~koj uvedene mere protiv
Jevreja, niz razli~itih organizacija
i institucija, ukqu~uju}i crkvu, atinsku
policiju i komuniste, pru`io je efikasnu i
jasnu podr{ku. EAM, najsna`nija me|u gr~-
kim organizacijama otpora, bila je naj-
efikasnija u pru`awu pomo}i Jevrejima da
se sakriju ili da pobegnu, te da tako pre`i-
ve. Pripadnici ove organizacije izigrava-
li su planove nacista uni{tavaju}i po-
datke o jevrejskoj zajednici u Atini, a po-
mogli su i rabinu da prebegne na EAM-ovu
teritoriju. EAM-ova ilegalna {tampa re-
dovno je objavqivala pozive stanovni{tvu
da poma`e jevrejskim sugra|anima, dok je
sama organizacija omogu}avala gr~kim
Jevrejima da se prebace na Bliski istok, a
pored toga regrutovala i volontere u svoje
redove. Pravoslavna crkva tako|e je poma-
gala Jevrejima nastoje}i da zaustavi depor-
tacije. Arhiepiskop Damaskin sreo se sa
opunomo}enikom Rajha u Gr~koj i ulo`io
sna`an prigovor u vezi s merama koje se
preduzimaju protiv Jevreja u Solunu (v.
dokument I–40).
? Kako su gr~ke vlasti reagovale na
mere preduzete protiv solunskih
Jevreja?
III–27. Fragment iz uspomena jednog
gr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943)
„U prvim danima jula 1942. solunske
novine objavile su zvani~an proglas Ne-
ma~ke vojne komande za Solun i Egeje, ko-
jim su svi mu{karci izraeli}ani obaveza-
ni da se pojave na Trgu Elefterias u
subotu 12. jula ujutro, pod pretwom o{trih
DRUGI SVETSKI RAT
kazni u slu~aju neodazivawa. Bila je to
prva manifestacija antisemitske politi-
ke u Solunu od po~etka okupacije. [...] Ta
kongregacija te{ko je maltretirana od
strane nema~kih oficira i vojnika. Neki
Jevreji, koji su zakasnili, brutalno su
udarani rukama, nogama i bi~evima. Jedna
grupa nema~kih marinaca ispoqila je
izuzetnu surovost u ovim akcijama. ^lano-
vi nema~ke vojne policije (F.G.) pu{tali
su svoje buldoge na izraeli}ane koji su se
usudili da pu{e ili da pokriju glavu kako
bi se za{titili od vrelog julskog sunca.
Druge, koji bi seli na zemqu po{to su se
umorili ~ekaju}i po nekoliko sati,
nema~ka vojna policija tukla je dok ne bi
prokrvarili. Drugi izraeli}ani bili su
primoravani da po nekoliko sati izvode
tegobne fizi~ke ve`be, a pre}eno im je
batinama ukoliko stanu. Najzad, neke
grupe Nemaca primoravale su izraeli}ane
da izvode poni`avaju}e akte (salto) pred
o~ima radoznalih hri{}ana. Nemci i
novinari fotografisali su ~itavu pred-
stavu, a fotografije bi se ve} slede}eg
dana pojavqivale u gr~koj {tampi, s ti-
pi~nim antiizraeli}anskim opisima. (...)
Tokom vremena bilo je sve vi{e proizvoq-
nih akcija protiv izraeli}ana, recimo
prisilno izbacivawe petnaest vlasnika
radwi (piqara, trgovaca, mesara i dr.) sa
centralne pijace u ulici Cara Iraklija i
wihovo zamewivawe trgovcima hri{}a-
nima koji su preme{teni iz drugih delova
grada. Ovaj metod, koji je odgovarao trgov-
cima hri{}anima, budio je apetite kod
drugih konkurenata izraeli}ana i Nemci
su neprestano intervenisali izbacuju}i
trgovce izraeli}ane sa centralnih loka-
cija i dovode}i na wihovo mesto trgovce
hri{}ane koji su ili bili u prijateqskim
odnosima sa Nemcima, ili su bogato
potkupili neke poznate posrednike.“
Giakoel, str. 57–58, 98–99
103
U@ASI RATA

Sl. 44. Koncentracioni logor U{ti-

Ako analiziramo koji su ~inioci uti- ca, 1942.
cali na broj pre`ivelih Jevreja u
razli~itim jevrejskim zajednicama u
Gr~koj, treba da uzmemo u obzir udaqenost
od najbli`ih oblasti pod kontrolom pokre-
ta otpora i prisustvo efikasnog antifa-
{isti~kog pokreta, stepen asimilacije u
dru{tvo i prihva}enosti u dru{tvu, i
sposobnost i voqu lokalnih vlasti. Ve}ina
Jevreja koji su pre`iveli govorili su gr~ki
i `iveli u istim ~etvrtima kao i gr~ko
pravoslavno stanovni{tvo. Stepen asimi-
lacije nije samo ote`avao da se oni locira-
ju, nego je uticao i na `equ preostalog sta-
novni{tva da im pomogne. Razlog {to je ve-
}ina gr~kih Jevreja koje su nacisti ekster-
minirali tokom Drugog svetskog rata poti-
cala iz Soluna nije le`ao u tome {to je to
bila daleko najve}a jevrejska zajednica u Matau{i}, Jasenovac 1941–1945.
Gr~koj (oko 50.000 od 73.000 Jevreja u Gr~koj
`ivelo je u Solunu); on je le`ao i u okol- Grupa `enâ i dece ispred Ku}e leleka.
nosti da su solunski Jevreji govorili
{panski „sefardski“ (ladino) i uglavnom
`iveli odvojeno od gr~kog pravoslavnog
stanovni{tva. Jevrejsko stanovni{tvo ovog
? Opi{i fotografiju. Kakva se ose}a-
wa vide na licima zatvorenika?
grada deportovano je uglavnom u Au{vic. Objasni ime Ku}a leleka.
Samo 17 odsto Jevreja koji su `iveli u
Gr~koj pre rata pre`ivelo je nacizam.

III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}e-

Kakvo je tvoje mi{qewe o pona{awu
? gr~kih piqara koji su preuzeli radwe
koje su prethodno pripadale Jevrejima?
Sl. 43. Koncentracioni logor Bawi-
ca u Beogradu
Zlo~ini fa{isti~kih okupatora, str. 211
vom oficiru, 20. oktobar 1941.
„Majka sam sedamnaestogodi{we k}erke
Bele zvane Belu{ke. Moja k}er je uhap{ena
1. srpwa 1941. potpuno bezrazlo`no sa
ostalim hap{ewima, koja su uslijedila pro-
tiv @idova i @idovki iz Kusto{ije gdje
imamo malu trgovinu mje{ovitom robom.
Nekoliko dana nalazila se je moja k}erka
u uzama redarstva u Petriwskoj ulici, te
sam joj tamo i jelo nosila.
Jednog dana kada sam donijela onamo jelo,
izjavili su mi da jelo ne mogu primiti, jer
da se ona vi{e kod redarstva ne nalazi.
Od tog ~asa nijesam vi{e mogla uop}e saz-
nati gdje se moja k}er nalazi, te joj se
zameo svaki trag.
Koliko znam ne nalazi se ni u jednom od
postoje}ih logora, barem nisam mogla saz-

104
 DRUGI SVETSKI RAT

nati, tako da ve} uop}e sumwam je li jo{ Sl. 45. Naslovna strana kataloga
na `ivotu. antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.
Napomiwem da se moja k}erka politikom
nije nikada bavila, da `ivi od svog dje-
tiwstva sa mnom u Kusto{iji, te da mi po-
ma`e u mojoj trgovini. Moja k}er je bila
mlada i vrlo dobra djevojka, te ju je cijelo
pu~anstvo u Kusto{iji vrlo voqelo, jer je
prema svakome bila qubazna, uvijek nas-
mije{ena i spremna svakome pomo}i.
Molim da me se obavijesti {to je sa mojom
k}erkom, je li ista na `ivotu, te ukoliko
jeste u kojem se logoru nalazi da bi joj
mogla poslati, barem malo toploga rubqa,
jer ne mo`e u jednoj lahkoj `enskoj haqini
u kakvoj je oti{la provesti cijelu zimu.
Napomiwem da je moj suprug {logiran, te
da osim Belu{ke imam jo{ dvoje ~isto
male djece, oko kojih jo{ imam mnogo brige
i posla, tako da mi je nemogu}e svladati
sama cijeli posao, a moja starija k}er bila
mi je jedina pomo}.“
Goldstein, 365–366
Kad je ovo pismo napisano, Bela je ve}
bila ubijena.
Prevod: Izlo`ba o evoluciji judaiz-
Kako gospo|a Rozalija obja{wava ma i wegovom destruktivnom delova-
? svoj zahtev? Za{to direktno ne ka- wu u Hrvatskoj pre 10. aprila 1941. Re{ewe
`e da je u~iwena velika nepravda, tj. jevrejskog pitawa u NDH.
zlo~in? Misli{ li da su u nekim slu~a-
jevima i `rtve po~iwale da prihvataju
zlo~ina~ku stvarnost kao ne{to nor- ? Opi{i ilustraciju i weno zna~ewe.
malno? Isto se pitawe postavqa u vezi Da li je neka takva antijevrejska
s onima koji su po~inili zlo~ine, kao i izlo`ba odr`ana u tvojoj zemqi? Mo-
onima koji su bili }utqiva ve}ina. `e{ li da zamisli{ kako je izgledala?

105
^ETVRTO POGLAVQE
Qudska solidarnost

Ovo poglavqe ima za ciq da unese zrak optimizma u mra~na zbivawa rata i da poka`e da
je ~ak i u najtragi~nijim epizodama u istoriji qudske vrste postojala humanost, da je ~ak
i u najhaoti~nijim ratnim okolnostima bilo qudi spremnih da pomognu, ponekad i po cenu
rizika i dovode}i u opasnost vlastitu sigurnost i `ivot.
Osim toga, ovo poglavqe sadr`i nekoliko izvora koji prikazuju neuobi~ajeno, neo~eki-
vano pona{awe u ratnoj svakodnevici. Ti izvori prikazuju situacije koje sa moralnog sta-
novi{ta nisu bile jednozna~ne: one nisu bile uvek jasne i upravo zbog toga daju mogu}nost
za analizu i diskusiju (recimo: IV–1 i IV–2). Koristan pristup u tim slu~ajevima je
podsticaj na identifikaciju sa qudima o kojima je re~, recimo tako {to }e u~enici u}i u
ulogu realnih qudi u aktuelnim situacijama i poku{ati da pretpostave kakvo bi bilo
wihovo pona{awe i da razumeju wihova ose}awa u opisanim situacijama.

IV–1. Razgovor izme|u partizana i usta{a
„’[ta tro{i{ moju municiju, mater ti
usta{ku!’
On, naime, usta{ku municiju ve} una-
prijed smatra svojom i `ao mu je svakog
ispaqenog metka.
’Do|i po wu, ne boj se, majku ti tvoju!’
odgovara usta{a.
Ali to je samo uvod u daqi sadr`ajni
razgovor, koji ima prete`no ’politi~ki’
karakter. (...) U postojawe partizana usta-
{a ne vjeruje, i sve nas smatra ~etnicima.
^etnici i odmetnici, a sve je jedno te
isto, i svi se bore protiv Hrvata u korist
Srba i @idova. Zatra`io je (usta{a) od
Svrabe da opsuje kraqa Petra i kraqicu
Mariju, kao dokaz da nije ~etnik. Svrabo
mu je s najve}im u`itkom ispunio `equ,
ali je odmah zatra`io od usta{e da opsuje
Paveli}a. (...)
I ba{ u ~asu kad je usta{a umuknuo,
jer nije htio ni mogao opsovati Paveli}a,
i kada mu se ponovo obratio, neki je ~ar-
kar raspalio na wega rafal. Nije ga, dodu-
{e, pogodio, ali ga je prekinuo u pol rije-
~i i Svrabo se zavu~e u zaklon.
’Jesi rawen?’ upita ga wegov usta{a
zabrinuto.
’Nisam!’ odgovori Svrabo.
’[ta puca{ na wega, majku ti usta{-
ku, vidi{ da razgovaram s ~ovjekom’, okosi
se usta{a na onog koji ih je prekinuo. (...)
’Da ga uhvatim, pustio bih ga, ~asti
mi!’ izjavi Svrabo velikodu{no. Ali u toj
wegovoj izjavi nema ni trunke istine.
Prije bi vrba gro`|e rodila nego {to bi
Svrabo pustio usta{u.“
[ibl 2, str. 203–204
Na nekoliko mesta Ivan [ibl opisu-
je iznenadne i neo~ekivane izraze
po{tovawa izme|u pripadnika zara}enih
vojski u Hrvatskoj. Silovite borbe odigra-
le su se u Slavoniji po~etkom 1943. U svojoj
bazi u Vo}inu, neprijateqi (u ovom slu~aju
partizani i usta{e) nalazili su se na uda-
qenosti od oko {ezdeset metara vazdu{ne
linije, tako da su vojnici dveju vojski mogli
da komuniciraju bez te{ko}a. [iblov par-
tizanski komandir Milan Svrabi} Svrabo,
~esto je razgovarao s jednim od usta{a. Ovo
je jedan od razgovora, koji je po~eo pucwem
koji se ~uo sa usta{ke strane.

106

Da li su, po tvom mi{qewu, takvi
? razgovori bili uobi~ajeni na dru-
gim frontovima i u drugim ratovima,
ili je to bio samo hir vojnika kojima je
bilo dosadno pa su se malo zabavqali?
Da li odobrava{ takve razgovore? [ta
misli{ o simpatijama koje su se rodile
izme|u dva vojnika? Koliko daleko
se`u te simpatije? Misli{ li da bi ti
vojnici bili spremni da u~ine gest koji
bi onom drugom spasao `ivot? Da li je
[ibl u pravu kad u svom zavr{nom ko-
mentaru tvrdi da je takvo {ta nemogu}e?
Sl. 46. Plakat iz rumunskih novina:
Spasite siro~i}e
„Universul“ br. 249, 12. septembar 1943.
DRUGI SVETSKI RAT
? Ovaj plakat nastoji da podstakne
gra|anstvo da dâ pomo} za siro-
~i}e. Koji su doga|aji bili glavni uzrok
da mnoga deca postanu siro~i}i? Da li
su politi~ari preduzeli ikakve mere
da se pozabave uzrocima?
IV–2. Proslava imendana u koncentra-
cionom logoru
„Gazda (logora) je nekoliko dana prije
toga kuharima nabacio: ’Ba{ }emo vidjeti
kako }e se iskazati na imendan.’ O mojemu
je dr`awu ovisilo ho}u li ispasti kao
’~ovik’ ili kao ’kewac’. (...)
Pomeo sam }eliju, pospremio stol, napra-
vio red na prozoru, nabacao u pe} ne{to
kartona od kutija i malo trijeska, iz kuhi-
we posudio par ~a{a – jo{ je samo trebalo
izvjesiti sliku Paveli}a, pa bi ova sami-
ca mogla poslu`iti kao soba za primawe
uglednika. (...)
Oko deset sati otvori{e se vrata i u sobu
u|e wih ~etvoro na ~elu sa zastavnikom.
– Spremni! Gospodine doktore, ~esti-
tam!
– Hvala, lijepi moj Ante, srce moje iz
wedara! Ba{ mi je drago, ko da mi je sul-
tan do{ao! (...) Eh, ba{ je lijepo {to ste
do{li! Kakav bi to bio imendan bez ova-
kvih po izbor ahbaba? (...) Nato~ih ~a{e,
kucnusmo se, poqudikasmo, buda~ki, stro-
go hrvatski. Daj bo`e, da se dogodine na|e-
mo u Zagrebu, pa da se napijemo ko }uskija
i da se vozamo od birtije do birtije.
– Doktore, volite li lumpati?
– A tko ne voli? Nema gorega ~ovjeka
nego koji sjedi na parama. Dok ima{, tro{i,
zabavqaj se, tjeraj kera! Ih, sunce mu, ne}u
vam nikad zaboraviti {to ste do{li. Dogo-
dine moramo udesiti da se opet na|emo
zajedno, ali po mogu}nosti ne u ovoj ku}i.
Uzet }emo nekog ciganina, pa neka nam svi-
ra i pjeva – uz svirku i pjesmu boqe se pije.
– Gdje su ti cigani, |avo te odnio?
Nema ih vi{e – nasmija se Gazda.
107
QUDSKA SOLIDARNOST
– [to? Vaqda niste potamanili i
svira~e? Ja se s tim ne sla`em. Nenado-
knadive qude treba {tedjeti – tko }e
zamijeniti svirca ciganina?“
Tako je razgovor na proslavi imen-
dana skrenuo na tematiku genocida:
„Usta{ka vlast, ~iste}i zemqu no-
`em, maqem, vatrom i olovom, smatrala je
naime, svojom du`no{}u da i cigane istri-
jebi. U novinama su objavqene biqe{ke
kako se temeqito rje{ava cigansko pita-
we. Cigani se vi{e ne}e uokolo skitati,
varati po sajmovima, krasti djecu. (...)
– [to su vam cigani smetali? – (upi-
tao je Jakovqevi} svoje goste) – oni barem
nisu politi~ari.
– A {to }e nam cigani? – (odgovara
jedan od ’gostiju’) – niti rade niti vojsku
slu`e. Ako je ba{ do toga, ja bih prije Vla-
ha (Vlah = Srbin, u ovom slu~aju) ostavio.
On barem ore i kopa... ako se prorijede, ne-
}e biti opasni. (...)
Zatim je Jakovqevi}, kao ~ovjek litera-
ture, gostima recitirao pjesme. Istodobno
se iz podruma ~ula buka; usta{e su mu~ile
nekog od zato~enika.
„Morao sam se savladati da se ne za-
grcam. Dok ponavqah pjesnikov uzdah za
slobodom, sam bez we, u ime te slobode
izvr{en je istoga ~asa jo{ jedan zlo~in.
(...) Morao sam se prenavqati, praviti se
glupim, kao da ne znam {to se zbiva u sobi
ispod nas. (...)“
Jakovqevi}, str. 173–179
Ilija Jakovqevi}, logora{ u Staroj
Gradi{ki, imao je poseban status u
logoru. Kao predratni hrvatski patriota
koji je „malo skrenuo s linije“, ali }e se
mo`da u budu}nosti i pridru`iti usta{a-
ma, on je u`ivao poverewe logorskih ~uva-
ra. Uprkos tome, on je u svakom trenutku mo-
gao da padne u nemilost i bude na mestu
streqan – kao {to se doga|alo mnogima. Za-
to je morao da odr`ava prividno prijateq-
ske odnose sa ~uvarima i sa upravom logo-
ra. Tako se na{ao u situaciji da mora da
pozove ~itavu logorsku administraciju u
svoju }eliju – na proslavu svog imendana.
108
? Da li smatra{ da je pona{awe
’zatvorskog osobqa’ neobi~no i
neo~ekivano? Da li su se oni, po tvom
mi{qewu pona{ali na isti na~in i
prema drugim zatvorenicima? Za{to je
Jakovqevi} imao unekoliko povla{}en
tretman u logoru? [ta misli{ o ’neoba-
veznim razgovorima’ koje su vodili za-
tvorenik i wegovi gosti? Stavovi koji
su usta{ama bili normalni Jakovqe-
vi}a su u`asavala – ali on to nije smeo
da poka`e. [ta misli{ o wegovom po-
na{awu? [ta bi ti uradila/uradio na
wegovom mestu?
IV–3. Dopis intelektualaca upu}en J.
Antoneskuu (april 1944)
U ovom trenutku, kada stra{na propast
preti na{em narodu, mi, ~lanovi Rumun-
ske akademije i profesori Univerziteta u
Bukure{tu, Ja{iju i Klu`u, svedoci na-
rodnog egzodusa i devastacije rumunskih
sela i gradova, pretvorenih u bojna poqa,
odlu~ili smo, posle dugog razmi{qawa,
da Vam se obratimo ovim apelom.
U postoje}im uslovima, na{e }utawe bilo
bi zlo~in. Na{a je du`nost da izreknemo
svoje iskrene misli pred vo|om dr`ave:
moramo odmah da okon~amo rat sa Rusijom,
Velikom Britanijom i Sjediwenim Dr`a-
vama...
Gospodine Mar{ale,
Bombardovawe prestonice, uni{tavawe
drugih gradova, upozorewa primqena od
Londona, Va{ingtona i Moskve, pretvara-
we Moldavije u bojno poqe – sve su to zna-
ci neposredne propasti. Rumunski narod,
iscrpqen ratom predugim za wegove kapa-
citete, vi{e ne mo`e da se bori. Izi|ite
na ulice i pitajte prolaznike, idite u se-
la i gradove, slu{ajte glas qudi. Svuda
}ete videti o~ajawe u o~ima qudi i isti
odgovor: NE. Za {ta da se borimo? Vital-

ni interesi na{e dr`ave i na{eg naroda
zahtevaju hitan prekid rata, ma koliko to
moglo biti te{ko. @rtva koju }e Rumunija
morati da podnese bi}e mnogo mawa i ma-
we mu~na od nastavka rata.
Scurtu et al., str. 439–440
Prete`no tolerantna politika poli-
ti~ke opozicije motivisala je mnoge
politi~ke, kulturne i druge li~nosti da se
protestnim pismima obrate dr`avnom vo|i
i da tim putem izraze svoje nezadovoqstvo
politikom koju vodi vlada. Takvi akti, u
principu, nisu bili pra}eni represijom.
? Koji je socijalni status autorâ ovog
dopisa? Kakav je stav autorâ dopi-
sa o glavnim politi~kim problemima u
Rumuniji 1944? Da li je to samo stav
ovih autora? Jesu li autori preuzeli
ikakav rizik pi{u}i ovo pismo?
IV–4. Izvod iz pisma predsednika vlade
Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlas-
tima
„[EF KABINETA
Delovodni broj E 312 1/10 POVERQIVO
Wegovoj Ekselenciji predstavniku Rajha u
Gr~koj
Dr. G. A. Altenburgu
Atina, 7. oktobar 1943.
Va{a Ekselencijo,
Komandant SS policije u Gr~koj izdao je
naredbu za sve gr~ke gra|ane izraeli}an-
ske vere da se prijave zbog registracije.
Novost da je izdata takva naredba stvara
DRUGI SVETSKI RAT
kod mene utisak da mere protiv Jevreja,
koje je preduzela vojna komanda u Solunu,
treba da se ovde ponove protiv gr~kih
gra|ana jevrejskog porekla.
[...] Mogu}nost da ti gr~ki gra|ani, koji su
odvajkada `iveli na gr~koj zemqi, budu
preseqeni u nepoznate krajeve ispuwava
`alo{}u i gr~ku vladu i svako gr~ko srce.
Izraeli}ani stare Gr~ke (Gr~ke kakva je
bila pre balkanskih ratova) u potpunosti
su, jezi~ki i istorijski, integrisani u
lokalno stanovni{tvo i dali su pesnike
koji se isti~u svojim gr~kim duhom.
Kao zakoniti gra|ani, uvek su se borili za
Gr~ku i mnogi od wih su se u bitkama
istakli.
Wihova revnost, sposobnost i ose}awe
du`nosti pomogli su im da briqiraju kao
dr`avni slu`benici, posebno kao sudije i
vojnici. Uvek su uspe{no re{avali te{ke
dr`avne poslove i odano se borili da
unaprede interese zemqe.
Gr~ka crkva uvek je pru`ala za{titu
izraeli}anskoj zajednici u Gr~koj i nadah-
wivala gr~ki narod duhom tolerancije i
plemenitosti u pitawima vere. Izraeli-
}anska zajednica stare Gr~ke predstavqa
zanemarqivu mawinu bez ikakve politi~-
ke ili kulturne mo}i.
[...] Nametawe ovih mera protiv gr~kih
izraeli}ana u staroj Gr~koj povredilo bi
ose}awa naroda ~ija je du{a upila velike
tradicije gr~kog duha...“
Enepekidis, str. 50–51
Kako je predsednik gr~ke vlade
?
objasnio svoj zahtev? Za{to nije
direktno rekao da je holokaust velika
nepravda i zlo~in? Da li je preuzeo
neki rizik pi{u}i ovo pismo? [ta bi
ti uradio na predsednikovom mestu?
109
QUDSKA SOLIDARNOST
IV–5. G. Enesku55 poku{ava da za{titi
Cigane
7. novembar 1942.
NOTA
Obave{ten sam da je sâm George Enesku
intervenisao u prilog muzi~arâ Cigana
kod mar{ala Antoneskua, rekav{i da }e i
on po}i ako wegovi muzi~ari budu upu}eni
u Bug.
Minoritati etnoculturale. Marturii documentare
Tigani din Romania (1919–1944), dok. 281
? Za{to je, po tvom mi{qewu, Enesku
intervenisao u prilog Cigana? Mo-
`e{ li da pogodi{ koje je razloge imao?
IV–6. Memorandum grupe bugarskih bri-
ca i frizera upu}en ministrima, u vezi
sa Dekretom o za{titi nacije
11. novembar 1940.
Po{tovana gospodo,
Danas, kada pro`ivqavamo te{ke dane
koji zahtevaju jedinstvo ~itave bugarske
nacije, preduzimaju se mere protiv Je-
vreja, koje nisu samo protivne voqi bugar-
skog naroda, nego su i opasne po wega. Otu-
da odluka da se donese Dekret o za{titi
nacije. Ne znamo ho}ete li hteti da ~ujete
na{ pravedni glas, koji poti~e iz klase
koja je dala najvi{e sredstava i `rtava za
dobrobit na{eg naroda. Danas, mi radimo
zajedno sa na{im zemqacima Jevrejima i
ako do|e ~as – poginu}emo zajedno na boj-
nom poqu, kao {to su to ~inili na{i i wi-
hovi o~evi. Mi u wima ne vidimo ni{ta
r|avo, ali vi ho}ete da ih otkinete od na-
{eg tela li{avaju}i ih svih wihovih pra-
va. Ako je ciq da se kazne jevrejski profi-
teri, onda treba da kaznite i na{e.
Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i za spasÔvane na
bÍlgarskite evrei po vreme na Vtorata svetovna voyna,
str. 49
55
George Enesku (George Enescu, 1881–1955) bio je najve}i rumunski muzi~ar i jedan od najdarovitijih
muzi~ara dvadesetog veka: veliki violinista i kompozitor, istaknuti dirigent, uspe{an pijanista, sposoban
~elista i slavan u~iteq violine.
110
? Postoji li sli~an dokument u tvojoj
zemqi? Da si ti bio jedan od bu-
garskih brica u ono vreme, da li bi pot-
pisao wihov memorandum?
IV–7. Turska pomo} i podr{ka Gr~koj
Zahvalnost Gr~ke
Nave{}u prevode pisama zahvalnosti koje
sam primio kao odgovor na moje napore i
na nastojawa komisije ustanovqene pod
mojim predsedni{tvom u na{em Ministar-
stvu da se narodu Gr~ke i Egejskih ostrva,
koji je gurnut u stawe gladovawa pod oku-
pacijom za vreme Drugog svetskog rata, po-
{aqe podr{ka u hrani:
Pismo gradona~elnika Atine:
„Qubazno Vas molim da primite ovaj album
grada Atine. Poklawam Vam ga kao mali
dar za mnogobrojne Va{e usluge u vremeni-
ma u`asnim za Gr~ku i narod Gr~ke.“
Pismo guvernera Hiosa
„Sa rado{}u sam od gospodina Kurvoazi-
jea, predstavnika Crvenog krsta i prijate-
qa na{e zemqe, primio obave{tewe o
svim detaqima u vezi s Va{om pomo}i u
slawu bra{na Crvenom krstu na Hiosu.
Dozvolite da kao guverner ove oblasti
izrazim svoje odu{evqewe i zahvalnost
za Va{u qubaznu pomo} napa}enom narodu
malog ostrva Hios.
Tako|e, qubazno Vas molim da primite
zahvalnost svekolike Gr~ke i gr~ke vlade
za slawe pomo}i sa susednih obala na
na{e obale.
Veoma smo dirnuti kad vidimo brod Lav
(Arslan) s turskom nacionalnom zastavom
kako uplovqava u na{u luku.

Tokom svog istorijskog `ivota, na{e naci-
je `ivele su godinama zajedno. Sa~uvali
smo blisko prijateqstvo i po{tujemo uspo-
mene na va{u naciju iz tog doba saradwe.
Jer je turska nacija u vreme mira i u vreme
rata, kad god se susretala sa nama, uvek na
nas gledala kao na bra}u, prijateqe i vo-
qene ro|ake. Tokom ove surove i stra{ne
nema{tine kroz koju smo pro{li, vi ste
nam pru`ili ruku; potvrdili ste na{e
mi{qewe o plemenitoj turskoj naciji.
Qubazno Vas molim da primite ovaj mali
dar sa Hiosa, koji Vam predajem posred-
stvom gospodina Kurvoazijea.“
Erkin, str. 130–31
Erkin je bio slu`benik turskog Mini-
starstva spoqnih poslova za vreme
Drugog svetskog rata. U ovom izve{taju iz
prve ruke on govori o turskoj pomo}i i podr-
{ci datoj razli~itim delovima Gr~ke,
ukqu~uju}i i Egejska ostrva koja su patila
zbog nedostatka hrane. Ovo su pisma zahval-
nosti od strane gr~kih vlasti.
? [ta zna{ o istoriji gr~ko-turskih
odnosa? Da li ovi izvori potvr|uju
stereotipe o mr`wi izme}u dveju nacija?
IV–8. Svedo~ewe penzionisanog ambasa-
dora Nekdeta Kenta (Necdet Kent) u vezi
sa wegovim spasavawem turskih Jevreja
u Marseju, Francuska
Jedne ve~eri, turski Jevrejin iz Izmira,
po imenu Sidi Iskan, koji je radio u konzu-
latu kao slu`benik i prevodilac, do{ao
je veoma uzbu|en u moju ku}u. Rekao mi je da
su Nemci skupili oko osamdeset Jevreja i
odveli ih na `elezni~ku stanicu s name-
rom da ih ukrcaju u sto~ne vagone i preba-
ce u Nema~ku. (...) Odmah sam poku{ao da ga
smirim, a zatim sam uzeo najbr`e mogu}no
vozilo i odvezao se do `elezni~ke stani-
ce Sen [arl u Marseju. Scena koju sam
tamo zatekao bila je neverovatna. Do{ao
DRUGI SVETSKI RAT
sam do sto~nih vagona, punih qudi koji
jecaju i je~e. Jad i gnev izbrisali su sve
ostalo iz mog uma. (...)
Kad je oficir Gestapoa, nadle`an za `e-
lezni~ku stanicu, ~uo da sam tu, do{ao je
do mene i u vrlo o{trom maniru pitao me
{ta mi treba. Sa onoliko qubaznosti ko-
liko sam mogao sebe da nateram da ispo-
qim, rekao sam mu da su ti qudi turski
dr`avqani, da je wihovo hap{ewe gre{ka
i da se ona mora ispraviti tako {to }e
oni odmah biti pu{teni. Oficir Gestapoa
rekao je da on izvr{ava naredbu koja mu je
data, i da ti qudi nisu Turci nego Jevreji.
Shvatio sam da ne bih ni{ta postigao
pretwama koje se ne}e ostvariti, vratio
sam se Sidiju Iskanu i rekao: Do|ite, i mi
}emo se ukrcati na voz. Gurnuo sam u stra-
nu nema~kog vojnika koji je poku{ao da mi
prepre~i put i zajedno sa Sidijem Iska-
nom popeo sam se u vagon. Sada je na nema~-
kog oficira do{ao red da kuka i ~ak mo-
li. Nisam slu{ao {ta mi on govori i dok je
bacao mole}ive poglede prema nama, voz je
po~eo da se kre}e. To je bilo vrlo davno, i
ne se}am se ba{ najboqe, ali se se}am da
je voz stao kad smo do{li ili u Arl, ili u
Nim. Nekoliko nema~kih oficira popelo
se u vagon i smesta do{lo do mene. Primio
sam ih vrlo hladno, ~ak ih nisam ni
pozdravio. Rekli su mi da je u pitawu
gre{ka, da je voz krenuo po{to sam se ja
ukrcao, da }e odgovorna osoba biti
ka`wena, i ~im se iskrcam, mogu da se vra-
tim u Marsej kolima koja }e mi biti obez-
be|ena. Ja sam im rekao da nije u pitawu
nikakva gre{ka, da je vi{e od osamdeset
turskih dr`avqana utovareno u sto~ni
vagon zato {to su Jevreji, da po{to sam ja
gra|anin te nacije i predstavnik vlade
koja smatra da verska uverewa ne smeju da
budu razlog za takav tretman, nema govora
o tome da ih ostavim same i da sam zato
ovde. Oficiri su rekli da }e sve gre{ke
koje su na~iwene biti ispravqene i pita-
li su da li su svi koji su u vagonu turski
gra|ani. Svi qudi oko mene, `ene, mu{-
111
QUDSKA SOLIDARNOST
karci i deca stajali su skameweni dok su
gledali kako se odvija igra u wihov `i-
vot. Najverovatnije zbog mog odbijawa da
napravim kompromis, kao i zbog naredbe
primqene od nacisti~kog oficira, svi
smo zajedno si{li s voza. (...) Nikada ne}u
zaboraviti {ta se daqe doga|alo. Spase-
ni qudi grlili su nas i rukovali se s
nama, s ose}awem zahvalnosti u o~ima. (...)
Shaw, str. 342–344
? Komentari{i kako je ambasador re-
{io situaciju. Da li je ugrozio svoj
`ivot nastoje}i da spase ove qude?
[ta bi ti uradila/uradio da si
bila/bio na wegovom mestu?
IV–9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u
Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti pod
bugarskom okupacijom
„Dvadeset tre}i maj 1941. Oti{li smo u
Ksanti da bismo uzeli u~e{}a u paradi.
Situacija je ovde bila ista kao u \umur|i-
ni (Komotini). Gde god postoji vojni~ki
logor, tu su uvek deca, stari mu{karci i
`ene, koji dolaze s tawirima u rukama. Mi
nemamo ni mnogo hrane, ni raznovrsnu hra-
nu, ali uvek mo`emo da damo ne{to pasu-
qa ili vojni~ke supe i da nahranimo glad-
ne qude. U podne se mnogo dece okupilo
oko skladi{ta. Dana{wi ru~ak bio je po-
seban, gladni su mogli da uzmu i drugu por-
ciju, a mnogi vojnici dali su svoj obrok de-
ci. Popeo sam se na drugi sprat skladi{ta
i otvorio prozor. O~i su mi se zaustavile
na mladoj `eni, mo`da jo{ devojci, obu~e-
noj u crno. Stajala je na susednom uglu i
gledala decu koja su kora~ala pa`qivo da
ne bi prosula supu koju su nosila u svojim
posudama.
Nije mi bilo te{ko da pogodim za{to je
`ena bila sva u crnini. Sigurno je neko
koga je volela umro u ratu, otac, brat, mu`
ili dragan. Ali, {ta je ~ekala tamo na
56
\urov, Dobri (1916–2002) – komandant gerilske brigade, general armije, ministar odbrane.
112
uglu? Mo`da je i ona bila gladna, mo`da je
i ona `elela komad hleba?
Iznenada, kao da je odlu~ila da ne obra}a
pa`wu ni na kakve prepreke, `ena je kre-
nula prema ogradi. Nekoliko momaka iz
na{e ~ete stajalo je u dvori{tu pored me-
talne ograde. @ena je pro{la pored wih i
~uo sam wene stidqive re~i:
’Gospodine, hleba...’
Bila je na ivici suza i na{i momci su to
shvatili. Jedan od wih uvukao je ruku u
vojni~ku torbu i dao joj veknu vojni~kog
hleba. Ta vekna je verovatno trebalo da
bude prodata na crnoj berzi, gde se za hleb
moglo dobiti sve: od obezvre|enih gr~kih
drahmi do prstewa i narukvica.
@ena je ve} odlazila kad je zapovedni~ki
glas zaustavio:
’Achtung! Halt!’ „
Dobri56 i Elena \urov, str. 159–160
? Mo`e{ li da pretpostavi{ kako se
zavr{io ovaj doga|aj?
IV–10. Stojan Petrov ^omakov, bugarski
ministarski opunomo}enik u Bukure{-
tu, pri~a sme{nu i dirqivu pri~u o
odnosima izme|u rumunskih vojnika,
ruskih ratnih zarobqenika i bugarske
zajednice u Rumuniji za vreme Drugog
svetskog rata
Nekoliko meseci po{to je Rumunija u{la u
rat, broj qudi koji su prisustvovali slu`-
bi bo`joj u crkvi iznenada se pove}ao kad
je stigla grupa ruskih ratnih zarobqenika
koje je vodio rumunski vojnik. On je, kao
{to i treba da bude, nosio pu{ku sa bajone-
tom na vrhu. [...] Uspravio je pu{ku pored
drveta i, kao {to je obi~no slu~aj sa vojni-
cima, nastojao da privu~e pa`wu slu`avke
koja je na balkonu tresla tepih o~igledno
mnogo du`e nego {to je bilo potrebno.
Vojnik je, izgleda, bio zadovoqan razvojem
stvari i procenio da su wegovi izgledi na
 DRUGI SVETSKI RAT

uspeh sasvim dobri, jer je, umesto da okupi
zarobqenike koji su mu povereni i vrati
ih u logor, dopustio da se pome{aju s ~la-
novima kongregacije i stupe u razgovor s
wima. Ubrzo je postalo jasno da postoje
uzajamne simpatije i rezultat je bio da su
qudi po~eli da sakupqaju novac za zarob-
qenike i dali im prili~nu koli~inu ciga-
reta. O~igledno, susret je bio uspe{an za
sve wegove u~esnike, ukqu~uju}i vojnika i
devojku, jer je idu}e nedeqe dvostruko ve-
}i broj zarobqenika do{ao u crkvu. Doveo
ih je isti vojnik, samo je ovog puta obukao
novu uniformu i sve`e se obrijao. I devoj-
ka je obukla novu bluzu i bri`qivo je
~etkala ode}u na balkonu. Jo{ jednom je sa-
kupqen novac za sirote ratne zarobqeni-
ke pre nego {to ih je wihov ~uvar, koji je
bezmalo zaboravio svoju pu{ku jer je bio
zaposlen slawem poqubaca devojci rume-
noj od uzbu|ewa, vratio u logor.
Kona~no je postalo jasno da }e na{i pose-
tioci po~eti da dolaze u ~etama, ili ~ak
bataqonima. Crkveni savet morao je,
na`alost, da zamoli rumunske vlasti da
ograni~e broj novih posetilaca crkve i da
napomenu da samo polovina od wih mogu da
budu pu{a~i.
S. Petrov ^omakov, str. 346–347
li naredbu koja ka`e da }e svaki Jevrejin
koji bude uhva}en u skrivawu biti stre-
qan, dok }e oni koji ga kriju biti poslati
u koncentracioni logor.
Onda je jedan od nas rekao da nije u redu
{to ostajemo u toj ku}i i dovodimo u opas-
nost `ivot i spokoj qudi u godinama, ~ak i
`enâ. Wihov je odgovor bio: ’Ne, vi morate
da ostanete. Za{to bi na{i `ivoti bili
vredniji od va{ih?’“
Mazower, str. 287–288
? Postoji li sli~an primer iz tvoje
zemqe? [ta bi ti uradio u takvoj
situaciji?
Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred
turskog konzulata u Parizu 1943. godine
kako bi dobili paso{e i vize pomo}u
kojih }e se vratiti u Tursku

? Za{to rat ne mewa obi~na qudska

ose}awa? Da li je nacionalnost
igrala ikakvu ulogu u ovom doga|aju?

IV–11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su

pravoslavni Grci pomagali wegovoj
porodici za vreme nema~ke okupacije

„Uprkos pretwama zatvorom, mnogi neje-

vreji sakrivali su svoje prijateqe Jevreje
u svojim stanovima ili su im pomagali da
pobegnu. Alfred Koen, atinski advokat,
bele`i spontanu podr{ku prijateqâ i
kom{ijâ: ’Nikad ne}u zaboraviti strah
koji smo ose}ali one no}i kad sam sakrio
svoju mnogobrojnu porodicu u jednoj od tih
ku}a i kad je objavqeno da su Nemci izda- Jevreji iz Osmanske imperije i Turske republike

113
QUDSKA SOLIDARNOST
IV–12. Humani tretman Jevreja od strane
rumunskog slu`benika
„ ’Ja sam prvi vodnik Prisakaru George
(Prisacaru Gheorghe), na~elnik okruga Ba-
cani, koji ukqu~uje i podru~je u kojem se
trenutno nalazite. I u ime ovog okruga `e-
lim da vam ka`em – dobrodo{li! Znam
kakve bure mu~e va{e du{e i kakav je bol
u va{im srcima kad pomislite da ste u
ovim ratnim danima odvojeni od onih koje
volite. Znam sve va{e patwe. I savetujem
vam da se ne obeshrabrite, jer bez obzira
na to kako se molimo, svi mi imamo istog
boga i niko nas nije pitao da li ho}emo da
se rodimo kao Rumuni, Jevreji, Turci ili
Bugari. Svi smo mi qudska bi}a i ja `elim
da budete sigurni da }e ova vremena pro}i,
da }e pro}i i ludilo koje danas postoji u
qudskim umovima. Svi }ete se vratiti
svojim ku}ama i svojim porodicama i
misli}ete o ovim danima kao o ru`nim
uspomenama. Preduze}u mere da budete
sme{teni kod qudi u selu, jer ne mo`ete
da spavate na zemqi, i preduze}u mere da
dok ste na teritoriji mog okruga mo`ete da
odr`avate vezu sa svojima kod ku}e. (...)’
Posle ovog neo~ekivanog govora, on je
saslu{ao sve na{e primedbe. Okura`en
takvim wegovim nastupom, ja sam mu ispri-
~ao o nehumanom pona{awu policije u Hu-
siju, koja je, zbog sam pravedni bog zna ko-
jih aktivnosti, nas dvanaest okvalifiko-
vala kao ’osumwi~ene za komunizam’, a
znaju}i obi~aje onog vremena, ~oveku je
bilo jasno {ta posle toga mo`e da o~ekuje.
On mi je obe}ao da }e posle dve–tri nede-
qe na wegovoj teritoriji ta kategorizaci-
ja i{~eznuti.
Mora se shvatiti da je ovo izvanredno po-
na{awe odmah proizvelo o~ekivani efe-
kat, pa su i vlasti i stanovnici u mestu
57
Antoneskuova vlada deportovala je Jevreje, ve}inom iz Bukovine i Besarabije, preko Dwestra (izvan
ratne rumunske teritorije) gde je organizovala nekoliko deportacionih logora. Septembra 1942. vlada je po-
~ela da vra}a deportovane Jevreje natrag i u to vreme je nastojala da podr`i wihovu emigraciju u Palestinu.
General Antonesku je smatrao da jevrejsko stanovni{tvo mora da bude eliminisano sa rumunske teritorije,
ali to nije moralo da ukqu~i fizi~ko uni{tewe; zato je emigracija izgledala kao pravo re{ewe.
114
Bogdana postupali prema nama kao prava
bra}a. Sme{teni smo u ku}e, dobili smo
hranu, `ene su oprale i okrpile na{e
rubqe, i kad smo posle nekoliko dana do-
bili nare|ewe da napustimo Bogdanu, svi
smo bili tu`ni.“
Istoria României în texte, str. 339–340
Ovaj odlomak pokazuje da deportaci-
ja Jevreja, u kontekstu antisemitske
politike koju je vodila Antoneskuova
vlada,57 nije nu`no imala za posledicu
i{~ezavawe qudskih ose}awa kod svih
slu`benika, kadrova vojske ili `andarme-
rije. Ima mnogo primera da su slu`benici
pokazali humano pona{awe prema `rtvama
rumunske dr`avne politike. Grupa Jevreja
sakupqena je u dvori{tu policijske stani-
ce i odvedena iz Husija. Posle tri dana ho-
da, stigli su u distrikt Tutova (20–21. jun
1941) gde su predati na~elniku `andarme-
rijskog okruga, koji im se obratio navede-
nim govorom.
Da li je George Prisakaru preuzeo
?
ikakav rizik kad je pomogao depor-
tovanim Jevrejima? [ta je moglo da mu
se desi da su wegovi nadre|eni saznali
{ta je uradio? Kako bi se ti pona{ao na
wegovom mestu? Da li misli{ da je mo-
gao da u~ini vi{e?
IV–13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan-
~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir
spasao od Gestapoa u Bugarskoj
„Ujutro me je probudio neo~ekivani pose-
tilac: krupan nema~ki oficir kopnenih
trupa. Pozdravio me je i rekao da ga je po-
slao ’Herr Major’ sa slede}om informaci-
jom: ’Morate smesta da napustite Sofiju.
’Sme|i su’ – tako su nazivani pripadnici

Gestapoa, zbog svojih sme|ih uniformi –
’krenuli da vas uhapse.’ Pitao sam ga
za{to je wegov ’major’, koji je, znao sam,
bio pripadnik vojne obave{tajne slu`be u
Bugarskoj, toliko zabrinut za mene.
’Weil Sie doch ein Offizier und ein Herr sind!’
(Zato {to ste oficir i gospodin), odgovo-
rio je ~ovek, bodro salutirao i nestao.
Uhvatio sam prvi voz za Varnu i dok sam
putovao, razmi{qao sam o tome koliko je
za nas dobro {to izme|u Vermahta i naci-
sta postoji toliko neprijateqstvo... Kas-
nije mi je vratar rekao da je jedan sat
po{to sam oti{ao dolazila ’grupa
Nemaca’ da me tra`i.“
Stan~ov, str. 172
? Da li je potrebno i ispravno da se
’Nemci’ uvek izjedna~uju sa ’nepri-
jateqem’? Za{to su jedni Nemci radili
protiv drugih Nemaca? Kakav argument
je imao nema~ki oficir kad je odlu~io
da pomogne Stan~ovu?
Sl. 48. Tajna partizanska bolnica
„Frawa“ pored Cerkna u Sloveniji
DRUGI SVETSKI RAT
Ova ilegalna medicinska slu`ba u
okviru Osvobodilne fronte – vero-
vatno najhumanitarnija misija za vreme ra-
ta – bila je vrlo dobro organizovana uprkos
veoma te{kim uslovima. U januaru 1945.
imala je 281 tajnu i 6 legalnih bolnica (jo{
62 u izgradwi), sa ukupno 2.260 kreveta. Za
vreme rata 11.321 rawenik i bolesnik do-
bio je medicinsku negu od strane 30 lekara,
652 medicinske sestre i drugih medicin-
skih radnika; 19 lekara izgubilo je `ivot.
IV–14. Alfonz Baron, poverenik fabrike
bombona i ~okolade „Union“, „Ravnateq-
stvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941.
„Danas je odvedena @idovka Draga Gerber
stanuju}a Ivkan~eva 7/III. Re~ena Draga Ger-
ber vr{i u ovom poduze}u slu`bu blagajnice.
Ona se nalazi u otkazu, pa je imala ovih
dana predati blagajnu, ~im se vrati sa do-
pusta jedna ~inovnica, i tada je trebala
napustiti poduze}e.
Kako je Draga Gerber odvedena iz stana
poslije na{ih uredovnih sati nije dos-
pjela niti da preda kqu~eve od blagajne
niti da preda samu blagajnu.
Postoji opasnost da }e se kqu~evi negdje
zametnuti a bit }e i neprilike ako sutra,
kad do|u stranke, ne budemo mogli otvo-
riti blagajnu.
Stoga molim da se omogu}i da Draga Ger-
ber {to prije preda u poduze}u kqu~eve u
blagajnu.“
Goldstein, str. 370
? [ta je Baron hteo da postigne pi{u-
}i i {aqu}i ovo pismo? Da li je on,
po tvom mi{qewu, zaista `eleo da
zatvorenik bude oslobo|en iz razloga
koje je naveo? Da li je to mo`da bio
trik (ili prosto poku{aj), s obzirom da
NDH ne bi ni uzela u razmatrawe druge
razloge? Za{to Baron pi{e s prezirom
o zatvoreniku koga ho}e (bar privreme-
no) da oslobodi?
115
QUDSKA SOLIDARNOST

Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beo-

gra|anina nema~kom vojnom komandantu Ovo je pismo nema~kom vojnom koman-
u Srbiji dantu u Srbiji, generalu Hajnrihu
Dankelmanu, povodom ve{awa talaca na Te-
razijama, centralnom beogradskom trgu, 17.
avgusta 1941, s upozorewem da }e wega i we-
govog pomo}nika jednom sti}i ista sudbina.

? Da li misli{ da je ovo pismo bilo

herojski ~in? Objasni svoj stav.

faksimil–DOMA]I DOKUMENT
Istorijski arhiv Beograda, Uprava Grada Beograd,
SP III–48, k 157/15, 25. septembar 1941.

? Op{ta pitawa za poglavqe IV

Da li su, po tvom mi{qewu, humanizam i solidarnost neka vrsta privilegije izolo-
vanih plemenitih i hrabrih pojedinaca, ili je svako sposoban za to? Da li je mogu}no da
ista osoba u jednoj situaciji postupa kao ratni zlo~inac, a u drugoj kao plemeniti
humanitarac? Objasni svoj stav. Ako se ima u vidu da qudi ~esto `ele da se predstave
kao boqe osobe nego {to zaista jesu, koliko su pouzdani neki od izvora (memoari)?

116
PETO POGLAVQE
Posledice

Drugi svetski rat, kao najve}i sukob u istoriji qudske vrste, ostavio je mnogobrojne dubo-
ke i neizbrisive tragove. Ciq ovog poglavqa je da kroz ponu|ene izvore prika`e neke od
posledica rata – po~ev od broja rawenih i ubijenih, preko prisilnih migracija sta-
novni{tva za vreme i posle rata, do znakova politi~kih promena u ve}ini zemaqa u ovom
regionu.
Zbog ograni~enog prostora, neke ratne posledice samo su marginalno zabele`ene, ili
~ak nisu ni pomenute. To je slu~aj sa promenama etni~ke strukture stanovni{tva, ratnim
razarawima i posleratnom obnovom, ka`wavawem kolaboranata posle rata, posleratnim
politi~kim promenama i s gra|anskim ratom u Gr~koj.

Va. Ratni gubici, `rtve rata

V–1. Enver Hoxa na mirovnoj konferen- Sl. 50. 17. novembar 1944.
ciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj
{teti u Albaniji

„@rtve na{eg naroda bile su veoma veli-

ke. Od stanovni{tva koje je brojalo jedan
milion ubijeno je 28.000, raweno je 12.600, a
10.000 politi~kih zarobqenika zatvoreno
je u Italiji i Nema~koj; 35.000 je odvedeno
na prisilni rad; od 2.500 gradova i sela u
Albaniji 850 je razoreno ili sravweno sa
zemqom; sve komunikacije, sve luke, rudni-
ci i elektri~na postrojewa uni{teni su;
opqa~kani su na{a poqoprivreda i stoka,
a ~itava na{a nacionalna ekonomija je pro-
pala. Na drugoj strani, neprijateq je pretr-
peo slede}e gubitke: ubijeno je, raweno ili
zarobqeno 53.639 Italijana i Nemaca, a
oko 100 tenkova i oklopnih kola je onespo-
sobqeno; 1.334 artiqerijska oru`ja i topo-
va, 1.934 kamiona i 2.855 ma{inki oteto je
i uni{teno, da ne pomiwemo uni{tene ili Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit
otete pu{ke, municiju i magacine.“ Shqiptar, 1939–1944.
O’Donnel, str. 13
Ova slika Bukuro{a Sejdinija slavi us-
pomenu i prikazuje oslobo|ewe alban-
? Da li je ovaj izvor sasvim pouzdan? skog glavnog grada Tirane od strane partizana
Objasni svoj stav.

117
POSLEDICE

Tabele
1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti

Nacionalnost Ko~ovi} (1985) @erjavi} (1989)

Srbi 487.000 530.000
Crnogorci 50.000 20.000
Hrvati 207.000 192.000
Muslimani 86.000 103.000
Slovenci 32.000 42.000
Makedonci 7.000 6.000
Ostali 145.000 134.000
Ukupno 1.014.000 1.027.000
@erjavi}, str. 14, 57

Prvu procenu broja `rtava iz Drugog
svetskog rata u Jugoslaviji dala je Ko-
misija za reparacije, koju je osnovala jugoslo-
venska vlada. Autor te procene, student ma-
tematike (!) Vladeta Vu~kovi} dobio je rok
od dve nedeqe za izradu i okon~awe tog te{-
kog zadatka, zajedno sa uputstvom da „broj mo-
ra da bude izuzetan i nau~no-statisti~ki za-
snovan.“ Wegova procena demografskih gubi-
taka (koja je ukqu~ivala ubijene u ratu, pad
nataliteta usled rata i emigracije) bio je 1,7
miliona, ali u posledwoj redakturi taj broj
nosi naslov `rtve, u zna~ewu: ubijeni u ratu.
Gorwa tabela zasniva se na novijim procena-
ma Bogoquba Ko~ovi}a i Vladimira @erjavi-
}a (srpski i hrvatski autor). Ta~nost ovih
brojki jo{ se proverava. Na primer, Slove-
na~ki institut za savremenu istoriju radi na
istra`iva~kom projektu koji ve} pokazuje da
je broj slovena~kih `rtava preterano nizak.
Autori (T. Tomin{ek, M. [orn i D. Dubaja) ve}
su identifikovali imena 87.000 `rtava;
wihovo istra`ivawe bi}e zavr{eno 2006.
godine.

2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata

Gubici Predratni brojevi Gubici u %
Qudski gubici
Smrti (1940–1944) 475.000 7.335.000 6.5
Materijalni gubici
@ivotiwe za rad 855.000 2.005.000 42.6
Ovce, sviwe, `ivina 12.305.000 24.840.000 49.5
[ume 5.000 km2 19.180 km2 25.0
Vozila (putna, kamioni, autobusi) 11.300 17.200 65.7
Putni mostovi (du`ina preko 6 m) 90.0
@eleznica (lokomotive, vagoni itd.) 6.080 6.502 93.5
@elezni~ki mostovi (preko 10 m) 96 96 100.0
Zgrade 401.000 1.730.000 23.2
Trgova~ki brodovi (do aprila 1945) 434 583 74.5
„Aé †¶óßáé ôç§ EëëÜäo§ óôo Ĩýô¨±o Pᦷüóµéo Pü먵o“,
Ministarstvo za rekonstrukciju, Atina 1946. (Istoria, tom.16, str. 63)

118
 DRUGI SVETSKI RAT

3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata*

Gr~ka flota Gr~ki brodovi izgu- Gubici

1/9/1939. bqeni do 2/9/1945. u procentima
Gro tona`a Gro tona`a
Kargo brodovi 500 1.766.352
Putni~ki brodovi 55 49.995
Okeanski brodovi 1 16.690
Razno 21 3.997
Ukupno 577 1.837.034 432 1.346.520 74.8 % 73.3 %
Brodovi na jedra i
713 55.057 551 52.634 77.3 % 95.4 %
naftu
Ukupno 1.290 1.892.091 983 1.399.154

Na po~etku rata gr~ka trgova~ka svim mornaricama, gr~ka trgova~ka morna-

flota bila je deveta po veli~ini u rica izgubila je najvi{i procenat svoje gro
svetu, tako da je wen puni anga`man na tona`e: posle we dolazi Velika Britanija
strani saveznika od po~etka rata (~ak i pre sa 54 odsto gro tona`e izgubqene tokom
28. oktobra 1940) bio va`an ~inilac. Me|u sukoba.

Vb. Migracije za vreme i posle rata

V–2. Fragment iz izve{taja federalnog
slu`benika ministarstva unutra{wih
poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku
civilne administracije Dowe [tajer-
ske, od 30. maja 1941. o masovnim prese-
qewima Slovenaca58
Najte`i proces koji se mora re{iti u Do-
woj [tajerskoj sastoji se u tome da se do-
wo{tajersko nacionalno telo o~isti od
stranog slovenskog elementa koji ne mo`e
da se podvrgne procesu germanizacije. Ako
ponovna germanizacija Dowe [tajerske
uop{te ima izgleda da uspe, i ako ovaj jugo-
isto~ni kraj treba da postane pouzdana
granica spram uvek burnog Balkana, onda
lokalno stanovni{tvo mora da bude oslo-
bo|eno od svakog sastojka koji ometa ger-
manizaciju bilo u pogledu rase ili u po-
gledu pona{awa. Zadatak [tajerske pat-
riotske asocijacije mo`e da uspe samo ako
je teren adekvatno o~i{}en. Zato se pla-
nira deportacija (preseqewe) stanovni-
{tva, koja }e biti izvedena u ~etiri faze,
i to na na~in koji se pokazao kao uspe{an
u sli~nim aktivnostima na drugim ponovo

*
Podatke prikupio Hristos E. Ntounias (Christos E. Ntounias)
58
Nema~ka je, izme|u dva svetska rata, smatrala slovena~ku teritoriju nema~kom i posle okupacije htela je
da je formalno pripoji Nema~koj, kao ju`nu granicu Rajha. Trebalo je da se to odigra u roku od {est meseci (do
kraja 1941). Trebalo je da Slovenci budu deportovani ili germanizovani, i da zemqa bude naseqena Nemcima.

119
POSLEDICE
zadobijenim teritorijama Rajha (posebno
na Istoku).
Istorijske pretpostavke ovih mera vi{e
su nego o~igledne. Jasan pogled na stvarne
potrebe mora da ostavi po strani sve su-
vi{e humane emocije koje su tako|e svoj-
stvene nema~koj prirodi; to je potrebno
posebno ako se uzmu u obzir nemilosrdne
destruktivne konfrontacije kojima je ne-
ma~ka nacionalnost bila izlo`ena ovde,
u Dowoj [tajerskoj, od strane onih koji
sada treba da odu.
Deportacije u Srbiju i delimi~no u Hrvat-
sku bi}e izvedene vozovima sa po oko
1.000 lica. Po~etak i trajawe akcije (u
ovom trenutku planiraju se jedan ili dva
voza dnevno) jo{ nisu odre|eni.
Ferenc, str. 43
? [ta je ciq planirane deportacije
(preseqewa) stanovni{tva? [ta su
bile posledice ovog plana?
V–3. Izve{taj visokog predstavnika za
Qubqansku provinciju, od 24. avgusta
1942, o programu aktivnosti u regionu
U vezi s poverqivim dokumentom br. 1362/2,
datiranim 16. avgusta, uzimam slobodu da
dam skicu programa aktivnosti koje name-
ravam da sprovedem u ovoj provinciji. (...)
1. Problem slovena~kog stanovni{tva
mo`e da se re{i na tri na~ina:
a. wegovim uni{tewem
b. wegovom deportacijom
v. uklawawem opozicionih elemenata, koje
bi se moglo sprovesti ostvarivawem te{-
ke, mada pravedne politike homogeniza-
cije, sa ciqem postavqawa temeqa za ko-
risnu i pravednu kooperaciju. To bi nam da-
lo mogu}nost za asimilaciju, koju je mogu}no
posti}i samo tokom vremena. Zato moramo
da odlu~imo koji put ho}emo da izaberemo.
2. Za masovne deportacije stanovni{tva
mora}emo da koristimo unapred priprem-
qene programe i oni }e morati da budu
sprovedeni unutar ~itave provincije.
120
Bilo bi boqe organizovati radne logore
umesto internirskih logora u kojima qudi
ni{ta ne rade, nego samo dokono sede.
3. Za svrhu zamewivawa slovena~kog sta-
novni{tva Italijanima mora se utvrditi
slede}e:
a. kuda }e slovena~ko stanovni{tvo biti
preseqeno;
b. gde }e se na}i odgovaraju}e italijansko
stanovni{tvo, u kojem slu~aju treba imati
u vidu da su qudi iz severnih i central-
nih oblasti najpogodniji za naseqavawe
na slovena~kim teritorijama;
v. ako oblast du` granice treba da bude
potpuno italijanizovana, treba odrediti
wenu {irinu (20 do 30 km);
g. ako celokupno slovena~ko stanovni{-
tvo treba da bude preseqeno, proces
treba da po~ne u oblastima du` granice,
gde Slovenci `ive pod Italijom.
Moje je mi{qewe da bi potpuno, pa ~ak i
delimi~no preseqewe slovena~kog sta-
novni{tva te{ko bilo mogu}no tokom rata.
Ferenc, str. 73–74
Dok je italijanska „meka“ okupacija
bila neuspe{na, vojne i civilne vla-
sti su, slede}i Musolinijeve instrukcije,
preduzele iste mere kao i Nemci u wihovoj
okupacionoj zoni: streqawe talaca i masov-
ne egzekucije uhva}enih partizana, ilegal-
nih aktivista Osvobodilne fronte, stanov-
nika mestâ osumwi~enih za vezu sa oslobo-
dila~kim pokretom, ali i potpuno nevinih
qudi. (U ukupnom periodu italijanske oku-
pacije Qubqanske provincije, italijanske
oru`ane snage streqale su najmawe 416
pojedinaca i 238 grupa sa 1.153 lica, u ukup-
nom broju 1.569 lica, ne uzimaju}i u obzir
one koje je osudio vojni sud u Qubqani, kao
ni masovne deportacije). Krajwi ciq bio je
da se slovena~ka nacionalna teritorija
„o~isti“ i pripremi za naseqavawe itali-
janskim stanovni{tvom posle rata.
? [ta su sli~nosti a {ta razlike iz-
me|u nema~kog i italijanskog plana
(uporedi ovaj izvor s prethodnim)?
 DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji,

1941. Okupacija Rumunije od strane Crvene
armije vodila je progonu nema~ke
mawine u Rumuniji. Mnogi etni~ki Nemci
deportovani su u SSSR. Ovaj dokument br.
32.475–S, koji je izdao generalni direktor
policije, sadr`i specifikaciju u vezi s
internacijom etni~kih Nemaca (3. januar
1945).

? Da li je sovjetska okupacija donela

Rumuniji slobodu i demokratiju? Da
li smatra{ da je normalno deportovati
Milo{evi}, Izbeglice i preseqenici, str 246 qude samo na osnovu wihovog etni~kog
porekla? Da li su oni koji su bili de-
portovani bili i krivi? Da li se iko
Vi{e od 400.000 srpskih izbeglica sa zanimao da razdvoji krive, koje treba
svih teritorija Jugoslavije na{lo je kazniti, od ostalih? Da li ti je poznat
uto~i{te na teritoriji okupirane Srbije.
ijedan drugi primer ’kolektivne krivi-
ce’ iz istorije 20 veka?
V–4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji
posle rata
V–5. Li~na bele{ka britanskog premi-
jera Vinstona ^er~ila, adresirana na
1. Internaciji podle`u svi mu{karci iz-
britanskog ministra spoqnih poslova,
me|u 17 i 45 godina.
u vezi s deportacijom rumunskih gra-
2. Tako|e i sve `ene izme|u 18 i 30 godina.
|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. ja-
3. Nema izuzetaka iz gorepomenutih kategori-
nuar 1945)
ja, izuzev ako je re~ o `enama sa decom mla-
|om od godinu dana i qudima koji pate od
Li~na bele{ka Premijera
bolesti koja ih onesposobqava da rade. (...)
Ulica Dauning 10
6. Svi oni koji podle`u pravilima o
Vajthol
internaciji moraju biti isporu~eni re-
19. L 1945.
spektivnom @andarmerijskom puku koji }e
Serijski br. M 91/5
ih dovesti do mesta za okupqawe, koje su
MINISTRU SPOQNIH POSLOVA
prethodno odredili policija i `andarme-
^ini mi se da zauzimamo veoma aktivan
rijske vlasti; treba napomenuti da ta
stav protiv deportovawa Austrijanaca,
mesta za okupqawe moraju biti locirana
Saksonaca i drugih nema~kih ili kvazine-
pored `elezni~ke stanice.
ma~kih elemenata iz Rumunije u Rusiju u
7. Hrana za one koji su podlo`ni interna-
svrhu obavqawa razli~itih radova. Ako
ciji mora, do mesta okupqawa, biti obez-
se uzme u obzir sve {to je Rusija propati-
be|ena od strane wih samih; od tog momen-
la, kao i planirani napadi Rumunije na
ta nadaqe, hranu }e im obezbediti rumun-
Rusiju, ogromna vojska koju Rusija u ovom
ske vlasti (`andarmi i policija) za dva
trenutku koristi na frontu, kao i u`asni
do {est dana, za koje vreme moraju da do-
uslovi u kojima `ive qudi u mnogim
biju bar jedan topao obrok dnevno.
Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤
delovima Evrope, ne razumem za{to se
(1945), str. 38–39 govori da Rusija gre{i {to zahteva sto do

121
POSLEDICE

sto pedeset hiqada qudi te kategorije,

koji }e tamo raditi pod zemqom. Moramo ? Okarakteri{i s moralne ta~ke gle-
tako|e da zapamtimo da smo obe}ali da di{ta stav Vinstona ^er~ila. Da
}emo sudbinu Rumunije ostaviti u rukama li taj stav po{tuje qudska prava koja
Rusa. S obzirom na sve {to se dogodilo, ne promovi{u Ujediwene nacije?
mogu da smatram pogre{nim {to Rusi uzi-
maju Rumune, ma kog porekla oni bili, da
rade za wih u wihovim rudnicima.
19.1.1945.
Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤
(1945), str. 31

Sl. 52. Povratak slovena~kih domo-

branaca u junu 1945.

Slovena~ka Domovinska garda osnova- ih Britanci razoru`ali kao nema~ke kolabo-

na je septembra 1943. u Qubqani, kako
bi se borila protiv Osvobodilne fronte.
Organizovali su je Nemci i weni ~lanovi bi-
li su ve}inom katolici i antikomunisti.
Nemci, koji nisu verovali Domovinskoj gardi,
zahtevali su da weni ~lanovi potvrde svoju
lojalnost javnom zakletvom, koja }e biti
polo`ena na sve~anosti na dan Hitlerovog
ro|endana (20. april 1944). Na kraju rata,
~lanovi Domovinske garde su, zajedno sa ne-
ma~kom vojskom, odstupili u Austriju, gde su
racioniste. Juna 1945. Britanci su ih vrati-
li natrag u Sloveniju. Izme|u 7.000 i 11.000
qudi ubijeno je na nekoliko lokacija u Slo-
veniji. Ti masakri su do 1945. bili tajna za
slovena~ku javnost. U osamdesetim godinama
intelektualci su po~eli otvoreno da raspra-
vqaju o masovnim ubistvima, odgovornosti za
wih i wihovim mu~nim posledicama. Posle
prvih demokratskih izbora 1990, na Ko~ev-
skom rogu, gde se nalazi najve}a masovna grob-
nica, odr`ana je ceremonija pomirewa.

122
 DRUGI SVETSKI RAT

Vv. Promene politi~kog sistema

V–6. ^er~ilova ponuda za sporazum o V–7. Korak ka komunisti~kom monopolu

„procentima“59 vlasti u Bosni i Hercegovini posle
rata
Rumunija Rusija 90%
Ostali 10% Predlog odluke o osnivawu Antifa{i-
Gr~ka Velika Brit. 90% sti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Bosne
Ostali 10% i Hercegovine kao najvi{e zakonodavne i
Jugoslavija 50/50 izvr{ne vlasti federalne jedinice BiH
Ma|arska 50/50
Bugarska Rusija 75% 90% 1. jul 1944.
Ostali 25% 10%
^lan 1.
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh,
Sofija 1992, str. 96 Pozivaju}i se na slobodno izra`enu voqu
naroda u Bosni i Hercegovini60 i u skladu
sa odlukama donetim na Drugom zasedawu
Sl. 53. Atiwani slave dolazak bri- Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo-
tanske vojske posle oslobo|ewa |ewa Jugoslavije u Jajcu 29. i 30. novembra
1943, Antifa{isti~ko ve}e narodnog
oslobo|ewa Bosne i Hercegovine progla-
{ava sebe najvi{im organom dr`avnog
autoriteta u Bosni i Hercegovini, kao
ravnopravne federalne jedinice u Demo-
kratskoj Federativnoj Jugoslaviji.
Zgowanin i dr. (ur.), str. 399

Tokom 1944. partizanske trupe kon-

solidovale su svoj autoritet u celoj
Jugoslaviji, ukqu~uju}i i Bosnu i Hercego-
vinu. U odlukama Antifa{isti~kog ve}a na-
rodnog oslobo|ewa Bosne i Hercegovine
mo`emo videti kako se sistematski radilo
da se ostvari komunisti~ki monopol vlasti
posle rata.

Istoria, tom 16, str. 101

Mo`e se videti kako britanska i
ameri~ka zastava vise odmah pored
gr~ke, zajedno sa simbolima EAM-a i Komu-
nisti~ke partije (KKE).
? Komentari{i ~iwenicu da izvor
pomiwe ’slobodno izra`enu voqu
naroda’ iako u Bosni i Hercegovini ni-
su sprovedeni demokratski izbori. Po-
stoji li sli~an primer u tvojoj zemqi?

59
Podneseno Staqinu 9. oktobra 1944.
60
U to vreme u Bosni i Hercegovini nisu sprovedeni demokratski izbori.

123
POSLEDICE
V–8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i
istori~ar, posmatra odlazak usta{a i
dolazak partizana u Zagreb
„8. – Pro{etao kroz Tu{kanac. Putem
sam se smijao kao dijete – ~etiri godine i
mjesec dana nisi onuda smio prolaziti. Na
toj sitnici osjetio sam da je do{la slobo-
da, da ulazimo u nov `ivot. Tako je ~udno
kod srca, mozgom ~ovjek ne kapira da je
nestalo straha. (...)
9. – Gradom jo{ prolazi prido{la vojs-
ka, sva razderana, ali sjajno naoru`ana,
pravi borci. (...) A propos poderani i zama-
zani borci: kolika su la` slikarske kom-
pozicije ratnih scena – ratnici su uvijek
na wima ~isti, dotjerani, po~e{qani i
izbrijani – to vi{e nije ni idealizirawe,
ni stilizirawe – pusta glupavost.
Sl. 54. i Sl. 55.
Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945.
Muzej grada Zagreba
? Opi{i fotografiju: da li je o~i-
gledno da fotografija pokazuje
istorijski doga|aj? Za{to je glavni za-
greba~ki trg prazan?
124
14. – Lo{e spavao zbog silne vru}ine.
Bio u mame i na {etwi. Pozvali me u HIBZ
(Hrvatski izdava~ki bibliografski za-
vod) ispuniti osobne podatke. Tamo je ras-
polo`ewe uglavnom nujno. U HIBZ-u je
postavqen kao komesar neki u~iteq, koji
u stvari nema pojma. S Fricikom se vratio
ku}i, gdje je do{lo do par ~asaka panike,
jer su nekakvi uniformirani qudi odveli
Cigu; ali incident se svr{io sretno, pu{-
ten je nakon pola sata. Jedino je stradao
neki wegov sanduk s finim alatom.“
Josip Horvat, Pre`ivjeti u Zagrebu, str. 229–331
? [ta misli{ o akcijama nove, parti-
zanske vlasti, kakve su opisane
gore? Da li je po tvom mi{qewu Horvat
autocenzurisao svoj dnevnik?
Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945,
po{to su partizani preuzeli vlast
Galerija Dr`avnog arhiva, Zagreb
? Za{to je glavni gradski trg bio pre-
pun qudi nekoliko dana po{to su
partizani u{li u Zagreb? [ta su bili
mogu}ni motivi wihovog dolaska na mi-
ting koji su organizovale nove vlasti?

V–9. Fragment iz izve{taja o sastanku
Bugarske radni~ke partije (komunista),
na kojoj je raspravqano o presudama
izre~enim ~lanovima biv{eg re`ima
20. januar 1945.
Dnevni red: Razmena ideja i mi{qewa o
presudama u dva procesa. (...)
Ministar Min~o Naj~ev (Mincho Neichev):
Drugovi narodni tu`ioci rade na potpuno
pogre{an na~in. Oni tra`e najte`i zlo~in,
a onda u odnosu na wega ostale zlo~ine ste-
penuju kao lak{e. Oni ho}e smrtnu kaznu
samo za one najkrivqe, a za ostale (koji
nisu toliko krivi u pore|ewu s prethodni-
ma) ho}e lak{e presude. Oni ne tra`e
dokaze koji bi bili dovoqni da se doka`e
da postoji ozbiqan zlo~in koji mora biti
ka`wen smrtnom kaznom, nego tra`e one
druge, koji su na~inili te`e zlo~ine.
Georgij ^ankov: Na{i tu`ioci ne postu-
paju na na~in na koji to ~ine qudi kojima
je stalo da poseku tu kamarilu, nego kao
qudi koji stoje po strani od svekolike
borbe koju vode Bugari, i samo mere krivi-
cu. Na{i tu`ioci ne postupaju kao qudi
koji tra`e makar i najmawe dokaze kojima
bi se utvrdilo da su ti kriminalci
krivi...
Traj~o Kostov: Nikako ne mo`emo da se
slo`imo s na~inom postupawa na{ih dru-
gova tu`ilaca. Ja predla`em: za regente –
smrtna kazna, za svu trojicu... Za savet-
nike – Sevova i drugu ~etvoricu – smrtna
kazna... Za prvi kabinet Filova – jasno je
– smrt. (...)
Za drugi kabinet Filova: isto. (...)
Sprovesti.
HrestomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ 1944–1948,
Sofija 1992, str. 484–485
? Na koji se na~in donose presude –
na osnovu stvarne krivice, ili na
osnovu nekog drugog merila? Jesu li po-
liti~ki vo|i nadle`ni da donose
takve odluke, ili to treba da ~ine re-
levantne sudske institucije?
DRUGI SVETSKI RAT
V–10. i V–11. Izvodi iz izve{taja minis-
tra pravde o broju qudi kojima je
Narodni sud Bugarske izrekao presudu
Iz izve{taja dr Min~a Naj~eva, ministra
pravde, Nacionalnom komitetu Otaxbin-
skog fronta:
„ (...) Od 23. decembra 1944. do 31. marta 1945.
Narodni sud sudio je u 145 slu~ajeva sa
10.907 optu`enih. Oni su osu|eni slede}im
kaznama: 2.680 – osu|eno na smrt; 1.921 –
do`ivotna kazna; 19–20 godina zatvora; 962 –
15 godina zatvora; 7.272 – 10 godina; ostalih
3.241 – mawe od 10 godina. Imovina gotovo
svih osu|enika konfiskovana je.“
Manov, str. 21
Britanski memorandum u vezi sa su|e-
wima i izvr{ewem presuda protiv
takozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo-
|enim i satelitskim zemqama
Britanska ambasada u Va{ingtonu, 31.
mart 1945.
(...) 2. Iako su lica koja su ka`wena smrtnom
kaznom u nedavnim procesima u Bugarskoj svr-
stana u „ratne zlo~ince“, o~igledno je na
osnovu optu`nica i drugih okolnosti u vezi
sa su|ewima da su ta su|ewa u stvari poli-
ti~kog karaktera. U ovu svrhu donesen je spe-
cijalni ex post facto zakon. Koristi se prili-
ka da se uklone mnogi politi~ari koji su
neprijateqski raspolo`eni prema onima
koji su sada na vlasti.
3. Takva ~istka, mada je izvedena deli-
mi~no, lako }e uzrokovati vakuum u politi~-
kom `ivotu zemqe, omogu}avaju}i tako odre-
|enoj jednopartijskoj vladi da preuzme vlast
i ustanovi diktaturu.
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh,
Sofija 1992, str. 222–223
Ako zna{ da broj osu|enih na smrt u
? nirnber{kim procesima iznosi neko-
liko desetina, a da je broj osu|enih u Japanu
~ak i mawi, kako obja{wava{ veliki broj
smrtnih presuda koje je doneo Narodni sud u
Bugarskoj? Kako je Britanska ambasada u
Va{ingtonu komentarisala ova su|ewa?
125
POSLEDICE
Sl. 56. Topao do~ek makedonskih voj-
nih, politi~kih i dr`avnih vo|a u
oslobo|enom Skopqu – glavnom gradu
jugoslovenske Makedonije (13. novem-
bar 1944)
V–12. Fragment koji opisuje invaziju
Crvene armije na Bugarsku i preuzima-
we vlasti od strane Otaxbinskog
fronta
^etiri i po decenije je 9. septembar 1944.
slavqen kao ’antifa{isti~ki narodni
ustanak’ i ’socijalisti~ka revolucija’. U
stvari, bio je to coup d’etat uz pomo} druge
Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bu-
garsku vojsku
? Op{ta pitawa za potpoglavqe Vv
Kakve su se politi~ke promene odigrale u tvojoj zemqi posle Drugog svetskog rata?
Da li su se ikakve druge velike politi~ke promene odigrale u decenijama koje su
usledile i iz kog razloga? Uporedi svoju zemqu sa susednim zemqama.
126
zemqe, ~ija je vojska u{la u Bugarsku po-
{to nam je objavila rat. U Bugarskoj ni me-
tak nije ispaqen protiv Staqinove Crve-
ne armije. Naprotiv, ona je pozdravqena
dobrodo{licom, kao na{ osloboditeq...
Gerilci su trijumfalno po~eli da izlaze
iz {umâ, da silaze u gradove i sela, ma{u-
}i crvenim zastavama i izvikuju}i paro-
le: SMRT FA[IZMU, SLOBODA NARODU!
Naj~e{}e kori{}ena re~ tih dana bila je
SMRT!
(...) Nije bilo nikakvog ustanka, jer je vla-
da Otaxbinskog fronta uzela vlast bez
krvoproli}a. Ali, upravo su oni, novi qu-
di na vlasti, po~eli da prolivaju krv. Od
prvog dana svoje vladavine. Sve se to odi-
gravalo uz pre}utnu saglasnost ’bratu{ki
– bra}e’ (Rusa).
Manov, str. 11–12
? Kako ovaj autor gleda na promenu
re`ima? Koja je uloga Crvene armije
u ovom doga|aju, na jednoj strani, i par-
tizana i Otaxbinskog fronta, na drugoj?
Kako pobednici to predstavqaju?
„Neka `ivi bratska bugarska vojska“
– tako su Beogra|ani pozdravili svo-
je susede. Do septembra 1944. Bugarska je
bila saveznik Centralnih sila i pod oku-
pacijom je dr`ala zna~ajne delove Srbije i
Makedonije. Posle toga pristupila je anti-
hitlerovskoj koaliciji i zajedno sa jugoslo-
venskim partizanima i delovima 3. ukrajin-
skog fronta borila se na jugoslovenskoj,
ma|arskoj i austrijskoj teritoriji.
[ESTO POGLAVQE
Se}awe na rat

Ovo poglavqe nudi ne{to druga~iji pogled na ratne doga|aje; ta perspektiva podrazumeva izves-
nu distancu. Ona je neminovna, jer nas od tih doga|aja deli vreme koje je u me|uvremenu protek-
lo. Memoari, uspomene i intervjui o wima pojavquju se mnogo kasnije nego {to su se sami doga|aji
odigrali. Razlog za to je protok vremena i distanca koja nastaje kad se memoari, uspomene i
intervjui prezentiraju mnogo kasnije nego {to su se odigrali sami doga|aji. Posle odre|enog vre-
mena, u~esnici doga|aja mogu da vide svoja iskustva u druga~ijoj svetlosti, ili iz drugog ugla.
Zanimqivo je posmatrati smer promene naratorove perspektive i poku{ati na}i razloge za wu
(namerno preoblikovawe istorije i svoje uloge u woj, promene uzrokovane promenom naratorovog
politi~kog stava i wegovih pogleda na `ivot, izbledelo se}awe, uticaji drugih itd.).
Drugi vid distance na koji se nailazi u izvorima koji slede je distanca dokumentarne pre-
zentacije, tj. stvarnih, istinskih doga|aja. Ta distanca najjasnije se vidi u kwi`evnim delima.
Me|u wima mo`emo da na|emo {irok spektar razli~itosti, od onih primetno ideolo{ki oboje-
nih i neubedqivih, be`ivotnih, crno-belih, do onih u kojima se uzajamno dopuwavaju realisti-
~ka prezentacija i visoka umetni~ka vrednost stvaraju}i zaokru`enu celinu. Neki primeri iz
ovog spektra mogu se na}i u izvorima koji slede.

VI–1. Intervju sa Jo`etom Po`arom
(ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etom
Drugog svetskog rata
„Se}am se da je rat bio no}na mora, koja je
na nesre}u bila stvarna. Ali, sve moje
uspomene zamagqene su ~iwenicom da je
jednoga dana italijanski vojnik odveo mog
oca i streqao ga kao taoca u Podpe~u, za-
jedno sa jo{ pet drugih seqana iz Bresta.
Moje uspomene na mladost su mu~ne. Moj
`ivot je u to vreme bio vrlo te`ak. Ja, mo-
je sestre Milka i Marija, moj brat Marin,
moj otac Jo`e i moja majka Ivanka `iveli
smo na malom imawu. Izdr`avali smo se
radom na imawu. Na{ `ivot bio je sli~an
`ivotu drugih porodica u selu Brest i u
okolini.
Sve se promenilo, ili mo`da je boqe re}i
slomilo, kad je moj otac odveden i stre-
qan. Stvari su se jo{ pogor{ale kad je
majka 1944. odvedena u nema~ki koncentra-
cioni logor. U to vreme imao sam dvanaest
godina i po~eo sam da brinem o ku}i i po-
rodici. Kasnije se moja tetka Alojzija Gru-
den iz Qubqane pobrinula za moje sestre
Milku i Mariju i mog brata Marina, a na{i
susedi brinuli su o meni. Ostao sam sa
wima do 1945, kad se majka vratila iz kon-
centracionog logora... @ivot se nastavio.
Svi smo se nekako sna{li, ali bi sigurno
bilo boqe da je moj otac bio s nama kad
nam je bio najvi{e potreban... I danas se
uzbudim dok stojim na grobu moga oca u
Tomi{equ i razmi{qam o wegovoj smrti u
vreme kad nam je toliko bio potreban.“
Brest, april 2003.
„Ilegal~ki borec“, Qubqana 2003.
? Kako bi opisao uspomene Jo`eta
Po`ara? Seti se velikog broja ci-
vila koji su nastradali u Drugom svet-
skom ratu i poku{aj da zamisli{ koli-
ko je pri~â nalik na wegovu...

127
SE]AWE NA RAT
VI–2. Izvod iz polubiografskog romana
Fikreta Demiraga (Fikret Demirag)
„Datum je bio 28. april 1941. Zarobqeni smo
tokom prvog meseca dolaska u Gr~ku i tokom
jedanaestog meseca otkako smo se pridru`i-
li pokretu. Bilo je te{ko verovati da vi{e
od polovine nas nikada nije opalilo ni
metka tokom ~itave svoje vojni~ke karijere.
Razlog za to je u velikoj meri {to je ve}ina
Kiprana slu`ila u rezervi.
Kad smo stigli do druma, primetili smo
omaweg nema~kog vojnika. Bio je to prvi
nema~ki vojnik koga sam ikad video.
Izgledao je umoran i sit svega. Ni{ta u
izgledu ovog nacisti~kog vojnika nije suge-
risalo da je poseban ili superioran!
Jedina stvar po kojoj se razlikovao bila
je ma{inka u wegovim rukama, koja je bila
okrenuta u pravcu hiqada ratnih zarob-
qenika koji su se spu{tali s planina.“
„Report“ br. 46, str. 14
U vreme rata Kipar je bio kolonija
Britanske krune. Mnogi kiparski
Grci i Turci pridru`ili su se Kiparskoj
regimenti i borili se protiv nacisti~ke
Nema~ke. Mnogi od wih su zarobqeni i pro-
veli su neko vreme u nema~kim logorima za
ratne zarobqenike.
? Zbog ~ega je Bilal Denizal bio zbu-
wen? Kako on opisuje nema~kog
vojnika? On je iznena|en {to vojnik ne
izgleda ni „poseban ni superioran“.
Za{to je o~ekivao da izgleda tako?
VI–3. Bugarski partizanski komandant
Den~o Znepolski o preina~avawu isto-
rije pokreta otpora u godinama Drugog
svetskog rata
Duboko sam ube|en da istorija ne mo`e da
se pi{e po naredbi, nekoliko decenija
128
kasnije. Ona je stvorena tokom gerilskih
borbi, ali postalo je uobi~ajeno da neki
qudi manipuli{u ~iwenicama i prila-
go|avaju ih svojim vlastitim ambicijama...
I tako, kad smo dopali zatvora 1951–1954.
mnogi qudi zahva}eni epidemijom ’slab-
qewa memorije’ po~eli su da izvr}u isto-
rijsku istinu i da produkuju izmi{qene
dokaze kako bi wihova pro{lost odgova-
rala wihovom sada{wem polo`aju u
Partiji i dr`avnoj hijerarhiji. Kao da je
bilo obavezno da izjave kako su bili veli-
ki komandanti za vreme oru`anih borbi
protiv fa{izma, ne bi li wihove biogra-
fije zvu~ale presti`nije! Neki od wih
zaista su imali dovoqno revolucionarnog
iskustva i nije im bilo potrebno da
preteruju u prikazima svog `ivota pre 9.
septembra, ali ... i to je za qude!
Znepolski, str. 316
? Ko su qudi koji preina~uju istori-
ju? Za{to oni to ~ine?
Sl. 58. Fresko-kompozicija Borka
Lazeskog
Ova fresko-kompozicija predstavqa
narodnooslobodila~ku i antifa{is-
ti~ku borbu makedonskog naroda za vreme
Drugog svetskog rata (1941–1945).

Sl. 59. Scena iz filma U`i~ka repu-
blika
Jugoslovenska kinoteka, Beograd
Ovaj film snimio je beogradski re-
`iser @ika Mitrovi} 1974. godine.
U`i~ka republika je paradigma posledwe
faze ulep{ane i romantizovane interpre-
tacije kakvu daju „partizanski filmovi“.
VI–4. General Ktin Sanatesku (C Ctin
S¤n¤tescu) o kontrastu izme|u „javne“
informacije i realnosti na frontu
(izvod iz wegovog dnevnika)
„Petnaesti decembar 1942. Danas je red za
~itawe novina od 23. i 24. novembra
[1942]. Hroni~ar Universul-a ka`e: ’U sek-
toru doweg Dona, rumunske i nema~ke tru-
pe koje su nekoliko dana bile anga`ovane
u u`asnim defanzivnim bitkama odbile
su nekoliko puta ponovqeni napad nepri-
jateqa i slomile kowi~ki puk koji je us-
peo da se probije do svojih polo`aja, ali
koji nije mogao da izbegne da bude opko-
qen.“ Nema lakonskije formulacije. Ako
DRUGI SVETSKI RAT
je kowi~ki puk bio zaista uni{ten, to
zna~i otprilike dvanaestinu celokupne
ruske kowice koja se borila na tom fron-
tu, jer su postojale tri kowi~ke divizije.
Gospodine hroni~aru, dozvolite da vam ka-
`em kakva je bila situacija u to vreme: ru-
munske divizije 5, 6, 13, 15. i deo 14. divi-
zije potpuno su opkoqene. Jedanaesti ne-
ma~ki korpus i 1. rumunska kowi~ka divi-
zija, prinu|eni da pre|u na isto~nu stranu
Dona, i 48. nema~ki oklopni korpus bili su
suo~eni s nemogu}no{}u delovawa, {to je
navelo generala Hajma (Heim) – zvanog ma-
li Romel – da preuzme komandu. Neprija-
teq je stigao na Cir u Isto~noj Oblivska-
joj, presecaju}i prugu koja je snabdevala
trupe u Staqingradu. Kao {to, bez sumwe,
mo`ete videti, gospodine hroni~aru, pro-
past... Vidim, gospodine hroni~aru, da vi
samo kopirate la`qive nema~ke komini-
kee, kojima dodajete nekoliko praznih re-
~i da biste napunili dve kolumne novina;
eto, za to ste vi pla}eni. Sada shvatam da
nikada nije napisano toliko neistina kao
u zvani~nim ratnim kominikeima...’“
S¤n¤tescu, str. 87–88
? Komentari{i razliku izme|u per-
spektive vojnika i one koju iznosi
{tampa. Za{to je {tampa izvrtala rea-
lnost? Da li je to izvrtawe opravdano?
Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun
(1904–1964), Streqawe, 1943.
Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalog izlo`be, Beograd,
decembar 1977–februar 1978, Beograd, 1977, katalog br. 12
.
129
SE]AWE NA RAT
VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj
pri~i Susret opisuje kako de~ak tra`i
svog oca partizana
„Okrenuv{i le|a zgari{tu, brzim se ko-
rakom uputio prema {umi, u kojoj je zami-
rala udaqena pucwava.
Spaqeno selo ostalo je u nizini. Dje~ak
se vi{e nijednom nije okrenuo da ga pogle-
da. U wemu su ostali wegovi najmiliji da
ih nikada vi{e ne vidi, da nikada vi{e
ne ~uje wihove rije~i...
[uma ga je okru`ila {umorom svoga li{}a
i pla{qivim cvrkutom ptica, koje se
~udno stapalo sa sve slabijom pucwavom.
Ta pucwava bija{e wegov ciq. Tamo se bo-
re partizani i me|u wima wegov otac, koga
sad jedinog ima na ovome svijetu. Ho}e li
ga na}i? Mora, mora, mora ga na}i! A onda
}e ostati s wim, otac }e mu dati pu{ku i
on }e osve}ivati selo u dolini i spaqenu
ku}icu u plodnom vo}waku. (...)
Borba se uti{ala. Za~uje se mrmor glaso-
va. Partizani nisu bili daleko. Dje~ak
osjeti kako mu uzbu|eno udara srce u
toplom o~ekivawu susreta s ocem...
^asak potom stajao je pognute glave nad
mrtvim partizanom, koga su upravo donije-
li iz borbe. Niz lice su mu tekle krupne
suze, a mr{ava mu ramena potresao gr~e-
vit pla~. Oko wega su {utke stajali dru-
govi. Nitko ga nije tje{io, nitko mu nije
govorio umiruju}e rije~i. A {ta bi i koris-
tilo. Wegovu bol ni{ta ne mo`e smawiti!
Odjednom, odlu~no odmahne glavom, musa-
vim rukavom obri{e suze, a onda se prigne
k ocu. Iz wegove krupne mrtve {ake sla-
ba{nim ru~icama izvu~e pu{ku, zabaci je
na rame i te{ka se koraka uputi prema ~e-
ti kojoj je do ~as prije stajao na ~elu wegov
otac.
Nitko nije imao snage da ga zaustavi.“
Marti}, 118–120
130
Partizanska kwi`evnost za decu bi-
la je poseban kwi`evni `anr u po-
sleratnoj komunisti~koj Jugoslaviji. Jedan
od najistaknutijih wenih predstavnika
bila je An|elka Marti}.
? Da li misli{ da su se doga|aji kao
{to je ovaj zaista desili? (Dete izgu-
bi roditeqe – pridru`i se partizanima
i postane borac.) Da li u ekstremnim
situacijama deca smeju da postanu vojni-
ci? (Nije su{tinsko pitawe da li je to po-
`eqno, ali ako mo`e da bude dozvoqeno
– da li su akcije partizanskog komandira
koji je takve stvari dozvolio razumqi-
ve?) Da li je pri~a An|elke Marti} ide-
alizovana? Objasni svoj stav. Uporedi
ovaj izvod sa tekstom III–2 i slikom 22.
VI–6. Begunac – pesma Jakovosa Kamba-
nelisa
BEGUNAC iz Mauthauzena od Jakovosa
Kambanelisa
Janos Ber sa severa
Ne mo`e da podnese ograde
On ste`e srce, be`i
I tr~i do sela u dolini.
Daj mi malo hleba, gospo|o,
I ode}u da se preobu~em
Preda mnom je dug put
Moram da letim preko jezera.
Kud god da ode, gde god da stane,
On seje strah
I glas, tajni glas
„Sakrijte se, sakrijte se od begunca.“
Ja nisam ubica, hri{}ani,
Ni `ivotiwa koja }e vas pojesti
Ja sam pobegao iz zatvora
Da bih oti{ao ku}i.
O, kakva stra{na po{ast
U staroj zemqi Bertolta Brehta
Janos je predat SS-u
I odveden je na streqawe.

Mauthauzen je ciklus pesama koji je
komponovao Mikis Teodorakis, me|u-
narodno priznat kao muzi~ki genije i kao naj-
ve}i `ivi gr~ki kompozitor. Autor stihova
je Jakovos Kambanelis. Kompozicija je nasta-
la 1965. i snimqena je 1966. Jakovos Kam-
banelis ro|en je 1922. i smatra se jednim od
otaca posleratne gr~ke drame. On i wegov
prijateq uhva}eni su i poslati u Mauthau-
zen, gde je on proveo dve i po godine. Prema
Kambanelisu, Janos Ber bio je Poqak koji je,
po{to je uhva}en u bekstvu, javno streqan.
? Kako se ose}ao begunac? Za{to niko
nije hteo da mu pomogne?
VI–7. Ivlin Vo (Evelyn Waugh) opisuje
partizanski napad (iz posledweg dela
wegove ratne trilogije Sword of Honour)
„Konvoj je krenuo kroz predeo rusti~ne le-
pote, kao kroz akvarel iz prethodnog sto-
le}a. \erdani blistavih paprika visili
su sa streha. @ene koje su radile u poqu
ponekad bi mahnule u pozdrav, ponekad bi
sakrile lice. Nije bilo vidqive razlike
izme|u ’oslobo|ene’ teritorije i one koja
je stewala pod stranim ugwetavawem. (...)
Za mawe od sata ugledali su karaulu. Oda-
brano je mesto udaqeno oko petsto jardi.
Bilo je dobro sakriveno li{}em, i posma-
tra~i su tu mogli udobno i bezbedno da
sa~ekaju razvoj doga|aja. (...)
U pola devet ispod wih se za~ula pu{~ana
paqba. Partizanski general delovao je
uznemireno. (...) Partizanski kurir poslat
je dole da vidi {ta se doga|a. Vatra je
prestala pre nego {to se vratio. Kad je
raportirao, prevodilac je rekao generalu
[picu: ’Nije ni{ta, bila je gre{ka.’
’Ode nam iznena|ewe.’
De Suza, koji je ~uo i razumeo kurirov iz-
ve{taj, rekao je Gaju (alter ego Ivlina Voa):
’To je bila druga brigada, stigla je iznena-
da. Ovi su prvo mislili da je neprijateq,
pa su zapucali. Niko nije pogo|en, ali kao
DRUGI SVETSKI RAT
{to je rekao na{ drugar, ’ode nam izne-
na|ewe.’
Vi{e nije bilo mira u dolini. Narednih
~etvrt sata ~uli su se povremeni pucwi,
sporadi~ni, ~inilo se, neki sa zaslona ka-
raule, neki iz okolne za{tite; onda,
ta~no u deset, ba{ kad se minutna kazaq-
ka na savr{enom satu generala [pica pok-
lopila s brojem, na plavom nebu su se uz
urlik pojavila dva aviona (britanska
vazdu{na podr{ka). Obru{ili su se jedan
za drugim. Prvi je simultano ispalio dve
rakete, koje su proma{ile ciq i eksplo-
dirale u {umi iza wega, gde je sada bio
grupisan deo snaga koje su napadale. Drugi
je pucao preciznije. Ali, wegove rakete
pale su na zidnu konstrukciju, podi`u}i u
vazduh gomilu {uta. Zatim su avioni
uzleteli i na~inili nekoliko krugova.
Gaj, koji se se}ao bombardera-obru{iva~a
koji su na Kritu neumorno progonili i tu-
kli trupe na terenu, ~ekao je da se vrate.
Ali oni su se umesto toga izgubili sa
vidika i nisu se vi{e ni ~uli. Avijati~ar,
koji je poslat da ih otprati stajao je u
blizini. ’Sjajno ura|eno’, rekao je, ’u pravo
vreme, pravo u metu.’
’I to je sve?’, pitao je Gaj.
’To je sve. Sad vojnici (partizani) mogu
da urade svoj deo.’
Ali partizani nisu uradili ni{ta.
’Izgleda’, objasnio je prevodilac gene-
ralu [picu, ’da napad mora da bude odlo-
`en. Nema~ka oklopna kolona je upozorena
i krenula je ovamo.’
’[ta }e da urade va{i qudi?’
’Raspr{i}e se pre nego {to stigne
nema~ka oklopna kolona. To je tajna na{ih
velikih i mnogobrojnih pobeda.’ „
Waugh, str. 288–291
Ivlin Vo, autor ovog teksta, u~estvo-
vao je u ratu na teritoriji Hrvatske
(Topusko, Vis – kao ~lan Britanske vojne
misije kod partizana). Zadatak Misije bio
je da osmotri situaciju i obavesti savezni-
ke ko se zapravo bori protiv Nemaca u Jugo-
slaviji (partizani ili ~etnici).
131
SE]AWE NA RAT

Ôé Ý·áí¨§ óôoí °ü먵o ‡áíÜóç; ([ta si

? U koji bismo `anr, osim u ratnu ti radio u ratu, Tanasise?), 1971.
prozu, mogli da uvrstimo Voov opis
(humor, farsa, akcija, komedija akci-
je...)? Kakav se odnos izme|u pisca i
partizana mo`e otkriti u tekstu? Je li
ovaj fragment u potpunosti izmi{qen
ili je zasnovan na istinitim doga|aji-
ma? Uporedi ga sa tekstom II–23.

Sl. 61 i Sl. 62. Dva plakata iz gr~kih

filmova o Drugom svetskom ratu

±oäoóßá (Izdaja), 1964.

P±

„Soldatos“, tom. 1, str. 147

„Soldatos“, tom. 2, str. 4

VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice neki su odmah po~eli da dremaju, ne

]osi}a Daleko je sunce
„Da sastanak bude neobi~an, splele su se
sve okolnosti. Vreme je stalo na pono}.
Me}ava zavija kao da samu smrt koqu.
Odred opkoqen, qudi gladni, malaksali,
zima i strah stru`u po iskidanom snu. Ko-
mesar ih budi i zove u {tapsku kolibu.
Ona je puna dima. Partijci se zgu`vali je-
dan preko drugog, cvoko}u od zime, a spav-
qivi mrmqaju proteste zbog sastanka u
ovo vreme. Naslawaju}i se jedan na drugog,
~ekaju}i da saslu{aju ni dnevni red.
Pavle re~e:
– Na dnevnom redu je, drugovi, samo
jedna ta~ka: {ta da se radi u ovoj situaci-
ji? Mi se u {tabu ne sla`emo. Imamo po-
sebna mi{qewa i izgleda da niko nije
spreman da odustane od svog mi{qewa.
Evo u ~emu je stvar...
Pavle govori, a Vuksan misli: ’Kako
mogu da se ne sla`u, a rukovodioci su i
stari komunisti. Zna~i, neko je od wih
oportunista... A ko je?... Pa naravno, U~a

132

ima pravo: mi smo na Jastrepcu61 gospoda-
ri. Za{to da be`i{ iz svoje baze... Pa ovaj
Gvozden je lud. [to ti je sitnosopstveni-
~ka du{a. ^im ima privatnu svojinu, nesi-
guran je za revoluciju. Spavaj, jedi i ~ekaj
da Nemci odu. [ta je wemu? On je odan
~ovek... ^udo! (...) Kud }e{ u Moravu62 i
Kopaonik,63 kad tamo ne mo`e{ da makne{
od ~etnika.64 Narod je zaveden protiv nas.
Bar da je leto, pa mo`e{ i po kukuruzima.
Izbegavawe borbe... ’
(...) Dok je Pavle govorio, Gvozden i
jo{ nekolicina upadali su u re~, pa je
Pavle vi{e puta morao energi~no da ih
opomiwe.
’... Ovo vi{e ne li~i na partijski
sastanak. Ovo je sva|a. Treba ih sve po-
ka`wavati i izabrati novog rukovodioca.
Razbijaju jedinstvo }elije. Razbi}e i
odred. [ta je wima? Panikirali se. Nije
ovo peva~ko dru{tvo!’
(...) ’Pavle je potpuno u pravu! Osta-
vite te izmi{qotine o terenu. Na{ je te-
ren svuda gde ima okupatora. (...)
– Ako mi napustimo Jastrebac, poli-
ti~ki }emo potpuno da izgubimo ovaj
teren. Narod }e da se razo~ara u nas. Dra-
`inci65 }e da stvore organizaciju i po-
kla}e nas sve...
(...) – Kad po|oh u partizane – produ-
`i \ur|e – ka`e ti meni onaj krezubi Vuk-
san: ’Rusi }e da puste padobrance, svake
no}i ih o~ekujemo. Rat je gotov za mesec
dana.’ Nekoliko no}i se pripremasmo da
palimo vatre kad se pojave sovjetski avi-
oni. Pro|e leto, pade slana, za slanom
iwe, pa sneg naroqa do pojasa, a Hitler
wu{ka oko Moskve. ’[ta bi ovo’ – pitam ja.
– Na prole}e }e – ka`e – da se svr{i. –
61
Planina u centralnoj Srbiji.
62
Reka u centralnoj Srbiji.
63
Planina u ju`noj Srbiji.
64
Kolokvijalno ime za pripadnike kolaboracionisti~kog, rojalisti~kog i nacionalisti~kog pokreta
’Jugoslovenska vojska u otaxbini’ , koja je bila glavni doma}i politi~ki i vojni neprijateq partizanskog
pokreta kojim je rukovodila Komunisti~ka partija.
65
General Dragoqub – Dra`a Mihailovi}, vo|a ’~etni~kog’ pokreta.
DRUGI SVETSKI RAT
Dobro – velim – da ~ekam \ur|evdan, a ono
evo i drugi sneg gazim kao me~ka po
Jastrepcu.
(...) Vuk se iska{qa, namr{ti i po-
drhtavaju}im glasom progovori:
– Vojni sud je druga Gvozdena osudio
na smrt...
Neko jeknu u stroju; nekolicina dubo-
ko uzdahnu{e. Vuk zastade kao da o~ekuje
da neko ne{to ka`e, pa nastavi:
– ... jer je ovaj, u najte`im momentima
na{e borbe, poku{avao da izazove pobunu
u odredu i time, ovaj, izvr{io najte`u
izdaju! Postao je izdajnik!... To smo mi
odlu~ili!... jednoglasno! (...) Samo se Gvoz-
den na to ja~e trgao, cibnuo, okrenuo glavu,
pogledao Vuka – i zanemeo. (...) – Dosta!...
Ne brukaj me vi{e! – Gvozdenov glas ciknu
kao slomqena sabqa. Koraknu dva koraka
napred, uspravi se, qutito i prkosno
podi`e glavu, o{inu pogledom po stroju i
zategnutim treperavim glasom ti{e re~e:
– ... Vi sad nemate vremena da ra-
spravqate o pravdi. Vama se `uri. Nemoj-
te zbog mene da gubite vreme. (...) Evo dru-
govi, ko nema dobar kaput, neka uzme moju
guwu – raskop~a se {irokim pokretom i
baci guw pred stroj.
]osi}, str. 24, 25, 42, 144
Prvi roman Dobrice ]osi}a (1921 – ),
pisca i politi~ara, Daleko je sunce,
objavqen 1954, predstavqao je novinu u
kwi`evnosti o „narodnooslobodila~kom
ratu i revoluciji“ u vreme kada se pojavio.
Wegovi junaci, pripadnici partizanske
jedinice koja nastoji da se probije iz nepri-
jateqskog obru~a, nisu „heroji bez mane i
straha“, nego qudi sa svojim sumwama, stra-
hovima, pa ~ak i ideolo{kim kolebawima.
133
SE]AWE NA RAT
? Kako je pisac opisao odnose izme|u
partizana u ovoj ~eti? Misli{ li da
je to realisti~an opis? Objasni svoj stav.
Sl. 63. Slika Fatosa Haxiua (Fatos
Haxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog
poqa u Drugom svetskom ratu
Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit
Shqiptar, 1939–1944.
Sl. 64. Slika Guri Madija (Guri
Madhi), koja pokazuje partizanski napad
na nema~ku vojnu jedinicu
Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit
Shqiptar, 1939–1944.
134
? Da li ti ove dve slike izgledaju
realisti~no? Objasni svoj stav.
VI–9. Tekst iz kwige Delirul od Marina
Prede (Marin Preda), objavqene 1975,
opisuje doga|aj iz perspektive vojnika.
Primetna je realisti~nost opisa, u
kojem se idealizam sukobqava sa tra-
gi~nom realno{}u rata
„U ~etiri sata ~eta je, zajedno sa koman-
dantom, otpo~ela napad. Stefan im se
pridru`io. Dahtao je. ’O, bo`e,’ pomislio
je iznenada, ’mo`da }u sad umreti’ i ta
misao bila je toliko nova i neo~ekivana
da ga je iznenadila i upla{ila. Kako li to
izgleda, ne postojati vi{e? I nesvesno, ne
razumevaju}i, video je kako ispred wega,
ovamo i onamo, vojnici padaju, neki kao
pose~eni, neki bacaju}i se sami na zemqu
i uzalud tra`e}i zaklon na ravnoj povr-
{ini nizine. Instinktivno se i sam bacio
na zemqu i tek tada je shvatio da odnekud
ispred wega dolazi razorna i neprestana
vatra. I kapetan se ispru`io po zemqi
nekoliko koraka od wega. Pucwava stade.
’Juri{!’, za~u ga Stefan kako vi~e,
’Napred!’
I kapetan sko~i i pojuri. ^eta, razvijena u
strelce, ponovi napad, ali iznenada
neprijateqske ma{inke po~e{e nanovo
silovito da {tek}u i vojnici se jo{ jed-
nom baci{e na tle.
’Juri{!’, povika kapetan kad je vatra
stala.
Ali niko vi{e nije slu{ao naredbu. Pene-
}i se od besa, kapetan po~e divqe da psuje
i preti. Uzalud... Kapetan jo{ jednom
viknu:
’^eta, napred!’
I podi`e se, i pojuri napred daju}i pri-
mer vojnicima. Oni potr~a{e za wim, ali
jo{ jednom dospe{e pod mitraqesku vatru
neprijateqa, a kapetan dobi {aku metaka
u stomak. Le`e}i na zemqi, vojnici za~u-
{e wegov samrtni hropac i psovke upu}ene

bolni~arima, zato {to ne}e da do|u po
wega. Polako, kao crvi, vojnici po~e{e da
se povla~e, ostavqaju}i na poqani polo-
vinu svojih drugova, mrtvih i rawenih.
Bolni~ari su bili na du`nosti, ali nisu
bili kadri da iznesu rawene iza linije
borbe jer ih je bilo premnogo.“
Preda, str. 394
? Da li ovaj izve{taj daje herojsku
sliku rata? Za{to vojnici nisu
poslu{ali naredbu? Da li ih to ~ini
izdajnicima? Da li je ~ovek uvek u
stawu da kontroli{e svoje pona{awe u
takvim situacijama? Komentari{i sli-
~nost pi{~eve perspektive i perspek-
tive boraca. Uzmi za referencu svedo-
~ewa Neagu \uvare i Viktora Budeskua.
Sl. 65. Scena iz komi~nog stripa
Balkan ekspres od Branislava Keraca
i Branka Plav{i}a, na osnovu scenari-
ja Gordana Mihi}a
„Stripoteka“
DRUGI SVETSKI RAT
Strip je adaptacija filmova koji su
bili veoma popularni osamdesetih
godina. Ti filmovi slu`ili su se crnim hu-
morom kako bi opisali ratna iskustva grupe
mladih sitnih lopova, koji su, bore}i se da
pre`ive, i protiv svoje voqe postali „spe-
cifi~ni“ u~esnici pokreta otpora. Ovaj sa-
tiri~no-humoristi~ni pristup `anru „parti-
zanskog vesterna“ kakav je jugoslovenska
kinematografija stvorila kao jedan od svo-
jih centralnih motiva tokom ~etrdeset godi-
na predstavqao je novinu. On se mo`e sma-
trati delom op{teg nastojawa da se ideolo-
{ki i politi~ki „uglancana“ zvani~na isto-
rija Drugog svetskog rata, zajedno sa wenom
umetni~kom interpretacijom, koja se dugom
upotrebom izlizala, podvrgne „reviziji“.
VI–10. Izvodi iz romana Duvan Dimitra
Dimova
„Varvara nije izgledala toliko lo{e –
bar ne lo{e koliko bi se moglo o~ekivati
u oporim uslovima, u kojima nije bilo mo-
gu}no voditi ra~una ni o elementarnim
sopstvenim potrebama. Ali, sama je o svom
izgledu mislila r|avo. ’Mora biti da
izgledam kao ve{tica’, mislila je gorko
se se}aju}i da je u posledwoj bici izgubi-
la ~e{aq. Da, gubi{ strpqewe, potpuno si
iscrpqena neprestanim wihawem izme|u
`ivota i smrti. Taj na~in `ivota te je
iscrpao, pretvorio te je u zlovoqnu, spa-
ru{enu `enu ba{ sad kad se pobeda prib-
li`ava, kad `eli{ da izgleda{ sve`e i
privla~no, kad si po~ela da ~ezne{ za
qubavqu. Sve si `rtvovala za Partiju, i
ispustila si radost `ivota. Partizanski
`ivot name}e ~oveku strahovite napore i
tra`i nat~ove~ansko poricawe vlastitog
ja. Jo{ uvek se dr`i{, ali samo zahvaqu-
ju}i svom razumu. Odatle i tvoj konflikt,
tvoja nervoza, tvoja nesposobnost da prih-
vati{ veliki dualizam u qudima i
stvarima, koji podsti~e wihov razvoj...
(...) ’[ta }e{ da radi{ kad uzmemo vlast?’
’[ta god mi Partija naredi.’
135
SE]AWE NA RAT
A ja }u da se lepo obu~em... Prvo {to }u
uraditi je da se okupam i obu~em... Pa ne}u
izgledati kao babuskara! (...) Komunisti
moraju da vole `ivot. (...) Mo`e{ da vo-
li{ `ivot kad si prijatna za druge qude,
kad si ~ista i uredna...
(...) Sada je (Irina) `elela da se povu~e u
ti{inu borova u ^amkoriji, pod nebo zasuto
hladnim zvezdama, i da bez daha oslu{kuje
ono {to }e tek do}i. Jer, {ta god da se
dogodi, ona je nepovrediva. Fizi~ka ru{e-
vina starog sveta nije je se ticala, a novi
svet je nije pla{io. Imala je novac napoqu,
koji niko nije mogao da dirne, a te no}i
bila je uverena da se komunisti ne}e sve-
titi `enama. Ipak, bila je svesna da po-
stoji ne{to drugo ~emu ne mo`e da umakne,
ne{to {to zastra{uje vi{e nego oduzi-
mawe bogatstva ili osveta gladnih. A to je
bila wena unutra{wa ruina. Bio je to
pepeo svega {to je iskusila do tada i od
u`asa one no}i, u`asa koji se iznenada
pretvorio u sumornu apatiju...
(...) To je bila prosta istina! (...) Realis-
ti~ni, hladni i sna`ni Irinin um nije se
pla{io da to prihvati, pa se odmah pomi-
rio bez gneva ili panike. U me|uvremenu
stotine razma`enih `ena detiwasto su
VI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Su-
suzlu (Kemal Recep Susuzlu) govori o
svojim zatvoreni~kim danima, koje je
proveo sa vo|om kiparskih Grka Glaf-
kosom Kleridesom (Glafkos Clerides)66
„Kad smo stigli, februara 1942, le|a na na{im
ko{uqama i kolena na na{im pantalonama
bila su obele`ena crvenim trouglom. Ta je
mera bila preduzeta da bi se olak{ala iden-
tifikacija svakog zarobqenika koji bi hteo da
pobegne iz logora. Crveni krst delio je dopis-
nice tako da smo mogli da obavestimo druge da
smo jo{ `ivi. Ko bi verovao da je tako?
Logor je bio podeqen u kvartove ogra|ene
66
Obojica su poslati iz solunskog logora za ratne zarobqenike u Stalag (nema~ki zatvor za podoficire i
vojnike ni`eg ranga). Susuzlu je opisao svoje iskustvo iz Stalaga 1993. godine u novinama Yeni Democrat.
136
plakale i padale u nesvest, jer su po wiho-
vim tepisima gacale blatwave vojni~ke ~i-
zme, ili zato {to su wihovi prostrani sta-
novi naseqavani besku}nicima. Nisu mo-
gle da shvate da je to neumoqivi tok `ivo-
ta, da se `ivot sastoji od me|uzavisnih do-
ga|aja i da parazitska egzistencija jednih
neizbe`no izaziva besni revolt drugih...
Dimov, str. 564–569, 628, 667
Dimitar Dimov (1909–1966) ~uveni je
bugarski prozni i dramski pisac. Po
obrazovawu je veterinar i napisao je preko
~etrdeset istra`iva~kih radova. Wegov
najpoznatiji roman je Duvan, napisan 1951.
Na zahtev vo|â bugarske Komunisti~ke par-
tije, roman je prepravqen i dodato je jo{ li-
kova qudi iz pokreta otpora. Uprkos van-
kwi`evnim referencama, Duvan je postao
najomiqenija kwiga mnogih generacija Buga-
ra. Navedeni fragmenti prikazuju psiho-
lo{ki stav dveju radikalno razli~itih
`ena – partizanke Varvare i `ene iz gorweg
sloja Irine, na kraju Drugog svetskog rata.
? Kako dve `ene zami{qaju nepo-
sredne promene svog `ivota? Kakve
rezultate o~ekuju? U ~emu su dve `ene
sli~ne?
bodqikavom `icom. U zgradi preko puta nas
nalazio se avijati~arski personal. Bili smo
u dobrim odnosima sa wima uprkos ~iwenici
da nas je razdvajala bodqikava `ica. Pilot
Glafkos Klerides bio je me|u wima. Slao je
poruku da `eli da pre|e na na{u stranu i
tra`io je ode}u kako ne bi mogli da ga iden-
tifikuju. Probio se kroz bodqikavu `icu i
pre{ao na na{u stranu. ^im je stigao, po~eo
je da stvara organizaciju koja bi mogla da se
pozabavi problemima Kiprana. Odr`ani su
izbori i on je izabran za predsednika. Glaf-
kos Klerides bio je odgovoran za sve
Kiprane, a ja sam bio odgovoran za bolesne.“
Ulus Irkad, str. 15–16
 DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad

zora zarudi

Ovo je scena iz filma Kad zora zaru-

di, snimqenog 1971. u Tirani, na temu
Drugog svetskog rata. Ona prikazuje sukob
partizana i nema~kih vojnika. Zanimqivo
je da su u gotovo svim filmovima iz Drugog
svetskog rata nema~ke trupe brojnije od
partizana, ali na kraju su partizani pobed-
nici u bitkama. Ova fotografija to savr-
{eno prikazuje.

? Uporedi ovu sliku sa tekstom VI–7.

Hoxha, str. 160–161

? Op{ta pitawa za poglavqe VI

Napravi intervju sa babom ili dedom – zapi{i wihova se}awa na rat. Analiziraj
slike: {ta one pokazuju? Interpretiraj slike i napi{i kratak esej. Da li je ijedan
autor opisao sre}an trenutak u svom `ivotu tokom rata?

Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat

Zemqa Datum Praznik Opis
Oslobo|ewe od
Albanija 29. novembar Dan oslobo|ewa
Nemaca 1944. godine.
Prva sednica ZAVNO-
Bosna i Hercegovina 25. novembar Nacionalni dan -BIH-a (partizanska
skup{tina, 1943)
Bugarska – – –
Dan antifa{isti~ke
Hrvatska 22. jun Po~etak ustanka (1941)
borbe
Gr~ko odbijawe italijan-
Zajednica kiparskih Grka 28. oktobar Dan Ochi („Ne“ dan)
skog ultimatuma (1940)
BJR Makedonija 11. oktobar Dan ustanka Po~etak ustanka (1941)
Gr~ko odbijawe italijan-
Gr~ka 28. oktobar Ochi dan („Ne“ dan)
skog ultimatuma (1940)
Rumunija – – –
Formirawe Osvobodil-
Slovenija 27. april Dan otpora
ne fronte (1941)
Srbija i Crna Gora – – –
Turska – – –

137
MAPA 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata

138

Bibliografija
Ayhan Aktar, Varl¨k Vergisi ve Turkle¦tirme
Politikalar¨ [Porez na prihod od kapitala i
politika turcifikacije], Istanbul 2000.
Ta aetopoula. Anagnostiko tritis kai tetartis
taxis [Mali orao. ^itanka za tre}i i ~etvrti
razred], 1944, ed. ’Eleftheris Elladas’,
obnovqeno izdawe.
Nisim Albahari et al. (prir.), Sarajevo u revolu-
ciji [Sarajevo u revoluciji], Sarajevo 1979.
Julian Amery, Sons of the Eagle: A Study in
Guerrilla War [Pesme orlova: studija gerilskog
ratovawa], London 1984.
Bashkimi [„Jedinstvo“], jun 1944.
Bleiburg, grupa autora, priredio Marko
Gr~i}, Zagreb 1990.
Branislav Bo`ovi}, Beograd pod komesarskom
upravom 1941, Beograd 1998.
Branislav Bo`ovi}, Poruke streljanog grada,
Beograd 1961.
Don Pietro Brignoli, Sveta ma{a za moje ustre-
ljene, Gorica 1995.
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na
TretiÔ rayh [Bugarska – Neukrotivi saveznik
Tre}eg rajha], Sofija 1992.
HristomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ
[Hrestomatija bugarske istorije 1944–1948],
Sofija 1992.
Nicholas J. Costa, Shattered Illusions, Albania,
Greece and Yugoslavia [Razbijene iluzije,
Albanija, Gr~ka i Jugoslavija], New York 1998.
Ivan Cvitkovi}, Ko je bio Alojzije Stepinac,
Sarajevo 1986.
Dobrica ]osi}, Daleko je sunce, Beograd 1963.
Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa
Broza Tita I-II, Rijeka–Zagreb 1981.
DRUGI SVETSKI RAT
Deportarea etnicilor germani din România în
Uniunea Sovietic¤ (1945), [Deportacija
rumunskih Nemaca u Sovjetski Savez],
prir. Hannelore Baier, Bra¦ov 1994.
Dimitar Dimov, TÓtÓn [Duvan], Sofia 2000.
Dobri and Elena Djurov, Murga{. Memoari,
Sofija 1983.
Dokumenti za borbata na makedonskiot narod
za samostojnost i nacionalna dr`ava, tom vtori,
[Dokumenti o borbi makedonskog naroda za
samostalnost i nacionalnu dr`avu], Skopje
1981.
Dragojlo Dudi}, Dnevnik 1941, Beograd 1957.
Polychronis K. Enepekidis, To Olokaftoma ton
Evraion tis Ellados 1941–1944 [Holokaust
Jevreja u Gr~koj 1941–1944], Athens 1996.
Feridun Cemal Erkin, Dý¦i¦lerinde 34 y¨l
An¨lar-Yorumlar [34 godine u spoqnim poslovi-
ma. Memoari – Komentari], Ankara 1980.
Evreii din România între anii 1940-1944, vol. I:
Legislaþie antievreiasc¤ [Rumunski Jevreji
izme|u 1940–1944, 1. tom.: Antisemitska legi-
slativa], prir. Lya Benjamin, Bucure¦ti 1993.
Evreii din România între anii 1940–1944, vol. II
[Rumunski Jevreji izme|u 1940–1944, 2. tom],
ed. Lya Benjamin, Bucure¦ti, Edit. Hasefer, 1996,
doc. 44.; doc. 98.
Tone Ferenc, Okupacijski sistemi na
Slovenskem [Okupacioni sistemi na slove-
na~koj teritoriji], Ljubljana 1997.
Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Ellada
tis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944, vol. 2
[Kruna i svastika. Nema~ka u okupaciji i
otporu 1941–1944, 2 tom], Athens 1995.
Giomtov Giakoel, Apomnimonevmata
1941–1943 [Memoari 1941–1943],
Thessaloniki 1993.
139
BIBLIOGRAFIJA
Ivo Goldstein, Holokaust u Zagrebu, Zagreb
2001.
Hitlers Weisungen für die Kriegsfürung
1939–1945 (ed. W. Hubatsch) [Hitlerova
uputstva za vo|ewe rata 1939–1945].
Josip Horvat, Pre`ivjeti u Zagrebu. Dnevnik
1943–1945, Zagreb 1989.
Josip Horvat, Hrvatski mikrokozam izme|u dva
rata (1919–1941); u: Rad Jugoslavenske
akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb 1983.
Hylli i Dritës [„Zvezda svetlosti“], The
Oriental Catholic Mission in Lushnje, December
1940, 601.
Demir D. Hysolli, Life of Death for Freedom
[@ivot ili smrt za slobodu], USA 1995.
John Iatridis (ed.), I Ellada sti dekaetia
1940–1950. Ena ethnos se krisi [Gr~ka tokom
decenije 1940–1950. Nacija u krizi],
Athens 1984.
„Ilegal~ki Borec” [Ilegalac], Ljubljana 2003.
Istoria tou Ellinikou Ethnous [Istorija gr~ke
nacije], vol. 16, Athens, Ekdotiki Athinon, 2000.
Izvori za Osloboditelnata vojna i Revolucija vo
Makedonija, 1941–1945 [Izvori za oslobodi-
la~ki rat i revoluciju u Makedoniji,
1941–1945], tom I, kwiga 3, Skopje 1970.
Ulus Irkad, Cypriots Together in the Second
World War [Kiprani zajedno u Drugom svetskom
ratu], preveo Metin Kemal, „The Friends of
Cyprus Report”, br. 46, jesen 2003.
Ilija Jakovljevi}, Konclogor na Savi, Zagreb 1999.
Fikreta Jeli}-Buti}, ^etnici u Hrvatskoj
1941–1945, Zagreb 1986.
Konstantin Katsarov, 60 godini `ivÔna
istoriÔ [60 godina pro`ivqene istorije],
Sofija 1993.
Danail Krapchev, Izbrani statii [Izabrani
~lanci], Sofia 1992.
140
Jure Kri{to, Sukob simbola, politika,
vjere i ideologije u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj,
Zagreb 2001.
Bogdan Krizman, Paveli} i usta{e, Zagreb
1978.
Fitzroy MacLean, Rat na Balkanu, Zagreb 1964.
“Magazin istoric” [„Istorijski magazin“],
Bucharest, October 2002.
Agnes Jensen Mangerich, Albanian Escape:
The true story of U.S. army nurses behind enemy
lines. [Albanski izlaz: Istinita pri~a o
bolni~arkama vojske SAD iza neprijateqskih
linija] The University Press of Kentucky 1999.
Georgi Manov, ^ernata skala [Crna stena],
Sofia 1997.
An|elka Marti}, Vuk na Vo}inskoj cesti,
Zagreb 1971.
Mark Mazower, Stin Ellada tou Hitler.
I empeiria tis Katochis [U Hitlerovoj Gr~koj.
Iskustvo okupacije], Athens 1995.
Memoari patrijarha srpskog Gavrila,
Beograd 1990.
Minoritati etnoculturale. Marturii documentare.
Tiganii din Romania (1919–1944) [Etnokulturne
mawine: Rumunski Romi (1919–1944).
Dokumentarna svedo~ewa], prir. L. Nastasa,
A. Varga, C. A. Andreescu, Cluj Napoca 2001,
doc. 339.
Bogdan Murgescu et al., Istoria României în
texte [Istorija Rumunije u tekstualnim
izvorima], Bucure¦ti 2001.
E.C.W. Myers, Greek Entanglement, London
1985 (prvi put objavqeno: 1955).
National Archives Braþov, Gradska ve}nica
op{tine Bod, file 76/1944, f. 83.
Kosta Nikoli}, Strah i nada u Srbiji 1941–1944:
Svakodnevni `ivot pod okupacijom, Beograd
2002.

„Novo vreme“, 25. septembar 1942.
James O’Donnel, A coming of age:
Albania under Enver Hoxha [Punoletstvo
Albanije: Albanija i Enver Hoxa], New York
1999.
Faik Okte, The tragedy of the Turkish
Capital Tax [Tragedija turskog poreza na pri-
hod od kapitala], Croom Helm Limited 1987.
Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugoslavija
1918–1988, tematska zbirka dokumenata,
Beograd 1988.
Stoyan Petrov-Chomakov, DuhÍt na diplo-
maciÔta [Duh diplomatije], Sofia 2002.
„Politika“, 28. mart 1941.
Ivor Porter, Operat,iunea Autonomus [Autonomna
operacija], Bucure¦ti 1991.
John Ivan Prcela, Dra`en @ivi}, Hrvatski
holokaust, Zagreb 2001.
Marin Preda, Delirul [Divqina], Craiova 1975.
Enver Red`i}, Muslimansko autonoma{tvo i 13.
SS divizija, Sarajevo 1987.
Bo`o Repe, Sodobna zgodovina. Zgodovina za 4.
letnik gimnazij [Savremena istorija. Istorija
za 4. razred osnovne {kole], Ljubljana 2002.
Bo o Repe, Intervju sa Cvetom Kobalom
(video), Memorial Center Mauthausen.
Bo`o Repe, Na{a doba, Ljubljana 1996.
Milan Ristovi} (prir.), Izve{taj glavnog rabi-
na Jugoslavije dr Isaka Alkalaja, o
doga|ajima u Jugoslaviji izme|u marta i kraja
juna 1941: „Na{i do`ivljaji i utisci o poslednjim
doga|ajima u Jugoslaviji” [Our experiences and
impressions of the recent events in Yugoslavia],
„Tokovi istorije“, 1-2/1997, str. 181-182.
Constantin S¤n¤tescu, Jurnal [Dnevnik],
Bucure¦ti 1993.
DRUGI SVETSKI RAT
Emil Sattolo, Tragom istine, Nova Gradi{ka
2002.
Ioan Scurtu et al., Istora României între
1918–1944 (culegere) [Istorija Rumunije
izme|u 1918. i 1944. (zbirka tekstova)],
Bucure¦ti 1982.
Stanford J. Shaw, Turkey and the Holocaust
[Turska i holokaust] London 1993.
David Smiley, Albanian Assignment, London
1984.
„Srpski narod“, 3. jun 1942.
Ivan Stanchov, Diplomat i gradinar
[Diplomata i ba{tovan], Sofia 2000.
Ivan [ibl, Sje}anja 1–3, Zagreb 1986.
Rastislav Terzioski, Denacionalizatorskata
dejnost na bugarskite kulturno-prosvetni institucii
vo Makedonija [Denacionalizatorska
aktivnost bugarskih kulturno-obrazovnih
institucija u Makedoniji], Skopje 1974, prema:
Istorijski arhiv KPJ, tom VII, Beograd 1951.
Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i za
spasÔvane na bÍlgarskite evrei po vreme na
Vtorata svetovna voyna [Borba bugarskog naro-
da za odbranu i spas Jevreja u Bugarskoj tokom
Drugog svetskog rata], Sofija 1978.
OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944
[Opstanak: Kompilacija dokumenata
1940–1944], Sofija 1995.
Tito – Churchill: Strogo tajno, prir. B. Biber,
Zagreb, Qubqana 1981.
„Tomori“, 6. avgust 1940, 2; 11. avgust 1940, 2.
Stajko Trifonov, BÍlgarskiÔt nacionalen
vÍpros 1919–1944 V: Novi studii po Ílgarska
istoriÔ 1918–1948 [Bugarski nacionalni
problem 1919–1944, u: Novi eseji o bugarskoj
istoriji], Sofia 1992.
„Universul“, 79/2 03. 1942, str. 4; 5/01. 1942,
str. 1; 291/28. 10. 1944; 44/15. 02. 1942; 318/26.
11. 1944.
141
BIBLIOGRAFIJA

Riki Van Bouschoten, Anapoda chronia. Vizuelni materijal

Syllogiki mnimi kai istoria sto Ziaka Grevenon
(1900–1950) [Te{ke godine. Kolektivne
uspomene i istorija u Ziaka Grevenon „Akbaba“, 24. avgust 1939.
(1900–1950)], Athens 1997.
Arhiv grada Beograda
Ivan Venedikov, Po delata im çe gi poznaete
Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirka
[Prepozna}e{ ih po wihovim delima], Sofija
plakata.
1993.
R¨fat Bali, Musa’nýn Evlatlar¨,
Aleksandar Vojinovi}, Ante Paveli}, Zagreb
Cumhuriyet’in Yurtta¦larý [Mojsijeva deca,
1988.
gra|ani republike], Istanbul 2003.
Evelyn Waugh, The End of the Battle (the
Hrvatski istorijski muzej
“Sword of Honour” trilogy), Boston/New
York/London 2000.
Cumhuriyet Ansiklopedisi [Enciklopedija
republike] tom. 2 (1941–1960), Istanbul 2002.
Ahmed Emin Yalman, Yakýn Tarihte
Gördüklerim ve Geçirdiklerim vol 3 (1922–1944)
Vladimir Dedijer, Dnevnik, 1941–1942, 2.
[Stvari vi|ene i `ivqene u nedavnoj
izdawe, Beograd 1951.
pro{losti (1922–1944)] Istanbul 1970.
Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare
Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda
e Popullit Shqiptar, 1939–1944. [Epopeja
Jugoslavije, tom XIV, knjiga 1. Dokumenti
antifa{isti~ke nacionalno-oslobodila~ke
~etni~kog pokreta Dra`e Mihailovi}a 1941–1942,
borbe albanskog naroda, 1939–1944], Tiranë
Beograd 1981, dok. br. 34.
1980.
@arko Zgonjanin, et al. (prir.), Kozara u
Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Ellada
Narodnooslobodila~kom ratu. Zapisi i sje}anja.
tis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944, vol. 2
Knjiga {esta, Beograd 1978.
[Kruna i svastika. Gr~ka u okupaciji i otporu
1941–1944, 2. tom], Athens 1995.
Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~a
protiv Jevreja u Jugoslaviji, Begrad 1952.
Galerija dr`avnog arhiva, Zagreb
Dencho Znepolski, PosmÍrtna izpoved, Sofija
Abaz Hoxha, Filmi Artistik Shqiptar 1957–1984
1998.
[Albanski artisti~ki film, 1957–1984] Tiranë,
1987.
@enite od Makedonija vo Narodnooslobiditelnata
vojna [@ene Makedonije i narodnooslobodi-
Istoriki kai Ethnologiki Etaireia tis Ellados
la~ki rat], Skopje 1976.
(IEEE), To epos tou ’40. Laiki eikonographia
[Epika ~etrdesetih. Popularna ikonografija],
Vladimir @erjavi}, Opsesije i megalomanije oko
Athens 1987.
Jasenovca i Bleiburga, Zagreb 1992.
Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija.
D. @ivojinovi} – D. Lu~i}, Varvarstvo u
ime Hristovo. Prilozi za Magnum crimen, Istorijski arhiv Beograda, Uprava grada
Nova kwiga, Beograd, 1988, str. 554–556. Beograd, SP III-48, k 157/15, 25. septembar
1941.

Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalog

izlo`be, Beograd, decembar 1977–februar 1978,
Beograd, 1977.

142
 DRUGI SVETSKI RAT

Jugoslovenska kinoteka, Beograd. Mape

„Karikatur“, 24. septembar 1942.
Jure Kri{to, Sukob simbola, politika, vjere i
ideologije u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, Zagreb
2001.
Mapa 1: Drugi svetski rat, 1939–1942. –
Map 50 (p.178) in: Paul Robert Magocsi,
Historical Atlas of Central Europe
(University of Washington Press, 1993, 2002).

Nata{a Matau{i}, Jasenovac 1941–1945, Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog

Zagreb 2003. svetskog rata – Map 52 (p.186) in: Paul
Slobodan D. Milo{evi}, Izbeglice i preseljenici
Robert Magocsi, op.cit.
na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941–1945,
Beograd.

Muzej grada Zagreba.

Nacionalni istorijski muzej u Atini.

Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

Kosta Nikoli}, Nema~ki ratni plakat u Srbiji

1941–1944, Beograd 2001.

„Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942.

www.pavelicpapers.com

Branko Petranovi}, Nikola @uti} (ur.), 27. mart

1941. Tematska zbirka dokumenata, Beograd
1990.

Giannis Soldatos, Istoria tou Ellinikou

Kinimatografou [Istorija gr~kog filma], tom.
1–2, Athens, 1999.
„Stripoteka“.

The Jews of the Ottoman Empire and the

Turkish Republic [Jevreji Osmanskog carstva i
Turske republike], London, New York 1993.

„Universul”, Bucharest, no. 30, 1 February

1942; 15 May 1942; no. 272, 5 October 1942; no.
281, 14 October 1942; no. 249, 12 September
1943; 6 October 1944; 26 October 1944.

Aleksandar Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat ali

je peh, Zagreb 1999.

Ratni muzej u Atini, Britanska zbirka.

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~a

protiv Jevreja u Jugoslaviji, Beograd 1952.

143
Koordinator projekta

Teano Savaoglu od novembra 2002. godine radi u Centru za demokratiju i pomirewe u jugo-
isto~noj Evropi iz Soluna, a od februara 2005. radi na mestu koordinatora. Diplomirala
je poslovnu administraciju na Ameri~kom kolexu u Solunu 2000. godine. Magistraturu je
stekla iz oblasti menaxmenta na Univerzitetu Kingston u Velikoj Britaniji 2002. godine.
Pored mnogih privremenih poslova, Teano Savaoglu je tokom 2000. i 2001. radila u
Commercial (Export Sales) Department of Hellenic Fabrics S.A. Poha|ala je mnoge seminare iz
oblasti biznisa u Gr~koj i u inostranstvu. Te~no govori engleski i francuski jezik.

144
OCENITE OVU KWIGU!

Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i za
planirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj
Evropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima ulo`io ogroman trud,
vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, a
rezultat je ova kwiga koju dr`ite u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda,
korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenu
projekta.
Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud.
Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{
veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe.
Formular za evaluaciju mo`ete na}i odavde: www. cdsee. org.

145
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

94(4-12)“1939/1945“ (035.057.874)

ISTORIJSKA ~itanka. 4, Drugi svetski

rat / priredio Kre{imir Erdeqa ; [prevod
sa engleskog Drinka Gojkovi}]. - Beograd :
Prosvetni pregled ; Solun : Centar za
demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj
Evropi = Thessaloniki : Center for
Democracy and Reconciliation in Southeast
Europe, 2005 (Beograd : Cicero). - 145
str. : ilustr. ; 27 cm. - (Nastava
moderne istorije jugoisto~ne Evrope :
dodatni nastavni materijali / urednica
srpskog izdawa serije Dubravka Stojanovi})

Prevod dela: The Second War. - Tira`

1.500. - Uvod: str. 13-16. - Napomene uz
tekst. - Bibliografija: str. 139-143.

ISBN 86-7055-061-H
ISBN 86-7055-057-1 (za izdava~ku celinu)
1. Erdeqa, Kre{imir
a) Drugi svetski rat 1939-1945 - Balkanske
dr`ave - Priru~nici b) Jugoisto~na Evropa -
Istorija - Priru~nici
COBISS.SR-ID 127152396